и преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, њего |
нка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај бара |
ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> < |
у.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте к |
адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити по |
ак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спом |
другљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S |
та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његов |
е ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не |
идео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Б |
/p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само за |
љу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па |
Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче |
аво мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила с |
аволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="1 |
насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње п |
о 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар |
ељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гро |
Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за своји |
ми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао |
тан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често |
шли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зац |
} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости |
злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш как |
наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из |
ије хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у |
и се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу ви |
а је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, |
ву и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божид |
ље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да на |
ЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ко |
У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, с |
огаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај |
ре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} |
емљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Б |
сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си м |
„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шт |
љује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не |
одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на л |
и — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</ |
} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био |
светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са |
а се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отворени |
<p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и |
унару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког с |
овану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно да |
лу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чо |
је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, к |
коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху |
pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био ко |
гласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишу |
Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу ис |
озбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га с |
не натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крв |
предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је он |
ребам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћ |
Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да н |
и описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили |
орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали |
гледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се луд |
о ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мисл |
обра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још б |
и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе во |
е би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Д |
где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! |
такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не |
та кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.< |
ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окрену |
стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се р |
вог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} По |
ло убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим |
з јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пр |
али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега мој |
и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте о |
је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак ж |
о се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих |
се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} |
могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгу |
но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањ |
уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово |
а, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачев |
пште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра |
се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S |
еданпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од м |
е Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином |
м ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо |
по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Бо |
е мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед |
липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} |
траха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће дед |
ајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му наг |
зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мо |
и, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{ |
ади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговорим |
у до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и бар |
ла, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је |
тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши |
</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>У |
да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да ј |
собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори он |
м је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас по |
ањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће. |
охватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио |
Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекај |
торове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам х |
попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из |
овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, а |
и пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља |
као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмеја |
гуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. |
полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивиј |
авао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је ос |
>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бра |
а њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече ова |
ом је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу |
дена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак |
</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао |
.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за р |
ечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и |
е седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли с |
бесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте дец |
ка Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије по |
е Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која |
ђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг |
је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — реч |
ње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дуб |
колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећ |
/> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чо |
зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „ |
куда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур |
овом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудово |
ти.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред |
едном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности |
мисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари вла |
р Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и |
на и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело с |
S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости |
ни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу |
ликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То |
лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p |
на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма з |
рица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти |
ито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази. |
иђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном |
За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, |
.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један про |
ве сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па |
што нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се |
неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му п |
служење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, |
ема <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он прибли |
и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиж |
ме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка |
сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо |
во искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави |
наш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} П |
му оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља пр |
н.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чем |
/p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод об |
ци, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивут |
и и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да |
а сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар |
а ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у |
поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће |
њу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога |
био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; за |
да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и осл |
ан камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда м |
деше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у по |
, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема в |
лико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са н |
е иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да ни |
а бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p |
викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће би |
о овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала ва |
земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> |
његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> |
и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља к |
равица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није |
“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајт |
по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној |
себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — до |
„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај |
/p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умре |
„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио |
е уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„ |
зети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац |
здравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ |
о сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} |
о нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили |
чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језе |
а.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! |
е, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде |
То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо |
.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за рук |
{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумњ |
орска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „И |
р, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједан |
потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се |
3" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и |
нуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све мо |
је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек |
од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишин |
стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дош |
анац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали с |
/> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова харт |
светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда |
није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div t |
је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{ |
еста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} |
е и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на |
нине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стој |
си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шт |
зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мр |
амној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Гос |
.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа н |
њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се |
и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p |
е буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом з |
свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p> |
егам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као как |
не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпу |
унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> |
зор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као |
коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викн |
о ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид |
а.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом |
ко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благос |
" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се млади |
м шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрс |
крсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у |
исама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд х |
ћа била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је до |
из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хо |
онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог ј |
греб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се |
боња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — за |
прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженс |
ти за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго |
, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је |
Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замак |
и фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да |
ече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло |
горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p> |
ко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро |
{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног |
з чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n=" |
ом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас |
има му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео прите |
тарац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста весла |
сто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="4 |
тој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“< |
пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти л |
састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у м |
жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад р |
речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родит |
се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, |
а би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са |
шкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узме |
..{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранк |
У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божи |
е, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} |
ше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти |
очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно п |
јаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени |
нез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p> |
је, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„В |
p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин |
едно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n= |
ти убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућут |
смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и |
рише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> |
х смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко |
ворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</ |
а онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> |
уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p> |
То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкр |
се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — од |
Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један но |
пада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо л |
о нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебел |
ам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једни |
о и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.< |
а би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>З |
и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоњ |
очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестр |
и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар ве |
девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан |
ужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта |
оња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непр |
ну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху гро |
једанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас |
очи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p |
па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Ле |
ише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих д |
одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад с |
мо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде |
ме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао |
чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јел |
ам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p |
дмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресуши |
ше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног |
ћих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бран |
као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне |
н је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и |
м и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p |
зела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> |
као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заб |
клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто |
ве, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинк |
брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и нас |
уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и нами |
унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или |
је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средо |
пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и... |
оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речи |
} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, блен |
о.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, к |
а, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" |
ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Сми |
Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У |
ни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне |
реко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је |
отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„Т |
јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баб |
вог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p |
— Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не сл |
и је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки бога |
ош већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенит |
а је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе к |
ц се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд |
у где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, осл |
довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он и |
ледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и |
ог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и пок |
а. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</ |
емениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је |
дахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког ј |
риту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ло |
ладића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео |
знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој |
и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта д |
обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај |
у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.< |
вати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.< |
b n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора |
давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно |
о својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била т |
постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али |
пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао. |
Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако буд |
уда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни |
погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни |
оји је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он |
е.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не.. |
еш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p> |
а и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p |
но само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође. |
о! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали |
каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда |
могао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговоре |
ведити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“< |
стелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „ |
озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну |
/> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако |
ећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p |
њев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична |
бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми |
ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш |
ћу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите ка |
оји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и с |
ћам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање |
е толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аре |
зни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се |
имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се |
јем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах оте |
<p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се |
сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не |
, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи |
А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! т |
— церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје п |
ћ, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај ре |
едаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то с |
дао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга |
>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" / |
год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се уми |
при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта |
е кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена |
арца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајл |
напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше |
рао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад |
>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто п |
тих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се |
па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешт |
ома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита |
дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Т |
убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу |
те; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад |
се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна |
ити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв њег |
ли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед |
младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се |
му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а оста |
се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар |
онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без ј |
полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — б |
торо деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за |
ло.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била об |
м.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане |
ли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син ос |
риповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавај |
осао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да |
пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да |
вори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ов |
бро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом |
лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице ш |
<p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</ |
} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} С |
ло на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближ |
младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> |
слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али |
— рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слуша |
сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Л |
на, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреп |
збојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај пос |
за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са до |
негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише. |
је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу м |
</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за |
су и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку |
Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећ |
, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. |
шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити |
у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га |
етрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p> |
ћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, |
лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се |
ога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довел |
шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> < |
у први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да ј |
ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао мл |
е старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекај |
ма.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} В |
ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. |
бите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! д |
p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није |
ни старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа |
p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а гл |
за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге |
Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклоп |
једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, |
...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше |
о мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажаре |
трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се мл |
и Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече стр |
<p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од о |
а и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља д |
„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да |
уја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево |
ранцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече |
очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан.. |
удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јак |
ожа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим |
дарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиљ |
аврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје чел |
деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио д |
о снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и бриж |
поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачно |
о јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгле |
прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам |
равио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужнос |
оље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахн |
да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> |
ој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Дана |
ш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капут |
нио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки мл |
о срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. |
и си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осв |
речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам |
мени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори |
</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако |
е на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мрамо |
ској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде про |
ац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако ос |
/p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуб |
о.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — |
олико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и |
здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb |
не, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож |
ица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да |
ојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке тв |
али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му п |
оје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, |
</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по г |
х у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није мога |
астова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да |
/> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека |
по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњани |
— одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам |
{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам та |
ан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд. |
загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја |
а ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко в |
руги беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах по |
ши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, |
тражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удеше |
икну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ћ |
о си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ни |
детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били лу |
за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, к |
а, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих тр |
Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се |
њев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на с |
.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше |
из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расч |
? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Н |
.."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми мора |
p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — |
у.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрве |
ко минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „д |
задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош до |
а Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да |
ћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наре |
и не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, са |
p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p> |
то сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па |
ам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па ча |
е.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме |
Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Ч |
се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да ј |
уд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако ос |
је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{ |
емаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотл |
бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одго |
о. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, |
ознало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, |
ше га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други п |
бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада |
Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није |
одио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочи |
у. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг... |
ебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и |
Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се гр |
{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје |
судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткива |
ве спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем |
има пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико |
, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> < |
Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље |
било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да нап |
ио би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар |
ица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалаш |
чу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни пог |
за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божи |
чега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> |
о странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле |
и не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p |
скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја |
ста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се |
Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако ј |
е, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по окол |
е, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="1 |
p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само |
а ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер |
аишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, о |
одиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко |
очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост пом |
сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p |
.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n= |
некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђип |
еме бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби |
љадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је иком |
на реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p> |
ени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежа |
ђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="ch |
Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карак |
ца...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора г |
ој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова по |
ког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече |
руг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Нег |
у благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не |
>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Д |
је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га |
увегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је |
викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмеј |
а у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошн |
>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја н |
у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слаг |
е чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам в |
огледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити |
, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размисли |
и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком у |
чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро с |
авест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен м |
мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако о |
унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда н |
дем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек |
ењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости п |
ам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двор |
та неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{ |
ретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме |
еће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докуч |
} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, |
ора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Закле |
и прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чаши |
у се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну |
ти — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад ј |
ни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> |
ков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не |
је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поч |
иском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S |
о 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње в |
} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се н |
а си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што |
дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се в |
{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли |
ма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изус |
ија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупа |
остеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и |
и, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.< |
>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или |
као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи |
да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих |
о још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n= |
Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше сли |
врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња |
башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и узд |
мак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу |
е подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и |
гртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и |
зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао |
огуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при |
рбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, зај |
а сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да с |
бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже |
чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви |
иљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина |
, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Сми |
почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде |
ија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром |
што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запи |
ш хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику |
која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у соб |
говори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде з |
ао да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветље |
красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанс |
уо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на г |
их; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био ку |
цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девој |
дићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу б |
гледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним крас |
ори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да |
к шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш |
, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> |
мао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је ког |
задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао нов |
вољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине |
потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић |
слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n=" |
сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду |
?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадав |
дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и |
у копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши |
јатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбо |
одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милош |
проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да |
вој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио |
овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, до |
аченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај с |
иси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув |
p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Уби |
долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</ |
то си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубо |
еда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће |
ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док н |
о у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежа |
о за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сав |
ом...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Да |
ри праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је г |
а ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужас |
у и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице п |
ли.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће с |
гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њ |
данпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повра |
гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чув |
аби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Д |
јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље. |
јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе |
си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, п |
ам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да |
ри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — прого |
ашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> |
и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, кој |
ћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па |
деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за тво |
лима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„ |
нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми |
скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поуст |
деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као |
а, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“< |
у је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим ври |
ојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се |
тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробу |
замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Сто |
данпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра о |
р да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши |
нкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му с |
е био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро |
и онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што м |
S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још |
е и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била |
озна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила |
то ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута од |
ше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти з |
а је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до |
ор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала са |
n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се п |
цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не |
ј између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — |
а то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 |
бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чу |
лучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занем |
запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после некол |
200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, |
имо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима |
ијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав п |
у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве |
нпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <p |
е се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од |
идело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга |
н, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба под |
нутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{ |
не ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи оти |
д судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S |
ића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и он |
ет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај |
ам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Б |
нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даљ |
ји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом |
д који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи ст |
ивот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежа |
у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа ста |
торски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p> |
је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — прогов |
ај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездан |
беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.< |
д га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, |
прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворан |
да је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила |
чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадо |
ела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помам |
."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> |
> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беш |
на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђ |
га. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу |
јан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег друго |
ћом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћ |
агло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше |
рипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао |
ео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нече |
ше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред |
био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" |
ку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је |
сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презр |
рвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још је |
ке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на по |
е Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао ј |
ргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог о |
анко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако |
ити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крв |
овека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, у |
дње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био глав |
сиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико м |
о купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеш |
а имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био ј |
иство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} П |
ата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умр |
ест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису сме |
о 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег н |
ав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим |
.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p> |
се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па |
} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из |
ма садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то би |
Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике |
/p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољу |
> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Уз |
родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану по |
телин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђ |
ити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баш |
на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство |
ml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од доб |
мо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странце |
стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко р |
.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</ |
е мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто |
ња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше ско |
оци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, кој |
овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо |
о како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овда |
ај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље |
ињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви за |
да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам |
им тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и |
ајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код ку |
који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је за |
анко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги |
в бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да |
општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и |
же бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један стр |
овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водо |
Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан |
што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлос |
Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Нај |
а једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао |
и? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — п |
, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта |
бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака во |
али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Ст |
{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближе |
јој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пр |
пазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури |
— Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји как |
ао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам |
вио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио |
знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а |
новаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њ |
ше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и |
ица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> |
увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стри |
језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети д |
деси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај |
двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати ук |
ше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; н |
{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу |
испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не |
је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени стар |
љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам |
о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехе |
ивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за |
уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После м |
ју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њив |
чега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе с |
ека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у све |
уда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у |
о, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образи |
вест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„ |
и, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио |
"159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду |
ли и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све м |
динчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад п |
највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„ |
</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек |
љим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, к |
а га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога |
} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n=" |
за на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише |
од свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Ње |
“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је |
ме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски |
на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај р |
е: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било непр |
г свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се ок |
кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао н |
знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против ме |
су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на по |
јан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазит |
какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.< |
даше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, од |
са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје |
му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по чел |
се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наоп |
ратска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те сх |
се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те |
бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро пров |
еси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе б |
Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг |
после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану до |
ј са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом ум |
а, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те са |
му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и |
ље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут так |
ри — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — |
..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готово |
Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде |
кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа п |
но?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на стра |
ени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да |
као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“ |
дио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... бо |
ло други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спомену |
ма извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва мог |
м тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет ка |
рдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељст |
> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p> |
едајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обуз |
ка усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га |
друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак |
е дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божида |
је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да м |
вој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце.. |
дар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Ко |
као олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмо |
у обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели |
.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао |
е гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида к |
pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда р |
орача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома |
валине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је |
ниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд нев |
S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосет |
ен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овог |
е, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаг |
!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати ни |
ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био |
мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа |
е говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право |
ојмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Ка |
свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</ |
ли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се з |
племенитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога спо |
под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" |
едосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио са |
.{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викн |
ад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гро |
Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренер |
уду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Ка |
сиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, с |
ан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада |
је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно |
на нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, |
његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достоја |
<p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина |
биство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако |
изнаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Ал |
ј је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и ле |
еде Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова ст |
ека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше |
егоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна |
е рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, п |
где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, д |
идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило |
ште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јаб |
мо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му |
свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничен |
сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не |
тојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> |
одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га |
о ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицо |
тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаже |
авила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непо |
да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појав |
о и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени |
ри се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љуб |
јеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, х |
ља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоњ |
о прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за ха |
била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али н |
у кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места |
асену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се |
але упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се |
иде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка |
а њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што |
има је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештени |
/p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила р |
лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху н |
по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је весл |
м брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, ма |
весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши |
се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, д |
ану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? за |
дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видил |
ма гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гње |
<pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме. |
руга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да |
ворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимск |
Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро |
Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија скло |
о тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у бесни |
рснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи |
.</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахну |
криваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лиц |
наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже з |
д њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма оти |
.“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује с |
-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљд |
так Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то с |
а је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисл |
е.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, а |
ао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и су |
„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи бли |
на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је изда |
учају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да |
димо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хт |
а своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је З |
.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обо |
опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама у |
ијатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће виш |
и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци |
иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао |
беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина влад |
ојој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим р |
ну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша пес |
у и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> |
лачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро п |
брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је ц |
ко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад с |
ки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки |
аво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао |
поменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више |
се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не см |
м с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд |
слања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том ру |
не Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би т |
ју, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом |
игао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво |
село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је ве |
је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка |
пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Ум |
о и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> |
.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст |
странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и |
ачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! |
ива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи |
Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са реч |
а сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непог |
само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се |
ао у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, с |
се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка. |
, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му |
сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је |
рног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности |
са! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори А |
ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Ба |
дужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собо |
е забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право |
ест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота |
имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — |
е чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најс |
ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош |
ко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срц |
је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не мо |
о стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурни |
двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> |
ction" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{ |
рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац чита |
сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустит |
и:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре пет |
нају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са це |
ена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и ко |
.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих прек |
а се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> |
дна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Ч |
рт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опра |
нац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет |
уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степе |
а где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале |
<p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан |
амац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба д |
ти! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту бо |
чевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив ва |
еко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„ |
о и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново д |
оста неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ в |
о тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако ј |
ревукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отв |
густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опр |
н“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише |
ексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су с |
т година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, ру |
нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам |
излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку |
на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност |
лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и о |
p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам њег |
и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу д |
висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом |
је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се с |
грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на |
као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — |
ах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило |
ао да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му забор |
остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој о |
бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи |
љаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у ово |
засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хај |
чи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу с |
е до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до са |
лаготворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно |
љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, |
а са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у |
о би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење м |
мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвеш |
те дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запит |
а ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта ј |
и свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би г |
чи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> |
ким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да прого |
има ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто и |
уле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна |
кнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све |
ебало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне |
е ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и |
ће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина н |
ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња |
ј препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није |
ати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам |
је знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак по |
коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јад |
м, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За |
анко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по со |
и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове |
ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматра |
— подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, ко |
хаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.< |
итајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе |
о из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко па |
ере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу |
о У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb |
бог старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S |
увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би син |
викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље |
и плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већм |
о већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио |
би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му |
а види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> < |
њу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је и |
лази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искре |
но премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да |
га, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних ми |
глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао |
/> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем |
зор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах од |
а те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“ |
иш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустра |
озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Б |
— рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први п |
тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би м |
га споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоће |
м не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} М |
а, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парни |
аптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза п |
рио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ив |
таменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп. |
Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног п |
ога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! |
а углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је ст |
у подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је |
ак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за б |
одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољ |
ениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији дру |
врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред в |
ио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није |
ад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је |
и се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пош |
тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега... |
ли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не б |
али они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се |
.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} |
у, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Биће |
— рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и сво |
ао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао |
лази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао |
ривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио од |
тан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према |
есто би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе б |
аје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и поп |
{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полу |
Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам |
адар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да |
p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам. |
до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку |
роговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и пок |
па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у в |
ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радо |
постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога да |
наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи |
му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не мога |
ао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута |
и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори с |
олим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша |
замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео дет |
дилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — |
p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети буд |
тео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разг |
не, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече |
венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију |
ио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} |
га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаз |
чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> |
би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек п |
ласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног |
ађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и нас |
е.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S |
их те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе |
знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да |
од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био |
етиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који с |
се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разб |
ворио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугода |
има — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо н |
а би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и ка |
е мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па |
а изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био разм |
уо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што зво |
саћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ов |
не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како |
је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Мил |
о који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше |
оле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у |
дило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које г |
.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу |
не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> < |
, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унк |
се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... о |
љивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n= |
ој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа рук |
виринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, ди |
ада му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бр |
с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тад |
ање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито с |
/> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по |
енду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво |
а их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, |
ушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, т |
n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је ве |
у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плака |
ћ ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као д |
ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тир |
риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастир |
рчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па х |
, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Бо |
отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али п |
леби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад с |
вала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима |
у песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки |
на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пука |
е црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени |
рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху |
какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошк |
совине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше пораниш |
иже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога да |
своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми ви |
лик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широк |
вцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неу |
м.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као св |
беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли |
тави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем |
говори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Стара |
>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана |
<p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јеле |
же за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође |
.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима с |
о у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и т |
розници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p |
се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светло |
тана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, п |
ече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где |
е Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера |
> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора |
он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле с |
дан глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пиј |
ао да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар |
ној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа при |
гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар |
страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притиск |
оже Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за др |
х све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, бе |
другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде |
а доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! п |
окрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од |
убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха зб |
г правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су |
икне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љуб |
е руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језер |
</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу |
ама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, са |
па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p |
ременом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је не |
врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давал |
ка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бра |
ца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да |
један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су с |
де мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, |
штву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан јед |
крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и н |
Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви по |
ло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; с |
потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажн |
образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старче |
идила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} |
пао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и з |
лу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавал |
S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту |
о неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком ј |
10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити |
грли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан ран |
којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је про |
његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бр |
старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови |
била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети |
е био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био |
га, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољуби |
је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околи |
једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, |
звади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и п |
оведају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да г |
Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поч |
ом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног пис |
бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојн |
не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога |
8" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш |
е изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад |
или су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и |
очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам бе |
ог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до |
браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Са |
а не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора о |
таше код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је дед |
жао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за |
а открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо. |
га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне о |
ашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар |
е морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац |
Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај |
о! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћ |
ти.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу |
ам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело |
еља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни |
да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} |
авио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...? |
S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци уде |
ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благ |
, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, поср |
где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је ј |
а овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догод |
и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим |
та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти |
кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" |
ера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се |
да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздр |
— Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постиг |
њу му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шака |
лицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав |
.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговор |
...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викн |
у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дет |
анпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на |
као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“ |
ори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb |
сто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> н |
д погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле |
.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозо |
и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Ба |
ву, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S |
окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је |
пут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар |
атар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе |
вог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не п |
ћање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} |
нпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера |
се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без ик |
ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница кр |
ован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зн |
а се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто |
бљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је ом |
гову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код |
лико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са с |
вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. |
викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру |
јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова |
њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наоч |
ролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле |
ружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори |
/> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} |
олесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много |
ђе.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} |
је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био но |
ећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је |
орити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило ни |
у могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац |
’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и |
у севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мршти |
их двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="ch |
ло неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и мило |
уцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашт |
ни старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер м |
знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа доб |
ка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле д |
ега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога жив |
г у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се в |
а те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе |
са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, нев |
>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окоре |
ди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку ј |
S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајн |
ца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„П |
орела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по к |
де голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо ст |
алог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст |
, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади |
на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давн |
не дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То б |
и би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш |
и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био |
адар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако |
Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, уста |
престано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обор |
“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урез |
опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани |
.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спа |
орио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате |
слиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах |
о своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се |
упао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом |
изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаш |
, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{ |
Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну |
по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се с |
говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му |
да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрав |
ића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао |
зван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на ње |
о да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови |
затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{ |
Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C5 |
истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни са |
ивати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће ч |
етир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се |
ошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дан |
ктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахир |
о оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту |
та га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се в |
догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица |
еговога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стој |
отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше пред |
вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </ |
лика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спа |
едан поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мале |
ојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону ст |
трашна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојки |
у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знат |
рим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</ |
велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S |
0 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао св |
ом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се пр |
викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад |
вори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, |
и да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удар |
тојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто |
наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</ |
стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена |
и: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у ли |
<p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од |
уди јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
оме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига |
ди унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква ви |
ога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја н |
арки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићск |
хи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ |
S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла |
Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде |
дземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти ста |
у улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима |
да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту г |
оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био |
ини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за |
агда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му |
утра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујес |
знам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, |
ари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p> |
се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избега |
родаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — зав |
— Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да им |
— говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старче |
м шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — до |
, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта ј |
рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — р |
у Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад |
ви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћур |
:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и из |
главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином |
беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб |
а, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болест |
— Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се |
из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — р |
и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда |
језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је |
ватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> |
као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати по |
тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он с |
и беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?. |
је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као |
идара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том при |
али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али т |
вори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан и |
p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбо |
оше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, ко |
ојнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било |
p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити.. |
> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усп |
није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачеви |
попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али ја |
дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па о |
је, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, |
Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је |
ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да ук |
т.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је |
<p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Г |
каза у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену. |
кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собо |
p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спо |
Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани |
То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао |
вну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узм |
“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрада |
га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Н |
зарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужи |
{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} |
о у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, д |
> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупо |
пет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и м |
ездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан |
е заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар к |
</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове реч |
следње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз на |
волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по см |
е мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње. |
тен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, ча |
{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију д |
црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога изба |
отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула г |
> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхт |
сиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је с |
} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, |
42_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше |
се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову баш |
закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио приј |
ади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили к |
ном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанем |
ко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се прибл |
— слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу |
тку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњ |
ш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загуш |
и, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се ја |
Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби |
с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао |
ахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благ |
ранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n |
..“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого |
ом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Така |
S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који |
ња из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родите |
, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неока |
и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводни |
их и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Св |
кладно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико |
шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очи |
у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакри |
постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и |
упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге |
севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Г |
га читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше с |
у ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, |
.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер сал |
погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао |
ао да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита |
ње.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним кор |
“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбун |
Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душ |
} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече |
њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са с |
га, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва м |
<p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула са |
таде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале |
уга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, кој |
м је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, |
мрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, нас |
љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си |
ливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми |
кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно |
викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p |
е умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјасни |
> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настав |
ирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни погле |
у јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао |
у беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још вид |
ке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо. |
торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш |
, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и |
То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је кло |
етлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је тр |
ти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачк |
о је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да ј |
нај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, п |
поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледи |
шна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне З |
и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти |
ц скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p |
..“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, п |
Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле |
загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све |
ео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је |
горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше про |
ачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очиј |
ајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку |
пчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом |
p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изн |
па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S |
о! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још ј |
да је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но приме |
ше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> < |
ну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше гр |
али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрим |
ете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуб |
пео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те м |
нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици л |
о, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — |
и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут |
хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! |
p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n= |
ру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p> |
е у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и |
и рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита |
<pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло м |
о те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута ка |
новате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Н |
е пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеш |
ла три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S |
је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p |
асно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту |
журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и |
елин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови |
анствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изнош |
сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан ју |
Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прис |
и пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели ку |
у је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора з |
илом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Он |
на. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо |
црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и им |
е Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет |
паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> < |
5—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче |
ао питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне д |
пијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујног |
нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку |
у дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, п |
у, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да |
та, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо |
орна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наобл |
ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је |
ата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени. |
ару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо |
>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са д |
новца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Е |
остеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор |
е био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.< |
„Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше м |
сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједа |
ући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као пит |
ји по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> |
веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађ |
>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p |
оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се |
га друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на |
а изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Це |
ану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане |
мреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он |
а и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За са |
и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на ос |
била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се См |
ј соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до |
а и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} |
е тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> |
ље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у |
доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се |
в тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзин |
уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади |
ераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане доброд |
јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме н |
путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од др |
, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отв |
а чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог прок |
кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као |
вори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко тре |
оше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пре |
едени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и |
ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца |
Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би |
е зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у о |
гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. |
ом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> |
/> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гла |
д је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из оч |
ита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху |
ртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно кој |
каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, |
, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво |
је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би м |
носило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по |
анко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мач |
попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплаши |
се кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи |
буђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је з |
ајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загр |
је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са |
...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало.... |
хвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед |
замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S |
рата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе с |
што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>З |
шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити уну |
>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.< |
убио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакри |
и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу с |
јих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим з |
> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље бо |
розору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао |
затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Ниј |
, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као ма |
о.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са как |
лео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са |
анко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као |
е неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако |
а! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозб |
<p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесве |
сме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не види |
м Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Б |
ам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та |
м.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> |
икну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њег |
ти, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерав |
и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n= |
ма и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних |
шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из |
ру... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлу |
јући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно |
е овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, |
запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да са |
а? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — |
ца према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет |
змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену |
севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, ал |
Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велик |
сио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече |
подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p |
розници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" |
и у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да м |
..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајц |
есомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> |
, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан кр |
а Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божид |
ак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22 |
нај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто |
нуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> < |
ранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рука |
сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за |
беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога м |
о да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је материнск |
беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Б |
200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њем |
си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Стр |
нога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се о |
е светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> |
е сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са |
утеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће д |
ити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и |
и ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити |
рестанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли |
ти да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због деб |
гаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју с |
смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„З |
рилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ств |
а онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак |
а дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} П |
ба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде |
тарац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви ст |
ро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека т |
ајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате.. |
— и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клу |
аравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајте |
и мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Јед |
задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком |
Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не |
“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему |
еп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од |
сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је г |
прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} |
и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти зн |
p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била к |
да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врели |
ргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Ни |
је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, |
знуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је к |
} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто |
ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече ста |
тукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукн |
потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си |
да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрча |
бере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био доша |
о се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - |
>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода |
ља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке |
рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут. |
ни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи |
} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно ја |
ени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање |
што све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здр |
овнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре |
стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спаз |
хта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се с |
> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи ал |
љиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је н |
и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне |
за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко |
јати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија ја |
ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. |
у ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му ка |
ога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља ниј |
S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га |
ли што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у |
речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће ола |
> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад д |
суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог |
оручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе п |
н сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месе |
а, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе |
ахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиж |
рњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{ |
ледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махн |
Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n=" |
ну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у посте |
као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде |
.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја мато |
старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} На |
адаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Ни |
а би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи п |
Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчево |
је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас поги |
у, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих |
крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S |
аши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо |
огађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, |
лас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви |
бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар пре |
тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се |
о јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. |
у нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске в |
обра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је |
уће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га |
што мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је з |
о улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветр |
} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S |
у и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и с |
У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори п |
рату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и |
ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} |
плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бра |
а лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, преб |
ма се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи ни |
г тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрест |
нци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму г |
Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто ору |
умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође |
потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мр |
ласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са |
дговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лиц |
<p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније |
авојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, кој |
/p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који |
онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи м |
у скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, с |
их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши.. |
плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> |
мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах |
а обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оц |
што ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као д |
Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи ст |
устог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стоја |
и дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</ |
цо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.< |
једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи т |
у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пош |
киде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали рек |
ац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> |
ву.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стоја |
ан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и т |
ао и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међ |
љци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, |
на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле |
ма.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снаж |
, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренута |
та је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> < |
војке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе |
Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.< |
имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасви |
о је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до |
ивиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у |
и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даниц |
id="SRP18942_C14"> <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да ј |
отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле стара |
еслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак |
грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: |
е врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице |
сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи |
оја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело |
смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да ча |
Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и |
као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога |
хну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд т |
p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, је |
р, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљк |
ужино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогу |
се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са |
лико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, |
<p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да и |
захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао ј |
естаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни |
зујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече |
нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да |
м лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утуч |
</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме дво |
села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" |
вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више г |
пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, |
ј задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури н |
н захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, |
ти и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изг |
новатог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је руж |
о се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div |
уда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као ра |
ош коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенит |
, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао пи |
као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође нат |
p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изгово |
ла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да |
деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, п |
тропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беш |
зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Б |
кога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У |
Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> |
гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам |
уо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда с |
поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као с |
на а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, ка |
ао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни |
пет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пр |
ане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окре |
p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стар |
, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{ |
та се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="3 |
н, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим скла |
субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде |
а где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима |
нутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка |
акшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{ |
<p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче |
чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то |
и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли к |
>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а |
љу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> |
бери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда |
једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p |
> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити прек |
и властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду |
х пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе |
>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим |
Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 г |
ву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља к |
p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дак |
па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здрав |
могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван |
н би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а |
о да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p> |
Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они с |
о више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то дв |
нпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну |
воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше располож |
па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли |
пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо |
дан је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" |
клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако |
воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глав |
беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се вид |
триц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде н |
<pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене |
те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућ |
да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јад |
е познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узел |
Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као |
уђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор преки |
пенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</ |
дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="9 |
ни ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у с |
е била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледа |
то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвеча |
о па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</ |
еви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више г |
ојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљк |
уд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог |
а је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На р |
>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим |
у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који вод |
овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да |
јвећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор: |
тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и |
другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бе |
бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на |
озна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити |
ао громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свес |
у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учи |
е домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руков |
Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље |
се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ |
ата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја |
раву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била кува |
>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство н |
ина умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома воле |
уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе стр |
у се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гро |
а је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} |
врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Б |
<p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђа |
ја јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај |
шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је |
} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и гор |
је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> |
ашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стој |
а — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ћ |
сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И д |
ad>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече б |
ут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> < |
ро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се п |
<pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љ |
а отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је д |
жидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред д |
тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један гла |
, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно др |
ека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и х |
.“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошк |
ОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бл |
е време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико |
гло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена т |
орицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколи |
јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда |
о запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и не |
S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам в |
још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам |
је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, |
једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му |
м га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје |
седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се |
сио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца |
сли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари власт |
S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, |
и, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта |
итао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нем |
и што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се д |
ту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га ка |
</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упи |
ти лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена сп |
рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да с |
ом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њихов |
<p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћ |
е.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то |
и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, по |
куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.< |
застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поч |
чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута прев |
ли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да |
наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је прир |
обе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може би |
ецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог з |
властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук |
ти ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном поб |
да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере |
де су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не б |
ставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" |
оразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је пита |
.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте |
се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, |
/p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидар |
у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате с |
ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана |
листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби |
S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, |
>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће |
p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сара |
да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде |
<p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, |
ега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти нај |
ања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сети |
двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јо |
едаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! |
јде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на |
замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше. |
ко је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му м |
лу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од јед |
итеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као |
падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми тв |
ити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајо |
<p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и в |
ојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{ |
г први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добр |
анка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ко |
ити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а |
вде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> |
ном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, |
се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по |
састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, ус |
танем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробу |
азила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добр |
hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом |
следња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мрг |
дник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, ко |
и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је |
ао змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна |
али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се... |
је га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену на |
; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ћ |
ји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" |
захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић |
> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво |
p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од п |
стима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде |
а...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце |
>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а д |
у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S |
и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Сто |
>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, |
" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„О |
p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да |
адовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је |
спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног |
уме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата. |
е <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и |
с гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из дет |
о! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи сто |
„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздрав |
чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ј |
је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? |
и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва пром |
ља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећ |
дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну |
„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је п |
овлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу з |
<head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоск |
те вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Х |
очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га |
једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео |
ао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати |
х овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је з |
себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „ |
као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне м |
имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, |
дар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тр |
мка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка |
укнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забора |
а за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбурк |
м.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући |
си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <di |
кочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли |
ен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у з |
ска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад п |
це...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је |
ранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљ |
ки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се ова |
ви властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Стара |
ебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш |
ао да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини д |
у собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам |
сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађај |
да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре |
ји од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, |
чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута |
рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мо |
Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз п |
отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лек |
и Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би |
анпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му се |
дмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљан |
и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „К |
о би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бр |
е — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога |
о урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече м |
стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били с |
не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у |
као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице |
..</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је ве |
бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није б |
р, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и |
рхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бр |
И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушн |
зљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, |
сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, су |
ао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани с |
димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац ка |
оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачк |
хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> |
} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, оч |
страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак |
хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} |
светлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осв |
је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању |
а овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе. |
спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помре |
суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гле |
је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а мо |
„Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта |
.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
ј број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више |
ћам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се стран |
вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана у |
и за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачеви |
Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му |
још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више |
Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не па |
пазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — р |
рат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као д |
да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела д |
а тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="7 |
еће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео |
бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, |
њства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самосталн |
ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ |
м лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамен |
тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био ле |
ешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже д |
те, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори стар |
гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ |
у.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала |
ошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! ви |
колико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај ста |
>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше у |
нат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у |
а су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им |
/> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као чест |
рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> < |
врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зел |
х у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрез |
замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — |
а. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао |
Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, |
лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним с |
је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ћ |
е уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јау |
могли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, уз |
но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за н |
е веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је по |
е указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; ј |
замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> < |
, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div |
стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Сло |
та је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писн |
ети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</ |
попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У |
лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто |
је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је |
му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду |
а ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се в |
{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма |
<p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бра |
тол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени |
на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове со |
е заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где |
у из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му |
ди по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане |
љку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску д |
за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на др |
Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражње |
подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напо |
је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један |
ранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више |
старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповед |
е болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо повра |
нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је ро |
помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и ка |
а својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се о |
задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа |
о, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам б |
старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена о |
аза се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколи |
аху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад |
кочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад |
: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбо |
је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела све |
оња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на бан |
им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на ок |
ела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S |
старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу |
бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у ду |
Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вад |
Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам |
вде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви боле |
ан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет ко |
.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај к |
ледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док јед |
n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> |
ик и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко на |
сиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и |
едник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи |
{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прс |
уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" / |
је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не |
перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди го |
уги заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</ |
ћаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног |
ица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ад |
ео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да |
жише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику к |
дати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3а |
га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и |
чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоњ |
воју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра цр |
> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p |
ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и |
анац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остари |
црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — по |
ти други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У ос |
емића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га |
о.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па |
ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сур |
то Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> |
е величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — |
и бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са н |
162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеуби |
S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза кој |
ај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, л |
о одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три |
Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последњ |
још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, |
итрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виде |
омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва |
ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом поглед |
и води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} |
<p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није т |
вина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Е |
че, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, је |
случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Б |
се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале |
ити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране |
је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична д |
— Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и н |
тоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а ну |
розничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да с |
n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељ |
варио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Пр |
да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фење |
шао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешк |
.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је х |
о још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде у |
м право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око |
— Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје |
вагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка |
, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чу |
досно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свешт |
да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати |
би, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је |
овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци м |
ају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо цели |
ш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде блед |
вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" |
у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душе |
више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да |
, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и вес |
нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње |
нићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што и |
о да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све |
е је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек ш |
леју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село |
ијатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и |
вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, ша |
росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму |
д имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђ |
између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога ју |
, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу |
руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стој |
пе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, к |
а се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не ви |
chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и |
/p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се. |
свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донд |
собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и док |
возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} |
лед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прел |
о је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прел |
ад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита |
а погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим |
вљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и пр |
ри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они напа |
тли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} |
и и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело |
у обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже ск |
ре донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и го |
после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили |
лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху си |
ргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.< |
м тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бо |
кну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу б |
ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а |
а сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче к |
грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слобо |
х 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{ |
, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Н |
акође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама |
е наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пе |
дкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари л |
размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак жив |
лизина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој |
опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре |
доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. |
г интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу проти |
а као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно |
му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору. |
...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин |
за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео добро |
а око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му с |
<pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се |
доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише ка |
апитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одк |
p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> |
ецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Ми |
а, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну |
да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили |
о је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је |
ги говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми |
сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као |
рац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? |
о?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је ст |
речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли |
га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља |
цу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца |
ран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. |
је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села |
ете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> |
кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бриг |
чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стој |
а онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас |
и.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се |
<p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све |
непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин |
па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, |
начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, |
старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица |
и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ни |
кше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио |
знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окр |
лош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје о |
, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Н |
естано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="1 |
сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> < |
да више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„И |
озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас |
дан дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се |
е прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{ |
а у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — |
тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне с |
разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p |
ав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да |
</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ |
смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а! |
деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — |
Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко М |
Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораш |
пита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од |
зневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви остан |
— договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “< |
луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и |
е поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да |
.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино у |
о да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пре |
> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху неп |
и су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над |
а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} |
стано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и |
ај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, |
га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ет |
ромрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тра |
ећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја |
,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се зам |
о да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 |
} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућут |
ше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду из |
на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
и и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори да |
дарен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта |
ар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с |
скапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укр |
> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег вла |
оћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргић |
ољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху о |
чке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} Т |
нас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на ка |
<pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од се |
ована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али |
овољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам б |
„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц. |
— одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p> |
т сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с д |
еном уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо |
о умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> < |
а! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А м |
е да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта |
т и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — |
о ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, с |
добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лека |
дар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јован |
е разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те |
омаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђах |
толицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку |
/> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, к |
S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да |
срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ |
умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово |
све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана. |
рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је |
ледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо |
рим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми дру |
ам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, осла |
>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мр |
шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му |
дара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио |
p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотреб |
и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у мало |
цила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгле |
ело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Ал |
.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обал |
не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чује |
а се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дун |
као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођ |
д и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је |
о младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше заруди |
же менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — |
о погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви д |
<p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; о |
. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке по |
рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на ње |
е пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му ни |
ом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са |
ер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, в |
p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче |
и: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ |
p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувања |
и.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и п |
што да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину |
показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам т |
/p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће |
нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p |
о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између |
> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја |
аја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са сл |
Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпа |
младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Ова |
и да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња |
не ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чут |
ом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба |
на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд |
е за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рик |
Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближ |
слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му |
стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмеј |
ље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуд |
рашан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би |
исли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а |
у око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпу |
рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеј |
еколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бран |
а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не |
д сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и т |
олико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, п |
се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче |
Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког за |
, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је |
востручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, |
а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и |
пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевим |
, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита |
бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био пра |
елим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти с |
а.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш преко |
махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста |
ц дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чита |
дговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и сил |
акића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога |
разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човеч |
кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-ми |
ше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух ниј |
о руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован |
о странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет син |
собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи |
бољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе ко |
>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на |
творише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> < |
м поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али |
о да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стева |
“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запиња |
у, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се |
еб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и |
p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и с |
о смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хте |
свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од |
ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо |
еч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је |
ако си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и исп |
шли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, |
ст сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> |
<p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је |
је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и стра |
p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим |
млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми |
ређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађај |
н био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим |
своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{ |
Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> с |
ак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бач |
ада је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша |
нђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари |
ота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су најв |
полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи пог |
у се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а |
нпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу к |
у.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре н |
је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Б |
јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На ли |
ељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али |
{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми |
осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сре |
. будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно при |
— на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опе |
ете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио |
плахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи |
кочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окре |
и промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро |
о крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, о |
S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи |
о чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средој |
ожидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.< |
цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао |
, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газ |
стос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве |
и се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сре |
ла шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар о |
..“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десета |
..{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомисли |
е и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом о |
има поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто в |
{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове своји |
беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над |
а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у з |
ој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S |
младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она |
} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још |
нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства |
и, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, |
ш не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замр |
ње, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац. |
а, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, к |
ао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту но |
се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп пра |
висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј |
се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и сед |
м стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> |
о село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да ста |
шке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} |
лу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изн |
ио друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га с |
да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани д |
е грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се нас |
може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је дан |
рњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! |
усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи |
сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, зго |
ва имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друг |
њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нис |
! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја п |
стани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ |
или, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцр |
која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, та |
била сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд од |
љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, |
е како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p |
о!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њег |
ју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али н |
се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан |
еклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} |
као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти н |
узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прог |
а Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници нап |
ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„С |
— рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али |
г Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћ |
га у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут саста |
пан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се јед |
данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ј |
и о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох! |
а, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у г |
ца и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па |
а.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све |
коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео |
Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} |
, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто м |
тиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, |
и један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић |
сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задов |
гово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта |
да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превук |
атељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи при |
" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са |
умњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса о |
азним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му |
>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како |
ма, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуч |
му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било |
е пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, не |
елио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он б |
дкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад кра |
пео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ј |
} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се рас |
чи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па |
уше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђач |
није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је стар |
ехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог |
— на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био |
четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости |
се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> < |
се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</ |
рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао |
уше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају ча |
а тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше. |
лену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален ча |
нило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ниш |
!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговор |
твени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан прест |
ку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није |
е корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред д |
свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједа |
се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ с |
.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из |
е хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачк |
ага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који вод |
нели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} |
но лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко |
еби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нест |
живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи п |
селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није з |
де до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као |
орите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео с |
ујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треб |
т.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и с |
о удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилос |
по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, |
оде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао |
кама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледн |
као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била |
кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћ |
кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела пр |
.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се |
но читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и |
и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од |
жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену |
тија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немира |
ећ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао леп |
у, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора |
ују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави. |
ко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидин |
то попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у |
<p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убав |
е по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају к |
ко њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице |
а пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако ж |
равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишп |
водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим ко |
а, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> |
е било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме до |
грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у груд |
а а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S |
да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојник |
е.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ов |
обу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирта |
смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама |
већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкоди |
д куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор д |
заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> |
оноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки п |
и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и ос |
оћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све |
ћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео |
м — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан |
се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина |
о нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" |
еварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишље |
еста стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде н |
ветлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта с |
5" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бр |
„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ј |
за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нек |
ствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам |
ва опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрал |
тио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не |
се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спаса |
ву над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а б |
им оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао гд |
рима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити н |
ремена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаће |
ца она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто |
ја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала пла |
онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, |
мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи те |
ихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“ |
па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад п |
ије, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно двора |
оје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе прек |
плаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и но |
е 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледа |
пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан |
ога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зраци |
ринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, |
амо једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре |
исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml |
бледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао б |
г — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је |
онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли |
ац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали |
а својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кец |
бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: |
рану и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, сил |
та опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и |
ругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> < |
е му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се |
а тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле |
тужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту н |
нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страш |
гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо с |
ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и |
но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допуст |
Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — н |
ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале |
Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је... |
— поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То |
рац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш мир |
и му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само рад |
бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита А |
pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због деб |
опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошиц |
је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му |
година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрл |
акићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао в |
/> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђ |
си од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Од |
се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Јед |
е прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га једи |
ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стоја |
d>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера. |
војку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на зама |
S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разб |
и Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао сво |
иједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако |
грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише |
{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредн |
p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — |
госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хи |
о у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у неб |
гом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње кр |
крет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну |
замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку |
одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</ |
ести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко о |
што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одст |
рсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи |
"SRP18942_C1"> <pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу |
чевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве |
аврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми |
и гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају за |
ровидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} |
уми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај |
> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљ |
.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни м |
А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај по |
није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да |
а драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим пог |
ам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђи |
уцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</ |
е беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и п |
хотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p |
пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро |
аше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се р |
сећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол |
"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио |
и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и |
а да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио са |
арац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц |
је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и |
ош га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мис |
и и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да ис |
ле неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марк |
ела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранк |
жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> |
кога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и и |
убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басам |
несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} Н |
чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лиц |
х у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на стра |
/p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се |
</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли |
деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Ра |
ости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се |
ија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати стран |
<p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, |
е, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад |
да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега провед |
ead>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом |
у, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храс |
у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам н |
дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке т |
екој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и |
је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри д |
пеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час |
ако је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, |
важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали |
шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слу |
Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дал |
родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари власте |
анствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p> |
илог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама |
дра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним |
тели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени за |
свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе |
ло је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак борав |
ти, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан |
погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се |
<pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочит |
заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задив |
је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Нај |
је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њего |
ој грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ниш |
али друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико |
и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би мога |
час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња пи |
> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — |
само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребле |
се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чи |
к осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом ок |
ече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — к |
знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} |
оруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамо |
ио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога |
т, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској кр |
pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на о |
и кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не з |
учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Ф |
{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко |
адићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — З |
има и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брб |
и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све п |
у чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим он |
прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био д |
е све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза ј |
а је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао |
p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — пр |
својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <p |
твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} |
је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре ис |
викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени с |
о и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остан |
бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачи |
их пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпу |
јем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ уб |
неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече |
нога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну об |
руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, |
а се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не прим |
о од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на н |
старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда б |
о се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зор |
брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке ни |
алодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! ви |
обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је |
гледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан уз |
, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, к |
о, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавос |
гом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху |
чарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад пес |
е се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.< |
их обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} И |
речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му |
оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се |
то јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше п |
p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим пр |
воре и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну ста |
на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше М |
ечи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одг |
мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зо |
а је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хт |
вог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда |
> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, се |
{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био |
Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“.. |
пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздр |
се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мисл |
е подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала дв |
/> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си |
Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, п |
илостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb |
о у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка |
ољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А |
крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хте |
а и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се |
окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срц |
ња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући |
ико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазид |
т је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак ник |
p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n |
одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је зап |
; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, |
благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се |
алим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до |
чи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас к |
, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он м |
е лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја |
г је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га уд |
капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на веч |
Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он ј |
Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p |
подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте с |
Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини |
Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — пр |
оказа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Боси |
им се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим |
се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а он |
тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда |
у шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али |
Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао. |
топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати п |
тојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним брег |
...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба |
евиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си ура |
ув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо |
ечи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешт |
Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме |
ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја |
једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао |
лњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба |
а не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно |
сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд заб |
: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> |
ргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> |
тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>В |
дост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но бр |
вац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом глед |
доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније |
Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, |
МОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упу |
вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се |
свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крс |
деш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да т |
S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледат |
е грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче |
у га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у с |
м старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао пре |
ad> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са изл |
метио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту |
еданпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна мо |
тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква ц |
ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми р |
сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле но |
ора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није ни |
на два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем |
ак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш |
чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола но |
усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „ |
у је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд с |
нко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прогово |
машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Ст |
ваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у р |
г Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брз |
да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода |
сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица п |
ан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не |
ледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему |
мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој |
ити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они. |
е лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему |
одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се пром |
есела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисањ |
што рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да |
> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овог |
аци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледа |
уд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако буд |
што старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од пр |
слио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Ост |
нише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га |
<p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са |
тадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропи |
беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав ра |
ше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког |
т корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за |
— мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њих |
убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести |
онио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! |
барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо |
ао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они хр |
ло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> |
ји је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми |
је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гл |
ца му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено олово |
ћ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старо |
} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, |
а убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је кип |
Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — за |
уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина |
мо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаш |
но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохвати |
Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тре |
је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој |
да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља |
, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири. |
је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... ник |
њи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — |
ам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним |
твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ив |
/p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> |
икога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвор |
прави.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ |
не, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грб |
врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у с |
е и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога ст |
и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко |
село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао |
„3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао |
нице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне |
ићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. |
повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио с |
... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог |
е долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> |
ичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак |
да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урад |
ли га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео ј |
личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли јо |
еди на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам |
Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност |
ите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо друго |
ти..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Гово |
ше опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — од |
н, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, ка |
буна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издад |
ка.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одв |
рсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало прод |
ече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нов |
а смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што |
.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.< |
ј и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као |
зио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитр |
оворио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — |
! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„ |
шку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао |
лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио. |
као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одби |
кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црн |
последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово: |
осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — |
разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Ка |
ли, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете |
ства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш |
Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох |
ребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се |
полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. |
а онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца |
, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибер |
бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па ка |
ам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић |
имао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Уза |
бразине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге |
ди го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у л |
јем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старц |
то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и |
доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> |
а да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети |
је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесве |
шко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бо |
несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бран |
лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња м |
крете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај за |
е мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пре |
о нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта |
ротепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једв |
анствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори |
.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо |
и будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S |
ратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке. |
а форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет |
„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка |
миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дод |
себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је гр |
викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та сл |
и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„П |
рбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} О |
ти и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече |
пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> |
у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да |
њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ћ |
весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече |
трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, |
<p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај |
сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, обра |
но га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде |
и старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг |
<p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам |
насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те м |
руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мач |
, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Млад |
...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд |
као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на сво |
је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p |
, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре |
ла.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира. |
днога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад |
чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и кл |
ао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ ал |
тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И з |
па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако |
да, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћућ |
ца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео |
дар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш госпо |
елкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чу |
жан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а |
ше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но |
о и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха |
о у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — |
рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није |
едног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да с |
...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужив |
ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво С |
<p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обичн |
то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прик |
ност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор |
се хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек д |
p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево |
, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачу |
е окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам мога |
врши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у ст |
о руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са м |
час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, |
да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црн |
ло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обо |
кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука ш |
чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: |
еретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разго |
атак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наје |
ора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шу |
нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта |
мејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, кој |
ин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бри |
ад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се |
софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стоја |
и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и по |
аше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је оп |
љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прили |
После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се ј |
осле неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао позн |
је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, н |
аху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — прого |
зговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} |
кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прођ |
двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре |
њу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је |
жљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушил |
се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако п |
S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва |
ше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И са |
чце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и гор |
ом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, |
авезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, |
во викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оц |
ао гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, |
ако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи о |
на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p |
не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче |
аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао д |
оке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече по |
за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла. |
да је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" / |
ост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинс |
ј-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као |
на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам ст |
и праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{ |
и бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S |
рила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним бра |
трица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухва |
га оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> |
; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притво |
окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђ |
о, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, |
о, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да |
во двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и поп |
није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре |
ио...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, д |
једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми зва |
е упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“< |
..{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочи |
тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ с |
кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био. |
> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао с |
под прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и |
алашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви |
и купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, о |
У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи брков |
“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше |
о површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци си |
ро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до сам |
етове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чуј |
унце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака уму |
гу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цврк |
ије хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала |
квом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгле |
све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78 |
ним решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе |
што рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Св |
, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да до |
љиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кне |
поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти |
зо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло |
о и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, по |
е могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је |
одару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојаза |
каже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старц |
емљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дат |
ина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, от |
мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз |
.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у че |
} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се |
>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођ |
, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник о |
стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај |
евић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властели |
н из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој на |
ра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво |
али га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити о |
овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но |
не, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен |
јекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање |
ом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне со |
светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што п |
и ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и |
кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим р |
дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара |
ин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на п |
вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се ј |
о 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућ |
убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега |
су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једно |
> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазва |
сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њег |
ицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p |
з питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин у |
триц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бр |
село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мрг |
своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире. |
м му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догоди |
и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми |
.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих иск |
но гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" |
ић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби |
ао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро дец |
е било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; |
ронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво |
чним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакш |
од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онд |
оде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати |
које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и |
ти девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио |
доноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога б |
човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> < |
Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да |
и великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилик |
м од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним ке |
осиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати |
а ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу ви |
едала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани |
јутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом |
буђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од |
да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Бос |
ђимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далек |
естало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на ње |
дан чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и |
д јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n= |
околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима |
...“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили |
адовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} |
ут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је |
чило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан |
пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле прико |
т и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамц |
истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби ста |
ваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само |
> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже |
еше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив |
била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер каж |
о о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко њ |
свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је бил |
} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигн |
погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и |
опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога |
ји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прв |
из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после некол |
аман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан п |
ж, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо |
еколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p |
уђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за кој |
умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наобл |
рободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоде |
н ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не зн |
разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним св |
реће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ мн |
Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш са |
исам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, та |
дар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући |
ле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, |
.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свет |
је зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{ |
мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послу |
n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплемен |
али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у |
је даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чи |
ер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића |
и се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао са |
киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које ка |
етио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То бе |
и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи и |
рати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p> |
а дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> |
љубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад ј |
<pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан изл |
ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.< |
ужи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Ве |
неше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба но |
...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли м |
Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене вод |
само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих ре |
и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништ |
же — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се |
нао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта |
тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> |
Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим |
{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром |
„Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу нег |
пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту |
спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена |
е неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, |
малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба |
предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргу |
е се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Ка |
крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чуднова |
е доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним |
кин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Боси |
е, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак гла |
Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених п |
поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p |
ст и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Цркв |
т и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у |
ико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пр |
га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, кој |
ош једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се м |
одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одев |
дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и |
свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страхо |
сти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! др |
ст и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед |
у песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака лет |
последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим |
повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним ст |
врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S |
та врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у |
бици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стри |
теде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</ |
из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отш |
адити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у се |
Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им |
авуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила све |
о и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — |
а, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те ж |
ваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нис |
му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се |
осподар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — ви |
си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута н |
стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих |
.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри сту |
су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жа |
у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући к |
з коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помак |
први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} |
е дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару виде |
ану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унут |
ар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дош |
га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и си |
ој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра нос |
у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десн |
е се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на |
Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху |
Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше |
Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и у |
ешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> < |
неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назов |
чуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се гла |
ла хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође |
</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе. |
3" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изју |
да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} |
а себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је М |
аљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших ри |
је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне ф |
о у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћ |
.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у гр |
па девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети та |
је..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало |
S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па он |
другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено |
а, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} У |
чи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за ост |
о соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком |
о што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у сво |
жати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам м |
рхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух |
епукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</ |
са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не |
авом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отвориш |
кне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му |
RP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо |
палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут |
е и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео јо |
властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљани |
Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка с |
сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није |
ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам ј |
у на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим |
ретвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} П |
итро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се из |
Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растер |
свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
то је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом |
Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези |
ан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред |
меја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учини |
а владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде |
лављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, |
била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер са |
ти да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним з |
.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти |
ш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине |
ту, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се пр |
ен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притиск |
казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехот |
/p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште г |
ше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што м |
p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна ол |
оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — |
p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о ко |
а имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће п |
свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а |
ов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, |
ути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да |
се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то |
из црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да |
је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у ш |
ла и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и |
че: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрада |
ао да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори о |
.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га |
ранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверење |
.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је |
у стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо пото |
после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до в |
дио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало п |
још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у ре |
{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, |
рхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да |
агледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана |
а очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и |
ј чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се |
полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако |
м и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам прину |
ите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не в |
рије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} |
лио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј је |
спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тра |
кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале |
случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на |
њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем |
ка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако |
<p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, ма |
сти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог |
чајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит |
ком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она ба |
аједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и |
ујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо она |
напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесве |
лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као |
а познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му |
Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде гос |
изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад |
г.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци |
за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди св |
и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра м |
дитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на сво |
озничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S |
е добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бр |
ака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти |
.."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али |
одник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? за |
ж’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шум |
е свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио |
пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад |
свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас д |
вати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су ча |
ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је |
е странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на је |
та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови п |
подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу чове |
дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до |
потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који |
корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као о |
неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде |
и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — нас |
са, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брз |
едним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци погле |
другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је |
ш неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њим |
д се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотри |
распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела пес |
е и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гроб |
ла песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива своји |
ао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су в |
отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, |
и, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав |
ли да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изреза |
АДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. |
је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права |
праву над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад б |
опрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </di |
ога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови |
тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна р |
и све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одуп |
по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па |
и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухвати |
онутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто |
ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дод |
и хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али |
стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна |
две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут |
ли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — |
икнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је |
ровести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра види |
раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га ј |
.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} С |
љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?.. |
испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и руј |
з зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми |
му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! |
ем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{ |
p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p> |
да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што |
имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица п |
апије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме заш |
говори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прих |
да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се |
ара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити. |
1" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком с |
..?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног |
окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју с |
повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и реч |
м Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он з |
р је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на |
ледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</ |
Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто глед |
га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја |
читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, |
е као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено |
ам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио ст |
.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му ке |
у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не до |
дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер |
искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло ус |
доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити |
едан поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весе |
а, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса |
је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{ |
И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> < |
зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у |
ојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је |
е главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа |
а се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја г |
је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са |
љ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина б |
кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по |
овори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се |
вога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p |
на венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог |
ио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје с |
она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спас |
и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа |
о привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одго |
х речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом п |
м ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ н |
<p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун п |
оказа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отвори |
во га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куд |
е да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} |
ме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло б |
ад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у |
гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговор |
требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Стар |
дмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам ум |
за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито |
имаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваш |
се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јова |
је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га |
од нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и |
нко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим глас |
опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и |
поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда |
е, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Т |
није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, к |
јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <p |
ранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола. |
а својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није з |
о рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си... |
<p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, е |
— изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> < |
ш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојан |
едаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — |
</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори С |
.“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је по |
<p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити |
<p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем. |
арац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нек |
ао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, |
дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига ш |
шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, |
вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргу |
прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхћ |
</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зли |
ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не |
лиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, |
>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јед |
p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде |
ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам с |
“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио м |
м руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајист |
Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Све |
е.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћ |
оро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам с |
у читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још |
</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам ник |
а недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и |
лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио |
уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Зво |
једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</ |
онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу мес |
авесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} |
гуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да ј |
ос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викн |
је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности р |
Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је нема |
тојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту |
суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети |
Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „ |
>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу С |
и онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну |
себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устад |
е речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако н |
ао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па |
шан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на с |
— заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, о |
наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз з |
ање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није |
ли он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Мла |
се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску б |
а се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Г |
“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га |
/p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцни |
> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, ина |
у....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му т |
двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? за |
није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код о |
риви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам с |
Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запитки |
/p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепот |
pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.< |
псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве њего |
ва друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шали |
во јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бач |
ста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p |
ти, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у ко |
Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да с |
мести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчев |
ажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у |
сок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче |
ек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо |
и се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и |
ац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у |
во извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но д |
а!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опре |
чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: |
ма угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у послед |
који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чује |
</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> |
А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава д |
х мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме |
у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетиш |
еди унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — |
а га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме |
о и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче ова |
4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад |
ео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног ср |
е на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
е какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од гл |
.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у |
црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, |
есетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај |
ико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је |
ћев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде |
јући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, н |
...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем |
у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би в |
приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори стра |
м рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и б |
мак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенц |
да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разгово |
чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полу |
Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја н |
да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, |
и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам ка |
ва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад зн |
па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш с |
а, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је |
, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослоб |
оје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочија |
узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутр |
и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју зару |
вету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко ј |
амац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је |
муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машу |
примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити |
е у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p> |
, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа. |
кне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није |
е већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао |
ло у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али |
S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед |
променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предав |
ђо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ћ |
зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај п |
кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао с |
да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</ |
се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар |
ен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га т |
агло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p> |
невењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C19 |
коло, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном пр |
рстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гле |
рај „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхт |
ти..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор. |
у твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па к |
тојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави ра |
> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба с |
ахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чиј |
пут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба |
неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окур |
и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Пе |
се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је |
рцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од уз |
ио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је п |
голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је о |
ливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му ј |
о са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда б |
вно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима |
а пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — зав |
— ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица |
ана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разгов |
ј око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој д |
онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар памет |
исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је по |
једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у пот |
на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уз |
у помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не сврш |
ара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао |
милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запит |
и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе |
Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стоја |
о на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити б |
Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим г |
b n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурб |
о да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше |
о лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из по |
нко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком |
ство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче |
ам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али |
уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у |
иноћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио |
унару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта. |
Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једн |
на умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је мора |
..</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе |
отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је |
ца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је с |
ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и с |
га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разглед |
што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су |
је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.< |
</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} |
чепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац |
"87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора поб |
која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гој |
је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао |
и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је каза |
ило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му |
итиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат |
рту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође |
викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што |
а је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо |
кивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже |
етан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ |
бале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Те |
нели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после |
ворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао |
евет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву ру |
ељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Нек |
о и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, |
онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо ст |
лави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — прого |
се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједин |
и па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да с |
“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи |
ије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто м |
<p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица |
тави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још нек |
гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га ку |
у хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишућ |
тојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отвор |
мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричеви |
јазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да |
ојим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се |
Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојн |
како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и з |
и тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искре |
p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, |
е од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Ста |
амије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али |
ина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни |
ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Ч |
видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш |
ји је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве кроч |
она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена ле |
? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она сво |
грешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом ку |
је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Бос |
ева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је о |
преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епроми |
он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљев |
онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће |
ко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашал |
кса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брз |
и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено уб |
а звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да |
, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац |
.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд |
ли да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена ку |
и разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их |
су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била |
леда, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста он |
гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена о |
једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим |
као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он! |
е отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од какви |
ж, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себ |
’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна |
ије био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био |
дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам ж |
.{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста |
потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плак |
нем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад м |
ујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане |
<pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прог |
другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће |
.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што |
.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред |
од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћ |
громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек с |
као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се по |
њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чуве |
ите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ће |
изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно и |
и и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану с |
ежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и пос |
ветлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто нали |
ле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божи |
а божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је гов |
х у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај м |
Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је |
што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се иск |
здана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворск |
преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је с |
половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у |
ар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи |
суо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим г |
ати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташ |
рошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се |
е дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном з |
свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним г |
а превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет |
ко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља |
инио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састав |
овори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удво |
ељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих |
естано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало |
а онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахн |
ладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и од |
Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Ба |
и шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у |
но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема веч |
нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили т |
би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Заб |
прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем |
баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине к |
на последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне руко |
му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, |
лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој не |
пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p |
/p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у р |
дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То |
ње.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} |
крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образ |
У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, ал |
ори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, |
атраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара |
ече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плач |
, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука д |
и мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам |
и разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајте |
а, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако |
више кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у б |
ити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљ |
нове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа |
дом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„К |
да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грб |
n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах бу |
коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Л |
ш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подл |
њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком |
ута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаро |
паним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође |
аљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, |
бито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинс |
у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах п |
ац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> |
уда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S |
и стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — п |
е га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака. |
гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где |
еиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изост |
јанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не |
</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати |
остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са |
аво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га ста |
охватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна з |
кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак с |
дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну |
Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао из |
тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је |
у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се ск |
ли га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини |
њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, |
је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јов |
и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сиром |
више на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата |
а басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звер |
ко пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз |
етром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно ко |
ца.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом |
е тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кн |
смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Ко |
а!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван с |
ти Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} |
н, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана о |
шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одгов |
јединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и че |
приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола |
познаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> < |
Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуг |
аке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене ос |
дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани |
</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властели |
дан стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га цр |
> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да м |
г брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по |
господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је |
ате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско |
ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, п |
ад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отић |
војим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од к |
резати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га пре |
у се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали |
водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучил |
а обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на |
о јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај п |
уром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.< |
аних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и |
тачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала з |
} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћ |
спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку |
у је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После то |
е, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти |
бускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је так |
дару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, |
арога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра т |
рац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се |
посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи |
>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега |
е.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да док |
а господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све и |
ећ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним |
амно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добр |
ном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој |
а на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут М |
да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која |
нчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" |
и.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} |
леда.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> ј |
њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.< |
</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро она |
мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укоч |
еш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију с |
као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p> |
доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капе |
сти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S |
у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стоја |
pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати |
ете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг пре |
/p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, |
аједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао млади |
ао у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље с |
тарац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло с |
евитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Бо |
широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 |
рата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забр |
После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трз |
па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почећ |
теван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и |
поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и |
акшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно |
поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто г |
говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му |
.{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико |
разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба |
урно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два к |
<p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади је |
ишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и |
одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељ |
/p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} |
123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако |
ма помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, |
једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче зат |
мена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са |
вао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Ст |
сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекив |
ирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно с |
е Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно ка |
зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p> |
p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти |
о Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</ |
з.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја |
, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Вре |
ико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сп |
осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда |
пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свир |
олазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <p |
лека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира кој |
p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Л |
лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра... |
се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је |
и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочиш |
ледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овам |
ом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — о |
рене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш је |
абрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тиш |
Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну п |
} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеш |
Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S |
/p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке |
и пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново |
>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, сч |
венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и |
воно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма ма |
близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити ко |
Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу.. |
етрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце |
p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је |
/p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном |
<p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — |
он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која ј |
е! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, |
е господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо |
, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>С |
<p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница пр |
</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Дан |
</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Зве |
/> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше |
p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли |
, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као |
рне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта |
тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
ло се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишп |
јим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Дани |
чне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан |
иметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" |
да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, пр |
вчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збо |
</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и сед |
обро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као гр |
елу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> < |
благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну пес |
кше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на |
хне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“< |
тра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„ |
Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог |
„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати н |
е оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу бе |
ле опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збого |
S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено |
вако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерко |
“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко |
т ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчин |
ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека од |
„Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га н |
т да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изу |
оле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описат |
блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шт |
леда у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} |
ерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим так |
примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговор |
ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врл |
птао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме |
ти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> < |
је могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмеш |
есело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонул |
гао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је та |
в, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отв |
ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан |
и.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по |
асљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње про |
ш писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети |
Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, п |
ме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрач |
аник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обој |
еодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} Н |
и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио |
ењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на к |
p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће |
ио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка |
у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.< |
ја није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво н |
после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стоја |
друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје у |
оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чу |
овори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек ш |
удновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их с |
ачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, |
рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац |
енице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза |
емо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У оста |
јте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прст |
младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, |
Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осе |
алик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у ње |
! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, п |
васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша пр |
нила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би |
/p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати |
нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће |
о гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, |
и очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да |
је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој |
уром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: |
тарчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те мол |
овила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука См |
, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се |
и хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, з |
ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са ти |
, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би |
земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је св |
p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о њего |
се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> |
ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој |
устити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type=" |
ма је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео ми |
крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса. |
изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише |
ледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — прог |
сао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p |
p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо о |
посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и к |
ећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам |
p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој |
ојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао к |
хати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра млади |
ица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са |
а.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:< |
пред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и |
ве јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гл |
убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — |
акав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је о |
лостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати |
Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му |
а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи из |
смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А |
<pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече мл |
, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка |
ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викн |
оне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n=" |
тојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као с |
зор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су ле |
боња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се |
апеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи |
па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.< |
се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам прет |
воје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе |
ребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамени |
ата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Д |
ове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> |
рила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од |
же главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запит |
прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори |
бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добр |
поведи лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ниш |
ек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени |
вира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбо |
/p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац |
ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом с |
а румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.< |
ромови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, п |
м се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе |
тиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и |
дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као |
ри ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о |
p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутах |
ио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к |
и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да м |
им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад |
ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себ |
овачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p> |
адокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је |
ануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се |
је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора |
анко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата |
— поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу |
ше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од с |
му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао |
ов и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и |
ве оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења |
S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покри |
иран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чис |
да тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</ |
упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — С |
м, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену о |
пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да |
од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламти |
који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш коли |
сиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао до |
нства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала ве |
лушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! к |
чи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до сто |
зати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је |
ог туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој |
рвим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо ш |
јурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и по |
а да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од |
у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и |
ола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их |
рините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, |
и да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу мо |
губљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где |
као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чама |
неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио |
а се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, |
ћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама р |
знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> |
ц и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади |
морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа |
тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме |
о две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зов |
н... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци |
ранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазит |
екса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те ј |
шта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању но |
еданпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје рас |
ите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш ст |
е Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори заш |
и!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После |
а кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у гр |
и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоко |
ишта — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашег |
учио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене |
ено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, |
Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од |
а те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — х |
јна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} |
агда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не мог |
викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја мор |
рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, |
>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако до |
о осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p> |
али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре |
г догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се с |
у ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи власт |
а воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, види |
дини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми |
ра да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезе |
могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! та |
ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси |
се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац з |
новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери |
столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај |
азвија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати м |
ута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S |
да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и |
ашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се вара |
а.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза |
ило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је с |
ли.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле |
вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спу |
рашна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} |
<pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито |
ком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја г |
ја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Мој |
ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав |
се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше |
.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко пат |
а једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло |
" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> < |
агодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заис |
а и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је паме |
д старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло до |
„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као з |
живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти сл |
им!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре г |
у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено г |
мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој |
p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од |
азим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем ру |
...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове |
ртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе |
вори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад |
че Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>Посл |
ехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је с |
е ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева. |
није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођо |
у борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спус |
о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промен |
новац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у жи |
ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво |
поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му д |
носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови |
Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег нева |
жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Ба |
н им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој |
канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави стара |
ој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се ни |
е сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на |
ју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Ж |
а и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Јед |
у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и |
дан нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак |
ирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Им |
а сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као |
да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не |
вори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p> |
ва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са к |
, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — |
убише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„ |
олазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први ме |
9" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше |
стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца |
„Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се |
ац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан |
ранац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћу |
о добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега |
тне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бра |
p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз |
одина дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног ни |
се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> |
дицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац ј |
о је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају своје |
а слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да |
двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њи |
рата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако д |
ата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, |
ам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> |
ш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, п |
ере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бл |
<p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па |
Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрв |
могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго од |
и Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“ |
/p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у |
се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто |
, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом |
средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село с |
е чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но |
ареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом у |
00 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу |
идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — |
а! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се |
и склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животи |
довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пром |
дио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је |
ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“< |
ирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Е |
ити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњ |
ћи, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, |
лиже дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоњ |
н део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало |
p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око бо |
е душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика кра |
ан срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дох |
еке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је м |
иљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, ни |
зеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху |
да био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и с |
>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори |
руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита неш |
г је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами чов |
заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“ |
ј се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n |
се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псо |
па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је |
ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, |
сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на |
а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто |
тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из |
елети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и |
орацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задово |
рчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављ |
ојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми |
би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врат |
н прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав се |
брави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба с |
ија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио |
је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На |
прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога с |
ребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нов |
е пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S |
страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, |
је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том |
ти овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се п |
</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко |
, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој пад |
лечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други све |
као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови |
ви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну н |
и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање |
ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отвор |
рташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу о |
п и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван д |
негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„З |
му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива сте |
о укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио нов |
о извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео |
ча држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p> |
ом гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се |
а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише |
којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма з |
леда, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, д |
вост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше св |
венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двор |
и живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и |
разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, |
} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да ви |
луге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко |
ега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у |
> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе. |
ни, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, к |
ло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; |
гуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пр |
лина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" / |
куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо о |
а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком. |
им осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли |
е, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ |
мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старо |
м свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу |
обијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе за |
своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин С |
ине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеж |
чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти до |
ни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати |
са, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја не |
е, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, |
а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаме |
{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пр |
> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</ |
овест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и са |
И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја |
пењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједа |
Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повик |
е у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила |
аш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изг |
о од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да |
и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио л |
>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам |
вога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај у |
идети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p |
ну и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој |
ита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стар |
н.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима б |
во шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до л |
се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна |
<p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер |
но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је мет |
дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, |
шите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том |
са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жи |
ter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код с |
? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лу |
ио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета |
е хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти |
са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p |
млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“< |
онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више |
о свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са соб |
ва, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</ |
У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши |
ући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S |
домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> |
јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачеви |
наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здр |
абавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то |
аза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде! |
ну, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само ш |
ао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n= |
ору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде |
у и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као |
тојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ б |
да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> |
и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му |
сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за |
воје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„М |
све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика вра |
ку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кау |
<p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, пробод |
пази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огрт |
ђе до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби с |
На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сен |
то до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и |
е од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад |
поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирно |
бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар |
адовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав вр |
а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</ |
д му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то кр |
p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати |
д.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја |
и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако п |
уда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту д |
чи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише |
ек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га р |
<p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ве |
озор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.< |
мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не мо |
p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом |
ни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткиват |
Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписа |
одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и зав |
еше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из |
м, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то |
е спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
шао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он ј |
јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче |
аница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лев |
али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио ј |
руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељи |
<p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаш |
</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Н |
/p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе |
> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те |
ици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је нов |
исто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би в |
тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а |
есте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напољ |
оје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и н |
твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто |
евин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећ |
ебало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему |
а Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико мениц |
ека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за м |
тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опи |
кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио |
0.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p> |
Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода |
а паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су |
ком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше и |
онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! прог |
н како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп на |
n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже о |
пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се р |
, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђу |
на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, |
ајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спаз |
>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао |
ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Ј |
<p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да криј |
а већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — |
рено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> < |
гом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клев |
дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто ј |
Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај пр |
разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у уб |
па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S |
жег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по |
потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога м |
је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унут |
а оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас |
г — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић досели |
наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — |
е Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати |
ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатл |
родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога |
="chapter" xml:id="SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића са |
оња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мрг |
? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали дру |
ха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се |
аглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво д |
нуо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та о |
да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испр |
дне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему ре |
грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вес |
даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћу |
опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> |
костреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао |
разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се н |
оје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав з |
ан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које мо |
тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоњ |
из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а |
абрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Ка |
којни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{ |
Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном ку |
су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала |
човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — ре |
изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједа |
едно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу ј |
пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је крив |
у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрча |
шио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава ком |
Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</ |
рвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојни |
и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао |
вутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А |
љка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга пони |
— насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, изв |
ин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> < |
е о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби г |
о <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Б |
з заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{ |
амештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика ко |
ика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То |
/p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна р |
.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде п |
<p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место |
о тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом уд |
а их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је уде |
<pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као |
лачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија |
врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз |
могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отво |
поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у сам |
није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углавље |
их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као д |
— говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано |
чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он |
— насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу. |
ротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у вод |
језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате |
као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово плем |
читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или н |
дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина |
аза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, |
а да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага |
али.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и с |
b n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заб |
} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „П |
„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови |
м са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Ман |
као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро ско |
просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се |
е уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у |
ика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} |
че Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад |
и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудит |
санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је |
а, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и |
т који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за кој |
се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине |
гове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, |
ам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну |
онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си |
есма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и |
, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плаках |
ама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисањ |
сећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</ |
нчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божи |
осиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет н |
{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним |
га замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше |
ило описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрв |
ледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи |
едседник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под |
ни.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је осл |
</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} |
радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је т |
али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> |
ц се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и п |
потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше |
ба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То |
ак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта |
че за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не |
изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — про |
ет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку |
а, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> |
љиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пу |
пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче! |
новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> |
уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узет |
ице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божи |
еде.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Ст |
у Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачеви |
ожда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по |
ејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, в |
нуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грб |
S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и |
почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна ол |
чаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са |
ти га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и |
ује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икакво |
луја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и з |
иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше |
и мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде |
ри га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште |
<p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја ју |
као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме |
но дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прсну |
.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на |
слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p |
се.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и |
ћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно |
са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну свот |
ити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо |
</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљи |
ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али |
<pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зор |
стрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како |
она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди |
тиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са исти |
воје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у вр |
несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саран |
да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара |
е све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — ре |
пијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: |
осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мр |
, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик |
мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је наша |
Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомисл |
и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поч |
дар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Бо |
ко му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић |
јном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; |
подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном |
Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу под |
крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи уми |
е раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику |
n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако ј |
као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик к |
неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се |
ече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> < |
беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на |
је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га п |
Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
грли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на |
У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Б |
опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам сам |
же, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чул |
ек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гр |
ица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, ка |
писаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... |
дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последњ |
ховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да |
и свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као г |
сма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је |
старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су с |
осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Кака |
запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ оста |
је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а |
говори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар |
ао да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свес |
ш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе про |
за... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!. |
следњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div typ |
а сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, |
а, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног |
сам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Ба |
чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спа |
и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се про |
и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p |
о исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма |
и са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> < |
из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер ј |
пец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и |
е грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад |
елка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Зв |
аше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p |
лемић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију |
и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити |
и поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео |
осле неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир |
ану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече |
као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огрт |
сет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, зве |
то рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени с |
а њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му с |
о одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад с |
ош двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" |
ице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му |
ве то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p |
нац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић ни |
се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> по |
пазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајд |
„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети |
ли Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми п |
о врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близ |
и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се |
чати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није ве |
губише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут с |
што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда п |
! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење д |
</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Мож |
бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њ |
на.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> |
онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само о |
у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена |
сле се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзи |
а насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи пти |
љу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели |
да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгу |
чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опи |
о је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открит |
е поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне ок |
це.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... |
Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу |
за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита |
о провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра в |
кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљат |
љева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где |
то ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. |
и се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами |
за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљен |
а некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби |
над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали |
на травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња ј |
свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Н |
је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем |
шега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и |
његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме |
ине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак |
е, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао |
<p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ с |
чепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p> |
прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала ра |
ио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се р |
их ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И |
сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели |
челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човек |
му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осв |
летише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, сче |
p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за |
ли...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно |
олесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — о |
није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S |
зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се |
у је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да н |
нађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није |
са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Ка |
ши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али |
а ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у |
се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n=" |
код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не б |
га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то г |
у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</ |
тлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља |
обом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S |
да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је |
видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај |
је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он |
у своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима з |
а подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим |
Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју |
есам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па |
е буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те уз |
овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем |
јбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још ма |
не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим кораци |
те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло |
унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро |
су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањ |
Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што с |
спред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сену |
из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђа |
{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна |
ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том |
b n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> |
.“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, шт |
ад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пут |
али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево |
јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грб |
двраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p> |
дан узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поје |
оњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза јед |
ромрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно |
Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новц |
гло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, изва |
а одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен д |
наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Сто |
: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потп |
е највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу д |
head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S |
уше; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријате |
постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња п |
онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брат |
настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују |
е чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај |
ање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S |
удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapte |
онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од с |
дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и су |
и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти |
за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка |
други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А п |
да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отвориш |
сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Ми |
ебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече |
рца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе ш |
S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бр |
p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаст |
зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га п |
ј светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шт |
невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му са |
} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S |
е лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} |
но љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска! |
>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у |
неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не ид |
собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер |
да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и |
није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам |
n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да с |
ше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај м |
окојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде |
а натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла на |
а.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегле |
ац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полициј |
коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао |
ш је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручи |
исана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне р |
“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, је |
„Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са по |
арац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се |
евојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја се |
ао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали з |
поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства |
и су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацел |
врдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, |
мњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и |
ко минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са нек |
/p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтел |
а му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи |
му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним |
ћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу |
, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лута |
, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно в |
непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе кор |
, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, |
и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако ј |
{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико |
ека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна де |
де ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал |
в ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених п |
ора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb |
у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја |
које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викн |
кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него |
вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се б |
нурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и |
тац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} |
ори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запит |
у мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док |
до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље пони |
ове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Сав |
обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звезд |
ној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће |
и рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбо |
никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал |
о и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у |
па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натр |
а кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту |
наге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али |
рећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто |
Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћем |
и младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за овак |
ју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и д |
л’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и стр |
Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад н |
и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p |
да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га ид |
у, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим кора |
спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је в |
ла.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску сн |
мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика под |
Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотвор |
та циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори |
ти сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне |
омоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах са |
ре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом |
ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да ј |
<p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи. |
тишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из ј |
послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће |
...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли мл |
тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; |
иност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте м |
своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се т |
на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудн |
ицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја |
ш већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као д |
рзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да ј |
га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још до |
— Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на ле |
х те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више н |
ије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио |
е им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледа |
а...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што |
годити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше о |
е.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуднов |
о је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је ње |
им да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи |
/p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и |
је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер |
на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} |
хне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p> |
— рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„ |
поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га м |
прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме н |
кла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са |
гледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, |
а Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — го |
долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бе |
p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око је |
мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</ |
> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не |
вориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако |
/> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} С |
упци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојк |
и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидар |
p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознат |
асвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљад |
се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — пов |
ије од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац. |
кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — |
ме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти доша |
ас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! в |
по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањ |
о речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да |
кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све свој |
еда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Мој |
задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изг |
канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на |
уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нем |
...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света |
могаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљин |
остио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — |
м Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па |
— Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо жел |
о на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има си |
о није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су |
на, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па он |
Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрени |
Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљ |
долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног з |
а, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описа |
бе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода з |
видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако ј |
очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су |
ли није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{ |
> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се |
ве мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не тр |
вај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади |
ше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и ка |
ац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у пост |
очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох |
пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако т |
патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретног |
речем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди. |
м.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, |
> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> |
чео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти к |
скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише |
е ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу |
не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао |
е — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p |
ше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говор |
љиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну с |
у до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и |
е скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога |
амокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} |
Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема |
би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} По |
тави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко |
се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ |
13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га он |
ју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је |
овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богосл |
пусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да |
<p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује њего |
тојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и п |
оже бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдаш |
ти му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и |
е девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би |
е разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јут |
раше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све ј |
што тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чи |
пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми |
<p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора гр |
само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново |
сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лиц |
ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одм |
...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд |
вамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља обр |
дарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш |
икне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа |
укне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скид |
старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p> |
в вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме |
сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> < |
ицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће |
дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је м |
че! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај траж |
т, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако на |
рно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, х |
само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу |
одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — п |
b n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу сво |
да је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{ |
„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говори |
ргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи |
ек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то з |
д вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дув |
лош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и ту |
пазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква |
<p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљ |
у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргу |
му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије |
оди управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син м |
чевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кн |
врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</ |
јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мрг |
старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не мо |
бро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац |
ј је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје |
е флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегат |
и,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не |
да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамен |
као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да |
Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! ви |
нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ |
као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, |
слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју р |
службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> |
—</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже глав |
ка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Стар |
знемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва па |
ешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> |
се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Да |
е, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни |
и какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалек |
Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разуме |
е сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из з |
другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне |
че Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скру |
за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Д |
очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом |
а владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах |
анковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево г |
ве вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у |
.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а |
ати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном м |
о питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита ст |
та дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се ср |
нко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике |
анку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо м |
ише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радуј |
</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис |
д свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} |
обро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да с |
отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сун |
рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека |
у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом |
хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почив |
у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На диван |
" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свез |
овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могућ |
pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео |
е, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бу |
да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда |
ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кне |
е пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Нов |
себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђив |
коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за нав |
да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу |
свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је див |
да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи |
иљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет за |
ена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више |
нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљ |
стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„ |
јарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се так |
иморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавни |
та да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов |
подара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар плати |
су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се сп |
ан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља |
же! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p |
е још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</ |
као.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао д |
је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па |
ом заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? |
ам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче ст |
отворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је |
„Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута ск |
зненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахн |
S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та п |
оју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се п |
тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му про |
де!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али п |
е! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Бе |
н од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео |
ј ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фише |
тојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушк |
сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога с |
а на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи |
жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни |
д. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не позн |
ошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{ |
и ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се |
ло натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} |
бљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где ј |
у је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине на |
еху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> |
и и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напа |
да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из м |
а свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљ |
им Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Мла |
шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене |
ан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити доб |
="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У тако |
дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече к |
овао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, |
p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за |
и; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опаре |
е! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Ов |
бри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — |
Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! |
уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се |
ћи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дво |
и глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, п |
" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те |
ок се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је |
ао непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљ |
савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> < |
</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чу |
поведи, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У с |
уг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазин |
се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као не |
беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио |
а дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно |
и никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни |
им мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерп |
рем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч |
иц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно |
на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други ти |
ло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове реч |
а се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори оп |
догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се шт |
ећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њи |
ја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> < |
о! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви |
се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за кој |
мо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом |
но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — |
како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само |
овори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! |
ће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече С |
поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе |
еше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и |
своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје уго |
им речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам |
е било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опорук |
дава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Закле |
му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено |
ранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! |
је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — |
овори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p |
у отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и |
а свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па |
децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону |
је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи |
јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то |
а на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју |
а приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после п |
је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, |
су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу |
ме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам укр |
{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћ |
оче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не |
а шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде |
па Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да |
рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка се |
/> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у р |
то се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> |
страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та па |
се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син остав |
нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако т |
.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета |
мац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци јед |
давно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бега |
олико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није |
тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који |
> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Б |
нда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим про |
<p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стр |
старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинић |
нутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „О |
ака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> |
аг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p |
а себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце о |
у. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} |
— проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{ |
х ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стр |
, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе д |
кве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се пову |
ош ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртв |
а тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико |
— рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојн |
ош држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> |
елети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испи |
мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотре |
е.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а |
ам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, |
ене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се от |
Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека д |
ти рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са |
младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну |
адосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док |
и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја са |
анда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се |
лади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ о |
бро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> |
вом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да |
о води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа бил |
! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, |
, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часов |
вакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Ст |
дмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутр |
S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “< |
о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у |
ли немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевић |
је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако п |
копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти |
рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и о |
н и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица |
них зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има |
жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! пом |
га задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао |
посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени по |
са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разгов |
гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који |
одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекај |
поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n= |
азим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а о |
{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, о |
је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гу |
да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, |
да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном |
и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито |
ик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стој |
о својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислим |
одар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну |
а гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде |
" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </di |
p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши |
околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <p |
која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе |
а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти прир |
отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше |
Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана не |
, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и блену |
<p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто г |
ранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога |
сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p |
{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земни |
ри овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао |
анде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: |
главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, |
гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — |
n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толи |
пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражи |
м...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> |
храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени |
ући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи син |
је свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. прими |
морна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — |
" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да ви |
> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне |
, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојн |
оруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се в |
да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„М |
у се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и |
дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио |
рога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити |
ли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! |
очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали б |
онио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити |
да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце п |
љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у |
омрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и |
видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада |
а и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема |
гао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено мес |
стрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није та |
, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, |
о отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати |
ше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше ти |
видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икакв |
икне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укоче |
а.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору ст |
оне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њег |
не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођ |
аква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, ј |
што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела |
<p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> |
еки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто |
удновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља |
смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и |
</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p |
а ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш д |
аље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба в |
ла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а по |
ри: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познава |
едаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. |
ре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да |
це му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав |
неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и и |
ом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као д |
<p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи |
ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти ка |
е, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p> |
превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи |
у весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само ди |
пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} С |
} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у |
и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми с |
а вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио |
као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне |
и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек |
{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и уз |
ом засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, |
ко му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу с |
> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше |
и је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пре |
у као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи оч |
p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну сн |
е очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком занос |
p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је г |
отоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} |
о <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} О |
ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов |
Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове м |
ам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га |
примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у |
Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диж |
ушу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад не |
нда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога да |
у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му |
ва.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко |
ио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> < |
очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} |
<p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не |
ења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку д |
на, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком с |
p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тог |
ере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и |
доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо |
ре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад |
а који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, |
ће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — |
тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и |
дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до |
.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако над |
етљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са мла |
олише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба |
а благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мир |
о се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и |
бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Чита |
.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старц |
разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопр |
и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори |
у Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се дог |
еве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропош |
младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме |
павим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћу |
н је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма |
S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви з |
к ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео |
} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући гл |
, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} |
је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му |
, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли д |
сподара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не |
олња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је залив |
старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се |
диже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и ч |
превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али т |
ао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не |
лопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанст |
} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је |
онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се ла |
ворити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих |
ве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно |
дјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Вид |
ви собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколик |
, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај дру |
рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу. |
и.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте |
због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, у |
поздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирн |
римио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти испр |
рвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улаза |
данпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, |
атио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му ј |
час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да м |
не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари пос |
викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти |
м — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, ј |
{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се т |
аш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах зас |
под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке сл |
водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више |
данпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скаку |
бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прек |
на на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској. |
Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се л |
ране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе |
гло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло |
ле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му пре |
ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се |
стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет уву |
не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је оби |
још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и ве |
бно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих уса |
<p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била л |
е верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p |
а суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато укра |
и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срц |
баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у ба |
веда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до јед |
уше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне |
са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори к |
т — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из |
се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари |
најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на ст |
венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се |
<p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет п |
мао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" |
час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничав |
и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу ка |
да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> |
ала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и |
че јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао ос |
ао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца |
више.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи |
вила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их |
увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разв |
кну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уз |
ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци нов |
у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео уб |
теде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрач |
икћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали уз |
<p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p |
као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чује |
му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје |
кса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образи |
/p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Ве |
S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно |
шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зорич |
е!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено |
лико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођењ |
га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења |
оја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћем |
тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну нај |
</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извад |
вори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осе |
у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао |
гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да с |
едео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе не |
му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао он |
овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појур |
разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се вр |
ња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио б |
к је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p |
занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} |
и је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, |
огосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо об |
онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p |
штен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Б |
Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а |
и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка |
здрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха |
си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зуј |
на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као |
„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно |
..{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не |
дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправ |
ао мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онес |
траст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотер |
уђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво в |
м, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.00 |
што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравн |
едочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера к |
ог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече |
о не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од п |
вана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља |
ле поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме |
е нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му |
н сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео уби |
езнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — д |
ље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момк |
пита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бес |
м имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десето |
евну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш. |
и у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стиг |
ошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио, |
е доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборави |
ачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко сво |
а преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га ч |
о комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда |
ана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре пе |
ео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чег |
о пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комш |
p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p> |
што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p |
па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја т |
замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се врати |
и један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија в |
м сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} З |
мп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шт |
сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај |
викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне стара |
есет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} |
онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Але |
ипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пр |
ђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се уб |
отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљено |
, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори |
ознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта |
неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{ |
ече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрш |
<pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје и |
апио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ |
еп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опаз |
но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри чов |
S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одкло |
му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесник |
зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога шт |
тарчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване |
онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да |
у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигн |
S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p |
акри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала бог |
ега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задр |
Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зор |
свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на п |
и, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си забора |
пет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га за |
} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела |
ко лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће с |
шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми в |
је ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говор |
ресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних док |
} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хај |
е лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беш |
о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико |
казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господар |
у је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, |
дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ј |
множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог прода |
е, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила как |
ротив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пр |
губим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за и |
је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је |
о нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ак |
ци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече |
ђу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се |
а властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим |
какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац нева |
н у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се |
творила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита н |
о из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане |
раде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при р |
дар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да |
старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу с |
пог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену б |
беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до сред |
грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да ва |
ead> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплаше |
бру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од свој |
ана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им |
повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и с |
тале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи |
страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>К |
свете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? за |
/p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p |
аредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дун |
упаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљин |
n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи |
ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и |
моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, |
шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} |
је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, |
е дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између |
то Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.< |
ео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан |
чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и |
свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранк |
, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је |
адић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан ка |
кву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девоја |
еше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио |
део нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бра |
и као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тог |
триче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!.. |
ан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити |
ановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад |
ци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он |
мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати |
вотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основ |
истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" |
рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„ |
о да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна |
да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шап |
јаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрља |
искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају. |
морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не |
ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одг |
ару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки |
овом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је |
ече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стри |
згладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет |
омшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде |
а говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао |
p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Н |
асмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и |
ила узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранк |
ић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар |
ша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви |
очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си дан |
! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљд |
да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки |
е јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p |
ко кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Ју |
ојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да |
је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да |
ем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана д |
јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S |
у се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је |
нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен |
, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу из |
.. верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника ч |
верске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и с |
же ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, |
ла да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{ |
и гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у о |
онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> |
ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — |
ошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац |
је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је м |
е њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да о |
Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у нај |
{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражи |
и немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо |
е мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из |
<p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На н |
име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годин |
оја је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова с |
ем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да ј |
p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега |
му, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пуст |
у.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — |
вин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађе |
} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца |
ла да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта тороче |
е овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> |
бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите |
ама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се |
викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искез |
— проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и за |
попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3на |
ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са пос |
би у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се |
ваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то примети |
одина венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошл |
ово врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ |
о сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржа |
— поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем |
/p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоће |
а колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављ |
хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви у |
омаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да |
гам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом нај |
дну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи |
Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та з |
сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, а |
тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанп |
та.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека посл |
ш није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам м |
ад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после к |
сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио |
толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Ми |
је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — пр |
{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме |
ајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лак |
потребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непош |
да неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобо |
шка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник |
ише пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио! |
ко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да м |
замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скрив |
свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не |
ео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини син |
једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али |
да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне! |
е.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од св |
ут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и ј |
вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше |
е захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за |
есно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код |
— Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није гос |
вора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако о |
м довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали |
и су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, |
колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се |
да, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми п |
је старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p |
који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Бос |
<p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче |
рао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега |
а спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> |
транац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита |
оји му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у ло |
се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> |
брн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудо |
, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести донос |
у је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им б |
</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек |
дину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се |
да ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим н |
о одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао |
зобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али за |
ио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо |
зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако |
вата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући г |
а захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао и |
в мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојн |
ута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се |
, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је |
менило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе ста |
двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај трену |
прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну м |
>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше |
пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад |
а умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи бли |
се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу н |
Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо |
аву да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! н |
једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда |
о:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донес |
и полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божид |
— говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је |
ом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме др |
реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам |
е, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> |
е тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда |
гуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој ба |
се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! |
о да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куц |
не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p |
коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала |
лини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуш |
ошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник |
властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} |
у долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по сала |
окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десн |
ао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два |
д је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше |
ледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли |
Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то |
овори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.< |
ашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац |
вају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити. |
амен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја |
23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!.. |
ица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се |
зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ |
ло за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде |
а кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што |
ене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим |
, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учи |
ући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажн |
увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са обра |
извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и освет |
за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и пос |
свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако к |
о мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вра |
убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> |
оз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хв |
адић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p> |
а на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велик |
епу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног д |
ди, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога с |
ерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угуши |
ањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викн |
аљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко цел |
из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, |
речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</ |
сно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S |
на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело |
сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке |
дожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са ро |
редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друго |
} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана п |
ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуље |
н дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да с |
ицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га |
но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад |
валимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео |
рах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије. |
у је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше ч |
нај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој |
ицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где ј |
, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, |
в труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цел |
да земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени... |
бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је к |
ве звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одку |
овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би |
а и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ва |
зне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и ка |
опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! зао |
новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао |
уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>С |
ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Ср |
ака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих чет |
поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади |
а, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад |
су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржат |
зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп |
{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице М |
ости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад |
и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> |
намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„В |
ру властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њем |
p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је от |
942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло |
а домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац с |
<p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} И |
ости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божи |
ерујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну |
21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлија |
942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец п |
омрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из д |
о, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити |
ака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бр |
те а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нис |
извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођ |
м каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало пр |
ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту |
.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је |
: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру. |
јком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове |
старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а |
Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража |
е Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим ум |
насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо |
речена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозн |
да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му |
лазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, |
ом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се под |
ошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, |
ек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <p |
у било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас |
дну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је так |
јајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, нов |
стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра ч |
и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило н |
ри, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред оба |
јмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај |
бре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти |
one unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило с |
<p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш бли |
д села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је |
</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као нека |
ајбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! в |
“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један |
анића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. н |
срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој |
е љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам |
напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљ |
господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> < |
b n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачу |
арати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао које |
>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинит |
стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је с |
гуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, п |
p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p> |
у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и пор |
твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео ни |
, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање ст |
усној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд сту |
телин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у н |
сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p |
зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb |
p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка |
..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен |
p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. |
у беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су лови |
ћи брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им ч |
и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена |
аху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} |
рбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Каж |
оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту с |
p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијури |
ила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обо |
, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва |
ста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Б |
забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у |
>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег |
ом руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у |
се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде н |
ност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а мож |
ајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини ис |
/p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој |
о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој |
о да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима ви |
опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и |
е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао би |
веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војни |
убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе доша |
пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву. |
сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> |
— поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и руков |
р.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што |
него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb |
сплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапи |
шљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није |
леподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се |
у.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав |
народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари |
ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово |
срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше дру |
је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„О |
тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече |
укопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попи |
ти забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Х |
кује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује |
им одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50. |
кругло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на |
би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладн |
искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху ста |
ке бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих |
одигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином пок |
урав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађо |
у је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо а |
ао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу |
СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице све |
ти? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изне |
да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дозн |
лико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом за |
уда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од |
озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Але |
млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнаш |
се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје им |
вио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који |
у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад ч |
> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко |
ну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаш |
ар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећет |
ло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож |
, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на р |
ано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
згледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млата |
га храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица |
која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да јо |
дне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, |
— проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једв |
ам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младић |
<pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пус |
а Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли |
почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у |
нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 4 |
у лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали |
преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његово |
уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповед |
њали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста |
е у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погод |
о дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и |
ни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомуча |
есретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости |
ан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био и |
ојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до |
е грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, |
но! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом по |
S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, |
} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче н |
уком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“< |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је с |
зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рође |
ења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прош |
ји је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко |
се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима |
свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n= |
зо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко |
/p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени за |
Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Ко |
ко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} |
изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема |
о пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за |
а, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подк |
попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад ј |
цу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ло |
ли ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар |
у искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div t |
д мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени |
о? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Пом |
добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он |
јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених нау |
о је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после кр |
на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и |
по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> |
омаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са прот |
ово прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу н |
ринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} |
рати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред |
ти пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div |
нда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врат |
ц.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић |
м месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се |
могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке |
од његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и |
га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p> |
не двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугл |
дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим |
Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано и |
их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите |
а Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта |
Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дан |
пет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбо |
ве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зе |
ц.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, |
домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је ш |
е оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не бе |
ог је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, к |
е, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек ш |
уд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај |
ресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашт |
био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
о девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Ни |
е.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање уп |
едаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p> |
будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу с |
нем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Не |
двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Ла |
корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на |
лем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само |
ини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не см |
икао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и |
врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда |
оговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са |
ра властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш са |
а Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду |
воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље гост |
ажари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се о |
го вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као |
Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а пок |
p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије |
сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, |
неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је д |
година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, ка |
међу њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће |
мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — |
— одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њ |
азмаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана как |
о, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозор |
арин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! на |
беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им |
ошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски |
баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаокол |
вори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ход |
> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мрг |
еше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе нап |
.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Ј |
е на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S |
дајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји |
игде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> |
војим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Нара |
а и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који |
" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка. |
неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ |
овољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо- |
} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари |
дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак |
имала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је |
оштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p> |
и мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц... |
ади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко |
о бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила с |
х од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду |
Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, н |
це.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало |
ц у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о |
у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и |
амо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје с |
азан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од |
дана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звезд |
а.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега п |
се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко |
е вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би |
малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је сам |
Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> < |
еразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга |
} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако |
се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — ре |
p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу б |
Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим |
рапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се |
е клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> < |
ају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му ч |
напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ет |
ају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде ку |
већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ше с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Да |
м поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја |
ица, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим ус |
ретила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском о |
ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата дра |
<pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Млади |
чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш закл |
и натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и св |
је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где |
шке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и г |
весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се ус |
> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталим |
овор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у ле |
ом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ал |
рце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — под |
и је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„ |
адић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се |
ић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутах |
, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! |
ци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштв |
војке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, с |
ог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Је |
но мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нис |
ше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуд |
дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и |
обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао про |
е сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отво |
ам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да |
и одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да о |
се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> |
варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унук |
олети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртно |
којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, |
а.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А зн |
да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. н |
старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли |
венка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад с |
ам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно |
не руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толи |
...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљив |
наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као |
p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав |
и.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p |
ена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, |
</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Ми |
боњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А б |
и кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> |
е.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — |
> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, |
n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имен |
окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола |
3" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно |
ички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p |
да зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите |
ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао |
а разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози |
покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153 |
је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је кр |
ко ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одго |
еби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена он |
ној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из |
х!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су |
ажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и |
сретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их |
аба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и зап |
је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? |
ти га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси |
а са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти |
ло причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог гост |
као:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са |
у сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чи |
био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива |
зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, с |
ао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда |
о кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном гос |
ећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једног |
д ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан |
>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан млад |
реног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на рук |
p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она |
као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и |
лија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, |
и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је |
и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p |
у је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године п |
и па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу п |
запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је |
стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Т |
„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p |
суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није заш |
ђене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, |
бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци с |
рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} |
амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба |
вуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Баки |
отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак |
не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљ |
им корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у |
овио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узв |
одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наић |
пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже |
да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и |
ела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врл |
ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Б |
идар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао |
ранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> |
о му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред |
ревукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло |
с убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом |
ног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би мога |
вде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, |
<p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} К |
иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер так |
гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незна |
. марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па |
олену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав би |
сти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њи |
кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима |
сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло ј |
е к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — р |
рати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећ |
лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечем |
ротепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљ |
ожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опе |
пава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио |
> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера |
одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем |
горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му пре |
о,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис |
е се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скин |
} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!< |
е увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни |
ао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p> |
сто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пр |
Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине с |
попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па |
долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни позна |
а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
чије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а |
у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио |
од које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је |
кренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, од |
S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би јед |
е.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ |
а песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга |
красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и |
а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том |
о по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћ |
еком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се о |
винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се |
тким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да ви |
багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и |
то пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стр |
стаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд р |
е изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обо |
их погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33 |
иво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А |
ћао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и.. |
отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад з |
ају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из око |
до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема го |
је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" |
и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, ка |
.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отв |
о али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у |
и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је из |
је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па о |
ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан врша |
наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Н |
ца. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шт |
! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зли |
ранац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица си |
ро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи |
а је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда ст |
ке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p |
ина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађа |
све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим д |
еноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме |
м старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у блед |
дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потм |
већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитост |
их сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака. |
/p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког |
ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго |
ео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Бож |
ветлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са ма |
им грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и м |
им све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпа |
ене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде д |
ође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду к |
ице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје ста |
из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} |
село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак бо |
} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S |
проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти |
скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! |
његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати до |
урија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше кр |
врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари |
.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, по |
аганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом |
и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S |
инама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ годи |
х хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зл |
пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне |
протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. |
асвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га зам |
ко не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шуп |
му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор |
сну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном с |
а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, ка |
м пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могл |
дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом пр |
омучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на |
наду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази та |
стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости |
„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ н |
и му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да |
— Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> < |
слушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} Т |
осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим |
напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо са |
ио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баш |
> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> |
воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бр |
рац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће |
ици напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху зам |
и су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху ва |
е тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За т |
ао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нес |
едом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам в |
о сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кли |
ез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али ј |
таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам |
че Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрх |
ола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом |
ца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња св |
покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен т |
била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где |
.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, |
волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ са |
а труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад |
на дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад там |
лави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „см |
нствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац на |
</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} |
возам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а З |
плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако |
ао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће |
удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрв |
је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:< |
деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви л |
рао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису |
</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи |
боња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" |
ли се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?< |
де га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. |
н од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се сти |
а стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па |
же! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи исп |
Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у ми |
ешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом сто |
знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једно |
дговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш |
пуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је г |
пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и |
они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са |
ним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозо |
а се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од |
јдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу ст |
дић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет са |
д њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књи |
Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене. |
жидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете |
ашно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац |
зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше |
та и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи дв |
у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да с |
го наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну |
_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и |
у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече гр |
у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опр |
драве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази л |
а чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p> |
ам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p> |
Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики |
ао своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је |
је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме ј |
погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко |
остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми |
е њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p |
кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S |
звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати |
ead> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из дво |
лика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко |
таву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу... |
тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} |
о, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми |
и, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се в |
а самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер |
есто лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рика |
гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретн |
{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и про |
! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после |
— одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи в |
па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим |
онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни с |
.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела |
рум, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога |
да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заишт |
а и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бош |
засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећа |
се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И |
аху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући |
, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш м |
ога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта виш |
>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљд |
са се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је |
ји једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто |
ере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко д |
и Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и |
— Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је стра |
сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука сл |
ју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар |
е: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом пог |
ужи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа |
а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину усту |
а ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа |
ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — |
где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас ко |
утим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шу |
о и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стоја |
их бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Вељ |
оро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнуса |
чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се ј |
ра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у |
е, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше з |
ита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p> |
у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> |
и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаш |
цу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запи |
з наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, |
ве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — |
93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да |
ио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову со |
и главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником |
здрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро. |
’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и |
е шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерит |
о ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се раст |
аци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. |
сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим д |
15" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и |
гласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и он |
пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове годин |
ватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао сх |
сао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{ |
p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још д |
да једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње |
одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је зд |
а синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад |
анац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један с |
рна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови пронос |
никовог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — |
ри бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела |
ишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души |
лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи уну |
о и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда н |
стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код |
заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Д |
а, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варја |
и и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено ба |
д — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист дев |
орацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечас |
чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без |
драви их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до |
увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„ |
дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође |
као и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, кој |
у стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста м |
коло, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дуг |
тра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> н |
ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти |
оштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и л |
{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један сто |
јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p> |
а.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — |
није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div t |
то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> |
</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан |
ити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; н |
за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чу |
и пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних |
ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остат |
бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ће |
сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли п |
умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао к |
х послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра д |
ле дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бега |
село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која |
те.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и н |
рим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и л |
ни и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Има |
и птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и |
е.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле жи |
нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мал |
оје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Ве |
покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара |
— овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац вла |
уо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уз |
нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, |
а и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој г |
Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стр |
је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напа |
ем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио неср |
стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опа |
азио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сео |
свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, кој |
ића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира |
разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима |
старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у дог |
тевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јут |
тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново по |
пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да с |
дина за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко ј |
уговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кре |
Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га |
на за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! за |
ем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче блед |
зница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури о |
рао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им |
сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава |
себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма ка |
еве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салаш |
у, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мен |
, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не глад |
богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p> |
ојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишп |
ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, теш |
је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се б |
од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури |
ра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамиј |
ити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме |
рве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као |
иси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — До |
<p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини суд |
“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обр |
на је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога |
огату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца |
ув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p |
иће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га |
че да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> |
с ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Стар |
рво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, т |
их, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржа |
дарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп |
ну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу |
да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда |
рио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву са |
знао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, п |
шко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а |
анпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме |
...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег ве |
е зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо п |
ица.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, |
укнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„А |
омакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потез |
тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, п |
и.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" |
им ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места ук |
сти кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца с |
слу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена |
као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи те |
бњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ћ |
лопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.< |
тале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним м |
ислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, |
добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати ј |
е отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја ук |
чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен пр |
у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасе |
бијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и |
оњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаш |
него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спа |
по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити |
и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двој |
драво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је поглед |
да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроб |
о како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили |
, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара оста |
смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> < |
<p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p> |
не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је |
ирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Б |
викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени госпо |
од куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао |
сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и је |
ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразго |
Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, о |
им.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, |
си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и |
казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам с |
.{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“< |
на Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као |
чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону пр |
Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} |
ри ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштења |
а Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан |
уга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело све |
ојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ један |
пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати |
епе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади |
еш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши |
тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти ш |
амтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробуди |
сти, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди |
и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је |
p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд гр |
ћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Ш |
о јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их |
да се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко ско |
старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громов |
дакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори нап |
га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп ј |
предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни |
е нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. |
Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио с |
раде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко до |
Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за |
сим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би |
а нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> |
ђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без д |
здахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нес |
ити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S |
више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} |
онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато ос |
Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> |
уд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда д |
ем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писм |
ога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже |
ј души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста сам |
с све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отиш |
анили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му |
се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао п |
Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} |
оруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедст |
а се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и |
изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али |
њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио |
ићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души |
ика чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све |
и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бр |
Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко |
земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да |
ва после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о с |
днога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиља |
им светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} |
изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у |
ане, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и из |
је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Ла |
је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и |
уком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења и |
е, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од чо |
p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме |
се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком буни |
о песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као.. |
му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био сад |
о Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава |
уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — |
вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Ј |
стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај |
свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гл |
ну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је би |
/p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овог |
> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" |
га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто |
одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућ |
..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргу |
.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко |
док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме т |
одизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње поч |
енчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још он |
хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанст |
</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То ј |
рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</ |
лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око с |
ак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица |
лити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја |
о што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по |
вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и не |
о? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дош |
мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ра |
наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, н |
, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару |
ипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веро |
.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни не |
Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је |
о да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је |
о измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син п |
је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и п |
а њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? |
врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да |
на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи с |
твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бра |
ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од ко |
а као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија |
ког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то |
сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један мол |
те! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи ун |
Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном |
ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је |
нда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен |
сеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити |
ји би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 го |
лонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био пла |
верење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашл |
куда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи |
браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца |
наче им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је |
звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је |
/p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се |
ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, |
говори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребл |
у дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио.. |
је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље |
плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи |
једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долаз |
олаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се ка |
рми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпу |
че Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у |
онови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне стран |
огао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао |
{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори п |
ро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Сми |
двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио |
викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено |
у на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замци |
кне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли |
, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице н |
<p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не з |
! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како про |
ме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за |
рило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погл |
о било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи |
уд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потав |
тао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од |
е Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами. |
пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„ |
ари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је < |
ру, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а и |
еће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд ка |
као јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цич |
гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викат |
отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивај |
е који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} |
ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуш |
и за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је |
а и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како с |
застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа с |
а да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст св |
се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и к |
и.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на ста |
ад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са с |
здрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је |
крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао син |
во, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бр |
де си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одгов |
елиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три гр |
ади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет |
е.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p> |
се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрага |
је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>За |
вечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како |
аћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отрг |
p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи |
Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата с |
а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — од |
ро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после оби |
тљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да гд |
ко проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — И |
рбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растег |
ије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп |
оп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван |
шко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда до |
ава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости в |
а онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаш |
овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А ком |
ли у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу |
ине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје |
страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу да |
ењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у не |
орише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо |
беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија прија |
рнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гл |
екао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које |
/p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва |
могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај трену |
то бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере ран |
јан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и |
бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развиј |
идар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у при |
где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари |
утра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, |
аленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је би |
рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме |
оћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запи |
о бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео с |
</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете да |
аво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је госпо |
е природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по г |
ао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се |
цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Зн |
, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викн |
земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери |
Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац прот |
Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранк |
јао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако |
} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из чести |
да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се |
„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао |
али, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком |
у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробно |
уковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам |
ам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојн |
говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је нау |
и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и |
/p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле о |
и шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија |
кне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је |
ића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Мило |
p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ко |
чини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мач |
p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„ |
вештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога час |
доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута уз |
наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он к |
ане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се |
но испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо ј |
беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n |
закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не окле |
ељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио |
прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је |
дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{ |
устих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши |
ма, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штед |
ц — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, |
Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њи |
е? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</ |
ргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ј |
поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има боле |
азину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> |
не распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко |
ас по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту |
ласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свја |
чеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} |
p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте |
<p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb |
ој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца зе |
ко је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> < |
љка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јур |
ера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 лан |
се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне |
ти лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p |
па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се |
а га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа |
ема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} |
о је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} |
не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, |
ликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па и |
и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку |
је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде |
ново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунил |
склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ |
оје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући о |
нку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео плем |
у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше блед |
сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита г |
ри — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуц |
о је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Ч |
ше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} |
штење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као |
столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: |
хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последњ |
ор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> пер |
} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p |
> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тан |
гледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна |
сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — г |
S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој из |
и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно з |
ојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, |
p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце бац |
p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста |
све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type |
и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у |
друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку п |
да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје остав |
дгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао |
и:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко за |
горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми до |
" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад до |
тко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је мо |
аћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш з |
цу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико мин |
ености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, п |
уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и |
замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Мар |
стали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред к |
у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председни |
узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац |
леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клања |
ан поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић |
вима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и |
еоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин |
! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господ |
н доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком |
се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и в |
се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим |
еки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памет |
ми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву с |
рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Бо |
ворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој др |
собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себ |
беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисл |
та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам ве |
чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изнев |
данпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за јед |
го да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се |
иди ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„ |
од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, |
p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је го |
дару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сус |
крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлан |
ј из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво |
ш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са ре |
овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве.. |
због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он ј |
мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао |
рбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од |
а, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудов |
видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божид |
Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у |
p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори оз |
а, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављ |
ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> |
ао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком |
у.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</ |
па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те по |
очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га |
нам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва |
ом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лагани |
ли, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим |
даре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, |
{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега |
ерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем |
S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? |
а глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући! |
орио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам |
и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p> |
и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} |
волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У л |
! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и |
ојој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар |
ћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебди |
оваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смеш |
авади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знат |
тојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше |
а не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љ |
а, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Ст |
онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љ |
исли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је из |
анас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме |
за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да |
говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад |
избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, п |
данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне |
завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако весл |
е Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгуби |
а.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока от |
а где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху |
р почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе |
у.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што |
едње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац |
цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни |
S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се |
језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку су |
> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, |
ваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта |
а човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом в |
руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провла |
ћи се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у |
} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупави |
p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од при |
досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, |
ек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, од |
х речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и |
> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја |
старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p> |
а пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, |
али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говори |
лу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb |
Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчиц |
ао мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb |
ли ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али |
да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски |
преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајан |
Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло с |
ај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не |
све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он ј |
е.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура |
> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега |
е и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p |
арцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш |
и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чу |
у љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћут |
а нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса |
ира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али |
како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ух |
ваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек |
ргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три по |
иловито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, |
га, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад х |
мрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, |
аблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је зап |
н је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би пл |
Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затво |
ио убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро куп |
</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> |
<p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то мест |
тарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није ж |
="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — |
енце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком |
и..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, п |
ила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио |
рекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} |
Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си |
па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не |
оро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз |
трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком б |
, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша |
г, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа з |
на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p |
ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу |
тво.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кад |
мејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.< |
} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне пр |
души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се так |
лабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те у |
да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</ |
воту, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а остави |
, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио. |
Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп |
ледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, сав |
ело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као см |
ине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> |
аше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурен |
ано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</ |
грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није |
ајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе ре |
кут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} |
подин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — |
аци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свеж |
се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући |
ко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Г |
обље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, |
д се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био |
ао да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S |
и лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо л |
разину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица |
о био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазит |
обом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај |
ној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Госпо |
или а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</ |
Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да зна |
} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу |
} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој |
а теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржа |
плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у |
изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је |
вић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазев |
гуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео |
ле два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасв |
а.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се н |
ове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско |
у знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба ра |
назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, |
а, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече |
д год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му |
прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене с |
и изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске ц |
еше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелин |
но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Због |
имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече |
је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али |
, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати ру |
е вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј нај |
у онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих св |
свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац |
/p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што луп |
>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љуб |
некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које |
ебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му |
но Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се |
поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као д |
ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједан |
ише школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, оси |
проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стр |
талом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига бр |
поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне ошт |
ађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је |
Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађ |
ту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, |
саћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртв |
шњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан г |
.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени ст |
p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из |
рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху |
дном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђа |
ста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви |
— настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана ваш |
те и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блеса |
х.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала |
н у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали наме |
ребаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се зак |
се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати |
сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прег |
мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, |
госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишин |
у казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепр |
а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да д |
туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг |
раховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скор |
мо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог |
{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} |
о је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, |
омили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народ |
а као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда |
ху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{ |
чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га |
ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као |
ати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који |
ео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над нес |
жим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту б |
поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога д |
седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био са |
<p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, С |
гуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и т |
е њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> |
ини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш |
ранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата |
ода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди |
сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је им |
ла јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — ви |
; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице |
вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу |
ђите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га глед |
био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се пока |
миља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једа |
о лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћ |
p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Нај |
ан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да ј |
пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са дру |
о је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног |
старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — прого |
ино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се |
изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, |
кивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! прог |
сиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповед |
снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„ |
после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, |
о год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу каза |
си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му |
</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Х |
ти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га |
/p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши г |
ренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта ј |
у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг. |
...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи |
Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малод |
рага Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа |
о двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то. |
ледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати |
страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово |
пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Н |
хом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као |
мо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би би |
љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је |
у? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта |
а лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на ос |
онесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере сво |
смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платиш |
о пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена мл |
ја се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће |
легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти |
и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онд |
акве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека с |
<p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалос |
дврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља |
рица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала |
м те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте б |
сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко у |
рен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беш |
еке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p> |
осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у |
но гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан ка |
хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве пр |
ио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога веч |
} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљ |
мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељ |
нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, за |
ече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! ре |
ити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна |
мири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала ј |
де онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже с |
д неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак узда |
и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Сто |
арца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром |
оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бо |
ше га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: |
удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све ка |
кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође |
пазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбо |
њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци |
ље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p |
е котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, |
ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једана |
, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као |
и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: п |
свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио |
ој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека см |
заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од пи |
о најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатељ |
могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се бр |
нствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад |
p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади |
н.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жу |
се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним |
гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио |
зу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширо |
шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци |
е блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси |
ало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као |
уна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уг |
на...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} |
могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шест |
насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} |
вао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед |
раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе л |
о Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено по |
готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно. |
ео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде д |
рној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као среб |
бци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до дв |
и при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, |
0000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате |
а Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе |
грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, а |
/> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо |
скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" |
а твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј |
исам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био п |
цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива |
рода беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а |
а, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, |
у да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На |
и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, ко |
е, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвог |
p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужа |
е бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жер |
наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цур |
ника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допр |
и...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су |
ко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.< |
сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му п |
/p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што ж |
и дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>М |
! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући. |
више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као д |
ного допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лека |
као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше |
јни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S |
ело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а |
и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен |
> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад |
и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког |
во пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотон |
ажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестамена |
ђивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због о |
убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова убл |
м чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих |
пи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одгов |
јаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало ча |
/p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по |
е би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или ш |
в отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац о |
Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бр |
азговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља |
е бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</ |
сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се |
у да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасн |
ан друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко |
је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> |
— одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! |
кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљ |
је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли |
ан уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и ка |
рбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега само |
еком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвен |
рестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се |
певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ос |
дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мр |
у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу |
— Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог п |
е веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у вој |
е и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све |
и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој |
јури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</ |
Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред за |
ранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још она |
а друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело |
ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао ис |
зусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв |
и на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.< |
ц? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади једа |
Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говори |
становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је |
па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га |
Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је. |
ао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, б |
ка једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стр |
Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био д |
убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — |
а ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и |
Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код |
а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, |
шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Бо |
ра Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дош |
еверити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору |
једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад с |
гло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо о |
41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због |
је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упу |
Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега |
д.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догоди |
кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> |
Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже н |
ико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> |
о му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после |
на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздр |
о мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као |
и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, при |
каза на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи |
ањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника |
а као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засве |
даше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста там |
да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пиј |
и који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли не |
здахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си |
ено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућ |
по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — п |
пет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и пој |
шти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, ко |
<p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Ник |
хвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као |
че гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те н |
бро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угину |
ко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} |
д верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну |
овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабл |
живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце |
ва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсм |
Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако |
лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у |
творена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разгова |
манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као |
Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове |
Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат чи |
цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се сл |
д умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли. |
Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и |
ко је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бог |
ну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Доб |
смејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим г |
заху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} |
проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, ко |
>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — вик |
тело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему |
свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу |
ога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран |
кане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му |
марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху ка |
сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни је |
ке речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! |
ори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега |
и крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за р |
очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило |
} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на не |
ледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближ |
га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полете |
едан осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћ |
упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се |
па звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехоти |
тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти М |
шао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да ј |
се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p |
т као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам ци |
д честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S |
/p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас |
јатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатк |
аме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојан |
—</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опра |
ва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напр |
у допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да ј |
n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред с |
Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом |
авао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пр |
аљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p |
ао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао. |
еколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корак |
на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, ко |
ну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и |
иметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„ |
едан други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је |
е до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дв |
је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај х |
још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле |
у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — |
в!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов от |
рости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког ст |
к овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и но |
, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучи |
...“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> < |
лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовс |
сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велик |
тије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и понов |
анде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вер |
е!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или в |
природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад |
заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, кад |
p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двад |
видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима |
ошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразбори |
очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једног |
<p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене ре |
вршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кућ |
а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за ма |
а му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{ |
ком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори |
олико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> |
pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одгово |
очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> |
сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„ |
е газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића. |
метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био |
као узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док |
p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи |
i>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га |
осле по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури. |
олетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да |
ала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p> |
вали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкоди |
по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у к |
аху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах |
ра, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго п |
утно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. |
о или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„За |
а је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога |
ћам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.< |
>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врл |
о прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође к |
ави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да |
неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесн |
у је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Т |
ком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега |
ље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, н |
равају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S |
урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борб |
обоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени |
о куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види м |
ој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, |
ко знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> |
д свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му |
а Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега |
не реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у |
ом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> |
д њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, ј |
ст и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chap |
и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху |
n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имањ |
{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65 |
, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио |
остигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у с |
ивота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет |
колу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како |
ним грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је та |
беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше |
сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb |
прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре |
ћићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Б |
избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пр |
им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико приход |
ладаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, |
а својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па |
иповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> |
ј дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радиво |
одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љуба |
а умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, б |
што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет вид |
жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне ми |
требио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан |
епања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толк |
икну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар |
рете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком ви |
аду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Б |
е драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном слас |
па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана |
већи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку н |
други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не |
ио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <p |
, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Д |
а посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста |
воје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према |
поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и |
ти; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у |
о у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, |
потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву |
е двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телес |
ек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из кру |
угу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове ре |
болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и с |
ухом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за |
арила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Бож |
ранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и |
е време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 го |
да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје при |
њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа |
веком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“< |
ети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња |
одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лиц |
м хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван с |
крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — г |
жем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет д |
ће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне |
уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше |
остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт |
о што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколи |
ца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једв |
неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се вра |
речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јов |
прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар п |
ак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и |
носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{ |
е утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Б |
ју.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрч |
ази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене б |
ров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи |
акуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком |
ен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром зајед |
а је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је к |
дно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натушти |
рио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пат |
староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Но |
инчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, З |
Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и ра |
на и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве |
је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести |
Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењак |
та, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима |
..“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало но |
ашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе к |
7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{ |
њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, |
оше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном ру |
> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод обра |
е хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} |
ше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени ст |
склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави |
а спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Х |
ис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} |
Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево |
изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>З |
викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! |
.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„С |
вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме |
p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђа |
је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чин |
<p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад |
у доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђ |
</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочет |
иво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипа |
ког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, к |
каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише |
посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико виш |
ој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну |
с.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није на |
е озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и |
, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p |
и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих |
у подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи |
стати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна та |
/head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу ос |
махне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од б |
<p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прел |
ћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ћ |
у.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи. |
пао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао |
<pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито п |
гао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> |
ти зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} |
ако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се нај |
рео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шк |
пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше |
га оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто |
<p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког разми |
рстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако |
Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта ј |
родошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо |
кој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечер |
а једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћ |
ј угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо |
о своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то |
обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста |
тупити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена д |
што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају св |
рати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! по |
око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне |
нпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има |
је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и |
амен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгу |
е осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{ |
пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито зап |
лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и ј |
, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, |
на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га |
ут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу |
о вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће би |
рао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе с |
те лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни |
а; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а чит |
ост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и |
лош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тра |
реди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини |
сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него |
{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и не |
ли смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, |
е на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, |
ни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ниш |
да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса |
„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — |
еде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па |
ављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. |
тврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.< |
адоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међути |
е, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} |
боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весел |
врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извин |
> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком |
а, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> < |
о сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толи |
оз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, сле |
има уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој ј |
је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна |
тао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац |
ло на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мр |
та у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака |
ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити |
фани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пе |
цеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, |
<p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдеко |
стира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће |
</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица д |
мо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а |
“</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња |
мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац |
ено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност пр |
уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати |
издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светло |
ке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста ј |
азак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљ |
зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је |
акшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну стар |
ко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике |
нду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не г |
ле четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко |
еном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као у |
{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити арен |
. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбун |
а Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што ж |
Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Прек |
ч и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мен |
е, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчин |
највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну рук |
е све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа тв |
д видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, г |
астане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио д |
} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи госп |
књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима |
дару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“ |
лија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не |
кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} |
ам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо г |
лата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад |
да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом |
најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</ |
све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то х |
па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после |
теван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Ме |
о дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрв |
се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, иза |
<p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> |
тац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се |
кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да о |
пет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да |
ога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, |
го шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори |
овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је н |
шли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лек |
не собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити велик |
гне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — |
тра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је к |
о слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући |
о другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав. |
агрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној с |
видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! |
оце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а кр |
о се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј |
сника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо |
покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{ |
ори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознати |
атраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му... |
ки, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када |
ођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег ра |
<p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју |
о живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени |
одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред с |
рану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њ |
етљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао |
у у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није г |
и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, |
естало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уск |
је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвор |
чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да та |
а се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осе |
еље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас |
тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му пр |
— рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства |
а као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> < |
них као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, |
дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p |
га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал |
и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња |
часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињен |
одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, |
сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, нала |
грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи. |
? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га |
сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</ |
Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и ј |
ћеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је |
р је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да |
атили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе. |
данпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</ |
сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наиш |
в од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него д |
.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p> |
спричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдм |
ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тр |
е ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p> |
родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — |
лести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лека |
о је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву неср |
а драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, |
а у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="1 |
и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу |
игао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упро |
је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после о |
зи.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мој |
пали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао п |
и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих |
Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, |
ознали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене оч |
м <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, ка |
од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> |
отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p> |
едној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га |
гне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па п |
p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за |
вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не мог |
и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> ник |
авила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зач |
оћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. н |
н удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да |
и Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак преле |
аности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава х |
а и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем |
а је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад ј |
и знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди |
хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута |
председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојниц |
ље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред |
мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{ |
даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Г |
дина пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, у |
оје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како |
стало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и |
му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити мож |
Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њег |
вом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да |
екнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима |
упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута |
ом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— |
и. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се |
мам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb |
ајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, с |
и ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старог |
ора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} |
иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бран |
/p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је |
кота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно |
ти са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени |
и је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! ци |
гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увер |
у и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу нек |
аш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — |
воје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима |
лица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице узд |
тари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје |
p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда |
ац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и |
овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, |
тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речим |
<p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћу |
а господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од ово |
„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео |
им изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Због |
} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Стар |
не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали с |
опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалим |
нковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и |
е га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и с |
који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп |
скочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још |
заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Сто |
д миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота |
ла неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба бож |
них падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се за |
бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Ра |
ну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху п |
е тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео |
с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да ни |
а — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p> |
војој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено |
ћао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па |
слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слу |
ао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаш |
ети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрен |
нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> |
еше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди |
њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше |
еш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се пак |
ва пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид |
м кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у |
песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд |
, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око |
p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи |
! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем не |
оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од соб |
твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и |
смо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао |
рински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, |
човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но н |
смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, |
јом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаме |
већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p> |
ово тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је ина |
кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} |
хнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широк |
куда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте |
, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи и |
богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</ |
а овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није од |
етање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, он |
и и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео |
тане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани п |
Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад у |
дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио |
ш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ић |
к на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем |
ела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка |
ао да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће |
им.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сум |
онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелин |
раби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар |
такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ће |
хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, |
хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла |
старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и тво |
нуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу к |
стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умир |
— поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти зна |
страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p |
у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан тако |
оћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи |
што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне др |
срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на |
<pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стиша |
жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ |
ога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа б |
м јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тиши |
оје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да |
д из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и |
.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p |
лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и прос |
адна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по м |
ел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса |
..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви с |
тојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он |
ца, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — |
ју и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно |
немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве |
Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} |
ла моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, |
агрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Ч |
ти све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су |
еше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху. |
о о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се ос |
го јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавите |
p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро дев |
окварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се |
црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је бла |
кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Ником |
а! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео |
ече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p |
>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад сти |
"5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околин |
продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг с |
ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је река |
ећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — из |
запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Сто |
тлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који |
<p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се |
p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов о |
наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој у |
ењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде д |
д „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На |
аграду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио н |
а. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам |
е указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, нег |
очаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и |
оје је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} К |
видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац |
а саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво пре |
се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{ |
ле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам |
Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоб |
Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац |
у све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадош |
p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те ник |
“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мрг |
ер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом |
и јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и |
омишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао ј |
ен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчи |
Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још ниј |
штен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана про |
им гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог с |
у позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенц |
вог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше л |
сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спров |
је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорга |
ter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} |
тупи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натра |
ајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на њ |
оказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, |
’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке |
ојима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога |
>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком |
{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} О |
ргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим |
пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Позн |
о палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупа |
ра да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави нов |
ђе напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гур |
је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад |
ног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака |
летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку |
и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сики |
стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога |
ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Сто |
чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час ру |
не Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао |
<p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће |
икати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ход |
викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на кој |
и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо ј |
ло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га |
n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити д |
салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! |
ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Ј |
ла је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — п |
о!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се ј |
а да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро |
>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај. |
се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соб |
та, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плаках |
оју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли. |
роговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осве |
рај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Им |
аји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са жен |
Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао с |
ао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у так |
о до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, о |
ени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролете |
ку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је |
укругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко про |
Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у послед |
и, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, о |
ослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „ |
ељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би зна |
доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје за |
ад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му |
кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сум |
је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да |
ио и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тер |
.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и |
?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред д |
ојаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и так |
пазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у гр |
од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором о |
би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </ |
о! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупн |
а као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила как |
ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па а |
г да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам |
че да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, |
<p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај |
ом и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а оп |
да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши заго |
је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зау |
ожемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па не |
суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>С |
левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега |
већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењак |
волела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао |
о не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце |
ити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока д |
аба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је ње |
> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си |
ђење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у је |
е се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а |
тио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кико |
ој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се зам |
замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо ук |
олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је че |
head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од |
ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера |
у као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у |
а преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме уда |
ића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљ |
и није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом |
_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и о |
ак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, |
, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили |
а му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да |
наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута |
е славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} |
Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, |
е се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу |
ац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и |
е и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако |
нко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади с |
"chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш |
> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бра |
и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам |
, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} |
ледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као |
из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, кој |
ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као д |
село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S |
да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те по |
име и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао с |
показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осм |
иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље |
... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим |
</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи раз |
јног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као |
размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако до |
риметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прен |
е у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв след |
.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег с |
што ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, |
тале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, кој |
насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. |
у на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што |
е бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђ |
исне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, кој |
преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, с |
нај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула |
упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до о |
сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очар |
ј се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као дана |
е часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> < |
о и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути |
за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одје |
и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громо |
боко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Ј |
да узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер с |
ранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде |
је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да м |
{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра |
n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, |
ања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а ст |
ок смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде |
лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед |
био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не г |
евин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човек |
чено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запи |
уморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одг |
ористи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас м |
во не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немо |
веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни ч |
25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара |
од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - |
и.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли |
у.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох с |
ићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ло |
поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, |
зговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори т |
аве дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„По |
а брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори |
> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те |
тка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, |
"154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само |
сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмук |
ледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а с |
p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана до |
судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори гро |
Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За са |
.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола че |
Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће дост |
</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p |
</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стој |
ко се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га пр |
подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p> |
обудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је не |
овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године |
“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — реч |
ам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво |
>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али |
мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је назд |
.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> |
ше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поч |
менула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухват |
аустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бак |
дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто |
, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година |
е? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти с |
„Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p |
>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој |
на, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„С |
е, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита |
дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p> |
ачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и |
ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb |
</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Де |
...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> |
је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те |
</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није |
, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село д |
аде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја |
гутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући |
о и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао |
кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и г |
а.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико го |
знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне једа |
ц укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршен |
оп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне |
днегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио |
дук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирн |
и — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја. |
му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу |
Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види |
иста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, |
ца, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено ст |
презно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и сил |
веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут де |
дивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а о |
гнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише |
ља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог |
очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати |
шу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њег |
p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! в |
нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда |
а се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не |
ик оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други д |
а грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и с |
ањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда |
S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где обо |
је се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S |
ђу старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш мате |
чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и |
и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја |
ишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид.. |
<p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја с |
и стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{ |
ојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p |
илука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и сч |
тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну та |
брост улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су |
у не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи д |
одиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи м |
Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погину |
исак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она |
дар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да |
штву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна дево |
стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„ |
рође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</ |
рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитељ |
!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.< |
ене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си |
риче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„ |
>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га ра |
коро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„С |
амена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад поло |
екса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш н |
p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био |
као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n |
ти — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац из |
“</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оц |
ер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба |
азу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња к |
рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца |
Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ |
какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикн |
грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и с |
аједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови м |
је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ |
икну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и |
! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућут |
ићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове |
се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.< |
нпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„ |
д први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам |
ван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Пре |
ло да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.< |
господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што најв |
о целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} Т |
хне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Ов |
ва весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„ |
се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала п |
6" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу |
вио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе |
да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапи |
икну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хте |
викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се гр |
кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам го |
S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра |
љда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</ |
да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и са |
пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, о |
p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога бра |
је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи н |
кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин |
, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у |
мути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разуме |
јим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо |
ћи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности |
дања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећ |
у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видил |
изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер |
ошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда да |
пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се ка |
ц читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један в |
не речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Ве |
е снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој пог |
S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила |
дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му с |
лити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну у |
купан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страш |
ветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, |
Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком прек |
ђаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да |
о се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и г |
му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га |
нпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{ |
га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појм |
а упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства |
.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{ |
еђе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, ко |
је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво. |
...</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад |
ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгл |
олико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио ис |
арац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он |
мер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи... |
бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак С |
на је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а |
стом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод см |
псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чин |
на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука ј |
вадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропо |
се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише |
Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде с |
ба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би |
ут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и упра |
бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољ |
ивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се з |
о за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се се |
те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити |
у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благосло |
неше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко |
и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мој |
ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си х |
ан молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем |
је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p> |
и и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој дож |
а морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорук |
еља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче |
кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеван |
но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јо |
познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате гд |
, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где |
а зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што |
ега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац |
це, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да |
у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне С |
да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако прем |
ременом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав п |
варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... как |
севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара |
староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело |
о сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати |
а је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он |
и — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стоја |
кога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што |
Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера ус |
му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић |
т амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед |
у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„ |
о увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти |
која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије |
едне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из |
м богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зре |
тојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="9 |
жидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p |
>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Нек |
викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викн |
онуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега |
у притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне |
е радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто |
а од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога власт |
> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге |
аран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе |
о га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу |
икове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по ког |
а руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем |
бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој |
доше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бра |
ад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из |
риш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми с |
у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али |
га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печени |
раше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гла |
"6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по |
аље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек |
{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуш |
жише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви прет |
та га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао п |
</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p> |
ватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час |
чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто ода |
у дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху |
ора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору |
тио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је |
од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини. |
ури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} |
лак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другари |
варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, |
и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаш |
не није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново < |
Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шу |
тли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога |
образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Ст |
о се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро в |
пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је |
сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче |
сту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавд |
може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је |
ечи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима |
тила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пу |
ше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — реч |
> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стој |
/p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је позна |
ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас |
да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син |
и два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде |
и — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и |
усти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p |
налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па |
та од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње |
Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се ш |
се му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се о |
да и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се |
о вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек по |
окојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога |
оворимо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и зап |
акав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на нек |
остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соб |
.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као |
, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „веч |
у наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шу |
је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, ниса |
p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој |
нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Сав |
пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула |
„Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог |
> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на њ |
ди као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> |
укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у сам |
ашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад |
акосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Х |
за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста |
час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се ли |
ћи му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, за |
Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је |
вица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није мо |
да — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо лов |
вер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и |
<p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес |
нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао |
та тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{ |
пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, |
S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспет |
ргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза п |
друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседи |
и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што |
ави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му |
озови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет |
вом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>М |
ека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпу |
знаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја |
угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и |
сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао |
н и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку стара |
ланина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбо |
м одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би |
тим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога.. |
ени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као |
да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бр |
њем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који се |
могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, о |
рзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њего |
: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да |
их разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина |
на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило |
један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} |
година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше стар |
и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он |
тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> |
ај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Б |
пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу |
анко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је |
мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом |
или мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збого |
отов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да т |
> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и раста |
х! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора |
е дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> < |
могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> |
сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>П |
ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се свет |
ођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бран |
дседник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:< |
лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неве |
оворити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бит |
ишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S |
е што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се |
је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„Т |
осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је |
наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за те |
д мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се |
Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> < |
анко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај бо |
еговога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам ј |
нао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата |
колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, к |
још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше |
ћеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почел |
</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као канди |
ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољ |
се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде |
рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — об |
глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храст |
ездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пре |
>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p |
ну.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чу |
„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> |
„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се |
са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> < |
товог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је |
ад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати д |
онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> |
екну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исм |
се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и та |
а Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одп |
твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да с |
а.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну |
вади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Б |
сподару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псет |
као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, |
урила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цел |
се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, |
ва жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} |
овори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум. |
се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ј |
е су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ћ |
<p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он н |
идео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорн |
је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде п |
> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још један |
уне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка |
а мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мр |
тао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње |
а ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p |
ди.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као |
подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спров |
</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује |
о живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога с |
чи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да ра |
шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте д |
тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се т |
ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем |
овима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површи |
се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше |
а који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у |
и одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са сл |
ају разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болн |
/> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! на |
<p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за |
те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледај |
.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар |
ат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да к |
вечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се у |
! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га |
решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим |
то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> |
шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да |
<p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправ |
при вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше |
што учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо дост |
Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута |
које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бра |
.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јак |
роз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш |
ранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо. |
астелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови м |
а и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш так |
дали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после |
</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше |
е!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог |
ице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег с |
здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише |
, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па заш |
му.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почн |
кочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљк |
тоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа л |
ад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здра |
лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио |
Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студ |
еприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а ова |
господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, |
е по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запи |
ластелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке |
ца си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово у |
море и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који |
по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора |
, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута |
гледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. |
="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посма |
као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на |
свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови |
е се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда |
ом покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} |
ји је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румен |
аласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне проп |
сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза |
ква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим |
> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је ше |
анпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корица |
је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор. |
..“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Ха |
изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз г |
деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он ј |
е и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као |
о још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? |
дим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ |
под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече |
ако ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга |
рст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога |
, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ |
рчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекар |
о су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то |
није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су к |
кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с |
тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побег |
м.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме чи |
у голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да м |
знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој ко |
мање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини пл |
у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суро |
м пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц |
Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, |
о.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само |
ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у су |
од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало |
n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох |
ни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се д |
р се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде |
{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, |
нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи... |
и и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у |
но је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га |
овека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да |
за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благ |
арац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је и |
они да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме |
ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платит |
истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превук |
о, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час |
се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се |
лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ни |
вао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„О |
ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и нас |
диже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Ал |
ински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до мале |
ог се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> < |
о ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{ |
} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика |
чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силови |
чи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} |
помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата о |
указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{ |
Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је ба |
ила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знал |
и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чаш |
"SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне |
ан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко |
рат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усам |
ити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властел |
је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Зап |
"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору власте |
убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца де |
окајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, ка |
и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи |
је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љуба |
к.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несто |
они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће треб |
еки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у слу |
ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чут |
о да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама |
S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја |
звади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно |
и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да с |
се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то |
зове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на д |
мо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и |
рац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило |
ћи, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи |
га јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих |
покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Сто |
спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p> |
ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предл |
ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} |
остојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте пошт |
жидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зор |
ај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића |
е задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p |
озна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кр |
.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачен |
а још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? к |
узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себ |
сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти н |
ен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долази |
која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} |
неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Ј |
но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, |
јатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна |
е убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне ваш |
ојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у |
му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали с |
те ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна |
тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави |
кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражил |
та код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несре |
ш мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ е |
ло у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов |
хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S |
више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна м |
у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко кр |
еди на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртвац |
а га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n |
а рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби |
ги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора |
ећ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, и |
ели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> д |
ао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље ка |
бине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан |
утни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радиво |
млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојниц |
давде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти |
е би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} |
лекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис ја |
њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко |
е затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остан |
ном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, |
Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изн |
ад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Сто |
е сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</ |
да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко |
сиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као |
о хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде г |
о је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч |
није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије как |
заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p |
ита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на |
ше. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — р |
рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као |
зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје |
е — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом лип |
а га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу рук |
n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну |
уд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само |
ртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p |
г прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са ваш |
колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он |
, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке |
епрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот. |
<pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, |
о, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{ |
ше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бој |
е за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао |
и остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Г |
украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору |
егов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, д |
ога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад |
у се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, н |
му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца |
опада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му б |
.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако мог |
отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да |
био; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи ил |
жију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шт |
ча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, к |
и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао дока |
да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам |
ам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место ле |
опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p |
грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обе |
иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није |
Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слуш |
ад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! |
тац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут |
ши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотис |
ојих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n |
очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане м |
ти неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим г |
Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S |
и је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем д |
и синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова т |
а видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и |
p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко цр |
чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — у |
н. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се пом |
ови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој |
икну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити |
> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умреће |
{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад |
Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њ |
рата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина |
и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n= |
то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p> |
да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и за |
вреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој си |
вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле ве |
ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни глас |
и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звездан |
о! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насм |
онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, |
залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш |
је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком п |
грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице тв |
гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звањ |
у Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним ж |
скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} |
уда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан ни |
<p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши вер |
чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте м |
а.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Б |
вамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва ч |
дости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао д |
стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него дан |
...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тр |
глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} |
е као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога |
„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... те |
н сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су нес |
доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? пита |
дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спомен |
, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се с |
Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више |
ни, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав з |
</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пр |
и.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној л |
зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући с |
никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погл |
</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе об |
м понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме ка |
ам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила леп |
побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као уб |
рома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> < |
та оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју б |
ли врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као но |
„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с |
<p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде |
старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није |
ожидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изг |
ти напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрл |
авада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао |
на гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било да |
есвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зори |
заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицаје |
ио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна |
није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана ка |
речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер |
сти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели |
није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морал |
ред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и |
{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ће |
о тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајно |
ега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га |
ану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, с |
и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> < |
ји је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранк |
>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, о |
ега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен. |
стали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им |
о не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и об |
о.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саони |
</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бр |
сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту ни |
ир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погле |
ада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани пове |
јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна |
ек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио |
са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је чест |
чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" |
у па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би О |
етку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац |
Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога муж |
Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> |
украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Д |
је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</ |
сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још ј |
исам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, |
на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколи |
у задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова |
на!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону н |
налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти |
а говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђос |
</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у |
аве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, п |
и да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше |
обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не б |
јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Од |
ац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате р |
ал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћ |
мо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би мога |
е упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога |
пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и |
анко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница |
где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb |
ровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико прист |
бом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који |
дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни |
језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у мест |
речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њи |
оглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћ |
нога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се ч |
} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну |
задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше ка |
и месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрач |
се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „доб |
евој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у уст |
“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се |
S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботим |
вори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брд |
едати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који |
>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш |
амргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> |
гледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог нем |
p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види |
мен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb |
! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше з |
о; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га с |
јак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који |
д нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу |
рао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време |
дахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу. |
рогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p |
сам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам |
</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколи |
вори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бран |
њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла ба |
у те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да |
етим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше |
е био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{ |
утака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено |
а сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ |
појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и т |
ле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ ли |
сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва |
, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико |
га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по гл |
p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{ |
p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb |
нац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство наврш |
се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плаш |
е и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поган |
едим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја с |
ила кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукн |
ранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби |
едње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага ис |
p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим |
бореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n=" |
рно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} |
а положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml |
ање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на |
ма вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку |
оваца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би п |
>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у |
н становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата |
седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> < |
теде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо |
<p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети |
p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам н |
рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали |
неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од с |
тицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! за |
у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Д |
којнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> |
ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Дед |
рзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек |
, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо |
етних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
анашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи |
, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам |
забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у т |
ђете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи |
и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, |
скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и тво |
ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да с |
но се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као |
ни воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S |
указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабл |
Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија ста |
знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју н |
/p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пут |
као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} М |
него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао с |
те.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багр |
ше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне п |
ом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живот |
га стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Ст |
одитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, кој |
спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјур |
ном па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Св |
ни тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у тра |
перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и упла |
е од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћ |
када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у вар |
пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата ши |
дине и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ |
а урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхт |
и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке з |
то неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горњ |
им очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благ |
ри.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји |
ио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — в |
дној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, |
искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, ка |
га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као |
растос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путев |
ровели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том |
и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" x |
једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде |
Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" |
век, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам |
ладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кућ |
тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађа |
и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху |
ао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опро |
ело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, кр |
осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планин |
упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама |
у трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Коли |
мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, о |
се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са к |
идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих уда |
ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га |
ш боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се вес |
н коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта |
оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Оч |
липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој |
/p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Б |
о на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам |
це тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико нећ |
ко куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n=" |
ниту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...< |
/p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу |
о. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестамен |
у драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> < |
рши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седе |
искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га п |
сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном |
о је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је |
е љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једн |
ам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да пр |
стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„О |
ео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, |
дновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне рук |
ди и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш |
„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме от |
лазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто |
еби.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћ |
и на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело м |
ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Н |
их наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружич |
воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица |
ем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу |
викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном стра |
астио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше н |
ео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је |
а и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху |
Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори бо |
сиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напор |
лно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном дево |
се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да |
јници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху з |
ојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорел |
адржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двор |
љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сак |
да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да с |
у, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа |
почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети |
арцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин |
е но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равн |
рског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод |
ке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на на |
г ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неко |
драви их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео. |
Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео д |
е врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n= |
му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да в |
неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без |
о сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на пре |
заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Б |
поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — прогов |
дмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеос |
олео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164 |
, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађе |
n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код |
ра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био |
о она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен |
јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевић |
, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, |
опадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђа |
ао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђ |
је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубок |
послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чове |
а <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближи |
а ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио с |
} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, |
ска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Има |
S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не |
рив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио стран |
у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодил |
ргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спреми |
покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем |
у у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов |
н је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коњ |
<p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше |
ахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крај |
ог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљан |
{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му |
уку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице |
за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за н |
ине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаш |
а стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осм |
густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена м |
<pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо |
ме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и нео |
сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин |
омислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и с |
n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> |
тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упр |
, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, |
еза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам |
су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> |
ао мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре |
је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{ |
а извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац не |
обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац иско |
на Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p |
ња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окоре |
а свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и не |
хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез |
собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, ко |
вану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само |
ника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, дол |
е ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба |
ви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи |
дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко |
светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто на |
шао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном г |
о је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, ко |
тали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће |
а неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и |
Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник |
о бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад с |
би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја |
ст, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и туг |
ци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај ј |
се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство |
о да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да |
о да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до г |
е ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па |
акове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добр |
не ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам |
награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алек |
ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>Н |
приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пр |
орам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури и |
а то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</ |
и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — С |
крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још |
S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну |
сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребле |
е.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет го |
им гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не |
е!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом го |
да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп |
пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је ц |
е о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се |
а даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме |
убио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провла |
пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„ |
сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка ј |
е ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој пре |
су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и |
Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се н |
{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако |
ори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као |
а уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кл |
воре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> |
Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је н |
ка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, |
само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо је |
амо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — до |
села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ј |
е свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је д |
„Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} |
и бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="ch |
гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натра |
не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши стран |
, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуш |
ехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љу |
ле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд ко |
ам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично ос |
у џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрв |
м крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „лова |
3" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио |
Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ло |
ћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им |
ље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече М |
и овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле |
ове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце с |
ра суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је |
е мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у вар |
се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се |
бешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p |
заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу |
богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин |
амцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведр |
ниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изглед |
апред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка ск |
убопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да |
х у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљи |
јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> < |
осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо |
ави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гле |
кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде |
} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како ј |
ди.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И С |
плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} |
>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи. |
ле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по око |
па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете |
је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се |
рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p |
{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за |
Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био |
ти..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар с |
<pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chap |
па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито |
о их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чува |
очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Х |
едо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — од |
страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, |
ли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Изв |
ло даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p> |
ва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као пома |
одругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> |
то трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропо |
утим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ћ |
.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и |
е да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не С |
га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се |
аш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да пр |
бро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховањ |
оп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић |
е стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што д |
њем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет |
стати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, |
рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да с |
во и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет |
она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени ст |
ром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкива |
</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па изва |
к наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он |
а да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне но |
а вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у м |
старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама злик |
прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се ок |
ш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот |
оћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стоја |
p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико мин |
пчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да |
за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па |
b n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао чит |
брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
воја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази |
која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом |
>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! |
.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта |
о беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ |
ни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по з |
е му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињ |
з.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чу |
у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих. |
дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мо |
че — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац |
p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и ве |
друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? |
о заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао |
лну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу |
о, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад |
а укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — |
Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био б |
} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми зн |
тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, |
ком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и к |
ти.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима сада |
а као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово пл |
ашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у |
ио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ј |
<p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — |
ао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} |
оже замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљк |
већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И так |
ије — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, |
{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се р |
ом зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном б |
и глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину изв |
познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње |
ад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подави |
овлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечиј |
а као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна ку |
Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, |
уба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је г |
на, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застад |
у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца. |
Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из по |
огодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морад |
е га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, |
сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се у |
, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „ |
ањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се де |
ре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не |
усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало |
лесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> |
е од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори х |
ем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговар |
ивети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоњ |
као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препреден |
пут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораш |
ознајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ |
па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче ка |
, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јеца |
страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг н |
ога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвес |
г загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред соб |
ну.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тиг |
е поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био з |
брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} |
<p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себ |
} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељ |
гледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано п |
пштинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, |
на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попа |
оје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да ви |
е се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако |
људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње |
адо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна |
ом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или о |
м стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака |
зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> < |
но овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се најед |
изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавд |
у нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„ |
се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то |
едне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошк |
азиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ |
м криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у |
! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо с |
онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беш |
т сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га |
бом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме |
е обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам |
морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састат |
<p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе. |
ко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамен |
ешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на |
опло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше к |
...“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћут |
осиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет |
о воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> |
могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешава |
свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као ув |
ужи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пруж |
ла вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоћ |
нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љуб |
</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема |
пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражи |
у — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на др |
<p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стри |
ога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, н |
ац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мир |
сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој |
тојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се |
и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу |
е до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходни |
ног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и |
у отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљ |
ње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корац |
та, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу |
а једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц доче |
авирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p> |
нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који ј |
пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком |
ивена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Виш |
замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено |
убављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само |
и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута |
а столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља |
о су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од гу |
упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као |
јанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну |
се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа |
ан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца |
самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну |
и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти |
ић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин |
Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и ле |
мињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наст |
ена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је |
наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порум |
њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим г |
село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размак |
у машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић |
ао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче под |
риповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да |
прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по |
, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" |
сплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа к |
за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n= |
се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — |
спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем н |
а, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече |
S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не и |
брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тел |
клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> < |
се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кр |
са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа в |
тро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретн |
а малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишин |
мо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, е |
вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје млад |
а ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, а |
мо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма |
> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се |
<p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} |
ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудови |
онимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разг |
> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него |
ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мр |
занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут н |
е ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницим |
лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одг |
д бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није зн |
.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„Т |
ко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али |
рчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — прогово |
асном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растан |
амо што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићи |
И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и |
еме.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило |
>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — ре |
асмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата |
се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку ка |
ам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи н |
н благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело |
жидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио |
ло, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти о |
два се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стр |
</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо |
гуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се ов |
је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповед |
као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени с |
та сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је |
} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са ч |
ично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на ст |
се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој |
као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане. |
је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га за |
} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима |
отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу |
заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто с |
Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами |
зима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш с |
аље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу |
pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му им |
завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса |
е тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже гл |
па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилич |
ј намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, |
<p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило пис |
еран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Прек |
..“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жб |
левету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му с |
орачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња |
е мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се |
у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p |
можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са ориги |
љка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да |
тра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небо |
као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не раз |
ећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави и |
ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</ |
>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам прав |
а један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викн |
бе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима к |
ка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту за |
цеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо |
вати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невин |
— Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија |
бма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који |
тао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанп |
земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свад |
еднога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави з |
и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озб |
једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</ |
цу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се в |
уго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што б |
лица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћ |
да.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.< |
савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати сам |
богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у не |
де на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском ме |
слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“ |
догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу |
а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напољ |
му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док с |
седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бог |
, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде |
пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући |
у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено |
зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисл |
аци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није |
и. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну зем |
и јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па |
трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несрет |
о — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти з |
де је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да |
речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропниц |
да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, |
црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено |
ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан |
певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко |
лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети |
ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу сво |
ад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведо |
ове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зор |
теде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави со |
ли ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из са |
да подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево |
оње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано |
незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} |
родано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам м |
је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p |
ута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме ује |
умњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти с |
да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који |
једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан. |
језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињ |
Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, не |
у је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да |
..{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче |
едно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.< |
викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, го |
ље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој п |
ишта дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} |
дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома |
и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења |
авља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код.. |
аже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко уп |
ом загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, св |
лом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Сто |
Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! по |
му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—7 |
S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз |
ориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто ниј |
ехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до пос |
7" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} К |
запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. |
е бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и ч |
тићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га |
неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не |
азјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се т |
ро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да ј |
/p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руко |
после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим сто |
угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мис |
кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови г |
а и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у ма |
криваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужев |
— рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, ка |
едне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p |
далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други |
спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> |
у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село |
одне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазит |
ушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! |
чи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене оч |
га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе |
још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда прене |
исак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фу |
и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта узд |
ан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи |
де на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађ |
д нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекс |
е по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху |
роговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу заг |
аца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чел |
Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом. |
о, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио не |
малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и |
непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живо |
о да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, |
а нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисм |
е за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и п |
} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његов |
> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — |
есторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече стара |
после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено к |
е стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, |
лим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидар |
потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на |
вицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челик |
а дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, заш |
то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослет |
иља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овам |
ио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, уве |
се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи |
са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивот |
из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац не |
по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње си |
аца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> |
не и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог |
е нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од кој |
..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо |
справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче |
свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло п |
е чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару в |
тре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове к |
беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, к |
његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, про |
рудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бл |
и могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах от |
сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само |
коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгле |
да је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбо |
веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младић |
b n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зо |
од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</ |
ачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, п |
рмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар уб |
дња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> < |
иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у сл |
у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да вра |
страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред со |
но се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S |
уд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатан |
пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку к |
угме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мр |
у.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — ре |
уд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи |
ислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.< |
.. да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци доп |
ајзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, |
а о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у |
као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну |
о да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> |
Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице у |
која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га кр |
> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво |
лу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, кој |
занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах срет |
и.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а мо |
рац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога јез |
во <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом ра |
спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, ни |
два могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, |
чима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, ко |
приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тав |
{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, ста |
смејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао ч |
живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли |
ут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред јед |
минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унак |
снило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака н |
је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — реч |
итати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кр |
н је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро |
“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним п |
, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — |
и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у |
арово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А |
уд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и млад |
S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудн |
„</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра |
и и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком |
ане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу |
е куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево |
овили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајка |
а била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стар |
како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико д |
</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n |
скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну |
ати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад о |
та у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али |
да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше зв |
било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S |
Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} |
ком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име д |
поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто вик |
ачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља |
анпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окр |
полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбо |
анко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салети |
руга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кол |
болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p |
ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? зап |
ледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“< |
, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно друго |
на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисн |
хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. |
оло..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да |
и да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповеда |
лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше |
ти.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред |
и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну |
оји покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред нек |
је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси |
ај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у ч |
ушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под јед |
љка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и и |
радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли ј |
изу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џ |
p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му п |
поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p> |
} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка. |
„тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је ост |
ао врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир |
ом гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам по |
се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам јед |
о у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док г |
се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају т |
ла: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже гла |
да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете т |
ај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеш |
нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти |
пут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне |
а.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени |
стати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло доб |
чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из соб |
се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.< |
у у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора кој |
да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опас |
ожу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд |
/p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ј |
ли се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без |
ња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљ |
о по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје |
дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи |
ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и о |
е мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — ре |
ају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Сам |
као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђ |
зи кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? уп |
ија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац |
га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> < |
д оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишин |
када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се кап |
шта се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац д |
, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — ре |
ине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам си |
је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гр |
} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред |
уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћин |
реста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, |
а, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена |
га, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одби |
е тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као |
свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за |
b n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра |
рочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне м |
а није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, преблед |
ојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мор |
још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма си |
млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај м |
заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекн |
не хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана после |
се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све с |
Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним |
ам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„З |
гледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звер |
м, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па |
викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ |
о да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S |
је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао |
е речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какв |
ао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и на |
као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма с |
ушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! |
који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жаго |
/p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојан |
„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! позна |
ом столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке |
</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче де |
ху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, |
у на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну |
че Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година дос |
сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад |
цима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно п |
тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад сп |
ироки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакриј |
снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрште |
зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен си |
адост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а |
ритисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, |
та.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закон |
Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На ври |
ар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има |
тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта на |
траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У |
рт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али ни |
шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише |
ног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се |
се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло |
ј пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени |
иви! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно |
скрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталим |
>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве с |
бром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.< |
асности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и пакле |
је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је в |
ио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> < |
још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из |
.</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} |
е ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p |
споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш д |
ко пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“< |
сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„ |
онешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи |
преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S |
а мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племе |
му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: |
ћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом |
пет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сн |
им јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напољ |
че и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта |
ко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бле |
је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Б |
ближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево |
о ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засе |
их јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама у |
и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.< |
као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, |
иди свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као |
раг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, бац |
подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба |
а столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше по |
о на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и п |
о.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се |
ећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли |
ра.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа |
ник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио |
у своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоње |
иље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим п |
ак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је |
више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделав |
од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду |
о.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, и |
д дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, |
и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је |
осподара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар пла |
де но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи тер |
тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и зап |
усам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма |
етица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увук |
ој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу |
осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, |
аш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насме |
ку собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме ре |
гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </tex |
мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бач |
аго лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник |
<pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ П |
десет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у |
е се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострук |
дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти |
ене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан ј |
Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Ст |
ји су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скруше |
ше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћ |
љубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му |
м пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник |
а <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гл |
сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се кре |
њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних. |
ог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг |
ди су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се |
стан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је же |
и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади госпо |
ничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учите |
њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!? |
S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је |
јест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, |
спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљен |
ла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна |
првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан |
но у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје |
јанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али са |
шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није |
на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен |
овори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да зн |
е и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да |
а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљ |
лазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нес |
обом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лага |
ао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, з |
</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже |
робије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели |
пуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли. |
је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јо |
„Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја |
вај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од |
а и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Т |
тео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одаг |
е напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, а |
е ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет. |
ајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и |
а сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега. |
.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако за |
и мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки уби |
а се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си д |
тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и |
ружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„ |
ј велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на она |
остадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се про |
едај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораш |
{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше ј |
ио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S |
лед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пре |
..“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и ма |
вље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати с |
ђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га |
ворио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако вес |
у имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши М |
ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи од |
ом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео |
ш усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече стара |
чи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам ос |
пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опа |
образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и вик |
уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод |
рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и кро |
тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси г |
ри руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> |
у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога из |
{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: |
бавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
вље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — за |
а, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сип |
њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше |
на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни |
и, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки св |
а то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</ |
убма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А д |
астане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани |
своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра |
ио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари вл |
...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она |
.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледи |
ти: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и гр |
уца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан гос |
и знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад жен |
инули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојк |
нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p> |
тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из к |
ни, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам с |
ако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већ |
..“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођ |
том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из |
данпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитиј |
се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из |
че да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је закла |
шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром |
n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле |
пита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, |
.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени |
лого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избави |
уги извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као |
p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема д |
туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и д |
арчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плака |
лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљи |
ше говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Б |
дао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда |
е Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благ |
рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајност |
акаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p |
ца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небро |
.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на јед |
а врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекн |
горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва ч |
о.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не |
д је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</ |
бијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, по |
спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у |
а погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> < |
у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава по |
ату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило. |
скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда |
е довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пр |
згуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранк |
{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насм |
сто...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених |
p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да |
них падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љу |
ајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, с |
еде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита |
ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљ |
прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} За |
унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се |
лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув |
реко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се при |
удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући м |
мањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљк |
лазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове |
уцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одку |
</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.< |
да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се њего |
новац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то |
куд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражит |
разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањ |
Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими |
едајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише страж |
> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје мес |
седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са |
ао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није им |
ац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Б |
приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим ту |
мену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби н |
о.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ра |
едео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар |
ћ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
кривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро |
кајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одг |
ки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ |
ржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озб |
. тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића |
какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да |
ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути |
као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну |
, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео ту |
ц. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји к |
Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."< |
хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мисли |
клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био п |
јури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Але |
...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се ч |
као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже |
а земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчањ |
су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спа |
дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано с |
шао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син |
се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“ |
привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо |
овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мил |
ад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — |
ова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад |
седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бр |
а да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га |
х Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем св |
што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранко |
у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па јо |
адост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у |
миља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на ме |
Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n=" |
коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људс |
n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту |
57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда |
а могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том |
шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи до |
нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, г |
есетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдм |
ше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина |
на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез |
Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање |
опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки |
.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би ј |
астиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне |
му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква |
азим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно на |
м.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долази |
оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се пог |
/p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш глед |
претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> < |
га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташ |
.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме |
е у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах |
риску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па |
астово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвор |
и, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у мој |
тарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> |
</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црн |
си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> |
од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} |
у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори с |
кић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Сто |
донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се |
рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и |
ечи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да доз |
абрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и обор |
/p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео св |
лавом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — |
“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двоб |
а се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван |
ајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не |
На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на з |
а.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше ве |
ку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше са |
трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му сев |
право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <p |
! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имен |
се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу |
ан какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> |
Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и по |
ца прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и ше |
рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, кој |
но на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиља |
ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и |
је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тр |
о дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а |
велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за крат |
ин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и д |
прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убо |
Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је би |
о чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме с |
м на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих |
отрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд |
био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро к |
а.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један о |
испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хај |
зу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како б |
Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те |
е пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, |
ма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица |
че старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за го |
дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важн |
ор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и |
о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако |
идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126 |
истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијен |
сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је о |
Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у |
се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликов |
озор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше сумо |
ј дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев таја |
пнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је от |
— заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter |
сто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-дв |
крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим о |
одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, |
а земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је |
благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем ж |
} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједа |
адовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах |
е да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила |
ин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} |
пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се |
едаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„При |
укавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву |
чујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах о |
рат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! вик |
је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или |
аљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, стра |
х груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица |
лно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</ |
пасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кн |
рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао |
! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац |
развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати |
<p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза |
би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше п |
орачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред оч |
блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па он |
о беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени оси |
по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</ |
Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господа |
е свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зориц |
нути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као з |
дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, |
уше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ ми |
ко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела с |
неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са |
бици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и |
едну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у |
ити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и н |
ом гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из |
а отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је |
рођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво |
е великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње |
у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела све |
ма је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Ст |
ском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у |
да доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута |
ле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао |
е видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и бог |
з собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезариј |
о топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати |
у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S |
да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, јо |
чи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се оба |
мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дањ |
У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као |
а је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који с |
Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила. |
је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти |
младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p |
пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њ |
p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</ |
<p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се |
Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плеве |
риближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" |
жидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа См |
о срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да |
тављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању стран |
“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и уми |
к но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благос |
јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="1 |
е било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Ст |
воје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapte |
живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опе |
дило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на |
мати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p> |
е, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек пос |
з детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти ма |
ма и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју не |
је му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли г |
убљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно |
> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако ве |
још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је |
са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало во |
шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, ко |
лиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. н |
ушу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па |
и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p> |
ан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да |
своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од |
зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да |
врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> < |
ледње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био гл |
ти.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, |
е и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се п |
у заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћи |
ише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја |
капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао |
д је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Б |
нчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми |
п Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу моли |
какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњи |
јао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само то |
, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је |
риповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и д |
дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошк |
сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила л |
ом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу |
<p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Бож |
ј помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не |
је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћи |
си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао |
е наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ј |
о.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Ста |
.“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри прија |
реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и за |
а! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин |
ом ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био ј |
зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не с |
уше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погле |
д стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут |
„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојни |
звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добр |
није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као |
мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је. |
нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Тво |
јест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </di |
иш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најсла |
сец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чи |
воје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при ч |
одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и с |
Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тог |
еје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; |
ожидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој |
кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, с |
та те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче ста |
потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту |
проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још |
гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! ј |
и, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке |
лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког |
Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја н |
ља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита |
креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутр |
: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.< |
чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му зад |
маћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и |
гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Св |
ао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут |
им, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пруж |
сак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, |
нио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Мирков |
се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о које |
рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било. |
едно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко |
лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв удари |
ав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Б |
а његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на доса |
ри сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>Посл |
било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, гд |
ључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S |
м руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљад |
неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој д |
ла у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по |
црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече с |
S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је к |
ађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом |
упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир |
е проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, |
тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очара |
пе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад |
т птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је с |
у још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем посл |
али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она дво |
је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до |
ацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој |
S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути |
е?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њ |
опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњ |
— на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти |
у кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.< |
.. али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити |
ишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се н |
угом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна |
војим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке неде |
о сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, |
ружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је бога |
истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
м склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зор |
ожидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том п |
пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, |
нажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде |
аста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> < |
ио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих ту |
стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну г |
амети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и |
и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрив |
та, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи ју |
озора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није |
свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога ч |
идила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Д |
уо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по к |
едајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослет |
лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, |
p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разн |
остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> и |
у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="12 |
ња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад с |
/p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну с |
p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата. |
p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p> |
<p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко |
ње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе о |
џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се н |
онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента |
да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>П |
и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође н |
њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беш |
ош један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се. |
о остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После н |
на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један таба |
ти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било нап |
одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше |
собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гв |
/> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем |
плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико с |
вили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спази |
а.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> |
</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам л |
Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе з |
>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} |
угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.< |
кавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана про |
ца, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи |
режуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако д |
ише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљен |
ати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и |
ила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} |
По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа |
ељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова плани |
д је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говор |
ори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим. |
трила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n=" |
скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним б |
питкивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да |
и ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу |
љубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина к |
ват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разг |
ом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће те |
г сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло |
ва То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} |
ху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише |
<pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда |
отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, н |
перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати м |
квом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељиво |
ово племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођ |
ад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председнич |
божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, |
од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима от |
клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други с |
прагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра |
на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу. |
иш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестам |
дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима р |
пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога |
оња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још |
</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом |
> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Мил |
а, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму |
иром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учини |
ик, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара ос |
диже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупц |
е дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоко |
е несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма пораз |
што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и |
бије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требал |
S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очек |
оново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p |
p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — п |
нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му ч |
а га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разум |
е трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} |
арац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад |
акве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу |
дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на |
, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га пол |
да извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу |
Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом |
тим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна ти |
оју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и |
изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је |
сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче |
уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица |
ост, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb |
рана не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почн |
шта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку |
вом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на т |
рошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам |
доја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о |
ари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Фил |
о — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га уб |
прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргу |
о и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек с |
том месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у б |
ује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укоп |
све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по |
бразина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си |
.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће неви |
чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи |
и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га |
бно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка |
ки, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две ст |
тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, |
унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на је |
о старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и т |
старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрек |
еда, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p |
приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућ |
актио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве ки |
и — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек |
ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо |
ило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојниц |
боња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодил |
њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки но |
мац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један |
> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сеља |
че не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљ |
љани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} И |
ош какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међут |
ога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је |
седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узвер |
помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло пре |
аде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на |
овац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p |
ме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је |
па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и ис |
њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши речени |
дмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брз |
о разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз |
е са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лак |
ложише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику |
тојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од |
шкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре уч |
p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <p |
оњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Об |
овори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минут |
и чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се |
клетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно с |
стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ух |
ише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Ста |
а, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како |
збавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Он |
Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтах |
ледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: |
{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} |
врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био п |
ду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{ |
е ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише |
и си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухап |
нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један с |
о тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробн |
ет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да с |
нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</ |
испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу |
очита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Б |
на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, ди |
природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне т |
онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер |
.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је кра |
олесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—пр |
прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у |
то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг в |
озна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац |
боње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изи |
умљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више |
је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и боров |
грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="3 |
е.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником |
говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, ви |
о јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и ч |
амо би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му нај |
сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса |
засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти о |
.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> < |
во ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га |
су, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју |
кочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, |
осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега |
S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из |
и приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, нег |
ла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута |
да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да |
тила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаћ |
„Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти |
ке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако зано |
е је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдн |
и — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, ди |
ледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако вес |
обро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, ск |
{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је |
евојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао |
лијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћи |
старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запи |
и свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали |
за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — ре |
нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћ |
ти метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико ме |
тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и |
...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наш |
није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну рек |
ке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где ј |
, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. |
Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и |
онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкив |
је погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n= |
и јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, в |
дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може б |
рачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} П |
кодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да |
који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе ниса |
и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто |
нару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруме |
а...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да |
са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говори |
чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута бе |
идео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас |
Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог |
сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу |
итао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је |
стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар ве |
другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује |
<p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки но |
у имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмљ |
столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p> |
да у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док с |
и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би |
од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакл |
„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам ми |
сам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити д |
ства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да гов |
ља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанств |
аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио. |
миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача |
Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да ва |
паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, |
.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи р |
сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? з |
„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да |
> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, наст |
је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p |
<p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао |
дкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру. |
ше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; да |
, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи |
pter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S |
жидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је им |
p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја |
ан му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропо |
> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико |
, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb |
е именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже |
е сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрању |
ржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога |
ај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој с |
ње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи прек |
да наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се |
розора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бел |
оје је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из ст |
чи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као уто |
еђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{ |
грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„К |
ри Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Ст |
в је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрв |
код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен |
ра (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! ви |
и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и |
<p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро д |
у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац |
ање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ућ |
енадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> |
ла, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад |
овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела |
ноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нем |
беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болест |
ац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је |
p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора |
о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и ста |
блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? ви |
но убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем. |
га брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је ота |
} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полица |
се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} |
<p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S |
о плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му б |
..“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даљ |
м или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на тор |
шку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве |
Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад |
ћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио пра |
о гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу |
— рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у друг |
а ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду закле |
ема дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово ч |
{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и бр |
ла заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p |
далити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходни |
о? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја с |
ко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бл |
рене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до |
пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си тв |
натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</ |
и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољч |
савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> |
м сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој с |
{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</ |
све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка С |
пасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p> |
али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад н |
ита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник |
у своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па |
одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгл |
дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сеља |
езданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта |
идиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из |
д њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори |
љним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, п |
принела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јован |
ало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам |
ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, |
а образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се ст |
ао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и за |
ац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје с |
каше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху о |
дазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо |
попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозо |
рио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени |
нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему. |
и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наобл |
околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепе |
к ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као |
о мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам |
и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидар |
асно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући |
а јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој |
ица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> |
<p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напо |
викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше |
а за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме пс |
е превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га то |
им мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада и |
апат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за |
адић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме ни |
омрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се пр |
мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мо |
не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао |
врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, |
д тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S |
за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једн |
ио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
днети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче |
богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламт |
.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се |
једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би м |
песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га |
рила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</ |
ше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља п |
какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагн |
поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим ск |
мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи |
јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге |
омисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом о |
> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиств |
видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо |
апоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; |
ати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити |
увањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{ |
ије дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранк |
е разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Ве |
нуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! |
амте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма пог |
је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шум |
наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обоји |
ењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господи |
овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као |
бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечит |
ка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језе |
Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером |
е придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p> |
м прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно л |
па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брад |
гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Сто |
у „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погл |
четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури |
ти воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега |
ика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху |
време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним в |
<pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина |
/p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у ј |
тона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње н |
око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} |
мах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче г |
p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдн |
нку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло |
сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и луп |
стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стој |
љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна |
говори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрл |
ост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за |
ум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром о |
на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и |
резно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је |
ем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! и |
ислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb |
оказујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — р |
анко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„О |
помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко |
, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и поква |
беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале |
а који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара ч |
божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> |
он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изв |
ред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну пр |
нпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам |
тане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</ |
и овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гл |
подар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био ј |
у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане |
телин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђи |
есту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од дво |
Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. |
.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се |
у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и бла |
ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање |
на? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одгов |
нко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумња |
и ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторо |
га човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p |
гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> |
рзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита |
искује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи прати |
боња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак |
ао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене |
а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певач |
и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га тр |
аоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази |
поче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума |
у ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра јо |
е својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искр |
а влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ко |
евид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда |
них? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потреб |
оново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљ |
</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад |
одаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато |
ости — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за |
једанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му |
ени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p> |
p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S |
шају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, |
их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала |
ојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту |
та их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} О |
тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окрето |
ој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је |
лазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића г |
био испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> < |
ука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим бог |
н се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се. |
рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p> |
црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака |
браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мо |
би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву ма |
е.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи |
е некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам св |
једанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут |
прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени вра |
“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на |
.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који |
ак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се |
е да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах поз |
брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити он |
је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди |
Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог н |
еш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу |
, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скр |
о кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>М |
ранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари |
отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, |
се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" x |
се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми |
мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варош |
поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго |
} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора |
ао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна |
естих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да позна |
ик у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! за |
к прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Јо |
ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако как |
у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p> |
лази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам |
ите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече млад |
полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уваж |
као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеј |
обивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе |
апита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промр |
е као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросн |
pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеш |
когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb |
<p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. |
</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пруж |
.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} |
кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p> |
ака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено п |
аграду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса |
их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам |
су скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p |
да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци допис |
у и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале |
чнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је п |
дем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ов |
/p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај п |
илна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</ |
ра као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{ |
буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење примети |
да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био |
веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слобод |
му.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је го |
ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чист |
пала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених |
мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орил |
с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коњ |
рно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио ам |
га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат а |
.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је би |
> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио |
се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у |
за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, ко |
са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! ра |
ла одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где ст |
о несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у д |
После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговор |
уци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред п |
и хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци досе |
страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње. |
познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацим |
у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора |
апињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубав |
у, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, поз |
у, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеб |
.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред с |
еца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред |
ркеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу стар |
хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је |
{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} П |
тане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада |
ић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зе |
ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на ј |
право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка |
p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћ |
</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што сар |
ћи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да жив |
, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био м |
вешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се гр |
ворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} К |
, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је б |
ци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који ј |
д Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер н |
илато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих п |
пази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво |
воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} |
амртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Ј |
анемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут наг |
евито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори |
ужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на п |
а странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? |
грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који ка |
енуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се вр |
је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста к |
бледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p |
ојим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под ов |
, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, |
ао да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а к |
слила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врат |
која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумско |
ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окре |
како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о |
тати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет г |
потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знал |
до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходнико |
“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута к |
ије ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у р |
се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођ |
Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу |
о да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И |
о и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенс |
.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да |
аштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде наш |
роговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти |
цем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је |
ажим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он зашт |
паше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака |
> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац н |
дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их |
овом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне мук |
е жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога |
тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p |
Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, |
и а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после п |
аклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо о |
и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се |
уо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да |
хотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — р |
дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} |
слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо до |
не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онак |
Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S |
кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је |
да као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чел |
укама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, |
дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат |
ош прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску соб |
му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — про |
</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде н |
довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нов |
му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у сел |
им гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од |
д собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> |
екао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе |
<p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп |
ак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пре |
ора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па он |
утаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околин |
еког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са он |
Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? уп |
е плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојк |
онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? |
дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, је |
риближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и та |
> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једно |
кратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, м |
риповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка |
едрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p |
благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за |
>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка |
по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се и |
прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} М |
осиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се о |
и Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као ск |
кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али |
ао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо |
лицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} М |
о жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ев |
да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов до |
а човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ с |
дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти с |
Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година досел |
ару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког ско |
цови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> < |
ше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> |
еко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p> |
а дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога д |
Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше дво |
стелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у непри |
„Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се о |
чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред |
ећ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуца |
другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љут |
ора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не син |
сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола д |
ветом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи |
али да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој ка |
соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бац |
.“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти на |
све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на з |
</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад |
у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и јед |
жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури п |
ута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби |
тарац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљ |
е нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао пр |
муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о т |
з неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку |
а нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ в |
нда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњев |
ц? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у |
пет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали |
без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди понов |
ога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на гл |
вечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог |
неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са |
ст сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, св |
могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у |
шним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљко |
куца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меко |
о је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, |
и, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало |
.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, |
ховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао |
, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу ми |
ем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч о |
о други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени. |
и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропош |
олико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која |
бледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзах |
као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, к |
до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да ст |
ног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их |
мни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас |
и.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха |
не околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља ро |
је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци |
емирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено глед |
е Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређ |
!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и наст |
шим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и та |
ц и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице |
на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отвори |
из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као к |
еко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар |
м животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и к |
му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело л |
замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p> |
мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и |
ао да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаро |
ке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећ |
рну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свак |
кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју |
ој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане |
сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамн |
у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се з |
већа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па к |
је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је ч |
као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва пр |
ој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се п |
его да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} |
вати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још |
и Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов |
" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> |
ко ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у ве |
смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса |
ве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће |
на да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Б |
дим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао |
ваца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула о |
ати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава гор |
р си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жи |
гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашен |
ко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате |
да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставин |
еше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре |
„флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити мога |
?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи |
шла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим |
ом отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и раз |
шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично п |
брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом |
им корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај н |
ак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо |
еса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене |
домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и дос |
очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: |
.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Го |
ни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на |
ком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно жив |
има су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их |
д се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је пра |
у вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живо |
ше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну |
говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p |
умарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд |
, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у с |
за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху власте |
агословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у т |
коваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких |
ери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запит |
унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>По |
ру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бра |
је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе |
> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати |
вога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од |
вој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16 |
део.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зо |
аше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини с |
да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна вр |
у Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним б |
} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Б |
еху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капел |
се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво с |
асмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичиј |
ги него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по ч |
ранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говор |
ладаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, п |
јбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столи |
оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидар |
воја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пр |
у прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да |
аком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задрж |
д својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" / |
гао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуру |
>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље |
јан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и |
а тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је з |
је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши |
уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутр |
и кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дош |
пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годи |
селио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер |
икне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, |
наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а др |
м.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једн |
јана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> |
140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на јед |
е усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу с |
„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Г |
тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече де |
Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."< |
разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би |
p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам примо |
о гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код те |
ња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ниш |
што га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог |
еко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена |
вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бада |
и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, ваше |
р ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те |
ак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда по |
уба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, |
учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? |
Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико.. |
који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на |
амо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва беја |
....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоуч |
Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази. |
има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више д |
радио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао < |
свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме дв |
је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведр |
ве доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собо |
ог лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у к |
Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и о |
дао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старост |
лактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери |
сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљ |
ине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ са |
звијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио |
, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био |
— упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да |
икад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толик |
е лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у |
два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узра |
је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно |
ста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и |
икад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари |
пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као |
буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> кој |
бична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„И |
се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насм |
сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{ |
е сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам |
пи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц |
Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледил |
После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио |
ме, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље |
и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми им |
мали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад н |
адити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крв |
Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања |
га вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се из |
еше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем |
о распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе. |
вде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</ |
га бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве |
{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби |
е...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после ду |
кве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> |
т деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено по |
као гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и нес |
"134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} |
н, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неот |
неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све по |
>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је |
p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи |
ивеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћ |
уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајли |
а у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека |
рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо |
покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо с |
и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура к |
положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је |
p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мога |
chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече. |
ри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! н |
ам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и |
нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на дру |
потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да |
хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда |
о диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајав |
чуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p> |
</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробу |
ал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож стар |
нчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до са |
/p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим.... |
поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња пок |
уше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бр |
Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху с |
а их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трч |
а чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао |
детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет |
/p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста ош |
на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ј |
ио својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p |
рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје |
ају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно др |
те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну |
анио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојал |
г, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! пре |
га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прил |
ада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да |
о,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је |
рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу |
да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац |
дило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да ни |
о!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} |
а да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</ |
е вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запи |
продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зач |
ули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. |
— почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убез |
а, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Жи |
нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незн |
наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја ма |
о и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се |
тојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружин |
удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за ти |
прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио |
о на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише че |
а за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгуб |
жидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољу |
.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са цр |
а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на д |
авете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питањ |
крете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу со |
ш дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко св |
милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га друг |
о на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили к |
вео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж |
одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изнена |
чкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху |
излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе |
у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која нап |
цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш весел |
у и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да н |
ну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би |
р јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ства |
если прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као |
освира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хи |
ћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва с |
опастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се з |
ар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која |
са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд |
ар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на јед |
осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочит |
уо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само ј |
кучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда |
е хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакша |
да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — |
зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бит |
јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здра |
Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но к |
му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само дво |
ено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се ув |
уо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умно |
да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, |
ају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не |
а, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело |
боња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p> |
и и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам |
а каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да |
злепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа н |
на и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гл |
и образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти н |
тало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну уп |
у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Госп |
а сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{ |
та.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери. |
њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно |
говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час |
ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет п |
има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад |
— одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и ка |
који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо |
посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепов |
носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим пл |
непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће |
<p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху гото |
е и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окре |
<p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је б |
ранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умр |
у.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час б |
иво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници т |
на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленк |
убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само с |
кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љ |
ец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико ко |
ог лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били бога |
уо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске оград |
живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са |
али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и види |
ћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у вра |
скези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се |
араху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи |
ју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа |
ше као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман згра |
.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је |
одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас |
а сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} За |
онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, ост |
плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је г |
ао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође |
помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> < |
чи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмогл |
му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — запов |
напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али |
лива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се ч |
иште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га |
ше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи |
тима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац |
као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом |
има зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се не |
нчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</ |
икоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, к |
.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и |
у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута н |
сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој к |
</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се н |
p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да ј |
зу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„ |
је, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало |
Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је б |
Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени |
речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам ма |
ило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох д |
пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за рук |
руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду |
тмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из |
га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрли |
и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, |
пе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} |
десет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми |
неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан за |
му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између ста |
p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Ваш |
ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити д |
S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледај |
Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине ра |
кочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p |
ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте по |
и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У |
одило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох |
наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда на |
немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> |
затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} |
и „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет м |
могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} А |
му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и |
последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна вр |
о да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S |
ромрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p |
за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p> |
ше што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, |
— Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „З |
S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их страж |
собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као д |
затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади |
која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викн |
> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{ |
аба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше |
S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стоја |
оћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио с |
ше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњег |
под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ј |
врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ ме |
лико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили |
гу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио ј |
</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слуша |
је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хех |
наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тиш |
/p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} |
зина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p |
био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва |
— Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се ук |
знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је гото |
на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од с |
уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво прат |
анко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут в |
<p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше |
дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа |
ите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погл |
<pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, у |
еданпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Ка |
е као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имал |
љака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти |
бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зар |
беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одвр |
словио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! |
њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као |
аман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки |
садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по |
на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврш |
не са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није гов |
изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишт |
{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесому |
рмана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — т |
павају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави в |
према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога |
апита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један бр |
ше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на ј |
д овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше св |
нце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бо |
оња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којо |
Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} |
господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња п |
авог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? |
му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрх |
и к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у ру |
сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута |
. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ни |
нда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div typ |
ешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, |
ивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? |
красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од м |
ише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте |
мац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд о |
узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима б |
овори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати |
се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опа |
Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{ |
ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше. |
се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попади |
ад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јов |
огодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречка |
а нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он |
си непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штеди |
а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окре |
ор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутн |
даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесе |
Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекс |
и се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, |
м оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ј |
ло је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дан |
ом“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се н |
м, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег разми |
двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови двора |
<p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошиц |
ад имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богат |
еља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несре |
је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> |
икне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, гово |
и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је с |
е ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако н |
лутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите |
ртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице |
стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а |
је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја мо |
икне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми |
ице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се |
ани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јада |
ренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јо |
и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити |
а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, |
окојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара н |
pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа |
е да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} |
грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добро |
је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да |
и ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани |
да Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио |
ушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто с |
богом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај је |
ви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора |
— Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи с |
о лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-спод |
огу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и на |
требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дре |
ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше |
и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те |
цнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрн |
естан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао |
баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам |
ха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење. |
пита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек |
у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног |
то викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} Посл |
и имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу см |
ео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео |
..{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити не |
адне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мил |
рни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљали |
себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромаш |
, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онд |
ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да |
Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на |
нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам |
Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густ |
зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал |
је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из з |
еће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Ве |
остални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокарт |
пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни х |
гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне.. |
ата, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и у |
ругу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се в |
! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n |
мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима |
— викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја |
азити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога с |
жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад |
па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад |
у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва. |
— Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се |
озничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лиш |
реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог п |
<p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло ј |
проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња м |
дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> |
ужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дет |
еп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{ |
S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> < |
ури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него |
си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на по |
<p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али м |
ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта |
ластелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила |
ута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до к |
S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком |
ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не м |
би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Доз |
пом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А |
Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — |
сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па са |
та! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај г |
шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрсти |
била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је доба |
матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас в |
? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше с |
ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изн |
другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — |
, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p |
а се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јак |
за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми о |
а се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> |
старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под ов |
мо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, |
м.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испо |
чеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, |
младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са |
анела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан |
<p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп |
оречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да |
па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки свет |
ије видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као з |
адише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p |
овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је х |
проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су и |
Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете |
жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив од |
га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као гро |
! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је |
да рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас моли |
иљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да |
екрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} О |
гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и с |
вио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син |
јанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја с |
истра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час |
но што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се јо |
о:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Б |
а — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да по |
Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скор |
ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта ј |
ина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беш |
наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле |
даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрин |
све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња |
ео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакој |
изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што |
и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, до |
мшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и |
заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се закли |
уштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно |
сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb |
умњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш |
храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Ив |
адгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — ре |
е!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јак |
би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање |
/> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи гово |
у да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како т |
да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! вик |
ао утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} |
<p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде |
е глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се руг |
мао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо с |
брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега кри |
Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити т |
ема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи |
едао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо |
боје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац ова |
оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку |
во за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p> |
д ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се |
јеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам |
нпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остат |
га и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести |
ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је о |
аш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме |
тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да бу |
наш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бо |
били, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памет |
а врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече |
назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа о |
и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p |
, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре |
{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, ко |
ада се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жа |
чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: |
дости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одреч |
а да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори оч |
ивити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и |
отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо рук |
<p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници про |
његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога дог |
е угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је ст |
од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му забли |
говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљено |
обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеме |
ексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је стр |
уд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи |
пражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше |
</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд |
свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они к |
ватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадни |
ристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што т |
лема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар се |
и Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> < |
окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш |
и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стој |
оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропас |
сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Ш |
а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грб |
ај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао |
> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади и |
p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео |
година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње велич |
{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се бор |
Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у |
ратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те |
и ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хр |
<p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене к |
>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у гру |
ш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомуча |
кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се |
Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима х |
вори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути |
арчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне стран |
ром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. |
> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>Посл |
тарац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је |
ем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи приј |
а да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз ф |
пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време ј |
Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита |
е Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује |
сти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар |
позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је |
? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> |
о.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин н |
е опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет |
жне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у |
ала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси о |
га Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гора |
грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу д |
е на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из б |
, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, бољ |
пе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читањ |
еоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весе |
, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наст |
...{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„П |
... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стри |
ну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не прет |
у песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и у |
му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранк |
осе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div |
трчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена |
ах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо. |
кићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њи |
каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд ј |
ао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узвере |
му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава |
ти поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је |
да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклања |
е је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Зна |
па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти |
лабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но |
ead> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене ули |
о је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ћ |
је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема пом |
к — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} От |
овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, |
мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа м |
ти док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у |
одину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше с |
се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су |
p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба проб |
оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани |
аћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лак |
ј се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груд |
. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, |
је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шап |
е умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јо |
аше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> |
уд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше |
је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја др |
тати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, ка |
ао опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гле |
се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стаја |
p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе. |
вор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе |
кочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устад |
казују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га |
и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе |
а бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла! |
а подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Ту |
већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је |
је могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како |
војим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао |
а се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно |
заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отво |
е и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбо |
акав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо |
ц ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је гр |
како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се |
ој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је б |
а својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била |
а школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без |
јвише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим глас |
ав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побоч |
вори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли |
је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, |
о желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три |
> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне |
а старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и |
онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао к |
од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је |
н и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и н |
аше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио |
на удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све |
Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај |
шио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао |
просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљк |
, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одрж |
био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</ |
текоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати |
ћи поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане рас |
е после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанаје |
му је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи свет |
ћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такођ |
нили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али оп |
где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник |
књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ ц |
упици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљ |
мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртно |
а ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми п |
у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљ |
та маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само |
здржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb |
на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан |
Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онд |
пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и п |
Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше кол |
ише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се з |
ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда поди |
</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p |
обном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен |
а, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шт |
травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је д |
посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, т |
не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао ко |
а за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оц |
озорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радит |
..“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно пи |
сни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одго |
е ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} О |
о и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се те |
ео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, к |
а?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — о |
ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци |
из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том са |
кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута п |
узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједин |
d> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} О |
теље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња прол |
ј што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата о |
тањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и п |
ј грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стри |
м уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милиц |
и дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде.. |
јнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде ост |
у га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело н |
поштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, |
љино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо г |
здана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко |
еко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну |
циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</ |
сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се |
{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви |
је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста |
тило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> |
<p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село |
грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика |
од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p |
е набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и |
мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба |
мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у |
одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Ст |
ј имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћ |
зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи т |
па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло |
аки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите! |
>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу ш |
управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му А |
ом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза |
</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, ка |
{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији |
Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио |
и му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом жи |
овог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! |
p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мр |
ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирн |
итање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита стран |
несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује с |
> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и |
о мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутр |
ај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће ј |
врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што |
Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћ |
ан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка п |
а једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — п |
уна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Ра |
не наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је п |
племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали |
се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суд |
најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљ |
нилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грб |
о је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да |
на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стој |
ило добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку п |
риметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после преш |
тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, ос |
ра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! |
роговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} |
легло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе |
ражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико ме |
ти преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитуј |
не али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио |
поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица мож |
Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одма |
долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру |
нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан |
војим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима п |
> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> |
ад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе |
ишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше на |
ко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ће |
Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним к |
е на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Са |
ста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени ст |
> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види |
менила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћ |
мља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и јед |
део Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада пог |
ију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, |
тац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Сто |
као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишин |
и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и |
а се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер |
овато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да |
од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба води |
му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав ви |
ари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем |
евуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до |
амен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи |
а ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у до |
срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стар |
p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb |
е упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребле |
ао да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и |
ањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу |
тојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је глед |
нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов ма |
је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана |
</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко уби |
некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лиц |
немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође |
<p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога ц |
рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и сл |
{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не |
оји досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да |
} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надима |
ше се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да |
до, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав с |
гледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопрола |
им гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутах |
ла сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Иде |
и очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствен |
ити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! в |
драви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно с |
о у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је б |
ражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао |
беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилаз |
Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепш |
уза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшен |
па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из ја |
Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прог |
је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> |
да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и упр |
к био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведр |
новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац. |
прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити |
е викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни |
Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> < |
чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пр |
пражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричини |
је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, л |
о верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједа |
дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним |
чи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад |
ека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се |
нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у |
е приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убист |
и поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — |
га што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прош |
зати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару с |
ив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре н |
један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече мла |
том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да |
рила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагл |
з ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! н |
е отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи |
оња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам ј |
> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, |
аху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад |
и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Рад |
ога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> |
ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу |
адио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је |
узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко ј |
кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, |
ли да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је |
невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би |
верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију |
ласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у обли |
и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је р |
а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен ј |
да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете |
ао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, |
ћи куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако з |
ва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али ник |
ра.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле |
ије могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко си |
да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шт |
д плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који |
ла је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</ |
у као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза |
е да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе |
и ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћ |
разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</ |
езнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац п |
словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан |
ам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено |
ецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца |
у сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да дома |
и само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разло |
аљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лак |
посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није |
пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у лет |
е Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на |
орио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То |
тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Ст |
нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обеше |
знати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но з |
згубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p |
бица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младог |
очиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p |
<p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драг |
Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази |
Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Св |
и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле пр |
иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указах |
p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као ј |
, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кори |
{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} |
жући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје. |
а и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште миро |
а упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту |
> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вече |
може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не пр |
на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око н |
кадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа |
т прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — |
ђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хт |
своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед |
ући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њим |
руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се н |
унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим |
авни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином р |
д собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може |
/p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледн |
њигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, |
и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде д |
ргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио с |
аде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је |
> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на послед |
не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је т |
страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се ц |
е — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рук |
рисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отр |
и пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је |
ада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, ко |
из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Б |
а времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом пис |
намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широк |
једанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао |
а десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе до |
дић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p> |
ди красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа |
гњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Де |
ога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p> |
дао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћ |
} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју те |
а јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан |
у ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дош |
лаву. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана би |
</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем пева |
Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње р |
иње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори с |
ечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанстве |
дигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по |
авити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он уд |
а хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају каж |
к, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват. |
говори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> < |
суо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божид |
ева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" |
а на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих ср |
о јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њихово |
а какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их |
пелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по с |
уће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „гос |
диковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио |
дене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа дево |
седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није |
аћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са нек |
вим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на мла |
икад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства |
узе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи зап |
рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала |
м и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бра |
ђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно |
ко се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све забор |
ок га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> < |
идарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, |
ла о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготов |
у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао. |
чница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чи |
вори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном |
.{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n= |
ок је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало ке |
ко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не д |
трану и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону |
ољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јач |
ишта докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргу |
смеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала |
њу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери |
цу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница л |
да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово го |
зало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео д |
зговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важ |
ману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је ваше |
— Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, |
а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога |
да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из м |
говору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, ски |
донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик пр |
р га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаш |
верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну.. |
, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим бр |
, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лен |
матрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</ |
гао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дош |
аплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да |
то се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше је |
> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чек |
нко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био с |
о.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плак |
„Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије |
1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се уп |
ама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и про |
азлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад |
о га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он |
дишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изуст |
<p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде |
ти, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„ |
се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није м |
ачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не пи |
плашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори |
ава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са з |
господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунц |
па лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> |
ледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином з |
рце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Н |
ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима ста |
сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мо |
је баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, траж |
оље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те |
ј са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине ре |
— рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мисл |
ај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљ |
ови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљ |
... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, |
невидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{ |
уруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, к |
ц никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само то |
зор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутр |
100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је |
и грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код к |
до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора пост |
последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> |
а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу |
>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла |
лону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, |
а њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ни |
хвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене |
јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог |
лу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас |
уку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш |
м се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као |
ла да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу |
ранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господин |
прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва др |
х Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао дола |
могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се п |
чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" / |
ви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слобода |
виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока ка |
ка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увук |
шта не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и |
не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да л |
и му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите |
од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сази |
ао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај ча |
иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода |
, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руц |
ица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати |
над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из |
„Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да веч |
ом зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник п |
ну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крвол |
и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Г |
ловите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и |
к уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа пра |
едан део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се ма |
На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јар |
м баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна |
уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик р |
епа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, н |
г другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Да |
ледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стоја |
једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се ус |
Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али |
S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ов |
p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио |
именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад |
ли...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, ум |
еговог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па он |
љала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина |
но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд в |
тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очев |
, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време |
својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „д |
санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} По |
и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе |
тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, |
ва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло |
да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да вид |
з јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> |
а њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је чи |
д. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи пр |
и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење |
еменит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у рук |
</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, |
да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи |
реди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са ов |
е час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је |
ут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупи |
линском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, |
да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У |
е неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без па |
Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу за |
крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какв |
кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Брац |
p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац |
тво навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са |
ивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му ј |
{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре |
о њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите.. |
ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старо |
ов.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не реч |
е реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први |
е напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатн |
> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо- |
оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у |
а.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу |
</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице гор |
двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па |
и малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! |
о друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Е |
вори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је до |
, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не |
ш мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се р |
којног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска |
а, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то |
ку благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше |
>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p> |
тво старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, наш |
ри властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чиб |
сте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па |
, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се уд |
арац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си св |
ве о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велик |
од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} |
кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но |
еда и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва мо |
анпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми |
ети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што д |
сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити |
кочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! ви |
ћ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега то |
.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{ |
кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плану |
и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, |
ести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p |
ранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не х |
и младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до ст |
пеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај свр |
је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; ж |
</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад |
једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуд |
тар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред пр |
C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, к |
глим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип з |
доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе |
та, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и са |
вача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослу |
легла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и |
о 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пр |
но први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас дв |
и — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио ј |
ако се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш |
си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господар |
гртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име зако |
док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене соб |
и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div |
, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> |
рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид ка |
нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе ка |
о десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се нео |
н да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном занос |
тишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је с |
Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђак |
да се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S |
у тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ |
е тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми |
а хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рука |
емој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру |
оследња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе |
је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па г |
данајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не |
ло кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђав |
збојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса |
на не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако ран |
нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном |
препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колик |
3" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду п |
беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</ |
— рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да |
лницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах повед |
сом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, |
чити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио |
з, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочи |
се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати |
о је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгу |
о жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скамен |
а немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једн |
— рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! |
гао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез к |
рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздра |
ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори |
нише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека д |
ђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола има |
лучајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо с |
ти да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје мат |
цом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио в |
ром звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао |
ечења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ |
ње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу |
..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио сн |
се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало. |
ламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> |
алости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује гр |
у ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„ |
мо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у ср |
банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до |
рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора |
о да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? |
могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{ |
амка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као н |
и од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде ост |
о самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине... |
још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — п |
> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око |
ло пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„ |
вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} |
најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати |
„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина |
до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хт |
/p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их е |
{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спр |
анствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењ |
ин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Јо |
ланине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не позн |
„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стој |
ме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојно |
942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равниц |
столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спа |
о.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се |
ила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка |
— поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуднов |
ознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набав |
аваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо |
ено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут |
ећ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. |
че по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као |
гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркан |
е знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У |
А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ |
могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, |
бицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише неп |
ad>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са |
стеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јо |
е ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима д |
ут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} |
талима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме зај |
{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвиш |
њен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, |
но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може б |
/p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и |
о Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? |
зо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p |
на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једног |
главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице |
епа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби |
њу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет з |
а од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не |
е. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине о |
и грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвет |
им окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам |
ди из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке |
раховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зно |
ганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац |
љно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! п |
сец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скоч |
их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени |
мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавањ |
крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Ми |
" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивно |
огачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти |
е на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и ба |
ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ |
сиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ |
се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Ш |
е ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао око |
во нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S |
" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — р |
данпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који ри |
о и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други |
и хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо уте |
н и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држа |
њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта |
рне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост.. |
} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати н |
рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепе |
и, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и до |
удовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу н |
{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не н |
е.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом по |
>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дв |
м — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који |
шноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар |
осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу. |
есретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргу |
и све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље. |
{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по |
икне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава |
е.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне |
да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} По |
ут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тига |
а је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што ј |
еданпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали јез |
зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о |
ам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају п |
минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше п |
сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без |
о извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је из |
— рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> |
стано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало |
ијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њ |
„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се доб |
.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да м |
„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и јед |
а онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао и |
оре.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затво |
{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па о |
му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је |
а узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљк |
вилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто |
{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа доли |
огодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш |
се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо д |
сиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њ |
воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме |
ута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зеб |
прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један пог |
ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одав |
и каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао |
ари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено н |
пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ниш |
рома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад |
су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда С |
ко се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној све |
и је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине св |
х, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница |
ао што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет |
кају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} |
настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бра |
нпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено |
мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, |
га врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам |
ху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче бла |
је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као |
и ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити. |
ивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се зад |
кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме при |
ц лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење нала |
тало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S |
хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је наш |
олико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било |
> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе |
а Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не |
о Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој м |
сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога за |
и стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, |
ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, |
.{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако м |
сиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху ја |
ва дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сир |
— одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Сми |
и, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сув |
анствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан пр |
одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залу |
рата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва |
зо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младоже |
е спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече г |
да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплак |
, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђавола |
ч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и о |
оставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици ко |
таде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> |
је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекне |
е чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> < |
оке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечит |
р си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак вера |
иља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста до |
ок се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову |
S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи |
ошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За |
аливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш |
ро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гле |
е старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, па |
ије могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевен |
е до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ко |
а Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу |
двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећ |
скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гл |
ан, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога гост |
се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњ |
ики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака |
оме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљ |
да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи мога |
ршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај |
} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека |
раше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из |
поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је нек |
у.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92 |
утати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој ј |
јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, |
дање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање. |
је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо |
брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насме |
ужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, кој |
н приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и |
у где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена н |
да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и |
ај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи |
куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> |
— рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да г |
ибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено ј |
нута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и |
а и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са сп |
са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани |
осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догоди |
љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је |
сподареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута изме |
зио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи |
<p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога ве |
све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени |
ла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> < |
његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам |
о смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би |
том руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрп |
тор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију |
мио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло |
ем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, |
н за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да ј |
и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје остал |
зо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него |
ј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} |
вић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргуд |
ађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отим |
кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта |
>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Сам |
су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издрж |
рао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одвр |
своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе п |
га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и не |
еколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а с |
н, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је |
ћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да |
одине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Ха |
! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој в |
из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново в |
терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене так |
живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити |
помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко |
деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" / |
пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата |
раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу у |
ва мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погле |
клопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, у |
кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена |
ио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вр |
да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не збо |
м, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p |
ја дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо вид |
везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и ос |
јна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и слом |
и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога |
оп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је прос |
н у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образин |
анко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> |
— дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити |
е! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на м |
аста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио |
али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих брк |
окојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше к |
и каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као у |
мо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна у |
где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио н |
син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самн |
} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећ |
њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља г |
љком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се насла |
заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с |
обођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у |
пет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда |
у одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда |
егенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у с |
ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се стара |
ли млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко дав |
две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до он |
ранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен нек |
ранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <mileston |
шњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је н |
есну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, уб |
горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана |
јсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскоч |
г — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју зе |
прављао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало т |
мопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чу |
а се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да п |
шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се уд |
Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила суши |
упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље п |
саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.< |
а буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Јо |
он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма |
ик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И |
иво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бес |
да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њ |
амен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Г |
добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је |
у не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни |
тишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после д |
а са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је свак |
да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца з |
властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, де |
<p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у |
неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи |
на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при с |
<p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као |
у руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} |
ц непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе г |
син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да |
.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
гу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чам |
падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а ота |
ука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти та |
за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица |
р му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да |
али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, |
непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој |
указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале. |
надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу |
као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође |
и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо |
зо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не ду |
је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са в |
рио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју ц |
иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка поја |
длазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљ |
ден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S |
ћ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у |
д устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила |
дном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S |
{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у груди |
авих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по луг |
старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега з |
су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли |
<p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза |
еба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да р |
S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и он |
ао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови ри |
нога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у |
/p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насме |
цима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на |
ше пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови |
/> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! вик |
Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, п |
а и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чу |
ена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали |
н младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наоча |
абрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем преми |
n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га |
чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, м |
своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта |
оче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} |
паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прош |
еданпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер и |
си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се |
и...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво тр |
Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе |
изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На пос |
на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и по |
.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>Т |
Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му б |
црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Ка |
у; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чис |
природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећи |
где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>С |
ем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао бог |
ад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <di |
, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на в |
ио ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, н |
е лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала неко |
орио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се |
{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ов |
огао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хте |
ц овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стој |
уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић при |
и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један |
о је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква о |
а што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло о |
есвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над |
павања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, ус |
у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севну |
равио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег |
ад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" |
рином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, |
ад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега |
ми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је |
>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„По |
се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности |
емљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље |
Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као д |
подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гр |
али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалу |
испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети |
ио изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, ј |
рао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{ |
јан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај вели |
S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и до |
а као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га |
који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни заш |
не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У д |
а врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили |
у није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама н |
другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње |
био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, че |
у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{ |
.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да с |
дио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су зн |
ј стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је |
се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је нов |
о што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком |
{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада |
ше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S |
ојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењ |
ри и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време с |
то је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива |
и камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ и |
обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p |
вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="4 |
а тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранк |
г на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо од |
улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јо |
ути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гл |
ину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у бесн |
Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S |
а одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанств |
ројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца о |
Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесни |
гажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбо |
овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као |
ашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је |
нога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“ |
е човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог т |
е му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, |
днога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ног |
и дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој |
колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам н |
и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи дв |
о другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све г |
оту особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква |
n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од из |
ео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљк |
ле подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај шт |
Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и |
свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам |
зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио |
шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је ка |
ли.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без |
лико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду |
се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бра |
вори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p |
, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија. |
а и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи |
ри грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стоја |
црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је |
а би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише. |
добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо |
ли па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био |
че:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете |
ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме на |
та му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је с |
приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="5 |
ној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се б |
не?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо јед |
је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознат |
почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стој |
плакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и |
тио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност веш |
еселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и |
а пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — прогов |
— Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек дос |
="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде |
да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> |
ојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога јез |
акуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, ј |
ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — пр |
х и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p |
два промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку |
у тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досет |
е миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, |
а неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</ |
е опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац од |
кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице |
те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је |
бњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избил |
а, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сва |
71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{ |
ad> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кр |
постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сум |
и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана |
снилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укочен |
а болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је мно |
о болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо ок |
главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаш |
један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око |
Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар |
а човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод |
зити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку |
дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{ |
не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао |
изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку. |
ју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па |
мицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није |
уд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говори |
је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима сврша |
бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је би |
C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору вла |
астила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми на |
S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао н |
споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ух |
цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој са |
оби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и |
ише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где |
гатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и зад |
Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алек |
поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и |
ар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мрг |
странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица |
ења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже и |
пут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така власте |
вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, |
оји је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био |
, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, д |
и старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те |
ичи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло мал |
р Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да сп |
} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству.. |
готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука |
рпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад до |
е испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкива |
зађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај проз |
али а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тест |
у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва п |
сто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једа |
да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме бил |
ак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Д |
уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{ |
зда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пуст |
свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му |
разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило |
ркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у шт |
ажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је |
, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећ |
ј гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гл |
но се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се |
ромрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом кр |
брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без иког |
овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Сми |
е као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, |
а јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свег |
е пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац г |
очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одк |
ри.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S |
итали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин |
/p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћи |
и из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га |
не липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Ст |
сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо |
акав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, |
е био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ј |
пана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Ал |
ја, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече брка |
ије био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да н |
и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би м |
аром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мо |
био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио. |
вар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо |
о.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут |
..“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p |
икад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему |
господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, на |
забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца |
едан сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су |
ри писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо пад |
тојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је |
о да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога |
код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса |
као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> < |
ори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! |
ком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујућ |
<p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад |
рилике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} М |
} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за |
двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p |
та се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка |
о гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само ж |
пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана |
ћа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 6 |
е.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је к |
м спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи к |
е кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољ |
га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне |
загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан |
узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Фили |
цу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд п |
о добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпу |
тну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га стр |
и оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapt |
е.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и доне |
но да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погоди |
> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати |
маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} |
осиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман |
а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив |
ористи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтед |
оје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице б |
а би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега |
се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb |
двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто |
<p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда |
ва душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Не |
тола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спаз |
утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до |
"157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S |
Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухвати |
доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Остави |
лике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгл |
свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по |
а су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му о |
од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са |
га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држ |
а грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из |
буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора |
зе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год биче |
’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> < |
, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> < |
онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свог |
им очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је ск |
арица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом про |
творен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа |
о к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се |
селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио |
се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хла |
га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он м |
она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а |
ње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја с |
таше.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче ш |
ло писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам |
губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где |
тари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње |
невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p |
ме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да |
ико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви прено |
е Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргу |
е старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ |
и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли с |
адити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити ка |
добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд |
шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати об |
неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викн |
сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу М |
лободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали |
шло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је |
.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болн |
у крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хва |
дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цвет |
кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли мог |
</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим з |
енуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и д |
не таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — пре |
ан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило. |
ком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном |
а - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и за |
ом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није би |
тати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати |
ред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као н |
ече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплак |
и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је |
S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије |
љиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужнос |
је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза |
му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, |
и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходник |
а тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 |
ра у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишље |
да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар |
мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам |
кова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, б |
н? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранк |
о неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> |
већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо |
мо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но |
сио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосл |
шевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди |
да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да |
а поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је п |
кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао л |
да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Ст |
можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} |
раг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирну |
ају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не д |
{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</ |
и — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу |
осподар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај ст |
коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говори |
суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још ј |
а, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута п |
..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад са |
о, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим |
ан зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> < |
а, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе |
очи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху |
а дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована уби |
није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} |
него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко о |
које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Б |
свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{ |
ткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше |
грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, |
извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и о |
е, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већм |
риц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво реч |
е.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је свак |
еди, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се |
лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жар |
ит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека |
и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави |
оловина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко же |
а ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? зап |
/p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзл |
ђе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан |
ш није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бр |
да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“ |
а чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито |
грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда наг |
и Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <p |
љу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше л |
Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда |
Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био |
је могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S |
ао старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су траго |
страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи |
је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <p |
го се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добр |
ка се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало в |
једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутр |
у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао с |
и му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мр |
та лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра |
оту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вече |
амисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка поз |
тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребле |
е вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да |
— поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — |
је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, к |
ашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се нао |
д изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али |
ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да про |
чина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однег |
{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива с |
.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p> |
а отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени |
екса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру |
о њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type= |
алеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На в |
pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не |
, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо |
аја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га д |
решник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одм |
је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, кој |
енуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, |
старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту |
њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“ |
д густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Ст |
може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао |
во. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и н |
о све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпусти |
баве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће л |
p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да |
говор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била |
и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њ |
Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше |
господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе |
лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе |
ма сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себ |
сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једн |
ам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пр |
о да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио пр |
чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странче |
школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, ал |
о спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се при |
ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са |
тојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече |
анка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе |
и робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ств |
жио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све на |
о да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио м |
јуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне |
на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мац |
n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу око |
г јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше |
..{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби |
бма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p |
а с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед б |
прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што п |
и Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после в |
ћ се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Ниј |
ан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и п |
Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав |
сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са цр |
право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, |
ви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га |
а видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и сн |
ледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није н |
а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 к |
} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад |
</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p |
ошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дођ |
запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шче |
Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p> |
противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: |
одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несто |
p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на |
да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, |
о сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{ |
/p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажа |
се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе св |
а ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p |
амо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. |
и потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега из |
е ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим |
> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати с |
води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у |
и. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелав |
ране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он |
ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам т |
</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чује |
речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацим |
пазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на |
S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То |
о да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну л |
ма пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно пис |
тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића за |
Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и о |
преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љу |
ео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас дв |
си за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли |
ј — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај бр |
-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао |
срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиш |
о њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, |
идара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма у |
располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од п |
би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> п |
казаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода ст |
ко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај с |
тницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цвр |
те пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без ика |
зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на |
ге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, п |
идар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер ин |
е чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> < |
еданпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бран |
ог Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на |
твени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, ко |
b n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, под |
асвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао л |
ђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена |
и се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак ко |
к ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти |
иметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико м |
ницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живил |
ек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беш |
иљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла |
.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пров |
бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, |
а ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у по |
ог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и з |
инче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу |
p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити |
миља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Сми |
зговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне с |
Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурен |
овараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља дв |
х поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао пор |
се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о |
сам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сас |
сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па |
<p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну |
транац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога |
поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> |
> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не с |
им корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>К |
> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свев |
го дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</ |
нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за ка |
вао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомиња |
Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћ |
м мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се јед |
старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрип |
се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка об |
нка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд |
ме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</ |
прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и м |
ма. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима трој |
че странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам |
не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар |
спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груд |
ртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други п |
</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, ку |
еђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слаба |
го се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповед |
а клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" |
ћма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за |
зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће |
ао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се с |
ц ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао |
не животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени д |
страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кућ |
о.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, п |
е питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта |
> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој о |
више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем |
учак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе на |
свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка се |
.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена траву |
јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ |
мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше |
та и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту ј |
дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла |
дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и н |
дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помама |
о, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање. |
лоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p> |
о смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђош |
инту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље |
ху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звал |
вито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хе |
, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и |
ко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили |
ри, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и |
p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сети |
ише кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам |
поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у |
чи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми о |
у и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед |
} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина з |
се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац. |
— на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црн |
к воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једно |
наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичас |
ња старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — |
уба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресл |
вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут |
е, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупи |
} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, |
дића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади гос |
одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађе |
ин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо |
p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гос |
која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и ж |
свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај |
на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — |
да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? к |
, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати |
1"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у |
еметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Д |
њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда |
е и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али ма |
у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; ј |
четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко ис |
S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда |
ечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут |
нствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.< |
т, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n |
то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p> |
овинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица стар |
ш дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> |
куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива |
ле.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и н |
ане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док |
знати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> < |
и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји јед |
икне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисн |
ати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" / |
.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше с |
осрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо л |
чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар оп |
тави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! |
лушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p |
ше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом прест |
шљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим ј |
дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p |
енчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из |
обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се |
="chapter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада |
ли, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да зал |
>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку |
ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше с |
прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо |
p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у ча |
нпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опа |
зора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{ |
се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђав |
Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„ |
тинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а |
<p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на кол |
дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обич |
воме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Ст |
> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудновато |
о споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити.. |
C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачко |
обе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем у |
ца, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се |
ди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као д |
из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помоли |
уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, ка |
је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње |
д као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне |
Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је с |
преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром |
а нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до го |
који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гав |
свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мрг |
ована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био ду |
да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! вик |
је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се ка |
е пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац |
> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили пр |
зао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранк |
тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио |
n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи кра |
племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> |
мена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћерета |
ра, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била |
Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као |
е се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек ш |
Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са |
лебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше коле |
водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта са |
ео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозо |
{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прен |
е и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и м |
Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутар |
у.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата |
кроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом |
<p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} К |
сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божида |
пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински |
се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на м |
отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред ње |
око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и с |
вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тет |
а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата |
оје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Наст |
вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, |
Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео |
ћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком |
них и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бо |
ма разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име х |
о махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хт |
нађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела с |
.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врат |
а испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку св |
раву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи до |
док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина у |
самљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је |
неси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода |
либа нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догод |
м састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам |
љи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи |
да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим мал |
Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је би |
је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоч |
умеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће |
мо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аве |
p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није |
схрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не |
— одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико |
њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на |
олико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у со |
ирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило |
висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући у |
и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим о |
оде шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само как |
умене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепш |
рошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта |
м дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала |
Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће |
леко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и стр |
е главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намр |
рили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце по |
I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп |
<pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно бру |
адалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад ч |
икана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече |
азаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљен |
ту рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохвати |
их добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и |
Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... |
а нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао |
виле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у мес |
мо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудил |
ц је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ниш |
ребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, |
сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо |
есна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити |
ам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива |
чита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо |
болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар |
би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се |
овека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу |
ма.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле к |
ена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лиц |
плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита |
ојевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочит |
у а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p |
<p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“< |
на и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко по |
вездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова п |
приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем в |
ицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи мл |
ад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на н |
дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато |
и викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: |
’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, г |
ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пр |
на с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p |
огла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила |
остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам п |
ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све ра |
оговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као залив |
с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај |
сили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} Н |
или, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада |
војски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју п |
ио је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећ |
г из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна |
о погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децо |
се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш |
право к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но прибере |
јом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумар |
ма у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допу |
Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао |
е: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за са |
оји је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува |
на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров |
поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара |
га оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му |
ело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} |
то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} К |
оче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од с |
Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p |
но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу |
ио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта с |
ечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} |
т очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим |
вако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од ст |
ло.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала |
поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи |
расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одма |
ажи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лаган |
ад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — |
чке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> < |
ави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода |
ити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме |
тили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, про |
ласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз о |
— Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево чит |
анко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од дана |
даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам |
збиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња |
и се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕ |
а.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблист |
смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да ј |
е се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни еп |
цу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, < |
д савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Не |
сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу м |
ањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд |
n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао |
/p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“< |
је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и с |
је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давн |
ри, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам п |
азорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових |
којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свеш |
тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином од |
па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! за |
один не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" |
n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди с |
е, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем |
главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознат |
је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу! |
асно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стриц |
з јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа сам |
одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Ла |
незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и |
појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чу |
<pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана |
вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори |
но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име брато |
нко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда |
га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви п |
а не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад |
м писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста |
лка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са тв |
е сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти |
ут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача ст |
лед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухва |
, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступ |
зговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао |
ни се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, п |
Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до орм |
старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде пос |
рбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покој |
уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те |
бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} |
ече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто |
Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао |
{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — |
Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треб |
проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући |
ори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди |
бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне ка |
> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа |
вих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироч |
овек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде |
је никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту |
д женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и |
и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом |
Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора |
агло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спад |
ојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не гово |
и једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио т |
адаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи оч |
же се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцим |
одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и б |
ачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наје |
ргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје |
} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти с |
бло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло |
рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар приј |
ивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али.... |
> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло |
обом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пу |
постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш |
аваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, |
ћ властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{ |
је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род |
огом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаља |
се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи |
огоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу. |
ли ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али... |
> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачи |
Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен чов |
њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаш |
бица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгле |
после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи |
Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је ма |
ле се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наиш |
џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах |
им другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је кл |
усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите зап |
да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесн |
чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана |
у да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за |
ад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши л |
било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајд |
заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чеља |
ем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су стар |
гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, једа |
да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови |
Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмљ |
а поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и п |
о господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче с |
ем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати власт |
ца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, г |
а црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сам |
ласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у |
се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио к |
свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима |
говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се |
об — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је |
олину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n |
прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да ј |
да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне ру |
некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куц |
Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно је |
<p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо ст |
а летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и о |
о ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шу |
амо брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! н |
клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах |
е наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, |
мити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, к |
ом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S |
акаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја |
се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље |
спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђе |
х боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање |
притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разу |
зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке |
а и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и |
Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзах |
етна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као |
чима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало |
шом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше |
пут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гл |
сиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на |
p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог м |
а јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росо |
м... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — ре |
а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изја |
се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, |
размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свев |
еби овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме |
</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у |
ало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана пр |
, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше леден |
<p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — |
ој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну не |
ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже |
овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се |
евет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда |
е <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радозна |
лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за наве |
од сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро |
месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног име |
{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рук |
речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страхови |
ини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{ |
сана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај п |
ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на диван |
у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере |
аше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше |
која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим |
реко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан |
ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата с |
нђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да |
" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом вину |
адуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стре |
и и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви трој |
ласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у |
од прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у |
јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бу |
спитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељ |
турнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му |
ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па |
весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> |
и поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик |
љубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> < |
итњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке о |
рет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе |
их јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са л |
сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погре |
таш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог пом |
„Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагд |
у зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p |
и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око |
она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан |
оки. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах премет |
и био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених приј |
ре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца |
а свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> < |
ц.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се уда |
вршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхо |
да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стре |
ре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у |
ка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вароши |
ину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдм |
ати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити н |
куд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче ру |
и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бран |
читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђера |
поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покрива |
ије то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> |
по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица |
у Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро |
ет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом трену |
леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грб |
здигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта т |
пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло по |
ну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по дру |
образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочн |
з село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права |
аш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану |
а остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад ни |
је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све наред |
} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по шта |
е пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздрав |
шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мој |
зио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха |
дан глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до |
сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S |
реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац с |
млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као г |
упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жил |
, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„В |
оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није |
ког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ нач |
о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али |
искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да п |
> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању уч |
ава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је ду |
у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође н |
до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико ча |
данпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућ |
м севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати |
која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" / |
тово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори |
на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада |
ом жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у с |
а аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да п |
би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна же |
о.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћ |
и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита стран |
говори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам дожи |
Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељ |
ар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му |
од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала с |
бар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„ |
згледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb |
часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутк |
ови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег бра |
<p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој |
.“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сас |
у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разглед |
ве не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој п |
, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака прип |
говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њег |
сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А |
ар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, а |
тнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али н |
га што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се и |
и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но |
/p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Дом |
друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где с |
уче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p |
да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у |
ћа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео и |
е речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као |
ем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне ру |
е, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у |
ада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити |
нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава |
де на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n= |
pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јес |
е нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, докт |
врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући погл |
и казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара |
да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — |
ас опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страхов |
, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута п |
у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па |
ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, |
од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате ш |
ама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију ч |
светлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — |
нио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те вид |
у видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> |
тојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догоди |
неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стоја |
о га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и |
<p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара кувариц |
pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</ |
у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни |
p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох |
младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет |
па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у ш |
пред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло так |
S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Б |
рви зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, |
њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по дру |
p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то м |
убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“< |
осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је каз |
кну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па |
тицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није |
огутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на вр |
, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и и |
о сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју у |
гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста |
ивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта ј |
се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је ли |
га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се |
аво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Б |
машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је п |
двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бу |
у.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — |
већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну |
мац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отои |
шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да с |
о кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бран |
„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши ка |
у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Бож |
ћ беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови |
у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је |
с.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њ |
н је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо вид |
по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху та |
се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један мла |
ру! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето пла |
то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажн |
као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби н |
ну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страх |
="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; |
и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио |
дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљ |
му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, |
алити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је по |
о громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и |
у и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој |
му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропошт |
еник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскоп |
за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У |
ирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му гр |
уђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — |
што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му |
скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стар |
/> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отворе |
у слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, |
квењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим |
у ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабуск |
ко приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну |
у, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора |
ућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху |
оје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његов |
ама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила к |
ter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпун |
, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке |
ћи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, |
а прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — |
и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отп |
/> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! |
лико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је |
отоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у |
био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, н |
це.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепш |
одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг |
ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико |
цу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан. |
ст, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда |
нога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у на |
сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар ка |
ље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила |
План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме уда |
ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише |
ће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као |
евојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лави |
ога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче |
као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један о |
препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра. |
ру са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Н |
<p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у |
.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соб |
доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} |
шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи |
и девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка ка |
ше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у нек |
ричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се |
дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао |
већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на |
се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онд |
трица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти дон |
дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад |
ува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и |
, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво бли |
зо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих |
ребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово би |
ро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да |
.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брини |
продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за |
и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по |
изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>С |
бати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац с |
