• а 256
  • А 72
  • аа 3
  • аветиња 1
  • адвоката 1
  • Ади 1
  • ади 8
  • аду 1
  • Ајд 1
  • ако 40
  • Ако 6
  • ал 13
  • Ал 9
  • ала 5
  • Ала 5
  • Алди 1
  • алеју 1
  • Алекса 30
  • Алексе 2
  • Алекси 1
  • Алексин 2
  • Алексу 8
  • али 146
  • Али 23
  • амо 10
  • Анђела 1
  • анђелак 1
  • анђели 1
  • анђелу 1
  • анђео 1
  • ар 2
  • арамбашу 1
  • аренде 1
  • аренду 2
  • арлуче 1
  • Арсенијем 1
  • Аустрију 1
  • Аха 1
  • ашовом 2
  • Б 3
  • баба 19
  • бабе 1
  • баби 3
  • бабускери 2
  • бабускеру 1
  • багрена 1
  • бадава 5
  • бајаги 1
  • Бајаги 1
  • бајна 1
  • бајном 1
  • Бака 2
  • бака 9
  • баки 2
  • Бакић 2
  • Бакића 2
  • Бакићева 1
  • Бакићевом 1
  • Бакићеву 1
  • бако 1
  • бакром 1
  • баку 1
  • балчак 1
  • балчацима 1
  • банда 1
  • банка 2
  • банкара 1
  • банку 1
  • банчили 1
  • банчио 2
  • Бар 1
  • бар 8
  • баратује 1
  • барјацима 1
  • барун 1
  • басамака 1
  • басамацима 1
  • бат 1
  • бацао 2
  • баци 16
  • Бацимо 1
  • бацио 3
  • бацити 1
  • Бачевић 16
  • Бачевића 15
  • Бачевићев 1
  • Бачевићу 1
  • баш 21
  • Баш 4
  • башта 1
  • баште 3
  • баштенске 1
  • башти 2
  • баштине 1
  • баштину 2
  • башту 4
  • бегам 2
  • бегати 1
  • без 18
  • Без 2
  • безбрижној 1
  • безоружана 1
  • безчасник 1
  • бејах 3
  • бела 2
  • бележника 1
  • бели 3
  • белим 2
  • бело 4
  • белог 1
  • белу 1
  • бенак 1
  • беначе 1
  • бери 1
  • бесвесне 1
  • бесвесно 3
  • беси 1
  • бесмислено 1
  • бесмо 2
  • бесна 4
  • бесне 2
  • бесни 1
  • беснило 2
  • беснилу 4
  • бесним 1
  • беснио 2
  • бесно 3
  • бесомучан 5
  • бесомучно 2
  • Беху 2
  • беху 42
  • беше 104
  • Беше 5
  • би 146
  • бива 1
  • бивша 1
  • бившем 1
  • бије 1
  • бију 2
  • бик 2
  • била 36
  • биле 2
  • Били 2
  • били 9
  • Било 1
  • било 40
  • биља 1
  • био 124
  • Био 3
  • Бирај 2
  • бирајте 1
  • бирт 1
  • Бирташ 1
  • бирташа 2
  • бис 1
  • бисер 1
  • бистра 1
  • бистрој 1
  • бита 1
  • бити 54
  • биће 2
  • Бићеш 1
  • бих 5
  • бичем 2
  • благ 6
  • блага 2
  • благајну 1
  • благо 10
  • благодари 1
  • Благодари 1
  • благодарим 1
  • благодарио 1
  • благодариш 1
  • благодарност 1
  • благосиља 1
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благословени 2
  • благослови 1
  • благости 1
  • благотворну 1
  • блажени 1
  • блаженог 1
  • блаженства 2
  • блажије 1
  • блатњав 1
  • Блед 1
  • блед 6
  • бледа 6
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледило 6
  • бледо 9
  • бледом 1
  • бледу 1
  • блене 1
  • бленеш 1
  • Бленуо 2
  • бленуо 5
  • бленуше 1
  • блесасто 1
  • ближе 14
  • ближег 1
  • ближи 2
  • близина 1
  • близине 1
  • близини 2
  • близу 8
  • блистало 1
  • блуђаше 1
  • Бог 14
  • бог 3
  • бога 2
  • Бога 2
  • богами 1
  • богат 3
  • богаташ 1
  • богате 2
  • богати 4
  • богатим 1
  • богато 3
  • богатога 1
  • богатство 2
  • богату 1
  • богињаво 1
  • богослужење 1
  • богу 2
  • Богу 3
  • бодљикасти 1
  • божанствена 1
  • боже 3
  • Боже 4
  • Божидар 46
  • Божидара 8
  • Божидаре 7
  • Божидареве 1
  • Божидарем 1
  • Божидаров 1
  • Божидарова 1
  • Божидарове 1
  • Божидару 2
  • божија 1
  • божије 1
  • божијој 1
  • божију 1
  • бој 2
  • бојала 1
  • бојали 2
  • Бојао 1
  • бојао 8
  • бојати 1
  • бојаху 1
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојим 6
  • бојиш 2
  • боктеру 1
  • бол 1
  • бола 5
  • болесни 1
  • болесник 5
  • болесника 4
  • болесников 1
  • болесникове 2
  • болеснику 1
  • Болеснику 1
  • Болесница 1
  • болесну 1
  • болестан 4
  • болести 2
  • боли 1
  • болна 1
  • болним 1
  • болницу 1
  • болно 5
  • болове 2
  • Боље 3
  • боље 8
  • бољег 1
  • бољетицу 1
  • бор 2
  • борави 1
  • боравити 1
  • борба 1
  • борбе 1
  • бори 2
  • борила 1
  • борио 1
  • борићу 1
  • борови 1
  • бос 1
  • Босиљка 48
  • Босиљке 6
  • Босиљки 2
  • Босиљкин 3
  • Босиљкине 1
  • Босиљком 4
  • Босиљку 14
  • Босиљци 2
  • боце 1
  • боцу 1
  • Бошка 6
  • Бошко 27
  • Бошков 1
  • Бошку 1
  • брава 1
  • Браво 1
  • браву 1
  • брада 1
  • браде 1
  • брадом 2
  • браду 3
  • брадускеру 1
  • бране 1
  • бранио 1
  • браните 1
  • Бранка 42
  • Бранко 137
  • бранков 1
  • Бранков 2
  • Бранкова 5
  • Бранкове 2
  • Бранкових 1
  • Бранково 2
  • Бранковог 2
  • Бранкову 1
  • Бранком 2
  • Бранку 13
  • Брао 1
  • брат 5
  • брата 11
  • брате 1
  • братовљево 1
  • братом 1
  • братска 1
  • братске 1
  • браћа 2
  • браца 1
  • Браца 1
  • брашна 1
  • брбља 1
  • брбљај 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • брдским 1
  • брдско 1
  • брдског 1
  • Бре 1
  • бреговима 1
  • брежуљак 3
  • брежуљка 1
  • брежуљку 4
  • бреме 1
  • Брже 2
  • Брзим 1
  • брзином 3
  • брзо 44
  • Брзо 9
  • брига 1
  • бриге 1
  • бригу 2
  • брижљиво 2
  • брини 2
  • брините 1
  • бринуо 1
  • бркајлија 7
  • бркат 1
  • Бркић 1
  • бркова 2
  • бркове 2
  • бркови 5
  • брковима 1
  • брље 1
  • брљу 1
  • број 3
  • Бројтро 1
  • брујаше 1
  • брује 1
  • буде 9
  • будем 2
  • будеш 5
  • будзашта 1
  • буди 3
  • будимо 1
  • буду 2
  • будућност 3
  • будућности 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујнога 1
  • бунар 2
  • бунара 1
  • бунару 5
  • бунилу 6
  • буниш 1
  • Бура 1
  • бура 2
  • бурад 1
  • буре 1
  • бурно 1
  • бућну 1
  • буџаку 1
  • В 1
  • вадите 1
  • вадиш 1
  • важна 1
  • важним 1
  • важно 1
  • важног 1
  • важној 1
  • ваздуха 1
  • ваздуху 1
  • вајкада 1
  • вали 1
  • валима 1
  • валовите 1
  • ваља 1
  • ваљада 1
  • Ваљада 1
  • ваљан 2
  • ваљани 1
  • ваљда 10
  • Ваљда 10
  • Вам 1
  • вам 28
  • вама 2
  • вами 1
  • вамп 1
  • Вамп 1
  • ван 3
  • вапије 1
  • варам 2
  • варао 1
  • варате 1
  • варјачом 1
  • варјачу 1
  • варош 6
  • вароши 5
  • варошице 1
  • варошици 1
  • варошицу 2
  • вас 23
  • Вас 5
  • васпита 1
  • ватра 2
  • ватрена 1
  • ватрене 1
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватрено 1
  • ватру 2
  • Ваш 2
  • ваш 3
  • ваше 6
  • вашег 5
  • вашега 1
  • Вашега 1
  • вашим 3
  • вашке 1
  • вашом 1
  • вашу 2
  • веверица 1
  • ведра 2
  • ведрим 1
  • ведро 2
  • везани 1
  • везу 1
  • век 1
  • века 1
  • вели 1
  • велика 5
  • велике 3
  • велики 3
  • великим 1
  • велико 3
  • великом 2
  • Велим 1
  • велите 1
  • Велите 1
  • величине 2
  • величини 1
  • Веља 33
  • Веље 1
  • Вељи 3
  • Вељо 2
  • Вељу 2
  • венац 1
  • венеш 1
  • венуо 1
  • венце 1
  • венцима 2
  • венча 1
  • венчали 3
  • венчам 1
  • венчаном 2
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 2
  • венчати 1
  • венчаћу 1
  • венчаш 1
  • вео 1
  • веома 3
  • вепар 1
  • Вепар 1
  • вепра 2
  • вепрове 1
  • вепру 1
  • верали 1
  • веран 2
  • вере 2
  • верне 1
  • верни 2
  • верно 1
  • верноме 1
  • веровала 2
  • веровали 2
  • веровао 4
  • веровати 1
  • вероваху 1
  • веруј 1
  • верује 3
  • Верујем 1
  • верујем 4
  • верујемо 1
  • верујеш 2
  • весела 2
  • веселенску 1
  • веселим 1
  • весело 12
  • веселом 1
  • веселост 1
  • Весеље 2
  • весеље 4
  • весео 4
  • весла 2
  • веслања 1
  • веслање 5
  • веслао 2
  • веслати 2
  • весло 1
  • веслом 1
  • Вест 1
  • вест 7
  • вести 2
  • вестима 1
  • ветар 12
  • Ветар 2
  • ветра 2
  • ветрина 1
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • ветром 2
  • Већ 6
  • већ 80
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 8
  • ВЕЧЕ 1
  • вече 22
  • вечера 10
  • вечерали 2
  • вечерамо 1
  • вечере 4
  • вечери 3
  • вечерње 1
  • Вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечерњу 3
  • вечеру 4
  • вечита 1
  • вечити 1
  • вечитим 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вешала 1
  • вештак 1
  • Вештина 1
  • вешто 5
  • вештом 1
  • Ви 14
  • ви 15
  • виде 13
  • видела 3
  • виделе 3
  • видели 3
  • видело 1
  • Видео 1
  • видео 13
  • видети 3
  • видећемо 1
  • видеше 3
  • види 13
  • Види 2
  • видила 4
  • видили 2
  • видило 2
  • видим 14
  • Видим 3
  • видимо 13
  • видио 5
  • видите 2
  • видити 2
  • Видићеву 1
  • Видићете 1
  • видиш 12
  • Видиш 2
  • Видте 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђени 1
  • визите 1
  • вијајући 1
  • вијао 1
  • викао 7
  • викати 4
  • викаше 1
  • вике 1
  • викне 60
  • Викну 1
  • викну 45
  • викнуо 5
  • викнути 1
  • викнуше 3
  • виле 1
  • вилица 2
  • вилицама 1
  • вилици 2
  • вилу 2
  • вина 9
  • вине 1
  • вино 5
  • вином 3
  • винула 1
  • винуо 1
  • винца 1
  • винце 1
  • висила 2
  • висине 1
  • висок 7
  • високи 2
  • високих 1
  • витка 1
  • Више 3
  • више 36
  • вишом 1
  • влада 3
  • владала 3
  • владао 1
  • владаше 3
  • власт 1
  • Властелин 1
  • властелин 23
  • властелина 11
  • властелином 1
  • властелински 1
  • властелинском 1
  • властелину 2
  • Вог 3
  • вода 3
  • Воде 1
  • воде 14
  • води 10
  • водила 2
  • водио 2
  • водише 1
  • водом 2
  • водоноше 4
  • воду 7
  • вођ 3
  • вођаху 1
  • Воже 1
  • возач 1
  • возила 1
  • возили 1
  • војник 1
  • војнике 1
  • воле 2
  • волела 1
  • волело 1
  • волем 3
  • Волео 1
  • волео 6
  • воли 1
  • волиш 1
  • воља 2
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 3
  • вори 1
  • воћњака 3
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 42
  • Врата 7
  • врати 24
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 3
  • вратимо 1
  • Вратимо 1
  • вратио 3
  • вратити 1
  • вратише 1
  • Вратише 1
  • врату 3
  • враћала 1
  • враћали 1
  • врба 1
  • врбе 1
  • врбов 1
  • вреди 1
  • вредна 1
  • Вредне 1
  • вредни 1
  • вређа 1
  • вређао 1
  • вређати 1
  • вређаш 1
  • врела 2
  • врелим 2
  • Време 2
  • време 20
  • времена 4
  • Временом 1
  • временом 2
  • врзле 4
  • врзло 1
  • врило 1
  • врисак 7
  • вриском 2
  • вриску 2
  • врисне 1
  • врисну 4
  • врлина 1
  • Врло 1
  • врло 10
  • врт 4
  • врта 1
  • вртлог 2
  • вртлога 1
  • вртлогу 2
  • врту 1
  • врулица 2
  • врулицу 1
  • врућим 1
  • врућици 1
  • врућицу 1
  • врху 1
  • вршачки 1
  • вршила 1
  • вршити 1
  • ВРШЦУ 1
  • вуку 1
  • вући 1
  • вуцима 1
  • вуче 2
  • г 2
  • га 338
  • гавране 1
  • гадан 1
  • гадне 1
  • гадно 1
  • гаднога 1
  • гађању 1
  • газда 1
  • газде 2
  • газише 1
  • гајдаш 1
  • галије 1
  • гамо 1
  • гаравог 1
  • гасио 1
  • гатка 1
  • гатке 1
  • гвоздена 1
  • гвозденим 1
  • где 77
  • Где 8
  • гдекоју 1
  • гибајући 1
  • Гига 7
  • глава 1
  • главе 7
  • глави 9
  • главни 1
  • главних 1
  • главо 1
  • главом 9
  • главу 27
  • гладан 2
  • глади 3
  • гладити 1
  • гладна 1
  • гладну 1
  • Гладовао 1
  • гладујеш 1
  • Глас 3
  • глас 43
  • гласа 3
  • гласи 1
  • гласило 1
  • гласио 1
  • гласка 1
  • гласно 2
  • гласови 1
  • Гласови 1
  • гласом 22
  • Гле 13
  • гле 8
  • гледа 5
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • Гледајте 1
  • гледајући 5
  • гледала 1
  • гледамо 1
  • гледао 17
  • гледате 1
  • гледати 2
  • гледаћемо 1
  • Гледаћемо 1
  • гледаћу 1
  • гледах 1
  • гледаху 6
  • гледаш 1
  • гледаше 25
  • гледим 1
  • гледне 1
  • Гледни 1
  • гледну 9
  • гледнуо 1
  • глув 1
  • гнусан 1
  • гнусној 2
  • гњев 3
  • гњева 4
  • гњевом 1
  • Го 1
  • го 3
  • говор 3
  • говора 1
  • говораху 1
  • говораше 12
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 20
  • Говори 3
  • говорили 1
  • говорим 6
  • говоримо 1
  • говорио 17
  • говорите 2
  • Говорите 2
  • говорити 5
  • говориш 4
  • год 12
  • Година 2
  • година 26
  • године 7
  • годино 1
  • годину 9
  • гојазан 1
  • гојазна 1
  • Гојкови 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голема 1
  • големе 1
  • голим 2
  • голо 1
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 4
  • гонила 1
  • гонили 1
  • гонио 6
  • гоњена 1
  • гоњени 1
  • гораше 4
  • горд 1
  • гордо 1
  • горе 14
  • горела 4
  • гори 2
  • горке 1
  • горко 5
  • горње 1
  • горњи 1
  • горске 2
  • горску 1
  • госи 1
  • госом 1
  • господар 12
  • Господар 2
  • господара 7
  • господареве 1
  • господаром 1
  • Господару 2
  • господару 6
  • господин 9
  • господина 4
  • господине 3
  • Господине 3
  • господичић 1
  • господо 1
  • госпоице 1
  • гост 3
  • госта 4
  • госте 3
  • гости 2
  • Гости 2
  • гостима 2
  • готов 4
  • готова 1
  • готови 1
  • готовила 1
  • готово 2
  • готовом 1
  • гошће 1
  • граби 1
  • грађанин 2
  • гранате 1
  • гранатим 1
  • гранатих 1
  • гранатом 1
  • гранчица 1
  • грање 1
  • грањем 1
  • грапе 1
  • грбам 1
  • Грбоња 13
  • грбоња 63
  • грбоње 5
  • Грбоњи 1
  • грбоњи 5
  • грбоњиних 1
  • Грбоњино 1
  • грбоњо 1
  • грбоњом 5
  • грбоњу 9
  • грдан 1
  • грдна 8
  • грдни 1
  • грдним 1
  • грдних 1
  • грдно 1
  • грдној 1
  • грдну 2
  • грех 1
  • грешио 1
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грижа 1
  • гризао 1
  • гризе 1
  • гристи 1
  • грла 2
  • грлио 1
  • грлити 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • гроб 3
  • гроба 7
  • гробљу 1
  • Гробна 1
  • гробна 2
  • гробници 1
  • гробове 2
  • гробу 2
  • грозна 1
  • грозне 1
  • грозни 1
  • грозних 1
  • грозница 1
  • грознице 1
  • грозници 4
  • грозничав 1
  • грозничаво 10
  • Грозно 1
  • грозног 1
  • гром 6
  • грома 1
  • громка 1
  • громови 2
  • громовито 2
  • громогласно 1
  • громом 5
  • грому 1
  • грохотом 2
  • груваше 1
  • грудама 1