упило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> |
<pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју |
{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, |
ни.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох |
мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно п |
— и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за наве |
p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је г |
овим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну |
и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“< |
и се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бр |
8"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред |
обе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се |
’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — ви |
ким вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} |
право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> |
>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо за |
чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уп |
тавити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и г |
и их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, |
што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као д |
а му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста с |
анпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сре |
ођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро |
убише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућ |
тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао |
и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на з |
а пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} |
као захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једн |
.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и н |
и, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — |
Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом просед |
е и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сре |
јњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хт |
>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек |
дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од ло |
љда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина |
ке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако кр |
ко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, п |
неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца ње |
ео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мрг |
је заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мр |
</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде пр |
ледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо |
е Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шу |
говор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах оде |
ја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> |
е неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и |
га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је |
за једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега |
к на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједн |
и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, |
руговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у |
су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт |
м усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабу |
и — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта- |
ргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго вр |
огине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и посл |
те се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад вид |
он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жб |
„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јо |
кочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаш |
огао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш |
ишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као с |
боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио |
е у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јо |
{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанс |
не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворе |
м ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од т |
чни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S |
рата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде |
добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на проз |
ључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута вр |
и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, до |
и своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеник |
ом у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне |
рца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикас |
и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и р |
о кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" |
само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта |
је због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само река |
ао убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким окови |
.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, |
тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим т |
Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је |
праше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори оч |
ине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би |
а, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно |
као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да |
м дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p |
штају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са |
урени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала |
ази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим |
ан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86 |
а лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сав |
ру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро ј |
и толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је |
ио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и заве |
р је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и |
ми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би нај |
а је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљ |
ад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми |
се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и заст |
о.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ |
свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и |
„Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унук |
чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима |
Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себ |
во онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S |
арош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбу |
о племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у |
S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова ж |
ице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази |
них.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је оба |
и старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као свој |
ош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је |
епа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури |
не, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и про |
! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито |
> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замл |
ему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и п |
о нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се с |
о — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; забо |
, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка |
и лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бле |
лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуд |
данпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној к |
асом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."< |
„Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили |
сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова бех |
м певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један |
на пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да |
што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си |
му, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас |
анак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а |
им би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то |
.</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Д |
тено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда |
астелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ниш |
њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пуст |
ора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> |
> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са наперен |
} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као бе |
<p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећ |
га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невинос |
е....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале до |
о у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили |
нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} |
слање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> |
још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живо |
ако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога ч |
ну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стар |
ао да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не |
тву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и с |
p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне син |
почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно преј |
Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви |
з далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира |
.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљ |
о да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господа |
весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, |
убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га |
p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, |
љиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — |
почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љ |
слађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад |
еда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је |
ина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена |
друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ с |
м цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{ |
екајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p |
е, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„Н |
} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко |
редио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се свети |
е се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, з |
прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре дваде |
„То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од с |
оме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако |
еро у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплаше |
је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња |
} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за св |
иљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га |
вом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло пол |
ојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стој |
, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, |
далио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му |
ску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па он |
оска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отв |
ај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оце |
ло лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где |
</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу |
S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невино |
<p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настав |
у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад д |
Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње |
> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао бли |
скочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! |
и тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако шт |
је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су ј |
којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су |
јника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било о |
ше у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним |
сников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не |
— Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље ве |
пљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} |
поведи браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а о |
говорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима. |
рац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је |
спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао |
- узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад |
уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре |
но погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уз |
чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном к |
бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљањ |
ање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" / |
ли мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, пор |
на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гл |
и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам с |
Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече с |
Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црв |
е тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушањ |
изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непри |
.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} |
оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као |
ван оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробуди |
бичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, д |
вио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред |
грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, м |
/p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — вик |
гаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и у |
љиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би |
корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одаз |
њу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгле |
бљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за г |
ени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице |
а до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом |
мејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоци |
буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам |
драво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{ |
дни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по т |
о доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тог |
амо би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да |
тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брз |
је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га дов |
Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па п |
ити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је мо |
— говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад ј |
штак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и |
>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови |
вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно |
од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру |
.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара с |
>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и стра |
ву љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко и |
S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пас |
рице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун с |
небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи гос |
седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као д |
е још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком |
p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже |
, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица... |
заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати |
а покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди звер |
јака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљк |
мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да нећ |
макли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једно |
тинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и поте |
м где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му г |
S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</ |
> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> |
убав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из пл |
и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаш |
убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, |
стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио |
јурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стр |
јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и |
а.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у в |
ше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се с |
кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад ј |
је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S |
језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима ка |
="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату |
ad> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свеж |
ати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бош |
ти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и |
ајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зор |
ај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на |
час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем с |
! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. |
>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу |
оћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себ |
<p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да би |
осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста в |
двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од |
мња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и |
је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздр |
ачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим д |
да смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош |
узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n= |
и и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога |
беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнут |
о племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако |
обу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекар |
тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило |
а млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше |
беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} |
нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} В |
ругоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горк |
а замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор |
огао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, |
задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? вик |
нао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У пог |
аоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесн |
ање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му |
а дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом прија |
му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је за |
све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио вет |
о, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу д |
ћам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</ |
раја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а ок |
могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да м |
p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бра |
, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. |
ст.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме з |
шко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш |
њкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склоним |
глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је |
рац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син |
јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Дра |
нео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и |
Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима. |
дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дат |
Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" |
пијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иште |
ц пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно |
рекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — ре |
во?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у |
бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, уби |
аћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изглад |
анише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и ум |
вору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се т |
топиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се а |
кну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите |
тимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио |
стови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срц |
сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чи |
због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село |
није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јова |
аборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да пре |
варала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна |
тра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка |
уку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Пр |
дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: |
старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разго |
о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да м |
или од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне стара |
евили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се |
гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете н |
муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он |
и се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но |
роши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло које |
зумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изја |
ри!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тај |
јни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити |
ном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад |
Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и ни |
ој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепр |
о, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога. |
и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој н |
ј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми доз |
је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богата |
"128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико |
тојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n= |
ам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посм |
принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта |
већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми |
>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кука |
елених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Од |
ја се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу ко |
и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и |
после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дувано |
де, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане к |
код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори плам |
карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена |
S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толи |
и дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио |
S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} |
у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, р |
ница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говора |
викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господа |
и пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изуст |
само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код З |
и за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се |
едну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, |
вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га |
ахнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранк |
година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново р |
.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p> |
ан’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, ш |
p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; |
скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб вета |
ну испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући че |
смеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести! |
и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, ко |
и троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело |
у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи |
опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво |
л и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себ |
може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо |
ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Дан |
е знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мисли |
{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мр |
и и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе |
и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер |
о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из с |
ан.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени |
се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се пра |
адесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субо |
глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори за |
ности и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па ј |
новац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава с |
а и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?< |
су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући |
и“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p |
— извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да |
се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с |
розора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму |
ома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p> |
ависне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад пр |
је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно |
ео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова у |
ви тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то |
ачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно с |
ће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз |
јбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва |
нутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип |
ом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико |
еће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грб |
познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам |
оговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином |
а затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасни |
и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p |
данпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас м |
издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„ |
и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„ |
је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од |
ди један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена б |
м бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога г |
онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, ко |
Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? п |
а кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама |
Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! |
устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на ј |
S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, упр |
гао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оже |
но чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити |
еђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Ха |
„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти |
клана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрч |
запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је |
ше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су |
<p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша |
дма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зов |
...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, са |
ре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја |
да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пр |
сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањује |
стио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још с |
, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" |
дирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтел |
Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а |
/> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено |
заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице да |
врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је |
биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мучени |
ела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год в |
аше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за |
и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из о |
смо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад н |
анин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Т |
е главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ г |
д год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да от |
нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом гос |
о и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти |
незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мен |
ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb |
пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, ш |
S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи ов |
слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђ |
је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор |
ора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових |
идар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овам |
де му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да |
красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих |
пасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S |
Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути с |
о! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним |
драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбу |
у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујем |
и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова |
Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему остави |
е, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала |
! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> |
рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу по |
/> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци |
у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговор |
јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, |
а га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем |
Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> < |
гање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и |
зина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам о |
ора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? |
ак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио |
полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је т |
, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — |
не као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујни |
/p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледа |
зио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељ |
и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од гром |
оји је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Им |
као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара у |
аше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На тро |
дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> |
амти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчев |
њи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је |
кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и |
к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскоч |
лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> ми |
кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира |
господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав пре |
бгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за св |
ан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш |
="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> |
.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као ста |
.“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно т |
таву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшн |
ану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом с |
ге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти |
лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немо |
цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу |
{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усан |
тајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро |
Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и б |
/p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекну |
но Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А |
је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела ч |
исмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно |
љубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p> |
а му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p |
о је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погл |
/> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по |
ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у з |
говори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој п |
, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачуд |
иже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечи |
чено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они с |
ца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкив |
<pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан |
нова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости т |
ите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немо |
езнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“ |
мо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стр |
дна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанст |
} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи пе |
итујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи |
искује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. п |
са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пи |
"103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, д |
от спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јо |
мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав гр |
о бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин |
8" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? ви |
а! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као как |
крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху раз |
стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело сел |
без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се п |
ка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам |
као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> < |
а! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљ |
тра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, гов |
>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говор |
Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њ |
> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си |
кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га позна |
нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи дого |
као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла ср |
н и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док ј |
— промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дун |
д је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му п |
тку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у но |
деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он н |
у могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено |
араху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се |
оћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје ми |
је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред проз |
у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али ниј |
вала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то |
анка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те ре |
жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма к |
ранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухв |
је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У п |
заваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаш |
нега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни и |
а! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и у |
S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели |
озора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозор |
у клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до |
дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо |
ио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није так |
на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му б |
64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха |
/p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.." |
х Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника |
ежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора с |
ледиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе |
а је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан |
је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи д |
Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за |
ше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри н |
не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да |
ра је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што |
де чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога бр |
А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упит |
јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дуж |
пе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S |
прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „ |
рвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на |
нуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаш |
...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше |
чи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћ |
сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто с |
подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна бор |
оћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао |
лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак |
образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не диш |
} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, ча |
дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема |
, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зач |
жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да |
ви и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, |
говори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година поз |
о гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Све |
к и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} За |
и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би |
n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му он |
, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен |
и.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну на |
ашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао |
ној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану |
гледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију к |
е кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад |
/p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када ч |
а од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозори |
сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но ка |
од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је би |
ело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бле |
/p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете пор |
шом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја т |
едаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> |
тру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, от |
песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и сам |
гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{ |
..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и |
рави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То |
ни да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опч |
ију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да под |
је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} |
с...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена |
жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жера |
и тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — |
"</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, глед |
који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је |
снику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склоп |
p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силн |
елике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком з |
ма.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — |
у се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи |
p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју |
и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма |
нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{ |
ако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је њ |
о ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као о |
?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидаро |
ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет |
ши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила м |
ј бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне ка |
поље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у в |
.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се |
си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка. |
гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ |
и старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем |
ка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти ника |
а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Оног |
ита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Бо |
е по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш не |
/p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где м |
о чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд ј |
је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, од |
јурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата |
дна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу |
коро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма |
а Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити н |
аточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</ |
<p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зач |
а претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, ка |
ле читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бран |
и прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда о |
але очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао. |
о воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар |
/p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ |
роносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у вар |
шао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљ |
у, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и г |
није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени дола |
„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звез |
е пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи уби |
у силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у чов |
је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором. |
ше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мис |
скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне |
ци пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљишт |
остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак. |
жати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n= |
рнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није из |
ао махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Б |
ли све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена С |
/p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао. |
, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Је |
ош један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног л |
чио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то |
м, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађив |
двукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда гд |
најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога |
арац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збив |
Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, н |
енађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послет |
колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и поток |
о код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често |
ар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У |
лу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим |
сподин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе... |
оле, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али с |
на.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је пог |
ивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, |
добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупци |
.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали |
испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало гла |
—</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује |
само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безору |
ам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и кра |
о подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су |
ем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља удари |
м умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, п |
иделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере бо |
о да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је оног |
ком доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, узда |
<p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи |
опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чама |
детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самос |
обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па |
ј, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога све |
могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио ниј |
а, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце за |
но одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало |
се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си т |
жала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако |
осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са |
је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50. |
помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с |
ивала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} |
робно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијн |
еше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} |
чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе с |
ног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве ми |
ти, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар от |
дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! прого |
викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се |
тарчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стр |
рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, јо |
тара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је |
рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао з |
храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби св |
дучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са ст |
тојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у гр |
цу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар |
урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао |
станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml |
и.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћућ |
оде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му |
p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше та |
"121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> < |
бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chap |
адан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг. |
кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Са |
и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше |
Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи |
и му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружен |
вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће |
а господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, |
ечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је |
а, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је з |
је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му |
, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, |
ак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фури |
рава из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. |
ебледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као |
</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи |
зад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, а |
икне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ до |
гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је до |
и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тај |
ћ.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стоја |
авна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву п |
дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац пр |
још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао с |
наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју |
цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад з |
та одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p> |
остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После нек |
е; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан |
азина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си.. |
авим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај |
ави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у па |
ње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изиша |
олици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„В |
ва, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говор |
необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговор |
тао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана |
а отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да |
Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па за |
је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти |
ва дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је у |
Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо с |
окаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или д |
е вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што |
спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је |
а ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио с |
>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују |
им, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као |
што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у |
ајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари |
ли у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стоја |
адгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p> |
" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи н |
у, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад |
ао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора д |
гудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спази |
е...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он |
оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исп |
ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено ка |
} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах |
ебу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутк |
орба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} В |
Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да с |
трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и |
а нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор |
звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеос |
прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се н |
нпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу |
добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може з |
е стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна из |
е нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд н |
<p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му |
исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Дан |
о језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме |
замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно з |
икну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино |
ивоту нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горс |
оћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет |
ла, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је |
тењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муњ |
ан у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље |
ајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном |
сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из с |
и кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих |
/p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је би |
смеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори |
звините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захв |
досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ зб |
ком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да ј |
му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p |
ном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети |
тан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му о |
листа суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато |
подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несре |
сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type= |
руди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на |
="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је с |
лед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе |
риповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до |
севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се у |
воно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно зао |
амент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегн |
јих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске |
не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше проти |
баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи н |
и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мисли |
свешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Стр |
часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда |
/p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда оп |
. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n=" |
преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога |
, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозн |
пућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обал |
Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољ |
као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима. |
и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше п |
се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да |
ави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици па |
а стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроњ |
ио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се |
а намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто р |
и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмука |
малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу |
слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо с |
превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео |
превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упр |
је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се |
аде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... неда |
умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последњ |
цио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци |
нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хте |
да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у |
ње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вал |
аже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно |
Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаш |
о, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му |
нка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бр |
овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да |
</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жал |
ха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш са |
/p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан |
блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„ |
Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад пос |
е трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли ско |
н последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div |
! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устук |
и доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко |
ли Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу |
, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спровед |
S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чу |
<p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је |
очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} О |
Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори об |
ја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку |
ом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је т |
усто шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана З |
поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој |
снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем к |
ра уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.< |
.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никог |
.{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поно |
ити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремет |
та је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укоч |
лим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осе |
шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“ |
ИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампариј |
почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, сво |
за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молит |
} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог |
оглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као д |
онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше с |
знутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном ме |
<p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепо |
зи лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо |
м се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по там |
пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је |
затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан |
јала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко бил |
теник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху л |
не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и |
друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да |
опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаш |
ако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на |
у је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које |
пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом план |
рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрж |
ављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само м |
осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</ |
дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њ |
. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ |
ожио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је закл |
а где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изг |
памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Не |
его <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} |
поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалст |
преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи |
сао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један поте |
блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а нез |
авила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију до |
неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред |
охвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехех |
је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео пода |
а сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као |
тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је слу |
акију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни т |
равицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховит |
{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као |
у, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и ба |
ледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, н |
о долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је по |
S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога син |
астелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда к |
, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да |
ејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска |
је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од |
неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгуби |
слити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуц |
и гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напо |
ца и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом прогов |
азише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марам |
а вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али д |
г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их |
је приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави |
асто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробу |
ровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем |
се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је |
могла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде. |
сто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено ви |
аве јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше ј |
и на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети бла |
>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — и |
дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, з |
оговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла |
слио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као |
Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p |
ивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим д |
</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакл |
де.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуч |
.{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она б |
обу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас д |
То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео п |
ретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше блед |
еди Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога |
у упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом живот |
а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то |
дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанс |
ред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину |
<p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p |
когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад нај |
ти ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратит |
башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стој |
ветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мра |
одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом |
p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и кл |
ошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што зн |
анка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, |
ичин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кр |
али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмех |
бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загон |
згледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао јо |
н се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, |
држати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост |
а стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанстве |
поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</ |
го! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећа |
о сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер |
ац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се |
би разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде о |
чевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше |
промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња ст |
„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то |
е добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком |
пити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало ку |
, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</ |
одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} С |
данпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му о |
синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, |
<p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је |
о да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па о |
очиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њ |
чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња бе |
ободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца. |
. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„ |
Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он с |
а”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{ |
поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез |
иц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Ш |
римети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се |
ју приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у |
тајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но |
а веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини б |
гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потп |
руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Да |
једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га |
.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети |
у хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у р |
нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је |
да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — |
идеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, н |
дбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети ве |
уше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он са |
верено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо |
нос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи |
едно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на св |
животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио ка |
<pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од |
а продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш ова |
а стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се г |
ег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?” |
ко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је о |
изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна |
љ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{ |
м очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти по |
мио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јован |
{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без пит |
т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало у |
ао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па.. |
хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Бос |
ељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше |
грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ов |
огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем бли |
отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као |
ише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљи |
и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу бож |
и од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се |
аху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их св |
p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћ |
ине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да |
и.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да с |
— Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S |
и образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа рук |
рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>П |
Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} |
после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај |
је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав ј |
са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја |
ње, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је бесн |
јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргу |
рила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу |
, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно ста |
ше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је |
оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан |
а.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{ |
а рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је свој |
„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахир |
писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је ово |
несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p |
одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро |
унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} |
арац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. |
ј валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, син |
ранац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила |
у тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа |
и сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сун |
другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у в |
је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад с |
.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући |
е дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=но |
пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора д |
Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као б |
е и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још н |
гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла |
из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљд |
отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колк |
<p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у кр |
pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да приморав |
едаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један |
ао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А |
с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би |
е му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за |
се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p |
о не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и нем |
Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избаци |
з понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом |
је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Ст |
А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли |
воката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошт |
и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да м |
равији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ п |
р сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо т |
, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од |
јна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло п |
.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, д |
о да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исп |
именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, |
и тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се |
те младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић |
глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ев |
..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуш |
b n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p> |
ар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и до |
ргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звиж |
врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и за |
ју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ћ |
d> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може п |
чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без |
стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде по |
вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи |
p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бран |
„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам се |
била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам |
ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо |
и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> у |
, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му п |
ала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p |
екам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер не |
оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и ре |
да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и он |
то подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жен |
погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то |
Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, |
оћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p> |
т се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћ |
не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} |
Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога |
ом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да о |
и.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филип |
p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све л |
тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узј |
ца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашт |
на Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код ње |
да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи |
о кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега |
уди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њег |
емљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p |
нствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за него |
младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади |
Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку мо |
{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота |
> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано |
ка завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лу |
више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му ни |
вазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову и |
то га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био |
аклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне |
аром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Мол |
о да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити он |
ујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово св |
кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о |
о и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и |
д се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемога |
е чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти с |
његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S |
> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ход |
главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груд |
их несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би с |
често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он |
.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела |
моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не д |
усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелк |
очаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му |
ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у |
Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа |
<p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> |
орише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто би |
, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си |
ика, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се у |
бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, ј |
де.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, |
е мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му |
ићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је |
ан себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, прав |
о-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом |
пред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била |
ће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и т |
образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</ |
>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац с |
ас дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре |
права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште |
језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} |
а.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег |
ла.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња |
ко му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} |
алана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље |
х сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јо |
p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прође |
у се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ов |
ви некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} |
данпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја м |
зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и т |
у, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога |
} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља |
е јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, в |
вори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки по |
врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око |
уну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомир |
као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са |
али вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пре |
а усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да у |
це из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад |
егова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са св |
нпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуњ |
иљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, |
/> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Среди |
а своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, мо |
ама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хте |
био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао са |
есно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем |
дмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић о |
а сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то |
ћи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен |
о њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p> |
са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, с |
ану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи |
... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не пр |
на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говор |
руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена п |
ају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар ск |
из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остав |
се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — реч |
b n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на ст |
лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неогра |
дна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у |
налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, по |
кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непошт |
, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислен |
њени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину пр |
ога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му |
ачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, |
ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе |
тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је |
ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега |
, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> < |
уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лиц |
авнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту д |
песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гон |
колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине |
д имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад ко |
ћ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ ње |
пошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа ис |
рковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет годи |
емљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше с |
а тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојн |
у, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у д |
средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као |
а и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно. |
чи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитељ |
ad> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа |
ови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притиску |
ћи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце |
снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећ |
рао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као |
Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Ст |
слетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> |
о писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је |
у ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу н |
и до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и |
путницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад |
столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те |
о! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и |
кратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Ш |
и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело |
ав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па та |
ло нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, ко |
ена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је |
време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n=" |
још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за |
неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу н |
удила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео по |
једно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>До |
видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ |
уроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледа |
и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан |
ког црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољаш |
, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то су |
боље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар |
ак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и ст |
благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p> |
адовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Ла |
S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло |
Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, ве |
, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти цр |
е из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти с |
а у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, ко |
силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова преб |
..“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам |
роб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{ |
..{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко |
разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Ник |
и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево |
„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао |
То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, |
и нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих |
доцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори је |
у, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихо |
ево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> < |
ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за |
племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилиј |
пасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> |
је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као |
код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и |
ић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али и |
о неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледа |
, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невино |
="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који ј |
то претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Са |
заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„М |
еше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наје |
наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га ко |
оворио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Д |
велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосм |
странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мо |
а ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p> |
учног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} П |
нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и |
поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде |
и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испу |
а, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног |
силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, |
опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на |
очи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и строп |
оји беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p |
, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Мил |
чка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше |
ол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохв |
име изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала В |
вадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка к |
ац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки |
убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се |
а Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога уб |
порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле |
јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна |
е реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом долам |
p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је о |
н да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“ |
ладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби ова |
ут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само јед |
е.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут наша |
>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, |
и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода |
страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Гос |
ично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на |
тој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је |
што ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује |
„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одгов |
лили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше љу |
ли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног позд |
> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упи |
ео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! |
стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже |
у кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! |
о испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојни |
као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{ |
еданпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан |
у а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног мало |
се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи |
од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно |
е скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стра |
ј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обал |
} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио исп |
одо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још к |
ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађ |
ш пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гор |
да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њо |
жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па |
је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и |
ежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га |
авао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S |
је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! вик |
ла по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S |
ажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад |
служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“ |
непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави |
а савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу б |
> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако с |
о сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио |
> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих |
им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротв |
и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и |
ривезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговор |
ластелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим оси |
ца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком ча |
о те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћ |
ше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом да |
рости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Б |
<p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</ |
еда горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило |
сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју |
гар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На стр |
асмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вили |
јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком |
оњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, |
нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пр |
који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, |
опуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широ |
новац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зач |
стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали сво |
тео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Б |
двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! |
ошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. |
што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није |
а левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје |
пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко трга |
т шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као |
ка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу |
са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му н |
из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> |
, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше |
То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type= |
видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на |
ред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред |
до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе д |
се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице |
не!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин |
, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху |
У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштрка |
ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу |
<p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег р |
ду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмул |
трано пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хл |
соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена п |
заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе |
о дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове |
{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је |
о код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица. |
мента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. |
разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина |
елико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло |
о га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замиш |
јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад |
ико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворе |
по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка |
ква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га |
грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би с |
адесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упал |
х.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јова |
е напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је |
лушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хл |
мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, к |
су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када ј |
ма, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} |
ик! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и з |
ке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које |
им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао по |
ро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и он |
рио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, ра |
и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке д |
којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане |
љено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која ј |
прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p |
оравио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И |
радовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече ст |
који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти |
лонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачев |
е већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадг |
и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати о |
> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка |
уче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити |
одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд л |
ем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрв |
места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног х |
сти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> |
и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} |
кад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, |
ти како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да |
</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насм |
} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S |
ув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми буд |
ком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, кој |
печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љу |
"69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а но |
лекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и |
оје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, и |
>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи |
а јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето |
n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и п |
и нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и нас |
з Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова |
pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево |
смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божи |
ђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type= |
остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, сто |
и — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ов |
на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд т |
он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе н |
Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенис |
chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину |
chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је |
кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кро |
рицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао по |
ка стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — к |
ече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи. |
<p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је т |
учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — у |
и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} П |
о, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим.. |
притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја с |
ћ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му ср |
и.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благосло |
очено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хте |
дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и |
ни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, |
чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу са |
ислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... д |
која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок узда |
Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од |
Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао |
{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога |
једнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а ос |
и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То бе |
ејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" |
еком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је ба |
било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће |
Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chap |
речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због те |
агосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо |
, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак бе |
ше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је |
нове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита |
и дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та обр |
е Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати.. |
а ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} |
челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав др |
розора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па о |
реба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла |
ку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман з |
ргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да |
дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес |
И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као с |
астелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> < |
Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помо |
са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не |
да ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да |
уштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви по |
е Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си |
му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се |
о.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси |
> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин |
из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо нази |
спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао б |
у Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> < |
тог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи |
је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко дос |
м рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговор |
његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица п |
ао стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p |
диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на р |
Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, по |
е, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још јед |
амком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{ |
су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко |
уца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — по |
естра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! |
ило кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше |
о!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до ста |
о из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини д |
до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и он |
њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сре |
Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледа |
, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језд |
лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина ка |
речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини п |
бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чове |
д села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме |
еданпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се |
чаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу |
лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Бож |
у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капе |
а као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукав |
ше га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле |
д летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чи |
као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучи |
господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље |
браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као |
јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо |
вест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није им |
ад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који пок |
огледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете до |
ђе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље |
грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у |
вине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а |
кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старч |
м огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде |
ћеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време |
p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам с |
уго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне |
м се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се |
це му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са |
вижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са |
ех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико к |
га, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се |
сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, к |
о да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколик |
е неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није превар |
рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико |
це од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један деч |
сок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и |
ва миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане |
није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и п |
мо видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме |
а, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која |
е полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Н |
узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао |
орацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, |
унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио |
S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S |
д овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког |
чу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счеп |
одиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих оч |
жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уп |
се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за ст |
да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако |
е зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено |
во севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, оч |
из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи |
S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно шт |
ла, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп о |
ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачу |
вести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После н |
ствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би ч |
не поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> < |
То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако |
ан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „ |
, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога к |
осле ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће |
них сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај гр |
изу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као с |
их.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у о |
сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпу |
е лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели вра |
једанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! |
ена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас |
S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су |
но прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на |
ни приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашов |
ло јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, о |
ћ, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није |
едним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> |
мрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали |
ишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самок |
ућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" |
поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим |
, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одј |
где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, |
а нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весељ |
вом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам |
тишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о |
им себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месец |
тићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и |
S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде ра |
вагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а |
ој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седе |
ред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна |
два видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици д |
крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син |
не, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје. |
а жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила м |
се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу |
илило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је с |
отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен једа |
је мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед бол |
ругог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даниц |
звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за |
амац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p> |
ио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лул |
> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{ |
ај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је |
вора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда |
ао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром |
а Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону |
ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим с |
осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зори |
одине.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се п |
следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к се |
стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и гор |
о се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али проб |
орела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо ј |
грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне ве |
аше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стоја |
ан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш |
стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га |
посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојо |
замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не |
ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, под |
аљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једа |
>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и пор |
бали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим г |
шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво |
еде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко |
у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево |
ца до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредн |
устило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком про |
а је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пр |
вус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Г |
га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацо |
{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени с |
љавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и |
на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је |
на могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанств |
имо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе кој |
а, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! из |
је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бист |
—</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован |
поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа |
ам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико |
рац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и заблену |
а ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше с |
таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој зап |
се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Јед |
орити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! ри |
га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га |
ви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац |
траховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шу |
>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетк |
т разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранк |
, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девој |
цу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш |
прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> |
рмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу |
упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу сл |
мрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми |
аху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>В |
рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхт |
езнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да |
е за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир |
се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијен |
“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грознича |
још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Б |
онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећ |
ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} О |
казало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па |
иљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу |
ожем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ак |
ар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже |
о.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када |
уто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p |
лаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекс |
и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и к |
т, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; ж |
дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хт |
Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S |
нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред св |
се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно |
и у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад |
растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас |
ац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p |
жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у нед |
у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> |
илу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и |
ила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! из |
пио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема з |
им што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове посл |
их шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом.. |
ку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу остав |
b n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapte |
ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на |
лиже. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p |
рипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{ |
зине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад |
бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном |
о свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху ч |
ао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите м |
да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> |
ко врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друж |
ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} П |
збојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стоја |
Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда |
себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњев |
та је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има к |
о је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... |
ко ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није ов |
а би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар |
трашно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. |
ати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>О |
поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло не |
по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, |
но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара... |
<p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још д |
Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што |
отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти |
олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки с |
ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.< |
ости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као д |
мена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и |
ојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, д |
p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу |
прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, |
p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке н |
еше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“ |
душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад |
а лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одпри |
могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га н |
устој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет |
инуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче |
ја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, друго |
рт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но на |
д дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинам |
иште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није |
агом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра т |
} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? по |
Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дв |
Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је |
, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није.. |
агло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у пи |
једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једн |
а и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени |
ојој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао |
S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави вр |
е с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тај |
ије ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбо |
<p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге с |
иво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за п |
ан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да |
ује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севну |
је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем |
руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад |
ри на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пре |
„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се |
етрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да |
јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} |
ио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; неб |
ану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба |
пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му |
а где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи др |
н је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђ |
>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се ви |
ва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <p |
а; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p> |
врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабе |
то вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са ваш |
ојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако леп |
Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здр |
драге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је |
д. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Са |
е смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је |
догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је до |
итање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синова |
и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши |
рао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> |
ло се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лиц |
а Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> < |
а и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни |
илоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављ |
странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. |
онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо |
мо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и |
на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажиј |
жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после |
рећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога д |
лим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p> |
ц.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.< |
да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука |
ц! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на зем |
се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p |
ви Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не |
па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> |
Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао |
моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муца |
— поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руко |
ао помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукл |
Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, о |
p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав |
собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо па |
викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покуп |
ио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим |
на, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље |
и се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда |
p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје |
но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених |
. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме ч |
ad>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове |
А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" / |
Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одвр |
де жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна |
, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му про |
са, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му |
они ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе кр |
тране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> |
м насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога |
р, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „ |
аче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар ле |
а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да |
а очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на |
чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> |
прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — |
а је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па |
дном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — п |
дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, ка |
ити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, |
ав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други |
кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога ч |
да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И |
њу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</ |
„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да вид |
аци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, о |
ара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио и |
ред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише |
иди по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> ви |
н да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван |
тац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управ |
да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јова |
на и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бра |
али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем |
а ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши |
>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше |
пра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после ве |
. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десети |
ти.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у је |
/> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! |
S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподн |
мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је |
и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађош |
ратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под ц |
а пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдач |
с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> в |
напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по |
ије могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћ |
у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи ве |
се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онд |
кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им |
аву и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и |
о да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} |
нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора х |
ог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p |
} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео |
а сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже свој |
соше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ пос |
н је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по п |
S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбо |
терао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно |
, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћем |
и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од чес |
ма вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови |
те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао |
и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата б |
и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше про |
кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидо |
сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не |
време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три |
стаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се т |
е памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката |
а једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушће |
ше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </di |
подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе б |
жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли |
{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошк |
.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац у |
варио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! |
не флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> |
Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољ |
ла и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше |
pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пу |
ар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво п |
лост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни |
међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да по |
ња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва чове |
твори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се |
заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у |
; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Не |
један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро |
се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, |
Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на |
м.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача |
<p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милиц |
Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отиш |
ка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је д |
никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбу |
им шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко вр |
репње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата |
ано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и прек |
це и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипр |
збиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју добро |
ио и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја н |
и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отиш |
о трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} |
очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво п |
нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити. |
уд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај ш |
се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Сми |
ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си |
не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> |
ече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би наш |
у собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходник |
адивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правом |
тарац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш л |
што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест |
ам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} |
у послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода г |
заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне ист |
>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мо |
дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима |
седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никака |
од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n |
, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствен |
ије изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је неког |
них убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем м |
ли, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим поква |
ши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио |
вај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне |
а за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанст |
као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам небл |
оћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за тво |
се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у нева |
боња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо |
се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш |
ц, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је д |
унару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за |
елети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише. |
а...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — наст |
<pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта ј |
ио и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се с |
указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спуст |
аза мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло |
а је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне |
им погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје |
ко леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у |
е је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред |
ху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мал |
ти да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи д |
{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш |
Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога |
нице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп |
ишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад ста |
а преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече приј |
тните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу би |
p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе |
реснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра |
птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и |
осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, |
тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масн |
ело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пош |
убок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми |
, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом кри |
су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао с |
— онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче |
<pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро |
гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: |
Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала ни |
а белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Сми |
ознаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто п |
како но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло д |
упе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам си |
ао да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети з |
да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Је |
викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од уз |
иља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алек |
ештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставит |
рете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво |
о да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 50 |
а мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> |
у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли |
ико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти с |
али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над |
љацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" |
евића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{ |
ори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније с |
ељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју пл |
еља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе |
о, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим. |
, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде |
к застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се уп |
ора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозор |
мо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за |
ада прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука уч |
а пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо ж |
сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било чест |
ђе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горел |
о. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као ве |
хита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри |
са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се о |
опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какв |
а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ м |
— Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у сме |
ла му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запи |
>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S |
ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и се |
ису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и |
30" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} На |
обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена тр |
лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само ј |
рисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p |
о даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлач |
себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као с |
ега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n=" |
ошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да назд |
</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и |
му! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише |
не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заи |
спред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала |
ад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насм |
раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се од |
ешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над св |
оме крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и с |
ев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда |
ељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Је |
говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Бож |
осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као у |
есник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—проз |
удије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица |
и су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлос |
ш пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне |
арчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо разм |
претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једн |
и спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као зма |
рстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори |
је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим с |
</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Не |
грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам бок |
боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је |
адим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, |
м..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! в |
гледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила ок |
у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко |
је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о д |
е, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слу |
ас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стар |
мете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — |
брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не по |
олестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио н |
г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а к |
То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“< |
ранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара т |
аше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном глас |
и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје д |
ше. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26 |
Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао г |
, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита г |
рица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесве |
звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују је |
а — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спава |
не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш |
..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратко |
лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопча |
и, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она |
у завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплака |
ам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{ |
Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врат |
есно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао |
и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Ви |
подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он.. |
полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко |
ких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и п |
и тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се |
амку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расп |
ао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} |
head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Мил |
ше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, цр |
, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да |
за сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше |
тро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај |
рестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. |
ојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима. |
уше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне л |
сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Пр |
могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n= |
, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! |
ко би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву ј |
{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да узди |
ље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да п |
се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се ста |
, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дан |
p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже н |
ам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну под |
ја се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их |
дном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div typ |
мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се |
са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанп |
ам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, |
ем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по св |
шпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер ка |
" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му |
вој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови |
е са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече |
а је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, ви |
га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у |
десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>В |
старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је |
</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и |
украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у |
> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Т |
ци и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p> |
али.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као а |
идао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милиц |
рачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храст |
а, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе зас |
н узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамн |
, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који по |
.</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С д |
а се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила н |
head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“ |
а обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо н |
— одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху з |
је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превал |
ледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошло |
амо што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једн |
е певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S |
осле по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муко |
лаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике |
кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је |
челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше к |
га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у |
и. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веров |
да се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овам |
Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена п |
ова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме раз |
над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127 |
гуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јад |
м и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако |
е овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите? |
ц и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се до |
јка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи |
минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком |
ју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек. |
и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један |
но ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам о |
у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг |
нац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита ст |
новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом г |
десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино с |
будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје бе |
онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти ре |
им гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брз |
е не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по |
о да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да т |
нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао |
е смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, |
стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и пошт |
ога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несре |
орно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем |
и, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, |
је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p> |
ећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беш |
о, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам |
b n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на о |
чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се на |
о да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муц |
ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гу |
да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборави |
оговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићем |
а донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере |
и! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам |
ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стр |
ну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели |
родераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо |
ије ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па д |
јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — и |
ана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се |
„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако |
изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зу |
ркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мрг |
злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, |
ргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не п |
те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје |
а дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији |
ачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је б |
ст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да |
појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој |
загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="ch |
брва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламте |
! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> |
који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар |
једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> |
одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био он |
еног стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} |
анку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и |
је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и п |
да Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! в |
То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога ум |
ло далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме доброт |
у лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, |
ке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече |
; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а |
илика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог обр |
корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним ш |
} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима |
и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте |
као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове м |
борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога го |
ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да |
никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо с |
ло ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича |
и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и с |
есело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинс |
нилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак |
и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита пон |
у, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене рад |
илу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му |
д га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два о |
да. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То доб |
шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, неб |
један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на |
где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Дру |
едан задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а |
места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи уп |
/p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаш |
, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се јо |
убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и |
зио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнул |
поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се |
пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у |
ај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора |
несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега |
лим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно |
ди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држањ |
, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу |
ј боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страх |
оверљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не п |
аоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из г |
копча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком сп |
ва ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки |
рашан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи раз |
напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је |
ки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи |
ас са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! |
ио неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан го |
љу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изу |
једанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумен |
да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> < |
н и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој |
Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“< |
и, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не |
ештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће |
ојеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема у |
и, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је трострук |
азина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож |
Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је од |
није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сети |
беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати |
е синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, |
окрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и |
о зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила |
и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Ха |
ч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„ |
ака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, при |
ци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво сев |
еху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљен |
ц му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се ско |
овори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали |
кне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот с |
у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образин |
епог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дођ |
што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишл |
а забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније |
n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом |
ми.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци о |
ико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест з |
Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео |
сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно |
еђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} |
се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке |
вима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су |
ије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала |
беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на д |
лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет вес |
већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„ |
о речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и |
ог воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати пр |
дну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њ |
ти, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, |
и ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи |
и ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранко |
песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја нес |
је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> |
о.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљ |
чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше |
у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио |
он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божи |
ита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поре |
ате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело |
бавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге би |
p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површин |
које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од лет |
ече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је с |
<p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћет |
ак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу у |
вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу би |
дох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду |
игне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ |
hapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се |
у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прља |
етњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљ |
утали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, |
људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спуст |
аху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам д |
мо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бр |
Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкре |
а домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео мест |
Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што см |
у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом |
а од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђан |
га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То |
тојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и сам |
ри и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад |
уј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој окол |
<p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} |
из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p |
и чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд о |
ве као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једн |
ом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрела |
у је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре |
о тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} |
дговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико! |
оње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... је |
покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђо |
а, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p |
кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео д |
лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће |
ранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то |
ини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p> |
а непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгуби |
хирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упр |
а млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што св |
и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка |
опеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p> |
ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</ |
p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим с |
>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} |
> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бра |
чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисл |
ан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се зами |
а, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је |
сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у |
оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се |
нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па у |
хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао он |
гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се |
узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти |
отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо к |
кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикн |
ранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад |
клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео |
ва у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која ј |
нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и с |
овечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до н |
ера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на свој |
утку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неве |
уше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријате |
ебледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито заплам |
ак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> кр |
рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш |
њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је ос |
ао да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у стар |
...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође |
дио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наобл |
цу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац ника |
е краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су пл |
> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срц |
и, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да |
јстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да с |
не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин |
а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом |
Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док с |
о хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања ста |
срећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне реч |
.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна м |
ити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој п |
има племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима |
е најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> |
је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим р |
болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта |
друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује |
— Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а ср |
прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице ј |
ишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је вол |
га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је. |
отребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на м |
уку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише н |
а; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете. |
младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и б |
гови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше пост |
дају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако весла |
крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и п |
>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. |
е, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољ |
> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све |
силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навука |
ом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи вл |
згледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла |
пио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиж |
већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу. |
> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да |
е десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било с |
.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, |
ао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне |
те, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме |
су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар |
родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство |
волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бр |
.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху ра |
умњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио ј |
ељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ки |
бе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — прог |
ору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место |
помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом |
у. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била |
уше по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним |
p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвави |
намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? заш |
мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" / |
, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му др |
али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} |
/p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> |
зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су в |
{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благот |
нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари гов |
бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, диг |
у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах |
и.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па и |
а.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев |
ато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце |
Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ лист |
је ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као д |
д је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо д |
ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као д |
унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се |
мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </di |
опло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио |
вога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему ј |
земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања |
е прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни |
.{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше. |
ета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посве |
— Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је |
вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после ду |
је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, |
задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насме |
у видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> |
ици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само |
> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на кориц |
>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју |
на један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се |
е растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао |
неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, ко |
као па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите |
е доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко... |
ледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је н |
, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на и |
и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку. |
подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Ка |
анином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па з |
звесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а в |
д двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} С |
ироди и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне тра |
ода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спаз |
просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до |
е; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна де |
стим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му |
р, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао |
/> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, с |
слоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, глав |
е, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су |
дите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка |
плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако за |
х цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и |
е...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад |
p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли |
ан, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да |
у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте |
ћ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека |
ачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био |
веној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим |
алим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види с |
ну баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице ј |
т глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне с |
јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих |
ући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сест |
амп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао |
показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја б |
ле месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свако |
овораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> ара |
Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и до |
дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило |
е вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћ |
скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна хра |
љају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећ |
творен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћем |
ужи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и как |
је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њ |
из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — |
утра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> кл |
је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седо |
8942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двор |
вој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, ув |
н. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редо |
} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код т |
ан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p |
сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по... |
{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се |
како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а р |
лиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да |
несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и не |
о Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намр |
ху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим припо |
-— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хв |
о Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца |
пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена ре |
ред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се н |
идара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој с |
воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! х |
бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутај |
м медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Из |
одину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави |
као ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио ла |
а као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бач |
Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, |
м и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме п |
и Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није |
ки вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошл |
е зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пр |
тно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац |
„овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гл |
ано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног |
ојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и к |
на гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Зве |
те где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p |
о. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Б |
.{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку |
ао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти |
глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обал |
мо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је |
ад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — |
латким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна на |
к полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapte |
рац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разгово |
Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, с |
лена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и у |
ошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који |
лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ гото |
к што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија |
н одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, ч |
око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата |
{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да ч |
„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да по |
ромрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим не |
аше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу |
красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна из |
тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја. |
слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</ |
то ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, |
о и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она сед |
женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „в |
човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепа |
ише, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао |
естро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговор |
Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошк |
> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се |
ји су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, |
палих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па о |
младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно |
ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, |
аћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига. |
чају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни |
Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p |
Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш... |
ћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула |
вакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — од |
а други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су |
рова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она |
ку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{ |
а коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова д |
има о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p |
а за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p> |
ести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак е |
е опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да г |
ј обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста |
заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубм |
је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме |
унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога |
а. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како с |
ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је ј |
но погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. |
, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на |
никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би с |
ро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрш |
да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — |
њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хт |
ованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ |
а као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима |
у странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb |
ам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се дево |
га Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> |
S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, |
енеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијено |
астрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија ј |
о и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољет |
рбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад |
ајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „ |
е изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас |
p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сест |
Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непош |
} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он ј |
ко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“ |
рашна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собо |
."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна ол |
један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и ст |
е, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни |
дао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по |
p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачев |
рбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором |
се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је |
у.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у вр |
ао гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио |
— рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова им |
пљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да |
<p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече |
ећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи |
кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се |
вој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити м |
рагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрил |
па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обнев |
асрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се |
вапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То ј |
јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испи |
д на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замис |
ако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта наго |
загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја |
{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на до |
четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi |
ој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево |
..“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шк |
ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти |
ажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склон |
руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч из |
е грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севну |
а, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози |
пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао |
ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио |
нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Ве |
одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нис |
енице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се |
оче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ћ |
падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је |
/p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега |
ми је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше ст |
мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у к |
у Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам сна |
" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се |
знемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади ум |
ица крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у пр |
ндило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> < |
Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, поб |
о, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо |
да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{ |
кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем |
сто пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! с |
апламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма |
костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, ка |
p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са к |
олико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стр |
сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар ј |
боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила. |
неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледа |
икне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи д |
опот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагн |
огу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мр |
викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи |
после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да б |
ори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу |
и ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрат |
...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде |
ку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде у |
те шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} На |
?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим. |
Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> < |
јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале |
— А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао |
ам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као |
езнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шуш |
моглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божи |
ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саони |
и овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља |
n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио ко |
зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега |
кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређа |
/> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си |
-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет скл |
а ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који |
ала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се |
...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — |
а оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а. |
црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже |
и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела ост |
ворио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако шт |
здахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p |
је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после нек |
јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мал |
и дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој |
какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, |
ећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја ниса |
ека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, кој |
.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто п |
е зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} |
су.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изг |
у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упуст |
не и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти |
лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на ко |
ареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга с |
азове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано |
едох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшиј |
Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! |
о га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи ту |
ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам т |
тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му |
га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговор |
— прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{ |
у је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света |
иси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су до |
бри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и страна |
стукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања |
ш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће дос |
вави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p |
грли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза р |
ице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му ник |
пет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито |
{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зор |
т, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, ка |
и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> < |
у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, |
били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слуша |
...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки |
Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки |
треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш |
храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и |
не радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам доша |
на ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се |
отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> |
ислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се |
е дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у дру |
Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдск |
слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори пон |
о! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање |
пан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и |
а за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; |
> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта гово |
Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упроп |
тропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још д |
и постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју с |
ле да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дође |
вати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам з |
/p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притв |
наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ва |
догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} |
риц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоњ |
S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта с |
на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта дру |
ги...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p> |
оћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у |
оброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти |
дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо зап |
ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо |
о пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи |
ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све ла |
дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита г |
ве и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда |
ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како |
ам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, |
е ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и а |
ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и пад |
у своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом пр |
овек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има |
} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја с |
огодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док |
нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкив |
елу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у |
г жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама сп |
— стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дох |
оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља прев |
дговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су |
нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и он |
ло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Х |
ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа ве |
неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко нек |
ју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p |
ичаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства |
рком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p |
добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преи |
звади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку |
еница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињ |
сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врат |
> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш |
та је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.< |
викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било доб |
ио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му |
е старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти цр |
<p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пош |
га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> |
ав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па д |
Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној п |
а неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо плов |
>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно |
је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} П |
ред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној |
milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико иску |
и покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког |
ече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели |
p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и це |
ла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у |
беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, |
шио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бр |
нула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха |
а од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у с |
де и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови |
, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала |
тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натр |
ојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту |
е Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у м |
запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху |
да Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви леже |
зекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговара |
нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, п |
p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од кој |
правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не б |
ј би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати |
киде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом лип |
а се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
и да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се. |
„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад због |
и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село. |
ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p |
е, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих |
је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја с |
одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по неп |
о силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној но |
ену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у т |
у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он |
место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који ч |
ен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у |
ана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћер |
шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противн |
, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд |
сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи оче |
премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, |
и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага |
година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се о |
ји ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад н |
е и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још |
је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којим |
еринска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко д |
<p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало с |
ји људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалин |
би га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста |
не однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити |
ећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за с |
лати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно |
чу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мр |
Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S |
>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико |
лству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпути |
ца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желе |
лост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече |
Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, д |
у вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казат |
неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан |
, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори |
се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени |
и, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо |
/p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозо |
нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби н |
године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам |
може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене. |
пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао д |
радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади св |
>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешн |
им...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш мл |
дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац кр |
p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.< |
> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те оп |
чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем. |
„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p |
да настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p> |
си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} |
којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још |
ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> св |
реда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох |
оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ |
ра сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука |
еди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, з |
еданпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђ |
икао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а |
ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га брка |
ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц п |
лим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А з |
дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се н |
ем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од ме |
укама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у соб |
рчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп |
који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго пожив |
р да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до |
жидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука |
свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећ |
</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годин |
озори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд по |
ојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче |
свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један |
ра из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо н |
ва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде п |
на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени |
падну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} |
апита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Мило |
„Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} |
бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! |
Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти има |
је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, |
се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко |
<p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му в |
0" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи |
ига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако |
мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p> |
о ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све б |
} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и к |
ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, а |
<p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n |
ћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и је |
, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи |
по време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила |
очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n=" |
ћим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — |
ке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p |
веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану ре |
нков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори |
о да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас н |
Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта ова |
а сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! |
твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</ |
стаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоњ |
ћаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко св |
о пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста |
</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио |
</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми гово |
целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, ил |
и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„ |
м, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу т |
да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — |
и која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! |
за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела |
ао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити таков |
своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„ |
“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја |
мени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као оп |
дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Уста |
опусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</ |
да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ов |
Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Ст |
теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао ради |
</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђ |
} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу ума |
чекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се |
озничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим |
беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче М |
знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валим |
отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да |
ве ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти |
младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се од |
своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Ал |
за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме |
9" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјар |
ко више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај. |
сподару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на |
отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је с |
и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем о |
отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење н |
Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим.. |
к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још пис |
ом сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. |
<pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, |
сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је |
ш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао б |
тојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" / |
да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„И |
га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене |
и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори |
</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ бен |
рома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још |
ђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немо |
оро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине м |
грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој д |
да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома б |
о сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш ку |
сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар |
сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла. |
јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога |
Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није ум |
ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не мо |
дише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p |
Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише мил |
добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак |
— Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са обр |
ан, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, ал |
е је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па го |
атраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне |
/> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога |
самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића. |
p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, кој |
ствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали ка |
е, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беш |
ај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, |
рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахах |
ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је би |
обио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две год |
и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну |
сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бран |
.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! |
аше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шт |
, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети д |
{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} О |
се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{ |
иво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плаках |
коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи |
пи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како |
уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу с |
роговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — |
кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто п |
ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо друг |
и, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, сна |
>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, ост |
о бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од п |
тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошал |
тим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер |
га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар н |
Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег прем |
давде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљ |
га....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p |
рацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само ка |
Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се оста |
аш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Прист |
p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> |
мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у |
да се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — |
бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Угов |
ене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота. |
властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n=" |
д мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и поглед |
и старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га |
и ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја с |
ћи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а |
тне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала ка |
м тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице. |
бив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код |
, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго |
!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се г |
на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали |
ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре по |
труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S |
— рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> |
>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} |
алудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра з |
</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писам |
ајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се о |
је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибар |
ојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови двор |
дравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p |
тпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно |
„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p |
година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико |
да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег долас |
одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? ви |
аво Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb |
е поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у |
ече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје |
p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> < |
>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за јед |
задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје п |
> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“ |
није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако |
малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима |
авила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се |
састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје дра |
вном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бр |
само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је т |
а храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини ни |
ој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„ |
куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необи |
није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад сл |
пала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна |
ољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек |
шту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јова |
оше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и у |
отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад |
о да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра |
бун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо |
останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, ра |
гледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно м |
Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. |
а непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да |
апослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућ |
нуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри |
се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и с |
нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био ве |
х зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртва |
ом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на је |
све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не |
се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на бре |
латко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету расп |
, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест. |
ћи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миом |
викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу |
рцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, пого |
судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одла |
<p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд |
промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се |
Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говори |
му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је б |
ремишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанп |
не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се |
ћ је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали |
ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру |
<head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око зам |
и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо дос |
здахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас |
>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати |
а блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам о |
p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије ра |
е ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на |
рагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти |
жа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћо |
аг осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпу |
лини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико ме |
сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је присл |
рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко |
ј углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, |
је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче д |
на спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића |
цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чиј |
је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогл |
војим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону туж |
оворите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као ш |
ји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад д |
о то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Ст |
икакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса |
уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј |
одићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао... |
који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пиће |
сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је за |
уче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача ум |
сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по к |
ила насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити ко |
о се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени ст |
е појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени |
онки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми п |
p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да |
м крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задов |
с. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар ј |
а ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у т |
да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се |
тало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p> |
ла, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у |
наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на |
и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад |
е сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад |
ље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви ов |
<p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове |
неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умук |
је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отво |
заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заист |
мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да бе |
— проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, зат |
обар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb |
амо сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети |
евојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрм |
розног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено |
е неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да |
у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обич |
е му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отиш |
кор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она |
није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укоч |
грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви |
.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, |
н — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила по |
хове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, |
ут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Сто |
о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити |
ак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога |
воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? |
То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је |
таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опом |
Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Ште |
врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="1 |
ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сања |
, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком п |
Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него к |
апуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао |
о да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне |
и властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњо |
чан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховит |
еданпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и п |
и смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет |
акав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да о |
и га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење мало |
зира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш пре |
ебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц г |
Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим |
ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосн |
то се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</ |
очи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му |
видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд |
се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са послед |
зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи |
а је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, о |
Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p |
миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Бос |
бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су с |
бећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одгов |
n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би до |
епа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> < |
ин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вам |
а тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, |
<p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да |
клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане |
а разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, |
, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну ст |
а указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{ |
дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, а |
д су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Т |
хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да |
си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари кр |
осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћ |
пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази к |
овољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом |
ој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се |
стојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није ви |
венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене |
вили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</ |
те заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер б |
> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„О |
еменити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у ш |
ужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио |
липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стоја |
родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, |
он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S |
ш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То с |
"15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами уви |
сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац |
нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — |
о га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! по |
руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти м |
је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> |
поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице |
иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клу |
расно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и пр |
ражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је |
</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.< |
раво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збу |
топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их млад |
јевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем М |
ат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим о |
мо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му го |
нога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и к |
замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких |
био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, |
ошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове |
еба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду з |
њу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца. |
Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних х |
Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бр |
вио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећ |
Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже г |
пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> |
дашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но о |
„Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и |
пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замисли |
дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кро |
а топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стој |
вору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и |
њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само |
p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам |
и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чи |
еверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„ |
ним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас |
> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је |
овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је т |
е и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита млад |
до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар |
узе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{ |
на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у |
у обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</ |
Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.< |
</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења |
ве и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за |
се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролаз |
брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. |
ајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога |
окојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весел |
цело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати се |
ђен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио |
} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом ша |
дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје мла |
но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благосло |
е пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља |
био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве д |
ог би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе |
<p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за |
овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан М |
све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је мла |
и чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широ |
.{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> |
кој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и у |
је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута пр |
на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат |
да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <p |
се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загу |
n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено. |
Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру |
кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца н |
синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у соб |
ше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе |
дно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„ |
о и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> |
но јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брз |
ати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ |
/p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се |
те од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и по |
не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са |
твени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићет |
синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„ |
S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за |
у баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом |
јанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али са |
ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да и |
<p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и |
човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се |
.{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{ |
ан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!. |
м да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест |
еге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али |
<p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити |
побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајли |
ије могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, |
је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку ниј |
јанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвор |
ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Вож |
па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба з |
ца тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и |
је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би м |
у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен брк |
аше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чул |
ли на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин |
га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и њего |
којног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре ла |
ке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког чове |
племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љу |
паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да |
о, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода |
а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничењ |
, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана |
<p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућн |
ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта |
авао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако ј |
у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да до |
ги је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотр |
S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео |
рали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тра |
аца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хар |
онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и о |
а, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати с |
опа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко |
њиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста д |
старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељ |
у полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговарах |
отиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су и |
тор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што |
старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмот |
љедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> < |
речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да ку |
али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким не |
{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала |
етио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез у |
а дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је к |
6" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се |
2" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S |
Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежа |
о дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — р |
буње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд |
ку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка з |
оша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече |
могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде за |
о из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помисли |
p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање |
емо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њ |
оје им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 |
опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Т |
тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари ка |
енуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам |
је у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замиш |
Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још ј |
ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан |
Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед |
еви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S |
ице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова. |
да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно |
раги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже посл |
у душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од |
„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, |
сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим |
у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се ука |
{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} |
— Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори а |
та више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача ст |
о да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја |
екао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кућ |
е...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се дого |
.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам... |
рти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, кој |
е ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакн |
оведаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је н |
се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад уд |
S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што мор |
а и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њег |
добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! з |
Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код пр |
Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ј |
</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} |
лико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! |
="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и ј |
си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мо |
аки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спав |
оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се |
е речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше са |
и, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Т |
p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — |
} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди |
ви господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и н |
ветле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље не |
ас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та |
е ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, |
и ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад |
Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш |
зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случај |
га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би |
а радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом |
нда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је |
па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је т |
план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; са |
p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја |
осетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне так |
здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји |
ку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те |
говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па |
ли незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје |
ј ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p |
плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у је |
пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру и |
срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сат |
бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p |
ве, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити |
цу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на по |
ина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, |
Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се |
нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитељ |
дник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи с |
Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не исп |
ераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде |
а будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајан |
стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је дав |
о тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред ба |
дића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обе |
зишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! |
ну уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако мал |
тао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћ |
м нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, |
ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — ал |
, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола |
рекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празн |
ерујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти ка |
е...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{ |
препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, |
е већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, н |
тно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не |
речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издад |
ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</ |
— А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко |
и у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао |
брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити |
рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом |
Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово н |
ли смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и п |
а и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у |
ече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капел |
ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи те |
а. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се на |
сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то се |
га родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву н |
о ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни с |
двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} |
било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стој |
ости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој |
азумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над |
и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хла |
ори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме с |
тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти |
писте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадико |
се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је би |
ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је мог |
јући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више |
е дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изнев |
лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до |
и тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не го |
оче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тра |
ече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је нера |
очи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше њег |
сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога |
— Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оруж |
ила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи |
зо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога с |
ред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац глед |
} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, |
о.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“< |
сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? з |
и ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и жив |
до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није ч |
нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — про |
ио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - у |
ца син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и |
да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, с |
рају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке л |
рука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам |
ечи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, а |
.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит д |
речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко |
д кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу |
ко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бој |
имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам н |
а посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да |
Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић ко |
.{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чу |
ди, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста су |
ње није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој п |
уђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину го |
} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да о |
озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не |
р се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) т |
земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Ни |
их.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb |
мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и |
{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну |
те имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблист |
рове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хте |
то си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш |
а.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштен |
ина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — бе |
Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи |
та широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра |
коро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и |
твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали |
и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — |
{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови |
господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а с |
га непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видим |
и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју неве |
ам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову г |
о руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb |
ом месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер |
очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопа |
зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да п |
је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себ |
стим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наст |
<pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајан |
S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, л |
ачињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог ни |
сле толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! за |
се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетен |
ука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у л |
лела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћ |
.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше г |
е прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хи |
ојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио |
вато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд к |
/p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, о |
час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на вра |
у.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном све |
чи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те |
108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати. |
и пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Д |
тојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Бо |
у чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољ |
довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња |
њаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви зна |
м од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ев |
/p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо д |
о и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} |
теван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете |
овораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — |
хватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио |
твари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји |
да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је ст |
лану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадов |
ећ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао чи |
шије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу н |
којна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу о |
мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после |
што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још з |
којног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је оп |
ом часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља |
а, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била |
и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, |
и, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, к |
ти — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.< |
ебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох шт |
че са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! завр |
, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер |
а ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети |
тиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо |
се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би о |
а скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана ск |
се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: |
а, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштип |
већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешко |
ан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине ш |
му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стри |
њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва пров |
ући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, |
кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о не |
— Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долаз |
ад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знат |
вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехе |
ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину |
убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Де |
но ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети |
и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строг |
руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чел |
ости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се з |
ижио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би |
им Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? з |
— не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чује |
савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже г |
pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ Пос |
видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињ |
њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један |
па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, |
ну опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из нас |
вршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но с |
утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске са |
.. хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је |
ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо ук |
и тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаниц |
вићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези |
о те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у не |
тојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и је |
се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у р |
рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и |
ојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> |
ако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зи |
врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које |
ено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврат |
изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе ка |
и добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{ |
до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким лето |
весели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма ви |
е унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потм |
аке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео д |
ена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да он |
мњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стр |
д се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну |
их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи к |
д је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново |
а му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослуш |
„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пр |
а си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, под |
, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал |
овинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду |
ни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу к |
во ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, |
а ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више |
о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече ј |
онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмака |
ошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави |
гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је от |
педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан пох |
вид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... |
у био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу |
а столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребр |
већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици |
те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У та |
.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласи |
а.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио |
е.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкри |
тац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице |
..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — З |
ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> < |
оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једн |
оруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име |
вом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице |
тра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села к |
таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и удар |
езно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати |
, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церек |
јекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет вра |
n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнут |
к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на |
ћи...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстраш |
удуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче о |
еш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бој |
p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са |
</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи |
о! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено |
е Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, ка |
а прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речим |
мо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p |
/p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се ка |
.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стри |
а...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код В |
“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога оп |
весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Бо |
збечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, |
ед њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прил |
p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са о |
овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> |
собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Доб |
е беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, |
а је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе |
је несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" |
а се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку к |
исаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао с |
у су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе |
</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио ни |
то је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико фла |
n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад |
</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који |
све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив з |
ута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватр |
сови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим |
ешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! позд |
обом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац |
Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечаст |
да на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули |
Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао |
нас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш мо |
/p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„ |
е им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хит |
овац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице |
ц погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало |
аше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из |
риц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„От |
нио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира по |
са.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — |
>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на кл |
у Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и |
<p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p |
му да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити бо |
за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! ви |
ука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p> |
/p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да има |
а раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја |
ла онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу де |
ната за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде |
ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си пр |
из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним о |
ита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред А |
18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио |
е и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као |
едео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао с |
е нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гла |
ече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере |
иде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знад |
он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као уби |
ени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђ |
онесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и |
на брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га морад |
рина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чаш |
ам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко биче |
да да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више |
које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох |
50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро с |
што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> са |
зјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„ |
бицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но |
нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} |
, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре г |
— упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица предсе |
ђе — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође |
? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд по |
ва дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но ова |
дба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да М |
одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му |
а те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаж |
<p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се |
разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се се |
ик.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, |
капи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p |
вора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њи |
а — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види. |
ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, |
ије...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књи |
подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио к |
уду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„ |
ла два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође |
де Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и ка |
едноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше по |
дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одвед |
ође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био сам |
чуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја |
и избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да |
иковао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно нап |
ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> |
у убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са |
да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђе |
ро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, приб |
ога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сас |
им добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уз |
м — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да |
ени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муњ |
знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили |
не.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњ |
цу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, |
ом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вешт |
спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један |
е могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p> |
алим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„ |
ћала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он |
неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, |
оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били |
ако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указ |
аним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Стара |
„Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јо |
до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“ |
...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опр |
дреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош ка |
ети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и г |
ез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се у |
че:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од |
ађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ пол |
е се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио |
ро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беш |
ве да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља |
опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи |
висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ |
в беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да и |
ошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код |
г немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново |
ти, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину |
јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не ч |
очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледн |
е сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> |
лно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку |
куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их |
— заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се |
прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане |
ну, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегл |
егледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и оча |
радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и с |
дости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да |
, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„ |
у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скруше |
поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мо |
Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко |
там тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју С |
је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбо |
/p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али |
смо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важ |
ан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио как |
ло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко вр |
носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најп |
душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „И |
“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сут |
ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — О |
да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разв |
ло да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу |
вољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад н |
о, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло |
аху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је н |
ећма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да ј |
окојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети |
а бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, |
менио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише не |
јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После |
љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је има |
ана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђ |
шао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је мора |
="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју |
жбу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p |
у.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало |
ко можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке. |
натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Ди |
е син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине накло |
гађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што н |
...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим.. |
и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом жив |
ј блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то та |
и господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај |
свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири |
на коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — гов |
а Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али |
у реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да м |
роз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хте |
ком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Јо |
речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштат |
е два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — |
дара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не мог |
ај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакши |
г туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, узда |
облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слуша |
дила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пут |
нат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад |
оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхта |
као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у |
имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одгово |
ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, кој |
а Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али |
уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми б |
бамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта с |
сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошап |
ошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за о |
ју и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено |
лед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и |
гледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дош |
о време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, |
маман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p |
уо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му |
е новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао. |
пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за св |
, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и ујед |
срећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се оте |
ника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер ин |
скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако б |
брна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована |
чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врат |
оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и |
во није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{ |
је него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима прек |
ог што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне |
S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је виде |
} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S |
а тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!? |
о није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p |
есник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко |
њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиш |
ојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му |
онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћ |
оји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. |
шићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да |
ан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у |
у, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога син |
а беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко глав |
<p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, п |
ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиља |
отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мор |
ије могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је д |
коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко |
то свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отво |
ведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, |
} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно дв |
у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нес |
аћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.< |
S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала. |
апиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Дон |
е зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То ниса |
ди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плач |
једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурен |
ше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе |
S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севн |
се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе |
Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му |
весно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је |
ежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, за |
нко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку од |
</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља |
он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранк |
ц, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто |
кире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце в |
аборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд |
стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво |
>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата |
акше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је с |
огледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа |
посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе |
војих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру пома |
из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у |
а познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене |
се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио пора |
<pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да |
није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и |
тарчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Гд |
а када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе |
и је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајд |
Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече |
и кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гу |
ехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао! |
“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер |
и ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је |
баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јуна |
ало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће д |
бар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче |
кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вест |
ичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече |
чеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разгов |
јој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S |
бити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој ку |
</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p |
и — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p> |
p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко вр |
о да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан вен |
а којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, св |
аког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за ч |
оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> |
ног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као |
менио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Бо |
</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец д |
икну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха н |
њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну |
жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страхо |
не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напр |
ше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Ст |
у бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред вр |
лушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! п |
испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити по |
е му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар |
обуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми |
заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у |
ела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и поди |
грли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ор |
ма да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и о |
вена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је |
а дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гон |
p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у г |
.“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгле |
S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и п |
, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у чове |
х када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је |
раво капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање изд |
ачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као д |
е онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања |
иво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздра |
чено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди |
хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти |
сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То |
пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати свој |
Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни |
ип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за ко |
груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као |
светљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да |
о да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси по |
је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је н |
мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да |
теше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста бе |
просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда |
премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отк |
па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли |
в.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао уз |
или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни |
би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја |
о за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је |
ио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан г |
и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне |
ег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у |
у исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво иск |
е као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелет |
.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта |
че окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе д |
ечи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у оч |
>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима |
дени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота |
мите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но |
p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} |
д половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко |
очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на к |
кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? |
о загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море |
нац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора за |
ед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасн |
и.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? в |
хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан |
нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један уз |
„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га |
ри Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен |
па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па |
ина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земљ |
гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, |
. “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једно |
а што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као |
осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван ово |
го лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља |
есна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као |
о је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очај |
екне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкри |
склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је н |
о!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да |
шена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? вик |
мо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тре |
се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву |
ладих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на бре |
кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му б |
творну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима с |
бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је у |
му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? |
ода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа ста |
а нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве р |
р иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</ |
, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчеви |
у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Б |
а.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, г |
ј.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облил |
>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и |
ојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом |
оле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозниц |
тим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па ро |
S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго |
утине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу |
га: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као |
но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламе |
ти благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, п |
ше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад |
>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опро |
{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учин |
сом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј |
са не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута ре |
у ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задр |
стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звањ |
> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога |
чини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба |
ртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — про |
<p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из к |
“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb |
и мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкоди |
а срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто прете |
едао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapte |
њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору |
комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му |
викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... уби |
е на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај |
шао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и |
азиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који |
одина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна в |
стро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до |
очим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешк |
ра грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда |
p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да ј |
два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, н |
“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Н |
где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га |
а је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После с |
ојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> |
и синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему |
а мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож с |
стељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беш |
ена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и он |
ан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио |
није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме |
ојину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако |
е као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су тр |
казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су не |
је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> о |
где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му |
е да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу |
од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако |
му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, |
дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте д |
намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сум |
полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јед |
а, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шт |
чију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страхов |
{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ва |
Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мал |
— Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али |
м план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се дос |
још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изј |
ма да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем ко |
би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, доша |
добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућу |
Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову |
у је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Сто |
о би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час |
Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} С |
упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем уну |
своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове в |
, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка |
отужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш ова |
и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пре |
ад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је |
зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше п |
ош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да |
ахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш |
уд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p |
> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам |
о ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је |
ам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму |
на те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гле |
задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац |
па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и |
, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и из |
сти, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зу |
ати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. |
ео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од луд |
ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрв |
да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби |
крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, |
} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у цел |
ве тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза не |
који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворе |
доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом коле |
утио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није и |
ад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем |
/p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху г |
{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лаком |
ам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога се |
’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе дим |
, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се |
н, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је п |
оред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, |
ко ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да |
жидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру к |
убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној |
лна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну |
о обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> |
ше...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре... |
ек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, |
лесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... д |
паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — мо |
гор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор |
знаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> |
/p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би ч |
сиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао |
ћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био |
ни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље. |
ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обало |
да и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се |
ри властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и |
</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новина |
традан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако п |
астаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јов |
наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све |
бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је |
ши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му кор |
ј, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће б |
богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојан |
као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стоја |
тојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац би |
риђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућут |
гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p |
стелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а гла |
и тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> |
.“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити |
илу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, |
— одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући л |
.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“< |
довољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповетка |
сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавиц |
имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, |
е се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђ |
рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен.. |
одигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио |
Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су |
.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео |
екар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} |
оран.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> |
(грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викн |
аше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се по |
кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозн |
познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше о |
<head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене |
. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега у |
ља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне з |
ога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по вазду |
, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и |
сиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Б |
ке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију зав |
би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје с |
ра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео |
pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гла |
рбинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво ч |
полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n=" |
ао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји |
н тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грознича |
ужан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два |
понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанк |
оје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са с |
д грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> |
ли сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Бож |
се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наст |
о није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другов |
иљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p |
и, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у |
реме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</ |
их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро |
{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде |
ше врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јо |
ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала |
ла вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на бр |
ти добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што ј |
{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког ло |
пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је |
<p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте с |
раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком |
крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година |
на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то С |
не пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старинс |
упили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изр |
згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и тру |
и и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бл |
и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запет |
се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну к |
чи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S |
ика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше |
<p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин |
је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо р |
чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{ |
његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста и |
беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{ |
један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и пи |
Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па ре |
p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком нами |
зо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао |
и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се |
<p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, ка |
лео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се |
ја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу |
де као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! в |
кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Боси |
ком рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То б |
једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма зах |
олицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радив |
да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, |
ксу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се д |
о дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хе |
и, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговор |
сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство |
.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чуп |
је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево ка |
крес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} За |
аки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„К |
ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, кој |
е странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица оно |
уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби |
у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</ |
ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени |
се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица. |
а викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења прит |
Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>У |
нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и |
угу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забран |
а вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку |
ао да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је т |
/> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су н |
етао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зар |
у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју ра |
че опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео к |
ом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оц |
Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутр |
</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се н |
квира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто би |
а у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико н |
падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p |
ог летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Б |
p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога |
дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по ле |
био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви уби |
аква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док н |
бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је |
бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је уб |
и се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гро |
е на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта |
но да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у |
твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен |
е видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.< |
ах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред |
онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божи |
према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у д |
ет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у р |
p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега |
рвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак |
е нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p |
м ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и |
пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стен |
и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу |
p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плаках |
ко доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп |
е новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви г |
и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па |
сак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохват |
9" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као ч |
о проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били о |
ори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко |
пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошин |
</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је |
капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, ч |
бао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је.. |
ј и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — |
са и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S |
ашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповеди |
што кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај |
е мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у |
меника крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{ |
мом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у |
Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну |
ићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на |
Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем.. |
! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> |
у, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи с |
удо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он |
пи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским ос |
страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гра |
с за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чу |
зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само |
ола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку |
ем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро с |
ше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мач |
ке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, ко |
; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> |
као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се |
аби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад |
се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори |
> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице |
ено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поје |
умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... |
.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, сл |
како плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице м |
досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је |
. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је в |
одних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи < |
чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољуб |
p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, |
и друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равн |
нда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње |
раха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери |
се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборави |
Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ћ |
навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са стр |
доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и о |
лед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, |
ука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на |
раци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лиц |
ка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone u |
у своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу |
рко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, ш |
ра умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу |
де на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапт |
је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је |
ога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да |
релим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам |
крености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца п |
могнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к |
смамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранк |
— одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Не |
лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак |
гаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још |
руги дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та |
"122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио корак |
-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи |
лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слу |
.</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину |
и и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи |
кну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ј |
„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите |
ли.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити |
тари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће ст |
белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> < |
х, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше за |
Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје т |
ри у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта |
с и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обо |
а несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита |
/> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао п |
тио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљени |
закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбо |
ућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи |
вај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју сил |
оја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопад |
сле неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и на |
рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се |
нствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у |
— рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p |
ће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре на |
у.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гл |
е руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти ника |
тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руц |
.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господин |
о беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе |
ске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унао |
ке провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена |
вуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Те |
већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му |
аје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена. |
ад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше |
им ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и от |
<p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p |
е....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он |
лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које |
, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а ку |
виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је са |
.{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} О |
нко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењ |
<p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље |
дузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је |
чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као |
би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„ |
</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име С |
„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше |
ма нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за |
а.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огле |
мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, |
S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се уп |
ву наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водон |
с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> |
јури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко |
на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли бех |
p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука |
ашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије |
„Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> < |
се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом |
ан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе з |
дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло р |
и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Јо |
људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољ |
кну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху |
е развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да на |
о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се са |
после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше |
ажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пр |
осиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриск |
ижњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Бо |
о, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагна |
широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа |
птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је сав |
ама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учин |
спред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и |
кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је ст |
р описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... |
жег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није же |
ри деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се |
цима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густ |
ав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било ч |
нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је го |
Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицо |
де су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који б |
прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори |
{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господин |
ну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боц |
атраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама |
{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца |
слутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади |
еч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још |
одигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> |
дижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и вид |
иљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и он |
е спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, п |
да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да о |
<p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додир |
еним и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ пол |
они добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га бес |
ити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од пос |
тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру |
д си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, кој |
да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару |
цу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је |
рдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chap |
воју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега не |
лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори |
есто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ чет |
во севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, |
одио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике пров |
те ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је |
!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p |
уком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он |
рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и ру |
лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ пр |
а онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, в |
{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред пост |
при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> ка |
пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога к |
ћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто |
е па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове |
лико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до |
переним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто |
ече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не веруј |
тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти |
а гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера |
етлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје ср |
а са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен |
са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они |
м је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб. |
кова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш м |
очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане св |
р је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја |
елити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме и |
иће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, |
ти, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спа |
чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и |
им, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда |
енуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{ |
...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се |
p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости |
ло тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и по |
позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спом |
девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" |
вде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица пре |
ишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као |
онизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„С |
у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сав |
цепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лиц |
огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривал |
д њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb |
дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај д |
е нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савес |
стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо по |
осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига |
.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поч |
а тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима |
а волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: |
ни.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са |
лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и ст |
ушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до кап |
се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мр |
си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац |
уд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у тол |
још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса |
не природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља к |
ву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p |
ћи једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Бос |
ме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — |
јка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — ви |
а и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и од |
у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника јед |
ена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} З |
S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту ве |
том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све |
јаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне неста |
је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пу |
јан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу |
у и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се у |
{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када нер |
ај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у н |
венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Б |
о одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неока |
на — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да ј |
у је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај |
маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше н |
свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао |
д.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</ |
пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде |
поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако ле |
ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убис |
</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто |
дан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти |
га дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је свак |
о — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалу |
ог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прс |
се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње |
Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Уб |
када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућури |
p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. к |
а се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му д |
прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хи |
клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њ |
зне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и ка |
„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаш |
скери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости |
они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у гот |
ео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се п |
опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чу |
ити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и за |
у у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са проз |
као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи |
рата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не |
ак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројен |
ојим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи |
се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше полови |
ојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у т |
нка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади плем |
рави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави |
а да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми стар |
д, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако ж |
пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га г |
после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца д |
данпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира п |
прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да н |
же! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима |
девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? за |
а сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору пок |
и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</ |
у је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болесн |
аставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се |
ице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p> |
Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Вељ |
Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мисли |
а од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа |
{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ј |
апред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брз |
Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дис |
бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су с |
ао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отво |
шеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, |
који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{ |
које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p |
колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше к |
S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђенос |
а, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти д |
а помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доноси |
и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је ј |
исан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба |
сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби н |
е грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као |
е готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје мес |
ском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се |
аник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједан |
е и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако |
руже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаш |
Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа |
м, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
="chapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње |
pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумски |
црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало |
ло је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је з |
т бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове сне |
осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засв |
јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак б |
ше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз |
га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на |
амном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> |
говога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и |
.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, |
има старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шк |
ожда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му |
ац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„ |
аца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би пле |
сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња |
едства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S |
прати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће тр |
{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога |
о...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше н |
ета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај |
кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити |
лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж |
и неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — |
ато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се ун |
„Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад. |
и.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта |
вени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар |
сти ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! |
</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам |
се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље |
ладенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старо |
д позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стој |
кивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није |
убицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо не |
јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и је |
амо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини |
опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! |
p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакш |
хтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искре |
орио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и |
ази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увет |
/p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка |
олазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у |
у га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека |
посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — |
носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је не |
јао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.< |
па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се |
</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећ |
еко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим |
укну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко |
спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га |
пути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да |
и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се |
ори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, |
си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе |
м већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Сми |
p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чи |
подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{ |
сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплах |
чи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видеће |
о да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„ |
о гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> |
ош једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није ко |
њ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко ка |
огу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, |
собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</ |
ла.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико |
ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био с |
ом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гл |
нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> |
р и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао |
, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код ме |
Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и |
ад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему јо |
самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне |
>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне о |
ст, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је пота |
е избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађан |
шило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, |
предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због ста |
ље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Ње |
над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омал |
икне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну најед |
говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уве |
ак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око |
ејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли |
у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи |
ри се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморн |
а нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, |
ловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? |
ње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му с |
издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранк |
егов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просе |
.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собо |
/> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини |
и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свег |
задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прв |
не шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког |
и; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и м |
ор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован стано |
анове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ић |
ече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искус |
и га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану |
ом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разум |
пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим пре |
нута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрс |
и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође |
исли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из се |
<hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најп |
г јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију |
рати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> |
дкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди ј |
е од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, па |
јатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причек |
убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убис |
мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође б |
} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њег |
е болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља |
ио прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај |
ах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да по |
у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} М |
Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одм |
, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље |
ред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скоч |
а се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стран |
ежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у |
Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је |
ло и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем |
ите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај н |
лашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{ |
у да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућут |
рбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из њег |
анка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше |
ије отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра в |
он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је верова |
оче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао |
Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако |
кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до |
ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сања |
е се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће друг |
кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>С |
гуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај |
мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> < |
из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео от |
прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости |
ом острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен... |
икну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p> |
вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погл |
е с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не вер |
На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не бе |
а.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад ј |
је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим |
а обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човек |
они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се це |
тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика с |
кве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси виш |
, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је з |
По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег ро |
сподара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха |
о занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађе |
ло ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. г |
е и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и траж |
и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти |
.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, ру |
својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика |
аде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога стариј |
а кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем |
то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не |
да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше |
pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стој |
ша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издах |
о је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој |
, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> < |
изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 1 |
могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут с |
ва грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, б |
„Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мер |
е.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана д |
да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак сл |
.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Гла |
е ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли |
се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два ч |
страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} |
.{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> < |
изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступ |
у чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура св |
лазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му |
ни пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер њег |
сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{ |
вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим в |
’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас |
м ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страша |
пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и |
едњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо б |
о поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред |
шег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мрг |
стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још н |
> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журн |
згледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! |
а као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поч |
чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Ст |
синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и |
едног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; на |
вижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна |
занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пре |
пљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да |
е и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни запо |
који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жб |
а у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S |
црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да |
о га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који з |
ијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих |
ачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до об |
а, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што |
>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и |
p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> < |
вом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био прив |
поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи неча |
/p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде |
.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у вра |
p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трч |
је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњ |
ен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да ст |
вим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подско |
ним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових |
<p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> |
ролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му |
је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Прен |
е за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="1 |
чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред |
е се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на |
ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо |
се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам |
лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић |
а он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, |
њенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио |
моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста св |
другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на д |
тојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан го |
, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти оче |
којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} М |
од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо |
ли Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао |
уд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело се |
<pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit |
сање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи д |
/p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> |
.{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чул |
, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима д |
не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао н |
био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који |
жност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили < |
у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се |
не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано о |
ора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погл |
столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам прав |
деља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљи |
у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено |
и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мр |
свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад пос |
како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслеп |
, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас |
и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван |
о одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста |
арац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину |
авде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да остав |
ћу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није |
у плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као д |
ело изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку |
p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу им |
друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који |
...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нис |
о да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан о |
нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; |
тио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико к |
> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p> |
ро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од се |
е горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чис |
јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам и |
ка властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног |
{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је |
упио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједна |
може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p |
ова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> |
их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, |
говарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! |
хвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како |
имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb |
другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног вес |
не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ об |
имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако |
ко да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. |
S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту |
аборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, ск |
орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика де |
да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... |
гати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?” |
ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! по |
брве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У |
<p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашт |
анко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник ј |
творе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу бо |
прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шеши |
овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му ј |
" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „к |
о капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издава |
лави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите |
врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече |
е <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас |
да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад д |
ад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, п |
.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стој |
мало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотл |
да му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као по |
бо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне г |
у дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако |
јни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог с |
у сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито уз |
носио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске п |
однесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако подне |
н и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је |
</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам |
p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога |
бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљ |
а црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изгов |
одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбо |
ебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послет |
подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бран |
ој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упо |
ашна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца |
господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} |
n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не на |
д су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној |
и на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и н |
онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.< |
еде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само |
намо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане |
у са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Је |
ахите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће ника |
>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом с |
дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је пр |
тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однеси |
на на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука |
прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ |
њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као лу |
ИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерс |
ц и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на кр |
могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том ст |
били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако ј |
сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небо |
епо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине |
Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају в |
</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто |
ше врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва |
а чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао |
о да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са а |
дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стр |
о, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена |
— сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
и и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одм |
мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, |
рену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" |
и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, ал |
нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очи |
коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну |
да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно чит |
беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где |
а залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим |
се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Ба |
че наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, |
збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше |
Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам |
тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг. |
тнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађани |
о у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али св |
овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња |
икад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, з |
а.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се |
илош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се и |
а обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кр |
, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку. |
је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скор |
кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пр |
.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу |
а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје у |
Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан |
о издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звезд |
, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш н |
едио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — |
тити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као |
Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како |
више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А ка |
какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим |
ари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну р |
био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим ос |
е по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и д |
ва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио |
у је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао |
ри ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога |
реме стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p |
ека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник |
ти Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се |
је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде го |
рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности |
но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у |
ја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац |
{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, ник |
Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу |
а.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ра |
ека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуш |
е огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао. |
света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да бу |
е. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погину |
у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S |
ве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — |
странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које |
и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узне |
деле нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакри |
па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Бож |
да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш п |
, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p |
да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли ра |
елес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне |
нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио |
а Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне ча |
колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукн |
овори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа |
анково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно |
ужана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо ст |
има.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље |
без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бо |
хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од пи |
едаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже |
ти — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> |
, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може на |
<p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну |
њега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоц |
рзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све ј |
од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао р |
је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све т |
чен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вече |
твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја пог |
свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“ |
е у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекл |
ји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога прот |
ка.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га |
Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бун |
Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари власте |
<p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p> |
днога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби. |
ретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се |
телин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре |
гођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стиша |
— проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај |
где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити ха |
аћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми с |
љаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај |
агушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери о |
брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је ди |
си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу д |
и!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао |
е руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бој |
. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш |
и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ев |
ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколи |
тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну ма |
рио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако весел |
е Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља |
и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто |
ли, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да т |
оп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад с |
и правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми |
и вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она ре |
хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару |
тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже глав |
ао да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разум |
ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашт |
триц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} |
Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора |
воњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бле |
као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га |
вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате |
тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, не |
{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником н |
!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је уд |
трах почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певат |
му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидар |
грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом |
дар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у |
Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се ве |
р скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да с |
ца и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћар |
јем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. |
арче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита |
још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама ник |
г никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, |
му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље |
>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је |
окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао о |
ојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p |
и за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам д |
и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа |
ај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о ш |
к, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{ |
{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом гото |
ао да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени |
о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мо |
али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уз |
ац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме |
је спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, |
та, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помр |
по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све д |
и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одм |
че да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том ис |
атом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њихово |
а, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још |
па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бра |
Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са св |
воре! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Ут |
поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здр |
ући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не б |
а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш мор |
ече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од вр |
е пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасе |
оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се |
ечи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх |
е му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p |
та као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} |
ње и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им |
овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер б |
вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досади |
> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, до |
осле неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници |
зао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене |
оћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је |
а Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро |
у, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и |
венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је п |
ead>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу |
/p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрасти |
и, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанс |
ож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никог |
уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Те |
је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изуст |
је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу ос |
звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам |
опао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторо |
.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме |
е било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да в |
д себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, |
за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} С |
ло би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, а |
гарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се с |
да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо |
а те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима у |
је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говор |
утицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми до |
и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стој |
младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка ле |
вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да ст |
> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" |
м опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — М |
господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, а |
украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас н |
на постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем ст |
е дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Ми |
е све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мисл |
близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад |
о!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна |
н Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело |
вест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам |
и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радост |
свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и |
„Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, |
омогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим. |
ш ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — пром |
ужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за ко |
међу њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле |
и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на некол |
вљао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странче |
енат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p |
баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам јед |
опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Сто |
та је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми |
мишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклон |
се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну гр |
шао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала |
Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам |
} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранк |
цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо |
, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и |
е шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног д |
ш.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p |
/p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који |
бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја леб |
за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са с |
смо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас |
з села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по |
ко тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница з |
са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> |
а где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су види |
ћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га |
ни старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
ник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах |
ин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за |
читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка |
ар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала |
/p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је има |
ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи |
у отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучи |
у полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стад |
а једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? вик |
нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> |
ар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не |
дину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићи |
ће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би |
ола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојник |
лаго да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насме |
а у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да |
62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привуч |
е то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекид |
ровлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добр |
то се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи |
љни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види |
разина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стри |
наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а |
муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двор |
престано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главо |
„Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} |
ресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем |
ко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да и |
кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</ |
а мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њ |
хћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде б |
ели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>М |
прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах |
се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти |
ити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким |
Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што т |
} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? |
твор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми |
ањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где |
шите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се д |
{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Дан |
да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти ј |
у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“< |
— Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла. |
ко малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи |
ам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S |
нао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта |
журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи стара |
и вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} |
аног Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао |
сту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Пот |
ена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање |
ено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам |
у неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме |
у убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се |
„Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже п |
ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога |
мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неус |
орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу |
S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио |
а. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај барату |
сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар т |
ори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихват |
бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благ |
му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и о |
у.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је к |
" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победи |
, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и |
ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак доз |
на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше ј |
ранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чеља |
е и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где |
храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањ |
је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу прв |
семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би |
воју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задо |
ед Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше |
јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што б |
е њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам дол |
смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, |
свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању |
викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше |
ебе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од т |
жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сва |
„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, т |
Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцк |
ечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако х |
ој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> < |
заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је н |
n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа ру |
ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да ум |
>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у |
та није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије |
и, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“ |
>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" |
икотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, |
небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукн |
н споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, ви |
а, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео н |
али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{ |
ш нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је са |
преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} |
за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{ |
се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохв |
ага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — за |
<p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром о |
о, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам ч |
у неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да |
ућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза ј |
е мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је |
а му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио |
су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не |
е.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Г |
знам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ х |
мрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> |
цама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изг |
иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} |
а, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да |
заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао ј |
, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, ал |
идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима ка |
та у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко |
?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало? |
иће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S |
добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико |
су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад |
у једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје |
зовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш |
овори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха пошт |
доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као |
сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S |
аблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у пом |
„Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке |
њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; о |
тлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га |
.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци срет |
у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један |
че их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> |
од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вр |
ио.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозив |
сточно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете к |
је хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S |
>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших |
S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, |
гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p> |
и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчи |
в стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље |
поче се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећа |
али неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неко |
о је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сиром |
ника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша |
ства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за па |
мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко |
набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљи |
— Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат |
ну.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хо |
изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па г |
уге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? в |
а сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасно |
<pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено глед |
ај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше |
" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда ка |
благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и з |
сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, ш |
врати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше д |
дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо |
ве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу п |
узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаз |
.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто |
запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа |
веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том |
ед цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме с |
Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</ |
апоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио. |
уду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерн |
агодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не гово |
риметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кне |
разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао гл |
ча стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и ост |
ан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> м |
ко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам |
од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.< |
отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“< |
у.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што |
екса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на |
скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству |
ут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избави |
ећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало |
Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак |
викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што б |
заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубц |
е се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори |
је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који |
по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двор |
ети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цел |
арају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартиј |
да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Нес |
нога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога ј |
стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби |
трано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледну |
ао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотр |
S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код |
>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама |
удило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и њег |
и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, |
вори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>По |
онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. |
ли, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбо |
залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би с |
упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња с |
чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви |
р ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај м |
им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а с |
е доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? з |
.. хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи |
тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џ |
арица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено |
нал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог каз |
S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица при |
— рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ ис |
S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зорино |
а ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох |
жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду за |
ина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече |
до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду посл |
о у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на |
новога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Х |
неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преста |
ана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тра |
моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! |
нили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стој |
зини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста |
ину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чис |
="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби |
била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је |
а у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и |
{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћић |
ерити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са они |
ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише реч |
ра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонил |
но рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару. |
рће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећ |
а да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекс |
</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се о |
n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на |
ине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаће |
каше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавн |
стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на др |
="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине |
еч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме п |
ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову дец |
м се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица |
а нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч |
решио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, |
због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао |
је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиж |
проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пр |
и, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казал |
стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим п |
ло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„ |
во село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је |
пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не з |
да као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n=" |
то је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из за |
RP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у д |
во:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао. |
о једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола п |
годило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанстве |
аде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени ста |
ли га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мен |
рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — за |
ве ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте |
ацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спом |
њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут са |
{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и л |
била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у |
толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хаха |
пазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама |
и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљив |
овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на мест |
се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покваре |
старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није ник |
о те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. |
ац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се с |
ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Ла |
матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је |
а је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне |
од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше гр |
едну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи |
ељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа С |
оса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, |
о би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, п |
и си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздрж |
„кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши н |
ош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше уна |
д села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учи |
о сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори с |
; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанп |
, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељ |
ка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасно |
обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, к |
биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је |
куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Нен |
вењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат |
квих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, |
вори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми би |
неш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ с |
се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муњ |
непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху |
ропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се |
маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, и |
целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се |
<p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим |
ревуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан |
Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се бо |
ме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старче |
у и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст |
вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко |
е замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка |
рироди је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцниј |
оња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто пров |
, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбије |
се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом |
, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе до |
и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живи |
рошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да |
а, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викн |
његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући |
о полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, |
увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и |
> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „лова |
човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана дока |
из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заис |
шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се т |
ну његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас |
и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и н |
/p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одк |
ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад ј |
њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен с |
обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога |
штен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може б |
а нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Б |
н — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће |
е му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новце |
/p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да |
оду.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеј |
: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу спе |
адар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} |
пе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зра |
иде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си не |
и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи |
ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево |
8" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном ме |
се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, сто |
брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи |
му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је |
<p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Ка |
руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од г |
бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до |
е ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у д |
ело, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и |
чи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу... |
и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново власт |
се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је |
то сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога веч |
при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све |
липовог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми |
ти, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стоја |
а се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе мени |
одари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока скло |
гу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљ |
е, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда в |
Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} |
Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано им |
и Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче |
.</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо |
во.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће би |
ите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после ње |
кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који ј |
те — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи |
не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ На |
видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који |
јица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разг |
жидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понаша |
син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који м |
а после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам д |
двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, |
и малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом. |
е — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са ов |
— одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божи |
дмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, |
..{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p> |
оред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n= |
коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p |
остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају. |
ја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага |
ка, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо под |
оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p> |
де мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па |
тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мр |
њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, о |
и извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као д |
оји је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да с |
лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да |
оја ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! те |
је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Изви |
<head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се н |
о дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у сво |
</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Б |
е је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} |
груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он ј |
— говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јад |
разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се поп |
шлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се с |
ајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дозн |
не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљан |
и доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава |
>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опе |
опаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} На |
“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухв |
зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мен |
веже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и б |
авест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони |
оговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи |
говори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им г |
<p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори. |
лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим |
прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је не |
вај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме из |
а Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи в |
и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун |
ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид п |
/p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око |
говарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде. |
ћ, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одли |
и — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је |
ате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко д |
временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да по |
од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом |
ка склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се См |
на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није зна |
га што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му |
на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали |
илиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>С |
звикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа |
Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац |
а! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шт |
ли ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p |
и...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну |
то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочит |
ад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се б |
стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„ |
незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„ |
.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац ч |
рхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твоји |
и и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нис |
розору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд |
ћу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бр |
14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на п |
ст, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, |
чи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, |
одиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастук |
собљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.< |
вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће ск |
е као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад |
р, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспав |
ај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли |
прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи ст |
онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода. |
да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле г |
и заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран д |
овидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била |
Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жа |
а врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; |
изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, ко |
/> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених реч |
дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је |
иног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ м |
устом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло о |
указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ве |
ештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Др |
стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и чит |
посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по |
Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер |
азио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну |
в је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, ал |
орала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био |
тац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} |
ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива |
ем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш по |
<pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио. |
су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а |
о образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагони |
{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> |
му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Да |
се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана по |
{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не |
фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти |
тајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то |
, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Са |
еме у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећ |
екиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну |
речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се |
чу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрм |
чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и |
ом упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, к |
ем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, н |
ва шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и вид |
буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом зај |
уражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се у |
њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, о |
е одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и је |
је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте п |
енула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То |
на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кр |
и неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као д |
<p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p |
и један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше |
оше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, к |
е допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би |
кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме. |
куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако заку |
о да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даљ |
пуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се прибли |
и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Су |
и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који ј |
и.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо ч |
која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинк |
n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му |
у.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико мину |
одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанс |
— викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, |
жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвор |
суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је |
три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мис |
дар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изгов |
о и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике |
ховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше |
да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека |
.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и н |
еће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и |
овала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Сми |
а, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранк |
их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чут |
а поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и сп |
да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} |
з села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде |
а! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу.. |
лаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху |
е велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, |
ога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким ув |
Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди шт |
иљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо |
S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остав |
се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме |
о ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чин |
једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљк |
у. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји |
{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У |
а некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз к |
мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им ј |
> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је |
и ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је |
еса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> |
је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили нек |
S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену бил |
ивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечер |
а, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња |
его онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему |
а баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави |
сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело сел |
едник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — |
нда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац ј |
и.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, |
тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му поток |
Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним |
у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ |
провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађ |
вију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забун |
окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p |
пет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи повета |
две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе пес |
м путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе с |
ј је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повели |
уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је и |
и, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, |
ед неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чи |
три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{ |
рбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже мениц |
тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="3 |
и сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка |
нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ |
8942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, нала |
ише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом |
ко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се прене |
замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише |
зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа |
ао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска |
Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и |
ије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртач |
поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа н |
и — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саран |
<p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотри |
Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека |
— рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а |
рађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! |
уд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио |
ила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="11 |
ткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га |
е.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити прв |
често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страста |
ма удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бле |
ађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за к |
последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подиг |
сад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наи |
војке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар м |
добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече ст |
<p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати |
овац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше |
пасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој бл |
ак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје |
.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на |
се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нек |
поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чуд |
гаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ с |
овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетет |
обочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе |
мо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена. |
е, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвник |
ан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јо |
и се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутр |
ра — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче т |
ај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме |
; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица м |
пет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се |
са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на |
а изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо... |
ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и вра |
м правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далек |
лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи |
оново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су в |
половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавал |
n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прогово |
гим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће че |
тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да |
о крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем т |
рошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тв |
и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни ре |
свешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскат |
чево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао |
о да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је |
о јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамниц |
врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву зе |
башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који г |
у влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек к |
срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{ |
љених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се навод |
<p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин |
баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</ |
чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут С |
ко“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодо |
.{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} |
дном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта |
ати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n=" |
е муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и те |
поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако |
ри: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љути |
ти изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, |
натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, |
p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двор |
е сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ |
се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како |
кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из |
еним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одла |
меја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од |
си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно |
шти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред |
="chapter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} |
азине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да |
S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бран |
Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, |
је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, |
ужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песм |
тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи |
е речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја би |
стадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно |
зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну |
земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под |
ва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи с |
Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а ка |
но счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, |
гаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у ма |
="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Ла |
заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта |
чу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и |
жити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, п |
т, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку стар |
ир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Бо |
збуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} О |
ог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче |
оје пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутк |
да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала |
упића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је |
ти? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како |
!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јак |
зустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко |
Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и ј |
„Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да |
утише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био |
ине први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео |
упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и |
ртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се |
јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би |
То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} О |
о племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођен |
тојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је |
оси преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очим |
</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило |
иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је д |
че гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само |
е дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи |
загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па |
езди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који |
ите — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим |
лом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати м |
је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самн |
о да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оц |
мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њи |
он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} О |
ве то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпу |
оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал са |
тен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаљ |
бав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бра |
рем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач |
его га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, би |
</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог м |
} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме к |
онуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — р |
је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, на |
</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! по |
ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо ни |
едаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: |
слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори |
Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употреби |
е воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко |
ео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ни |
оваца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му н |
ше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бран |
<p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{ |
, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„А |
собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију. |
а и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страх |
уде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још с |
стало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зор |
пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грознича |
када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету |
је. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p |
.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, ру |
о издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац јо |
лед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда |
погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> |
клонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали |
ро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на |
м. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим |
н је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда |
ра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час зап |
{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на мек |
лиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и м |
кну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противни |
а Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у по |
ај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, ба |
ек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје мил |
а руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеуб |
је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу |
/p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То ни |
страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи |
и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпу |
р као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му |
вору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — п |
пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу б |
ова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и о |
г тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ов |
ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић бе |
ваца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џе |
ре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред |
ли; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је |
ити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога |
да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до гос |
су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад |
можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и |
лицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136 |
а.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро |
ађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, ко |
све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која т |
сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак |
Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно |
још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајан |
у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па |
да се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше |
ам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{ |
доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било напис |
е, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на ли |
га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type=" |
ј џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка |
а њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска к |
а јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко |
онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Ј |
ега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац |
ма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше п |
Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отиша |
а...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу |
у, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непреж |
м селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од |
пазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p |
ко насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су с |
ећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по кр |
гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам |
етна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје за |
ог оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза |
и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног |
и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом прау |
ца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче стар |
њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</ |
/p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца. |
капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовог |
/p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји ма |
писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела |
та је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, ст |
дар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао |
очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена вра |
старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један |
воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар |
коте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој |
код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хт |
ам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, |
олски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излану |
..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је |
о ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола |
т а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разгов |
, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га мо |
е, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n=" |
ву: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ |
а радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, |
озора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди... |
отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.< |
ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p |
а самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са ваш |
ујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p> |
ио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у |
га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од |
се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртв |
ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути |
ам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купит |
ла, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Б |
е икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је по |
а на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина. |
би равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашниј |
у о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку че |
— Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Ст |
а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим и |
наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговор |
еном моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зориц |
ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад ј |
е.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога свет |
од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је ув |
унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Су |
е од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добиј |
ље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чив |
једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је ту |
внуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило ч |
вете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога г |
ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква |
н отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су |
етио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ев |
ас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му чит |
у се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, пос |
а га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изг |
: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу |
ражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запит |
сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</ |
Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n= |
о“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Ј |
се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала с |
Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљив |
један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај јед |
ј давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} |
а.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, |
ленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и по |
р и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор о |
ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја пог |
раво — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радит |
Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерил |
је га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лага |
се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! ви |
ва Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој про |
ра одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће не |
лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али та |
га да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то |
опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву |
ован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што жели |
ише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце |
седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној ма |
кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам |
о, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p> |
охотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика до |
стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, |
да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и за |
јан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да с |
ићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробн |
ди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образ |
се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да |
ам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне |
оче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко |
тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко |
> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се |
де поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу |
p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p |
своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође |
ш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} К |
фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на ст |
уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути |
и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из ч |
шину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то м |
пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је ду |
прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде |
а какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грб |
ју седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брз |
га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата о |
е свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрч |
се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није мог |
вори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему лег |
пе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је му |
ве га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао |
Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већм |
астелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, брко |
ави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино |
пец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао о |
S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бл |
во пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да с |
авнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни те |
„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" / |
астати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мис |
{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до |
у и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало |
ашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, |
је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слик |
а руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само |
вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угас |
— сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један т |
га у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори с |
да Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бле |
огађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај |
нац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p |
гао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његов |
нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би |
је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја |
а, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не |
тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml |
икати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је |
о ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> |
: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} О |
ик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута |
шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашив |
последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но он |
, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Мил |
ан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш |
поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, т |
нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га |
</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд... |
а пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p> |
му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са на |
амишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражи |
лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбо |
био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице |
твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека |
е било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“ |
} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека пр |
тојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се з |
по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па вол |
ора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе кр |
на и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхта |
рије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} З |
ску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле по |
е још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племе |
де рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја |
и верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти |
и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јед |
знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван |
који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам |
двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у ра |
ш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си сл |
ао да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, |
миљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М |
ком не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, оп |
ши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме н |
његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш у |
сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љут |
ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада |
де онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју |
крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни д |
опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер |
су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у с |
што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога |
S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Б |
је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитују |
ечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља пев |
ати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десн |
е млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговори |
му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога трену |
{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо |
узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки не |
био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи |
још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздр |
о га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранк |
је било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и |
ао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде |
вим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S |
које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је поп |
е унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, ко |
к Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да |
како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ п |
едао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је |
, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S |
е хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у да |
у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али зам |
, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође ве |
> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може б |
та то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода |
нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним дру |
скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за с |
ом усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану п |
је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сав |
та.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у |
и мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа |
ани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} |
ко то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам |
овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јо |
очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово тр |
<p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за |
од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све |
кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћерет |
странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вин |
ти могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од |
е ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још |
се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у с |
де на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру |
зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро |
навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да откри |
еђ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао |
/p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — о |
ци и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..." |
то се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, |
да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошк |
да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав раз |
има му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном остр |
и је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни в |
Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњо |
} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прош |
ко је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да |
долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад |
имо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима о |
укне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац прили |
p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мо |
<p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црве |
изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у не |
цима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из др |
га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога о |
превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте |
обре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, ко |
му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је си |
си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црн |
као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро ј |
ш није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи ј |
ашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи д |
зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној |
имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само с |
ље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и чес |
је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих мали |
у!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече ј |
ђе висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Из |
нствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, |
село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 го |
н не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђ |
е Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога М |
ро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштр |
ду, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари власт |
где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и |
застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза ба |
бро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p> |
> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ства |
авици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, |
о Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти прете |
ао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној |
раво лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зе |
но у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни |
она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свог |
е да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојно |
викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у |
ој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто нов |
n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров |
дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумар |
} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала |
пта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!? |
, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица јед |
</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује |
двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са |
ди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угур |
амо хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p |
ог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он ум |
натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да |
е вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког |
и.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме |
, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога |
шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" / |
за спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће |
ила.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и дол |
Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима |
а га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> |
/p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако |
ио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се |
кога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама |
анац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Вели |
егово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за сво |
осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела |
. да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остар |
ре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље к |
{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и о |
ца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било |
<p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> |
виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лак |
ему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у то |
Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казат |
>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! |
гов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда он |
изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод на |
радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и ос |
ез њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био слав |
сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој |
.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мрг |
твори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож |
мати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина |
.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог д |
те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племе |
је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња не |
ја, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречен |
“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече |
жу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео |
p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим |
Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћ |
које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао |
А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, |
лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је |
викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и |
ни нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот.. |
{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је сваг |
свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је |
е!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише |
у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} |
<p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је |
дадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — Т |
нио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну оч |
а, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену ш |
а оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не |
<p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 годи |
ах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! |
ам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина |
дим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна |
оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле д |
добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично позна |
ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он ка |
број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиств |
ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! |
.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — н |
и ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне |
уче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — про |
нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна сре |
<p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд |
{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и |
ећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Ни |
рође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили г |
столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си |
рак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром ст |
и се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље |
из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу |
мио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глад |
репући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — преки |
ече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети не |
рни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како |
6" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одр |
равио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и ш |
се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; |
мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче д |
а узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов ота |
руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот о |
скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p |
атанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни |
човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше корац |
еду оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога ро |
ем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „М |
01" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу |
и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо ун |
„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо |
ника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Б |
ажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{ |
младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно |
о све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду |
ме твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад |
се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима |
ужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, по |
ести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо |
венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дан |
е је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти л |
м чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} О |
иже старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом |
<p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи |
Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> |
иком није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S |
тац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очи |
оји су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и о |
е, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То ниј |
ев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, |
е — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, б |
ешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи п |
тац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породи |
а се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни п |
јан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има нек |
никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње вре |
ко двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи оно |
ога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S |
е се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> |
бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за |
е главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у |
будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбој |
и, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а |
кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се ба |
воју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гл |
у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега х |
а годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани |
а где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их н |
толу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишин |
— Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој гос |
љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други зауз |
би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворс |
диш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог |
кне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. |
застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није з |
се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-п |
ра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о то |
а живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, ал |
>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад |
елин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро. |
заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — |
, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа и |
заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренут |
ико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић |
а господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полиц |
их! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њо |
о добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар |
х <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добр |
сти сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клек |
су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница б |
р.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је |
че пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица |
ао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прел |
о беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S |
ој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у ме |
да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на |
Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — п |
ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и |
леда — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече |
? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам нај |
милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах |
— Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај па |
ледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, |
} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као |
n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како |
, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да прос |
е је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви с |
икће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — |
, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Са |
поље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се з |
је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се |
едан гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се поја |
ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако |
— и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си |
зали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам |
у „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.< |
Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам т |
праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{ |
знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му би |
“</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у |
апита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p> |
Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан |
ј са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошл |
марати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао са |
и у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свак |
убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, |
ражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искренос |
плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си д |
познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у ста |
го и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође |
„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! д |
ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље |
т се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн |
у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.0 |
ао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљ |
не банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један у |
ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи од |
ас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој |
знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну п |
је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко |
ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш! |
кне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је пра |
или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се уп |
сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, шт |
тити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина се |
а кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</ |
младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас |
на да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам с |
ри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута |
година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су |
оких, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно |
— Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p> |
а онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека |
Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једно |
згуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам ви |
“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је п |
ашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко |
се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p |
" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили. |
није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се |
{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} |
а потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на |
добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У оч |
овом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућ |
љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) гов |
под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — догово |
па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ћ |
а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у оп |
Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напрот |
у околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољ |
х и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју с |
сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут |
а уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јес |
и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — р |
стрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да |
и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. |
ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо |
је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као д |
Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не оп |
га и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако н |
м рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је нала |
о пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде гово |
оља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као д |
хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље нез |
ледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> < |
> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Мило |
а чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што ниса |
јатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две |
ој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху |
његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу |
глављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари |
ислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме |
раш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p |
е знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} |
оња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је мира |
оћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гур |
инута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро |
ио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке |
та га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и |
хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти |
и.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> |
иђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мери |
ј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све н |
ивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Стара |
но са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p> |
ричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p |
о дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробуд |
>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта |
узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио |
ар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од |
ојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен |
гудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али |
Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња |
„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важ |
.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као |
очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, |
омка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош |
ше, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и |
оговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће пр |
> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змиј |
и шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по са |
ини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми |
да уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стишт |
оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала п |
S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и |
осподар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зв |
— Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам ос |
тарац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта с |
сомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док |
да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да ј |
ао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остат |
За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, |
пну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врат |
у крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхр |
<p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незн |
о овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви б |
и лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да |
у Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и |
ала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> < |
потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло |
у се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили |
поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима у |
му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: |
сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) |
.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгуби |
ао рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, кој |
липов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Но |
ги рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац ч |
/> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја |
з — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу |
е се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрл |
ла друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешк |
како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад |
беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира |
убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже г |
тојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет |
ог је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуњ |
е био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђ |
па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13 |
Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад м |
<p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p |
есмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љуб |
но заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Ма |
нко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру |
повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче на |
> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедају |
д виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у |
љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, |
тупи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхта |
у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице |
кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га |
разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, ве |
и са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на д |
обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетк |
и њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чам |
у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућено |
не, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико |
о-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставил |
{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа п |
{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се |
устити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је |
нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором |
тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати. |
кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних.. |
> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми |
ли на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у |
о дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих |
речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „вид |
је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био стра |
/> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је оне |
ли ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и |
му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је вета |
ена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бира |
.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из че |
да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково пл |
шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p> |
поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је п |
тарцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} |
глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да |
тра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико трен |
{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати из |
Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао ц |
орачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са |
ржао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачеви |
тим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто на |
не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто |
<p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим |
е је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се |
о, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је на |
оњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло |
ахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан |
умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један и |
S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! |
е увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни с |
м је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Мил |
„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо об |
еду.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано пре |
нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам пл |
нио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре нек |
ти, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо ј |
!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да в |
ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ов |
у лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, ш |
грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, ка |
шпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра |
пљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замисли |
ело Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две д |
а.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, |
е изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из варо |
тра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је |
Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачеви |
/> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо ком |
у.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другари |
ва новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викну |
ањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око |
— Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} |
ћо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше заб |
де до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам |
„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња |
е погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег с |
се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Ба |
ролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази |
.</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзал |
ати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! п |
ш се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" |
се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије |
да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“< |
у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по ди |
ређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно |
довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно |
<p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво се |
p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па |
а.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" |
е све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са с |
{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар ј |
ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обр |
доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тр |
сретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја |
е стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеј |
и као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота но |
уше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали |
, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и те |
дочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и д |
долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Да |
и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није ник |
ашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће на |
вље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљи |
ца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за |
„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи |
о рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полиц |
у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и п |
на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и |
рком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па |
, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу |
да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када |
а корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и |
....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахн |
замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S |
вот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мо |
мотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" |
, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, |
ан нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на |
во и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром |
</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али |
сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унц |
6" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги |
жао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, кр |
? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим |
је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и |
где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећ |
је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је |
ри старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне |
е и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брз |
е образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну |
нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а мо |
ца а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а |
Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста |
рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p |
чи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он |
ето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове |
њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p |
гуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лази |
а слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбу |
кад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — |
вић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Ф |
ивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци |
ив мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече |
зрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју з |
ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси |
положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану |
ло главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у коли |
ако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! |
на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове |
нит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је не |
/p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, |
црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која н |
ао своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за |
ме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му |
исок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо |
нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за р |
о погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек а |
не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од са |
Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока |
и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је |
нише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби |
ћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје |
е — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зорин |
ивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав |
е очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије |
за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapte |
добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми |
са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то у |
де чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да с |
Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао |
ао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио |
ата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао. |
— рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе с |
ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> |
јатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, |
а ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста |
ашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} |
ије могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је |
ерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад са |
вора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и п |
ни грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и во |
и, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница. |
е баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на |
читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болн |
х сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када ст |
онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{ |
да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него < |
рица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је |
, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p |
се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањ |
еху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, |
на повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах |
} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у зе |
с болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и |
де пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</ |
не и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
ању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нис |
/p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за рук |
на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то би |
и ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он |
егне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи ко |
е Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреме |
p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој коко |
</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше д |
њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спаз |
ромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла |
д болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се |
тојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем |
да доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. н |
и, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" |
да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да м |
шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син поко |
ара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости из |
у, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га |
рође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{ |
ead> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро чита |
S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи |
около, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене му |
риц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Пог |
дашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на с |
ече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</ |
есну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац |
стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умук |
ало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у сур |
ео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је не |
да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постељ |
.</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — реч |
пут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поре |
ед.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо с |
" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје |
, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његов |
не ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је |
арац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и |
стелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</ |
се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„ |
нственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом ски |
, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац |
грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди |
овом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а |
5" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по г |
арудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, ко |
којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао |
вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке |
, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена |
аци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију |
ри да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усе |
сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски |
ћ доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер |
нам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако |
ранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, |
су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, |
га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>С |
Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „а |
а одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! |
о кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо |
ошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори боле |
{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бр |
ивају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипа |
и су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвук |
земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати |
запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, на |
сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p |
пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божида |
лости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим |
подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих |
ним кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом ко |
ранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„ |
— рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је ј |
} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ј |
с запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и |
вори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, н |
амењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку |
вор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори |
стовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га |
у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним |
и ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хте |
деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би |
ар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно |
анац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад ј |
средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезек |
аву и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какв |
бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дак |
д ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена |
аза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали др |
Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један з |
е стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срц |
ргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згреш |
нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а |
ој клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати |
куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећ |
тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху им |
у варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљ |
а тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога чов |
и Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње кр |
ако, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико дру |
<p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешт |
што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се |
допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да |
е зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшн |
ром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли |
/p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Он |
м шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; |
гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза во |
рисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави |
ко више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој |
екар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, с |
ад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, |
Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није |
Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се трга |
којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си и |
3" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у сл |
ло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу с |
глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још |
грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма д |
гуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; |
м стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога |
? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе б |
да.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} |
анац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него м |
а савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао сво |
е двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. |
анату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{ |
о је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходни |
су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где |
ом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом |
е по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S |
о конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Бо |
и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Баче |
е, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из пона |
управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време с |
есетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац |
кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим |
а све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оц |
одао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па |
који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам оти |
то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и |
а ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његово |
једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p |
е кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али |
онуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Бо |
е мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково |
помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су ж |
ростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем |
ла да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелин |
посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков гл |
, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренут |
ице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане |
лабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше |
а сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она г |
чевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер с |
дби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад г |
з мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да |
р да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у н |
указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда п |
љине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно |
скочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу |
инско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при с |
у, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао њ |
речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљ |
он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како |
це да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест |
гао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p> |
само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а |
се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни |
са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, |
о! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово ј |
ови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко узда |
замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} |
во па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} |
сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али |
им оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снаж |
смо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде дол |
лизу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више |
д посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закр |
љај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај |
? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од |
ивудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, |
p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Б |
ићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код |
читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у к |
ранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Н |
уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — клик |
кочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда ст |
а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму с |
са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звек |
банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега н |
да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести мла |
причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Х |
воја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, |
одина, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је х |
ир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</ |
Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је |
ој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво |
Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па |
тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробниц |
је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на за |
труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од подан |
е пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код |
под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, к |
тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени стара |
о куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће г |
гурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ |
је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Сто |
ше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим т |
спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Др |
једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а ост |
и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“ |
умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељ |
теде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, ка |
ало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски р |
да застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако |
бивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и |
ледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као |
чуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнур |
ога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као д |
је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко |
у као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, п |
е да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Милив |
стру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као г |
ског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се |
евојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када |
заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S |
а наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору ј |
слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио |
е заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд бил |
ић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора |
Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву. |
м заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> |
суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која |
вени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у се |
: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад по |
тног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне живо |
за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнел |
столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд сво |
м бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен. |
и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Ст |
радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лиц |
кну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њи |
светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ј |
а у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зор |
и могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи |
љиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хт |
, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали |
ако су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им заго |
ог покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан |
товој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихо |
ут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута |
оји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шум |
, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Нап |
леп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, к |
ац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју |
ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи |
и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке |
} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљ |
хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом плани |
брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато |
излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове |
роћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам |
<p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног |
ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах |
окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p |
одице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранк |
у неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звон |
егову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <d |
p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мрг |
усар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И |
ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава |
о нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} |
зан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Серв |
на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани |
свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из |
да чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече |
ли јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изва |
дар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди |
у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као ч |
е пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није б |
о код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црв |
аврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у |
је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: |
} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се пр |
{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио |
аљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се н |
нђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судов |
оме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и |
а је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није как |
, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јас |
њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А шт |
уње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3б |
где не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је |
{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи б |
ином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених |
сто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, |
е живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство з |
послетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртви |
рећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим |
и се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па ка |
ош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је г |
видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лаж |
сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не п |
и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, |
ожидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето с |
а проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чел |
врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој с |
убави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како |
како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни |
у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугла |
стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у |
се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} |
даше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као д |
да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се н |
и.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или |
а јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врат |
унца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, шт |
} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, |
преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао |
— дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова |
ки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубље |
ила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из ве |
кова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у лед |
вет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Вр |
<p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за ко |
{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>На |
ти у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну |
ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набед |
рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле |
ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и |
кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — р |
елка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! позд |
<p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора с |
ве су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје |
адуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар |
постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па |
{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но |
ла и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но |
где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се личн |
су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натра |
се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у се |
не речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће о |
му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њи |
чено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан |
ше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — Посл |
е свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, к |
њу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може |
..{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутн |
е није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим |
толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту |
љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим как |
м како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао н |
е са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су г |
право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> рад |
ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху је |
асом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мо |
је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кне |
а и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Е |
издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко |
баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам |
/p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина |
сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се забли |
заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p> |
d> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног ле |
ца. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време б |
у пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и приве |
ад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из |
али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да |
ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је в |
могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно |
е светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти |
ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с |
.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао |
а, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере |
ебало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер |
Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је |
орао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су |
и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом пла |
а кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Види |
рио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово |
ече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад |
досмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који на |
ли брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису за |
ећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “< |
{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов |
тине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од |
ницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу |
пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо во |
бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може |
тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мрг |
зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и сч |
што је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> |
оле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} О |
евала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није |
али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишља |
да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца |
. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио |
му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</ |
ни старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да |
ћ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако |
н.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Б |
ајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго в |
зговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да ј |
а служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а н |
аље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо в |
ирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Д |
и умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се |
де лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јур |
једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и |
површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара пе |
p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу |
око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава |
ава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја м |
p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p |
Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш |
ам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зори |
ари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и |
вачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! п |
а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири жур |
и смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, ка |
о је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће б |
а. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда |
n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских д |
у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу д |
на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрм |
у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну |
небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану с |
који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се |
е траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једног |
је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за |
Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед |
} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигд |
чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме покло |
овао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио за |
из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени |
е спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препу |
м врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се ут |
рца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље с |
сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај х |
мо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и п |
о стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности. |
неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Бос |
ђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа ни |
о крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече М |
Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав г |
мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње |
је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се |
да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} |
ин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> < |
м у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? |
т у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурам |
слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у пр |
а и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних уб |
ти у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седи |
" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на ј |
у се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су каз |
ао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у р |
д најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а |
и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све ј |
обро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут с |
ло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као |
чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је |
ег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му вис |
дали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази |
је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога |
е? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих з |
сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њи |
{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се |
" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стига |
је имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина |
и је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим до |
а низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Ок |
орак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец |
иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{ |
јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију |
блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци ј |
е, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљин |
нио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну |
p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар |
ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна |
ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну |
им жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече ст |
ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шеш |
не суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје м |
ом срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p |
у на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — |
з уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек к |
као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога з |
и мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив ј |
унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; |
озници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се нај |
ека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок |
о — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — н |
оши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не р |
о, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање св |
то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, |
а.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благо |
нео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се и |
ледњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га види |
о поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — пр |
во“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно нас |
а противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде |
оласто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда |
ма се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихо |
е своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта |
на у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак т |
ну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мал |
мац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад |
нас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, шт |
та. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам |
ије, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где с |
два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише |
ци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен |
} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах ка |
де, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће нај |
ју.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се ни |
вим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад до |
свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — |
анко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по сво |
евојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</ |
лим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он п |
ш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не |
а пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и иста |
врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд |
S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргн |
е који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки им |
ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу |
са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је вл |
ам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! зап |
Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судиј |
лим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока |
/> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу |
е му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био в |
анпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао |
а, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то |
и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде |
вде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти тво |
мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити |
да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад |
међу њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се о |
.“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Уби |
у молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикћ |
кама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} |
опошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчев |
а старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву ст |
ем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, с |
> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв |
е стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Д |
страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку з |
е не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћ |
ованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> |
S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку |
“</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса |
. издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци |
о да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господи |
ио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних |
стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше си |
би окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве див |
сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву |
оносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечит |
ек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине |
— Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана |
Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> |
а.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали |
када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и |
<p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездан |
и добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б. |
днео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купа |
сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цв |
, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Б |
ишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теб |
у неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други |
.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено и |
и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад |
, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спаз |
на не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен пр |
ли кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чив |
пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицај |
оље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својин |
и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на је |
оји нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на |
мира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S |
чно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом х |
p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео са |
рам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати |
јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чис |
а је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</ |
тојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и пос |
у боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Сто |
а буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре пон |
есвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као ра |
би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода ус |
да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у њ |
чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједа |
Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац |
траховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> |
ем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није |
укао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора |
„велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико бас |
и Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дош |
Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали м |
Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.< |
онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне к |
и ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и |
на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чи |
аха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда |
цу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, п |
се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као ма |
и вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од |
то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он т |
амишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у б |
S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш |
р је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он |
<p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишља |
Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и |
ео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли |
ар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је би |
лена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не х |
"149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изнен |
боња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај |
дство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролети |
е наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али да |
ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} |
кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је и |
тарац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су иш |
Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спас |
/p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је |
је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у |
.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p |
е.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упоз |
собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи |
о грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја |
га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе |
а сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="13 |
жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на ј |
ој новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па... |
уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, |
рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који ј |
и старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе |
а.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али ј |
Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш ку |
е довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но |
Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се ча |
пази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грб |
њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком |
ла... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда |
Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита |
его са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам |
кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави се |
мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати |
ати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац |
ораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца по |
лаго проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, |
е она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на с |
а Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја с |
, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то бе |
биљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сес |
иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око |
ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо |
а.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> < |
сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи с |
. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Ро |
ке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у ис |
г ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавд |
прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је до |
за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чуднов |
је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано |
Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер ј |
о река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће т |
је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би на |
није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изн |
Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на дв |
е, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме |
ити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац |
почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут у |
p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне но |
та и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић присту |
ру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну |
га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да в |
ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> |
ече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и т |
уми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с в |
тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.< |
ем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у |
помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? ви |
али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, |
т сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку |
не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ј |
ло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> |
гађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане д |
важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би |
на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са |
лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свев |
још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре г |
лике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посл |
се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле г |
лили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили. |
је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу |
прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пр |
p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и о |
ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би с |
: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер |
ловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га о |
а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> |
м друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стоја |
аву Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — |
акше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг |
бук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко че |
баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и |
дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове р |
другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо |
а му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шт |
ма, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то ис |
у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче д |
и.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише. |
дна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ с |
ратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено поглед |
ној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог д |
„А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибер |
донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше |
ава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> је |
питати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим ту |
елави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, |
ао да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у п |
дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; |
се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе на |
ркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бац |
ао да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Д |
неш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, |
риском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а |
ом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен ст |
идим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> |
“</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци |
{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бо |
ражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му |
ом — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Ст |
сти било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде п |
аљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне ј |
ху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први |
земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачев |
ељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је |
ку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао п |
</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и њег |
и свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи |
з старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим |
породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Стран |
о гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — |
се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек |
?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а |
аше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чам |
таш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма |
и и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено |
ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао |
рио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега пр |
„А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице |
сли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам |
онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из |
почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на |
иде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбу |
а првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло би |
је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хит |
одина; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} |
дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се дог |
ве на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прег |
анда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети нап |
<p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави но |
ајвећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио |
јчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" / |
ро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: |
да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још дв |
ђемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и пос |
ро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ват |
скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат.. |
ирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као д |
тавио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница. |
, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврш |
шао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, |
раг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек х |
емљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, поди |
тојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче ве |
. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове |
да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у о |
печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, |
га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да |
{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога си |
а, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми прип |
али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио мо |
себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочит |
га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земљ |
је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца |
ли је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p |
страга је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где |
да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се |
а и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио ј |
отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне |
.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда |
опошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађ |
ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељ |
аће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти јо |
рошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна ш |
о оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није |
ни и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих |
о, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид |
дмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић |
илична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метну |
ђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и је |
викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са |
ја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о в |
нога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, од |
а гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да |
о узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново пр |
ло, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај вал |
тојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то с |
S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухв |
љаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ ју |
ри се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, |
ни трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се |
>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„ |
телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Нова |
га: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слат |
који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном |
ти, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на |
ај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах |
p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуд |
је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њо |
је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице |
савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец ра |
о кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одеве |
на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p |
оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени стар |
} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, мат |
есто, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други А |
н опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је так |
чу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудиш |
елу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне |
} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам б |
не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекс |
е зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p |
ало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по |
о, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага н |
е и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју госп |
дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се по |
текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону |
грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - |
у против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите |
које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у среди |
ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се ма |
право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p |
</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новац |
купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити вла |
р нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Сто |
човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у |
е, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Ј |
18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра по |
дих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претил |
ости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у |
омолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко |
на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек |
једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје с |
у, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори не |
131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у к |
и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то |
ћ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећ |
ју му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође мно |
ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво м |
му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар м |
несе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, о |
анственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необ |
видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> < |
а изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, д |
е старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запи |
ранац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко л |
а брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јова |
се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, п |
каза из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Сто |
њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам таја |
олико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окрену |
тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се бр |
ти Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“< |
о сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ би |
о страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом |
ше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвозден |
јури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} С |
“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадуске |
вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се |
{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немог |
нице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру( |
е права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на |
ечи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе |
било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај |
олини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, |
к?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, |
, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице |
арац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је |
да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе... |
ана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не зн |
са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близин |
жасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен за |
на.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасм |
осави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p> |
те, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“< |
суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — ре |
тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! |
оју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобође |
не: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је |
p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је |
о постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и док |
у, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завес |
и најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче |
идашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стоја |
а и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећ |
</head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек |
нка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао пре |
икнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра н |
ије тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средин |
раше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Те |
на у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни ре |
пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али са |
е туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и с |
тојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — р |
и на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p> |
ј одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на бре |
е дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p |
то да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај с |
и и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двор |
овао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху н |
ао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име |
ажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро... |
но убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића уби |
едним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана с |
Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на су |
р је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Ти |
је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, ук |
ч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p |
вић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — од |
ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво |
и су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведо |
оји се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари |
жени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изв |
оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се |
ало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет п |
о, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је вер |
је шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма д |
ако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“ |
ка му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} |
} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки |
се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а |
подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стар |
рљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од к |
ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао |
ци, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи |
а и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је |
ебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума и |
анко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, |
нка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече стар |
је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Гру |
би остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, |
И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до к |
иди се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Д |
о читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше |
ојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину к |
се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? .. |
јисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и |
е Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће т |
да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко цига |
од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вр |
по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара |
загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је д |
теш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али |
> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрв |
која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беш |
о.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p |
евећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Су |
ећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам |
p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади |
ако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и за |
даху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод от |
његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади |
бу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвоз |
метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месе |
>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Б |
ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким хо |
сподар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који тру |
стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га гр |
="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се п |
о?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шт |
а олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи |
вег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула |
сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapte |
p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа |
ојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Ш |
онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава |
на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово ср |
цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у с |
, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и з |
е зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, |
одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си м |
ла старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љуби |
а му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што п |
а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено |
, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунил |
и ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? |
е својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А о |
поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него ова |
та и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је к |
бијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне |
ок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви ле |
ио намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? |
вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, |
ђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог |
еру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је чита |
е куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи п |
ако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече |
еснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо др |
ност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветник |
о тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па м |
устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не преп |
чи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји роди |
е?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисл |
смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо |
у, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро |
је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад има |
тио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чи |
старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му |
ићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морам |
одигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког |
у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на мест |
уочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После |
к у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола |
ни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да см |
у, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — за |
е на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мор |
а лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наст |
уваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „О |
од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора ста |
осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у с |
гли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умр |
</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из |
ти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девој |
на Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се не |
д дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насеља |
ти.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} |
ме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина.. |
ац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени љ |
отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је |
за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све л |
. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори |
шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад по |
Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи к |
ју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лу |
ени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје |
што му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запитки |
ели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убиј |
амокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и са |
сподар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јо |
има толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше се |
д баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезар |
ђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало |
„Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али |
кад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, ка |
од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n |
гну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта |
ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</ |
који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и те |
него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до |
ирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојни |
да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p> |
и — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже с |
ада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром п |
га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, кој |
стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џе |
ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити, |
је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће |
дговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком |
морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио к |
2_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји ста |
а) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ ка |
> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У ча |
погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то |
други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> |
о доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди |
<p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церек |
пртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око |
мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробо |
на девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде |
се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниј |
уташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори |
врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што |
и: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођ |
и ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме |
е остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и пло |
у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди |
ља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече |
ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кро |
ли што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти к |
пло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — ре |
ало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и доб |
ер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — |
та га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље у |
а, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напо |
е ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је њ |
и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели ов |
т и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом ма |
..{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савес |
заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће |
е остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају |
и старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb |
оче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних |
екар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као |
ко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом. |
м..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јо |
.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња |
даље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њ |
а.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај до |
о.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомисл |
са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац го |
звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неко |
ећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у |
је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да о |
беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђав |
га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да |
м тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хл |
стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о са |
ва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше С |
љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву |
, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али уми |
ада се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S |
о брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране |
и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће с |
друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; |
ујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води |
и сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су бил |
— рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек ок |
p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази не |
еоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио |
о? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стро |
/p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога д |
упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер... |
усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништ |
чере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког м |
агушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</ |
ни.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> |
ека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју хр |
атим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим си |
из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну о |
у добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n=" |
ле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слик |
капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оц |
е Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен л |
ше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а |
ешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да ра |
ије седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу двор |
си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у |
е, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа |
одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n= |
као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудиш |
е је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> < |
те?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили |
беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када |
у искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p |
тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, х |
ао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по |
сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор |
ар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — реч |
Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, |
де се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:, |
морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети н |
? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те сав |
чуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, |
>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђе |
идар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Ко |
/p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> |
године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њим |
чеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и ј |
запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поно |
ини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око |
> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један |
а старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и п |
ита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч |
урама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одош |
/p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских вр |
посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече брк |
зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам |
о да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та в |
ј разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столиц |
гог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</ |
ипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљ |
p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом. |
ита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председ |
ка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди |
е другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови |
оту слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p |
неза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, |
е синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро пам |
а Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим у |
алену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу та |
/p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се |
ан старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакш |
стано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се |
се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи нас |
>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огор |
рица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погл |
Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме р |
лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натр |
па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћ |
еди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечер |
новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ |
чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зо |
па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о вра |
неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су с |
е ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђ |
обу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати р |
о соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почел |
! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била з |
ко но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опро |
ори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. |
p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="2 |
апољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</ |
его ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар |
и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет са |
рзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C7 |
, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, |
жемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригина |
е смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се |
свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица |
ч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашк |
ћа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га |
иљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Стара |
ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на |
рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али бле |
погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао |
ше се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и |
аније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" x |
х нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} |
о би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су |
за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега к |
црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би |
То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кр |
вине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p |
х одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{ |
.{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам |
није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} |
ад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, а |
ећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ |
хонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, ал |
га дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Ка |
ле тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћерета |
јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у |
ио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, из |
атога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је |
реко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека |
а ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Св |
есму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине |
час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да з |
по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатки |
глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око |
дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешт |
лено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам |
о то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" / |
ј пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрч |
а скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Сто |
извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непр |
загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе. |
о.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници |
есто, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен о |
да Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови уд |
љани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашње |
адао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором зв |
ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена ку |
“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? |
ожидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за та |
војим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох т |
шај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш |
је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„П |
е био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p |
рхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја зн |
ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p> |
рва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље |
— проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осм |
рошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није |
ам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</ |
јан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио |
ид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио тв |
ш, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанп |
и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а |
е.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младоже |
млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде ради |
је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље |
замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и д |
ом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај једин |
о громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда |
о код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и |
, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио врем |
Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи |
од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао ни |
пео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је |
нуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је |
па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, |
ка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црве |
нилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он |
скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љ |
евер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оста |
="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав |
а и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> |
ла па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p |
звуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изиша |
љи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, исп |
обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај грана |
лас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем во |
и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као ма |
унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да |
.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над |
бе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад |
десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила |
и јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим |
са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеш |
ад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разгово |
Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се л |
} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је б |
оди мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веро |
једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах. |
ису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и |
p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртв |
ека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</ |
осле месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест |
видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргу |
х жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном од |
деш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем |
} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви |
д куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен би |
кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још |
ога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није |
окаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} |
м до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Ка |
/p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи |
лост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" / |
ио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже глав |
му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племе |
, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде |
RP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, сто |
се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога но |
ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош бе |
еветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њ |
ојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало м |
д поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ јо |
ати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Дво |
нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колик |
е наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у |
ти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се |
де су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке о |
.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — |
јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго стар |
ветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покој |
љива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледа |
о је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p |
азе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки в |
и и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца |
о познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадар |
</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу |
био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села. |
други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је п |
положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рање |
а нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пр |
енога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} |
а старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> < |
из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којече |
савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за г |
, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све м |
че старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједан |
то друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима |
, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, |
гуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад с |
> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам о |
арац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старц |
ујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког жив |
ане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекив |
ане уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образи |
за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви |
слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају |
густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био |
ињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту |
смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помр |
ре у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p |
е да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притисн |
грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> |
дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили |
да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити а |
ити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи |
та знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назове |
е.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене свет |
олу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се |
а лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза |
је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> |
ц? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — |
аху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих |
Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су |
ељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми |
— Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њ |
вом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше |
едао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао. |
з — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потвор |
осиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се нис |
Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да |
е украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се д |
оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше ј |
редати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од |
ри у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алекс |
вде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре |
а ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се |
о..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да ј |
е и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљ |
дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке |
свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, |
27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Н |
ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи |
/p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест пораз |
<p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу |
млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми |
кле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин. |
ео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и д |
нко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао оп |
кар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, |
о мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да |
ивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је о |
да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не мо |
— Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се не |
зваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и зас |
жно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осме |
рну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не |
ио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Ли |
се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добр |
теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овам |
и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуд |
и увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хо |
и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће г |
одлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим ре |
номе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тиши |
изнанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и |
тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађ |
као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдн |
уке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> |
мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жести |
м одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га |
стрла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме |
на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји ун |
видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи |
, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирн |
и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> < |
бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није |
ао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову |
>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу ко |
ође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати |
е до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и гр |
што била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи д |
војка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како |
ебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја |
ало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n |
га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и |
о скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напосле |
ead>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да св |
у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути |
иљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами бр |
искиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, |
једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</ |
разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Вељ |
ред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: |
тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи н |
р! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаган |
и али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погле |
сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и м |
спаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере |
каше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да в |
ле десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добр |
оја му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо |
ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде |
8942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред |
тарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густ |
трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише |
не пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито о |
оведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали ву |
ле осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.< |
у славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која |
<head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани |
о разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чу |
, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа |
им малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа |
, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослет |
знао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не пр |
р већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху гр |
ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Јед |
учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле д |
двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. |
шина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне м |
ром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препук |
један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује |
а једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пр |
анпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мен |
мку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзну |
ави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег поко |
иво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у |
цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због крив |
покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, |
ут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори! |
ља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убиј |
сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу м |
х сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остал |
је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије |
} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, |
ка дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати |
венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај |
> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса |
„То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбо |
екса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да с |
и од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Пог |
бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је |
ћи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у |
и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомуч |
е, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био н |
чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод кој |
видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бит |
еђу Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа млади |
а, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и о |
е ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река ода |
е једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је |
е, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и |
чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> |
коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћ |
ојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли. |
о! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим З |
г дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Је |
мац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заје |
S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока |
ч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Пос |
.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на ов |
упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљу |
<p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху з |
м заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за |
је беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну С |
примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ст |
ну и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слаби |
ога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случ |
глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грд |
то викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и |
ароме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасв |
брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући |
тресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа. |
лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се н |
" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Ј |
рку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ ка |
рне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај висок |
астелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебел |
асени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му |
ну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би п |
етар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ |
а под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и ск |
мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! |
вору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирн |
шила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и д |
аче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се |
по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи |
глед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још |
е?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли по |
е старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што |
је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила с |
цу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даљ |
ам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га поглед |
га? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли с |
жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ |
то им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник |
му, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још ве |
S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што с |
о бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S |
м животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо г |
о...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било |
адога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од нај |
умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од |
пељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је |
е, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубав |
да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је само |
пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S |
<p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и зе |
човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна о |
је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који |
бицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви прису |
д отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек посл |
жива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је с |
ба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривц |
стано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће |
о је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао и |
ањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, |
/p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти |
се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те но |
лаг и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела |
тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није при |
ши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао пр |
/p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је к |
белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг. |
арац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затрес |
говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако |
гласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура |
г да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} Посл |
на.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у |
ни.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг у |
је могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div typ |
види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут |
р, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као о |
би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са ме |
и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове с |
никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Ве |
мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао |
јај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жми |
ојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору |
ави на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... |
приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљд |
ћи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испу |
сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу |
то га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од с |
мао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи и |
ва у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и |
и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али |
зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедс |
емогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног |
е тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да г |
а, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа |
, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</ |
оји му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p |
грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану |
има, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда |
Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је |
анствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, |
е као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно |
и ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто |
ки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љуб |
становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у |
них.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји ст |
драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p> |
цу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а |
унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти |
њао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си |
беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку |
а још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звон |
м однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име доб |
столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп |
“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали |
о уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> |
ли за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двоји |
о је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног поко |
ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше б |
а ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут о |
па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„А |
д кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како |
оја му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у |
та му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерал |
ше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чв |
одар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше |
покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.< |
злила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто |
а! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена |
ом је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не |
ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано од |
нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пре |
школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се з |
у <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због |
нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у гла |
о, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по во |
амо је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишља |
де... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при с |
ћути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„ |
аху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Ради |
се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до оба |
, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио уте |
дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. |
ршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега |
то узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се у |
главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, т |
уда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарк |
то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу засп |
тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.< |
ратом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су |
у сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао бо |
колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све з |
е поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} |
пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља ј |
о јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју |
ар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим |
ашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{ |
Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима |
ас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, понов |
ајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?.. |
војом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била об |
ан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{ |
се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У |
старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања |
не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са |
ан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Чел |
лупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p |
трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико |
тио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше нал |
ео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" |
="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код св |
Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту зада |
на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медв |
Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се |
а му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово |
ли намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слик |
рено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не |
ворила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуг |
, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала прем |
клет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али |
је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздр |
ујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стр |
заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава |
, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у је |
ти...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <p |
гњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, к |
не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медвед |
ти са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> < |
ах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам в |
омоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, |
приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе г |
="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми см |
> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад |
о подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки |
Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразу |
о два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и |
сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n=" |
ва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у |
ставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима |
смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, а |
брим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да |
је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, дед |
<p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече бил |
вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа |
неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више п |
е бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се |
а комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је кр |
је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стој |
Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} О |
н, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се |
рбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још |
и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде! |
ехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сир |
> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са н |
Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је |
нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао |
оваца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем уб |
на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га о |
н име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка. |
насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брад |
у ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викн |
ри?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори дед |
свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!< |
едног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свешт |
дражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је д |
а! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало п |
исто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Н |
ачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искр |
ит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бе |
ани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> |
јена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан по |
које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута |
теља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу с |
е скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед ка |
ри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку |
бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и пока |
вореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} |
, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, на |
тојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку |
— рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њ |
е неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се |
ајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да |
ор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да веч |
омагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо м |
о гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p> |
владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам с |
Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје ро |
га, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати н |
када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскоч |
поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а |
други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио |
ца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Он |
Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту. |
кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да |
тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: |
као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и освети |
ргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за ру |
је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забр |
ргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво |
олебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и не |
ори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле. |
е му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, о |
бно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — |
се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њ |
ри болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је н |
у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасн |
не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образ |
шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за уч |
ц.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно |
е закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полет |
а и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти |
е ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у гус |
Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, поди |
арош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одри |
ј поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше пре |
з руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> |
редомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „ |
о, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што са |
одара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранко |
ри очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о |
им погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p |
га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја |
о: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али о |
р он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у гу |
окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но п |
му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да |
здахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S |
врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулиц |
! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} |
корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чи |
Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изу |
ц стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кеп |
ном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли од |
га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини ро |
а овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банд |
ро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао ку |
узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му |
</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен |
ганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз |
новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде с |
чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да доче |
— рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убиц |
мо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најл |
заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата |
у у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растурив |
рбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врат |
е сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако |
о осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, |
е неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати х |
х убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божида |
у.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо и |
оро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње |
прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој |
е, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га.. |
ом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове р |
“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичај |
е у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А шт |
и Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег |
и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још |
ком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се о |
, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно бога |
иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја |
данпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, |
>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чи |
оћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онам |
на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тр |
не, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погин |
ла богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тра |
p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изи |
о други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему |
ре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропал |
>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко |
е видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не до |
еди пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер |
усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p |
ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, |
уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке зап |
— ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас |
ала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да б |
једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко |
д је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај |
кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p |
ро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скро |
} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је М |
се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на јед |
а, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем |
<pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као |
е вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздр |
величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану свом |
у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је |
први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше |
о, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемогл |
ака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим д |
ица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао |
твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли д |
ет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није бил |
јао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце нож |
да Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дод |
едовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да с |
ојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је в |
боравити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се |
оца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су м |
нчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах |
прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и кад |
му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери |
аше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаш |
уд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ с |
а гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивн |
чише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, с |
човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и ка |
/p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Св |
.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Ве |
нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви |
тојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брз |
а придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше к |
ја је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом п |
дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Са |
?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов таја |
и знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како м |
у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па |
емо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Н |
вно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали |
се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч мога |
ван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> |
ру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који |
камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му |
алосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад реч |
страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао но |
једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху об |
снама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све |
као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А је |
ли зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бр |
пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бра |
о да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам |
итељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које |
мах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у т |
Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали ш |
о бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље ов |
аљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред |
е пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма |
ни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Ми |
> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може |
моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре год |
ао стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао |
блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш |
смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="3 |
идим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбо |
<p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — н |
и, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и |
ности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То |
двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту |
фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да по |
ежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и ми |
ги него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на |
> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица дана |
>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и треба |
му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радова |
к је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо |
иди шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, |
152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пе |
муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико в |
30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао |
да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, |
опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу |
Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Сто |
ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао |
тица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је |
иром на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода ба |
истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуд |
анко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају свак |
као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира пор |
воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходн |
могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац сто |
ушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге |
м и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао. |
Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Б |
е очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке |
а што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници |
агло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и |
аби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај |
сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао |
рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p |
Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> |
у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде |
девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у |
заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном ви |
нам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју нис |
и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себ |
као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умуко |
, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да |
ео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет |
на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први бе |
е знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанст |
</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао |
чан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гро |
, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не б |
нко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који т |
код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, не |
р. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са ун |
"SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако |
а је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина |
екао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода ст |
Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црн |
или га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од к |
стварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив |
мери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 лана |
и материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бра |
си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S |
је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мисл |
живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} |
д нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му м |
м те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} |
вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у |
не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп |
о! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само |
настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упоз |
меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати г |
има — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</ |
да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту пл |
о зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ прос |
хао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још д |
још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаме |
рац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се |
емо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свеш |
стову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањено |
ред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде |
ом огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети ста |
д Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стој |
>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним п |
} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио св |
а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и з |
ти грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да ј |
рати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле |
.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи |
дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Дед |
p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зор |
гуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше |
а? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — ре |
а са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити |
осећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, |
</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ |
арац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још |
Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти |
амо њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми с |
орицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила с |
Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не |
е помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није ко |
та, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узе |
то онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда |
уку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо |
ћ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним с |
овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зач |
каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па |
раво к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му |
ца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар |
жношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну н |
S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у луд |
вачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сав |
а-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад к |
ела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора. |
да.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу ч |
еблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у |
>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здера |
ер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ва |
p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на |
ромуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из кр |
ојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, шт |
р се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је б |
м је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како |
био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — р |
не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — |
са ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим |
ити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, |
звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на |
сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, |
ори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb |
да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — нег |
прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, н |
намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао |
е и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, ко |
аква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утуч |
могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој |
увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да мог |
истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а з |
ла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре |
обудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни примет |
анку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му |
Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га |
"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Ал |
?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио |
еве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам |
га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвести |
д то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче си |
очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — |
„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били |
/p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.< |
„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо |
жио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати |
и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p> |
ковац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам |
p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само |
иш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господар |
рхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је |
м лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је д |
беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај на |
а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и |
ше година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљ |
ворио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... т |
њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав мо |
оста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари за |
земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је |
какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју |
другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чи |
речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је |
а сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Не |
на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут гл |
<p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је |
Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p |
лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма на |
е, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{ |
у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часо |
ате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поц |
на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} |
нао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио |
а Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам ма |
у Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p |
> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и |
се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у |
онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p |
ица лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где ј |
речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</ |
ј.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, кој |
о шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поч |
аганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснил |
ад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, |
Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази |
ц у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па о |
е указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га |
розора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и успл |
ривеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини |
ана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, посе |
pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том |
ом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="cha |
иђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговор |
} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и |
ст, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му ве |
умио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.< |
дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Л |
есрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхран |
нише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти |
вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу д |
<p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати.. |
из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку ста |
Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја друга |
Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега |
другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и |
е сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излаз |
астелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старо |
ма га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, |
iv type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВ |
тола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и |
мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по ц |
њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може |
прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у |
грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вин |
ном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет |
силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не |
руба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад са |
{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа в |
ћи; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са |
руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, |
ама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио |
преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и |
еш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хт |
рекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! а |
је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила |
морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивиће |
ло се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и ј |
карала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се |
хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} О |
стане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познај |
у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене гла |
идиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као д |
јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе |
ди, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„К |
е бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У сел |
је на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто |
тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као д |
Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у с |
аступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све не |
Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало. |
огато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, ко |
разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком |
<p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку |
а са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склон |
> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше порани |
p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које бе |
.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пу |
и ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је ску |
етоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер |
е, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре |
мо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шт |
стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у |
да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb |
про у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео |
лио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Б |
там се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам |
и пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викн |
силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је |
ота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, и |
отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да г |
ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зо |
ојим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покуп |
у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета |
ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докт |
га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и н |
осле његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог |
заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па |
ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малакса |
у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и по |
му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошк |
ечи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му |
тан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и с |
и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као са |
мрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Он |
двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, ка |
вно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и ода |
p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још под |
г загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>П |
зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ћ |
док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на |
ти.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој п |
и се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево |
о.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> |
службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језер |
а се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачит |
ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гла |
оје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији |
?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор |
опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није н |
ве теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари |
ој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранк |
у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S |
усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n=" |
до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чу |
рода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по с |
а и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога в |
ничке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје га |
id="SRP18942_C19"> <pb n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено |
амо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! |
од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и ла |
да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а |
нит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на |
<pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разб |
кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога дво |
ли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> |
ице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу н |
мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитељ |
рила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе к |
, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи |
мири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си |
кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, |
у.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за дев |
“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави |
лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и |
преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсоб |
буна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да |
/p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који м |
спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чис |
исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{ |
; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, |
ра своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном |
иновац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је п |
ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је |
ру: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зарумени |
<p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечис |
удио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јес |
рбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p |
није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година би |
је у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не се |
ас доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два кра |
и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему |
шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанеш |
своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак |
{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{ |
крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаш |
дрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хи |
унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ев |
опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да |
а: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе |
ам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их |
а на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан госпо |
о му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко |
се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом |
круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће |
беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да |
као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питом |
натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац |
живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни |
заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> глав |
згубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер |
ад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а |
нда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао изли |
.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам нећ |
ричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговал |
сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата му |
тарац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по ф |
е тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи ш |
но дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> |
еди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ства |
ад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се д |
га и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо з |
сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <d |
мрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Оп |
склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зориц |
сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сир |
мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим ств |
постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко пр |
сле вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до |
м спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће |
уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да |
ко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, |
им наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блат |
b n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„С |
ови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Ј |
инац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео. |
одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је не |
оња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху бр |
искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави ст |
»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин ре |
је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чуди |
>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те н |
оглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Г |
по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје в |
ом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна с |
дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се |
ргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва про |
се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој |
пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
не Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, по |
шко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радо |
од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари влас |
ли нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте. |
у и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са |
пако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће |
мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ћ |
имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} По |
теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> |
p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образин |