  • Груди 1
  • груди 14
  • грудима 3
  • грудма 9
  • груду 1
  • груну 1
  • грунуле 1
  • грунуше 1
  • грчеве 1
  • грчевито 5
  • грчиле 1
  • губе 1
  • губилиште 1
  • губио 2
  • гуја 6
  • гује 1
  • гурав 2
  • гурао 1
  • гуром 1
  • гуроња 3
  • гуру 1
  • густа 1
  • густе 2
  • густим 2
  • густо 2
  • густог 2
  • густој 3
  • густом 2
  • гутајући 1
  • гутао 2
  • гушћег 1
  • гушу 2
  • да 1010
  • Да 36
  • давали 1
  • давао 2
  • давати 1
  • дави 1
  • давнашње 3
  • давнашњи 1
  • давнашњим 1
  • давно 1
  • даде 3
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • дај 1
  • дајем 1
  • дајте 2
  • дакле 1
  • Дакле 8
  • Дал 1
  • дала 1
  • далека 1
  • далеко 6
  • дали 3
  • дало 1
  • даље 18
  • Даље 4
  • даљине 3
  • даљину 4
  • дам 5
  • дан 19
  • дана 47
  • данас 10
  • Данас 6
  • данашњег 1
  • данашњи 1
  • Данашњи 1
  • дане 2
  • Даница 15
  • Данице 2
  • Даницом 1
  • Даницу 2
  • дању 2
  • Дању 3
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарива 1
  • дата 1
  • дати 5
  • даће 1
  • даћу 1
  • дахом 1
  • даш 1
  • два 28
  • двадесет 5
  • двапут 2
  • две 12
  • ДВОБОЈ 1
  • двобој 2
  • Двобоја 1
  • двоје 18
  • Двоје 3
  • двојица 2
  • двојицом 1
  • двор 12
  • двора 27
  • дворану 2
  • дворац 8
  • дворе 1
  • двори 1
  • двориште 1
  • дворови 1
  • дворска 1
  • дворске 1
  • дворски 1
  • дворских 1
  • дворског 1
  • ДВОРУ 1
  • двору 16
  • дворца 3
  • дворцу 1
  • двострука 1
  • дебели 1
  • дебелих 1
  • дебла 2
  • дебљине 3
  • дебљини 1
  • девер 2
  • девера 1
  • девет 5
  • девојака 4
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојкама 3
  • Девојке 3
  • девојке 8
  • девојко 1
  • девојком 1
  • девојку 3
  • девојче 1
  • Дед 2
  • Деда 11
  • деда 30
  • деде 1
  • деди 1
  • дедом 1
  • делом 1
  • ДЕМОН 1
  • демони 1
  • део 1
  • Деону 1
  • деран 1
  • дере 1
  • десет 5
  • десетак 4
  • десетине 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десио 1
  • десна 1
  • десно 4
  • десну 1
  • дете 5
  • детенце 1
  • детинства 1
  • детињарије 1
  • детињства 3
  • деца 1
  • Деца 1
  • деце 1
  • деци 1
  • децом 1
  • децу 1
  • дечко 2
  • дешавало 1
  • Ди 2
  • ди 7
  • диван 2
  • дивана 1
  • дивану 2
  • дивили 1
  • дивићеш 1
  • дивљач 1
  • дивље 3
  • дивљег 1
  • дивљем 1
  • дивна 1
  • дивне 1
  • дивно 3
  • дивног 1
  • дивну 3
  • дивовску 1
  • Дивота 1
  • дивоти 1
  • дигла 2
  • дигне 1
  • диже 1
  • дижу 2
  • дижући 1
  • дизала 1
  • дизао 1
  • дикоја 1
  • дику 1
  • Димитрија 1
  • ДИМИТРИЈЕ 1
  • димове 1
  • дира 1
  • дирајте 1
  • дирао 1
  • Дирнула 1
  • дирнут 1
  • дисање 3
  • дише 2
  • дишући 1
  • длаку 1
  • До 1
  • до 97
  • доба 5
  • Добар 3
  • добар 4
  • добара 1
  • доби 1
  • добивене 1
  • добијао 1
  • добије 2
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добила 1
  • добио 4
  • добити 1
  • добош 1
  • добра 10
  • добре 5
  • Добри 1
  • добри 7
  • добрим 3
  • Добро 15
  • добро 36
  • доброг 1
  • добродошлицом 1
  • добродушности 1
  • добром 4
  • добротвор 1
  • добротворну 1
  • добротвору 1
  • доброту 1
  • доброћудни 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведу 1
  • довели 1
  • довео 5
  • довијај 1
  • довикне 1
  • довољан 1
  • довршени 1
  • доврши 1
  • довршио 1
  • догађа 1
  • догађаја 3
  • догађајем 1
  • догађају 3
  • договори 1
  • договору 2
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 12
  • догодине 1
  • догодити 4
  • дода 28
  • додала 1
  • додирну 1
  • додирнуо 1
  • дође 28
  • дођем 4
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 3
  • дођоше 3
  • доживела 1
  • доживео 1
  • доживљаје 1
  • доживотни 2
  • дозвао 1
  • дозвати 1
  • дозволим 1
  • дозволите 1
  • дозива 1
  • дозивала 1
  • дозна 6
  • дознаду 1
  • дознају 1
  • дознала 1
  • дознали 1
  • дознало 1
  • дознам 1
  • дознао 1
  • Дознао 1
  • дознати 11
  • дознаћу 1
  • дозове 1
  • дозови 1
  • Дозови 1
  • дозовите 1
  • дозрео 1
  • Дојкињу 1
  • Док 10
  • док 26
  • докаже 1
  • докажем 1
  • доказа 3
  • доказало 3
  • доказивао 1
  • доказују 1
  • Доктор 1
  • доктор 9
  • докторски 1
  • докучим 1
  • докучити 2
  • долазак 1
  • долазе 1
  • долази 7
  • долазили 1
  • долазимо 1
  • долазио 7
  • долазити 2
  • долазиш 1
  • доламом 1
  • доласка 2
  • доле 9
  • долијала 1
  • долине 1
  • долња 2
  • долњој 2
  • доља 1
  • дољи 1
  • дољу 1
  • дома 1
  • домаћин 16
  • Домаћин 3
  • домаћина 1
  • домаћине 1
  • домаћинов 1
  • домаћинове 1
  • домаћином 2
  • донде 1
  • донели 2
  • Донео 1
  • донео 3
  • донесе 3
  • донесу 1
  • донети 1
  • Донеше 1
  • донеше 4
  • донешеном 1
  • доносило 1
  • доносиш 1
  • допада 1
  • Допала 1
  • допао 1
  • дописивали 1
  • допринела 1
  • допрле 1
  • допусти 1
  • Допусти 1
  • допустио 2
  • допустити 2
  • дорасте 1
  • дороц 1
  • доручак 2
  • досад 2
  • досади 1
  • досадило 1
  • досађивати 1
  • доселио 5
  • досети 1
  • досетио 2
  • досетљиво 1
  • доскочицама 1
  • доспе 2
  • доспео 1
  • доспети 1
  • Доста 1
  • доста 11
  • достојанствено 3
  • достојно 1
  • достојну 1
  • дотерао 1
  • дотле 4
  • дотрча 1
  • дотрчао 1
  • дотрчи 1
  • доћи 14
  • дохвати 8
  • дохватим 2
  • дохватио 3
  • дохватише 1
  • доцне 1
  • доцније 3
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекивао 1
  • дочеко 1
  • дочујем 1
  • Дошао 3
  • дошао 43
  • дошла 7
  • дошле 1
  • дошли 3
  • дошљак 1
  • дошљака 1
  • драга 2
  • драгана 3
  • драгане 1
  • драгану 2
  • драге 1
  • драги 2
  • Драги 3
  • драгу 2
  • дрва 10
  • Дрва 2
  • дрвене 1
  • дрвеној 1
  • дрвета 5
  • дрветом 1
  • дрвету 2
  • дрвећа 1
  • Дрво 1
  • дрво 9
  • дреке 1
  • дрекне 4
  • дрекну 4
  • дрекнуо 1
  • држ 1
  • држање 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држе 1
  • држећи 2
  • држи 3
  • држиш 1
  • друг 9
  • друга 13
  • другарем 1
  • другарица 1
  • другарицама 1
  • другарице 1
  • другарицу 1
  • друге 3
  • други 20
  • Други 7
  • другим 3
  • друго 5
  • другова 1
  • другови 3
  • друговима 2
  • другог 7
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 7
  • другоме 2
  • другу 9
  • Друже 1
  • друже 10
  • дружина 1
  • дружино 1
  • друм 3
  • друма 3
  • друмом 1
  • друму 2
  • друштва 1
  • друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 2
  • дрхтавица 1
  • дрхтала 1
  • дрхтао 2
  • дрхтаху 2
  • дрхташе 6
  • дрхће 3
  • дрхћем 2
  • дрхћеш 2
  • дрхћу 2
  • дрхћући 3
  • дрхћућим 2
  • дрхћућом 2
  • дуанџија 1
  • дубине 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоко 2
  • дува 1
  • дувајући 1
  • дуваном 1
  • Дувањара 1
  • дувањара 2
  • дувао 3
  • дувару 1
  • дуг 2
  • дуга 1
  • дугачко 2
  • дугме 2
  • дуго 17
  • Дуго 4
  • дуговечни 1
  • дугог 1
  • дугом 4
  • дужан 1
  • дужег 4
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дуката 1
  • дуне 3
  • дуну 2
  • дупљи 1
  • дупљу 2
  • дури 1
  • дух 4
  • духом 1
  • душа 1
  • душе 7
  • душевно 2
  • душеке 2
  • души 2
  • душу 7
  • ђаво 4
  • ђавола 1
  • ђаволан 1
  • ђаволасто 3
  • ђаволски 1
  • ђаволу 1
  • ђака 1
  • Ђаци 1
  • ђачког 2
  • ђерам 1
  • ђипи 7
  • ђипити 1
  • ђувегије 1
  • ђувегију 1
  • е 3
  • Е 3
  • ево 18
  • Ево 20
  • Ено 2
  • ено 9
  • епромишљени 1
  • Ето 3
  • ето 4
  • жагор 1
  • жалбу 1
  • жали 2
  • жалим 1
  • жалосно 2
  • жалости 1
  • жао 2
  • жарке 2
  • жарки 3
  • жарко 3
  • жарког 1
  • жаркој 1
  • жарку 1
  • жаром 7
  • жбун 1
  • жбуна 5
  • жбунова 1
  • жбуновима 1
  • жбуну 1
  • жбуња 5
  • жбуње 8
  • жбуњем 1
  • жбуњу 1
  • жеђ 1
  • жеђу 1
  • желела 1
  • желео 1
  • желети 1
  • жели 2
  • желиш 1
  • Жеља 1
  • жеља 3
  • жељан 1
  • жељени 2
  • Жена 1
  • жена 5
  • жене 1
  • женио 6
  • женом 1
  • жерава 5
  • жераве 1
  • жеравицом 1
  • жестио 1
  • жестити 1
  • Жив 3
  • жив 7
  • жива 3
  • живе 5
  • живети 2
  • живи 3
  • живила 1
  • живили 1
  • Живили 1
  • живим 1
  • живине 1
  • Живио 1
  • живио 4
  • живити 3
  • живићемо 1
  • живиш 1
  • живљаху 1
  • живо 3
  • живовао 1
  • живог 1
  • живот 8
  • живота 9
  • животиње 2
  • животом 1
  • животу 8
  • жигосао 1
  • жилавост 1
  • жмира 1
  • жмирне 1
  • жмирну 1
  • жртве 3
  • жубори 1
  • жури 1
  • журимо 2
  • журио 1
  • журити 2
  • журно 2
  • жута 1
  • За 11
  • за 195
  • забаве 1
  • забавила 1
  • забадава 1
  • забасао 1
  • Забасао 1
  • забата 1
  • забележи 1
  • забленуто 1
  • заблиста 3
  • заблисташе 1
  • заборави 1
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавио 7
  • заборавити 1
  • забораву 2
  • забрави 2
  • забрављена 1
  • забранили 1
  • забранио 1
  • забранити 1
  • забрањено 1
  • забрањујем 1
  • забрујаше 1
  • забуна 1
  • забуниле 1
  • забуну 1
  • завада 1
  • завади 1
  • завезан 1
  • завеса 1
  • завесла 4
  • завесу 1
  • завидљива 1
  • заволела 1
  • заволео 3
  • заволеше 1
  • заврши 15
  • загледа 1
  • загледао 1
  • загледаше 2
  • загледи 1
  • загонетку 1
  • загонетна 1
  • загонетно 2
  • загрли 6
  • загрлио 2
  • загрљај 6
  • загрљаја 4
  • загрљају 3
  • загрљених 1
  • загрми 2
  • загушљив 1
  • загушљиво 6
  • зададе 1
  • задану 1
  • задао 2
  • задаћу 1
  • заденуо 1
  • задесила 1
  • задивила 1
  • задобије 1
  • задовољан 4
  • задовољни 4
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • Задоцнили 2
  • задоцнити 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржало 1
  • задржао 1
  • Задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 4
  • задрхта 7
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • Задуби 1
  • задуби 3
  • задуван 1
  • задувано 1
  • зађе 2
  • зажарен 1
  • зажареним 2
  • зажарено 1
  • зазвони 1
  • зазре 1
  • заигра 1
  • Заиста 4
  • заиста 8
  • заишао 2
  • заиште 1
  • заиштем 1
  • Заједно 1
  • заједно 12
  • зајеца 1
  • закашље 1
  • заклан 1
  • заклана 1
  • заклањао 1
  • Заклео 2
  • заклео 7
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклеше 1
  • заклињем 1
  • заклопац 1
  • заклопи 1
  • закона 3
  • законити 1
  • закону 1
  • закраћене 1
  • закрвавише 2
  • закрвављеним 2
  • закуца 4
  • заладнео 1
  • залази 1
  • залазило 1
  • заласку 1
  • залечити 1
  • заливен 2
  • заливена 1
  • заливено 1
  • залуд 1
  • залуђује 1
  • залутао 2
  • заљубим 1
  • заљубљен 1
  • заљубљена 1
  • заљубљени 2
  • заљубљених 3
  • заљуља 1
  • замак 15
  • замакао 1
  • замакло 1
  • замало 1
  • заман 1
  • замахне 4
  • замењивали 1
  • замерите 1
  • замисли 3
  • замислио 8
  • замислити 2
  • замишљени 2
  • замишљено 5
  • замка 12
  • замком 2
  • замку 8
  • замлата 1
  • замоли 1
  • замрзнута 1
  • замрзнутога 1
  • замуца 1
  • замцима 1
  • занат 2
  • занатлија 1
  • занату 1
  • занела 1
  • занеми 1
  • занемио 1
  • занео 2
  • занесе 1
  • занима 2
  • занимаше 1
  • занимљиво 1
  • занос 1
  • заноса 2
  • заноси 2
  • заносно 1
  • заносу 3
  • заори 2
  • запали 3
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запаљено 1
  • запари 1
  • запевати 1
  • запето 1
  • запињао 1
  • Запита 1
  • запита 40
  • Запитам 1
  • запитам 2
  • запитао 2
  • запитати 2
  • запитаће 6
  • запитаху 1
  • запиташе 1
  • запиткивању 1
  • запиткивао 1
  • запиткивати 1
  • заплака 3
  • заплакао 1
  • заплакаше 1
  • запламте 2
  • запламти 1
  • заплаче 2
  • заплаши 1
  • запљускивају 1
  • запне 1
  • запнем 1
  • заповедајућим 1
  • заповедаш 1
  • заповеди 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • заповест 1
  • заповести 1
  • запомагање 4
  • започе 1
  • започео 2
  • запретите 1
  • запроси 1
  • запушише 1
  • зар 16
  • Зар 24
  • зарадити 1
  • зарасле 1
  • зарије 1
  • зарудило 1
  • заруменила 1
  • заручница 1
  • заручницу 2
  • засветле 1
  • засветли 2
  • засветлише 5
  • засвира 1
  • засену 1
  • заслепио 1
  • заслепљен 1
  • заслужио 1
  • заспа 1
  • заспала 2
  • заспао 2
  • заспи 1
  • заспим 1
  • заста 5
  • застаде 8
  • застадоше 1
  • застане 4
  • застао 3
  • засузе 1
  • засучеш 1
  • затворене 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затече 1
  • затим 10
  • Затим 2
  • Зато 1
  • зато 13
  • затресе 2
  • заузео 2
  • заузимањем 1
  • заузимао 1
  • заустави 1
  • зауставиле 1
  • зауставимо 1
  • захвалим 1
  • захвалности 1
  • захвати 2
  • захите 1
  • заходу 1
  • захрђали 1
  • захрђан 1
  • захрђана 1
  • захрђану 1
  • захтев 1
  • Захтевам 1
  • захтевану 1
  • зацело 2
  • Зачу 2
  • зачу 30
  • зачудио 2
  • зачудише 2
  • зачуђен 1
  • зачуђено 16
  • зачујемо 1
  • зачуше 1
  • зашкрипи 2
  • зашло 1
  • заштити 1
  • зашто 26
  • Зашто 6
  • збива 1
  • због 14
  • Збогом 10
  • збогом 2
  • збори 1
  • збориш 1
  • збунио 1
  • збуњенима 1
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звали 2
  • звање 3
  • звао 4
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • Звездана 11
  • Звездани 2
  • звездано 1
  • Звезданом 1
  • Звездану 1
  • звекнуше 3
  • звер 2
  • звера 3
  • звераху 1
  • звераше 1
  • звери 2
  • зверком 1
  • зверска 1
  • зверске 1
  • зверском 1
  • звечећи 2
  • звижд 2
  • звижне 1
  • Звона 1
  • звона 3
  • звонара 1
  • звоне 1
  • звони 1
  • звонки 1
  • Звонки 1
  • звонким 1
  • звоно 4
  • звоњаше 1
  • зврјаше 1
  • звучаше 1
  • згадна 1
  • згодна 2
  • зграби 2