прича како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве ре |
би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <di |
је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p |
И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива свет |
ји је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац |
у се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — зав |
ји је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> |
и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из |
ве, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме |
сто, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и п |
шташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који бех |
стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштен |
чи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> < |
се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На |
роба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар с |
рнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам од |
ити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> < |
ну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени стар |
поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је му |
а сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се |
уло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Ка |
ти, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удали |
S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам в |
и.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје в |
е и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запи |
да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа д |
, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> |
раву над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алек |
девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> < |
ти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута о |
орица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим они |
ба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу по |
тео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — |
е благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земља |
се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засв |
2" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То ј |
а ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурат |
а, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да ј |
а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство |
деја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара |
учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску в |
нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не прона |
сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе д |
усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. |
њи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тоб |
ас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко |
pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунц |
ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врл |
<p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p |
нка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густ |
овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчев |
тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је он |
до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу ср |
p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано у |
ћићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу је |
<p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти ни |
} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног И |
p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S |
човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, ј |
ли се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други нег |
ио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међ |
и у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па |
ку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, за |
и шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчат |
вен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш гл |
, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудово |
ци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> < |
.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула |
Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> |
вао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше ве |
е узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дуж |
<p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек |
овољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му |
који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију д |
опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово ли |
да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако |
, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио. |
питао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај |
одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о |
иси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било г |
изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим |
нало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако |
двукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењ |
ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самог |
ре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом до |
па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њего |
/p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало ко |
их 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже. |
да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од т |
е кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега п |
ебледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте |
ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стри |
ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан п |
хехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе |
абла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво п |
илу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У |
ахрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад има |
арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи |
погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стев |
ди млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руц |
соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тре |
до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>С |
напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је |
ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева во |
једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и |
кочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд н |
ва.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као |
јан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку |
<p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се |
мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Ст |
ште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је влада |
ху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није мога |
о болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па |
{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и некол |
мо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет |
на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али је |
ечи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће |
а.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато дол |
убљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да |
ац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, |
ешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и |
извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу к |
S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај |
знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јав |
тити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога жив |
и Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</ |
Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим |
.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему н |
је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде |
ја кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне С |
слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па |
онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да из |
, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као |
т где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне |
м, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи |
погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му |
разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се |
ују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане |
глим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам ва |
брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке ов |
која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се бр |
сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан |
о минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија |
аничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном |
олишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је води |
вим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здрав |
своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је |
аху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У |
говорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S |
ова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом б |
о врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и |
ј прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склоп |
уго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да рад |
, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио |
пињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлил |
притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи |
во место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, дов |
х му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и |
дне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је св |
оупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво |
и Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да н |
ај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толик |
се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошк |
тио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p |
{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено |
асе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко дру |
{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш |
и речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{ |
одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем д |
ржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху |
редомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</ |
{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можд |
ија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је к |
плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> |
} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пр |
цем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оста |
ице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем ун |
већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говора |
у.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег о |
амо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога п |
старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, |
свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека |
веж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и |
ак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом дока |
н удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена х |
ацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опаре |
му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — ода |
</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим |
<p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</ |
ом, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем |
ровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друг |
ада сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не |
. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили |
тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, |
во место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао |
чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{ |
Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зор |
чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Зн |
е тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му к |
па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да н |
ре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија |
трела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледо |
казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ј |
p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на о |
и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p> |
а; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна |
n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео ре |
е веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се |
ва и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{ |
бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо |
о је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што |
Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и |
још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче |
вито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се |
емљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, к |
е, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где у |
вешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку д |
гонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} |
је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! |
Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, |
опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — р |
Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено ј |
дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот ко |
д је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и |
то ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог |
пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће кова |
ријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, преран |
ећ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми кој |
ко сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> |
јцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав оста |
емда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог |
и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну и |
т зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клон |
ење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече |
Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја |
" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и ка |
дом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубм |
враћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима ле |
ш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када у |
уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта |
и <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет |
озна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бр |
Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грознич |
е образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} |
ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш ка |
? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зн |
оме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се з |
p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n= |
ругом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" |
. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће |
га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од |
изе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар |
и дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико |
ај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу пе |
и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре |
4" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову |
ли мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао к |
болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик о |
мукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуриш |
ше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викн |
кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из |
Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! вик |
ега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: |
че да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — П |
>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ј |
да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грб |
ају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био о |
ли ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам |
вом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад |
њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Ст |
а их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, по |
чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на с |
два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара |
а за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да о |
нате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> < |
ленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање |
ао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је |
, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и ви |
кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — план |
ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као |
и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да |
амо од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове план |
зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Ка |
седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо |
>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљ |
онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачеви |
истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме к |
дну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је |
имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква вели |
стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Бо |
и Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове р |
и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те прекли |
како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мрг |
ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умир |
и но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојн |
на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у |
/p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p> |
скиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио |
еби, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, п |
ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана в |
зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отв |
косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а к |
од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корац |
ог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с |
на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се |
тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S |
рце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да у |
9" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу |
ћма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а м |
аре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо |
дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у зама |
то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну |
бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцр |
беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је |
са.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрез |
дило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Н |
цу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до посте |
шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још |
а његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</ |
аше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула |
ако се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му |
е наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се најед |
тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки з |
аде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше би |
свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старче |
е од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао |
нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{ |
старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне о |
и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„ |
да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је |
{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам |
, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, н |
не на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно |
вим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија |
ему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није |
Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</ |
<p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да н |
ји човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад г |
{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на з |
к у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху |
е прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће о |
људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао |
д Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој |
нда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао |
на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к |
) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретни |
било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилиц |
крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути |
S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као |
ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе бак |
грљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му о |
> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам им |
еш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда к |
е Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и д |
ре доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у гро |
ерекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стри |
е сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, п |
се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дан |
ле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Д |
од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на гр |
о њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па |
око, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“ |
вати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху вл |
као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочен |
Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога |
шта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар п |
ериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше л |
</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућ |
се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним |
релети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженств |
"135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху н |
утаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„П |
а љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још буј |
хташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече |
могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као |
рати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше |
љка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама з |
м стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, |
оња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама |
рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљ |
као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осм |
те обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле |
Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар |
а и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје |
је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргу |
ћу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на |
каменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мо |
нко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе сре |
е старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, п |
би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и п |
е више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" |
им јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисн |
> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута |
ове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра |
гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не л |
Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} О |
ати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да |
Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минут |
чи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му |
речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво |
“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођен |
помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не тр |
> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — |
е благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се |
гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па о |
рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му |
<p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога. |
тео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тај |
и плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p |
ог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, н |
ви, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, нано |
ника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на |
замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно |
је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се јед |
водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахн |
шу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осе |
док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом |
> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> |
озвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али |
ве постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врз |
еване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш т |
и кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала |
врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји д |
глед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела |
од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас |
чи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај кр |
веде крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, д |
у је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком одне |
тарцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде заста |
миљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачи |
неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у |
ој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је |
им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p> |
дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.< |
, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђ |
...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа к |
ао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на гла |
седим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре п |
ун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти леп |
у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p |
а слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да |
дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука м |
е свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад сур |
гне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запит |
рио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут ч |
челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро з |
е сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, |
та и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесн |
чи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} О |
<p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта |
пи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који |
ска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове |
ђе порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — пр |
хта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као |
стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} О |
а озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук |
еменити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би с |
на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше г |
чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну зна |
адни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не за |
грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као |
ре угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко |
.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и |
ић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да |
разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — |
ри кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> |
љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрен |
Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, |
је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из пона |
его данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она |
тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико |
p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и ју |
речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари |
роговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! |
сиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад за |
Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прек |
оје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар н |
Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — про |
он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи ст |
<p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <d |
а ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чел |
естре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појур |
нашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{ |
.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам роди |
"31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше |
погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестан |
отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком груну |
ди, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> |
огледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.< |
ога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје |
све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко |
„општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињст |
је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, |
кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом |
ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чу |
сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, |
егова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он |
черњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабуск |
127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, |
} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и п |
где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, ба |
ме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну х |
твори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео ј |
ну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и |
се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и уж |
ари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд уб |
осе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса |
му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савест |
д се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спават |
своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да |
е. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на |
ти да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури |
ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне об |
га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за |
јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута пр |
бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам виш |
ду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је |
ретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „ |
арац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је о |
ј се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и по |
<p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде |
арца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си |
осле ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у |
еницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је мениц |
е; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, п |
у мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „ |
гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је |
ткрије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допус |
очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да |
а Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред сто |
у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, о |
</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напе |
нуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{ |
риђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погл |
тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше |
е из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</ |
ло да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово |
— бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није |
као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста |
е предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи |
није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше та |
а. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми |
</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као |
.{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као |
тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што |
осподара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бра |
твори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те |
оказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желе |
анас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђе |
ади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се |
јућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> |
ао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} |
ним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде ж |
стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је та |
вори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој |
удио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, ал |
јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у |
се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, н |
чи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста |
! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим |
на врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио вру |
„Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{ |
им корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и |
ла од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрп |
а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да |
дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? |
Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угу |
девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадос |
S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло |
Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћ |
одити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи |
рно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити.... |
равили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} Н |
овац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на |
ладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли |
гуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини |
г младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки |
своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новча |
} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава б |
рети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, п |
.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„ |
Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добр |
дном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мир |
Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вар |
Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао |
је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу |
е?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну плам |
..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, г |
иц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако |
олеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново ск |
.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне нож |
“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио с |
м уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} |
их непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да м |
ке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна |
е велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неко |
викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке ст |
м твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га |
заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да |
чима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим ш |
али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} |
Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се к |
p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на нес |
енима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића |
и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала |
зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечер |
риц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој неви |
куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале |
осумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да ј |
годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Ха |
нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, о |
аци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтед |
сао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да д |
је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је у |
атимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је н |
са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и |
.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако |
није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак |
ан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по с |
акну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче расту |
а грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори в |
догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одош |
удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и о |
е не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Т |
Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„ |
ковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је с |
Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн обл |
ц је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитат |
разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом |
м ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опо |
им несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив поди |
има и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у гру |
у је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргу |
? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} |
звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за м |
оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опази |
абранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бо |
деж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сат |
м их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Бож |
на онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, |
тељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га рад |
ћава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Ш |
скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жб |
и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У о |
и се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуд |
. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати ста |
н је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да г |
се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мен |
махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ов |
ђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно |
...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по оби |
аху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је |
ђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А |
S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал |
зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме |
сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећаји |
усти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и неч |
да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, у |
он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку |
} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како изв |
анко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чам |
ушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Ха |
си и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд |
сове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, т |
вним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти |
руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата с |
на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога |
еслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетит |
а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је |
има, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно б |
— Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Ш |
адим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} |
е очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем н |
ишта, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које т |
еним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</ |
ца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} |
ласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом ил |
> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да на |
још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и преле |
идио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа д |
ову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпу |
„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче |
му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А |
>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер ј |
на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{ |
што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и ка |
Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњат |
једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недр |
ла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад |
као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Доп |
ли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божид |
о, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ о |
се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ |
рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и ш |
, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади |
више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и |
еш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму |
обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је в |
еља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Сте |
ми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у се |
ечи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и п |
Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог пож |
цу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Ово |
ору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао сна |
па и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од м |
веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</ |
<p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри |
ло, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе |
е.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, |
гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо |
говори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са |
учја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месеч |
ипом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњ |
оштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати п |
Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише о |
ром на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта |
ном јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је |
шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе |
није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је све |
дахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован по |
е и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неум |
ц.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а с |
их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, |
ргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обори |
угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улил |
Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} |
да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, |
ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не |
.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако |
нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њ |
упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је про |
<p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је дале |
е за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју ниј |
је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема ж |
ујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добр |
пусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — |
а је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не |
нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћерета |
.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{ |
о седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду |
, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и |
Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по |
а којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу |
аш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка. |
здахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> |
иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. нијед |
о није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао ј |
ца, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су |
ма — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> < |
ри-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи св |
дан другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпа |
о у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својо |
кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је |
миља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо у |
е Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоњ |
у — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зај |
ари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“ |
а сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто |
против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочит |
S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити |
Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори |
ца зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p |
хаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мал |
за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао на |
ви дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да с |
ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам |
је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обе |
нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите |
> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија |
лова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате |
остоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован |
о има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у ш |
вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и до |
сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећа |
ао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гу |
х оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да ч |
јега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новина |
— али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> |
>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div |
ро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и |
Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убит |
е уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исп |
се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао |
па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у |
два се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој с |
ква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стоја |
астаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог стар |
а споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести |
о громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени ста |
се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука |
дно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац |
глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут |
, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који |
е.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја уми |
а му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лу |
ва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху.. |
ајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је с |
писано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и |
че! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} |
не и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бле |
гуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама нож |
и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, |
ја му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га крив |
ори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш |
{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело |
ља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} За |
Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је к |
се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>О |
{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико |
ером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола |
пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће с |
више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људ |
ога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма д |
у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино |
гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам пове |
Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекив |
<pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што |
на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у ма |
уги пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио гр |
а годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Ј |
лочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.< |
кну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у ми |
му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарај |
рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га М |
ко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не д |
рвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и |
ак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаш |
модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ с |
ад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.< |
их.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе |
оче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато |
уј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди |
уд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је б |
не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на игла |
је рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село в |
био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао нераз |
ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? |
али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, |
а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам |
одина била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо |
а. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> |
очи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — реч |
куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једни |
Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако. |
ло, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ов |
јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га |
} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак |
днога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околи |
да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу |
пазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се. |
p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на вр |
а...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом с |
p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> |
ан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Бос |
е руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој |
ма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корача |
оћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божи |
о да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узб |
то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и |
к, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са |
ивити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S |
ко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чул |
му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо |
клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким г |
е.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склоништ |
аљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти см |
ече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да |
ратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе мор |
и би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — ал |
36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици |
е, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, д |
к окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из ст |
чију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том трену |
се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати з |
„Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са |
..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се |
лушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од кој |
и.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задр |
, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та |
ора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега д |
као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде |
рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени |
ао да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо < |
а језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одб |
p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и т |
уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике о |
едаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је |
довим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Сед |
сећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набр |
ара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је |
ош 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! ви |
се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — б |
је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих ст |
елу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, и |
т у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала. |
онили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао. |
о, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко |
поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење.... |
онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад ст |
н табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> |
копис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„ |
ликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар |
е стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и |
кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са сво |
ла звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</ |
малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, |
о са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сре |
кнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло и |
међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мир |
: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су |
ци и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један д |
а да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p |
једанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; ча |
а замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, |
ам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. |
ојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по |
еленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се |
а горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први |
здасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е |
ојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наре |
а мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. |
ве весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра |
уби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо |
једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, |
ати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} |
вени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наред |
чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху |
га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда би |
ницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овд |
, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису доб |
прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Н |
звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да с |
усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава... |
„Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, т |
ајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен ор |
{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клону |
ебе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топло |
ти што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, |
ичаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — д |
Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику с |
тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S |
дан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за |
ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет... |
ста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> |
једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са јед |
је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера |
епа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљ |
рчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала |
ји је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам |
е Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Ст |
b n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да |
и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати. |
владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирн |
не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта ј |
о?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и |
атио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ев |
} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огрт |
препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чека |
се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да |
о беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p> |
ише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је д |
дахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси. |
ипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... |
о по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од кори |
толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу |
ма пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година |
жљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне ха |
ена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог |
са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџа |
д опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налакти |
што пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, |
стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице |
} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена пти |
ему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гла |
гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано |
тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосм |
едаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тин |
ти писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да |
и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из |
уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„ |
вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта |
неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у п |
викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не |
и и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, кој |
и плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала |
задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али с |
већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — о |
и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ства |
у молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> |
<p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} О |
ла, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица |
Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат |
ознао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповед |
илан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле |
куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах м |
, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојан |
а. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, |
“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Вре |
осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи |
ено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћ |
кну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, |
орске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљк |
дно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад |
твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и из |
писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово ниј |
— Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није нег |
а у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво б |
амо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Н |
ло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на она |
је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па |
а обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А зн |
се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.< |
зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до |
гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад |
е унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</ |
едрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разглед |
> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одгово |
а.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође |
<p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
доше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац С |
лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, |
обовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, |
ата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остал |
време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: |
друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! вик |
х падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљ |
анственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син |
а ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што |
шина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му пото |
око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас б |
тио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на м |
сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкр |
весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; |
е био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том плам |
к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам ш |
оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> |
г тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја |
прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође |
ао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљ |
вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у мла |
о заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љу |
ргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргу |
ц.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p |
нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грб |
ну.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи |
је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на |
пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нес |
те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног дога |
поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> |
д мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но |
вно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p |
м зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађ |
напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам жи |
е кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди |
сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p> |
> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана ст |
идимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица |
ленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простира |
а...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш |
сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћута |
ца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуго |
ад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чиви |
> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као д |
ли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> |
у ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо верова |
твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за д |
ке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са з |
ар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са и |
ну на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори |
.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да с |
с као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво А |
рај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} |
значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се ого |
уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{ |
и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, тво |
, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти с |
— поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који ј |
унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено |
ше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао ј |
би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као з |
та овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њи |
есму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ши |
>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и |
пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, ко |
тки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна |
био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац вид |
свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако нем |
, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, как |
овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједан |
знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господа |
у зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радоста |
о што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу |
ти.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу |
е разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење |
у није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана до |
на је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да ка |
а у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан о |
и на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог с |
је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседи |
чи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и п |
лачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њи |
ила да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу п |
и му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светл |
рна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше |
, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клуп |
, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и з |
дом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути |
њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде |
те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче стара |
а брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једн |
је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни н |
ад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих |
ода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p |
ед вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомуч |
ио од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сест |
ало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, скл |
зи: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и |
Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опору |
брастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о д |
е било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала др |
ом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> |
етлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда ка |
који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" / |
чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао кој |
<p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сум |
војим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгл |
је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 |
била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ |
е слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету р |
ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стиго |
лавуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој о |
ав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засу |
а ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није |
леда — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који сп |
чкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А |
е удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спа |
умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је пост |
че и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу со |
еју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разб |
племенитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S |
ли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, |
дбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени |
р по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стаја |
ц се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и мал |
ја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежу |
несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побоч |
шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га |
="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије |
не: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мир |
из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију |
а.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> |
од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њив |
о је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} |
десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, |
гу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из дал |
дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајан |
а му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После |
ера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обар |
<p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и с |
ихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранк |
е је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смр |
ио суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није |
гану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом |
час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад ј |
ка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгл |
ећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме |
ида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју во |
кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да |
о.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна |
имо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разгов |
пут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрен |
је млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаш |
>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко т |
ани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина |
етвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се |
е дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Стара |
увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је |
Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пу |
наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она |
ојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко у |
тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па по |
нуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губ |
д пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже кра |
еше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Нем |
.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде прогово |
> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и |
идило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном |
ног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу кој |
и твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бада |
ор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачун |
ило долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и моли |
х из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранк |
столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврат |
као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве |
о човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да и |
свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и |
ушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, трг |
{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још |
е наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да б |
та је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер оно |
! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко |
е у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи |
Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шум |
ити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал |
н се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још |
је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би зна |
а нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке ку |
е овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Ова |
по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовц |
ина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може |
а је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.< |
од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати |
сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре пост |
е да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру. |
?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ј |
b n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину по |
а.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено тек |
оби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као |
говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неуг |
{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само |
зно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напос |
S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег п |
али — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође некол |
неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је |
Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</ |
а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други |
м, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми н |
лу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ |
ћици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очит |
Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, д |
а онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу.. |
во пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, |
скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p> |
Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине |
евера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека мо |
’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела |
да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, |
нутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једн |
есец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати с |
басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за |
а нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде |
а ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} |
имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мрг |
та ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу л |
трени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, л |
ста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола де |
вестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.< |
ан је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ доб |
тале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други гов |
за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац |
занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, |
па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — |
кочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} |
.“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.< |
косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још бољ |
е да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храбр |
ао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и |
дник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div ty |
ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.< |
т се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе |
сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) |
и заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, сам |
ас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и |
песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледа |
тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше зама |
и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумц |
дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> |
в невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри н |
на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по ми |
ахрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прс |
S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зра |
љан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавд |
и за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} |
</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“ |
е ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахах |
хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога ч |
ба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широк |
ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на |
ком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му пог |
сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже |
едео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и запл |
орко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чул |
постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад |
кад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и |
н није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После н |
а дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема виш |
/p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом |
ум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом у |
ица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и |
ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се се |
м? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одгов |
Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ |
pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукам |
по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпу |
и, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо |
да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> |
но погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљк |
ада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице п |
ећ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би |
6" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао ч |
чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клеча |
“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа н |
— одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне |
во и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом прого |
ника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на |
латао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај мла |
наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и |
промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничав |
да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљ |
p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је стр |
!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, неброје |
етли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се |
Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења |
пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па |
уо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отиш |
онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али |
двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвес |
а стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се б |
м испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише о |
пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени с |
анпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непреста |
ећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече ок |
а мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балча |
одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим |
<p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ак |
и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми н |
ки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, |
оје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговор |
скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра |
на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну |
ар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сак |
> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалн |
а поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — пр |
аше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што непо |
се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, м |
еког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, так |
затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, |
к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и |
ише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле поди |
луђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако |
дом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао |
г банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? пр |
/head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута сн |
осиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? зап |
брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи у |
врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо |
певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} |
.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је |
.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелет |
шта, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у |
само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца коли |
или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кор |
сле дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда дожи |
.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се |
{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном |
.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези |
ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја |
старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> |
о овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га ни |
чкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми |
ку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, ч |
еш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S |
дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је ост |
име...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бра |
да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти је |
је се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викн |
лази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упа |
веда удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледа |
ма — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се |
а али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година |
развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друм |
био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо жи |
вац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића син |
дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек шт |
беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb |
ом приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближ |
једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не б |
а своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба |
мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а ње |
д дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и заду |
напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пр |
— Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети |
ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његов |
и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоњ |
горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из д |
м.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја с |
и...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака сто |
,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањен |
их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми |
н, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и |
пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога по |
тари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто |
убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав |
е у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — ре |
<p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао. |
ој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари |
је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, |
, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац си |
ђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти |
м више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло |
на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њ |
па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{ |
"43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет |
е.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и |
пљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам од |
есника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и |
p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје с |
но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад с |
е чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се |
ке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке |
>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож |
еди мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p |
нак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанп |
пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају |
их <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са јед |
му.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја |
Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешт |
ута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново зап |
јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да |
лушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи |
х се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у с |
као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе к |
еје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу ск |
или оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скамени |
Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из |
арчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.< |
лаго од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема |
енутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што |
у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди упра |
себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је ка |
’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам зап |
ар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: |
егледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеб |
е упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појав |
собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриск |
На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред ра |
са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div t |
во насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу |
тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће |
и покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На |
{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет годи |
отице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута |
није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, |
ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p |
р ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не сме |
p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стоја |
} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се |
ада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу |
па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједан |
зносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, кој |
рош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња |
очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, |
је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето н |
ледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старче |
Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} |
„бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пр |
а вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, н |
једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да |
у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта |
је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је о |
а сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био ј |
ним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Ша |
енит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчисти |
ја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме |
о не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> |
иближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — |
енита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз по |
мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, д |
ињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зу |
нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</ |
се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им |
исано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у |
о знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне |
икне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — |
в може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немо |
овек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одк |
арета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одвр |
казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилс |
угом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спу |
?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као |
, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла ру |
стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате св |
рећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогачен |
т Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше |
Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му |
тан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„На |
<p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усу |
је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризн |
тивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре не |
су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо |
(тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p |
им своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но посл |
мац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, |
„Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и |
а само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га |
ти тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите го |
еме па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Те |
е не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе ун |
трио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неко |
а па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој |
један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне |
ошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним |
ко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђ |
, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисн |
оговору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> |
е га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од |
били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше |
о редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут |
тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове св |
е да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке ко |
н је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> |
џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво |
нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Са |
рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад |
кву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза јед |
ти.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно оп |
мо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога ви |
милији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p |
Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан |
другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су за |
гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут ско |
м и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је |
ога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задово |
био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, |
да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже |
Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! неср |
еда у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p |
тио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Сва |
а.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам до |
/p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одго |
младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала |
ти се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гл |
>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва с |
ав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао при |
одина, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпо |
ачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, с |
слио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у л |
предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа дв |
а му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од |
е сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си |
други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-т |
угу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, ал |
нако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањ |
ао да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је н |
кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га но |
аква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког |
/p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</ |
ја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! пр |
наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда |
160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком |
ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — п |
м очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Н |
браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громо |
о.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам о |
и и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} |
мораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећ |
е одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је |
аше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није по |
ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненад |
..{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале |
</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> < |
уња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео |
но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказ |
ован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме п |
ао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљ |
м правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања |
јности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га |
се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом |
у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако |
>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече вис |
а прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огрт |
кинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други |
! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — р |
ислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S |
унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, наш |
ву.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као |
оживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита |
/p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче с |
ђе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и |
ла, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај |
о девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели приро |
уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито |
> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на ста |
ирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је мла |
лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се н |
pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њ |
м месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у бес |
машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни |
јен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, поср |
спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав |
(Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и |
је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња |
ислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се |
имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља |
<p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> |
иметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац преб |
најем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ П |
су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густ |
да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се |
ајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражар |
кренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног |
о минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околише |
и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда |
хе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше гр |
идимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и |
радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине с |
ам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> |
} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пр |
груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица с |
синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио |
овидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобиј |
ени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваља |
се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад |
</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелк |
едао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај |
храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа т |
це.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати |
крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу хра |
а Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насл |
ц коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости |
ако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што |
мао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестам |
Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеш |
ио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благод |
арој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властели |
сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаме |
да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна |
пита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледа |
му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, |
уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од |
на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи |
сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао примети |
о шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити к |
нама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> |
и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали |
убма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има |
на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поч |
о старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са |
ед судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је н |
он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, да |
према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђив |
ет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баб |
p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлад |
бом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине заба |
а бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку |
изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори гл |
и.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледа |
ицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ју дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Ч |
летена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као |
напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb |
ачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али јо |
Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Пр |
{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и |
ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га |
<p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше се |
?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме тол |
ц ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој т |
у брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бра |
смо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје |
одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> |
о отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га |
даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спав |
и проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у јед |
али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пра |
заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка |
стише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном заглед |
ет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> |
пева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Ве |
ветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде |
зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрља |
анко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, о |
неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата |
помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потр |
и је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника |
, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне |
и.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, |
себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, |
равио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога |
је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне |
ву...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам |
евића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако п |
ачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и |
Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали |
па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи н |
старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.< |
теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је ум |
пазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев |
е а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, |
ден ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден но |
аједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухва |
узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напо |
стим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до |
нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога поли |
дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што |
м обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хва |
не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решетк |
крива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен тава |
рзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело |
а на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на |
горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би о |
је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуш |
сом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући. |
је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо м |
! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му |
душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше |
ек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кор |
<p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добр |
а што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути. |
{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хо |
р био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га |
о смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у |
/head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се |
клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња |
се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по о |
благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На пр |
одиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишено |
о утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве реч |
наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше |
у сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега неста |
глед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће |
сна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство |
ледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега. |
р је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би л |
е загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! приб |
жи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бр |
ма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у |
че Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} |
м гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре! |
одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин |
а Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало вози |
p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љуб |
о оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот |
ори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су |
чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, неста |
Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га своји |
и ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог |
ако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишта |
свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама |
е као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да |
м!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни ври |
се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, |
е, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак |
ајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром о |
кну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у |
вари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави |
асташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња |
е старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Д |
риповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница |
замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледа |
Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту весел |
ико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју |
{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу |
Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица прибли |
јој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодно |
; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад |
сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Баче |
помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је |
му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му има |
и њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искренос |
д посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и |
ји у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му |
ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Бос |
шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, |
адивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мор |
м убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чиј |
војих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао |
, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју за |
а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> < |
што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се |
утра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час дол |
згледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно |
ти за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са |
ргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгл |
— Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен б |
еко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одк |
ма, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, |
нуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и п |
агодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p> |
и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће о |
тале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рање |
и твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образи |
н је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне |
тра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом д |
љасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђе |
сам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости н |
> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати. |
, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац с |
викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се навод |
њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нече |
— Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро |
љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја |
демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу ту |
рица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану |
ави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч |
шњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанств |
је разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко |
очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли ј |
азне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цу |
ади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво исп |
и га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p |
p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“< |
а ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему. |
пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљив |
је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> < |
p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам |
ина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Ј |
лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, а |
оше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђа |
>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Н |
е промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено |
на, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не з |
ара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је у |
је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао ј |
драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма |
нога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора |
, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој |
тив мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Зах |
</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одгов |
јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом под |
јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране |
це држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог са |
рну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвавље |
са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густ |
— изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је С |
е.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило ка |
цу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра |
већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док цркве |
а.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћ |
чна друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко |
ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам |
ајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељ |
врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb |
н син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим |
баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље |
двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним о |
ан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} О |
бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па он |
Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„К |
да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бр |
се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на у |
ездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи |
</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Од |
о да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — н |
рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је бо |
> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озлед |
а Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.< |
>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, м |
око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био |
.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити |
стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што доз |
рених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима |
отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је ве |
> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну сла |
{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било |
се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: |
дићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Ве |
p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p> |
ља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у з |
м је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Ст |
вољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином |
нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући т |
и ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> |
е и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бра |
невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп |
ата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 го |
осиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мор |
Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и т |
да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Сто |
умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се ра |
х нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</ |
илине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаокол |
му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на ле |
ним корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и з |
ђоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво до |
чи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се о |
а код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесо |
орске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А |
да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо! |
уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу ско |
<p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задув |
оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сат |
одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се |
ајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи |
одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, |
"22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи си |
ам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао б |
ио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта виш |
д виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда п |
де до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је |
у мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног |
дна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. |
и старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо |
ри стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближ |
кар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пру |
ца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, о |
спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму сл |
ва крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који с |
е осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми о |
је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, ко |
е да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, кој |
јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, проб |
те мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра ср |
о да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати |
Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му |
ке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спаз |
Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећ |
немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор |
ата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час |
чи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</ |
одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опа |
жећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо л |
<p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зу |
ути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа |
изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> |
а живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао св |
одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — ре |
видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Ст |
p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана мо |
ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице |
ег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у ру |
т се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као |
анка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени ос |
д тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате |
ати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутр |
одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до |
бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађ |
себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим друг |
дседник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет |
би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" |
осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац св |
би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одм |
етак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино сврш |
господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи |
да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје |
обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи |
p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — |
ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула |
/> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и по |
те што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора |
непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта х |
дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко в |
ако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, п |
доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп ст |
— проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке |
и хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је |
ј о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, у |
ер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове |
изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о |
њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слуша |
љад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два ч |
ст гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец распола |
препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куд |
тој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, |
грљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да |
Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, н |
четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> |
е већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујн |
д куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> |
кат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропу |
ђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац |
ра, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу дола |
вори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, |
да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но |
свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новча |
отврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крва |
па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шум |
е земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал ота |
се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се |
>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се от |
енутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ |
убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све оста |
један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али |
поведајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и с |
јима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам |
садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно |
уку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више н |
оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаш |
ошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном ме |
} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са |
што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је |
ари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао |
дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати |
ове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али ј |
ам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> |
на сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мил |
тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти |
амо крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога м |
нка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо |
/> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док |
ош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, |
.“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре |
цу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена |
S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби ост |
о, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун |
<p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам наш |
о сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у |
ажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком по |
старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан с |
милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> |
великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и |
ладих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> |
е се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, |
бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} |
{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не |
н, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са ста |
ићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту |
?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те |
о оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, |
вицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хвата |
ранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с |
онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и гл |
о би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му |
} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим с |
се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по к |
<pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ д |
анице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоњ |
о, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{ |
есуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опро |
биљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти |
а ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад зане |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велик |
и од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} Н |
стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, |
и.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два ч |
чали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зо |
имо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише |
то их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље |
да викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је |
да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета |
</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним ст |
— мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи прогово |
је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p |
табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? реч |
зрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде |
трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошт |
п Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један в |
тио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, |
ост.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му |
м месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се |
> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} |
о гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде |
без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио једа |
о приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко ј |
у у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, |
к још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, под |
њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесн |
сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стоја |
{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и |
беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут |
љка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је |
речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бе |
дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат |
са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута ка |
ти дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају зајед |
испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девој |
а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њег |
у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руме |
е бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође |
ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене пр |
} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, ј |
дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутр |
реко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као к |
а мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио рук |
, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, |
тео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али не |
ље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома ста |
сно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза с |
>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тре |
n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора |
рављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио |
асови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те с |
а грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробу |
нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Да |
ано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и к |
меје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Ни |
преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући |
м корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип заст |
бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p |
као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ј |
то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дан |
на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му |
боље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, |
није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десе |
ја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази д |
ати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш |
ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властели |
луга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Ал |
који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, |
крес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав д |
ишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спава |
тне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесник |
аше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко пл |
сак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари вла |
ар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! з |
есет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим г |
о да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћ |
ајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала |
да даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је ј |
ан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S |
рижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, |
питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише |
"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као |
бе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, |
е затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио с |
.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бит |
<p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — |
зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и посто |
кав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво |
тојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко |
рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је вид |
иси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у догов |
робуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у м |
мљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба |
ушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум |
у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не |
па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна р |
у у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може |
шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мој |
лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну т |
натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n=" |
ком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин.. |
полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказ |
зио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, неста |
лагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза |
лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место С |
тави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p |
рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бра |
<p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време |
о, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио |
ти сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи вео |
} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у |
еке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је сави |
подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево би |
опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих |
качићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека |
о је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове. |
з собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала |
му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи |
> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брз |
> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Ле |
онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то |
и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине |
како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! о |
овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам п |
уде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара |
ргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, ник |
ead> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке |
уби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице |
х груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад с |
аху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ва |
њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„ |
уке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није |
урио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и х |
о одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху о |
минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и |
руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <p |
е се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по |
де до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није ка |
урога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — |
говор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра |
могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p> |
>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божид |
— бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да |
ао да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога син |
нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса |
е кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они |
ић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} |
с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мр |
замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> ве |
ер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, |
а чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ћ |
S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје т |
већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих дв |
до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво о |
ста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш |
препашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар |
следње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... |
та га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам самора |
вим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумрт |
...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно бил |
све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестр |
же, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом р |
умртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ко |
лијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа |
ојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече |
p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забр |
рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег |
> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Х |
> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="6 |
о сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си |
> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све |
ече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано |
у земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покој |
ао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај ј |
док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим |
че између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад |
јанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима |
емо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се |
е утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ ма |
ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који т |
овори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили неког |
<p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се |
аше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам |
стима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показ |
и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једно |
орите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас |
p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао дво |
узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стоја |
<p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен |
/p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња от |
оћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године |
вратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи |
ено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака |
ове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда |
сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што |
о домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало |
p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажаре |
и у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их т |
ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разг |
њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови с |
се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми ре |
па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хех |
ко и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да с |
баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања |
роливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} |
/p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до |
дри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="6 |
ам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грб |
иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут |
вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао |
пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољ |
им.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаш |
ела.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја |
рашних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на |
бити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му по |
у, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S |
о махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже г |
ема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где |
> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледат |
е да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. |
да оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — |
разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зу |
јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљ |
е бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Из |
, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и преву |
а када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на вод |
арога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија р |
ше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је |
идимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута |
анка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су г |
и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше |
да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт |
но, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени к |
војим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сре |
да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на до |
у собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се врат |
ове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што пред |
дног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну пог |
гаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад |
грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и некол |
, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{ |
ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: |
Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да г |
д ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А б |
7" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез |
<p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</ |
и би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p |
> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ |
е прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо с |
ити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Боси |
, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био ск |
анпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затре |
Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из да |
воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> < |
њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац с |
ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и га |
оследњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу |
се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирн |
p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> < |
ворим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав |
>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо |
дкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла |
у мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џеп |
омрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене с |
е вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прил |
се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p> |
е — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb |
те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </di |
и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Ниј |
мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је нау |
о могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше |
астане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је |
ослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли о |
сте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена по |
какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p |
олицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошт |
ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу ум |
боња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети |
чење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља |
Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је г |
него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а |
света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мо |
о срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</ |
видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као закла |
дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој п |
е и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка |
поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type= |
дох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја са |
жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман |
није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пр |
ретходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се |
ор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо до |
и’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну |
очи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје |
још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, уд |
" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, уз |
> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као по |
нути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке страж |
ића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свеш |
несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже |
9" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и на |
у од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер |
е.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу |
к, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам п |
а онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: |
издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" |
реко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како |
вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино |
руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио з |
ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас |
два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који та |
како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — |
шњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на друго |
ју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора у |
потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу |
ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозни |
или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убије |
исам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи с |
над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, јед |
е на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовил |
и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрм |
144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но |
о описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде |
кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он |
у.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је |
прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и ме |
уку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој бо |
борила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додал |
ањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишља |
ствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, |
ју, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за |
а два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По |
дну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе иш |
утра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио |
ли ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} |
ен чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић ви |
елка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмех |
је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем |
г.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па ха |
„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скри |
је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је |
стаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановог |
грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав рек |
рела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ |
шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога |
и и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже |
Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте срет |
аг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, о |
су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подиг |
> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђип |
Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села |
оичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду плов |
која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице |
их му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због теб |
маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само јед |
сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње реч |
рвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кора |
ланине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да |
ве већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по к |
а села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву н |
ерен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када с |
као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветља |
роком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и |
} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући |
естајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срн |
ти и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледа |
о ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бр |
сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога сино |
забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је |
стави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде |
да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друг |
ам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није дого |
а ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена др |
да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, |
м како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им |
p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ На |
ерујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана |
ик приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи о |
тина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоњ |
трпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави |
новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њ |
зе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђав |
није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе |
куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кр |
буђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стоја |
.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке инов |
ма њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљ |
један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора |
тојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је |
лише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош |
ма морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући |
ако...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој сев |
</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао |
ио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још ника |
твари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бес |
и...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од с |
есте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја |
подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p |
дио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, |
ке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{ |
S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бран |
ад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог мл |
Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p |
уће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи прип |
ој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена |
ка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког |
Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође |
особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се |
сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је на |
е се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бран |
г брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наобла |
то сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“ |
ре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, |
<p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу |
рога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки |
ио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи |
приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него |
аница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико |
одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бра |
дигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два |
е нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо |
ога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше |
устим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједа |
а сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познај |
менеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљ |
гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред у |
<p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и |
а себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одаз |
изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха |
енади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој |
арога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су до |
је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Фили |
м је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то ран |
.“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p> |
оје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напи |
а врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо и |
во, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче |
прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је примети |
Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.< |
што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она ж |
ла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и об |
ека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </di |
она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: |
роз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече је |
са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} Т |
у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо |
се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би |
ан од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен па |
.“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво |
и га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „О |
што на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде. |
м онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад |
да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто |
али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плат |
од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окре |
и убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, ал |
ачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и о |
сним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хо |
мка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне |
ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна д |
мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зо |
— очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви |
као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — |
пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из за |
еда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у гост |
лемићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помис |
а, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, о |
по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на вр |
у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му |
пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога |
да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак |
м ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и гла |
шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чив |
своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче грис |
не, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и ми |
не, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, |
одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакш |
ештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друг |
гледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј св |
ај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио т |
ретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средо |
ршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све сп |
одило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа. |
знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио |
</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој |
положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио |
унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — За |
.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне |
— Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га пон |
дма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко блед |
у двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јован |
однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и |
ником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на |
ка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити к |
кинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све забо |
ирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је |
пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда |
се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и |
леним столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргу |
драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш м |
ипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаш |
рни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам неср |
неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намр |
е сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречи |
сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем д |
рене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — ре |
И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима |
и на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> |
е иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Т |
ки.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бра |
ше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очим |
акомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и стан |
ајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла д |
уре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>С |
авеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, |
тисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и |
ашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> |
Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад |
ета, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу |
тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махо |
ме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позв |
корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну м |
ву свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па |
ао да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{ |
чак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="1 |
ечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... |
љалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читав |
Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја с |
ажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провл |
а оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам |
пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљн |
n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати |
подара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пуст |
љу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад за |
прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико м |
устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а |
Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? |
на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако за |
мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племени |
ом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; влад |
старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју |
а је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му ј |
није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је |
и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде. |
а...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мо |
нула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у зама |
тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у |
м животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној с |
се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не зна |
— проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам н |
вога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као |
и хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одав |
м са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохот |
е сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 л |
аше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрх |
“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер |
> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликов |
“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употр |
грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Нић |
p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је |
Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро зн |
ре му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и |
p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе |
{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу |
p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — |
њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху д |
од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Ау |
оде га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p> |
ође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељават |
ују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са |
ло стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чи |
инуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац пле |
, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору п |
здравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>П |
отице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим |
мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Б |
"SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ниш |
>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да са |
чеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хт |
а...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, |
из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страхови |
/> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад |
ићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се каја |
....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозво |
де, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћ |
љда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — К |
н од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непош |
Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрх |
и нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, закл |
допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом |
/p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео |
као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са прв |
стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па |
га је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен |
иство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тиш |
и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указ |
унце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Дед |
запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — ре |
по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и п |
, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} |
ао у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јо |
ом бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а |
ао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи |
урена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ран |
аши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила |
дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи гор |
, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео |
а Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „ |
нка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишин |
им летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу |
ла.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задр |
гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена б |
дити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је |
ада се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капел |
та је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам мира |
уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао < |
е ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ј |
, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара |
амац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стоја |
тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да |
и реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као |
„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је реч |
ла пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена се |
јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет преб |
хне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед б |
о жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањ |
ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бо |
дија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у |
а и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком |
запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и са |
о убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му п |
што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „П |
мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и |
се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка |
а, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је |
> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и |
овека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{ |
ка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! в |
се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану |
2_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важно |
пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, ко |
их и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљ |
ину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад |
редње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} |
тац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно |
а счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке т |
здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли |
Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше |
т“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде г |
данпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али к |
ди и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102 |
љиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се |
као онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуд |
Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади |
неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозо |
сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, мог |
ава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, кој |
едам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера |
<p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гл |
м на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! |
омилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела |
Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по но |
осмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија з |
ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се при |
и се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: |
занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви ст |
ка му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S |
ао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из |
S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час о |
двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте сам |
којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, к |
би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се |
На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше |
рца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи |
значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо |
њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада с |
бе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао. |
о и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки стра |
оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери |
Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није зам |
нашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њем |
о да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је |
ио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је би |
дим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је |
шила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаник |
?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, |
сти поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојан |
дао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} Пос |
тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање |
зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад |
о му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво |
и ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад и |
ри речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, |
> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад |
арац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, н |
} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.< |
p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали гр |
.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да |
ли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о ду |
инута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у буни |
е на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb |
ло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да ј |
у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури у |
дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш |
непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као |
... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к |
напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога члан |
та га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: |
ако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче вик |
се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, |
иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! ос |
.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпу |
се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тај |
била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> < |
био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, |
едња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — |
руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> < |
43" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је |
ави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни |
"145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам |
дним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз вод |
S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" / |
ем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад с |
сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наје |
срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће доп |
т на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је |
је овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме о |
кну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} |
о ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана |
шао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам жури |
ности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено |
и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у пр |
тарац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још |
киваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким |
у као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брз |
рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја се |
наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам |
ио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљ |
ац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам да |
те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, кој |
мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и |
нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу |
се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, ј |
аљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори на |
екиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима ста |
тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан у |
преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од |
зничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче З |
сли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познај |
лазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено пог |
ма му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога |
ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њи |
нпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и |
речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено |
ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора |
ску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, |
божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Ми |
ив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло |
шом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио |
ила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала |
ор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у срб |
енуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мрг |
опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном за |
рва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирн |
у неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бра |
о чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати р |
алога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</ |
— опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“ |
прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједа |
на тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!? |
чера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио |
аше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра ж |
у, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да по |
ају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> |
ица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана |
бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Ж |
збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је |
> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p |
ио здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво |
ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи зб |
ропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти |
огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојн |
цом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљи |
е стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилаз |
ли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шт |
страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав |
с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стр |
се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне |
че младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли |
алу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи |
са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше |
ошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпу |
ато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође |
Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту |
ишта не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Вета |
год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао са |
живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине м |
н и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није |
а у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежал |
„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загу |
севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: |
о, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> |
њим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} |
лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па ка |
Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па |
као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад |
<p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него г |
е сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се креће |
е нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! в |
Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог нев |
у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у |
био у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њи |
.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} В |
мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радо |
уо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је |
живиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отп |
ање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и |
ић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћере |
сно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, |
су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоч |
На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, |
ћу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта. |
збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта |
Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговара |
своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињ |
n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда... |
плати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаве |
морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред веч |
ак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p> |
{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извија |
вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Јед |
на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p |
се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бр |
из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и с |
е, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика |
отмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се кре |
стављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила |
њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са мал |
да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом |
се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла хра |
ата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био т |
оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини у |
? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одгов |
шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да ј |
кварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред |
Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом |
/p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња в |
бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, оп |
Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор измеђ |
у новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послат |
ило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> |
кад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал ка |
ац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да |
а онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрест |
уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ |
ој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумен |
цу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Ста |
Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да |
био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због о |
ну дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи |
лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени |
ати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли |
ац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„ |
кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуд |
заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио ј |
на у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор |
ност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак |
оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је |
бразина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком |
се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овак |
у нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мо |
ше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одс |
ишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господин |
гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога трен |
ргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун |
аше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је г |
убе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми ста |
ко да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц |
и странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без |
а богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“< |
рвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем дон |
еш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни х |
ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се боја |
аћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљ |
етине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, |
изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац ваше |
нађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и ј |
ше чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се |
латко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља |
ри свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копал |
рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш о |
т све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав |
„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се |
се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро у |
ицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је |
ао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свим |
о и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била бо |
но у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки по |
нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и |
е животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овог |
ад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак |
о у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном г |
и и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласи |
ило сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друшт |
уо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, |
својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога |
глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуч |
ежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: |
112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим к |
па га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> |
нај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху |
кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно |
ш се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило |
а мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — |
че Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„П |
>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашно |
је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. б |
одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време по |
ластелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га |
у пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да та |
синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стри |
не Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г |
ко неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи! |
заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да с |
— Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш н |
ажена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што ни |
уга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога |
ла, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: |
Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му н |
доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачки |
ло црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се |
несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} |
могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</ |
лила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!. |
вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала |
p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема н |
игоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ |
облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди |
"32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“ |
а свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божид |
есеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јеч |
јатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до т |
ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нес |
/> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случ |
е тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети м |
} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео |
друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован |
и мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку |
ци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се п |
љив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлаз |
к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађ |
е молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него |
стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Сино |
не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео се |
чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се о |
знаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жр |
Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни |
верено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила неч |
бом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља м |
неше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p |
срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се ка |
је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очи |
ао заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је ме |
.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Сто |
вала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у к |
ао да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше |
себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у |
њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати |
> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у мо |
стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекован |
оше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„ |
але добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било |
једно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је од |
свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без |
уг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико примет |
могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли ју |
<p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гл |
ег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање чели |
чу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у с |
ти, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда |
амцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; |
м шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут |
ако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров |
а овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и с |
где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да |
лазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и по |
гати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уж |
</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и и |
ред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепан |
онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чи |
рекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да |
ву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја |
ип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодар |
да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод к |
од тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из |
велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n= |
ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта ст |
ца баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„П |
змахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко прим |
и се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен |
Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> < |
га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> |
га, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ст |
озор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он ум |
у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} |
руги омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци ово |
уљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, ал |
— оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више го |
која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече |
е.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p |
рзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хо |
Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старог |
зволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену |
оручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На блед |
тано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудира |
трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те |
аше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предоми |
сто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца иск |
<p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као |
речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна |
двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ о |
е Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха |
творио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја ко |
рбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког |
се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје о |
а на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мо |
преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате о |
оси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, |
дано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мис |
!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога |
Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бо |
гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разуме |
<p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p> |
агом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар |
тео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је л |
умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранк |
а ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мис |
тву свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је |
га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он ј |
. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само |
ан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао. |
и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га. |
је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао н |
<p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, ш |
који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од |
његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, |
о већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљад |
p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра |
шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „ |
00 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом прија |
огла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести |
м проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити о |
да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало |
шна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста г |
г, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га мога |
еклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка |
човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се |
рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам ос |
е се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби ст |
малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и љ |
римо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у |
и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчи |
олео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најл |
едну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола пома |
застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац |
="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби |
веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да припо |
<p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — од |
одиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво с |
ђи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на |
адила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.< |
а коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господ |
е душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планин |
Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па |
већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је |
зора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грб |
ш и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му |
еној соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на п |
била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведр |
преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јер |
се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму б |
ишта — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња из |
дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже м |
другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав |
лактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са д |
, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост |
д прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> < |
n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа н |
сењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Н |
{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њег |
ловито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна |
рату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанстве |
>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је |
ишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налакти |
н и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> |
хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p> |
м се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</ |
вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем к |
о повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корача |
стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и дру |
ари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео пок |
облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све ве |
спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је нова |
у се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чу |
ега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге |
{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испал |
квог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и бр |
</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из |
о прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше так |
да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе |
м тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има ж |
о, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири |
кочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" / |
ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да |
ца, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу |
је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро веч |
дна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио |
пазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па у |
и она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{ |
воје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од д |
скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два неср |
његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом ст |
Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљ |
ечио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа |
Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p |
То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; т |
поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, оч |
300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд |
астелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за ча |
ића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених к |
ај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар уб |
На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, преб |
немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко бл |
учан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је |
ко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врат |
о у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и |
ко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, ј |
лађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напољ |
ао да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога и |
отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и о |
е загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече о |
поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се |
бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. |
нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на |
сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој поко |
а четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„ |
} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајан |
бичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео пр |
му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу |
је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало |
ти нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине |
су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намр |
</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи |
заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га о |
звади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, тр |
а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе |
и од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид |
<p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, преблед |
ећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргав |
г убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и |
Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико ис |
га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан ј |
онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне: |
ој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако г |
можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али а |
ађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усх |
ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и |
не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онд |
ему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом уда |
еданпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче |
а је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и ч |
есе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа |
амо један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи |
да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега ис |
е знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> < |
тегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу |
у, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад |
Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљива |
сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му ма |
пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из рук |
епеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у пр |
га; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Сто |
ти преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био с |
S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које |
њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширо |
рашну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветр |
ран да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним о |
еје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Ст |
врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њ |
претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по с |
ластелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он |
да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је |
посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p> |
лину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре ни |
ка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ пр |
у него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које по |
одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је кра |
је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ад |
тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка вл |
поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом је |
S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.< |
и очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, да |
а је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је |
и и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица |
ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од к |
мети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њем |
је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је уре |
би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њим |
достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, с |
се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образина |
ближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одп |
ка против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пу |
и друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Б |
на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслони |
„Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бра |
најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“ |
Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907 |
оља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти |
а је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</ |
о уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не в |
; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмил |
и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта с |
ачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачев |
ило описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се гр |
читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Н |
шње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање пон |
г свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све |
? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му п |
рави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жал |
прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне р |
бори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве фла |
ајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђ |
поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо ј |
утао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу д |
и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен р |
ане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да |
који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и |
оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина п |
{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} |
ко одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор В |
д речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, з |
иле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и |
S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке г |
не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћил |
ем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Ст |
појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; |
<p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућно |
лети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне бу |
и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико |
да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехо |
кне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зач |
онаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше мл |
ћи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, |
бите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и |
а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у стр |
орише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запн |
зина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма |
весно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак |
икну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова д |
Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Боси |
ста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, ко |
вој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то |
е грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна |
к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и |
> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због |
пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на |
расле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави |
је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који ј |
и — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а |
надио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо |
ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могл |
/> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а |
а се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична |
мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се гр |
а последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! |
n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра д |
во, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими но |
</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријате |
, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стот |
ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га ј |
дава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! вик |
и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и |
човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може |
ти, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и |
<p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са које |
е могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове бл |
прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p> |
паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао М |
га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писм |
апоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапу |
шина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваш |
дарцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Су |
ну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то |
ди чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече б |
"111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чама |
једанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надј |
; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, стра |
ња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, |
као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, |
воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непре |
еди у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> |
> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио д |
ико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, |
огледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n= |
гледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи |
је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука о |
Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{ |
И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече |
p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; |
и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо.. |
<head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног дого |
а превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" x |
и сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</ |
ђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> |
вакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и ма |
х...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, а |
.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бр |
д га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо |
, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p |
добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на м |
ина.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке су |
не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — проде |
о обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш цел |
и нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Х |
дар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ник |
атраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо |
ко да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и згра |
је, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако |
амљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилег |
крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице ко |
кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p |
сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица |
и рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца М |
у обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опас |
. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењ |
у је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — о |
је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана |
обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јо |
>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише |
м — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана упра |
иметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па |
је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај |
од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од |
би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа |
едао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јова |
рац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом при |
се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти с |
скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мор |
ка; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасеч |
а да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно |
м шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље ун |
о, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>И |
о какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се ос |
, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда б |
} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је |
аписао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је |
тком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако |
н био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па о |
кнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу отк |
ога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц ч |
Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати. |
нствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
гао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу |
давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећањ |
у још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког б |
кивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> |
молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше санду |
акле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему |
е као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињ |
из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би |
p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи |
наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како с |
утао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би |
} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почас |
зишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута про |
са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би |
јну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу |
мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Ниса |
буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склони |
У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш |
ехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је ор |
са, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb |
себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> |
ар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана |
боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, |
ине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у |
нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{ |
ужене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> |
шице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, прола |
>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долаз |
рио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани ств |
а новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{ |
ним очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није в |
а у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли пр |
Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше ја |
зина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћу |
д човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громо |
едео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p> |
део је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бран |
а наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Пога |
рчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком п |
од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга вр |
љио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око вра |
и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} |
руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише |
лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде ст |
л наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — в |
тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше |
је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него |
игурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Из |
догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су раз |
p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестал |
је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није п |
смо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади лова |
д наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му прос |
ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз пр |
ма и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, |
у јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознат |
му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бра |
ега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обе |
старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годи |
у у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не |
о страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S |
S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку вла |
и сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси |
оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан |
колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба То |
наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи |
ад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бр |
и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем т |
опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p> |
ном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је |
каху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се се |
ко правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{ |
{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но са |
ргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиљ |
свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за једа |
тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника бе |
ди.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благода |
тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да у |
д како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми |
ац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за дв |
заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је |
Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину њего |
осто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар ј |
им што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо ц |
угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио |
дах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема у |
као да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А т |
о сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против гр |
бљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баб |
Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја к |
абета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мр |
истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Т |
ишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова |
ири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да |
ди <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и |
ро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у |
} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти |
стигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лак |
дно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, не |
амо што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време п |
ам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио о |
РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> < |
ђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За |
</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„ |
о било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошк |
зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p |
прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави ма |
, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... |
звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћно |
</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је |
ајбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љу |
одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема ра |
у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> < |
не проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се |
лио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена |
ена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изи |
и властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се труд |
беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! |
и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује |
домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, о |
а њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хв |
осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али |
не и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ т |
зе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин с |
ном, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушиће |
на поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљај |
пан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на |
>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од |
: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више гово |
трашно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје |
и кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје н |
као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по ти |
тарац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се |
дивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се ц |
и ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном м |
сати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу м |
и да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете н |
лина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства |
да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући |
ерује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас |
догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те план |
сиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем |
се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне |
ри онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стоја |
хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени |
чео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њим |
, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљ |
{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стига |
ознаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти |
лико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и |
/p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сав |
, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> |
пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао |
камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! ш |
глед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и са |
о пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, н |
појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенк |
есеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка |
бра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га |
е један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвен |
и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од мили |
едну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} |
стур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{ |
к не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, |
изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече |
Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да |
се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавој |
ом промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним |
дом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и |
уци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави |
дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га |
седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га преглед |
и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.< |
им Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наиш |
но се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше с |
виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ћ |
рљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и он |
мо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n |
</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после п |
врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило |
ц крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука |
гао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало |
ељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нис |
а знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест |
ве ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искус |
добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо ук |
и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац |
латити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак вла |
ајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једно |
> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној |
тивне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — по |
рилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окр |
та рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да |
пи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S |
.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у јед |
ранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста |
анпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непре |
тало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако |
ло ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота |
е и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест са |
вога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type=" |
“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“< |
че руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње |
одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на |
. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочас |
а га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазн |
паше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње н |
вен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у |
ли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и |
реба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати ил |
на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца. |
песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекив |
еч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну д |
у, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом |
најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљк |
ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би д |
а оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А |
један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова им |
обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана м |
е једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је |
{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао |
већма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним |
руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори обр |
ца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} |
ном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој |
</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаће |
не, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, |
м страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане р |
стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати та |
е препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собо |
.{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо н |
ном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе |
одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, |
Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој |
аго вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбу |
на догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се |
да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="1 |
не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опе |
ислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала |
уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> |
очи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стан |
старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим ре |
кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.< |
ао да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скам |
да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми |
чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти с |
велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај |
: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу мл |
.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укр |
рши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори |
, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше т |
та: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! вик |
то гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не |
у, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њего |
вља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Сте |
а хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? зап |
ати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: |
о, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не изд |
учи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вил |
минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили |
мих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав |
о мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад |
ни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мр |
погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упит |
кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти |
>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опа |
а онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох |
плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло |
примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>О |
л’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једн |
</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљ |
S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас к |
</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, |
комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</ |
левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Л |
ранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрес |
пи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прег |
неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из |
/> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те ма |
ом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење н |
ћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и по |
.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле |
аже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао ка |
мо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када |
техе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, теп |
а стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p |
и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви |
е воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поч |
су положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, боле |
ога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указ |
оље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује. |
рзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Б |
Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде т |
на Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, |
усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму |
такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, с |
и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он ј |
у нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обз |
и у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчас |
е приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и пој |
тишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих п |
бојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та в |
еби и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и |
, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно коб |
од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" |
на и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше |
авину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га ле |
м убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је |
ло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужа |
ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем |
дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом по |
лицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије |
ју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко уби |
, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у |
брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже |
а сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је би |
огли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је пре |
слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац |
неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом ј |
ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се у |
иља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је |
Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и |
одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 |
S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше ј |
} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у ла |
повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрв |
кова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бр |
ји се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад |
рбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше. |
роговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па ил |
јаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи |
p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је про |
ојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд пор |
о...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених д |
p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни |
проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p |
а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунар |
атраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспр |
ар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик у |
рисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну |
е до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече |
до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе |
бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати |
ње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, |
{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он пр |
е далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник слу |
аг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне... |
ао од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си |
е у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари |
кама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бош |
Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао п |
и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стран |
већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више ш |
аци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си б |
да оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, |
поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да |
Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата прово |
одсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која |
Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад |
ам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам зна |
Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шт |
ави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очим |
Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна |
их 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, ре |
о је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Ш |
оњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грб |
знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава под |
беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! вик |
де...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и |
насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Каз |
ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те о |
насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p |
двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? з |
га је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је |
који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био. |
а грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у |
Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један д |
и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим. |
ао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> прос |
ина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само |
ар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се ис |
возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главо |
једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак г |
ад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо ви |
чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваш |
.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре де |
аном кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се |
еоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз |
/p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одо |
повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозниц |
ао онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мен |
пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" |
сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — ре |
ји је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљк |
аску из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице м |
p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у |
...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — |
као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња |
ше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задр |
а и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лута |
а знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбо |
мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш |
а ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не |
лио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} О |
/p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p> |
едва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се нај |
ала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од |
ећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају |
арца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да |
ше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> |
прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде |
милосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег прија |
у је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твој |
ке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тиши |
ем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ |
им.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</ |
аним корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га |
на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Ст |
ном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је б |
<p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и заб |
сподин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту се |
че! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чује |
е речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже с |
оју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас. |
смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз гла |
рога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се |
!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање н |
ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.< |
спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну |
никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да вид |
>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте и |
та, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен за |
<p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј |
з — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.< |
."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> |
<p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад |
та у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којеш |
ораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разгов |
м, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се от |
гуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> |
трицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња р |
њено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћ |
p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и с |
руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је вра |
се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше г |
ти — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из косту |
а, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} |
p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало у |
свешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укр |
је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ћ |
скези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скор |
екнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали |
н и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, у |
p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли |
. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пр |
а покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га |
пи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелк |
о у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато в |
о живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. |
ба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу ос |
</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово |
ћа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим груд |
ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко узда |
а вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„И |
ка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Бо |
ових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и |
бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ О |
> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису |
цајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — |
/p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестамен |
е запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p |
као да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико |
и разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана |
е још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, |
а то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за те |
мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље |
м и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго |
p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овд |
е Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век |
ео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па |
уштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да |
собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} По |
це...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо |
чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез |
га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... |
бњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник примет |
е...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћ |
им грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p |
т коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео |
е исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут |
није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p |
чима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ при |
ом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са |
дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се п |
о си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у |
„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али |
да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слат |
не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бран |
јетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је н |
њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кр |
запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> |
женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узв |
пут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себ |
се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда |
и странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома о |
да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју |
же и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку |
.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. |
ац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ов |
лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ с |
претите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд у |
рт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очиј |
о јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једн |
те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим |
грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пруж |
увару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„М |
> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</ |
ио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} |
акића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом р |
„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</ |
обе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу |
S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све |
/p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде |
о се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница ка |
би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе ф |
абасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разг |
> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је гот |
риц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. |
а Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи |
на, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш |
— прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обал |
ка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да с |
</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше бо |
p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошк |
дазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је н |
е.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво А |
реме кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, на |
је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ |
на или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао. |
ићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p |
вно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> < |
рбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој |
не и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био н |
евојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио |
о пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече |
.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стол |
есет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми т |
ра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми |
ити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си с |
е знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти |
околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако с |
га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац |
собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо ли |
тво — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је п |
против, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> |
лео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста |
а.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њ |
о руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох г |
кргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не |
о га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изн |
арца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и за |
/p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим |
ао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — |
јан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој стра |
ва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — |
х са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — |
е Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нек |
иде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи б |
отресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, п |
п Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад |
ргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња б |
ром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господ |
и.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ |
а чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко |
најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> |
својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је |
а је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ј |
езано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збуни |
и и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао |
дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у ру |
ово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шт |
но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет |
.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} |
стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам оста |
ца председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се |
азбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи |
уши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p |
е бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“ |
вар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре |
и, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ни |
дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле |
љиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу к |
о је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и |
ела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговори |
сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном |
>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> |
S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мисли |
еше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац С |
узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају |
с бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шт |
ој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — си |
игрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина |
као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретник |
га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила |
ислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мрг |
ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина |
наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, ко |
зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стига |
сретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би |
че: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер |
кови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам о |
ао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што бе |
е му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, власт |
а..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла пр |
тим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и |
о пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „ |
<p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим |
и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па |
ом живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а пог |
поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старче |
ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p> |
те овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севн |
странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут |
</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је доз |
пасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред |
арачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим збо |
грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек посл |
познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице глед |
е старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, ко |
, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе |
први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две т |
матраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у |
на као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па ка |
моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу |
на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало |
нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, г |
коро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено |
тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки п |
’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је |
знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога |
ш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, си |
мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, |
за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити п |
S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало |
и ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је |
/p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед |
е и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже г |
<p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет |
.</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. |
ка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је |
неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан н |
о рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“< |
замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно же |
риш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>И |
и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како |
</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млог |
ба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закра |
се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се |
зик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним |
но гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је |
<p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} С |
— рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у |
окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не го |
ледица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она ј |
ледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, |
, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају |
и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху |
гову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узет |
ко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко |
осподине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији |
те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози |
ајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на дру |
акао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му |
е, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се н |
прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окре |
> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се с |
погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јест |
вога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицо |
отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после не |
мате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозн |
етно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја ниса |
да, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранк |
/p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да н |
ади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити ср |
ло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави луш |
— хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збого |
, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још д |
ију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> ује |
его ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се |
тарчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим |
могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и |
ло с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читал |
која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа доз |
лук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противни |
али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је |
хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> |
засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори сво |
дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.< |
ан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Сто |
— одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словим |
д колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана |
је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! |
„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек бе |
е, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу |
ји је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљц |
е..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде поб |
са старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном сви |
и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друж |
ога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима |
е и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха н |
о кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана |
лко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сва |
а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разг |
да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} |
њ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку ол |
је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима |
у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем |
му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је |
шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви с |
закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан |
сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би п |
е сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте |
ткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ |
Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са |
.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочек |
о и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је |
ер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и |
расли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста бога |
.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на лив |
јана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Ч |
толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачуди |
з зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одгов |
руци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му |
поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
вам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је ве |
е могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак |
обро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја с |
адањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="1 |
ветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не |
е, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с |
ио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type= |
родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како |
изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се п |
tlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>П |
која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти за |
ући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленил |
ат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обр |
кве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у вен |
ошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венч |
о — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме р |
згледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста |
, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу |
— Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешка |
лио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али у |
војка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> |
ну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — п |
{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом з |
неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они обр |
пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече |
а са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће о |
и! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, |
ао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима |
ко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! |
нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p> |
ије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је |
</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се бр |
сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чис |
ђимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио ча |
м.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у ј |
рбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру з |
жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну об |
вадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:< |
као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! вика |
но, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш |
очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном |
ито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хват |
а за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — м |
у у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, мет |
а тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде |
ва је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео г |
не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скри |
обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвир |
> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тре |
брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се |
про у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23 |
очитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очим |
беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима траго |
е скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> |
ц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни пс |
кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар |
ога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа сед |
свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „ |
чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопље |
, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста |
одиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам |
а је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда |
>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље |
ед ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоко |
ај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као как |
упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али ниј |
ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем |
олину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шт |
Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене |
ам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим |
ица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један |
дао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ п |
део сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ н |
„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезат |
тно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове рук |
— одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац се |
бале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро |
би.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранк |
> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? |
400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је оста |
арио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако чес |
pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па |
иноћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господа |
е — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђа |
собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим |
.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и |
вога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко ли |
оња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који |
ако ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. |
часник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се |
де, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, кој |
е оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио ре |
ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте м |
„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између |
еколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без о |
b n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мр |
је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта |
се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, пог |
обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> |
е из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов |
о и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад |
што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све ур |
ис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а о |
ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чу |
ајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху |
збиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себ |
не на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола |
погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети |
рхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати... |
клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори о |
смешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта т |
е налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај црк |
јавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окану |
ао да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ |
ца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива |
— бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и |
<p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једн |
кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама |
/> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми п |
згледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Бос |
се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, |
— говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„ |
њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да |
сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себ |
ћ приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав |
прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имал |
<p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга |
розори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се |
окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да м |
, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи д |
прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и за |
ше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске р |
глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим |
они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која |
, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, ст |
и човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p |
, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем З |
ђе к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жар |
усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Ум |
ламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну |
стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху |
се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чвр |
мац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку |
се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће г |
мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном н |
ашан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну св |
ри онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>О |
ти нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, |
амо је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеш |
ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ће |
н, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држ |
једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То |
лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под |
а висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у кр |
пут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њ |
ени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаок |
се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиств |
дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче св |
о излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробо |
уку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, |
Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш |
сто долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је |
рата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац |
оброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја са |
д примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p |
азао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши дед |
и је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угри |
еда у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и З |
то погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му |
и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није мога |
о чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је л |
мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двор |
као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се |
стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у |
безекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разгова |
бледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но о |
ао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повад |
ио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослов |
умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај |
ута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зија |
ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Мил |
у куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — |
уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се в |
му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли гла |
година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је |
> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њен |
али.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, ил |
ошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљуб |
је ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одма |
но биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој |
и нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, |
ијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један ч |
ло унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но ст |
з, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.< |
ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! |
е благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На |
а си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута |
и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви ос |
1" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Ср |
ке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Ш |
анко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} |
ина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж |
ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под ре |
ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим цр |
а.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога |
</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још је |
властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онд |
у га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрил |
ана.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лиж |
} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на |
кога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка но |
чног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој |
ху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренут |
шка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их поглед |
да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске |
ло и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упр |
се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} С |
ица као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ов |
једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и пр |
S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, и |
н ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често ј |
сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весе |
е син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дор |
ранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога |
ана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио. |
а воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, |
е брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће |
ечи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покр |
ја у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију с |
ко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи |
о...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше |
{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света се |
држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пут |
на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум |
пази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну |
а противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и стра |
дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упал |
.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах |
то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут д |
ала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну |
оћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама |
зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави |
је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера |
ред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви. |
лов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на |
тна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима. |
ексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је |
ра остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се |
дном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори |
пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела |
о дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> |
грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? |
иље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда |
бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли |
штен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — |
ше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дот |
а није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.< |
="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта с |
ош три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вин |
утак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се |
аки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p |
ла.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме |
међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст |
обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склони |
“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети пре |
е је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као |
<p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци. |
о примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости |
је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! |
кво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као ра |
онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Уву |
лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p |
еном, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је |
ском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као |
/> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позв |
еника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора бр |
ироде, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће |
Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао |
о је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} |
</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„М |
{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмеш |
кама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерав |
се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога |
ше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столи |
орбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где |
Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево |
аке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама |
ави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на стол |
а додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, уст |
као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, |
у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као д |
!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћут |
коше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су о |
ом равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је |
без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељани |
<p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно |
ац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о |
ати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} |
на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наје |
ик дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се |
та, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усу |
њу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја |
некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка |
ога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Зб |
м се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита м |
љања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко |
Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образ |
ож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на јед |
једанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим кор |
.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрен |
и укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хај |
а малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа вид |
нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих |
ше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као |
мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече |
дскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба С |
вом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — В |
је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Бил |
Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитв |
вичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана проти |
, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи п |
— дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестамен |
ово пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>П |
угом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бит |
екао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом с |
е, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам |
осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се |
.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је |
е.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ва |
кописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуг |
ица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“ |
/> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, к |
n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је тол |
p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је с |
а масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд |
као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио |
чита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <p |
отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> |
време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто |
же до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и |
трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ов |
p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша. |
/p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> |
а преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} П |
.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Але |
„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи |
и... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кора |
стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше з |
тња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла |
се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас чо |
на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде |
ћ племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених оч |
ац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је ф |
о.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше |
вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове |
кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! |
а јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео |
торо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверск |
о да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше г |
чаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан |
тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свеча |
га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стри |
но и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крај |
та да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога слав |
увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлаз |
а Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју |
ера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је ч |
та.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се |
и крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст |
ласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде ба |
љину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као ш |
аца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеб |
приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор |
Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати |
на мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу н |
да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд |
у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је |
p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго |
г је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљани |
ри поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“< |
као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре |
ог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="15 |
о све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто п |
рећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грб |
ојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим |
веног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед |
.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас. |
а онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне |
сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Н |
. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и иск |
о стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече |
<p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128 |
спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанс |
нога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p |
а казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али |
има: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад |
почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са |
а два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве |
е са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средин |
Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда |
рака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво р |
„Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда узд |
ш.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> |
у на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поч |
кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продеран |
синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ва |
<p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div ty |
ше богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и |
ње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу мо |
је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у |
клецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у гр |
што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима у |
лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и м |
дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на п |
а је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну дв |
ј га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> |
анко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трз |
, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} П |
олико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу |
тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина |
ња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — завр |
ето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како |
цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер |
кашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим |
ено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечан |
ам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у |
ртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи |
вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на зем |
мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин од |
сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло с |
> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — прого |
, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стев |
ачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поз |
онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном стр |
је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју |
> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли |
ога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су ја |
.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте он |
син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па о |
ке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико сн |
викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p |
ре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да пр |
си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — од |
> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p> |
у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опаз |
<p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка С |
у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли |
р...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>П |
> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет |
Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падош |
37" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на |
<p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох |
поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добр |
а лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, |
говора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам |
је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори |
ишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће |
Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она |
зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза |
и Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је оп |
тана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали п |
а још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? најед |
за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нех |
речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и |
ичекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта нес |
S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разро |
чност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто с |
биство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сео |
колико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговор |
Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не мог |
апеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да |
носити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом у |
, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојан |
То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти тр |
е! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савес |
ваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>На |
мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли ј |
олу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде. |
ј а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} В |
лагослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одма |
— Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад |
се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се |
је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито |
вери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам |
сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? з |
нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, |
стане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам |
чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> |
корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко |
е читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је б |
еке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, |
о низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је л |
ан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и |
ате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађ |
горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби |
се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не про |
шину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом б |
лакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај уб |
/head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, к |
отре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра п |
им.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав |
ом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно |
имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отвор |
.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хус |
нув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас |
о тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он |
почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p> |
и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, |
да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе |
ко јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу |
е ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или та |
племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па пос |
тије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде с |
ла у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} |
ну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“< |
а пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељ |
њи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем пр |
а <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или |
е старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо с |
ра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>По |
редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне в |
и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу |
ћицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута. |
ду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При ук |
етку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио |
се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро |
<p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испр |
стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не п |
све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дош |
овори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p> |
љу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Бож |
ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у гр |
емљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> та |
гов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> < |
о, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Да |
ила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква ва |
опи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави ка |
оња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} |
у бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једв |
ен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет прогово |
, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он |
бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитн |
> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана |
стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједн |
свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у |
нисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у стар |
би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма ра |
а загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује |
и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти ода |
о где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао на |
о је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да |
смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешк |
> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гроб |
као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана |
p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хус |
адимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Сам |
раше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, в |
странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрост |
ржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, |
ослушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек |
вету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му суз |
ута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући цр |
осле прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столо |
пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p |
зора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, |
е је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из стар |
старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} И |
управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, |
— прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза |
деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће би |
рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>С |
нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p |
аву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморн |
е.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повади |
ћи црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у ње |
о, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај ст |
у — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај г |
одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестад |
м прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вија |
тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит. |
вори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш на |
зеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би м |
а куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му ка |
де полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Ла |
нам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам освед |
идила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p> |
и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је ш |
жи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав |
тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S |
а прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дозн |
ше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој с |
еру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му |
оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, сл |
на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> ј |
ргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави ле |
је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцн |
итао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до ст |
ро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене |
е нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда |
ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртач |
де је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</ |
децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Не |
пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мр |
уо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — прогов |
ек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га ос |
или мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На в |
n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бе |
е домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је пола |