  • Згрешио 1
  • згрози 1
  • здерати 1
  • здрав 4
  • здрава 1
  • здравица 1
  • здравици 1
  • здравље 5
  • здраво 2
  • Здраво 4
  • Здраге 1
  • зебле 1
  • зебњом 3
  • зебњу 1
  • зелене 2
  • зелени 1
  • зеленила 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 2
  • зелених 2
  • зеленом 1
  • зелену 2
  • земља 1
  • земљаном 1
  • земље 11
  • земљи 8
  • земљиште 2
  • земљом 1
  • земљу 18
  • земним 1
  • земно 1
  • зец 1
  • зз 1
  • зид 2
  • зидао 1
  • зидине 1
  • Зидови 1
  • зиду 4
  • зијала 1
  • зима 1
  • зиме 2
  • Зимње 1
  • зимску 1
  • зиму 2
  • зине 1
  • зинимала 1
  • зинули 1
  • зинуо 2
  • злата 1
  • зликовац 2
  • зликоваца 2
  • зликовца 1
  • зликовци 1
  • Зликовци 1
  • зликовцима 1
  • Зликовче 1
  • зло 5
  • злобно 1
  • зловољно 1
  • злослутно 1
  • злоупотребио 1
  • злоупотребисте 1
  • змај 1
  • змајеви 1
  • змијурина 1
  • зна 15
  • знаде 2
  • знађаше 3
  • знају 1
  • знајући 1
  • знак 2
  • знала 4
  • знали 4
  • знам 18
  • Знам 3
  • Знамо 2
  • знамо 4
  • знање 1
  • знао 17
  • Знао 4
  • знате 9
  • знати 2
  • значаја 1
  • значајно 1
  • Знаш 2
  • знаш 20
  • зноју 1
  • Зо 1
  • зове 6
  • зови 1
  • зовнем 1
  • зовну 1
  • зово 1
  • зову 1
  • Зора 17
  • зора 4
  • зоре 1
  • Зоре 5
  • Зорино 1
  • Зориног 2
  • Зорица 13
  • Зорице 3
  • Зорици 1
  • Зорицом 2
  • Зорицу 4
  • Зоричин 1
  • Зоричиних 1
  • Зоричино 1
  • Зоро 13
  • Зором 3
  • Зору 8
  • зрак 1
  • зраке 2
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • зрелих 1
  • зуб 1
  • Зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 5
  • зубма 11
  • зубова 1
  • зујаху 1
  • зујаше 1
  • зуји 1
  • и 1667
  • И 26
  • иа 1
  • Ива 1
  • Иван 2
  • Ивана 3
  • иглама 2
  • играју 1
  • игре 1
  • иде 12
  • идеја 1
  • идем 3
  • Идем 3
  • идемо 1
  • иди 5
  • Иди 6
  • идите 1
  • идућем 1
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 1
  • из 124
  • Из 3
  • Иза 1
  • иза 24
  • изађе 5
  • изађем 1
  • изађимо 1
  • изаћи 1
  • изашао 1
  • изашли 1
  • избавим 1
  • избавитеља 3
  • Избавитељу 1
  • избаци 1
  • избацити 1
  • избегао 1
  • избечио 1
  • избивао 1
  • избило 1
  • избрбљала 1
  • извади 13
  • извадим 1
  • извадише 1
  • изваљана 1
  • изваљују 1
  • изведен 1
  • извео 1
  • извесну 3
  • изви 1
  • извијао 1
  • извије 1
  • Извини 1
  • Извините 1
  • извињавао 1
  • извињаваше 1
  • извирну 1
  • Изволите 1
  • извора 2
  • извршио 4
  • извршити 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгладио 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледају 1
  • изгледао 3
  • Изгледаш 1
  • изгледаш 2
  • изгледаше 10
  • Изгледаше 5
  • изговорене 1
  • изговори 4
  • изговорила 2
  • изговорио 1
  • изгори 1
  • изгрлише 1
  • изгуби 4
  • изгубим 1
  • изгубио 7
  • изгубише 4
  • изгубљена 2
  • изгубљене 1
  • изгубљеном 1
  • изда 2
  • издаваше 1
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издају 1
  • Издалека 1
  • издаље 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издахнула 1
  • издахнуо 3
  • издигао 1
  • издишући 1
  • издржава 2
  • издржати 1
  • изиђе 2
  • изиђоше 2
  • изишао 6
  • изјави 1
  • изјавио 1
  • изјаши 1
  • изјашим 1
  • изјутра 2
  • излазио 2
  • излануо 1
  • излепљена 1
  • излет 1
  • излети 3
  • излетио 1
  • излива 1
  • излије 2
  • излупаним 1
  • изљуби 1
  • изљубише 1
  • Између 1
  • између 7
  • измет 1
  • измећу 1
  • изневерила 1
  • изневерило 1
  • изневерити 2
  • изневериш 1
  • изнели 1
  • изнемогао 3
  • изнемогла 1
  • изнемогли 1
  • изнемоглим 1
  • изнемогло 1
  • изненади 1
  • изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненадише 1
  • изненадно 1
  • изненађења 1
  • изненађење 1
  • изнеше 1
  • изношеном 1
  • изнурена 2
  • изнурени 2
  • изнуреном 1
  • изнутра 1
  • изобиља 1
  • изоставио 1
  • израдити 1
  • изражена 1
  • изрезан 1
  • изрећи 1
  • изречена 1
  • изроде 1
  • изтрже 1
  • изумреше 1
  • изумро 1
  • изусте 1
  • изусти 17
  • изустити 1
  • икад 2
  • икаква 1
  • икакве 1
  • икаквог 2
  • икога 1
  • икоме 1
  • иконом 1
  • или 22
  • им 32
  • има 17
  • Има 3
  • имаде 1
  • имађаху 1
  • имађаше 3
  • имај 1
  • Имала 1
  • имали 3
  • Имам 3
  • имам 7
  • Имамо 1
  • имања 1
  • имање 9
  • имањем 3
  • имао 25
  • Имао 3
  • имате 2
  • имати 2
  • имаш 2
  • име 18
  • имена 7
  • именовао 1
  • именом 2
  • имену 1
  • иначе 6
  • иновернога 1
  • интереса 1
  • ипак 7
  • ипрастивао 1
  • исећи 1
  • искапи 1
  • искапимо 2
  • искапише 1
  • искези 3
  • искићено 1
  • Искочи 1
  • искочи 7
  • искочио 1
  • искочише 1
  • искра 1
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрених 1
  • искрено 1
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искрсну 1
  • искупила 1
  • искупили 1
  • искупило 2
  • искусан 1
  • искусиле 1
  • исмевај 1
  • испаде 3
  • испадне 2
  • испала 1
  • испало 2
  • испао 2
  • испере 1
  • испијемо 1
  • испио 1
  • испит 1
  • испитајући 1
  • испитати 1
  • испитујући 2
  • испише 1
  • Испише 1
  • исплакане 2
  • исплати 2
  • исплетан 1
  • исповедим 1
  • Испод 1
  • испод 5
  • испочетка 1
  • исправи 3
  • исправише 1
  • испражњене 1
  • испрала 1
  • испратило 1
  • испраше 1
  • Испрва 2
  • испред 12
  • Испрека 1
  • испреметали 1
  • испреплетане 1
  • исприповеди 2
  • исприповедити 1
  • исприча 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испроси 1
  • испуним 1
  • испусти 4
  • испустио 1
  • испустити 1
  • иста 1
  • истави 1
  • исте 3
  • исти 5
  • Истина 1
  • истина 2
  • истином 1
  • истину 3
  • исто 5
  • истог 1
  • истога 3
  • истој 1
  • истоку 1
  • истом 2
  • источно 1
  • Истрага 1
  • истраге 1
  • истресао 1
  • истрчи 1
  • истрчимо 1
  • исту 2
  • исхрани 1
  • исчезао 1
  • ићи 6
  • их 57
  • ишао 6
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ишо 1
  • ишпан 9
  • ишпана 6
  • ишпану 1
  • ишта 1
  • иштеш 1
  • ишти 1
  • ишчезаваше 1
  • ј 1
  • Ја 63
  • ја 96
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јави 1
  • јавио 1
  • јаганци 1
  • јад 1
  • јада 2
  • јадаше 1
  • јаде 1
  • јадиковао 1
  • јадна 2
  • јадне 1
  • јадни 1
  • Јадни 2
  • Јадник 1
  • јадника 1
  • јаднику 1
  • јадницу 1
  • јадно 1
  • јаднога 1
  • јадну 1
  • јадом 1
  • јаду 1
  • јаз 1
  • јаја 1
  • Јајтелес 2
  • Јајтелеса 1
  • Јајтелесом 1
  • Јајтелесу 1
  • јак 3
  • јаке 2
  • јаки 1
  • јако 15
  • јаку 2
  • јал 1
  • јаме 1
  • Јанка 2
  • јаре 2
  • јарета 1
  • јарићи 1
  • јаросно 1
  • јасеном 1
  • јасна 2
  • јасних 2
  • јасно 3
  • јастуке 1
  • јаук 1
  • јауче 1
  • јахати 1
  • јаче 3
  • јачи 2
  • јачим 1
  • је 1415
  • Је 4
  • Један 4
  • један 69
  • Једанајест 1
  • једанајест 3
  • једанпут 25
  • Једанпут 4
  • Једва 1
  • једва 24
  • једи 1
  • јединац 2
  • једини 2
  • јединог 1
  • јединче 1
  • јединчета 1
  • једна 6
  • једнако 1
  • једне 10
  • Једне 3
  • једним 10
  • једно 17
  • Једно 2
  • једног 13
  • Једног 4
  • једнога 14
  • Једнога 7
  • једној 11
  • Једном 1
  • једном 19
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 17
  • једра 1
  • једри 1
  • језа 3
  • језди 2
  • језера 12
  • језеро 1
  • језеру 2
  • језик 2
  • јекну 1
  • јекнуо 2
  • јел 1
  • јела 1
  • јелен 1
  • Јели 2
  • Јелици 1
  • Јелка 11
  • Јелке 2
  • Јелкине 1
  • Јелку 1
  • јело 1
  • јелом 2
  • јео 1
  • јер 77
  • јерихонска 1
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесењи 1
  • Јесењи 1
  • јеси 1
  • јест 1
  • Јест 1
  • јесте 3
  • Јесте 5
  • јести 1
  • Јесу 1
  • јетко 1
  • јефтина 1
  • јецање 2
  • јецао 1
  • јецаше 1
  • јечала 1
  • јечаше 1
  • Јован 19
  • Јована 7
  • Јоване 4
  • Јованове 1
  • Јованом 1
  • Јовану 5
  • јогунасто 1
  • Јодног 1
  • јодном 1
  • јој 62
  • јорганом 1
  • Још 20
  • још 97
  • ју 21
  • Ју 5
  • јуначко 1
  • јунаштву 1
  • јунци 1
  • јуре 1
  • јури 5
  • јурила 1
  • јурили 1
  • јурио 5
  • јуришати 1
  • јурише 1
  • јурне 8
  • јурнем 2
  • јурну 3
  • јурнути 1
  • јутра 8
  • јутро 8
  • јутрос 1
  • јутру 1
  • Јуца 3
  • Јуцине 1
  • јуче 1
  • к 31
  • кад 218
  • Кад 65
  • када 22
  • Када 3
  • кадар 6
  • кадгод 1
  • кадкад 1
  • кадра 1
  • Каже 1
  • каже 7
  • Кажем 1
  • кажем 8
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • кажите 1
  • Кажом 1
  • Кажу 1
  • кажу 4
  • каз 1
  • казала 1
  • казали 4
  • Казао 1
  • казао 6
  • казати 5
  • Казаћу 4
  • казиваше 1
  • казни 1
  • кајати 1
  • Кајиш 1
  • кајско 1
  • кака 1
  • Какав 1
  • какав 12
  • какан 1
  • каква 14
  • Каква 2
  • Какве 1
  • какве 3
  • какви 1
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 9
  • каквом 2
  • какву 7
  • Како 5
  • како 75
  • кал 1
  • кам 1
  • камен 4
  • камена 1
  • канабета 1
  • канабету 2
  • Канда 1
  • кандила 1
  • кандило 1
  • Као 16
  • као 424
  • капелан 1
  • капеле 4
  • капели 6
  • капелу 3
  • капља 4
  • капљала 1
  • капута 2
  • карактерна 1
  • карву 1
  • кас 1
  • касно 1
  • кауције 1
  • кафани 1
  • квари 1
  • Квргића 2
  • кепец 3
  • кепеца 5
  • кепецом 1
  • кера 1
  • кесе 1
  • кесу 1
  • кецељи 1
  • кикотале 1
  • ким 1
  • киме 2
  • кињи 2
  • кињио 1
  • кип 3
  • киптао 1
  • Клањам 1
  • клевета 1
  • клеветнике 1
  • клеветници 1
  • клевету 1
  • клекне 1
  • клепетуше 1
  • клеца 1
  • клецају 1
  • клечао 2
  • клече 1
  • клечи 1
  • Кликну 1
  • кликну 3
  • климне 1
  • клоне 4
  • клону 2
  • клонуо 3
  • клонути 1
  • клупе 5
  • клупи 2
  • клупици 2
  • клупу 3
  • кључ 2
  • кључаницу 1
  • кључеви 1
  • кнеже 1
  • кнежеве 1
  • кнез 12
  • Кнез 6
  • кнеза 4
  • кнезом 1
  • кнезу 1
  • књиге 1
  • књигом 1
  • књигу 1
  • Ко 14
  • ко 37
  • кобно 3
  • ковач 1
  • ког 17
  • кога 27
  • когод 2
  • Код 3
  • код 42
  • кожа 1
  • кожу 2
  • која 67
  • Које 1
  • које 40
  • којег 1
  • којекако 1
  • којекуда 7
  • којем 1
  • којечему 2
  • којешта 1
  • Који 1
  • који 135
  • којим 2
  • којима 8
  • којих 4
  • Којо 1
  • којој 8
  • којом 3
  • коју 36
  • кокошки 1
  • кола 10
  • колебе 2
  • колеби 5
  • колебом 2
  • колебу 3
  • колена 8
  • колену 1
  • колиба 1
  • Колико 3
  • колико 7
  • колима 1
  • колко 3
  • ком 10
  • кома 1
  • коме 10
  • комшија 3
  • комшије 2
  • комшиница 1
  • конце 1
  • Коњ 1
  • коњ 3
  • Коња 1
  • коња 11
  • Коњаник 1
  • коњаник 2
  • коње 2
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњу 4
  • копа 1
  • копали 1
  • кора 1
  • корак 2
  • корака 3
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораком 1
  • кораку 2
  • кораци 6
  • корацима 11
  • корача 1
  • корачаји 8
  • корачају 1
  • корачао 2
  • корео 1
  • користи 2
  • користити 1
  • кориту 1
  • корицама 2
  • корманио 1
  • коров 1
  • кору 1
  • Коса 2
  • коса 3
  • косе 3
  • косо 1
  • кости 1
  • костур 1
  • костурнице 1
  • косу 1
  • котрљаху 1
  • кочијаш 2
  • кочијаша 1
  • кочијашево 1
  • кошуту 1
  • крадом 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • крађу 2
  • крај 31
  • Крај 4
  • краја 1
  • крајевима 1
  • крајњем 1
  • крају 5
  • крака 1
  • красан 1
  • красне 2
  • красно 2
  • красној 1
  • красну 1
  • красотама 2
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 3
  • кратког 1
  • краткога 1
  • крв 18
  • Крв 2
  • крвав 2
  • крвава 1
  • крвави 1
  • крваву 1
  • Крви 1
  • крви 10
  • крвљу 2
  • крвни 1
  • крвника 1
  • крволочне 1
  • крвопија 1
  • кревет 1
  • крену 1
  • кренуше 2
  • креснуо 1
  • крећемо 1
  • крецну 1
  • кржљав 1
  • крив 2
  • крива 1
  • криви 1
  • криво 2
  • кривоклетства 1
  • кривудао 1
  • кривца 1
  • крије 2
  • кријем 1
  • крило 3
  • крити 1
  • Крк 1
  • кркћући 1
  • кркћућим 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровове 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 27
  • крокодилске 1
  • крочи 2
  • крочила 1
  • крочити 1
  • крочиш 1
  • крпа 2
  • крсно 1
  • крст 4
  • крстарио 1
  • крстише 1
  • круга 1
  • крупан 2
  • крупним 1
  • крчаг 3
  • крчме 1
  • крчми 3
  • крчму 1
  • кршио 1
  • кршним 1
  • крштењу 1
  • кћер 3
  • кћери 1
  • кћи 2
  • куварица 4
  • куварице 1
  • Куварице 1
  • куд 4
  • Куда 1
  • куда 12
  • Кудгод 1
  • кујни 1
  • кујну 1
  • кукаван 1
  • кукавице 1
  • кукавицо 2
  • Кукавицо 2
  • кукавичлук 1
  • кукавна 1
  • куљу 1
  • кум 3
  • купају 1
  • купао 1
  • Купао 1
  • купити 1
  • купљен 1
  • купца 1
  • курталишем 1
  • кутиће 1
  • кутњак 1
  • куту 1
  • кућа 3
  • куће 15
  • кући 17
  • кућица 2
  • кућице 3
  • кућицом 1
  • кућом 1
  • кућу 7
  • куца 1
  • куцање 4
  • куцне 1
  • Куцнуше 1
  • лав 4
  • Лава 1
  • лавиринту 1
  • лавица 1
  • лавице 1
  • лаганим 3
  • Лаганим 4
  • лагано 3
  • ладан 1
  • ладни 1
  • Лађани 1
  • лаж 3
  • лажи 1
  • Лажљивче 1
  • лажна 1
  • лажне 1
  • лажни 5
  • лажном 1
  • лажну 1
  • Лаза 12
  • Лазе 1
  • Лазине 1
  • Лазиног 1
  • Лазо 2
  • Лазу 4
  • лак 4
  • лака 2
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 14
  • лакомислен 2
  • лакомислена 1
  • лакомислени 1
  • лакомислености 1
  • лаку 1
  • Лакше 3
  • лакше 8
  • лакшим 2
  • ланаца 7
  • леба 1
  • лебдила 1
  • лебдио 1
  • лебдише 1
  • лева 1
  • леве 1
  • лево 8
  • левог 1
  • левој 4
  • левом 1
  • легоше 1
  • легу 1
  • ледена 1
  • ледени 1
  • ледено 1
  • ледне 1
  • леђа 5
  • леђи 1
  • лежала 3
  • лежао 5
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежећа 3
  • лежи 3
  • лежим 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лека 1
  • лекар 10
  • Лекар 5
  • лекара 5
  • Лекарово 1
  • лекове 1
  • Лена 1
  • Ленка 1
  • Ленком 1
  • леп 6
  • лепа 12
  • лепе 6
  • лепи 7
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 5
  • лепог 2
  • лепом 2
  • лепотицом 1
  • лепу 2
  • лепша 1
  • лепши 2
  • лествице 1
  • летео 1
  • летијаше 1
  • летну 2
  • летња 1
  • летњег 2
  • летњиковац 1
  • летњиковца 1
  • летом 1
  • леће 2
  • лећи 2
  • лече 1
  • лешину 2
  • ли 52
  • ливади 1
  • лиже 1
  • лижући 1
  • лик 2
  • лика 2
  • липе 2
  • липом 2
  • липу 1
  • листак 2
  • листи 1
  • листом 1
  • лица 24
  • Лице 11
  • лице 34
  • лицем 4
  • лицка 1
  • лицу 12
  • личе 1
  • личи 1
  • лично 1
  • лишио 1
  • лишити 1
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • лов 6
  • лова 1
  • ловац 1
  • Ловачка 1
  • ловачка 2
  • ловачке 3
  • ловачки 2
  • ловачкој 3
  • ловачку 1
  • лове 1
  • ловили 3
  • ловио 1
  • ловити 1
  • ловци 1
  • лопови 1
  • лотре 1
  • лоше 1
  • лугу 2
  • луд 2
  • луда 1
  • луде 1
  • луди 1
  • лудила 1
  • лудилу 5
  • лудираш 1
  • лудорија 1
  • лудорије 1
  • лудуј 2
  • Лука 4
  • лула 1
  • лулу 2
  • лупа 1
  • лупам 1
  • лупао 1
  • Лупи 1
  • лупи 2
  • лупне 1
  • лупнуо 1
  • лупу 1
  • лута 1
  • лутали 1
  • Лутао 1
  • лутао 5
  • лушу 1
  • љага 1
  • љета 1
  • љубав 12
  • љубави 5
  • љубављу 3
  • љубавном 1
  • љуби 1
  • љубила 1
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимо 1
  • љубио 3
  • љубити 2
  • љубљасмо 2
  • љубљаху 1
  • љубљаше 4
  • Љубљени 1
  • љубљеном 1
  • љубопитљивих 1
  • људи 13
  • људима 1
  • људски 2
  • љута 1
  • љуте 1
  • љутине 2
  • љутитим 1
  • љутито 1
  • љуто 1
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 9
  • магла 1
  • маглу 1
  • магневењу 1
  • мазиш 1
  • мајке 1
  • мајком 1
  • мајстор 1
  • мајци 1
  • мајчина 1
  • макар 2
  • макне 1
  • Макса 1
  • Мал 1
  • мал 4
  • мала 3
  • малаксао 1
  • малана 1
  • мале 1
  • мален 2
  • малена 2
  • малене 1
  • малени 3
  • малених 2
  • маленог 1
  • маленога 1
  • маленој 1
  • маленом 1
  • малену 1
  • мали 8
  • малим 3
  • малих 2
  • малиша 1
  • Мало 2
  • мало 52
  • малог 1
  • малога 4
  • малодушна 1
  • малу 1
  • мами 1
  • Ман 1
  • манастира 1
  • манем 1
  • Мани 1
  • манимо 1
  • Манимо 2
  • мано 1
  • марама 1
  • марамом 1
  • марва 1
  • Маре 1
  • Марка 1
  • Марковом 1
  • марљиво 1
  • Марта 1
  • Мару 2
  • масне 1
  • масним 1
  • масну 1
  • маст 1
  • мастила 1
  • матер 2
  • матере 3
  • материнска 1
  • матерински 1
  • Мати 1
  • мати 6
  • Матора 1
  • матора 2
  • матори 1
  • маторо 1
  • маторог 1
  • маторој 1
  • маћи 1
  • мах 3
  • маха 1
  • махао 3
  • Махни 1
  • махнит 3
  • Махните 1
  • махнито 1
  • махом 1
  • мацо 1
  • мач 8
  • мача 2
  • мачак 3
  • мачеве 5
  • мачеви 3
  • мачка 2
  • машину 1
  • машио 1
  • машу 1
  • машући 1
  • ме 99
  • медведа 2
  • медведом 1
  • међ 1
  • Међу 1
  • међу 7
  • међутим 1
  • Међутим 2
  • меке 2
  • меком 1
  • мелема 1
  • Мене 1
  • мене 29
  • мени 10
  • Мени 2
  • меница 2
  • менице 4
  • меницу 1
  • мери 1
  • мерио 2
  • мерити 1
  • мермер 1
  • Месец 3
  • месец 6
  • месеци 3
  • месечев 1
  • места 11
  • место 18
  • месту 11
  • метне 1
  • метните 1
  • метну 1
  • метнув 1
  • метнуо 2
  • мећава 1
  • мешајући 1
  • мешаш 1
  • ми 137
  • Ми 6
  • миг 2
  • мила 2
  • Миле 2
  • миле 5
  • мили 6
  • Мили 6
  • Миливој 4
  • милијуна 1
  • милине 1
  • Милица 6
  • Милице 1
  • Милици 1
  • Милицу 1
  • милог 4
  • милога 1
  • милом 1
  • Милост 1
  • милостив 1
  • милостиње 1
  • Милош 23
  • Милоша 1
  • Милоше 2
  • миља 3
  • миље 2
  • мимо 3
  • мимопролазеће 1
  • мимопролазећих 1
  • минута 16
  • мио 1
  • миомиру 3
  • мир 1
  • Мир 2
  • мира 1
  • миран 6
  • мирис 2
  • Мирка 3
  • Мирко 4
  • Миркове 1
  • мирна 2
  • Мирни 1
  • Мирно 1
  • мирно 14
  • мирног 1
  • мирнога 3
  • мирној 3
  • мирноћом 1
  • мирољубиви 1
  • миру 1
  • мисао 2
  • мислећи 1
  • Мисли 2
  • мисли 20
  • мислила 4
  • мислиле 1
  • мислили 1
  • мислим 4
  • Мислим 4
  • мислима 2
  • Мислио 2
  • мислио 9
  • Мислиш 2
  • мислиш 6
  • миша 1
  • мишицу 1
  • Мишљах 1
  • мишљаше 3
  • мишљењу 1
  • Мла 1
  • млад 5
  • Младеж 1
  • Младена 1
  • младенаца 1
  • Младене 1
  • младенце 1
  • младенци 2
  • Млади 2
  • млади 9
  • младић 22
  • Младић 4
  • младића 9
  • младићевом 1
  • младићеву 1
  • младићем 2
  • младићске 1
  • младићу 5
  • младих 3
  • младо 1
  • младога 3
  • младожења 2
  • младожењу 1
  • младоме 1
  • младости 2
  • млађане 1
  • млађани 1
  • млађи 2
  • млађима 1
  • млазеви 1
  • млатао 1
  • млого 6
  • многаја 1
  • многи 1
  • много 2
  • множио 1
  • мном 1
  • мог 3
  • мога 4
  • могао 41
  • могаху 3
  • могаше 9
  • могла 7
  • Могли 1
  • могли 2
  • Могло 1
  • могло 8
  • могосмо 2
  • Могу 1
  • могу 24
  • могуће 5
  • модар 1
  • мож 2
  • Можда 2
  • можда 9
  • Може 2
  • може 22
  • можемо 2
  • можеш 1
  • мозга 1
  • мој 33
  • моја 12
  • Моја 3
  • моје 11
  • Моји 1
  • моји 3
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 3
  • мокар 1
  • молбу 1
  • молећи 2
  • моли 1
  • молим 1
  • Молим 1
  • молио 4
  • молитву 3
  • Мом 1
  • мом 5
  • мома 1
  • момак 1
  • моме 1
  • момка 1
  • мора 17
  • Мора 5
  • мораде 3
  • морадох 1
  • морају 1
  • морала 1
  • морали 2
  • Морам 1
  • морам 7
  • морамо 2
  • морао 9
  • морате 1
  • морати 1
  • Мораћемо 1
  • мораћу 1
  • Мораш 1
  • мораш 2
  • Море 2
  • мори 3
  • морили 1
  • мотмуло 1
  • мотре 1
  • мотрити 1
  • моћи 7
  • мрави 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраку 2
  • мраморној 1
  • мрачна 1
  • мрачни 1
  • мрачним 3
  • мрачном 1
  • мрачноме 1
  • мргуд 1
  • Мргуд 114
  • Мргуда 24
  • Мргуде 4
  • Мргудова 1
  • мргудовим 1
  • Мргудовим 1
  • Мргудовог 2
  • Мргудовом 1
  • Мргудом 3
  • Мргуду 5
  • мрдни 1
  • мржње 1
  • мржњу 1
  • мрзио 1
  • мрзите 1
  • мрка 1
  • Мрка 1
  • Мркшића 1
  • мрмљала 1
  • мрмљао 3
  • мрмљаше 1
  • Мртав 1
  • мртав 6
  • Мртва 2
  • мртва 4
  • мртвац 2
  • мртваца 4
  • мртвачко 1
  • мртвима 3
  • мртво 1
  • мртвог 2
  • мртвога 2
  • мртву 1
  • мрштило 2
  • му 353
  • муж 1
  • мужа 3
  • мужевљевом 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • Муња 1
  • муња 6
  • Муње 1
  • муње 3
  • Муњевитом 1
  • мутне 1
  • муцајући 2
  • муцао 3
  • мучаше 1
  • муче 1
  • мученице 2
  • мученицом 1
  • мучи 4
  • мучила 1
  • мучили 1
  • мучило 1
  • мучише 1
  • мучки 2
  • мучних 1
  • Мучно 1
  • мучног 1
  • Н 1
  • На 39
  • на 425
  • набави 1
  • набавио 1
  • набавити 2
  • набедише 1
  • набра 1
  • набрало 1
  • навек 3
  • навирити 1
  • наводише 1
  • наводниле 1
  • наводнише 3
  • навршено 1
  • навукао 1
  • нагли 1
  • Наглим 1
  • наглим 2
  • Нагло 1
  • нагло 28
  • нагна 1
  • нагне 3
  • наговорити 1
  • нагони 2
  • нагонио 1
  • награду 2
  • над 10
  • нада 1
  • надалеко 1
  • надао 1
  • надаш 1
  • надгледа 1
  • надгледам 1
  • надгледаш 1
  • нади 1
  • надимаху 1
  • надјача 1
  • наднеше 1
  • надокнадити 1
  • наду 1
  • Нађе 1
  • нађе 9
  • нађем 5
  • нађемо 3
  • нађен 3
  • нађете 1
  • нађосмо 1
  • нађох 1
  • нађоше 5
  • наже 1
  • назва 1
  • названог 1
  • Назвао 1
  • наздрави 1
  • наздравим 1
  • наздравио 1
  • наздравља 2
  • назеба 1
  • назиме 1
  • назове 3
  • назовеш 1
  • назови 2
  • наивно 1
  • наимати 1
  • наићи 1
  • наишао 4
  • наишли 2
  • најбоље 7
  • најбољи 4
  • најбољих 1
  • најбољој 1
  • најваљанијих 1
  • највећа 1
  • највећем 1
  • највећи 3
  • највећим 1
  • највећма 4
  • највећом 1
  • највише 1
  • Највише 1
  • најдуже 1
  • Наједанпут 16
  • наједанпут 35
  • Најзад 1
  • најздравији 1
  • најлакше 1
  • најлепше 2
  • најмарљивије 1
  • најмилијем 1
  • најмилији 1
  • најплеменитије 1
  • најплеменитији 1
  • најподлији 1
  • најпосле 1
  • Најпре 1
  • најсвечаније 1
  • најсвечанији 1
  • најслабијим 1
  • најстрашнију 1
  • најцрње 1
  • најчистију 1
  • наклоњен 1
  • накостреши 1
  • налаже 1
  • налазио 2
  • налактили 1
  • налактио 3
  • налик 2
  • нам 28
  • нама 2
  • намалана 1
  • намери 1
  • намеру 2
  • намештај 1
  • нами 1
  • намигну 2
  • намргодио 1
  • намргођен 1
  • намргођена 1
  • намрштен 2
  • намрштено 3
  • намршти 2
  • Нанешену 1
  • наново 4
  • наоблачено 1
  • наоблачи 3
  • наоблачило 2
  • наопако 2
  • наоучари 1
  • наочаре 3
  • наочари 3
  • нападао 1
  • нападну 1
  • напали 3
  • напереним 1
  • напери 2
  • наперио 1
  • напи 1
  • напије 1
  • напио 1
  • написана 1
  • написано 3
  • написао 1
  • Написао 1
  • наплакао 1
  • напојити 1
  • напојнице 1
  • напоље 14
  • Напоље 2
  • напољу 1
  • Напољу 1
  • напора 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 9
  • направи 1
  • направили 1
  • напред 9
  • напротив 1
  • напујдаш 1
  • напуни 3
  • напунио 1
  • напусти 2
  • нарави 1
  • Наравно 1
  • наранити 1
  • нареди 2
  • наредио 5
  • народ 1
  • Народ 2
  • народа 1
  • народу 1
  • наручена 1
  • наручја 1
  • нас 23
  • насељавати 1
  • наскоро 2
  • наслагане 1
  • наслађивао 1
  • наследиш 1
  • наследство 1
  • насликана 1
  • наслонио 3
  • наслоњачи 3
  • наслушати 1
  • насљедник 2
  • насљедства 3
  • насљедство 1
  • насмеја 8
  • насмејати 2
  • насмејаше 4
  • насмеје 6
  • насмеши 7
  • насмешила 1
  • наспрам 1
  • насрне 1
  • насрнути 1
  • насртљив 1
  • наста 5
  • Наста 5
  • настави 12
  • наставити 2
  • настањено 1
  • Насте 1
  • настира 1
  • Наступила 1
  • наступило 1
  • насумце 1
  • наточи 2
  • наточио 1
  • Натраг 1
  • натраг 20
  • натуштило 1
  • наћи 6
  • наћиће 1
  • наћићеш 1
  • наћићу 1
  • наудише 1
  • наужива 2
  • наумио 2
  • наусница 2
  • начин 4
  • начини 1
  • начињена 1
  • наш 4
  • наша 2
  • нашали 1
  • нашао 12
  • Нашао 3
  • наше 2
  • нашег 6
  • нашега 1
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашла 1
  • Нашли 1
  • нашли 7
  • нашом 2
  • нашта 1
  • нашто 4
  • нашу 2
  • не 237
  • Не 49
  • неба 3
  • неби 3
  • неблагодаран 1
  • небо 6
  • Небој 1
  • небојсе 1
  • небом 1
  • небројеним 2
  • небу 1
  • неваљала 2
  • неваљали 2
  • неваљалим 1
  • неваљало 1
  • неваљалог 1
  • неваљалства 1
  • неваљалству 2
  • неваљалче 1
  • неваљао 4
  • неверни 1
  • неверство 1
  • неверујем 1
  • неверујући 1
  • невесте 1
  • невесту 1
  • невин 7
  • невине 1
  • невиност 1
  • невиности 2
  • невољи 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негде 1
  • неге 1
  • Него 14
  • него 24
  • неговала 1
  • Неговали 1
  • негован 1
  • неговање 1
  • негује 1
  • негују 2
  • недавно 1
  • недаде 1
  • Недај 1
  • недајте 1
  • недаш 2
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељо 1
  • недогледне 1
  • недра 2
  • недрима 1
  • независне 1
  • незна 3
  • незнајући 1
  • Незнам 6
  • незнам 7
  • незнаш 1
  • нека 27
  • Нека 4
  • Некад 2
  • некад 5
  • некада 1
  • некадање 2
  • некако 3
  • неке 5
  • неки 18
  • неким 5
  • неких 1
  • неко 45
  • Неко 5
  • неког 11
  • некога 11
  • некој 5
  • неколи 1
  • Неколико 1
  • неколико 30
  • неком 21
  • неку 3
  • некуд 1
  • нема 17
  • Нема 4
  • немам 3
  • немамо 1
  • немарно 1
  • Немарно 1
  • немате 1
  • Немате 1
  • немаш 4
  • неме 1
  • неми 1
  • немило 1
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 1
  • Немио 1
  • немир 2
  • немиран 1
  • немих 1
  • немо 3
  • немогаху 1
  • немогаше 1
  • немогоше 1
  • немож 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • Нему 1
  • Ненаду 1
  • нену 1
  • необичан 1
  • необичним 4
  • необично 1
  • необичног 1
  • неограничену 1
  • неодаваше 1
  • неодољиву 1
  • неокаљано 2
  • неописаним 1
  • неосетљива 1
  • неотице 1
  • неповерљиво 1
  • неповољно 1
  • непогода 1
  • непогоде 1
  • непогоди 1
  • непознат 1
  • непознатим 1
  • непознатога 1
  • непомично 1
  • непомућеној 1
  • непоштен 2
  • непоштена 2
  • непоштено 1
  • непоштење 1
  • неправо 1
  • непрежаљенога 1
  • непрелазни 1
  • непрестано 12
  • непријатељ 1
  • непријатно 1
  • неприлици 1
  • неразборит 1
  • неразумљиве 2
  • неразумно 1
  • несвесно 2
  • несвестици 1
  • несигурним 1
  • несме 1
  • Несмотрена 1
  • неспавања 1
  • несретан 1
  • несретна 3
  • несретне 1
  • несретни 4
  • несретник 1
  • несретника 2
  • несретником 1
  • несретним 1
  • несретних 2
  • несретниче 1
  • несретног 1
  • несретнога 2
  • несретној 1
  • несретну 1
  • несрећа 4
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • Неста 1
  • неста 9
  • нестаде 4
  • нестајаше 1
  • нестало 6
  • нестане 1
  • несташна 1
  • несташно 1
  • Нестора 1
  • Несторова 1
  • Несторове 2
  • Несторовом 4
  • нестрпељиво 3
  • нестрпељивост 1
  • несуђенога 1
  • неће 13
  • Нећемо 1
  • нећете 3
  • нећеш 6
  • Нећу 1
  • нећу 13
  • неугажена 1
  • неугодан 1
  • неумитна 1
  • неумољим 1
  • неуморни 1
  • неустрашиви 1
  • неустрашимо 1
  • нехотице 5
  • нечастиви 3
  • нечастивима 1
  • нечег 1
  • нечега 5
  • нечем 2
  • нечему 2
  • нечији 1
  • нечим 1
  • нечиста 1
  • нешто 32
  • ни 59
  • Ни 9
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 1
  • низ 5
  • није 137
  • Није 19
  • ниједан 1
  • Ниједно 1
  • Ниједног 1
  • ниједну 2
  • никад 21
  • Никад 5
  • никакав 2
  • никакве 1
  • никакво 1
  • никако 2
  • нике 1
  • никне 1
  • Нико 1
  • нико 34
  • никог 1
  • Никог 1
  • Никога 1
  • никога 5
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 2
  • никуд 2
  • нисам 38
  • Нисам 5
  • ниси 17
  • нисмо 3
  • нисте 4
  • Нису 1
  • нису 10
  • нит 2
  • нити 2
  • нитковлук 1
  • Ниће 1
  • Нићиног 1
  • ниче 1
  • ничим 1
  • Ништа 4
  • ништа 43
  • Но 16
  • но 70
  • нов 2
  • Новаковића 2
  • Новац 1
  • новац 7
  • Новаца 1
  • новаца 11
  • Нове 1
  • Нови 2
  • нови 7
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 4
  • новине 2
  • нових 1
  • ново 4
  • новога 2
  • новодошли 2
  • новост 1
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцу 1
  • новчаник 3
  • новчаника 2
  • нога 1
  • ноге 3
  • ногом 1
  • ногу 2
  • Нож 2
  • нож 24
  • ножа 3
  • ножевима 1
  • ножем 7
  • ножу 1
  • ноздрве 1
  • нос 1
  • носао 1
  • носе 1
  • носећи 2
  • носи 2
  • носиио 1
  • носила 1
  • носио 5
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 13
  • Ноћас 1
  • ноћи 17
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћној 2
  • ноћном 1
  • ноћу 7
  • ноћца 1
  • ну 1
  • нужде 1
  • нужно 1
  • нуз 2
  • ње 7
  • Њега 2
  • њега 71
  • његе 1
  • Његов 1
  • његов 9
  • Његова 1
  • његова 7
  • његове 6
  • његовим 1
  • његових 2
  • његово 5
  • његовог 2
  • његовога 6
  • његовој 3
  • његовом 8
  • његову 4
  • њежним 1
  • њежно 1
  • Њежно 1
  • њезина 1
  • Њему 2
  • њему 28
  • њен 5
  • њена 1
  • њене 3
  • њеним 2
  • њеног 2
  • њеном 1
  • њи 2
  • њива 1
  • њиву 1
  • њим 21
  • њима 29
  • њиме 14
  • њиово 1
  • Њих 1
  • њих 28
  • њихов 3
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихових 1
  • њиховог 2
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 8
  • њом 2
  • њоме 6
  • њу 19
  • О 4
  • о 53
  • оба 4
  • обавио 1
  • обавити 1
  • обављао 1
  • обазре 3
  • обале 12
  • обали 5
  • обалом 1
  • обалу 5
  • обамро 1
  • обара 2
  • обасуо 1
  • обасути 1
  • обгрли 3
  • обгрлила 1
  • обгрлио 1
  • обделавао 1
  • обегенисала 1
  • обеси 1
  • обесио 2
  • обесни 1
  • обећа 1
  • обећање 1
  • обећао 4
  • обешени 1
  • обешењака 1
  • обешењаци 1
  • обзир 2
  • обиђе 1
  • обилазио 2
  • обилато 1
  • обичају 4
  • Обична 1
  • обично 4
  • обичног 1
  • обла 1
  • Облак 1
  • облак 3
  • облаке 1
  • облаци 2
  • облачак 1
  • обли 2
  • оближњу 1
  • облила 1
  • обману 1
  • обневидео 1
  • Обневидила 1
  • ободе 1
  • обоје 10
  • Обоје 13
  • Обојица 1
  • Обојицу 1
  • обореном 2
  • обори 4
  • оборила 1
  • оборио 3
  • обориш 1
  • оборише 1
  • обрадимо 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • образ 2
  • образа 1
  • образе 2
  • образи 1
  • образИ 1
  • Образина 1
  • образина 11
  • образинама 1
  • образине 4
  • образином 2
  • образину 4
  • обрастао 1
  • обрва 2
  • обрве 3
  • обрекао 1
  • обрецну 1
  • обриса 1
  • обузе 2
  • обузела 2
  • обузео 1
  • обузима 1
  • обучен 1
  • обучени 1
  • Обхрвала 1
  • ова 12
  • Ова 3
  • Овај 14
  • овај 40
  • овакав 4
  • оваки 1
  • Оваки 1
  • овако 5
  • овамо 18
  • овда 1
  • Овдашњи 1
  • овдашњи 2
  • овде 41
  • Овде 6
  • Ове 1
  • ове 29
  • ови 5
  • овим 8
  • ових 3
  • овлада 2
  • ово 24
  • Ово 9
  • овог 2
  • Овога 1
  • овога 16
  • овој 7
  • овоју 2
  • овом 9
  • овоме 5
  • ову 6
  • овуда 1
  • овца 1
  • огледајући 1
  • огледалу 1
  • огледаше 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • огорчена 1
  • огорчености 1
  • ограде 1
  • огртача 2
  • огртачем 1
  • огртачу 11
  • Од 15
  • од 195
  • одавде 12
  • одавна 3
  • одавно 1
  • одагнао 1
  • одаду 1
  • одазва 7
  • одазвао 2
  • одазваше 1
  • одазове 1
  • одакле 2
  • оданде 3
  • одао 1
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбијао 1
  • одбијаше 1
  • одбијете 1
  • одбијеш 1
  • одбио 2
  • одведе 1
  • одведем 1
  • одвести 1
  • одви 1
  • одврати 10
  • одвраћа 1
  • одвраћало 1
  • одвукли 1
  • одвукоше 1
  • одвуче 2
  • одгнаше 1
  • одговара 2
  • одговарао 1
  • одговор 1
  • Одговора 1
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • одговори 40
  • одговорио 1
  • оде 31
  • одевени 1
  • одевених 1
  • одевеног 1
  • оделу 1
  • одељен 1
  • Одем 1
  • одем 6
  • одемо 1
  • одени 1
  • одеру 1
  • одеш 1
  • одигне 1
  • одјек 1
  • одјекиваше 4
  • одјекну 3
  • одјекнуо 1
  • одјури 5
  • одјурише 1
  • одкад 2
  • одклонити 1
  • одкуд 3
  • Одкуд 5
  • одкуда 9
  • одкупи 1
  • одлази 2
  • одлазим 2
  • одлазио 3
  • одлазити 1
  • одлану 4
  • одлануло 1
  • одлетети 1
  • одлети 1
  • одлична 1
  • одлични 1
  • одлучио 1
  • одлучно 1
  • одма 2
  • одмакао 1
  • одмакла 1
  • одмакли 1
  • одмара 1
  • одмах 24
  • Одмах 9
  • одмаче 1
  • одмерено 1
  • одмери 1
  • одмицаше 1
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 1
  • одморити 1
  • однегује 2
  • Однела 1
  • однели 1
  • однесемо 1
  • однеси 1
  • однесите 1
  • однети 1
  • однеше 3
  • односно 1
  • Одозго 1
  • одолети 1
  • одосмо 1
  • одоше 6
  • одпоздрави 2
  • Одпоче 1
  • одпоче 3
  • одправљао 1
  • одприлике 1
  • одране 1
  • одрасли 1
  • Одрећу 1
  • одречем 1
  • одреши 1
  • одржао 1
  • одржати 2
  • одричем 1
  • одртом 1
  • Одсад 1
  • одскочи 2
  • одсрдио 1
  • одступио 1
  • одсудном 1
  • оду 1
  • Оду 1
  • одуговлачења 1
  • одужи 1
  • одузео 1
  • одузети 1
  • одузме 2
  • одупре 1
  • одупри 1
  • ожалошћен 1
  • оженим 1
  • ожењена 1
  • озарише 1
  • озбиљан 1
  • озбиљио 1
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 6
  • озбиљном 2
  • оздравим 1
  • оздравио 2
  • озледу 1
  • ока 7
  • окај 1
  • окаља 2
  • окаљати 1
  • окане 1
  • окануо 1
  • оквира 1
  • оклевај 1
  • око 30
  • Око 7
  • окова 1
  • оковима 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 9
  • околину 4
  • околишења 1
  • оком 3
  • окорела 1
  • окорелих 1
  • окорело 1
  • окрене 2
  • окрену 3
  • окренув 6
  • окренуло 1
  • окренуо 4
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренуше 1
  • окретао 1
  • окрете 7
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • Округло 1
  • оку 2
  • окупан 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • окуси 1
  • окусио 1
  • олакшало 1
  • олакшати 1
  • оловом 1
  • олуја 1
  • олује 2
  • олујина 3
  • олују 1
  • омален 1
  • омањи 2
  • Он 32
  • он 87
  • Она 12
  • она 32
  • онај 35
  • Онај 4
  • онако 9
  • онамо 13
  • Онда 1
  • онда 104
  • Онде 1
  • онде 3
  • Оне 1
  • оне 8
  • онеми 1
  • онемише 1
  • онесвеслу 1
  • онесвести 1
  • онесвестих 1
  • онесвешћен 3
  • онесвешћена 5
  • они 17
  • Они 6
  • оним 5
  • оних 5
  • Оно 1
  • оно 25
  • оног 3
  • онога 20
  • Онога 3
  • оној 2
  • оноликих 1
  • онолико 1
  • оном 6
  • Ономе 1
  • ономе 2
  • ону 9
  • опазе 1
  • опази 9
  • опазили 1
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опак 1
  • опале 1
  • опали 1
  • опалу 1
  • опамете 1
  • опао 1
  • опарен 2
  • опасно 2
  • Опасност 1
  • опасност 4
  • опасности 1
  • опекао 1
  • опело 1
  • опере 1
  • опет 52
  • Опет 7
  • опијен 1
  • опијени 1
  • описати 4
  • описивати 1
  • оплакује 1
  • оплакујеш 1
  • опљачкали 2
  • опоменеш 1
  • Опорука 1
  • опоруку 2
  • опоруци 1
  • опрао 1
  • опрати 1
  • опрезно 3
  • Опрезно 4
  • опреме 1
  • Опрости 2
  • опрости 4
  • опростила 1
  • опростио 2
  • опростите 1
  • опростити 1
  • опростише 1
  • опчинио 2
  • опште 1
  • општинску 2
  • оригинал 1
  • ОРИГИНАЛАН 1
  • оригиналом 1
  • орила 1
  • орило 1
  • Орла 1
  • орман 3
  • ормана 1
  • орманове 1
  • оросио 2
  • оруђе 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 4
  • осведочи 1
  • осведочити 1
  • освете 1
  • осветим 1
  • осветити 3
  • осветиш 1
  • осветли 1
  • осветљаваше 1
  • осветљен 2
  • осветљене 2
  • осветљени 2
  • осврну 1
  • освртао 2
  • оседио 1
  • осекну 1
  • осети 3
  • осетио 3
  • осетих 1
  • осетише 1
  • осећај 2
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећајима 2
  • осећају 1
  • осећала 3
  • Осећам 1
  • осећање 1
  • Осећао 1
  • осећао 5
  • осећаху 3
  • Осећаше 1
  • осигурати 1
  • Осим 1
  • осим 11
  • осиромаши 1
  • ослабио 1
  • ослободи 1
  • ослобођен 1
  • ослобођено 1
  • Ослобођење 1
  • ослови 1
  • ословио 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкује 1
  • ослушне 1
  • осмејак 14
  • осмејка 1
  • осмејком 1
  • осмејкујући 1
  • осмех 1
  • осмехну 2
  • осмехом 1
  • осми 1
  • основу 1
  • особа 1
  • особито 1
  • осовине 1
  • осорљиво 1
  • осрамотисте 1
  • оста 4
  • остави 7
  • оставила 3
  • оставили 1
  • оставим 1
  • Оставимо 1
  • оставине 1
  • оставио 8
  • оставиш 1
  • оставише 3
  • остављам 1
  • остављено 1
  • остадосмо 2
  • остаје 1
  • остале 8
  • Остали 2
  • остали 9
  • осталима 4
  • осталих 3
  • Остало 2
  • остало 8
  • осталом 2
  • остане 3
  • останем 4
  • остани 1
  • Остани 2
  • останте 1
  • остао 7
  • остареле 1
  • остарио 2
  • остатак 1
  • остати 8
  • Остаћеш 1
  • осташе 1
  • остварио 1
  • острву 1
  • осуђен 1
  • осуђивао 1
  • осујетити 1
  • осула 1
  • отању 1
  • отаре 1
  • отари 1
  • отац 39
  • Отац 5
  • отвара 1
  • отварао 1
  • отвор 1
  • отворе 5
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отворени 1
  • отвореним 1
  • отвореног 2
  • отворенога 1
  • отвори 21
  • отворила 1
  • отворио 6
  • отворити 1
  • отворише 12
  • оте 4
  • отели 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерате 1
  • отерати 1
  • отима 1
  • отимао 2
  • отисну 1
  • отиснуо 1
  • отићи 5
  • отићићемо 1
  • Отићићемо 1
  • Отићићу 1
  • отишао 14
  • Отишао 2
  • отишла 2
  • отишли 2
  • отишло 1
  • отклони 1
  • открије 3
  • открила 1
  • открити 1
  • отме 1
  • отоичњи 1
  • отпао 1
  • отпева 1
  • отпевај 1
  • отпевао 1
  • отпоздрави 1
  • отпором 1
  • отпоче 1
  • отпустити 2
  • отргао 1
  • отрже 1
  • Отрже 1
  • отрча 1
  • отрчао 1
  • отрчаше 1
  • отрчи 3
  • Отрчим 1
  • отупи 1
  • отури 1
  • отшкринута 1
  • Ох 41
  • Охо 1
  • Оца 1
  • оца 29
  • оцем 4
  • оцеписте 1
  • оцеубицо 1
  • Оцеубицо 1
  • оцрни 1
  • оцу 8
  • очајавам 1
  • очајавао 1
  • Очајни 1
  • очајни 2
  • очајно 1
  • очајном 1
  • очарала 1
  • очаран 2
  • очаране 1
  • оче 4
  • Оче 6
  • очева 1
  • очеве 3
  • очевој 1
  • очевом 1
  • очеву 1
  • очекивала 1
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очепа 3
  • Очи 4
  • очи 77
  • очију 11
  • очима 28
  • очинске 3
  • очинско 1
  • очита 1
  • ошинуо 2
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштро 4
  • П 2
  • па 253
  • Па 44
  • Павловића 1
  • пада 1
  • Паде 1
  • паде 17
  • падне 7
  • падоше 3
  • пажљиво 8
  • пази 1
  • пајвану 1
  • Паји 1
  • пак 1
  • паклени 1
  • паклено 2
  • паклу 1
  • пакосно 1
  • пала 3
  • палидрвце 1
  • палица 1
  • памет 3
  • паметан 2
  • памети 2
  • паметно 1
  • памти 1
  • памтим 2
  • пањ 1
  • пањеве 1
  • пао 3
  • пар 11
  • пара 1
  • парао 1
  • парастос 1
  • парничење 1
  • пасе 1
  • Паси 1
  • пастира 1
  • пастири 1
  • пасче 1
  • пати 1
  • патим 1
  • патио 1
  • патње 1
  • пацови 1
  • пе 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певајући 1
  • певала 1
  • певао 2
  • певати 2
  • певач 1
  • певача 4
  • певачу 1
  • певаше 1
  • певуца 1
  • пеге 1
  • педесет 2
  • пеку 1
  • Пела 1
  • Пели 1
  • пена 1
  • пену 1
  • перем 2
  • перо 3
  • Песма 1
  • песма 7
  • песме 1
  • песму 11
  • пет 6
  • пете 2
  • петла 1
  • петлова 1
  • петоро 1
  • Петре 1
  • пећ 1
  • пеће 1
  • пећи 1
  • пећини 1
  • пече 1
  • печеницу 2
  • печења 1
  • пиј 1
  • пијан 1
  • пијем 1
  • пијуцкао 1
  • пиле 1
  • Пио 1
  • пио 2
  • пипао 1
  • Пипкао 1
  • пирне 1
  • писала 1
  • писама 1
  • писамце 2
  • Писао 1
  • писао 4
  • писаћа 1
  • писаћег 4
  • писаћем 1
  • писаћи 1
  • писаћим 1
  • писма 2
  • писмо 9
  • писму 2
  • писну 1
  • питај 1
  • питајући 2
  • питала 1
  • питања 2
  • питање 4
  • питао 3
  • питати 1
  • Питаш 1
  • питаше 2
  • питомом 1
  • пићем 1
  • пише 3
  • пишти 1
  • пиштоља 1
  • плава 2
  • плавојка 4
  • плавојке 1
  • Плавуша 1
  • плакала 1
  • плакао 6
  • плакати 1
  • плакаху 6
  • плакаше 1
  • пламен 5
  • пламену 1
  • пламте 1
  • пламтело 1
  • пламтећим 1
  • пламти 1
  • пламтило 1
  • План 1
  • план 2
  • плане 1
  • планина 2
  • планине 5
  • планином 4
  • планину 1
  • плану 1
  • плануле 1
  • плануо 1
  • плати 1
  • платимо 1
  • платити 3
  • платише 1
  • платно 1
  • платном 1
  • плаче 4
  • плачи 2
  • плачна 1
  • плашите 1
  • плашљиво 4
  • плевећи 1
  • плевили 1
  • племенит 4
  • племенита 2
  • племенити 2
  • племенитија 1
  • племенито 2
  • племенитости 1
  • племениту 3
  • племић 1
  • племића 1
  • племићске 1
  • Плећа 1
  • плећа 2
  • пловио 3
  • пловљаху 1
  • плодну 1
  • плодоносне 1
  • плочи 1
  • по 108
  • По 4
  • побегне 1
  • побегнем 1
  • побегоше 1
  • победити 1
  • побећи 1
  • побожношћу 1
  • побојавао 1
  • побочне 2
  • побочну 1
  • побринуо 1
  • побринути 1
  • повадио 2
  • поведе 1
  • поведена 1
  • повелику 1
  • поверовао 1
  • повести 3
  • поветарац 3
  • повећих 1
  • повика 4
  • повикасмо 1
  • повикаше 2
  • поврати 3
  • повратим 1
  • повратише 1
  • повраћала 1
  • површине 1
  • површини 2
  • повукао 1
  • Погани 1
  • погано 1
  • поганом 1
  • погине 1
  • погинеш 1
  • погинула 1
  • погинуо 3
  • погинућу 1
  • Поглед 2
  • поглед 26
  • погледа 7
  • погледајме 1
  • Погледам 1
  • погледао 3
  • погледате 1
  • погледати 1
  • погледаше 7
  • погледе 1
  • погледи 17
  • погледиш 1
  • погледом 7
  • погледу 2
  • погодба 1
  • погодби 1
  • погодило 1
  • погодимо 2
  • Погодио 2
  • погодио 3
  • погреб 1
  • погреба 1
  • погрешио 1
  • погрешку 1
  • погтрену 1
  • погурена 1
  • погурено 2
  • Под 1
  • под 16
  • пода 1
  • подавише 1
  • Подаље 1
  • подаље 6
  • поданичке 1
  • подвргава 1
  • подземни 2
  • Подигао 2
  • подигао 4
  • подигла 1
  • подигне 5
  • подигну 1
  • подигнута 1
  • подигнуте 1
  • подигнуто 1
  • подигоше 2
  • подиђу 1
  • Подиже 1
  • подиже 27
  • подижу 1
  • подизао 1
  • подикојем 1
  • подићи 5
  • подједнако 1
  • подклецивају 1
  • подклецнуше 3
  • подкрепе 1
  • подкрепише 1
  • подлаца 1
  • Подли 1
  • подли 2
  • подлом 1
  • подлост 1
  • подмукао 1
  • подмукло 1
  • подне 2
  • поднесе 2
  • подно 1
  • подносити 1
  • подобру 1
  • подргљиво 1
  • подртим 1
  • подругљиво 2
  • подрума 1
  • подскочи 4
  • подсмевала 1
  • подсмехом 1
  • подсмешљиво 1
  • поду 1
  • подужег 1
  • подузећа 1
  • пође 15
  • пођем 1
  • пођи 1
  • Пођимо 1
  • пођите 1
  • пођоше 2
  • пођу 3
  • поживи 1
  • поживиш 1
  • позван 1
  • позвани 1
  • позвао 2
  • позвато 1
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздрави 10
  • поздравила 1
  • позли 2
  • познавала 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаје 5
  • познајем 3
  • Познајете 1
  • познајеш 3
  • познали 2
  • познало 1
  • познао 4
  • познат 3
  • познати 6
  • познах 1
  • позове 2
  • поиздаље 1
  • појава 2
  • појави 2
  • појавио 2
  • појављује 1
  • појаса 1
  • појаху 1
  • поједине 3
  • појмити 1
  • појури 3
  • покаже 3
  • покажете 1
  • показа 7
  • показао 1
  • показати 1
  • показаћеш 1
  • показујући 1
  • покајао 1
  • покварен 5
  • покварена 1
  • поклони 1
  • поклонио 2
  • покојна 2
  • покојне 1
  • Покојни 1
  • покојни 5
  • покојнима 1
  • покојнице 1
  • покојног 8
  • покојнога 4
  • покрвити 1
  • покрет 1
  • покри 2
  • покрива 2
  • покривају 1
  • покривала 1
  • покривалу 1
  • покриваху 1
  • покриваше 2
  • покривени 1
  • покупе 1
  • покупила 1
  • покупио 1
  • покупише 1
  • пола 3
  • полаже 1
  • полази 1
  • полазио 1
  • полако 4
  • поласку 2
  • полетеле 1
  • полетети 1
  • полетеше 1
  • полети 5
  • полетише 1
  • Полицај 2
  • полицај 3
  • полицаја 4
  • полицајем 1
  • Полицајна 1
  • полицајни 3
  • полицају 1
  • полицију 3
  • половина 2
  • половине 1
  • положе 1
  • положи 2
  • положио 1
  • положише 3
  • полугласан 2
  • полугласно 2
  • полудео 3
  • полукругу 1
  • полумртва 1
  • поља 2
  • пољане 1
  • пољани 1
  • поље 2
  • пољу 4
  • пољубац 1
  • пољубе 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 3
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољубца 1
  • пољубци 2
  • пољубцима 1
  • пољупци 1
  • пољупцима 3
  • пољупцу 1
  • помагајте 1
  • помаже 1
  • помакла 2
  • помакне 1
  • помаљати 1
  • помаман 2
  • помамно 1
  • помамноме 1
  • помаче 3
  • помешана 1
  • помисли 3
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помишљао 1
  • помогао 1
  • помогнем 2
  • помогнеш 1
  • Помоз 1
  • помози 1
  • Помози 1
  • помолила 1
  • помолило 1
  • помолише 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 4
  • помоћи 6
  • помреше 2
  • помрчина 2
  • помрчини 4
  • помути 1
  • понајвише 1
  • понашања 2
  • понашање 1
  • понашате 1
  • понеколико 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понизан 1
  • понизно 1
  • поникао 1
  • понови 2
  • Поново 1
  • поново 19
  • поносио 1
  • поносита 1
  • поноћи 3
  • понуду 1
  • поп 24
  • Поп 8
  • попадија 7
  • попадији 1
  • попе 3
  • попеше 1
  • попијено 1
  • попили 1
  • попин 1
  • попио 2
  • попише 1
  • поплаши 1
  • поправи 2
  • поправим 3
  • попустио 1
  • поражен 2
  • поражени 1
  • поразговорим 1
  • поразговоримо 1
  • порази 1
  • поразила 1
  • поразише 1
  • поранила 1
  • поранише 1
  • Поред 1
  • поред 27
  • поремети 1
  • порећи 1
  • Поричем 1
  • поричете 1
  • породица 1
  • породице 1
  • породицу 1
  • порумене 1
  • порумени 3
  • поруменила 1
  • поручио 1
  • поручите 1
  • поруши 1
  • посаветујем 1
  • посади 1
  • посао 11
  • посветио 1
  • посвршавао 1
  • поседаше 1
  • Поседаше 1
  • посетим 1
  • посетиоца 1
  • посетити 1
  • посла 2
  • послала 1
  • послати 1
  • После 25
  • после 41
  • последица 1
  • последице 1
  • последња 3
  • последње 9
  • последњем 2
  • последњи 5
  • последњим 1
  • последњу 2
  • послеподне 1
  • послетку 3
  • послове 1
  • послушан 1
  • послушао 1
  • посматрала 1
  • посматрао 2
  • посматраше 1
  • посрне 6
  • посрну 4
  • посрнуо 2
  • посрће 1
  • постадосмо 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постао 3
  • постарао 1
  • постати 2
  • постеље 8
  • постељи 2
  • постељу 4
  • постигао 3
  • постојати 1
  • постоји 4
  • посумња 1
  • посумњао 1
  • посумњати 1
  • посуо 1
  • потавнеле 1
  • потајна 1
  • Потајна 1
  • потајни 2
  • потајним 1
  • потамнела 1
  • потворила 1
  • потврду 1
  • потегоше 1
  • потез 1
  • потеза 1
  • потезом 1
  • потекоше 2
  • потера 1
  • потеру 3
  • потмуло 3
  • потмуо 2
  • потоком 4
  • потоне 1
  • потонуле 1
  • потопиле 1
  • потписан 1
  • потписао 1
  • потпуна 2
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потресе 1
  • Потрешен 1
  • Потрчасмо 1
  • потрчи 1
  • потрчим 1
  • Потрчим 1
  • потужи 2
  • поћи 2
  • поустајаше 1
  • похита 2
  • Похитам 1
  • похиташе 1
  • поцепаним 1
  • поцепаних 1
  • поцепаног 1
  • поцепаном 1
  • поцрвени 1
  • поцрвенио 2
  • почаст 1
  • почасте 1
  • Поче 1
  • поче 80
  • почела 1
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 4
  • почеће 4
  • почеше 9
  • почивају 1
  • почиваше 1
  • почивка 1
  • почивке 1
  • почне 2
  • почнем 2
  • почнемо 1
  • пошаљем 1
  • пошаљи 1
  • Пошао 1
  • пошао 4
  • Поштен 1
  • поштен 5
  • поштени 2
  • поштењаковићу 1
  • поштење 2
  • Пошто 1
  • пошто 26
  • прав 2
  • права 2
  • правда 1
  • Правда 1
  • правде 2
  • праве 3
  • прави 5
  • Право 1
  • право 13
  • правога 1
  • правоме 1
  • правцем 2
  • праг 2
  • прагу 2
  • празне 1
  • празно 1
  • прасе 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратиле 1
  • пратио 2
  • пратити 1
  • праунуком 1
  • прах 4
  • прва 1
  • прве 2
  • први 11
  • Први 2
  • првим 1
  • Прво 1
  • прво 5
  • првобитно 1
  • првој 1
  • првом 2
  • Пре 12
  • пре 39
  • пребацила 1
  • пребеле 1
  • пребледе 10
  • пребледео 3
  • пребледеше 1
  • пребледи 9
  • превазилази 1
  • превалити 1
  • преварио 5
  • преварити 1
  • преварно 1
  • превео 1
  • превила 1
  • превише 1
  • превукао 1
  • превукло 1
  • превуче 6
  • прегледао 1
  • прегледати 3
  • прегледи 4
  • пред 36
  • Пред 7
  • преда 3
  • предавао 1
  • предао 4
  • предати 2
  • предаше 2
  • предлог 1
  • предњих 1
  • предо 1
  • предомислила 1
  • предомислити 1
  • предпоставља 1
  • председник 5
  • председника 1
  • председниковог 1
  • председниче 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 2
  • представљала 1
  • представљаше 1
  • пређашње 1
  • пређашњега 1
  • пређашњи 2
  • пређашњих 1
  • пређе 4
  • Пређимо 1
  • презира 1
  • презриве 1
  • преиначити 1
  • прејезди 1
  • преке 1
  • прекиде 15
  • Прекјуче 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 1
  • преко 39
  • Преко 9
  • прекопута 1
  • прекор 1
  • прекора 1
  • прекорачи 1
  • прекорачио 1
  • прекорачите 1
  • прекрилило 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 3
  • прекрстим 1
  • Прекрстите 1
  • прекупио 2
  • прелети 12
  • прелили 1
  • према 7
  • премда 1
  • преметнуше 1
  • премишљања 2
  • премишљао 4
  • премишљаху 1
  • премишљаше 1
  • прене 6
  • пренерази 1
  • пренеразио 3
  • преноћила 1
  • прену 4
  • пренула 1
  • Пренуше 1
  • пренуше 3
  • преотела 1
  • препео 1
  • препис 1
  • препливати 1
  • препредена 1
  • препредени 1
  • препредених 1
  • препречио 1
  • препукло 1
  • препукне 1
  • препући 3
  • прерано 1
  • пресекао 1
  • преселити 1
  • пресече 1
  • пресечем 1
  • преста 4
  • преставио 1
  • престанем 1
  • престаше 1
  • Пресуда 1
  • пресуду 1
  • пресушило 1
  • претварај 1
  • претвори 1
  • претворио 2
  • претериваш 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претила 2
  • претње 1
  • претрну 5
  • претрнула 1
  • претрнуше 1
  • претходно 1
  • пречула 1
  • прешао 2
  • при 10
  • При 2
  • прибере 4
  • приберем 1
  • прибери 1
  • Прибери 1
  • приближи 3
  • приближио 2
  • приближују 1
  • прибрала 1
  • привеже 4
  • привеза 1
  • привезан 1
  • привуче 1
  • привучем 1
  • пригрли 1
  • придобије 1
  • придржи 1
  • придружише 1
  • приђе 9
  • признанице 1
  • признаше 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатељица 1
  • пријатељства 2
  • пријатељство 1
  • пријатељу 8
  • пријатни 1
  • пријатном 1
  • пријашко 1
  • прикаже 1
  • прикладно 1
  • приковане 1
  • приковаше 1
  • прилегла 1
  • прилика 3
  • прилике 4
  • приликом 2
  • прилику 2
  • прилици 1
  • прилична 1
  • приличном 1
  • прима 2
  • примам 1
  • примети 3
  • приметило 2
  • приметио 6
  • приметити 4
  • приметише 1
  • прими 1
  • примио 1
  • примири 4
  • примите 1
  • примити 1
  • примораваху 1
  • приморан 1
  • принесе 1
  • принуђен 1
  • приповеда 2
  • приповедају 1
  • приповедали 2
  • приповедач 1
  • приповеди 3
  • приповедила 1
  • приповедим 1
  • приповедио 1
  • приповеткама 1
  • приређена 1
  • природа 1
  • природе 5
  • природи 2
  • природној 1
  • природу 1
  • прискочи 1
  • прислушкивала 1
  • Прислушкивао 1
  • прислушкивао 2
  • прислушкивати 2
  • Пристајем 1
  • Пристајеш 1
  • пристојан 1
  • пристојно 1
  • приступа 1
  • приступи 1
  • присутни 1
  • притворни 1
  • притворност 1
  • притећи 3
  • притискивао 1
  • притискиваше 2
  • притискује 2
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притиснуо 1
  • приуготовити 1
  • прихвати 5
  • прихода 1
  • причало 1
  • причаш 2
  • причека 1
  • Причекајмо 1
  • причекати 1
  • пркоси 1
  • прљави 1
  • прљавој 1
  • пробавио 2
  • пробамо 1
  • пробаћу 2
  • пробије 1
  • прободе 1
  • прободен 1
  • пробуди 5
  • пробудила 3
  • пробудило 1
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробуђена 1
  • проведе 1
  • проведосте 1
  • проведоше 1
  • провели 1
  • провео 1
  • провести 1
  • провидети 1
  • провидио 1
  • провидне 1
  • провлачи 1
  • провлачио 2
  • провлачити 2
  • проводи 1
  • проводили 1
  • проводио 1
  • проводно 1
  • провозам 1
  • провукоше 1
  • провуче 1
  • проговори 46
  • проговорила 1
  • проговорити 1
  • прогунђа 2
  • прогутати 3
  • прогуташ 1
  • прода 2
  • продавати 1
  • продам 1
  • продано 1
  • продао 1
  • продаћу 1
  • продераним 1
  • продере 1
  • продрмусам 1
  • Прође 1
  • прође 11
  • прођем 1
  • прођете 1
  • прођо 1
  • прођоше 2
  • прозбори 2
  • прозор 16
  • прозора 16
  • прозоре 1
  • прозори 5
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 6
  • прокартао 1
  • Проклет 2
  • проклетог 1
  • пролаз 1
  • пролазите 1
  • пролама 1
  • пролетаху 1
  • пролетеше 1
  • пролети 2
  • пролетише 2
  • проливања 1
  • промаши 1
  • промена 2
  • променуо 1
  • промисли 1
  • промозга 1
  • промоли 1
  • промрмља 12
  • промукнутим 1
  • промукнуто 1
  • промуца 4
  • пронађе 2
  • пронађем 1
  • пронађен 1
  • пронаћи 2
  • пронашао 2
  • пронићи 1
  • проницавајућим 1
  • проносе 1
  • пропала 1
  • Пропала 1
  • пропали 1
  • пропао 4
  • пропињу 1
  • пропио 1
  • пропуштао 1
  • просвира 3
  • просед 1
  • проседим 1
  • проседом 1
  • просекао 1
  • просим 1
  • просиш 1
  • прост 1
  • прости 3
  • простирала 1
  • простире 1
  • просто 3
  • пространом 1
  • прострла 1
  • просу 1
  • протепа 2
  • протерати 1
  • против 5
  • противан 1
  • противне 2
  • противни 1
  • противника 3
  • противном 1
  • Протопрезвитерски 1
  • протоциља 1
  • проћи 2
  • прочастим 1
  • прочита 2
  • прочитаног 1
  • прочитао 5
  • прочитати 1
  • прошали 1
  • прошао 3
  • прошапта 3
  • прошетати 1
  • прошле 2
  • прошло 3
  • прошлог 1
  • прошлом 1
  • прошлост 2
  • прошлости 3
  • прса 8
  • прскати 2
  • прснуло 1
  • прснуше 1
  • прсте 1
  • прстом 1
  • пружа 2
  • пружала 1
  • пружене 1
  • пружи 13
  • пружио 1
  • пружити 1
  • псето 3
  • псовао 1
  • псовка 1
  • птица 1
  • птице 3
  • птичија 1
  • пука 1
  • пукао 2
  • пукне 3
  • пун 7
  • пуна 1
  • пуне 2
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуном 1
  • пуну 3
  • пупољче 1
  • пусти 3
  • пустим 1
  • пустио 1
  • Пустите 1
  • пустити 4
  • пустих 2
  • пусто 1
  • пустом 1
  • пусту 1
  • пут 20
  • пута 23
  • путањом 1
  • путеве 1
  • путник 2
  • путници 1
  • пући 1
  • Пуцај 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 8
  • пуче 2
  • пучину 1
  • пуши 1
  • пушила 3
  • пушио 2
  • пушка 2
  • пушкама 1
  • пушке 3
  • пушком 2
  • пушку 10
  • пуштају 1
  • пуштао 1
  • пуштен 2
  • равна 2
  • равнице 1
  • равнога 1
  • равну 1
  • рад 1
  • раде 2
  • ради 3
  • Радивој 6
  • Радивоја 5
  • Радивоју 1
  • радије 1
  • радила 1
  • Радим 1
  • радим 4
  • радимо 2
  • радио 1
  • радити 4
  • Радо 1
  • радо 2
  • радовала 1
  • радоваху 1
  • РАДОВИЋ 1
  • радознала 1
  • радознало 1
  • радознао 1
  • радосно 5
  • радост 6
  • радостан 1
  • радости 8
  • радује 1
  • ражњу 2
  • Раз 1
  • разбарушена 1
  • разбегле 1
  • разбити 1
  • разбојника 6
  • разбојници 7
  • разбојницима 2
  • разбојниче 2
  • разбојничка 1
  • разбојнички 1
  • разболеш 1
  • развалине 1
  • разведри 2
  • разведрио 1
  • развесели 1
  • развеселио 1
  • развија 1
  • развијен 1
  • разгледај 1
  • разгледајући 1
  • разгледања 1
  • разгледао 2
  • разгледати 1
  • разгледаше 1
  • разгледи 6
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарам 1
  • разговарао 2
  • разговарати 2
  • разговараху 3
  • Разговор 1
  • разговор 9
  • разговора 2
  • разговорио 1
  • разговору 3
  • разгонио 1
  • разгрну 1
  • раздрагам 1
  • раздражи 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • разјарен 1
  • разјарено 1
  • разјаснити 1
  • разлегао 2
  • разлегла 1
  • разлежу 1
  • разливала 1
  • разлике 1
  • разликовао 1
  • разликоваху 1
  • разлила 1
  • разломи 1
  • размаку 1
  • размахнуо 1
  • размести 1
  • размислити 1
  • размишљања 2
  • размрвити 1
  • разне 4
  • разним 1
  • разних 1
  • разносио 1
  • разорено 1
  • разорити 2
  • разреши 1
  • разрогачене 1
  • разрогаченим 1
  • разрогачи 1
  • разрогачио 2
  • разуме 3
  • разумели 1
  • разумем 1
  • Разумео 1
  • разумео 3
  • разумеш 1
  • разумеше 1
  • рај 2
  • рајом 1
  • рајска 2
  • рајске 1
  • рају 1
  • ракију 2
  • раме 3
  • рамена 2
  • рамену 1
  • рана 1
  • ране 6
  • раније 1
  • ранили 2
  • ранио 1
  • рано 6
  • рану 5
  • Рањен 1
  • рањен 7
  • рањена 7
  • рањени 1
  • Рањеник 2
  • рањеника 1
  • рањенога 3
  • рањеноме 1
  • расветлити 1
  • раселили 1
  • раскалашно 1
  • раскинем 1
  • раскопча 1
  • раскопчала 1
  • распаљује 1
  • распачао 1
  • расплетена 1
  • располагао 1
  • расположен 1
  • распростре 1
  • распростро 1
  • расрдиш 1
  • растанемо 1
  • растати 1
  • расташе 4
  • растегоше 1
  • растера 1
  • растерам 1
  • растерао 1
  • растрезнио 1
  • растуривати 1
  • расћеретао 2
  • расчула 1
  • рачуну 1
  • раштркани 1
  • ре 1
  • револвер 1
  • ред 1
  • Ред 1
  • редове 1
  • редовима 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • ређам 1
  • ређе 1
  • рек 1
  • река 1
  • рекао 16
  • реке 14
  • рекла 3
  • рекли 1
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • рекоше 3
  • реку 1
  • ретко 1
  • рећи 16
  • рећиће 5
  • реци 2
  • рецимо 1
  • Реч 1
  • реч 17
  • Рече 1
  • рече 162
  • реченицу 1
  • речи 78
  • речима 9
  • речма 1
  • речце 1
  • решеткама 1
  • реши 1
  • решио 1
  • рибар 1
  • рибара 1
  • рибари 2
  • рибу 1
  • рикао 1
  • рикне 1
  • рикну 4
  • рис 2
  • рит 1
  • рита 1
  • риче 2
  • робовала 1
  • рогови 1
  • род 1
  • родио 1
  • родитеља 3
  • Родитељи 2
  • родитељи 4
  • родитељима 2
  • родном 1
  • рођак 1
  • рођака 1
  • рођена 4
  • рођено 1
  • Рођенога 1
  • рођења 1
  • рођење 1
  • рођењем 1
  • рок 1
  • РОМАН 1
  • росе 1
  • росном 1
  • росом 1
  • руву 2
  • ругаш 1
  • ружан 2
  • руже 1
  • ружица 1
  • ружичастим 1
  • рузмарин 1
  • рујне 1
  • рујним 1
  • рујно 2
  • рујнога 1
  • Рука 1
  • рука 4
  • рукав 4
  • рукаву 1
  • рукама 13
  • руке 25
  • рукова 1
  • руковао 1
  • руковаше 2
  • руководи 1
  • руком 19
  • Рукопис 1
  • рукопис 2
  • рукописе 1
  • руку 29
  • румен 3
  • румена 1
  • румени 1
  • руменило 2
  • румено 1
  • рупа 2
  • руци 16
  • С 4
  • с 41
  • са 199
  • Са 9
  • Сав 2
  • сав 20
  • Сава 38
  • Саве 3
  • савест 9
  • савести 2
  • савет 1
  • савете 1
  • Сави 3
  • сави 7
  • савијутка 1
  • Савин 1
  • Савину 1
  • савио 3
  • савише 2
  • Саво 1
  • Саву 1
  • Сад 22
  • сад 76
  • сада 4
  • садањи 7
  • садашњости 1
  • сажаљења 1
  • Сазидао 1
  • сазидао 2
  • сакри 3
  • сакривен 1
  • сакривена 1
  • сакрије 2
  • салама 1
  • салашима 1
  • салашу 1
  • салетили 1
  • сали 1
  • Сам 1
  • сам 250
  • сама 7
  • саме 3
  • сами 4
  • самим 1
  • самих 1
  • самном 3
  • Само 11
  • само 67
  • самога 2
  • самокрес 2
  • самокреса 1
  • самом 1
  • самоме 1
  • саморан 1
  • самостални 1
  • самоћи 1
  • самртника 1
  • самртног 1
  • самртној 1
  • самртном 1
  • самртну 1
  • саму 2
  • сан 1
  • санак 2
  • сандук 2
  • сандучак 1
  • сањам 2
  • сањао 1
  • сањарије 1
  • саонице 3
  • саранише 2
  • Саранише 3
  • сарањен 1
  • Сарањују 1
  • сасвим 18
  • сасечених 1
  • саслушања 1
  • састављали 1
  • састајали 1
  • састали 3
  • састанак 1
  • Састанак 1
  • састанка 1
  • састанку 2
  • састати 2
  • сат 6
  • сата 13
  • сатанским 1
  • сати 15
  • сатрти 1
  • саћурицу 1
  • сахија 1
  • сахранили 1
  • сачињавају 1
  • сачињавала 1
  • сачува 2
  • св 1
  • сва 10
  • свагда 7
  • свадба 1
  • Свак 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 4
  • Сваки 1
  • сваки 7
  • свакидашњу 1
  • свако 4
  • сваког 3
  • свакога 3
  • свакојако 1
  • сваком 6
  • сват 2
  • сватове 1
  • свачега 1
  • свашта 1
  • све 109
  • Све 8
  • Свевид 7
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 8
  • сведока 1
  • сведоче 1
  • сведочи 4
  • сведочио 1
  • сведочити 1
  • свеж 1
  • свежа 1
  • свежим 3
  • свезани 1
  • свези 1
  • свезу 1
  • свему 1
  • свест 3
  • свестрано 1
  • Свет 1
  • свет 8
  • света 7
  • свете 1
  • светија 1
  • светите 2
  • светлаци 1
  • светле 2
  • светлила 1
  • светлост 1
  • Светлост 1
  • светлости 4
  • светој 1
  • светом 2
  • свету 6
  • свећа 5
  • свеће 1
  • свећи 1
  • свећу 5
  • свеца 1
  • свечана 1
  • свечаније 1
  • свечаним 1
  • свечано 2
  • свечаности 1
  • свештеник 7
  • свештеникова 1
  • свештениковом 1
  • Сви 18
  • сви 20
  • свију 2
  • свим 2
  • свима 1
  • свира 2
  • свирати 1
  • свирком 1
  • свирку 1
  • свиснем 1
  • свита 1
  • свиће 1
  • Свјати 1
  • свог 8
  • свога 39
  • свој 12
  • своја 1
  • своје 36
  • својевољно 1
  • својим 24
  • својина 1
  • својину 1
  • својих 6
  • својој 9
  • својом 4
  • својски 1
  • своју 26
  • свом 14
  • своме 8
  • свота 1
  • своту 4
  • свршава 1
  • свршавао 1
  • свршено 1
  • сврши 2
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 6
  • свуда 2
  • се 1151
  • себе 25
  • себи 33
  • севају 1
  • севаху 1
  • севне 1
  • севну 4
  • севнуле 1
  • севнуше 8
  • сед 4
  • седам 1
  • седао 2
  • седе 12
  • седела 1
  • седео 15
  • седи 12
  • Седи 4
  • седила 1
  • седио 1
  • седишта 1
  • седне 1
  • седом 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 6
  • сеђаше 3
  • сејеш 1
  • села 14
  • Село 2
  • село 25
  • селу 12
  • сељак 4
  • сељака 4
  • сељане 2
  • Сељани 4
  • сељани 6
  • сељанин 1
  • сељацима 1
  • сем 1
  • семена 1
  • сени 2
  • сеницом 1
  • сенка 1
  • сенком 1
  • сенуше 1
  • сео 1
  • сеобу 1
  • сеоска 1
  • сеоске 3
  • Сеоски 1
  • сеоски 2
  • сеоској 3
  • сеоском 1
  • сеоце 2
  • сеоцету 1
  • Сервус 1
  • сестра 7
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестрином 1
  • сестро 3
  • сестром 1
  • сестру 5
  • сете 1
  • сети 1
  • сетив 1
  • сетила 3
  • сетим 3
  • Сетио 1
  • сетио 4
  • сећа 1
  • сећај 1
  • сећају 1
  • Сећам 3
  • сећам 4
  • сећања 1
  • сећање 2
  • сећао 1
  • сећате 1
  • сећаш 6
  • си 106
  • сиву 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 3
  • сиђоше 2
  • сија 1
  • сијну 2
  • сикира 1
  • сикире 1
  • сикне 1
  • сикну 4
  • сикће 1
  • сикћу 1
  • сила 2
  • силан 2
  • силе 1
  • силна 4
  • силне 1
  • силни 1
  • силније 1
  • силним 1
  • силно 5
  • силну 1
  • силовито 2
  • силом 3
  • сим 1
  • син 17
  • Сина 1
  • сина 17
  • Сине 3
  • синко 6
  • СИНОВАЦ 1
  • синовац 11
  • Синовац 2
  • синовца 4
  • синовцем 1
  • синовче 1
  • сином 2
  • Синоћ 2
  • синоћ 4
  • сину 2
  • синчић 3
  • синчића 1
  • Сињи 1
  • сињи 5
  • сипаше 1
  • Сирома 3
  • сирома 5
  • Сиромах 1
  • сиромашнију 1
  • сиротиње 1
  • сиротог 1
  • сиротој 1
  • сироту 1
  • сироче 1
  • сисале 1
  • сисао 1
  • сит 1
  • сити 1
  • ситнија 1
  • сиче 2
  • сишао 1
  • сјаја 1
  • сјајним 1
  • сјаше 1
  • сјединише 1
  • сјури 4
  • сјурити 1
  • скакао 1
  • скакућу 1
  • скамениле 1
  • скаменио 4
  • скаменише 1
  • скамењен 3
  • скамењена 1
  • скида 1
  • скидао 1
  • скиде 3
  • скине 4
  • скинем 2
  • скинули 1
  • складно 1
  • склонимо 1
  • склонио 2
  • склониш 2
  • склонише 1
  • склониште 1
  • склоништу 1
  • склопа 1
  • склопи 6
  • склопила 1
  • склопио 1
  • склопише 1
  • склопљене 2
  • скоком 1
  • скоро 27
  • скота 1
  • скоте 2
  • скотови 1
  • Скочи 1
  • скочи 27
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочити 2
  • скочиш 1
  • скочише 1
  • скратило 1
  • скратити 1
  • скрива 3
  • скривају 1
  • скривала 1
  • скриваше 1
  • скривеном 1
  • скрила 1
  • скрио 1
  • скроз 2
  • скромно 1
  • скрушен 1
  • скрушени 1
  • скрушио 1
  • скрушише 1
  • скрхали 1
  • скупо 1
  • скуцкао 1
  • слаб 1
  • слабачка 1
  • слабим 3
  • слабо 1
  • слабу 1
  • славољубив 1
  • славуј 2
  • славуја 2
  • слагао 2
  • слади 1
  • сласти 1
  • слатке 2
  • слатким 2
  • слатко 4
  • слегло 2
  • следила 2
  • слеп 2
  • слика 12
  • слико 1
  • слику 2
  • сличност 1
  • слободан 1
  • слободно 1
  • Слободно 2
  • слободну 2
  • слободу 1
  • словима 1
  • сломили 1
  • сломити 1
  • сломише 1
  • слуга 3
  • слуге 1
  • слугом 1
  • слугу 1
  • службу 2
  • служи 3
  • служио 1
  • слузи 1
  • слутили 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • случајно 1
  • случају 3
  • слуша 3
  • слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 1
  • слушало 1
  • слушао 6
  • слушаху 2
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • сматрали 1
  • сме 2
  • смеде 1
  • смедоше 1
  • смеђе 2
  • смеђих 1
  • смежурано 1
  • смеј 5
  • смејали 1
  • смејало 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смеје 3
  • смејете 1
  • смеју 1
  • смели 2
  • смем 2
  • смео 3
  • смести 1
  • сместим 1
  • сметам 1
  • смете 1
  • сметове 2
  • смешећи 2
  • смешила 1
  • смешкао 3
  • Смиља 25
  • Смиљанића 4
  • Смиље 2
  • Смиљи 1
  • Смиљин 1
  • Смиљино 1
  • Смиљо 1
  • Смиљом 1
  • Смиљу 6
  • смо 34
  • смождио 1
  • смотри 1
  • смотрила 1
  • смотрио 2
  • смотрити 1
  • смрвити 1
  • смрзла 1
  • Смрт 1
  • смрт 11
  • смрти 7
  • смрћу 2
  • сна 6
  • снага 2
  • снаге 6
  • снагом 2
  • снагу 2
  • снажан 4
  • снажна 1
  • снажне 1
  • снажнијим 1
  • снажним 1
  • снажно 5
  • снази 1
  • Снаја 1
  • снег 1
  • снега 2
  • снежно 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • соба 2
  • собама 1
  • собе 20
  • соби 18
  • собици 1
  • собом 11
  • собу 22
  • соје 1
  • сокачићу 1
  • Сосе 2
  • сотона 1
  • софру 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спавање 1
  • спавао 3
  • спавати 1
  • спаваху 1
  • спаваше 1
  • спаде 1
  • спази 12
  • спазив 1
  • спазила 3
  • спазим 6
  • спазио 11
  • спазити 2
  • спазише 4
  • спала 3
  • спали 1
  • спалити 1
  • спао 3
  • спасао 4
  • спасе 2
  • спасем 1
  • спасемо 1
  • Спасени 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спасоше 1
  • спасти 1
  • спахија 1
  • спахије 2
  • Спашћемо 1
  • спере 1
  • сперем 1
  • сплеткарите 1
  • сподин 1
  • Споља 2
  • спољашност 1
  • спољашности 1
  • споменик 2
  • споменика 1
  • споменула 1
  • спомињали 2
  • спомињао 1
  • спомиње 1
  • спомињу 1
  • спопада 1
  • спопаде 1
  • спопадне 1
  • споречкали 1
  • споречкамо 1
  • справа 1
  • справу 1
  • спрат 1
  • спрати 1
  • спрату 1
  • спрема 2
  • спремало 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремио 2
  • спроведени 1
  • Спровод 1
  • спровод 2
  • спусти 3
  • спустила 3
  • спустило 2
  • спустио 1
  • спушта 2
  • спуштала 1
  • сравнио 1
  • сравнити 1
  • срамоту 3
  • Срба 1
  • србина 1
  • србинове 1
  • срдачно 1
  • срди 1
  • сребрн 1
  • сребрна 1
  • сребрне 2
  • сребрној 1
  • сред 1
  • среди 2
  • средини 6
  • Средином 1
  • средње 2
  • средњега 1
  • средњом 1
  • Средоја 2
  • Средоје 3
  • сретан 3
  • сретна 7
  • сретни 3
  • сретнијем 1
  • сретним 1
  • сретних 1
  • сретно 1
  • Сретно 1
  • сретног 1
  • срећа 5
  • среће 2
  • срећи 4
  • срећо 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • срндаћ 1
  • срндаћа 1
  • сруше 1
  • срушена 1
  • срца 6
  • срце 27
  • срцу 5
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стављао 1
  • Стаде 1
  • стаде 3
  • стадо 1
  • стадоше 3
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајао 8
  • стајаху 2
  • стајаше 5
  • стаклен 1
  • стала 1
  • стало 1
  • стан 1
  • Стана 8
  • стане 3
  • станка 1
  • становао 1
  • становаше 1
  • станује 1
  • стање 3
  • Стао 1
  • стао 2
  • Стар 1
  • стара 7
  • старац 107
  • Старац 25
  • старачки 1
  • старачких 1
  • старе 3
  • стари 28
  • Стари 7
  • старијега 1
  • старији 1
  • Старији 1
  • старим 3
  • старински 1
  • старих 2
  • старица 1
  • Старица 1
  • старицу 1
  • старкеља 1
  • старог 1
  • Старога 1
  • старога 25
  • старој 1
  • старом 1
  • СТАРОМ 1
  • староме 3
  • старости 3
  • старца 23
  • старцем 2
  • старцу 10
  • старче 8
  • старчева 1
  • старчеве 5
  • старчевим 2
  • старчево 5
  • старчеву 1
  • стаса 1
  • стасити 1
  • стати 1
  • ствар 2
  • ствари 15
  • стварима 1
  • створе 1
  • сте 29
  • Стеван 17
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • стегла 1
  • стена 1
  • стене 1
  • стену 1
  • стењао 1
  • стењући 1
  • степеница 1
  • степенице 1
  • стигао 5
  • стигли 1
  • стигне 1
  • стигосмо 1
  • стигоше 2
  • стида 1
  • стиже 3
  • стискао 1
  • стиском 1
  • стиче 1
  • стиша 5
  • Стишај 2
  • Стишајте 1
  • стишао 2
  • стишати 1
  • стиште 3
  • сто 10
  • стобом 2
  • Стој 1
  • стојала 3
  • Стојан 110
  • Стојана 23
  • Стојане 5
  • Стојанов 2
  • Стојанова 2
  • Стојановим 1
  • Стојаново 1
  • Стојановога 1
  • Стојанову 1
  • Стојаном 2
  • Стојану 6
  • стојао 14
  • стојаху 3
  • стојаше 4
  • стоје 3
  • стоји 9
  • стол 5
  • стола 16
  • столице 1
  • столици 3
  • столицу 4
  • столом 6
  • столу 8
  • стотина 1
  • стотинарке 1
  • страву 1
  • стража 1
  • стражара 1
  • стражари 3
  • страна 2
  • Странац 1
  • странац 25
  • стране 9
  • страни 2
  • страно 1
  • странпутицом 1
  • страну 9
  • странца 3
  • странцем 1
  • странцу 1
  • странчеве 1
  • странчево 1
  • странчевог 1
  • странчевом 2
  • страсно 1
  • страст 1
  • страстан 1
  • страх 3
  • страха 4
  • страховања 1
  • страховање 1
  • страховита 1
  • страховито 9
  • страхом 1
  • страху 3
  • страшан 4
  • страшиш 1
  • Страшна 2
  • страшна 7
  • страшни 1
  • страшних 1
  • Страшно 1
  • страшно 2
  • страшнога 1
  • страшноме 1
  • страшну 1
  • стрвину 1
  • стрела 4
  • стрепње 1
  • стресао 1
  • стресе 1
  • стриц 24
  • Стриц 5
  • стрица 18
  • стрицем 3
  • стрицу 4
  • стриче 4
  • стричеве 1
  • стричевих 1
  • стрмоглави 2
  • строго 1
  • стропошта 7
  • стропоштају 1
  • стропоштам 1
  • стропоштати 1
  • стрпа 2
  • стрпамо 1
  • стрпао 2
  • стрпљења 1
  • стрчи 1
  • студене 1
  • ступи 8
  • сћућурила 1
  • су 120
  • субота 1
  • суве 1
  • суви 1
  • сувише 1
  • суд 1
  • суда 1
  • судбине 1
  • суделовао 1
  • судећи 1
  • судија 2
  • судије 2
  • судиш 1
  • судове 1
  • судом 3
  • суду 4
  • суза 6
  • сузама 1
  • сузе 16
  • сузним 2
  • сузу 2
  • сумња 1
  • Сумња 1
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • сумњи 1
  • сумњиво 2
  • сумњом 1
  • сумњу 4
  • суморан 1
  • суморна 2
  • сунца 3
  • сунце 3
  • Сунце 3
  • сунчани 1
  • суочио 1
  • суров 2
  • сурово 1
  • суровост 1
  • сурога 1
  • суром 8
  • сусрет 2
  • Сутра 3
  • сутра 8
  • Сутрадан 2
  • сутри 1
  • сушио 1
  • сушицу 1
  • схвати 1
  • схватио 1
  • схватити 1
  • счепа 7
  • счепаше 1
  • т 1
  • та 13
  • Та 14
  • табак 2
  • таван 1
  • тавним 1
  • тад 3
  • тада 4
  • тај 31
  • Тај 5
  • тајанствена 2
  • тајанствене 1
  • тајанствени 23
  • Тајанствени 3
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 2
  • тајанственога 1
  • тајанственом 1
  • тајили 1
  • тајим 1
  • тајисте 1
  • тајите 1
  • Тајна 2
  • тајна 3
  • тајно 1
  • тајног 3
  • тајноме 1
  • тајности 5
  • Тајну 1
  • тајну 11
  • Така 1
  • такав 1
  • Такав 1
  • Таке 1
  • таке 3
  • таки 1
  • Таки 1
  • таким 1
  • тако 102
  • Тако 14
  • таков 1
  • такове 1
  • такових 1
  • таког 2
  • такође 5
  • такозвани 1
  • таком 1
  • таку 1
  • таласа 1
  • таласићи 2
  • тама 2
  • тами 4
  • тамна 2
  • тамни 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 1
  • тамној 2
  • Тамо 2
  • тамо 25
  • таму 1
  • Тане 1
  • тане 2
  • танких 1
  • танко 1
  • тата 1
  • твог 1
  • Твога 1
  • твога 6
  • твој 10
  • Твој 2
  • твоја 2
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твом 3
  • тврдио 1
  • тврдо 1
  • тврдоглав 1
  • Те 1
  • те 78
  • тебе 16
  • Теби 1
  • теби 13
  • Тега 1
  • тежак 2
  • Тек 23
  • тек 38
  • текла 1
  • телесна 1
  • тело 4
  • телом 1
  • тепања 1
  • тепао 1
  • тера 1
  • терају 1
  • теревенци 1
  • терет 4
  • тесмамента 1
  • тестаменат 8
  • тестаменту 1
  • тесто 2
  • тетка 6
  • тетки 1
  • тетком 3
  • теши 1
  • тешке 1
  • тешким 1
  • Тешко 2
  • тешко 9
  • тешкога 3
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешку 2
  • ти 166
  • Ти 22
  • тигар 3
  • тиј 1
  • тијо 3
  • тик 2
  • тим 2
  • Тима 4
  • Тими 1
  • Тимо 1
  • Тиму 1
  • Тинка 7
  • тињала 1
  • тирану 1
  • тих 3
  • тихи 1
  • тихим 3
  • тихо 1
  • Тихо 1
  • тихом 1
  • Тиче 1
  • тишали 1
  • Тишина 1
  • тишина 17
  • тишини 3
  • тишину 1
  • Тиштало 1
  • тишташе 3
  • тишти 3
  • то 107
  • То 59
  • тобом 3
  • Тог 1
  • тог 3
  • тога 22
  • Тога 5
  • Тода 1
  • тој 5
  • токајскога 1
  • Толико 1
  • толико 17
  • толикој 1
  • толко 1
  • том 17
  • томе 3
  • топила 1
  • топло 5
  • топлоту 1
  • Топот 1
  • топот 3
  • торбу 1
  • торњате 1
  • торњу 2
  • торочете 1
  • точите 1
  • Тоша 1
  • трава 1
  • траве 1
  • траву 1
  • травуљине 1
  • травурина 1
  • траг 4
  • трага 2
  • трагове 2
  • трагови 5
  • траже 2
  • тражењу 1
  • тражећи 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • Тражили 1
  • тражили 3
  • тражим 4
  • Тражио 1
  • тражио 7
  • тражите 3
  • тражити 3
  • тражиш 1
  • трајаше 1
  • траке 1
  • трапезарију 2
  • тргао 6
  • тргне 4
  • Тргнем 1
  • треба 9
  • требало 3
  • требам 1
  • требао 3
  • требати 2
  • требаш 1
  • тренуо 1
  • тренут 1
  • тренутак 4
  • тренутака 2
  • тренутка 2
  • тренутку 9
  • тренутна 1
  • тренутно 2
  • тресао 2
  • тресла 1
  • тресли 2
  • треће 1
  • трећина 1
  • трећу 1
  • трже 9
  • трза 1
  • трзала 1
  • трзало 1
  • трзаху 2
  • трзаше 1
  • три 8
  • тричави 1
  • трку 1
  • трн 1
  • троје 4
  • тројицима 1
  • тронутим 1
  • троструко 1
  • трошио 2
  • трошише 1
  • трошна 1
  • трошном 1
  • трпео 1
  • трпи 1
  • трске 1
  • трти 1
  • труба 2
  • труд 2
  • труди 1
  • трудим 1
  • трудио 2
  • трује 1
  • трунеш 1
  • трчао 1
  • трчи 1
  • трчкарала 1
  • ту 35
  • Ту 8
  • туга 2
  • туге 6
  • тугом 1
  • тугу 3
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • тужан 1
  • тужи 1
  • тужим 1
  • Тужио 1
  • тужио 3
  • Тужити 1
  • тужни 1
  • тужним 1
  • тужних 1
  • тужно 5
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тумарају 1
  • тумарали 1
  • тумарам 1
  • тумарао 1
  • тумарати 1
  • тумараху 1
  • тури 4
  • тутне 1
  • тутнуо 1
  • туцкао 1
  • ћарлија 1
  • ћарлијао 1
  • ће 117
  • ћебе 1
  • ћелави 1
  • Ћелави 1
  • ћемо 15
  • ћерета 1
  • ћеретају 2
  • ћеретале 1
  • ћеретали 1
  • ћеретање 3
  • ћеретаху 1
  • ћерко 1
  • ћерком 2
  • ћете 6
  • ћеш 27
  • Ћира 2
  • Ћиро 1
  • Ћиром 1
  • ћосави 1
  • ћошка 3
  • ћошку 1
  • ћу 38
  • ћуд 1
  • ћуди 1
  • Ћут 2
  • ћутала 1
  • ћутања 2
  • ћутао 6
  • Ћутаху 1
  • ћутаху 7
  • ћуташе 2
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутите 1
  • ћутке 1
  • У 51
  • у 724
  • убавих 1
  • убавога 1
  • убавом 2
  • убезекнуо 1
  • убезекнуто 4
  • уби 3
  • убијали 1
  • убије 3
  • Убијен 1
  • убијен 6
  • убијена 4
  • убијени 1
  • убијеним 1
  • убијеног 1
  • убијенога 3
  • убијете 1
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убилачки 1
  • убили 6
  • убио 13
  • убиства 1
  • убиство 13
  • Убиство 2
  • убиству 5
  • Убите 2
  • убите 3
  • убити 3
  • убих 1
  • Убица 2
  • убица 9
  • Убице 1
  • убице 5
  • убици 1
  • убицу 9
  • убише 1
  • ублажаваше 1
  • ублажим 1
  • убода 1
  • убоден 1
  • уважени 1
  • уваљивати 1
  • уватио 1
  • уве 1
  • уведе 1
  • уведен 1
  • увек 6
  • увеле 1
  • увели 1
  • увело 1
  • увео 2
  • уверавају 1
  • уверавао 1
  • увераваше 1
  • уверен 3
  • уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 2
  • уверио 3
  • уверити 2
  • увета 2
  • увиде 2
  • увидео 1
  • уво 2
  • увреде 1
  • увредио 2
  • увредих 1
  • Увукао 1
  • увукао 2
  • увукла 1
  • увуче 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угинула 1
  • углављена 2
  • углађеног 1
  • угледа 1
  • угледам 1
  • угледаше 1
  • уговор 1
  • Уговор 2
  • уговорили 1
  • угодно 1
  • угоститеље 1
  • угризе 1
  • угризну 1
  • угурсуз 1
  • угуши 2
  • угушила 1
  • угушио 1
  • угушићеш 1
  • удави 1
  • удају 1
  • удали 6
  • удалио 2
  • удалити 2
  • удалише 3
  • удаљи 1
  • удар 1
  • удара 2
  • ударао 1
  • ударе 1
  • ударен 2
  • удари 7
  • ударила 3
  • ударио 2
  • ударише 1
  • удару 1
  • ударци 1
  • ударцима 1
  • удвостручим 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесимо 1
  • удешава 1
  • удешено 2
  • удри 1
  • удуби 1
  • Уђе 1
  • уђе 19
  • уђемо 1
  • уђимо 1
  • Уђимо 3
  • уђосмо 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • ужас 1
  • ужасна 1
  • ужасне 2
  • ужасном 2
  • ужасну 1
  • ужаснуто 1
  • ужива 2
  • уживало 1
  • уживаху 1
  • Ужурбаше 1
  • уз 3
  • уза 1
  • узалуд 2
  • Узалудан 1
  • узалудан 2
  • узан 1
  • узаптили 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 2
  • узбуђења 2
  • узбуђење 3
  • узбуни 1
  • узбурка 1
  • узбуркала 1
  • узбуркане 2
  • узверено 6
  • узвикнуо 3
  • узвикнути 1
  • узвишена 1
  • узвишеном 2
  • уздану 1
  • уздасима 1
  • уздах 8
  • уздахе 1
  • уздахне 14
  • уздахну 4
  • уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • уздаху 1
  • узде 4
  • уздисај 1
  • уздисањем 1
  • уздишеш 1
  • уздишући 2
  • уздржа 1
  • уздржала 1
  • уздржао 2
  • уздржати 2
  • уздрхта 8
  • уздрхтан 1
  • уздрхтану 1
  • узе 8
  • узев 1
  • узела 1
  • узело 1
  • узео 1
  • узети 3
  • узећу 1
  • узјаше 1
  • узјаши 2
  • узме 2
  • узмем 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узмите 1
  • узневерено 1
  • узнемирен 1
  • узнемирена 1
  • узнемирио 1
  • узраста 1
  • узрока 1
  • узроке 1
  • Узруја 1
  • ујак 2
  • ујаком 1
  • уједе 1
  • уједно 2
  • уједосте 1
  • ујести 1
  • указа 17
  • указао 1
  • указаху 2
  • указаше 1
  • уклони 2
  • укопан 3
  • укопу 1
  • укоченим 1
  • укочено 12
  • украде 1
  • украј 2
  • украли 1
  • украо 4
  • украси 1
  • украсти 1
  • Укратко 1
  • укратко 3
  • украшеним 1
  • укресао 1
  • улазак 3
  • улази 1
  • улети 2
  • ули 1
  • улила 1
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • Улице 1
  • улицу 1
  • уловили 1
  • уловио 1
  • умазан 1
  • умакли 1
  • Умакли 1
  • умакне 2
  • умаћи 2
  • умаче 2
  • умеде 1
  • умео 2
  • умери 1
  • уместо 1
  • уметак 1
  • умешан 1
  • умивена 1
  • умије 1
  • умили 1
  • умилно 1
  • умиљатости 1
  • умио 1
  • умирем 2
  • умири 1
  • Умири 2
  • умирио 1
  • умирити 1
  • умириће 1
  • умирућег 2
  • умножио 1
  • умора 2
  • уморио 1
  • уморна 2
  • умотан 1
  • умре 4
  • умрети 4
  • Умрећеш 1
  • умрла 5
  • умро 8
  • Умукни 2
  • умукну 3
  • умукоше 2
  • умуче 5
  • унакрст 2
  • унаоколо 10
  • унка 2
  • унке 8
  • унука 3
  • унуке 1
  • унуком 2
  • унуку 1
  • унутарњи 1
  • унутра 29
  • Унутри 1
  • унутри 2
  • унци 4
  • уозбиљили 1
  • упада 1
  • упаде 8
  • упале 4
  • упали 4
  • упалим 4
  • упалих 1
  • упало 1
  • упита 10
  • упитам 1
  • уплашени 1
  • уплашено 4
  • уплаши 2
  • уплашио 1
  • уплашите 1
  • упознам 2
  • Упознао 1
  • упознао 3
  • упознасмо 1
  • упознаше 1
  • упорно 1
  • употребио 1
  • употребише 1
  • упр 1
  • управила 1
  • управља 1
  • управо 5
  • управу 3
  • упре 6
  • упрепашћеног 1
  • упрла 2
  • упро 6
  • упропасти 1
  • упропастио 1
  • упропастити 1
  • упропастих 1
  • упропашћено 1
  • упропнице 1
  • упрте 1
  • упустим 1
  • упути 8
  • упутили 1
  • упутио 4
  • упутише 2
  • упутницу 2
  • упутству 1
  • урадили 1
  • урадио 1
  • урадити 2
  • уреди 1
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уреже 1
  • урезано 2
  • урезати 1
  • урла 1
  • урлик 1
  • усамљен 2
  • усамљена 1
  • усамљено 1
  • усамљеном 1
  • усана 4
  • усахнула 1
  • усеве 1
  • усевима 1
  • уседне 2
  • Усекованија 1
  • уселио 1
  • усиљавао 1
  • усиљаваху 1
  • усиљено 1
  • уски 1
  • усљед 1
  • уснама 2
  • усне 8
  • успео 1
  • усплахирено 4
  • успоменом 1
  • усред 1
  • усрећи 1
  • уста 15
  • устаде 1
  • Устаде 1
  • устадоше 1
  • Устале 1
  • устане 2
  • устани 1
  • Устани 1
  • устао 1
  • усти 1
  • устне 1
  • устравише 1
  • устрављено 1
  • устрелио 1
  • устукне 1
  • устукну 2
  • уступио 2
  • уступити 1
  • усуди 1
  • усудио 2
  • усуђујте 1
  • усукани 1
  • усхићени 1
  • утврђивао 1
  • утеха 1
  • утехе 3
  • утешен 1
  • Утим 2
  • утиша 1
  • утопити 1
  • утопљеник 2
  • утучен 3
  • ући 3
  • Ућута 2
  • ућута 9
  • ућутали 1
  • ућутаху 1
  • Ућути 1
  • Ух 1
  • ухапсе 1
  • ухвате 1
  • ухвати 9
  • ухватили 1
  • ухватило 1
  • ухватим 2
  • ухватио 2
  • ухо 1
  • учини 3
  • Учинило 1
  • учинио 2
  • учинити 3
  • учинићу 1
  • учиних 1
  • учињено 1
  • учитеља 1
  • учке 1
  • учтиво 2
  • ушао 3
  • ушепртљио 2
  • уши 2
  • ушију 3
  • ушима 3
  • уштипцима 1
  • ф 1
  • фали 1
  • фенига 1
  • фењер 5
  • фењером 1
  • фењеру 1
  • фијоке 1
  • Филипов 3
  • Филиповог 2
  • Филиповом 1
  • фином 1
  • фишеке 1
  • флаша 2
  • флаше 1
  • флашицу 1
  • флашом 1
  • флашу 1
  • флегмом 1
  • флура 1
  • фор 2
  • форината 2
  • фр 1
  • фундамент 1
  • фурија 1
  • фуруне 1
  • фуруни 1