ити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговор |
еван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Баки |
седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> |
уком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само јо |
ору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете во |
ом господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, |
ени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од |
винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере до |
ао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у |
<p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па ма |
ани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно х |
ац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није |
крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачк |
да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад н |
арца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, |
му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S |
волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са сво |
у топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала |
е једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тр |
кар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варја |
долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио с |
ије био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова ц |
на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја |
лиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и наг |
жи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у најве |
етка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши |
сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела ж |
} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те |
трела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се реч |
де — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али |
убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — ви |
унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и во |
а, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овд |
о, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“ |
здравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан |
ајвећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго |
од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у дв |
у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио |
ош данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> |
је име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угости |
— То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово |
зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има не |
е ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио са |
„Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала |
Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнем |
па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресе |
е тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} |
ије — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад |
в остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му |
рицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бо |
е; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми ис |
!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бе |
драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше |
јног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на к |
ете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани кој |
иво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си д |
у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да |
ица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин |
, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше ста |
ан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... |
а Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам ра |
а га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шт |
оје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ив |
S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш |
е јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили м |
друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим д |
<pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му |
жидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на ко |
недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечер |
ални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао |
обамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходн |
икне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="8 |
твима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мрг |
иомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{ |
ч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прел |
Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је з |
ђох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p> |
ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на после |
>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми н |
телина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила ко |
Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по |
говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А зн |
е мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам о |
викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај греш |
ла, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар п |
апита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше сруш |
угоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на |
а онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> < |
е као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад |
амо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео |
пав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван |
чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и |
а се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те ј |
утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче |
лас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш |
ва Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твој |
е топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо |
за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стр |
т бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — |
и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до |
старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш |
ољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је |
рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама |
рат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} |
ти девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„В |
о неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошл |
сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда |
сузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља м |
те имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам ник |
, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио |
Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуд |
а онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан |
о да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чини |
о тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледањ |
је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао |
је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врат |
колико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Дани |
у.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} П |
као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао |
Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окрену |
тарога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекор |
колико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и нек |
шта спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зи |
замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мис |
шла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p |
у и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стол |
вати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један проз |
ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си рад |
ео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу |
чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево |
киде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет |
м је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да |
ала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се св |
<p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне М |
растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па прест |
смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет |
речула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да |
енит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после о |
ао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од |
ом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Нестор |
спред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стр |
и: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостру |
а дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам с |
е и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава рук |
је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за с |
то!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отво |
и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху с |
но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, |
ислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад |
шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да прос |
режуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} До |
а старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади |
чао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретни |
отови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну С |
у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ни |
га Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола |
ка остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти по |
ме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Не |
о да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну ра |
ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тума |
вде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — |
беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послал |
огао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и |
капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" |
.!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где ј |
га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао он |
пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и |
ио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни теста |
> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} |
то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и |
окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа |
на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи |
х болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грл |
дар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица обра |
р не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Б |
љку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док см |
век и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна откр |
у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испр |
лу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове |
30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, |
упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим |
уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим |
.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде оти |
бати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у |
„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што |
није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то о |
ослушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! до |
узећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време и |
инити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, з |
ети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох |
си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не |
о се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — пр |
живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} |
е да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Дра |
— одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бран |
а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању ник |
питаше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на не |
и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Зн |
обро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А |
подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки уб |
зговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.< |
пца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! |
садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се буд |
о му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, к |
.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, прогово |
— Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марв |
си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим |
/p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло |
и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде |
га... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљан |
</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч |
бори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изне |
а хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како |
и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удал |
обро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, уч |
то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчал |
роговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш м |
непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са ва |
не? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам |
ћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за с |
внуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те ј |
не унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне |
, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове м |
корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве. |
ао назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, к |
већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали с |
е Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} О |
боје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш |
ам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и |
! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуг |
о, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе кра |
па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божи |
— Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју |
с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекл |
њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како рад |
м, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој |
све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо уг |
Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у |
анас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац |
тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и |
к — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кли |
о, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски веч |
а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — в |
ају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је |
ом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подзем |
бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> < |
„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш |
ворим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како |
ама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони |
ро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава про |
лаву и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и м |
пуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Б |
им оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам с |
амоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче ста |
рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младо |
ахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће д |
за па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се з |
итеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по да |
ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си сме |
појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он |
а...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити |
p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, п |
жу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тиш |
Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет |
ћ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај.. |
но.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као |
ли после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код |
шће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао |
да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не |
мо незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад |
а и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{ |
ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш. |
оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Ра |
хаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па п |
/p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег г |
обро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Са |
ака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јо |
ледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и |
рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама |
p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n=" |
ицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше д |
— сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свисне |
реко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам са |
а тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, |
и се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са пол |
а је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неко |
уди таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{ |
а Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и н |
и <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им ј |
ргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га п |
уцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам |
ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано |
еда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се из |
госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ств |
нога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом се |
тира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо. |
о.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањен |
његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика за |
јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљуск |
из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричет |
р је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помисли |
ац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се |
о да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај |
алуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Б |
следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Он |
је шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Св |
тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је на |
.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио би |
рај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{ |
преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед ј |
Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је о |
b n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко |
му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју |
не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац. |
руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива с |
лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице |
а рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га т |
и облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, раз |
а двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така в |
простре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о цел |
тарац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца |
пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p |
и..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем |
и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га |
то ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стоја |
која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је ка |
ј пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред |
т, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јо |
вио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чу |
дин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а нек |
што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно |
осподар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем превар |
а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После |
је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је мо |
тко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примит |
му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Ст |
>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна млади |
о Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а |
.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб м |
а младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљал |
мехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па |
S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стр |
ту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p |
далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах |
> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика мара |
ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излеп |
г посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и к |
ило.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} |
нпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија |
је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> |
е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслаби |
ју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадник |
па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Обл |
неше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мис |
Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p |
<p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућу |
у.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је т |
ослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио ш |
тера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ва |
још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ј |
ов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож ј |
е се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, |
ожидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са реч |
и хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз п |
сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре |
сте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у |
>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш |
p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n=" |
ега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, |
и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта с |
руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам г |
у деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на зе |
уђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; |
ога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за р |
а рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мр |
е грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све |
p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и |
Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да |
које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући ун |
укло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен |
{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје |
иш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемир |
тав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као |
и, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изврши |
умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и о |
а потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је |
у у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљив |
дно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type=" |
Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бран |
ини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу |
е му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саран |
вна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ се |
ршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац прикова |
аклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше св |
пази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда |
да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта |
зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што са |
утра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, к |
добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи |
т као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде |
адни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" / |
кочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, |
вити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све д |
инута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар т |
нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испрати |
весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и |
е миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је срет |
однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је на |
ра кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко |
е не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S |
сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, |
о одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре |
пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан про |
з је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе п |
нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клец |
, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат |
дило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p |
цу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког ин |
Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и |
есто лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Д |
p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко < |
и ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рук |
Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на |
а поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у |
сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лако |
о написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут М |
видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама поз |
е ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдни |
тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам рад |
х једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но т |
рај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на |
рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила |
једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га |
ва Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме с |
кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога |
ке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка |
ајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} |
мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред |
трну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије с |
ти из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио ни |
здуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који ј |
p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише жив |
ав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро |
{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи |
ре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова п |
Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу |
РОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче |
нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не б |
асом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „ |
"120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чека |
води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма јез |
ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 ко |
а говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га гд |
7" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јак |
„Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној |
ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S |
/p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb |
е чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и и |
{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, ј |
клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, т |
м Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило п |
под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</ |
да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{ |
а и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дво |
„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, |
о.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагд |
рију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, |
е. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Дево |
еретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час рад |
леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као ка |
а побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при све |
ведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, |
ш и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ т |
три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто ј |
{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и |
био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у |
сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти |
едине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{ |
> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљ |
нута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покрива |
дељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство |
амо у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног п |
затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} |
прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, |
м-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му |
једанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — ре |
тере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викн |
е Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприп |
љ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћ |
брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} |
а је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глав |
авест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само |
гат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неко |
ене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запи |
и долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до |
ју на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или |
нута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше плам |
о речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га |
.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, запо |
</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{ |
се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне пла |
е читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, |
буркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне ст |
и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана |
. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла зд |
пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовин |
есет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необич |
лужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њи |
{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам |
чити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда |
са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни об |
ањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојни |
крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведр |
о и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је |
му прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га м |
ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> |
му живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште |
ате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећ |
к — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога |
а Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p |
оме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хус |
хватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си |
анкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — р |
..{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли в |
ти је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врат |
те.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за време |
ратске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, |
ико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црк |
репредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се |
баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и |
2" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и |
нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви |
осиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само |
у, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, а |
; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут он |
што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и нова |
а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? з |
о сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа з |
ана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село |
у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је |
јбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> |
у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не на |
х, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, п |
да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n=" |
Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком м |
из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племе |
тап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Ср |
иш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени |
ојој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога госп |
е од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим |
реко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила |
ле моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“< |
ом огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име |
а је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене |
едан покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше з |
> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартиј |
сти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у тр |
сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро н |
е сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и нев |
аћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хо |
ше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у |
м сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који |
, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрип |
зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после мо |
м крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n=" |
траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро ве |
а црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не д |
уком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад р |
свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху ц |
писати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па |
бом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру пос |
на открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да |
ле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то о |
Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта |
м валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> |
но, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ |
у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, |
сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све п |
„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јов |
ури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удали |
а, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушку |
ња, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде |
а него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро |
острука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, |
баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи вет |
ао ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, је |
торог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па |
шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мрг |
као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зо |
овори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан б |
све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твог |
са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима з |
ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене? |
разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху |
бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} О |
е необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју ч |
требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту |
у се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу на |
врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветар |
<p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће |
ином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — ре |
ечи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> |
им шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја син |
ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и |
пу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се |
се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чиј |
столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке г |
и исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљив |
да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина о |
ах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао в |
Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} |
старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у |
мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене реч |
Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клон |
дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже |
Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен |
м ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати |
то, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћи |
ину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њег |
макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, а |
да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко ч |
тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе |
ашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи |
</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађе |
стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га |
ђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге |
ко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је М |
ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свог |
ави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те |
крену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мисл |
мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“< |
већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жен |
а до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остат |
ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју д |
n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусно |
е оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад ова |
, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} |
овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретник |
нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и по |
а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико он |
ознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца |
ко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се |
или да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је |
пет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је приј |
{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље ист |
убио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —< |
о двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао |
Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теб |
је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је |
улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да |
ислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам зн |
данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се |
ње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао.. |
тор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</ |
шала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш |
у је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> < |
себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца. |
икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беш |
за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да ради |
да Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено поглед |
еда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме река |
амениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} |
те, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, |
.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ев |
струко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда |
„Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је бил |
а мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни т |
е и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се н |
у се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвор |
ш — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори гр |
љене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и |
себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти |
вориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године |
коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушим |
ли још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја |
рчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? |
е спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостре |
а од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено. |
дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја |
би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а |
ажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацим |
S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела је |
силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила |
е Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</ |
затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак |
која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади кра |
и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, п |
.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </ |
младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по зем |
јном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно с |
ознати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као |
ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по |
ом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мога |
срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика |
Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја ст |
је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сест |
, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и |
азеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору |
знала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а п |
могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и по |
умарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка г |
зио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се |
тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро неср |
аље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нек |
хташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне |
земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је кра |
ном изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми нед |
а сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{ |
неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очар |
те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да сва |
ну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим с |
дри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а м |
ишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже. |
балу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт |
ли се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао |
међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде |
.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — п |
о да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче св |
Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме |
пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен л |
ица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац уву |
ицу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко |
на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах позна |
/p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице ра |
, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову поче |
у, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрв |
чина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да |
а однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да |
— прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећ |
за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше |
е добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја ни |
, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па он |
, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишен |
лого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Ста |
, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиљ |
она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, о |
ао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу ј |
ата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</ |
се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што |
/p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Да |
шна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час |
оп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и |
ер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође н |
ћ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? з |
p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p |
е отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко |
Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу < |
p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом д |
ди на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како |
угу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од |
и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови го |
p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да |
ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан |
атеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полет |
трана.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се |
орили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповест |
и све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим |
штркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу увед |
есму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n= |
сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још |
.. а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и с |
упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осме |
ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снаж |
ло се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити б |
олом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се |
есело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало муче |
ко нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једно |
де на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек |
убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали д |
му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отвор |
<pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и с |
олако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Т |
а тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му |
упу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од в |
То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мал |
а је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати |
и се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се |
шли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, |
ор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била од |
руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p> |
/p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, д |
је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа |
</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном |
еше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p |
косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага н |
м па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви |
„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним |
ог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног |
, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се це |
целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно це |
ко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S |
ури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је |
свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео д |
брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је посл |
— чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао |
до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња |
ело је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у ср |
гушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса на |
ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, в |
, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја |
ј левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад са |
им мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! |
га дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечанос |
и је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек п |
азали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се |
приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бр |
ајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, |
о налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бе |
стане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па |
какућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и |
као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испад |
пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као |
гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге |
елу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и њег |
ости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам з |
ено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да |
роме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови |
та му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху |
ј оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је оба |
почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет |
p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред |
уо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Б |
бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изус |
нога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <p |
беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу ре |
„Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племен |
топљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бран |
разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила |
есретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита пог |
ко зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозо |
роба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пош |
је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толико |
озничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу |
одирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукн |
је му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну |
ћ, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо осврта |
.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и жи |
или.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и кра |
а сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде |
у...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мај |
у леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дув |
д своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуно |
аљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме |
и је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали л |
по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хте |
јатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, изв |
осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза. |
лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође |
, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихов |
нио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се н |
мо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је п |
S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство.. |
но и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запо |
црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми |
икну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох д |
пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одг |
а вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову соб |
} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше кло |
S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да оде |
о осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, ко |
очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли С |
кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је туж |
глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прс |
азвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судо |
дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и |
ет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му |
ада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве призна |
посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је |
беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим |
ли га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао. |
ца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко |
.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор |
а води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац |
даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у т |
етници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн |
да узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, |
евача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да б |
ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па |
, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда |
ану, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранат |
а слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter |
н кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те с |
њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарк |
ном доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на |
овац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је с |
Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота прев |
и, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би би |
Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијал |
нао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљ |
а на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подкле |
име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло д |
рпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао ги |
теван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојка |
ни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише не |
ајвећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су |
<p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, |
о, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један пог |
снику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље |
умен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаш |
ено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још г |
ад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да |
људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако |
<pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао пра |
, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрв |
био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <p |
одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захте |
сам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где |
ао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног л |
ом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу незави |
у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xm |
слове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, |
а се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{ |
о дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? за |
погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} |
јеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спу |
а са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж с |
угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем |
и, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај је |
н притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио |
еним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — К |
девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} |
, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p |
оћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, ка |
пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} |
иш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и с |
ође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још жи |
по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да |
p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То |
p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, |
у и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице к |
вод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и |
"164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту ј |
оше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде! |
и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лак |
просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко |
претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На јед |
ина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људ |
сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије |
ри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то |
{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — п |
пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, |
ојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} |
ер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен |
чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто сино |
е, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викн |
д свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милог |
домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море |
старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После |
и, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази |
те, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од к |
ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на как |
паљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да с |
е неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен |
јка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице! |
укама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благ |
жи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута с |
о што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко |
.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби н |
он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> |
— викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је |
доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече |
воме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то ота |
ве лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога |
ригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{ |
бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као |
м снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> < |
неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја |
и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где |
пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза м |
га сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Ст |
о бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата |
подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разле |
ма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пећ |
ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата |
тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа при |
је говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, п |
есмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу дору |
се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, |
.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за б |
ћа, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
у испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и |
очекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново |
Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Пр |
старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим мило |
опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта |
и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био сада |
ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње реч |
омреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило |
очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благод |
ему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље |
} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов но |
да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га п |
глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а б |
дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која м |
обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било ду |
рв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговор |
густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, |
лахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да |
е из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је |
та је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишт |
зио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао |
Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, ш |
нито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, п |
у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом |
том сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје нес |
p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш |
е на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је |
к у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретн |
емљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме от |
важени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу |
о је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да |
љу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо |
p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као к |
љном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмул |
их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, |
аље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх |
свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натр |
етни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем п |
ли мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али т |
а је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна |
ћности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком |
и на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави ко |
де дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора на |
лу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио на |
ина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не мог |
вуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од |
{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове |
пи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, узда |
, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познав |
а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко |
рио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад најед |
ши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> < |
амрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном |
е би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p |
же нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа з |
лане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш |
саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад |
поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздрави |
између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зеб |
напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поце |
на олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, пот |
ј ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, го |
али! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми |
д тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да |
а.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" |
p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена |
ља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p |
> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване ид |
pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промук |
ерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и нева |
био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорен |
ад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђи |
нуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни з |
дних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном |
здрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на с |
Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворит |
ам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>К |
га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда ј |
ојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан с |
ти и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? најед |
ре да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим вр |
е, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди. |
а га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ип |
Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о т |
нар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих |
раг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена тр |
је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубље |
кавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, |
ј живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но т |
личне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку т |
аше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није ник |
и рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у ка |
д тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и |
ше.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <p |
Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све |
ам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи |
м, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног |
рмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се |
киљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај ба |
лише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" |
, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупљ |
даде да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га прит |
бу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу |
да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај млад |
у заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у |
ао да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао т |
ли — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, кој |
насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и |
неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре |
стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита ј |
ући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту ве |
другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да с |
која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацим |
ао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једн |
иливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, |
м ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше. |
лед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени |
зори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није |
и тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћ |
превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Б |
Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{ |
ио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дод |
без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати |
p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не |
оје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</ |
рац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, |
’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ ос |
полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас |
ретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загр |
угарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зра |
жа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно |
орну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је леж |
жи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода |
дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда |
у где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унк |
мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи |
вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим |
Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — гов |
и: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе не |
с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не мо |
крботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми |
признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао |
држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p> |
/p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и и |
и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отвор |
дићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њ |
а поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се не |
икне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али |
немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића.. |
има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном ка |
ја је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе суд |
едаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — про |
обуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила |
гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовч |
рај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници |
су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! ви |
о да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S |
баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема ниг |
> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> < |
ше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — |
а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви |
pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи |
скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нек |
имири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срц |
— рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А |
ен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађим |
} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и |
Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знат |
анас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас. |
о сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи |
рац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она |
е главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чека |
вуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти н |
вај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је дв |
собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико м |
/p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, т |
ио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприпо |
пут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер |
е, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тај |
чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му преста |
и на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту |
а, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне |
нчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се гро |
је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина |
викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упр |
мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да |
један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао |
т сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Ка |
а зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори ср |
есвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да по |
он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загуш |
лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигу |
ично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше к |
ркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико са |
жио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продават |
<p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> < |
ми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Нај |
воре, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих |
ице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и иск |
добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да |
рао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не бе |
м десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је от |
ије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећ |
и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хо |
сте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Д |
е, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је ве |
<p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... |
S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрм |
ио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, |
олена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено |
ћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да про |
му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после крат |
већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — преки |
пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? а |
овикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да |
p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зр |
} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву н |
саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе пот |
ху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље |
ђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" |
тиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избав |
мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога ј |
лед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p |
али излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху г |
аћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио р |
е, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TE |
на између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? зап |
уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с вр |
тао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше |
ича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да |
ислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукав |
ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом |
о...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! в |
је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изј |
ојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река |
“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је |
двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд |
ан и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут иско |
рже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртв |
<p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред |
љно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи... |
Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног д |
о ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дод |
S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењер |
а у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у |
ање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право зам |
о. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} |
слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} |
дник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза је |
о, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ о |
ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао |
ла жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и |
викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у |
муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао чове |
знао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем |
ла се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обал |
пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти |
ионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је |
„Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па |
а.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стоти |
ем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сав |
о да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као |
час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву |
а види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p |
вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно |
ажио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{ |
звијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, ко |
заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Т |
ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ослови |
муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, назва |
хну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледал |
клено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беш |
о, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужасн |
ави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над с |
убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па о |
р, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наје |
неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлега |
тро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори г |
боња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, |
.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхт |
одсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„ |
</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше пор |
{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгле |
ђима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечани |
ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — |
д би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас |
.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, |
као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе |
ало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на |
стељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, |
дмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра |
хне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да |
бучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Ско |
толу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговор |
ло уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} |
онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у |
дстављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанстве |
се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која |
ога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево |
погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан |
ио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке н |
у и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у |
{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{ |
полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да не |
орацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из |
да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се ни |
ало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се |
руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а |
.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса ко |
ју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник |
ода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад |
е, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако |
јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у с |
а млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе на |
д и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, |
ти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — ре |
где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега |
.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у п |
још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је |
знала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши па |
и.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> |
вање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо по |
лико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попад |
ограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венча |
околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је в |
, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад |
и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ст |
изао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, бе |
ећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им С |
ници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у |
Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је им |
на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто |
ојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! |
смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче б |
е га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни |
грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјур |
еш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у ме |
оварао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто |
ину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци с |
године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладн |
корачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га ка |
аја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Госпо |
тојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде |
есрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури но |
еде, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао |
усти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском |
м а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет |
ју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара |
свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства д |
Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке |
оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбин |
д милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унао |
</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у јед |
противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — |
је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошл |
што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се |
овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да |
а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно |
ица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти См |
ро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — уби |
ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разуме |
и, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се |
натих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла прек |
к се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> |
..</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдн |
вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Стар |
сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједн |
ти разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледа |
даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро ско |
захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога |
те па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом б |
што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек иза |
<p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде припов |
о је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам |
за у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум ка |
е Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p> |
вима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води |
евима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, |
изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! |
е из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде гд |
То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствен |
ца му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на |
нажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла. |
е к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час |
која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена |
> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео |
једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, |
тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човек |
обу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Са |
кнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} О |
кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио |
аганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности |
та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су један |
ш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају |
ла је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене |
жи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и |
им жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да от |
ака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, |
ворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи у |
ба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога да |
а? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови госп |
ше онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране |
p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече |
а медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ре |
утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с в |
али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свог |
екар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено |
једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А ш |
есече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! з |
у обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна см |
изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. — |
пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна ко |
, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласо |
оиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пре |
p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одм |
председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и реч |
е ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги |
кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји п |
правим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Зд |
уку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! в |
аше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ с |
али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средој |
покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пу |
та сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, |
ести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} |
ио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је би |
о да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво |
евуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет зад |
а, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху |
је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Св |
, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> |
самацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера ко |
ола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз сел |
шено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам |
<p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези. |
испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзи |
ољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва вра |
бљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког време |
весла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало п |
тави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.< |
провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} |
и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему |
шао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће |
рче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје |
ате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млог |
им.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да ви |
кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са |
е му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га п |
ри полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Г |
да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Ва |
Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви сал |
} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде пор |
опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече ру |
— рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је |
ислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштр |
ш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа |
у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одј |
около али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је |
би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче г |
реко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде г |
Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова |
а је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео |
и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.< |
ићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазиш |
остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је проме |
ма, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година ум |
и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј |
шту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше |
ан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, ка |
ећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што ј |
иштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али ка |
јица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ов |
ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па |
е сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стоја |
ремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <p |
да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож |
у и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато |
о и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће до |
е на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жи |
ва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S |
рбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друм |
чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у |
у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно |
овориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> < |
едаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим п |
ући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто |
грли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја од |
ане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше з |
е потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке леств |
ере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божи |
ри као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговар |
Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но пр |
ке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> |
приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено глед |
год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? |
у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мр |
и и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио нова |
ио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Доз |
зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — п |
ше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У |
се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром |
а, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстит |
е бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро |
кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најст |
али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је |
ше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с |
га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно др |
ву, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, вр |
ку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да је |
атече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" |
ако хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти с |
же — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад |
са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> < |
Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то н |
гледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да |
неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а неп |
би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} |
елке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јел |
вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пр |
диже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лека |
хвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њ |
ха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по |
од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које с |
ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га |
нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће |
кво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја с |
од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвес |
ку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да |
пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни при |
удућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче ру |
се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је |
ено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а др |
с је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио кој |
ег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! д |
ј убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разг |
пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, н |
, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана |
ога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? зап |
па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху за |
а бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао |
и, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче |
и на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини од |
да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи |
е лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поч |
у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> |
p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не мога |
те, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стиш |
када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рање |
ац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> |
предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, |
асвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав б |
рамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — |
у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — |
р чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не б |
не громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез те |
S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гла |
Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћута |
Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгу |
богом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, |
роким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и |
и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, м |
један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више так |
г, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На |
<p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта т |
рдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јо |
минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скри |
аоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као |
ниште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору стар |
нчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да |
ођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обуз |
више иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосав |
овукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где с |
растовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која |
ц.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму |
" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи припов |
ма.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају |
је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда п |
на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слуш |
вац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен |
иси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, |
о и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па |
знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао |
сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове ре |
ли венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчић |
лануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма у |
} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као |
и да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао чо |
и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према св |
Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{ |
S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Т |
исли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па он |
оји листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у с |
сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце |
ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан |
ога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспе |
не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух |
и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмеја |
ом стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит |
вот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађ |
и својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у о |
— промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви |
инити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Фили |
орити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао нап |
велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећ |
.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још |
кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с |
и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она |
ислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе |
p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> |
/p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као |
очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета |
<p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо д |
{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! пром |
е грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто |
и мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљин |
соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А ш |
ли смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један т |
/p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Хо |
етећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди |
ити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта |
н, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убо |
ш пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме ли |
лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из |
оваца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p |
се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе ч |
— одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено |
а.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци и |
једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг пр |
вори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо о |
ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајт |
губљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма |
а.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам |
о био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност до |
е и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је |
ећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти |
о минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у б |
блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потек |
овом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче |
ињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди.. |
} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и |
и га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да с |
свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, |
исли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, |
уд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефти |
дао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p |
е Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак п |
уд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја најве |
е источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећет |
ила лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Ст |
а прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возил |
е прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} |
о је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред |
исну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг |
евојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звез |
мо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похит |
ао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико |
и се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> |
ити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса прет |
егмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; в |
овао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, та |
3" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових |
ње поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисл |
лопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи |
ститајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасн |
S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га он |
је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам |
је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да ј |
о и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а ни |
в дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори де |
ковче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај т |
> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио ру |
b n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, је |
боњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да м |
м његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар ва |
проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p> |
у Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком |
к који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред |
сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку ни |
S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет |
ња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу |
али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А за |
ам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље |
Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанств |
са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„ |
буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у терев |
безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком |
усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и |
е! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ни |
гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако |
е, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну |
егла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка вел |
и дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је ви |
тишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, |
наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједан |
то време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силни |
дином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То |
а.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сес |
м да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече ок |
ле дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем |
у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.< |
уда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и нас |
слио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — |
рно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади с |
иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} |
иља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши ст |
<p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — поно |
, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше ка |
да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и |
игурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам |
/p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам т |
икад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о |
и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље |
а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће |
ко — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити |
живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуш |
иш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и се |
дно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељ |
далити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно |
/p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претхо |
Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко |
сец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је та |
удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S |
де господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из |
ати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бак |
ђу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При |
тарац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xm |
и лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под |
а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда. |
а његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта |
ом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуни |
ргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смо |
леди добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуд |
из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смеш |
мца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} |
пази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка |
се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао свој |
о и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разл |
p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је пог |
ша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас пла |
цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> угл |
ило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, ко |
ејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зе |
морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађ |
По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но д |
ено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, ко |
ко уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особи |
ин деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргуд |
ко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вор |
<p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док |
де, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш д |
кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, к |
миља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S |
е му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати. |
и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува |
л’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у ј |
видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јест |
осиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша |
арено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љуба |
неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио |
<p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у нек |
е оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несрет |
јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек ск |
еницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осо |
цу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у ме |
као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше ста |
и у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње |
а је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам би |
ени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> |
ју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог |
p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени х |
<p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу з |
етра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се на |
о дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.< |
као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза ј |
није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека |
јао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбо |
ао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше |
<p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је на |
знат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин пог |
тра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Об |
се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, |
о везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је б |
рбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њ |
за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрип |
одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онд |
претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извиј |
чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се |
, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала тако |
же...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друшт |
р као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена |
спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, |
к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И |
ла Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да рас |
ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш М |
поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овд |
, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и њего |
} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је ве |
у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину |
/> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да л |
опастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад |
и — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам |
га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би г |
дврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{ |
<pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу |
е.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је пр |
побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчи |
сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ |
ини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од |
</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да в |
а престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засве |
на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у в |
говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 год |
запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била леп |
се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна |
нко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да ва |
акше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. |
близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади и |
равда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слобод |
словени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај |
.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде м |
петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам |
заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била по |
<p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви гов |
е и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми |
о, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесо |
ећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> |
.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тин |
ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта ва |
био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви |
и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Бос |
у.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташ |
о обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сес |
p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и оба |
е зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња и |
ка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, |
е му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледа |
есело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живо |
у.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто зани |
S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га у |
вника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још |
аву да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши з |
закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео сво |
и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао |
p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бра |
р јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш т |
у.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно и |
/p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли пород |
га властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљ |
е његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из в |
јанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није примет |
{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљ |
на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти |
лице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бош |
расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чвору |
је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о |
и и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јес |
та је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p |
мте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а |
ећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар |
ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова по |
ве „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је |
смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је |
њи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, |
невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе на |
лава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} По |
о, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад |
очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на. |
ица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се н |
Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно |
свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наста |
гло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше з |
јако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја да |
дину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише т |
чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од њ |
овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указ |
снило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, |
еби.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро |
розора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На проз |
теник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта |
з воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} |
оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <di |
е чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно |
еко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p |
едно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесв |
ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, бли |
счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девоја |
а дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, п |
</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад стара |
се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како |
</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“ |
оји је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачај |
> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју х |
и, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко |
чао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњани |
пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{ |
о Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкр |
</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу оз |
Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то |
цима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а |
т као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обз |
остиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путниц |
т...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S |
човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по т |
жидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би пом |
Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разг |
а је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је |
а ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам |
Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Је |
века где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и |
тајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла сн |
или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> |
ин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флег |
само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буд |
ежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брат |
заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стај |
ити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња с |
жава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранк |
оје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу н |
.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина к |
— Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо јед |
ст прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лиц |
не младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа |
ан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, дв |
и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко врем |
чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.< |
беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разб |
Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла |
изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка |
ериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у ок |
аху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драган |
<p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго |
удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да |
ји је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, |
ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једно |
уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у |
удски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога |
ше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу |
еш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> |
д је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад |
„Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туг |
пази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста |
е даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чу |
ни који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зи |
га чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</ |
онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>По |
јекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико |
пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да |
Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и |
е и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите |
Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам |
беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у о |
Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља |
ме закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио п |
језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак о |
> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник по |
рунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају |
је!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко |
умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и |
/p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а пода |
стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а |
е око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико мину |
C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили |
нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква неср |
<p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на |
е само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Нај |
Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мрг |
о беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас. |
д нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, |
ај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" |
из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо са |
иједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам |
м месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n=" |
и стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан.... |
чу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одје |
илно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стр |
погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми |
p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мо |
сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио |
о час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страш |
ађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац |
у звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и |
оћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита |
чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се з |
вало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео до |
лини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} |
збавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи |
ри вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви мор |
од тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, |
оварати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и нес |
ма....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, |
чи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и |
ред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лиц |
ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како |
ј лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и с |
> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, |
..“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне |
као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напо |
о.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} |
и баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куца |
је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да |
ога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма |
ц одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да |
попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну |
гласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде чове |
већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте |
бе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одав |
<p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у ово |
нио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицај |
волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони |
мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се |
ошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина |
ас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јур |
и!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и |
мо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пр |
ма и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља ба |
сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни зе |
и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 1 |
и је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стан |
започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не с |
ађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} |
злетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка |
ку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тиши |
отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{ |
е добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, |
не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН. |
пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам преша |
утна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмица |
че бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслуша |
украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли н |
ше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под обла |
p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу. |
а дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} |
p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше |
ије био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="1 |
облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју друг |
орам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} |
прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу бл |
и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим |
ећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас рич |
ла кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам |
ља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље гу |
ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог пода |
ти и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погле |
никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на |
ако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и и |
смо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> |
ина.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли кр |
е! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави |
егују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да |
лин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гости |
оћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упал |
дртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко |
говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, |
че странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу |
елену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова от |
кве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину |
а дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (н |
уј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој |
то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна п |
аш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мрг |
се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време |
и оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није |
тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло си |
ио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него |
ин опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен |
ранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али је |
ва-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за |
реме стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, оби |
је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му уп |
постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој |
ије кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А |
ом, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се |
еш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је |
ера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора о |
ока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, ко |
не! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> |
догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ниш |
је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлуч |
чево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где ј |
у смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговара |
болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Л |
г грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час |
писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да |
> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана |
чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже |
Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и посл |
ада уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је не |
љине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљ |
њи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је |
/p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде |
а њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бр |
} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да |
агрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а |
чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато |
</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном г |
ећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога |
не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву че |
р убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио |
наче ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> |
не.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S |
прости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опрости |
Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити |
ричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање з |
и.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да |
зали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема |
би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је |
ицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог једино |
ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта о |
у му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито |
Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше |
е био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан |
он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да |
хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и хр |
боје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p |
спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да |
е Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ов |
ро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и обо |
та би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> < |
ао да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свет |
траг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па |
ка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да б |
} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали |
и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигу |
ље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, је |
ћу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, |
/p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик |
ак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као |
ао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p |
азати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због |
у се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обави |
ну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разго |
овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заво |
p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је |
ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се ве |
убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благос |
ни — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У |
наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед ме |
месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> |
ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: |
у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обој |
азгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази о |
ликом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо |
н прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш |
p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образи |
прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак раст |
однише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и поглед |
тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат кој |
закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На м |
игоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они |
опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и мал |
је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стоја |
.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је |
е стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајан |
сно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несве |
саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, |
и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чин |
гову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта |
држаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на |
унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно М |
> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по повр |
ремишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад |
алчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седи |
ином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац |
хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече п |
Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са |
аша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху нај |
ћма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад ка |
ени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времен |
дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звер |
кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред |
Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њ |
е, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једно |
ари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, а |
овлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до |
а певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зор |
се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на не |
оња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би д |
указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после нек |
ам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне ј |
за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху по |
вараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и к |
нита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само ш |
зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи |
вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, к |
нутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко |
— Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се |
о.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што б |
</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању |
га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и |
ад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p> |
Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти б |
зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину |
је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако |
еће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око јед |
— Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше |
мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, а |
внуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p |
во подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но ист |
зао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, к |
{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим |
дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и з |
у се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p |
кварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} |
е у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и поди |
ну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од |
, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племени |
озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу |
<p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је пос |
да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се к |
во ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврј |
и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв |
ио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се |
Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврш |
неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који ј |
је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се |
и га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, |
ну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд |
лаг.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све о |
>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомич |
поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њим |
идарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри |
ом човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испр |
у прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ва |
ар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и |
с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p |
а дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у насло |
незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, п |
н нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали |
јку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица |
у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осме |
>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у се |
се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком |
иних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се ст |
х те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нис |
више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на ко |
p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините |
летву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем |
триц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је про |
да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ос |
едило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за |
нци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражил |
ди у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити про |
пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у ш |
у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерав |
елина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> < |
, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.< |
а старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ос |
/p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби |
бише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било |
ачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испо |
радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки |
направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, |
нам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и |
о је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не б |
одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде ју |
..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако |
</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крва |
вију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Вет |
миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе до |
лаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} М |
е, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом. |
подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мрг |
овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пуст |
да га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћута |
Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан гово |
— дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — изви |
ем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њ |
у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе прив |
риве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био |
/p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грче |
благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па п |
не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: |
лиже. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхта |
одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" / |
на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред |
же ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па он |
обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мор |
врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Во |
ања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устан |
о, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође |
ини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је |
е добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига |
се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па |
и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанск |
{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним пог |
у на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једно |
ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„ |
себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, |
у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су |
а у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем |
ну пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два |
старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које до |
еље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње ј |
је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n |
у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп |
онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p |
и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, ко |
ацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у |
а у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари вл |
а.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши |
се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! прог |
<p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз |
очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склоп |
и је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! ви |
d> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној мален |
нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па о |
ода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор |
/p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> |
<p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства |
ста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кр |
>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} |
ође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоко |
ј је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју гос |
богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и јо |
>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, и |
дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто |
е својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце све |
једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околи |
е.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до посте |
<p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разг |
ри свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тр |
нпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> < |
ио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бран |
шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи |
S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се |
а нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од |
в пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из |
лове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„ |
6" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си с |
па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у |
оведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подкле |
— одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви |
и њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} М |
госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са |
ебе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио с |
.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледа |
што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечи |
еби.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове |
ан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахну |
јаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајн |
д се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене з |
{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је до |
и...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као |
Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> |
Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — |
кву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу |
оја је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се |
мља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право |
оји рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чама |
му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изврши |
им је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће |
е баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром |
поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати сво |
малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и по |
е, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> |
У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — |
<pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најп |
тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље |
ме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спах |
ло је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележн |
реплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма у |
, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце свој |
онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не |
е Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар |
саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће |
из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна |
> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и |
но одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом |
арога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима. |
subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црк |
лети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупи |
ју, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је |
е и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поч |
о — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} |
узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смр |
у људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им ј |
} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} |
испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и |
е венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ и |
имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпу |
_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уре |
рати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине |
07" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни |
Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само от |
Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изуст |
му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уст |
р иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су св |
авао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном |
говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у |
лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим |
љда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам ј |
био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме |
Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Д |
дујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, |
ор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — |
, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку |
д кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме |
ла, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш ц |
крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у кој |
столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан чов |
није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; под |
ножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... пр |
гињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за је |
, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а |
да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га |
ти.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пруж |
седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чи |
он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа д |
била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари |
е врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци с |
суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође но |
и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чу |
егов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправиш |
лином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаш |
да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад |
S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми сл |
и мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — ре |
ађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да |
ује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је пок |
риликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и |
ских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површин |
рироду; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два |
умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његово |
ја стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању с |
ола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Из |
га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, |
8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари |
ан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно |
све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђе |
тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је л |
тати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њег |
мак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути. |
кује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутс |
, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — с |
е о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а он |
поведали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму |
евић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божид |
то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе |
миру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица |
>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као д |
чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам |
Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> < |
чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стоја |
е на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени |
и..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и о |
на је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало д |
ди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као зма |
„Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бра |
крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стоја |
је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он |
ожидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо |
, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p |
Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је |
и до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — |
као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражил |
тац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и ова |
p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је ра |
умљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурне |
орио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда |
дне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесве |
и не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хар |
а двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, д |
, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је |
ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га |
ди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила нек |
инко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков и |
<p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгл |
је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко |
Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео |
се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој |
p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> < |
о, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} |
се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити та |
уо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увер |
е у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „ |
Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили |
деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудово |
новато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је |
тере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је би |
и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанп |
и халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао |
ине, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш |
после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је о |
ри Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим |
је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш |
тао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни с |
е баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа |
егов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде |
ти.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филипов |
је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргу |
а те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, |
тресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни |
е се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам с |
овили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата |
ној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први |
нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече гр |
ћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрт |
p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не од |
људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — реч |
после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно ка |
дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси |
рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са но |
сно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је |
, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да ник |
своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме |
лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, |
асвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар |
ли зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо |
ске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стро |
Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> < |
м, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје с |
си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> |
Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и |
ја склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га ј |
и је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бра |
> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутин |
сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко |
ам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, поп |
лико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заи |
поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборави |
га.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се ма |
ео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да од |
и крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“ |
дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе |
е погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао |
аше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Б |
проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићи |
миља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вече |
ош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми г |
дираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему д |
мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим |
ипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Б |
гуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад |
ред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту наме |
..{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изне |
у са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вр |
ђе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају |
ати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увре |
енио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора |
о одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори |
</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одг |
аш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, |
м ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека |
е кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те он |
а хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</ |
тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам срет |
неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одго |
. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, у |
рекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас |
срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? |
трвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образ |
презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш |
ад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шал |
{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чуј |
>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> |
украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и зад |
ине, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на |
ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да се |
: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није доврш |
<pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио |
и ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Ја |
лди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њ |
чинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора |
ше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да р |
кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, |
и хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и о |
— Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мил |
{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео |
ио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По њег |
04" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио |
ила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би |
тола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадн |
чима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помог |
д врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са |
о, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зач |
знати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз проз |
заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам |
причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече |
у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да иска |
гуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> < |
емарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посад |
ажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћ |
ен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и |
енат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цу |
ио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју |
ов истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба са |
твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљ |
че! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но т |
{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утуч |
даре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо ил |
p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био дру |
си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде |
анпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме им |
као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и поми |
ви пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам при |
не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида. |
ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ства |
ашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом |
о си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она т |
и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узал |
нак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му |
ачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљ |
аш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} К |
сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође |
оћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> |
дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је ка |
.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуш |
телин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али |
мо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње |
с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p |
иваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња |
им је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и |
само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господа |
ито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се оп |
.!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушил |
вито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! под |
вај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div |
{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, |
о <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао |
учно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размр |
рати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар х |
открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову |
<p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико од |
оче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој |
двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити |
јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} |
да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да |
ило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни |
ромовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка г |
зора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине. |
вор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Нес |
/p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ |
ду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци |
крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отп |
/> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио |
га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше |
ћа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занес |
стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који |
последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" |
да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звече |
о овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испу |
<p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којеку |
и немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се |
Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута по |
ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти остав |
тојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре |
И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да ј |
нуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> < |
</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</ |
синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Л |
испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Нег |
се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него сед |
ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси |
ре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> < |
рио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> < |
р он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за ко |
е пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен |
мо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуште |
сиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из |
х тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, ал |
ва свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога |
гледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда |
а лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, ни |
мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту ду |
већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посврша |
8" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, |
сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} |
т година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома |
оба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет сас |
ости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да вид |
о.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Боси |
огу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са њего |
му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, ок |
одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сав |
вао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Сна |
ле; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} |
ри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима ј |
в као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" |
морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Ја |
ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га ниса |
уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља по |
о да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Б |
тојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело |
ељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми до |
ек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре два |
е тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — |
о сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не |
ам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи |
„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти мож |
му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху |
отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је |
све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стри |
er" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} |
“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар |
толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синов |
ши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом |
поведали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличнос |
ашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркај |
мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</ |
„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за кој |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p |
ц.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети |
екорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори |
вом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто |
је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га зна |
ни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — узд |
ћ и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као |
о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Нег |
пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p |
p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p |
и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Пота |
сте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Одне |
Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну |
крстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте ц |
намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворо |
бично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је |
p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, |
да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, |
.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи |
ка моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде |
Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну З |
плакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S |
амену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиш |
јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмеј |
хрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим |
ио.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.< |
за оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једа |
суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га |
, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма |
кајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи |
е, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе кув |
ва мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чуј |
па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био доб |
убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се |
о добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“ |
запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се з |
век доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тра |
S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћ |
бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p |
странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо с |
о је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије пра |
ва и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао.. |
и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се |
је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“< |
це јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаже |
стегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од |
венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића н |
расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива д |
е висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му мога |
е да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе |
љу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију оба |
је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Погле |
има као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.< |
од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су д |
е да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи гов |
аоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? зап |
теде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливо |
аслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу с |
цо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика |
n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је |
ош једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ве |
дарао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у |
вира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па он |
у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чуд |
стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она дв |
лаву старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше |
мац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше |
...“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, шт |
и да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старц |
и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то доп |
у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</ |
траха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и |
, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата |
трашна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, с |
лати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је |
/p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до мален |
>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! |
вени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А позн |
кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„ |
пови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш |
ао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на |
иног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит |
{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, |
а се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поц |
си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе |
а беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови мла |
сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој пр |
S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из в |
ке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село |
емаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да |
во пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветит |
раже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У д |
журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наст |
прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} У |
и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати |
хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац |
ени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на |
т.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио |
нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остан |
.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на гру |
—</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола д |
ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и |
олесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око з |
дах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и оне |
ао да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мил |
ли мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да на |
ас као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два |
је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је |
мије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца |
едну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте |
м и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полица |
је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заво |
ирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да |
ка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши ка |
} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала |
новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не бе |
као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадањ |
а докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, |
оди га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали по |
о се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је о |
ице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше |
но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После ч |
ранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{ |
раги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отер |
та дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Т |
У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{ |
ближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> |
е кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи |
ека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога |
авио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на |
ра.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</ |
ашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и |
осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и |
и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</ |
оју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас |
чи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломит |
стите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би |
p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао |
n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни |
ад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! вр |
реми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као д |
н!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од со |
ад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му |
је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карв |
се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену б |
</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се |
би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрост |
ред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд в |
но их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p |
уче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом пре |
чи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зар |
оћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле. |
ећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! з |
p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц |
>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} По |
овио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то ист |
хтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на с |
p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну |
са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то |
г дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — |
Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда С |
је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењ |
ури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„ |
а о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се |
обој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је свој |
јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај је |
и.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано |
стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и ума |
чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао |
баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви |
не или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа. |
а камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих с |
" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? з |
ти незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу на |
идиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован ј |
телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом |
кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
твени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пушт |
загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаш |
оји тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор |
ојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије |
је је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, |
рхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> |
таше.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покв |
каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном прилико |
време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и о |
о свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу ми |
своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правд |
убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је.. |
ом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а п |
оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да д |
<p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено |
оје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се дого |
непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се под |
теле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикн |
поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га полож |
д, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био |
оше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</ |
га оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и в |
знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право ст |
еправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив |
ло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише |
тића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасн |
уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — |
е наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„ |
оглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — из |
лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и |
ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јут |
ео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмеј |
инчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је |
да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја |
е у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму |
јао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који |
ода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> |
њаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! |
мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо |
ворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, |
иваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни |
а образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми пом |
пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога |
ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се |
који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У кра |
а јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, кој |
око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина ср |
нише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и |
ј нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која пре |
>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у |
рац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и зат |
што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен р |
и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слик |
беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени с |
о у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежа |
лика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарној |
о да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је бил |
са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти |
ад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је |
ораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу |
вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се наша |
ђен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите о |
ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са влас |
и онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Стара |
о!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унут |
воту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу на |
.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што |
убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али |
мац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и |
ру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека |
{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на |
ужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро |
у, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.< |
рова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p |
пља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упроп |
шћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је ум |
сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p |
> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоко |
ре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих до |
ер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра |
мо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослуже |
S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и са |
но винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи |
салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко с |
село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све по |
немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па б |
аху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта |
ам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути |
ранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге |
ејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао чит |
би, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљ |
је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, |
зговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> |
дину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели |
р му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господар |
е.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим и |
евљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зе |
оранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околи |
иваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевље |
тку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине |
шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викн |
Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и |
луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше |
еким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па к |
ене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш в |
ти.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је ч |
еда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи |
</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде |
а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо би |
кових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако л |
даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје |
на — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком он |
је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше стара |
а гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала бил |
ена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не |
у вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах |
забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе |
упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора г |
е покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Лен |
се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Ми |
е, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше |
о средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам д |
звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита |
и и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи а |
езани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био |
>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни о |
пава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио ис |
еху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} |
е причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну |
обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зу |
инац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Т |
се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући |
руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> |
, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га с |
мку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено и |
је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чуј |
ж’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али |
се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} |
знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојал |
и смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? ви |
р. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми обр |
ло али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пр |
узео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам би |
да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да |
несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразиш |
>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} |
, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим к |
p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто зб |
ољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зориц |
оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина. |
..</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да б |
S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се |
лила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверав |
дње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„ |
ано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђи |
ју?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли |
пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} О |
нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обо |
до и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и |
о у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала ха |
свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да упра |
е већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава о |
мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу |
ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> < |
ма.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, кој |
анац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за |
ита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда |
а ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одмо |
в за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац |
близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило |
} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у |
укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — ре |
ва се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без |
Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знам |
ма не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? зап |
оћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија |
с те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, |
, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, |
сто.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекл |
се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се |
а онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда С |
, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики |
>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је |
ан замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.< |
. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не |
„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбо |
стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака у |
мо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га |
ста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана |
пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник |
лободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму.. |
p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала |
и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стај |
ну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила с |
S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без бра |
на Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П |
и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног с |
бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га зн |
70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево |
чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква |
гу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира |
} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су |
е је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су |
p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим други |
/p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи |
. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се с |
.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали |
ао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} |
ина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је |
знасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> < |
о ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао |
рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече ста |
очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо |
ојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p |
ац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац к |
црвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Ми |
т... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече пре |
ам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати.. |
тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у у |
опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени ста |
рац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко |
<head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога јез |
већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо поз |
никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу б |
сму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p |
апитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла с |
е онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapt |
а нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на |
погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био т |
о оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p> |
ше смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио |
скеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде |
дара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре |
и, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и |
минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико г |
и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи |
и је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом |
неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних |
" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном |
сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, |
ити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> |
цај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој. |
ну свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу |
радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је |
са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је св |
што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{ |
ује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде |
е онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој |
итавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, |
анкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ б |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болест |
— проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу ре |
} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у |
добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити |
мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. вид |
је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер д |
>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче глади |
ар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ стар |
менитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И |
н.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — го |
решен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи ле |
е Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</ |
ћих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где д |
а труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан |
би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и |
агрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо |
.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати |
ој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p> |
је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти ду |
у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голи |
онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соб |
још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стис |
ри, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа... |
“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га |
пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у |
а радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарнос |
на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Б |
ди овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио |
дњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> са |
23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко |
ва минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пуши |
ила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Док |
у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље о |
преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао |
вота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигн |
а ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јо |
о замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" / |
и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђ |
е.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим ш |
а је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Ст |
е нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да тв |
и — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се |
Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица |
а, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постан |
брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади |
недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога |
увао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене |
лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два |
ставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у к |
себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, пр |
илније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне реч |
ва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут |
рац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да |
<p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко ста |
освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дош |
> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, |
и напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сиро |
ка учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусре |
е харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима |
да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> < |
итаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озб |
е на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда |
лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепа |
S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад |
о вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог ј |
Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра |
, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао гл |
мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, по |
и застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Нај |
</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата |
не у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <p |
сли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Ма |
<p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна с |
а кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и н |
з врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених с |
та да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљк |
ико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор |
змеђу старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти ре |
вору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на ур |
вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи неми |
крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслон |
и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу |
сигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне |
....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ н |
сећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле оч |
е.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једана |
о и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забав |
им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се < |
и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</ |
је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{ |
е целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког та |
во и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај ј |
<p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда |
а, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљи |
ао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више н |
b n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погл |
.{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћ |
исе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго н |
ћићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p> |
ви господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а |
убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, |
нусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не |
зно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га ви |
падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше |
ну на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом о |
као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала |
у дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђ |
може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! в |
брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишље |
му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи у |
пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица |
као је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма |
!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте глав |
мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два |
са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег |
а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као |
што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свеш |
звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем |
и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> |
ње.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро запо |
кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше п |
ктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро |
ема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило уб |
тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столи |
пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат |
ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би т |
58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захи |
већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запом |
ноћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало зад |
p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка |
<pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла |
у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„ |
ашнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палиц |
је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака. |
ас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној со |
чко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чу |
м обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растер |
Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробуди |
у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу г |
ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би |
тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S |
оше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око се |
ји је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слуг |
ећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му преле |
зјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе с |
и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: |
ц, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p |
унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре свој |
ргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После че |
пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да си |
трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} Т |
јана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од ч |
се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се |
вирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лиц |
шлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ |
{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком |
p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, |
не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђа |
</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: |
еч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пу |
м до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара с |
часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде |
итава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па ка |
ког врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод н |
х потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заден |
олицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упути |
рац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, т |
бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — о |
ем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да с |
чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад |
> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, |
руже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево |
све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају прип |
муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Т |
ђајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај мл |
а се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мен |
на.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна влас |
био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и ј |
их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити та |
ио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као |
аху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, од |
оме нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побего |
ода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, сл |
е само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жар |
оњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му ос |
но их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <p |
: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спал |
х је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, от |
и Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож |
н ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Спољ |
е неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли |
о јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> |
лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да |
је јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Дом |
ећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утоп |
њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да |
но, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам не |
Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Нагли |
астави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као д |
ци; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме |
војим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне |
е Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом си |
олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи |
дног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру |
је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица |
астелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиш |
србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За пис |
лесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је не |
уо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бран |
; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</ |
е сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи ва |
н, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто |
.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да |
а уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и ско |
ан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — |
ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате |
атим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан ка |
састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце |
нио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Ма |
ге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекс |
.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе м |
„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода о |
скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на |
Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара. |
да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, б |
ст? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да |
{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто |
д видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао |
знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} |
може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пу |
ри.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрч |
аћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као |
ом, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им |
.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код |
тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде |
е тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Н |
ази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хо |
згледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине |
и су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“< |
је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А ка |
преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи |
о флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора.. |
ени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, бех |
во заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не |
риковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужн |
поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гл |
и, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га |
орио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обг |
аза мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, к |
хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рам |
; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек |
седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је. |
<head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и р |
ска ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка г |
Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гр |
рицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке |
" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светл |
ром на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време ста |
кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво н |
ређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак |
b n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, ко |
аковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> |
/> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после |
} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаш |
да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад о |
е иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше |
трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При пол |
да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише |
живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим |
а оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џеп |
пушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Вет |
ни таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} |
се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај гос |
и.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко из |
што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пре |
су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том |
к је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут |
он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више лич |
малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро по |
у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвор |
епа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко |
ште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} |
добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром |
ајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше |
, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и с |
не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљин |
тка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих |
чете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле ова |
За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра |
ле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича |
лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у цр |
ри у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кући |
длетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори ниј |
ам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке |
стим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и |
ад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим зв |
славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само |
сретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује свој |
озли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је с |
о тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно прол |
и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет |
позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи мла |
ајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — |
<p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цв |
и час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранк |
ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста |
поче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише |
ији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је виде |
е одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништ |
није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг. |
састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„ |
оје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мр |
рила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говори |
уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене д |
д као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећ |
мо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах |
а сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“< |
се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Пр |
мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга |
е радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо ј |
ву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекив |
и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са |
д њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим живото |
ас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да |
<p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не из |
попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Мило |
="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепец |
и, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није по |
- одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда изб |
задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад |
p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко |
{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуш |
рст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст ру |
нко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и х |
читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га з |
као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, |
ш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па |
јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је б |
срамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} |
стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се повр |
а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојан |
иже па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша |
ед.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га н |
орио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед до |
ана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
т видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, |
ти Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као зас |
вуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко |
снем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође |
Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По прир |
ике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али ј |
е јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говор |
мом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше сл |
могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта т |
, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже глав |
и терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије |
о код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих д |
да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине |
р с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не бе |
Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> < |
нутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> |
и крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ороси |
им пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да |
нога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> |
био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на т |
тојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао |
ице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозн |
му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да |
твице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још |
ку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запа |
прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! как |
ше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуд |
ипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и пе |
икне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жа |
онио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње ум |
а узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рука |
рица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако |
д коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.< |
ао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="ch |
b n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долаз |
дена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслаган |
о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике о |
ше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуго |
окривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да |
<p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно |
н поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је |
} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија з |
и може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и |
да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: |
иомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и у |
и лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са г |
атраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до |
оња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која ј |
руди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ух |
величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У јед |
S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у дру |
дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земљ |
а један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд |
је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек |
м очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се ста |
>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је |
зио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p |
се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уз |
ава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђа |
“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, |
аве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао |
још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна ме |
ња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до стар |
з груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће |
у, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и са |
криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у гр |
ед лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у пред |
стелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађ |
Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме |
руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S |
<p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са најв |
е огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако |
лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је |
ашан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а |
ике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргу |
ру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме т |
е чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људ |
ља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упал |
<p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</ |
ако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је |
сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — М |
старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не зап |
head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора станов |
разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну |
но отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече С |
и и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чис |
орише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и по |
су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и |
ила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бит |
што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — |
у му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима |
за руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ ме |
е лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му |
; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати |
говори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи оно |
се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих п |
рац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати |
како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана једина |
p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе |
..“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако |
дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђуве |
увајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они с |
мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је |
ри.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не вар |
ј шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, |
пошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице д |
</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно ов |
ава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако ј |
е у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, к |
на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> тр |
в барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до |
нит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке с |
буње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио |
твени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен |
p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То б |
азак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован |
икне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на |
.. никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо |
а: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а з |
/p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја |
а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанп |
еве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{ |
...{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор |
р ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће |
астелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и о |
и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се... |
и.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш |
погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да |
и нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Т |
ше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на сло |
<p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p |
ам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} |
> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов |
енило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори |
„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути. |
љу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни вл |
вени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ се |
ирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — |
а се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не |
м прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, |
ланине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва |
ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми |
неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости |
.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који |
отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигд |
ивеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо с |
пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави до |
.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри вла |
етврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, п |
ван и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их |
сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао н |
ва, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и т |
ло да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њ |
</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, б |
им судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је |
помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно ко |
У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упу |
, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу. |
ачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад г |
Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у т |
не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше ј |
у.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све |
ледњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних свед |
ј пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испри |
го, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам ј |
речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се |
и.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> |
е и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? |
полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени |
рата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодо |
> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
/p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, бе |
реко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је ко |
ml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора види |
{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто |
ило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојно |
ну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг |
, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод |
е да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и н |
е.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <p |
<p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „А |
е не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његово |
/> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења |
биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је |
и и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али |
изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти обр |
њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бр |
/p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} |
акићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је |
главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} |
а се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је л |
ргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</ |
о си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се |
<p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите. |
/p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Не |
о!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пуст |
А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, |
<p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви зај |
тати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато |
учај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што пре |
сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код |
а.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти до |
дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они гово |
е? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше М |
о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао пр |
о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и ув |
грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у и |
чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од свој |
се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„ |
ш П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болн |
ав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чека |
и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и |
сило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p> |
p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али |
евић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранк |
26" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и приско |
ује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: |
а од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор. |
Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег саста |
старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара |
дило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали |
роваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, |
е беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижу |
...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и зап |
ога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра |
поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га |
ио кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венч |
их врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко уш |
! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће н |
Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари власт |
е свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети |
етити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао |
то и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач ч |
могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђош |
еру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, ви |
/p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> |
Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" |
густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му о |
је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стол |
на у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима раз |
кве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једн |
лоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насље |
окојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близ |
ко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога вл |
, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> |
малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештенико |
лада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је о |
и Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у ста |
ите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован как |
Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Сто |
и унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се |
био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се |
росио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{ |
јанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где |
има му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-а |
есрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је |
д пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пр |
па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о н |
г поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој ра |
то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од |
ојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алек |
м узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} О |
тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини о |
<p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословен |
оше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на се |
..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од |
а као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем н |
{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као |
кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога с |
азвеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздр |
беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет |
ога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни једа |
ству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време |
ња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило |
.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ј |
аве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то |
властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здрав |
> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова |
старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао о |
крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека |
беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса посл |
ке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована. |
.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чуд |
<p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме |
шне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То б |
га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — |
лене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше иск |
удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, |
опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му |
apter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан би |
изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</ |
то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав р |
ни старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном о |
упила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранк |
ан поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у г |
лин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари |
м крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те |
chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од |
, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се |
н нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово ме |
љком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана. |
коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак д |
ошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> < |
ко му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних нес |
у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заи |
во било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац < |
: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит |
гло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно |
да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црв |
је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силови |
ога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p |
собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести по |
а, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледа |
од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв |
говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у неч |
ј <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„ |
она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!. |
унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари в |
трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто м |
.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи |
> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе М |
удма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше б |
ован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам |
ован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда најед |
једанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, |
{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разб |
ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укоче |
аг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....< |
домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу |
Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонит |
у сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним |
ром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи м |
га сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне с |
скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шап |
је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо |
рицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прек |
Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно за |
еди, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — при |
ва и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плака |
а као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Е |
а дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка |
велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. |
здрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се |
тачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац пре |
аста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за |
каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> |
ри — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог |
илачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као о |
“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше |
нам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу |
че убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога |
чи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца |
шити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека |
ме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за он |
рогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ће |
м пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.< |
, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сју |
је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сј |
рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе јед |
{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заис |
врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гл |
их двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и ј |
а црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цика |
Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Дан |
смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам |
Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што |
едаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одго |
стано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се б |
осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече |
од овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све ч |
је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S |
>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњк |
ли јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да ј |
овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда |
саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом жив |
ш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је |
твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</ |
и си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју |
оња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле |
вета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати |
сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити прек |
се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уп |
му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбу |
се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је б |
Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једно |
му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и са |
ри.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> < |
а којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју ба |
ребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштен |
ена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се нав |
старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> < |
е стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближ |
о у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и му |
старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата |
екоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала и |
ли са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво |
едоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате к |
кса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме |
из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, |
а је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је до |
смејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза о |
старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Т |
p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — реч |
смејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком |
који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми |
n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове |
— одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили |
оведио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранков |
} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести. |
ено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, б |
на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пу |
сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја н |
<p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо |
вачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет |
као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и |
просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих сме |
е у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у с |
вати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и |
и у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у јед |
Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се и |
адија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачк |
упкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је неш |
и домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна |
Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стев |
утра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Б |
виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто |
а, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом звер |
је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор |
поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, |
око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо ка |
је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, |
ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му |
лаве бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрес |
</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати |
захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и стра |
је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Б |
ај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан зас |
а.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> |
спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> |
! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као |
ало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руко |
дареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу |
се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће |
репредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фур |
{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, |
ан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно им |
тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је |
осно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати дево |
еше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брз |
суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце |
ао бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и па |
во дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати |
ли грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај за |
по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, кој |
жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погу |
види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашт |
е, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, |
p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоће |
шта чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном м |
тице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — п |
јом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако |
ана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то |
а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш д |
анко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — |
д имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји пого |
/p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја |
је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранк |
кочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако то |
пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у |
нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож. |
ин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је |
да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запал |
лексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако |
анко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код |
пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут б |
прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до п |
унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и уг |
?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи |
.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дозн |
се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради ка |
рећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро! |
/p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је |
м са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у бесн |
мљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечер |
и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> |
је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Ок |
спит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда |
е.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, |
зговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда вик |
да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпос |
Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња н |
т и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, |
за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад с |
и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му |
поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други н |
ватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио о |
а — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у пр |
ц.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека т |
!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све |
ше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прв |
<p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицо |
Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у ј |
p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се уве |
омагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одк |
који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, |
е то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родите |
ead>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног пр |
ам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша прија |
вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево т |
неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и |
због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце |
његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том саста |
дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бач |
акав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чуј |
се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно |
p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао |
јој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добр |
ак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиж |
ас мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, ш |
амницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ пр |
мо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му |
погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лиц |
писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дан |
одар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари |
умеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу |
беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму |
ра не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна |
е ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца д |
о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описа |
није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у во |
акаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би |
p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је |
атише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Бос |
иђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше |
ваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околи |
<p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљ |
воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — од |
<p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Вид |
висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мат |
о за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор |
па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се дес |
ан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече стар |
оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја с |
p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера |
друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и це |
ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга в |
где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли |
p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху кој |
на врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков |
ту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p |
о и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојк |
{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старо |
у.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S |
ило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> |
/p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би ч |
м преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије |
</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p |
смеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац п |
у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему н |
p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, |
авио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Ми |
сиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргу |
о сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„ |
ми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена ле |
ност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један п |
ти преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да |
<p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са |
и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је башти |
Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и нас |
упао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да ра |
лао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? |
теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни са |
ед увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње |
а Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан |
</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница |
оја те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи |
</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити |
свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке |
путили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да с |
дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направ |
Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа |
била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божида |
мо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> с |
ик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, |
а балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и про |
а од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драг |
м нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па |
p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у |
познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се н |
хта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очим |
овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати х |
нијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да прого |
о сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изгов |
ну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира |
тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га ј |
е чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиж |
е старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим с |
ео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се |
ју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 лана |
састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепе |
тва, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и |
ћу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом у |
тарац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у оста |
ебледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан |
јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Б |
шењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„ |
сетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опро |
ога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!? |
ам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако за |
ари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на ру |
цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала г |
се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уре |
тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаг |
лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне он |
побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забра |
>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — О |
о гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у ви |
сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па |
е са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко |
е блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми н |
ед њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, см |
чала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песм |
а и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, кој |
но су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p |
и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до реч |
Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се |
ли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божида |
рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори ст |
и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, |
ме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би река |
брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, |
а.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се |
а јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> < |
мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и |
, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрве |
и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, ког |
да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш д |
млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жар |
ић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, |
коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око |
рије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах |
је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на пр |
и, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узв |
ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога |
могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног |
е варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из ј |
нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо |
ву.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поце |
ојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да |
тола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек п |
гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити не |
е је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохват |
дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не пома |
анас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обуз |
се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па |
ем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за |
анка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било пог |
ом гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и сл |
окаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и г |
ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћи |
о да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај |
ђеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше |
унци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана |
а, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца на |
ске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S |
хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година |
ога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане |
вом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућ |
аторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му |
ем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p |
ећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч он |
о и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуд |
а! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Бо |
се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на ст |
је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи в |
/p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а стар |
м, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> |
и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чи |
а сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбо |
неми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне гро |
д је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко |
и, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било |
колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба по |
{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана как |
згледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „ |
сти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За |
ш нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе |
...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се бли |
о и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, ка |
неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз |
отерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — |
а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бр |
уд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p |
То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p |
рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио |
деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се зам |
це му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане |
а цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем |
мску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би |
— Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро стар |
ица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако |
Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим к |
е поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећах |
за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један ст |
часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприпове |
се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу ле |
ошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и п |
седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца с |
месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па |
их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове |
рбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да |
них бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало ру |
ћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам ос |
ао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко |
им пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потре |
>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n= |
боњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, жур |
на, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац ж |
раћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ко |
ући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и д |
рстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемог |
кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пр |
им оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, кој |
а Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спр |
аклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадк |
тали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло |
јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са |
<p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол н |
огат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да п |
танује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирта |
— поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одго |
деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака с |
један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде |
p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скоч |
цао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека. |
да.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ло |
<p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — |
рави на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече: |
о којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спусти |
мерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговара |
еза спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаш |
за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак н |
, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — |
ба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p |
га госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је дом |
/p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше < |
е — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Јед |
ху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p |
се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац з |
него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> |
свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одгов |
са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Стар |
илу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ |
таде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути о |
од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац с |
на аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе |
ње и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас пе |
далише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> < |
но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче измеђ |
елених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кр |
илош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу |
Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" |
о празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака дв |
ћи се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да |
оводошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га з |
трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио |
прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — за |
еним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још |
отова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место |
тише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветл |
етрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи н |
тави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасм |
старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и |
тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио |
је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачеви |
n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко |
.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесве |
ића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда |
" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на од |
— одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је в |
а га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше трену |
ико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој |
запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што |
/> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад ст |
ио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој с |
дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје |
о.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по харт |
="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} |
а је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора |
не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром мес |
у скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били |
ном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен заста |
а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи на |
едо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и |
а могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, н |
вога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео |
рхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва има |
собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито до |
/p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мр |
.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је |
сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја |
ечи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице |
а љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме |
и преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар |
облачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нек |
рље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће ст |
миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Му |
аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било у |
а му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Ре |
мршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, |
благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му |
е дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.< |
т стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на проз |
с ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p |
е и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у јед |
и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове |
не! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја |
ј је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запа |
је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше |
ни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} |
та ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи п |
{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим с |
вом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлу |
разинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викат |
заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти |
оражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, о |
.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори. |
бије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели во |
е торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих |
к, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио из |
с риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олуј |
искочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p |
кну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач |
ава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и |
и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у за |
гу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда |
а благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и |
плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти |
и се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а |
онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па |
може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је тре |
Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до |
е умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових |
за, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и с |
а укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како |
плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакује |
дио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — |
>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до |
акар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се мла |
в, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мр |
и нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> |
али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш д |
о кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p |
е стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — жен |
е осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n= |
ју и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, наг |
</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> < |
и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 |
кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и |
је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, |
оликој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа |
оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је |
им и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац |
Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински д |
здрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавај |
узе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га вид |
а останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек |
о украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом за |
и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара пр |
ог оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и оч |
ма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p |
приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери |
вених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се |
крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са М |
уд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изоб |
у — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код |
о у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко |
човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мр |
м.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</ |
убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијен |
им, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се д |
епо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље настави |
је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргу |
="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништ |
исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p |
дричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то |
иновац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан. |
има као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће |
кој крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пуш |
оће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p |
S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће |
n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанстве |
не на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одб |
ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на ко |
и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао са |
Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц |
ргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет навод |
еди.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и т |
карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекош |
а, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се надне |
рити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли |
ек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! уда |
ку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је |
а искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> |
а Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случ |
рчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд м |
ита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Бож |
аклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са |
, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам в |
на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих ј |
ка магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да |
и сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним ш |
дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Нест |
се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће. |
че пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам неш |
грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за ча |
иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можем |
скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута |
— одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестан |
ладић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Власт |
се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када с |
вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право к |
захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једни |
>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро |
а се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече |
новао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у др |
шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну |
ацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којек |
ло срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију. |
м да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, |
е временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је |
и које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S |
знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена |
Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и р |
дјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Ст |
дати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да |
елка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па ка |
.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумар |
> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани |
да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља би |
у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворан |
ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, |
ече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници |
е бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста |
.{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p |
не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пен |
ког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изиш |
воласто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лиц |
и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздах |
подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би т |
, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих |
с две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза |
да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} |
ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наив |
а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позв |
не и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „С |
поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо |
н.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, |
и, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема о |
једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну але |
Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — |
и одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздр |
од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“ |
гој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду |
<head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред веч |
сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бран |
бијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, |
торова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га |
даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, |
и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљуб |
...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанов |
ајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко |
ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ход |
ди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно к |
ји су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или |
умео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само |
ажењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше |
се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и т |
кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близи |
речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа ста |
м хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође нап |
<p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати дед |
S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом под |
..</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споме |
рњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час п |
еност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="c |
има је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености. |
а је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чу |
пцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица пре |
ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору |
ини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, |
о лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац |
поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе д |
је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врат |
n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами |
ам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</ |
је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи |
и сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говори |
загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корач |
рисутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Рад |
ет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{ |
ред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице да |
ајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наран |
ао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отв |
ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жр |
грљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да г |
када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко |
били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се |
ошћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самрт |
али своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због пр |
вде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спро |
ром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p |
а, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је |
звишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у сел |
> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузим |
дноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Ја |
није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од ка |
у, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигд |
је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред т |
се млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбој |
м претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим |
но климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече св |
ћну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде д |
опали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — |
..{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара |
ру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си |
ра да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборави |
ј грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га |
зо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану |
Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} А |
ром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господ |
викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> |
и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живи |
ови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, ко |
48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је |
е <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и С |
нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се времен |
у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а |
и казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је зб |
на свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и дове |
ио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ве |
е тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је нос |
гао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред с |
ати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали |
<p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са св |
је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко с |
пут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Исп |
е му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб об |
два памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је д |
бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови не |
з шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S |
добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и ма |
поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C2 |
кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле ј |
јом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао п |
рбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица |
пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћ |
р Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао |
о...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико д |
ед њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвав |
са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га предс |
ижи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар |
евојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће бо |
p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка < |
слени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка... |
друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ |
..{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он јо |
одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење пр |
бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изну |
ца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је |
ли се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио неко |
шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао |
дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет прит |
старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, |
нко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само |
препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет сп |
је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стар |
а“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније |
се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у дру |
за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго р |
но отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> |
за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где |
о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тиши |
а ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</ |
ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој |
га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, тв |
<p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се ве |
лугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</ |
умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p |
некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужн |
ао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је не |
ољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лако |
ди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми пок |
ко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, |
о би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снаг |
има свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче |
ске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на |
траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Баче |
даваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па он |
ћи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наслед |
десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле д |
умњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам у |
ао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто |
вом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише |
шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје |
те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе мес |
за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш у |
вац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то п |
се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па ч |
ешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранк |
Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а п |
е нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачу |
дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна |
као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда |
унца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, нећ |
{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије в |
еп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{ |
жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави |
рила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште н |
{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле јед |
сподар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напос |
воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цвр |
> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља |
љства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да ј |
ме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврд |
пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро |
је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пр |
који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који |
То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се |
д могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, |
г жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребл |
те липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче |
аза странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p> |
емо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозо |
а а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи с |
указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у с |
р се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али |
>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то са |
<p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости по |
одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, к |
ање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само |
Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место. |
један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S |
тедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне ј |
проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замис |
а!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој |
ргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{ |
Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре |
моту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре |
било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метн |
ло и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладн |
куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше |
ојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је ма |
заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, к |
орино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и |
ној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неко |
јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио |
74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и памет |
но размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схват |
.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дук |
ицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“< |
Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола. |
“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лиц |
} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадо |
погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p> |
младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом су |
ти за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ |
ј се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ак |
е бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме дво |
>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га |
а би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргу |
ена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</ |
си га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као |
а спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вра |
шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај |
вори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак пр |
ња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну с |
д њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не на |
донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест. |
д изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чем |
о и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може би |
, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши |
биљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бран |
="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном |
бразе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Уст |
едо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну С |
А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и о |
справи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао. |
ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јел |
на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> |
<p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} |
стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је |
љубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека |
вао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вод |
<p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и тр |
: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља п |
у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало п |
бата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Он |
.“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда |
да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео |
том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа ње |
То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео |
ни и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где |
..{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом |
робове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> |
и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Бос |
о онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Зве |
а онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зин |
долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио |
сретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили |
„добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> |
дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у |
шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће на |
<p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p> |
, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радив |
јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну |
настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S |
подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што г |
реном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="11 |
о би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му најед |
. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! п |
„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која |
А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но ос |
и очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, |
варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче мл |
етају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале дру |
з једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву о |
огу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огр |
ао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише |
е.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше н |
ажара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанствен |
е.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто. |
нати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо и |
омучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} |
трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у не |
} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онд |
зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О ко |
ко хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„ |
римо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему. |
а која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрав |
ка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на стран |
ожда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — |
о ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расве |
е старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А |
лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу м |
заху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био ја |
е удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрве |
нога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде ла |
усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p |
ика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S |
уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепо |
као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и |
ругога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају |
шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд п |
смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све |
башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо |
ба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — |
паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет поли |
{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од |
овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у |
Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. |
ти — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса |
стој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли. |
останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог |
а њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну |
гледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — |
ши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба ра |
ирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а |
="chapter" xml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старог |
ажио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесни |
некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица.. |
се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у |
p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То б |
а паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} |
p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанс |
ар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} |
али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p |
.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам им |
је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог |
снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Ш |
ња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико туж |
ри, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо |
е хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисл |
id="SRP18942_C15"> <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о ка |
> <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на |
сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После |
ху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на доб |
е му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изра |
зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа |
е, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе уну |
Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју |
..</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе и |
авила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који ве |
и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу |
и унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико виш |
одклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S |
му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом ру |
их који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад ка |
ве прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, х |
икакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само |
га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} |
но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да |
е оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и ње |
сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги д |
у нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код сво |
ком умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, ка |
адржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинск |
етите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Ка |
т према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић плем |
од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и |
>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишља |
едство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше им |
г би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се |
а па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшн |
„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су б |
p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одр |
гуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је |
} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје |
те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је |
а тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се |
он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје ми |
е осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђенос |
ако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бран |
ене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби |
дости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се ч |
би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — п |
љку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ чове |
ко немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег |
<pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — |
је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу |
ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је у |
очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко |
Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, |
Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — а |
о кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи |
акао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </ |
а покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирног |
е да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше |
ста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} |
знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отво |
ука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или к |
оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би с |
аху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{ |
а се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не прогово |
то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млог |
а, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штет |
Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не |
амо један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се з |
ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку вру |
им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72 |
лно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу ку |
, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже |
о — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, остав |
овори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад |
једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не б |
азаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тај |
у на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да и |
Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац |
ока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филипов |
ораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, к |
малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плоч |
ново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али |
бори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку |
зио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца |
аса скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао и |
>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди |
властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и ист |
p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком |
угом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> |
и убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p> |
падија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</ |
не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као св |
амет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам с |
ај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „О |
ргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим |
јаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом |
абра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз з |
ао да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао |
амену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, |
је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као шт |
ника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих |
ави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</ |
ер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p> |
<p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ |
ш жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренера |
тарца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекну |
p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога |
на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се о |
т зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен млади |
ати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика п |
е! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при пол |
љно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</ |
први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га |
ад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом усп |
дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући |
зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо вр |
запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар |
жи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај |
— Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звез |
ет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут ш |
и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света на |
неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га |
ство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог |
за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се и |
{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — пр |
поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, |
узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све ш |
едног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она ј |
} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан |
ост, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху |
пазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, ко |
дана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p |
ху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и |
ма: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? у |
ано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо |
јати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде |
пет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али не |
а уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а |
једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђо |
p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} |
не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан |
„добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и т |
е већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Бо |
своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да го |
аху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо |
претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> |
ица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у груд |
ке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола х |
да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш от |
новца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено |
а човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један |
чевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стар |
ре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чи |
добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се за |
„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старче |
ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p> |
црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За |
се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да сл |
вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао ј |
детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мази |
у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. |
ице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али |
ка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај ј |
ка, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро го |
блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се |
есто да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, |
само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наје |
убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, кој |
а рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се сли |
/p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина |
и видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на с |
о писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p |
хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места ви |
д хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа с |
умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећ |
их шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко п |
врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд |
а Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако от |
ћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће л |
а.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде |
као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса |
ла помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ сви |
род.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а |
е и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прст |
кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — |
шла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разго |
намо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал |
Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, ви |
ти где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато |
сподар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, |
ни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, који |
ио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и |
нко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно ос |
то још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну при |
о у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске |
о и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одго |
торовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац. |
зле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, |
> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао |
огледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, је |
глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Бр |
викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и з |
када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један м |
емним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је дост |
тано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори је |
сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се |
вио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шум |
ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе |
ио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у с |
преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне ј |
у и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац |
еба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од стр |
ку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! др |
тка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, с |
черњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране |
Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би м |
зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао пр |
, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе |
воју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње д |
исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и бл |
n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му пом |
ј коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> |
ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{ |
иста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторов |
а као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори |
ише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед ба |
— Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> < |
>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и м |
чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p> |
мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани |
одица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан |
.“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од |
ко хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> |
ала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није м |
ет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их |
{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} |
је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? п |
аш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима л |
ра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и раста |
што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку р |
о и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове. |
з зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p |
ржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје |
реотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче |
а да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Б |
данпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога ж |
Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да пом |
Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, |
заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао о |
Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија кр |
, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би др |
стивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти ј |
ори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властели |
ово?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p> |
а те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, раз |
> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испу |
ко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи кад |
поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
а се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да |
банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца.... |
корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром |
Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме н |
сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију н |
p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер н |
ио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, нег |
азиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесом |
иш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуд |
евојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек |
м ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Д |
си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, к |
да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче стара |
“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази |
арче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу т |
овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S |
S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не бр |
и дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, на |
не несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и |
<p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{ |
радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но |
.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</ |
менит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи |
ци напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам |
руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да |
то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у пи |
а срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му б |
а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Н |
сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи |
уд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим к |
и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик н |
ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та |
ед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</ |
pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и к |
b n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се |
будила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам з |
ло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је |
и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као |
иц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се м |
ам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одма |
о толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече |
се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку |
о вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у окол |
кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радос |
као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задов |
и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n=" |
ске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Не |
ту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже |
гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му за |
проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе |
ш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" |
змем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је и |
тао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као |
стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој |
ко минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколик |
и тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац. |
љен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беш |
о и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако |
n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и па |
и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Т |
тарац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће |
и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и млади |
вињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се бр |
ављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанп |
ну свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка д |
обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} |
е памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећа |
т од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче |
а већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора |
вна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А |
и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„ |
асто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице н |
будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађ |
зети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве р |
ао данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била уз |
свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да ви |
ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој б |
ога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{ |
гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не |
а Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је |
рим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, чи |
а остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече |
оју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну |
и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак и |
а. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не ос |
д...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да оста |
бог тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} |
лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да крије |
е плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.< |
д о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега спо |
„Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега чи |
ворити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, вика |
о голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујда |
, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао |
би остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стоја |
? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топл |
одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> < |
шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро д |
S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласо |
оје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> |
а у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај |
шено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори ов |
, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није |
у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S |
его да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>М |
е...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и |
онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као |
ну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у с |
огу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S |
а ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га |
и као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стој |
је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — |
олко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила з |
побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одгов |
мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва |
зала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже глав |
ата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица уп |
ели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безб |
Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак кра |
оје се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замк |
а ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруме |
руштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми ј |
</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту с |
/> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено по |
је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div |
х отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се |
а као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила ос |
о, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, |
не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једн |
За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа стран |
крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са у |
ста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња |
ду Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полици |
и сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређ |
Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из преми |
неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, ка |
није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки х |
уму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који |
тини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан зви |
...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што |
у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебл |
смо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и |
Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, |
едаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудор |
груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Боси |
се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама |
Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији љу |
мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се |
до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овд |
у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита с |
виште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше по |
ње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага иско |
вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку но |
куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="14 |
уго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и |
бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам |
, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, |
алеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други ру |
ма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да |
/p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме за |
на не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне |
дао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверен |
преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да |
Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Х |
сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад с |
ац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и |
Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са |
Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим |
„господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору |
омрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа г |
мој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се |
ново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме |
е, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му |
већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме у |
оди широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зе |
Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не ис |
у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему |
ву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беш |
а ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, стр |
околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покрив |
држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква та |
з мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је |
узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на |
ст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао |
ји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследст |
, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хл |
била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало |
: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му |
осио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут |
није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишт |
че растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је б |
Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Ј |
едесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми |
едњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си |
е би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао |
лим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад |
гуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао раз |
, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником ума |
триц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгл |
би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и |
те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима < |
се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад са |
е, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је мат |
падија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свећ |
димаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору |
ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се ма |
</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p |
ј се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — о |
Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и по |
"9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико |
ед очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он |
замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверав |
вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господ |
ног осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један п |
су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари мо |
се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} За |
ућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочи |
убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — ода |
т старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Ве |
као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти о |
те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те мо |
Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благод |
.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и |
на тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S |
уђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне |
е и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — |
Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до кана |
се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином |
запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори |
погода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се |
; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је у |
а себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади |
ге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те |
Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно к |
сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зо |
ео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стоја |
{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди ма |
} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту н |
Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши |
ца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад и |
вору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к |
зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги ра |
схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно у |
е женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мо |
ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта гово |
ти за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко вре |
бу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — |
ујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бир |
е не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... |
мре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да |
ујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово н |
није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те |
и драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! прот |
кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> |
ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни г |
„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да... |
чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се св |
еда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам с |
да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лиши |
казао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити та |
оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној ш |
то Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може |
Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш |
а ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У о |
p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари |
добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> < |
де?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем жив |
<p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{ |
д је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — реч |
дио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако |
p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — п |
и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошло |
се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше |
аш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода |
ора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господ |
и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оп |
е је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мог |
шна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђав |
главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу |
је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну |
хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо скло |
у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да |
и сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — И |
у.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је је |
реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко |
агрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, |
непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крча |
о исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено |
пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — о |
зе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани |
едпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици |
застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</ |
уше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звез |
о то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се н |
поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо доб |
моз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са диван |
киде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми заме |
ису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> |
ко је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што ре |
и се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p |
ен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„ |
онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p> |
очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то |
и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуч |
па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тај |
} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, п |
а топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осе |
о а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако |
држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се к |
кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки |
а.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја са |
е никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро |
ти док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне |
ли <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну к |
стра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном ск |
— слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друм |
зна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Б |
еш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и п |
какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" |
, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад В |
ћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема |
ше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан |
ник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше. |
а! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> |
узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар зале |
Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак в |
Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста |
е познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по ст |
мешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, иди |
премио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од г |
се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си |
почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Ст |
ху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Мило |
наш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо |
огледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао са |
аш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да м |
рло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са мес |
што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђе |
ичаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са |
реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапим |
истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само |
ут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме имено |
пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам припов |
то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, |
ао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“ |
ах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност |
} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га |
сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те пред |
ру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} С |
на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње |
е, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то |
га двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио |
о! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд |
лно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио с |
о да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао с |
тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневери |
че старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго ра |
p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је |
дина дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</ |
сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ак |
перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту |
стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озби |
е узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац |
> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља |
га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече ста |
жљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирт |
му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> < |
ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> |
у годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и наба |
на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му н |
, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже о |
еницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који |
о!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене р |
ар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је |
т дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p> |
о заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где |
и у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, по |
ече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава |
да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</ |
p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми кв |
на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али |
еби живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице сев |
добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и |
да опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово |
не и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на |
та се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш ка |
а сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина |
— бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад с |
у стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну об |
кне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — |
а изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> |
јеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лагани |
ћ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи та |
поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, |
иде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као |
је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Бо |
лониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и |
де је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p |
есту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а |
зо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако н |
ропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити |
запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но |
ишта — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по |
нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је дом |
Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси |
е препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — пр |
умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и о |
ерено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочит |
ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехе |
ам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњ |
ам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} А |
чити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{ |
рекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико |
дар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што з |
ле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ б |
ито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руко |
ун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, вид |
лаво до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека |
че разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини |
чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврш |
о сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му |
рачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака б |
ла само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осет |
странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долази |
гуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и од |
S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу |
едам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хл |
.{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојн |
епе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спа |
леме шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређаш |
клонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукам |
а и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и |
p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је |
p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p |
врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте |
нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га ј |
од огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“ |
ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у |
срне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се |
од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, к |
то ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ ру |
.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај |
м..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори све |
гами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би г |
рођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као д |
га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Дим |
ку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се нема |
ас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спус |
ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске ре |
ј.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као |
му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чув |
ело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода л |
и, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему |
го и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад вид |
ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — о |
ре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је |
SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац |
о ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху |
собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних |
и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и послед |
гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њ |
м осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га на |
мо ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и при |
шине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, |
замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни |
отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радил |
ку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране мла |
етна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће т |
ије могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> |
ри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зориц |
охвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново за |
Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Кра |
читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се ч |
заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћута |
овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{ |
то је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељ |
шало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> зад |
ица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки талас |
ањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче |
њ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>П |
да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али п |
ловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка оба |
а притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па |
снуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са |
ткрије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лак |
да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код т |
збори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред з |
сећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви с |
ао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“ |
ц изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе п |
а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како |
Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пус |
рагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, |
ило 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које |
еш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у |
хом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} |
гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, |
покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њ |
ва и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, иде |
а себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице |
подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет |
еник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} |
кати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре |
ћ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са |
рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и |
оре.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих п |
која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</ |
грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсеније |
зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ мес |
смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ о |
транац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! о |
ра, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до ст |
дића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му уп |
али свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда |
p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ру |
ао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и бесн |
а била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и |
е чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати об |
м засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако |
обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило |
, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у |
а кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да |
оре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач зве |
ршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски |
онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и |
че Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у уш |
разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А так |
лобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како |
лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, |
ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштењ |
ити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да ч |
озничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротво |
арче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом |
гово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њ |
ан странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао |
оче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се ра |
>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад с |
, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чис |
..</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни |
и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још про |
тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да |
p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — |
мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту |
о изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Х |
насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек уч |
, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> |
ита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изг |
којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горс |
тио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао |
ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све прену |
и, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и |
другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она гр |
шкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?. |
p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са |
ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је судело |
ерно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпу |
осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је |
е Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срц |
ну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону соб |
егао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад ка |
их више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа |
није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог ви |
ног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд |
он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живи |
ачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона |
отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div typ |
дио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш на |
теван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима |
а својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке н |
вамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан. |
га жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге и |
узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две о |
ућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав |
н те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да м |
о новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем |
могао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрет |
знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати |
а дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога |
ора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта |
ега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да |
а проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима ма |
светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чед |
на Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и ма |
оживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на ос |
Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} |
и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом |
.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Сто |
о и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S |
е и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тут |
се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без и |
сет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цр |
S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако зани |
{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ради |
га истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="16 |
зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам т |
ранчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив |
...{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него на |
ле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате |
клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{ |
е Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Он |
стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па |
ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божид |
е имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини |
и и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Ка |
више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка |
ворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то |
ј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око |
о да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“< |
ј баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у га |
рај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвал |
>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> < |
укао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче нанов |
вим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постига |
или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хо |
м „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом |
куд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његови |
уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са |
та к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још |
ав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њ |
ргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те з |
није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно. |
у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држа |
на, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су траго |
.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али та |
убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да |
Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће |
мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју ко |
г госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се ве |
тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Так |
рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се с |
некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ в |
е виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бран |
седниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду |
неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње доша |
да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се вре |
се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас |
а је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда стара |
јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано пр |
а њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знам |
ним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, |
и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смеје |
ибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне |
>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је нев |
и.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но дом |
рати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем |
једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је |
јни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише |
ео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година а |
А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чуп |
казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао |
ла, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја |
а је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта |
ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p> |
мшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече б |
ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да ј |
свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио |
румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се |
унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но стар |
на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозден |
це, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и |
е десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — р |
облачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни |
head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна. |
ти, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку |
тали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на дале |
а нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмис |
<pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужн |
доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу св |
ољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не |
е с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} К |
.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оц |
тнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци |
а управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до уши |
могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се |
о опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p |
свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи |
после се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве |
но у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p |
кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по |
ло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сав |
Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује у |
ако ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S |
ао да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно би |
тац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у кој |
све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> |
942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћа |
SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари ме |
а! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче |
што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио измеђ |
ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава пос |
дао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко в |
аш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам с |
јао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може би |
његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело тро |
сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — п |
едаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сиро |
знам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни к |
ве кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио |
све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S |
сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задес |
вљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S |
, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише |
и да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “< |
у ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју |
еко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Уста |
икне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, обод |
> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио |
ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> |
склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу |
х изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из ус |
отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада. |
реме изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити мак |
и.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки преми |
д чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу пол |
ица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: о |
је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то |
само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш |
добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је п |
.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједин |
син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу ис |
деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p |
е спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу |
> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина н |
ече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на дру |
стао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десн |
ога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућиц |
ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и о |
неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи тере |
као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... уби |
твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни |
одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полица |
ље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — го |
</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушај |
и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето |
ало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер н |
— А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио с |
те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.< |
друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио с |
и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разл |
о запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре д |
су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће |
своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије |
а ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љу |
сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмо |
да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми |
д себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образ |
псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу |
почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко |
шле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда че |
руги дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жа |
игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као д |
ри, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја гла |
лави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — п |
на.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи |
ами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је |
ше по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ћ |
чна рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога д |
ко смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова с |
о човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко к |
ма.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пр |
ор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> |
ешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо |
му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао |
жили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ти.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је не |
орио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Зн |
ржиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам |
скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је ка |
је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које ј |
а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови |
старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која |
—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је дож |
<p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на М |
астири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S |
ат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у о |
ма болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо |
је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где ко |
дагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на п |
саћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту ник |
ла нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице зауст |
за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гла |
ему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо |
тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга |
S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </d |
ка да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву |
у храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаш |
м.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од ка |
оју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу изврш |
, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом |
во отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко |
чи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени с |
радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним |
поведач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми |
та је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која |
о би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би м |
а код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бој |
ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — |
лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па о |
ћу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар |
он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле ов |
код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</h |
о са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их ни |
а је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти убл |
своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над |
ићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему ти |
ријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мрг |
и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц. |
но звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — |
еза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио са |
и се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда |
те, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим |
еданпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да |
би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар |
усница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочен |
и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је |
аче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти м |
тарца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе |
евића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за кам |
иш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад поми |
однише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уј |
заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам се |
ило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени |
ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, поква |
аново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид дед |
амбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирк |
је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одм |
ст.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по деб |
давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n |
се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љу |
е са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто |
али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n |
<pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с |
рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окре |
овори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је з |
че мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозре |
д рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спаст |
но имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“< |
анко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p> |
ни загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и |
и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стр |
мо је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, |
ругови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} |
е шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како |
ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади дв |
едног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У п |
свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, прогов |
у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се зами |
ом отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, |
кама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави. |
ине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта |
уђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месе |
. ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата |
не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на име |
разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Вели |
убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите м |
<p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају јо |
, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање |
лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је |
ргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре г |
јан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се са |
ор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморн |
аница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан к |
отима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми спр |
и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се ср |
п Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела |
веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> поч |
екуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да по |
а и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу |
Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростиш |
назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено |
и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по с |
мопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа млад |
год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице |
у пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња |
ут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази г |
д ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и з |
витеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јо |
едаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко до |
Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко за |
но, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави |
ви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озби |
руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра с |
де девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи |
ло па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је |
оји води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма |
аба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стр |
/p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али |
гуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро ско |
ега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у |
еви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње с |
p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„ |
ево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалош |
занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али |
о изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако |
онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви трој |
а је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осе |
не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бит |
сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као д |
>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића |
њенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад ј |
раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и гд |
оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином |
</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти н |
м хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па |
о уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} |
за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на ко |
ецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана |
у јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи |
исли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме св |
авао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем |
ј хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ћ |
да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније |
езнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у нек |
е; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је о |
ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„ |
утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом |
е указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче |
рцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближ |
, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се |
="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком |
гледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега С |
а тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати пр |
окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те вид |
р беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту ка |
трану реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо ра |
о сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спас |
данпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p> |
се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Бех |
е шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник |
е и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо з |
, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и |
ом старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је |
еданпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p |
у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако пост |
насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да подне |
а добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад |
Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.< |
а га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у |
тив њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити.. |
лексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радиво |
тарица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку |
ан сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око ун |
да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Ф |
а се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да |
где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред |
е у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина |
оба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад ниј |
ад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„ |
... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуч |
туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која |
— дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на д |
рачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога |
> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да |
једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</ |
узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено |
} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> |
да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и |
стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко |
вештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита бех |
ојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опа |
ме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни ви |
по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић ниј |
<p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто |
д стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последњ |
а од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У |
ше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше м |
ови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пут |
бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к врати |
овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на |
мејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед |
сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али |
ога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, |
стру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угл |
ост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у ј |
заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љ |
а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стој |
Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — |
вурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго |
ље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати |
вде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што м |
а је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и |
и гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са о |
ио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што д |
то ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што |
тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли ј |
ад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је |
, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из м |
да изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Не |
баци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али с |
Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} П |
крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достоја |
потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте |
парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи |
Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, |
кратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из теш |
оби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново скл |
као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громоглас |
и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештени |
је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и так |
тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим в |
n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читат |
хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онд |
а грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му ис |
место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам |
јан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, |
фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — |
унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једн |
узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бо |
ести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> |
ргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убист |
бзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку по |
положен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга |
тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати в |
стило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у по |
икне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ћ |
екога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у с |
ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја |
ише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа |
е лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не б |
није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло до |
ладога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки с |
коро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога ост |
арца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Тво |
мо дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гл |
ече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува с |
шаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради |
а и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез |
лас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па о |
само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — ре |
њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора |
еде ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо |
че Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="15 |
јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, см |
му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па х |
му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се н |
, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће |
обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза |
етра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео дв |
се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му н |
вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана |
благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас д |
у, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбур |
брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо а |
н је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог |
Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода |
какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ј |
му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну |
дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад |
>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке |
{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрв |
>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се у |
као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба |
бе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бес |
којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да |
у је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима.... |
да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури ру |
војку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо |
уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бе |
е и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљи |
силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} |
, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала |
ац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са о |
глама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља |
меје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек |
е су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, ка |
е а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи и |
би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тр |
жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о бол |
мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убије |
на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Ум |
а, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено ч |
е кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као |
а. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда |
је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ |
та и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па о |
њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грање |
г милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним груда |
50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу |
стати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за у |
ина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни |
ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> |
није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} |
да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — уп |
поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је до |
м, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чи |
протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу |
аше.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као о |
их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не о |
гнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори |
је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила |
во.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је им |
<p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су ве |
<p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено поглед |
дан глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла хр |
д, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још јед |
га језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће |
е будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче |
су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља |
а и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бра |
.{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у ов |
о здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих. |
странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је |
да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздр |
та ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си и |
а ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто |
/p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни пом |
га сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да по |
ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</ |
и, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати |
је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је о |
д то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у о |
нствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док |
амљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а |
, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила |
себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p> |
м невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада |
треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. |
а деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме р |
бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била у |
кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га сп |
е на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остал |
д отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као зв |
мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага руме |
гледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп |
и је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — |
још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направ |
<p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то |
си наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, к |
је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечит |
и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од ра |
који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мучениц |
ра се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала |
ругог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује в |
е за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запит |
и, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побрин |
рац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад |
— говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало |
ријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер дана |
ош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро м |
и ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му с |
оклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb |
манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па по |
p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — реч |
ом бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... |
>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="1 |
т Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу о |
еоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће |
ише личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врл |
>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се з |
иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и за |
пила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони з |
д која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови гос |
а растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се ла |
ана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? |
мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapt |
ђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; н |
Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи |
p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им |
то те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди |
етак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо |
Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана |
гледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран |
и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја |
а.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а |
<p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас |
га. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов сино |
ке — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових |
="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p> |
устити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац |
чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„ |
ерује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„О |
си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викн |
у крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p |
платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хра |
у, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и ла |
, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао |
ислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза поја |
младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој д |
ао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем тол |
у, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осиг |
>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар но |
таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи жив |
има.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у о |
место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћ |
лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те |
чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити |
Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може до |
иде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико нез |
разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — |
ам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да до |
ла. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са |
но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> |
Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Да |
одаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору |
мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили |
гунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160 |
о у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта ј |
асну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одл |
ворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... |
кога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — |
пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог ба |
— говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште. |
{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У де |
ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не |
је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} |
еш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се за |
мао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом к |
о воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју |
је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то глед |
баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам |
ув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој з |
лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — |
ти кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са с |
ичаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио |
склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клуп |
ше и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви |
и где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> |
м месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, |
симо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпу |
о. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: |
брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ак |
е пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао кри |
ешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Зад |
ога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се |
бро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико каж |
..“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну к |
ш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчев |
.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну |
p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — гово |
<p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p> |
{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, ост |
нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од |
на свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув но |
сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да |
руги тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључа |
ву и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу |
е пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за је |
..{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, |
вом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да |
{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећ |
ад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш ш |
одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаш |
еђашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћу |
аповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија. |
уришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стре |
рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај госпо |
е звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко |
Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нек |
S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} |
н пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Гово |
Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове |
</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; на |
да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Т |
ет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’ |
и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликова |
вом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама по |
з прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи |
Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче |
оздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му ј |
најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Ј |
е све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двор |
ека свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног стра |
<p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосн |
се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —< |
есело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и |
и и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у оно |
ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај |
насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично з |
еко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила |
е он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више л |
р водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта |
а, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред |
, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше |
ама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се |
<p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога д |
ајвећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајни |
цу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни.. |
дим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по т |
велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишл |
а у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је о |
арка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај |
на.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, |
у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који |
ај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замисли |
указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> < |
знати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати с |
а не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Але |
свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type |
од њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чу |
је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег |
је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња |
а сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината з |
разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, к |
познао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не |
="chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода |
му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — з |
— рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори |
из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву |
обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим |
могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром о |
евају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му |
д чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну з |
ево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато оде |
чека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро |
адовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овам |
и или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве к |
— Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изу |
р Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали |
чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је сто |
, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је |
саћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ко |
о беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на |
{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Ста |
јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи |
е средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита с |
а стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далек |
мо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети не |
свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита б |
ице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, так |
Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не |
који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p |
аше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана |
вори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p |
угљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} |
он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово |
.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког |
ман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали на |
е грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} К |
огао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгуби |
Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранк |
ше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у посл |
л’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</ |
и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — с |
ђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, ча |
уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког |
едра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пуш |
ано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад |
дно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> |
а хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места |
ти постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево п |
<pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашев |
о, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промо |
хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба ри |
и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима би |
јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сест |
и из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после нек |
ни се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног |
вер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не |
<p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Бос |
та овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онд |
У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S |
еколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окре |
моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> |
униш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнем |
лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне гро |
чево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S |
га посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков |
и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и |
ав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји |
а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не |
то! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац |
а дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Н |
га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на сто |
муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му |
а окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.< |
е унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се |
жити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријате |
ши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стр |
тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојанов |
>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бо |
азвалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То ј |
теде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се ј |
мљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива |
лизу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеши |
а.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Д |
ицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код |
пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спа |
Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и блен |
узи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, |
у, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа д |
вездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред двор |
га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му ра |
њиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега |
поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволел |
е обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било |
Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на је |
е, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да |
ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — И |
утру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у |
е сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто а |
„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све |
реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p |
окојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не о |
роке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу |
црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево н |
а стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њ |
о што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и но |
горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежу |
ава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да ј |
бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је т |
да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу у |
осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле |
ше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полуг |
ојим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> сн |
дње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже |
а дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипа |
ку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва мог |
16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појави |
а и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора |
о ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича |
S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
обудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео |
инимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад ј |
<p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте |
лу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благос |
лочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S |
лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последиц |
поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> < |
опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</ |
ића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! ви |
м Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обеген |
натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не пад |
је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> |
је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плака |
што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава зам |
</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели |
дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћ |
непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му с |
ојекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да |
и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у |
а помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата |
е.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и рич |
то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.0 |
ећа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овд |
едео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на про |
телин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни ста |
е смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Бо |
аписано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их |
ику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом с |
дсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће |
ешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени |
још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapte |
ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! |
и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро с |
трица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: |
познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња ка |
ћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по пр |
ин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што ј |
ван, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан ид |
ојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи. |
ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у про |
е се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силн |
> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег |
ојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био н |
ем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа |
е и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очи |
су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су к |
бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, п |
баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво с |
агослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне |
олеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена |
.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, |
приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико |
та поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кне |
ан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође н |
их малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро |
било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: |
еља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш т |
.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече З |
збрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радос |
ан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у ј |
шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен |
ио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у ко |
за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му |
а на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.< |
ике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља преблед |
ити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц. |
јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су |
г, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p |
рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клуп |
он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клон |
сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен ови |
би а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да |
е је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" / |
у скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> < |
епријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати М |
{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућ |
а, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Са |
ђоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду |
устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала |
нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе |
, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замиш |
це му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи |
не туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натр |
чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео |
а маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, |
банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — |
коле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њег |
себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топ |
ији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спа |
о нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи. |
н неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи те |
е поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара ч |
ник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, п |
могаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ |
ари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се |
рац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и |
то потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје прену |
ом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отв |
џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бран |
то обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена |
и! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном ск |
} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" |
м саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом ж |
баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио |
а твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи. |
ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, ко |
и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у |
рбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капе |
дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постоја |
е деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А б |
им корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као |
и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... у |
етниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд н |
е оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени ст |
баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„ |
онађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за |
вљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трај |
иште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од |
заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан |
рху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да |
а овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлет |
е стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора |
писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде д |
>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда нај |
.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неос |
ем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко б |
у љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће на |
оше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једа |
јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху |
а кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ра |
кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ |
.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="ch |
нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикас |
" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лак |
не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је з |
им речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“ |
</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изго |
ожидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загр |
и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тре |
а...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе |
лична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога |
ред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> |
као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе |
{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, м |
убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од |
ом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто |
у сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и с |
ш за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chap |
по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав |
зничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедст |
догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; д |
ше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и |
чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онд |
је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за рук |
близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих виш |
клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена |
ицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, сам |
е се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml |
мејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и ов |
аш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“< |
ше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — прогов |
између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запита |
скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.< |
н осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата |
шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите с |
место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други |
убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао |
ше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима |
> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен кр |
уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух по |
..{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак п |
стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ в |
...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо |
<p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да |
рекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Он |
ргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је |
Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Жив |
ујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зелен |
природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцн |
нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се |
, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник с |
ло.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за |
ка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик |
ише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше |
тражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанств |
аше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на ст |
гуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са за |
уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када |
таш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</ |
искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти у |
го целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да с |
још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њ |
у ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Ј |
ао стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено |
екну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже |
љиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{ |
а разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се п |
површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима. |
о да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али |
ткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S |
единац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина воле |
то подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио |
х речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио... |
е и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p |
и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> |
оја је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није к |
кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То |
ео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</ |
и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га пре |
екар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасн |
> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — реч |
сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div typ |
мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После |
> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> < |
<p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас наш |
ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не |
но лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет в |
p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео |
гао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се заб |
грљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећа |
зала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри. |
дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после ме |
ио нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога по |
напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпу |
је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је преви |
о још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни теста |
зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога |
а их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла ч |
го — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху |
здахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај |
у их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као |
приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p |
с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне |
транац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад |
ци једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио |
само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу одн |
ем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ ј |
> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у с |
оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу за |
убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је једа |
разина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зуб |
задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у прав |
сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ од |
о вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Ј |
цу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очај |
ре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да |
е дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да види |
давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оно |
бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао |
на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађај |
ати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз |
кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упит |
на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и пре |
ге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дал |
е рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га |
ела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио |
венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се |
Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанп |
ом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост |
побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отво |
опио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога в |
ран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача д |
беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљ |
е, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући |
љаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што |
— викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на к |
по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у нек |
и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, плат |
ера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осм |
ао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — |
тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но б |
ери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њим |
осиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакл |
нда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p> |
ечи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и досто |
наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри погле |
асност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а м |
усти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убила |
ти од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да в |
како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им за |
га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — од |
га и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стри |
на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од |
о ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов ш |
ледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као |
лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, за |
идимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе к |
и посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мо |
ушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране ов |
а ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на к |
никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја |
ише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом |
сам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{ |
ар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранков |
ов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — |
м одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Мил |
едељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би з |
жидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре |
о....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узапти |
беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Об |
ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори |
{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао. |
нати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде |
ко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пр |
брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у |
смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однес |
о средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убез |
та пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зори |
</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге со |
главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Ка |
већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао л |
ли, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је к |
зе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом с |
) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури |
им озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се |
S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневер |
а разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к врати |
Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава из |
е бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Д |
ора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непошт |
ставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који |
— одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде |
викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већм |
и доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје |
редао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ |
дић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} С |
тву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им |
љу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једн |
ео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу п |
начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог |
страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече ск |
оре и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и |
оду, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и |
. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен |
ад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари |
е земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је к |
ли!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте гл |
есуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p |
S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, |
се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим |
/p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притиск |
од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше коле |
Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали |
та указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмља |
ивено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу повр |
стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље на |
ен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа |
{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{ |
но шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на м |
е.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То н |
бро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече |
овачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Бос |
прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па |
а.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, н |
о тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се |
на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и |
илици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи |
треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могл |
им њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесве |
здржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и мо |
и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља |
анас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„ |
смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирен |
управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем |
сао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуднова |
ознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо |
осади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бран |
и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„ |
сиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпан |
е сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зи |
ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шт |
удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам |
им лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште по |
<p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — в |
ало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у зе |
ек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле |
ста висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у |
анпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на |
едан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да |
твени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи уна |
олико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отво |
ра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само ш |
запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да |
старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стри |
џаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман |
це скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{ |
је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени поли |
ло равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на |
во већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p |
етар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трж |
вића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у д |
ат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на |
е, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обн |
о његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело т |
га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бр |
киде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава. |
b n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа |
.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да о |
S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано |
ко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да у |
видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ |
тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дал |
но и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех н |
ише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвн |
зину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући |
опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи пове |
ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана |
едан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица |
би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога ју |
дјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивн |
расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам с |
pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би |
к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплака |
се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да |
зера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче |
крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте |
мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше ка |
— прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови |
насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савест |
ћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица |
Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново с |
не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је изл |
е се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убис |
..{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са ра |
осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове по |
p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урез |
<p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мо |
а, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси до |
ц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она ј |
ега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од стр |
итања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а |
битно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове р |
и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — муча |
Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао |
, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврш |
уке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораш |
очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај |
е!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам о |
/> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег в |
е испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше |
адић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као |
је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</ |
хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{ |
ође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворе |
Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соб |
о није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и ук |
де говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила |
претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} |
ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Кврг |
е им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се |
а у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се врати |
гање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код |
>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозг |
ранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади |
да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, зати |
уда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у |
> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат г |
ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам |
ао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био. |
е он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Бо |
се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ |
ш. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{ |
о Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један |
се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није мога |
а.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он |
ку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још један |
им..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она а |
на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} |
прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти |
д обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, ова |
младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам зауз |
Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице ј |
е отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу |
идар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и |
p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз см |
на и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао с |
упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше по |
Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</ |
ивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у |
н, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајућ |
оје време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 |
е био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одуз |
е неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али |
рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> |
, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју освет |
бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред. |
а сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наје |
и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац с |
неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо о |
замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чут |
се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са дв |
{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би |
еколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у |
нимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од то |
<head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора стан |
.{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (гр |
колико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер |
тола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Н |
номе коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни |
<p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љ |
е и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и са |
спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тр |
ра су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у т |
питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао сино |
ца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просв |
не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да н |
амтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њем |
јаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, изд |
арно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака |
је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко с |
ка — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непреста |
арушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ног |
м и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати уби |
роведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, |
ума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} |
ну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> |
ју, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би ј |
Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згр |
зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм |
јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} |
Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је д |
ико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко |
хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се |
се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва уве |
Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад |
ислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и н |
би је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар |
да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је |
разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће на |
и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе |
њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто |
орских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор |
После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! |
крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одгов |
ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим проти |
сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а |
ли да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S |
реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је са |
онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми |
памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а бољ |
војка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зориц |
јбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху |
да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај г |
ренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p |
нез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао |
..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</ |
p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер са |
ишта у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је кој |
е бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше |
икну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху |
. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћи |
о у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" |
дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму пев |
му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га |
S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош |
квог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и |
вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Ст |
проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као зал |
</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је |
ише о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби |
му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима |
кама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име |
у са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћ |
уд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савес |
Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..< |
неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> |
тао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага |
на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани... |
данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на |
њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе п |
на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога |
ако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила |
упље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — |
} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} |
оде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју го |
за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда |
ст по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић н |
енуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне |
pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„ |
ти.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри с |
p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унут |
!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слуш |
рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и |
Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа |
о.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова. |
ахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила |
о се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викн |
У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше сн |
10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледа |
нпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад ј |
сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, |
трже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. |
ају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врат |
сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, |
менише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> г |
кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити |
тарац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забле |
аса а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи |
а, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у |
пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, ал |
з густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази |
<p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то |
</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода |
есвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врис |
га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен д |
је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здрав |
ш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, |
="chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савин |
="chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо веч |
e="chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком поглед |
="chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да ј |
<pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{ |
<p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе |
есомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{ |
о, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у |
отопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </ |
утри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! |
в викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Н |
{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па о |
о је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање |
је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког |
сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> |
лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај |
ну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О |
/p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем т |
ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p |
мах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао п |
ашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег |
У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапиш |
во сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити пр |
ирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славу |
већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је |
своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени |
по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна в |
Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укоч |
/p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш |
старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи ј |
га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео |
ковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> < |
о Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несв |
љеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! за |
езоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашим |
су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени |
се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне |
це.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са |
полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не |
овити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напољ |
</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мр |
к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, |
де, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у н |
удима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> |
т, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се |
један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцни |
о.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се |
нашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са |
куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млад |
учити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно с |
ја ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени |
а севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образ |
Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањ |
а образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам м |
ури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретн |
ла, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, к |
рце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Св |
у и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оц |
ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и |
це старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад |
ретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи под |
са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То |
председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није ис |
га стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ра |
аљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ниш |
ња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргу |
он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и |
е нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“< |
спала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у ње |
о...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убис |
p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне но |
тарца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад |
помично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на |
...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у с |
што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — |
вао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд ов |
на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па ма |
јима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, |
Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно |
рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То бе |
оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван |
због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> |
дину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загл |
тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шт |
в нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера ум |
аљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као |
заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још д |
код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сав |
.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</ |
ла.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, |
ку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ |
Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен |
b n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег |
="chapter" xml:id="SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, кад |
— дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио ј |
>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте |
ијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај им |
није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим с |
гао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно уб |
а у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бран |
м, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Л |
S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га |
као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p |
ару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је нај |
> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онд |
испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат к |
у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито |
ена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни ск |
асвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио |
а сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занем |
младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо |
{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... веруј |
ин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би по |
анпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.< |
што плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у н |
урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истог |
Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприч |
тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен з |
Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n=" |
> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — с |
нају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније сарани |
ер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их уби |
ећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и |
је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њ |
ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба С |
убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председ |
и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те |
у ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном |
суђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пр |
љи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало |
е пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни бе |
скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо су |
ећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти ста |
еговој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца |
</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</ |
на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! |
ма носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и |
че Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p |
</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу |
медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Б |
јни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож |
напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у |
прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера |
је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам |
по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, |
лужио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Ве |
јнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <m |
/p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црв |
пасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи каме |
<p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик ал |
је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју |
испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! цер |
мрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, |
седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг вра |
обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит напла |
Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и |
иковаца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му |
погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божида |
оводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да |
е, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да прем |
влачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p> |
— поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти м |
речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана |
мо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми |
од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи. |
Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад |
је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји о |
овати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке |
едао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{ |
скусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пош |
тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: |
о тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као |
ш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, |
чи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пуш |
оро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поз |
аки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Ме |
еше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и је |
н певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задов |
и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се поди |
и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима |
о си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти |
тарац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ ме |
понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вр |
о на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да р |
где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад |
у пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спава |
м, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као закл |
„Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Бо |
ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... из |
да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да др |
кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А шт |
дине ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, т |
о дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоно |
раморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметит |
од мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Ј |
као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</ |
ријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био |
а му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мис |
че за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Због |
p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати јед |
ања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би б |
о лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник о |
још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после |
право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највиш |
и осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стр |
и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видит |
то га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали |
му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се ов |
ве фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p> |
му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним р |
поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ћ |
већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблис |
је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је |
смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, ис |
еди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се |
ац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји |
</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди |
неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши |
оред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговор |
но писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и |
з чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где м |
ош неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона н |
о — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се |
питајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим к |
сти се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" / |
еколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој див |
о одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипр |
строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„ |
Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио д |
е земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче |
и твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био н |
и још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као в |
се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче |
е са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пр |
/p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћ |
и Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко в |
и се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, |
гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ о |
рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и |
је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете тол |
.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Иск |
мак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав |
и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи сл |
старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бр |
де му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао |
кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој ви |
и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и |
господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља |
зев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом |
тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је |
ира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да ж |
лио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузе |
овора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p |
љи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напо |
јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може б |
ле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, |
.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени стара |
емогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступ |
гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира. |
уби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка |
е граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} |
ах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! позд |
оди, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, |
је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> < |
ети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута |
ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старц |
и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг |
лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стев |
обљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је з |
дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и сед |
} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разг |
цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сока |
о — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> |
нком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? |
ек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остав |
атима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече де |
скрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено |
и, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се и |
изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—4 |
раг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе |
.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз вр |
е, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на ко |
живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се. |
<p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и |
2_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двор |
не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час |
стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло |
и да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала свет |
га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.< |
од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом |
да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро |
, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као |
</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па так |
во склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине |
љена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је |
асрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо прого |
у пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож |
о наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше на |
>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наиша |
а Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и зас |
а чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна бу |
су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса |
.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, |
је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, о |
је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</ |
водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, |
шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи с |
но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло о |
страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника одн |
читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свог |
скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Глед |
могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други |
и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{ |
препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на |
тву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, |
риметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство |
="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> |
сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, и |
аче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се |
жуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако див |
е пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити |
рли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је докт |
— рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо г |
и.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клев |
Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у др |
изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђ |
да поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После |
ко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће |
испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно |
прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као |
рвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи скл |
њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се |
/p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„ |
дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој |
S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћ |
и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог с |
е зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло от |
је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између |
као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упути |
убма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере сра |
и се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој |
зу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и оства |
близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, к |
ели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву |
дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда |
преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела п |
кну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — р |
м главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" / |
ао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — проша |
и блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</ |
би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости |
..{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од < |
као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са оборено |
ој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету |
гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је |
нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви |
ео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти |
а прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А |
што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад прв |
ле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо |
је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> |
>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, |
ранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кор |
ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанић |
а, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени стар |
</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати |
и се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече: |
и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим.. |
о му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за ср |
јући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ |
платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, кој |
одом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна |
ам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав |
осиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце т |
ну <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан о |
сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачу |
образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу гла |
ао тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>Н |
игне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потреше |
— кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упр |
> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду. |
, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче |
хтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуј |
глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно пр |
се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљ |
неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње |
е — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говор |
! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хт |
лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стоја |
а је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена |
/p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би.. |
а поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и про |
и друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове |
кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ј |
рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укоче |
е, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцај |
, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах |
и, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито ц |
да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића |
ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се ок |
лашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и |
ли: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на |
је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто уради |
подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Пот |
је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила за |
е — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад |
т обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаш |
вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се |
цима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ов |
, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему |
ане?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила св |
доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо |
е сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке |
— Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљ |
ти он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетк |
ем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свег |
{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше |
кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко |
земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога |
> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Ба |
тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не |
омшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Са |
напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен с |
„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју |
н ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну |
викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп |
овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> < |
на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну б |
су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао |
м бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и кло |
ужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p |
лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образи |
та. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдогл |
ам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту |
н, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића |
очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао д |
знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји р |
> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео |
хне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А |
ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и |
пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота. |
жем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв м |
каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку уну |
ника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са |
почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу |
мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га |
еста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пуш |
о веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио пра |
био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, н |
Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи |
отајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице |
срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар |
слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и с |
м — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он |
е и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину |
евачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица |
отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљин |
грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа та |
оки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије |
што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда изв |
и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар |
— викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко ду |
ављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени |
подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутиш |
справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и п |
онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај |
арчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, |
ћи губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња се |
својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље ста |
заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div |
осетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гле |
Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га за |
згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у |
из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, |
еву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чека |
јао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, п |
као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. |
ице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се |
рла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама с |
ка.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња |
чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару вис |
апља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао п |
омакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вили |
о је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Су |
зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која |
Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — по |
јем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где ј |
ја и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и изв |
абедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и он |
ја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Н |
о да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даљ |
S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села в |
летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> < |
натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са св |
м столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шт |
пита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но са |
а — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по оби |
о некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Јо |
ва кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> < |
, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда |
природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> < |
сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт |
утра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до к |
бише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара јо |
а скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и |
ља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац |
е овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас уби |
дао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села б |
кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водиш |
/> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго |
та хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година наст |
авукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село |
до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си |
ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“< |
Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Ј |
климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме |
ало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам |
е још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га |
ј једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од < |
ада је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} |
астављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдн |
хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махн |
прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез с |
о доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио |
јана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш |
оња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану ост |
д као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше |
ут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, |
се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако ве |
хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рање |
бла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, дв |
пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то за |
од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он д |
а зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше о |
у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаш |
му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем о |
икад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни мо |
; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, |
оро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад |
<p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Ст |
н поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело |
ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их та |
ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, је |
ију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је мој |
. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као |
<p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са д |
поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распач |
м и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и |
ен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне гл |
то пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи та |
е Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово ј |
рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља |
простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврн |
ао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} |
иметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда м |
бијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни... |
год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} О |
глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! |
ајвећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од гл |
ара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисл |
уби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али са |
ад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав |
да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не ви |
ле од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо |
Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи |
едно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језер |
а је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да |
а син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и |
мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младић |
триче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он |
стао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га |
и твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цр |
оје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лиц |
Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је |
и господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n |
.{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! |
одићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је |
нки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p> |
и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи |
е то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у неко |
путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна н |
и је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаокол |
исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче св |
глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и п |
јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани п |
ослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут п |
ц још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језер |
а једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу по |
епа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач |
старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — |
и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с ме |
брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледн |
ље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p> |
среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише |
презно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и |
врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву |
ац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Под |
рави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ће |
лику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не запл |
овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, |
јлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац м |
ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђуј |
е потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранк |
а у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако с |
ланину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</ |
а после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код к |
јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још |
добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зов |
коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрс |
низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака б |
е замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно др |
са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати |
p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неки |
ин оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дораст |
рај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер |
сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у в |
би сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили |
зговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати |
може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка и |
ику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на |
е и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу |
изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„ |
а кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, |
ји је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватају |
чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео. |
бе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранк |
и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком ј |
ачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синч |
<p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном вод |
по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну у |
кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Б |
ријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам |
се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Б |
о да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није |
жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се |
је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који б |
познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко |
уку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си |
и нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колеб |
као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> |
ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше |
урно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је |
уше да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Пр |
ораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле ш |
тати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се ка |
х ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај ма |
се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! пр |
ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се ј |
.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона |
беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за с |
ml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дру |
“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамни |
а искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Дани |
Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва |
ао какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 ко |
у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова |
дговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљ |
е Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је с |
м ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац |
е, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти п |
ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам п |
еме...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у ли |
е стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — |
ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и |
у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка |
н.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и |
Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је |
дне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори гла |
рата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп |
ла док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће |
.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венч |
упавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг |
у где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој сме |
<p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до |
ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претњ |
ји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом |
устио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њим |
омиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и по |
чено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? |
е деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одвра |
кези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома |
ве собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! по |
огом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, м |
з очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ет |
ашта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нис |
елите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез |
зјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од сто |
p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> |
иљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у око |
ају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p |
е а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахах |
етар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запит |
леди.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по |
Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчим |
собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица ј |
ао бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и |
.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не |
о познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код |
утој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам б |
био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледн |
едведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе |
рекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и за |
крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бра |
реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговар |
Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био дос |
д, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари |
ано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Се |
и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али |
тио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље прем |
на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, цере |
ови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Сав |
о да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му |
Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, ск |
поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здр |
к и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, н |
у и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено |
ање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану |
х му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које з |
а најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> |
кше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво |
S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на један |
</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не им |
, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: |
а је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још |
старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи п |
и спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и с |
тећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p> |
амењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледа |
ста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и |
Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га |
} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} |
} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му н |
а слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама неп |
разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу |
н и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш |
и и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те т |
нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за р |
као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он м |
е.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде |
овито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју |
ога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену рад |
жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и доб |
питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледо |
у да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — |
сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га ни |
, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до |
и кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их |
из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазр |
Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Б |
ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лута |
га вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош |
мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта |
шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их |
нога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за |
ом огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој т |
воје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стаја |
сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећ |
а посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак |
брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у св |
} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорит |
се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он |
невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p |
ичаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. |
и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па |
као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Н |
обичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашиц |
а два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине год |
да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
е....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p |
таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — предсе |
е, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“< |
есни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по ули |
и Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе |
на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да ч |
у ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам |
путише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту кап |
га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој |
осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остав |
а гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило |
>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" / |
јим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из о |
е хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи |
се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне |
м...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{ |
д које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врат |
е се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше |
ест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а о |
крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва |
се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам |
гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полуг |
, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише д |
.“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутит |
<p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гон |
p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у |
прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ пре |
лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је уп |
речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи |
севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> < |
ице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испр |
и будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче |
Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд |
њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени |
прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздиш |
тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког |
мо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне |
у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми |
ече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох м |
упи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозва |
ачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња п |
де је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на ч |
и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам н |
ко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погреши |
ма, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно |
добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. — |
лавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а у |
и сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја с |
е домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло си |
и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је ка |
Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох т |
одигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну.. |
ени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и |
а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! вр |
о! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет |
ивоту твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори за |
гао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па ка |
као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све |
>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи власт |
?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице ј |
ита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир на |
нио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Ст |
То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарит |
е већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p |
толици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — |
ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала |
веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја с |
о беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, |
ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> |
це јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу |
а беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови с |
поведим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позва |
замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говор |
и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш пр |
као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да |
та уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаш |
који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели |
сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланац |
елин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну |
ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да с |
синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мен |
> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам |
чно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете кори |
е Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла |
вој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени стар |
ије замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру |
ац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нит |
те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божида |
у тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без |
крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни с |
, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и дел |
Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А ш |
ње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече ов |
д домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретах |
оде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он |
те га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавите |
дну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде |
оју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао ч |
д Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пут |
иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="cha |
или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Чест |
зумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нист |
ору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, ко |
је бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„ |
редо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује |
ицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> < |
д сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гл |
кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше |
м већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити доб |
<p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једр |
рав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца узда |
постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздах |
снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да ч |
та спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> < |
главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу |
ом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поч |
че: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није ник |
.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S |
е к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац |
е догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га с |
кса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и |
и били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он |
ено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако п |
е зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опас |
м, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш |
аповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну |
ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену |
тао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се дог |
и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо ов |
Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око |
рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје од |
ина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас зво |
> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити. |
тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} |
ороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (неча |
авити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо |
робуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде в |
ри му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај |
чи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клеца |
>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} |
ата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их је |
та — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину... |
тлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да |
лико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говора |
рити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти |
итам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио г |
одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових г |
тне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му преки |
{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.< |
шао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и сел |
се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добр |
Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима. |
идили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што ј |
ри га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, ра |
ин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пушта |
и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгл |
.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, ко |
ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш |
Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбунови |
тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као с |
церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све д |
и како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша. |
икакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја с |
> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискуј |
шао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаш |
апусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћ |
ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грб |
атке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> |
баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну.. |
.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} По |
„Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на вра |
ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити д |
о, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесма |
о урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фурун |
а тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разг |
извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да и |
о је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би |
о старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској |
о месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори ста |
д њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је би |
нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем |
доглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му о |
а је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а |
н умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, х |
ужје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај на |
а, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдс |
и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} |
Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: |
вом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад |
>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да |
— рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одса |
енуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао к |
пут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу. |
ву које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је угово |
ад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби |
нога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као |
овом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пођ |
не!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, |
а су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је н |
гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> |
артија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се злико |
м им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде |
то, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, уз |
упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га од |
верујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да с |
о гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће |
ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а |
је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоњ |
и — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> |
— рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу о |
Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури |
им гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу поглед |
аховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па с |
ховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, |
а из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе г |
рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога проти |
друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром з |
п ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда |
пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло |
ла, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S |
агло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си св |
цепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и бац |
ше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме |
оњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места с |
плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли у |
>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али |
ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пре |
чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи |
мо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом |
ће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да на |
вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си паме |
хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше |
тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> < |
а би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ |
е и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом |
ец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је с |
ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети |
храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} |
имо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио |
ако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за |
инарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође |
је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>Посл |
су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе |
S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо |
упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величин |
, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и мога |
ња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пођ |
да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво |
вом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору |
у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин |
една лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ пле |
изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спа |
љикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа |
о живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буд |
иге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима то |
дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са |
не на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртв |
вачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који каз |
мрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зор |
еначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Н |
амисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</ |
ом месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш с |
очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Гр |
азговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извад |
и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све с |
, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак ха |
оставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало |
! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојно |
стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под веш |
јући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне |
амо један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама испле |
не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крво |
меје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До вр |
ођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем ср |
евин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! |
могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве |
ју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је в |
? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, |
о рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и неми |
ви — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад |
и и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, к |
до, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — |
грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђа |
мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, ал |
100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} |
на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао М |
а сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало спо |
као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао к |
арки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју |
„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да |
ранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му ни |
>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и те |
ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се |
ода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опе |
ма је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врат |
е и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима од |
слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поно |
једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и ово |
у зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лиц |
оговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још н |
када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„ |
писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу под |
ако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и да |
јан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога с |
стрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која м |
око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп |
отов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p> |
тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орман |
ремена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> н |
шта — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настав |
Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати на |
> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако може |
ргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи т |
са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не |
и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом |
зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне |
лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> |
{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја |
0 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргу |
рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде |
ме венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венц |
су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов |
рошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то |
понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу |
а их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шв |
е, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>По |
би.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{ |
пнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесве |
лицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња |
рмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању |
једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој ч |
ац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} |
ао да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом ма |
новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</ |
полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} |
час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор |
јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{ |
је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све |
платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и при |
вели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том уб |
тна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина |
разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су по |
оде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахн |
мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћ |
у још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одб |
ва сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених |
све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око |
о и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваб |
све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? зап |
} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? |
ВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да ј |
у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди ко |
.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, |
чка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу мога |
; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо |
ава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у н |
јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — |
ца успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да |
крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна |
дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — р |
знам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да ч |
го уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике ко |
вом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на св |
густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из |
дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га |
уга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где |
таменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну спра |
е.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одл |
и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То бе |
се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> |
та.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, кој |
рво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој стран |
притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S |
смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о |
уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја |
до <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера |
ати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па к |
!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопак |
> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда с |
а је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно |
нда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ов |
т улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су дет |
оћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас ник |
оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Ру |
е је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не му |
дио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник |
е на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неус |
одио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишп |
} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... го |
иљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај |
им ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти |
а скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа |
ајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја не |
та други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; ш |
аде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га ус |
о... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p> |
ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћ |
аздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мо |
ош једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове |
е поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p> |
вога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га наш |
изао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се |
ља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n=" |
анемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје |
, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Нај |
с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека |
p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад |
{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац по |
у ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза д |
као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете д |
а догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и |
ц. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње |
хаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога |
</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог |
е ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што |
брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из |
.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста |
ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке ист |
дне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мир |
но иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено б |
једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да пита |
о да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати |
"88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да ни |
и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта ј |
које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном |
која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</ |
Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође в |
састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они с |
; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, к |
ашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си |
е прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му.. |
гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњ |
лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли с |
и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и ср |
Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га св |
а Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто |
.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њег |
о увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш с |
ло с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Др |
а вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено |
!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</ |
лесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто |
гао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, |
ве свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, |
е Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у |
га стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај |
та је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а |
Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре |
.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно |
у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која |
{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, исп |
п од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не |
један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S |
чевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и по |
е испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходни |
украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грб |
ечи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи М |
сећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шан |
ко узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани |
е на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јур |
и овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обо |
име.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, |
И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из о |
дих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пр |
кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња д |
однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка |
} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанп |
по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често |
ком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док |
ди у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса |
о да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не |
а ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па |
теде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби влада |
јан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође |
и читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ |
главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заб |
моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је поз |
јаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страх |
док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у гус |
им мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима прек |
ош јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <di |
ислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта |
и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно |
ви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сања |
село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака |
жје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.< |
> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече |
у је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да ко |
ост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живе |
два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо п |
к.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије та |
властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си |
је хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни д |
а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, оси |
јлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одгов |
сао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез |
е <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој г |
се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма |
је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио |
си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју зар |
. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p |
јим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам |
ближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} |
у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„Н |
гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n |
рази му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало |
бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слаб |
“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и |
не Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник |
менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Б |
Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајн |
е лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа... |
онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</ |
оје добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говор |
му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у |
аш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање |
Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а за |
аде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам |
рице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да |
бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп |
во и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</ |
утра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово од |
рлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју |
ци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} |
пуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему |
војим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама. |
хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док |
прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко др |
рах слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозор |
о на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џ |
са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом пораж |
дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа би |
да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се |
у после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојн |
севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљ |
о рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју |
а говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, б |
мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не с |
емље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов |
није саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му |
е чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи |
а су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су ср |
е.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро |
жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештени |
р паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, |
до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барја |
да по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур п |
чи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно при |
Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му |
nit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пре |
а пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог |
це му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S |
гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, |
ако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћута |
лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, кој |
.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена |
и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека |
равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на м |
анков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је с |
b n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} |
Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је имен |
ао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не |
меновао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се с |
по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се р |
} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро |
гда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> |
зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори по |
ољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар к |
S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв |
и шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и н |
и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и с |
ужи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису ис |
116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из |
бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?.. |
си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> < |
од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори хра |
есту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109 |
не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет |
S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се у |
трашни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, сч |
да као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена |
и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављ |
уроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, н |
даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, |
јача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бес |
му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> < |
свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетио |
аше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је |
ладић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре |
вити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се испр |
.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогов |
е.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепа |
ку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је |
во слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! |
о до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека од |
ерем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењ |
м како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" |
„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити |
грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, ко |
уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући г |
ну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? за |
азим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ |
ad>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар и |
е подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекив |
девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући |
.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њи |
љено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не заним |
и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори |
по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{ |
ш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> |
рпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Б |
Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год |
утак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао д |
рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет с |
ру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у ц |
рошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти в |
се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани с |
сао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако |
вору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се з |
село.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, ко |
оноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ |
ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да м |
ћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њ |
све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од с |
ома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покрив |
рилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане |
, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебл |
будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам д |
зневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему г |
росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са не |
му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом мате |
.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је ста |
ним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав |
{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак пре |
за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — п |
— смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, |
р ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слу |
А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише С |
склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш ј |
. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му |
...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и |
ротивне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни |
ечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове ми |
мејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гле |
са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаш |
расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном |
бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу п |
ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле пот |
доше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 |
то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио |
>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина |
кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p |
све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бра |
заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко см |
ирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други бе |
ем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какв |
е са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаокол |
ари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зра |
осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и |
им се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је |
му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љуб |
„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грох |
к ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд |
но.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и м |
ом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми |
? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу |
, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгл |
и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: |
{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чи |
Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као |
ије нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви диви |
х је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се до |
клео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се |
е синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд ј |
кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуњ |
ас по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ |
ело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестан |
које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељ |
це јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упр |
га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртл |
е глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и за |
а ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњ |
вори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на ле |
пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше до |
ћ кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божи |
вовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним пра |
Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</ |
сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} С |
, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S |
е! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљ |
д у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребл |
погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="1 |
иљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девој |
не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чам |
чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је |
p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насм |
е.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S |
дговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! ре |
једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У |
а обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, ко |
њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; |
ји је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао м |
и оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стр |
указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао |
и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким г |
ао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грб |
ко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је дола |
p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препли |
што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p |
обом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљу |
тлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, за |
ори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио |
е.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> |
рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљд |
оје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност |
рио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи ј |
средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита ста |
унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се д |
ред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} |
ред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова |
а представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> ка |
ка се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанств |
евача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с |
је знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на |
итву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне г |
утао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узм |
киваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под |
у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планин |
о је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао! |
отама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено |
с шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију |
еко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љуба |
с му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громо |
овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке |
.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе дол |
{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у |
зле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините |
p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком пре |
па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div |
мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло |
она, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртв |
о заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допуст |
ерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n= |
, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која |
уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто |
угодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио |
ој соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и |
о му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв. |
опитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <p |
ојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био |
из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће |
у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи в |
ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољн |
и био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, |
..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да |
иљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и |
о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је |
а торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали |
вони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по н |
гове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предо |
на снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића |
азиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвор |
n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно зво |
Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена пост |
<p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртач |
ј се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргу |
ј тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда р |
био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разгово |
ера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Милив |
и у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати |
а.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После |
На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже |
њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што |
Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весељ |
.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав |
ретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко |
ода и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ |
етати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут |
побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо |
пимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зат |
ола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље наше |
ко ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме уб |
рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онд |
да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — на |
би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда |
нца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе |
машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек |
понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алек |
о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде |
е водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудно |
матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са свој |
чинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на с |
рава мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на са |
уту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са |
ајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За трен |
...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на |
их који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та не |
/p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргод |
>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бес |
Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозн |
р, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Сте |
</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи гд |
ори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свог |
су независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Нај |
Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Б |
пита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — |
оже бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко |
да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљен |
су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао |
а.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још п |
и Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневере |
ну ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке у |
поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме не |
проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{ |
дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је |
оји је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на воле |
вери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звиж |
д је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца об |
{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се |
даше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи |
а а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од |
, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — вик |
тари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауст |
дну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше |
....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</ |
малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на |
започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао с |
дим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачев |
ди се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једни |
нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У |
брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} К |
ери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава |
оње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочија |
вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „То |
певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чу |
мо што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао к |
са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде к |
и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племић |
из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по ст |
ог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице |
прости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> |
руга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко |
икне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко по |
...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви |
{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли млади |
оби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше заб |
ру је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> < |
pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди п |
Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, ид |
ао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражи |
ахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је |
воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега ба |
а љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p |
о је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p |
а је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца.. |
ји му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> < |
Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице |
зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и сил |
кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто |
удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно п |
би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи |
.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па он |
остао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се н |
снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га о |
их се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пр |
његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио неко |
ати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро |
бро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разли |
о што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут |
и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода |
и странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола |
е.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром |
p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{ |
о Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. |
е и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се пои |
погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчи |
идар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрља |
прати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте траж |
<pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него |
се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче гд |
.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговара |
стао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао |
адне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат |
тва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p |
ао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече с |
то бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја с |
/p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба |
шна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у |
и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају с |
апоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да |
родам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд |
су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је |
ручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га ос |
ему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</ |
ма благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p |
о им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две |
ци оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и в |
који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше с |
>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога дру |
ати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све |
јак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се за |
бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — пр |
и им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му ик |
p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} |
не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединч |
.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, не |
их људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има бл |
усти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде. |
о али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скоч |
по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи |
ори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са кап |
мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргн |
ветија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо |
а сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </di |
етим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је |
<p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шт |
рхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девој |
="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер е |
све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, д |
му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <p |
био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га н |
У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну с |
<p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Ви |
м да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранков |
шће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бит |
ао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, уб |
тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као |
дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни |
утро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како |
не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад |
ом приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> |
евалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божид |
ија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају |
лопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и с |
чио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се о |
оз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је с |
ас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојк |
ту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећ |
нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наоча |
> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као |
ладића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки са |
</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина |
окојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем н |
релети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окре |
о и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут |
ма, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{ |
ш већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је би |
ораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел |
вене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече стр |
чаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Пре |
болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> |
се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напо |
4" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладн |
лого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не мо |
ао да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да т |
и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{ |
о..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђа |
авише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњи |
викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Бож |
свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао он |
нуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника поврати |
осле неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p |
неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта д |
ки рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} |
чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан |
ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божида |
наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се н |
<p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише |
е и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам нај |
им шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а |
дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сун |
јућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав узд |
од је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а це |
ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} До |
пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је |
да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! ш |
олео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти б |
та га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број |
прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} С |
рчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од с |
тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — р |
ојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ вет |
вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грознич |
е рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} |
је упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као |
ичаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — |
е јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и |
....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо про |
— рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p |
стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренут |
дивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, о |
ао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не |
о шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{ |
ије имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом |
пило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена вра |
ране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко |
азбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро |
че се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби |
говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала |
о.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог |
а а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва ви |
не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„ |
муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд |
гу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је |
ан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да им |
ома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш |
а свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} |
за се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Ка |
га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цуп |
двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред дев |
арац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз |
храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку уну |
шко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, пове |
ле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, |
> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одгово |
{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде |
земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сеља |
еколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, а |
гије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Т |
Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и мале |
н старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На стол |
се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасв |
род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А как |
који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и |
а су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни |
д љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стој |
си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбо |
очише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити |
мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку. |
стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађах |
>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необ |
апомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у пр |
раста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црн |
ечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подрт |
екао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Ор |
з тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед н |
ло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено |
есмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се |
ти ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чу |
људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо д |
едочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу |
и јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово ве |
а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, ота |
и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не |
ема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио |
е за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{ |
овео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као из |
Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Але |
занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај |
решку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти ни |
гуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица |
коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том п |
ок не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље траву |
аци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу |
ром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва |
е разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долаз |
великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбо |
и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да ви |
.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти обр |
ч у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак р |
наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и пог |
ћи тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат |
ако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} Н |
" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награ |
подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар |
зе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изус |
из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху за |
</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да с |
а, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жур |
S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбо |
као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" |
знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и |
ихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од в |
тарац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликов |
зим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један |
исли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих |
јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па з |
дан број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, |
м, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p |
ну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи к |
ије било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама напа |
Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху |
о нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као |
S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> < |
соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Боси |
га несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</ |
ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и н |
Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечег |
о га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало узд |
ече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што |
им као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је б |
че Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде м |
мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучи |
ђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уве |
p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут с |
овори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да |
али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пут |
јаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да |
! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје |
о шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да |
ка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Ал |
р има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљак |
аишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала |
вори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те |
и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се све |
е приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, |
срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — И |
мах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, кој |
{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко су |
; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог |
ито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опа |
ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси тр |
зите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одр |
као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике на |
да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! заш |
и стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао |
тао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се с |
могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им бе |
е и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају |
из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, а |
p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна |
брало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво |
n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше |
етрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмеј |
вом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда |
као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{ |
јке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о |
могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type=" |
рбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је те |
адознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“< |
о чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче |
, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутин |
у?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, к |
ајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох св |
у да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, к |
чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече ка |
оју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш |
> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се |
..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлац |
свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре не |
еким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је |
ли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се зака |
ји је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки р |
тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут |
и је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац |
е, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — |
мех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре сво |
а — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — |
вика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеј |
е у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Ш |
муче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другар |
е и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, |
.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спу |
замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храс |
е и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, а |
да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој узд |
а кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, |
ислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево |
улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у |
еп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче ст |
не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.< |
но гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га ви |
аде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше |
чију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> |
и...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох |
p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник понов |
аљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, |
та..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као |
а сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко |
еленску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им мил |
врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњ |
ам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оц |
Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу |
етре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одг |
је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да |
се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <p |
старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној вели |
у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канаб |
х ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђ |
племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оц |
мо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не ум |
заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" |
ећ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио см |
ере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила |
.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> < |
и видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p |
о и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пи |
д прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц н |
лади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда то |
кса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са |
е!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем |
ошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком |
адава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш плат |
лупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{ |
ше на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, |
ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица |
огаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до годи |
оња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље |
урили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.< |
ас око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је бил |
ихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изглед |
ве је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода з |
а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и поч |
Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Да |
уку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога в |
о јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> |
такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Нек |
ило на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p |
} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија.. |
и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се |
поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам |
није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздр |
и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје |
е сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два чо |
и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да ско |
сан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљ |
му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{ |
ло: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „ |
ици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи.. |
злике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наје |
амет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље |
ече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и з |
њара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} |
Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме н |
но разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је уш |
ушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n=" |
пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} |
зверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све проч |
н у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад |
стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и |
слиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка |
дина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи... |
икладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпев |
чка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! как |
грлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако м |
ло мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p> |
Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиља |
шко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Спољ |
еданпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долаз |
е.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb |
ј стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бу |
<p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га |
је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац преб |
љани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам |
у вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само |
сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у н |
це на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се |
ек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„ |
ио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег ст |
одичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то о |
шту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда |
еш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин пок |
ивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и |
колико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона по |
осле месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено как |
од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и д |
шицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нес |
>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог сто |
ози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпозд |
} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Н |
брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће |
чију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда нам |
ношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и |
ачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога |
ре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени стар |
леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој ч |
. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бор |
уће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} |
хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здрав |
једанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица |
} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који ј |
неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао. |
тарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украс |
, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше ве |
дним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено н |
је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" |
де даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се јед |
говог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи с |
! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогач |
осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђ |
ских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор В |
масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу мо |
ела, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио |
одобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</ |
еш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствен |
се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чу |
ма сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав суд |
олео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но |
му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Н |
да се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет годин |
сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава |
еху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обој |
усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли проз |
намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — |
е свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек |
, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> |
подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога |
са. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар |
ујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину |
њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је не |
Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем свој |
и су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и.... |
о се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранково |
тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој лев |
ин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! р |
ан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихва |
та сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и |
то разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али |
сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на о |
сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} |
вде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? |
дин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Је |
господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу о |
како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам |
и Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене ист |
, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се преву |
а седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — и |
еби силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао. |
шти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, |
х погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди м |
мни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посм |
уд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p |
онети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} |
ко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. |
/p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хт |
ца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво ст |
од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није мог |
наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па |
решница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се |
в па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио |
је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер |
о ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам и |
да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори |
евић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дозн |
ид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p |
акође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би |
бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> |
сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Ни |
е плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Н |
и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одго |
да Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож |
нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели |
стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња. |
чи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрин |
е Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих дво |
је! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка |
ла срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> < |
радом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насме |
удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја |
црни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима |
ац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То |
г проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> |
/p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и п |
тала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад |
н није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, |
о шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужа |
и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге |
а. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унут |
на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао д |
мевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкин |
и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну друг |
не само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахах |
Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај |
на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта ц |
и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа |
е неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и |
окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb |
лова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта |
ети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обој |
прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пр |
да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти |
— Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу |
д овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити |
утаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{ |
поведи грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да |
иту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља |
даћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се |
је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и о |
не завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео. |
и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад ч |
таво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у ра |
глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, тр |
и где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну |
борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за из |
итељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се |
мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</ |
олико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека проти |
главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што н |
„Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! н |
трицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња |
да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао |
ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере |
рецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и син |
имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква та |
Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони |
} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на зем |
.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте ок |
у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писам |
клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, иско |
отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, сам |
; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака о |
ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта ова |
вика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да |
прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p> |
да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“ |
разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што |
ма и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми |
овори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и к |
его манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, п |
ном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора |
а а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио |
на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“ |
ретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се |
тета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год |
смеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.< |
а, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом ст |
би старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут пр |
ти...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“ |
аиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази о |
> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се пома |
и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и т |
до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујућ |
ао да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Ниј |
ном Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд |
н и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестамена |
ом ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од |
ежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда |
па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао н |
ранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{ |
ући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква ново |
тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гом |
во, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и б |
бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је |
а отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходник |
ву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти др |
о сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који |
се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже с |
е у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргу |
>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звезда |
Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћ |
држала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Каз |
из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-госп |
ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница св |
пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са |
у дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када |
p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам |
p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао |
усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно пу |
ао у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се |
„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео си |
„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче |
не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му |
а-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отиша |
„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве р |
и ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је |
да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако п |
лству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се при |
н вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </fr |
.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегл |
и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, |
н, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, |
што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. |
ије могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим! |
а никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из ње |
е Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</ |
тео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана |
, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком |
гу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ |
тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још |
.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству по |
тишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједа |
ке.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цел |
ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су |
иде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</ |
ком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи н |
шао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p |
свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира |
остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох дра |
странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„ |
<p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта х |
је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређаш |
у говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и к |
и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни |
ђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси б |
ће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њ |
ко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што |
упцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да остане |
другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се запла |
знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пип |
.{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја с |
у је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала |
војкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто г |
еби, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода |
а, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрес |
а онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лека |
је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и п |
оне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто ј |
здахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигн |
ао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за |
добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава |
имо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка н |
о усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мрг |
шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена с |
ицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нов |
</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу |
че грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он ј |
и не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанп |
та па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора ум |
добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси г |
укопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S |
на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад |
шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој и |
мо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Мил |
о сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, б |
отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо |
да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, |
лу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горел |
али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</ |
нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега до |
.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и бо |
т у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњик |
, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и |
даше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да са |
Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом |
опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен уд |
одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p> |
Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — |
рави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом |
д писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто ј |
но кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, |
— говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настав |
желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао т |
његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n |
ајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Ал |
вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p |
..“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што |
дило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме |
викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичн |
и и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам |
агу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</ |
дговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збо |
, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необи |
?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једн |
љаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је |
посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали |
новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижн |
се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се |
о неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејк |
везда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек |
га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} |
вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Бо |
</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш |
одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{ |
/p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче |
ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије |
и.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком |
агушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и виш |
доше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са сво |
подин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отво |
да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са |
звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме наг |
то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо |
о се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обич |
же главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја |
кварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса суз |
а испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и п |
стаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш |
} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао. |
Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бр |
и ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, |
Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се са |
грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на тв |
о је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече |
ије, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по д |
Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац |
хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу. |
таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доб |
лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо |
га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> |
држао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> |
ред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, н |
оворим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато с |
ашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по |
муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је си |
одаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба |
наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ре |
к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> |
оведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је зад |
о више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан гов |
поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, ли |
елину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, |
у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче |
ном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а |
— умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p |
мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако |
, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога |
гледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој ста |
тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Ан |
азила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>А |
Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио |
амо рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху м |
самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би з |
шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, узд |
.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког ч |
уђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећ |
и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми ко |
срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра |
ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба од |
тео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га |
отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказал |
ем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано о |
<p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="12 |
жда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад |
о сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} |
“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје |
(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав д |
усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено г |
осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже.. |
около.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргу |
са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брз |
n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то |
исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбун |
свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше она |
отле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заишт |
ивота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут |
ирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљ |
ема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлиш |
трпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад |
плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао ј |
ка спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} |
о заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући од |
ма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је |
ридружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви |
решао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно лови |
лада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког м |
суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је в |
ло....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту д |
све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао ста |
„Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и но |
млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши в |
ерали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол |
очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали |
ра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку |
p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљ |
ов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица |
вршини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S |
болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова |
о сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато |
да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси дове |
ње, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мр |
ије се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, |
и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав |
мо овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која с |
остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се дв |
маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при за |
а, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> |
апред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут |
е чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заи |
Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и |
м вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе |
рао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му |
рдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету м |
.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{ |
храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као |
ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Бо |
и да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, к |
и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутн |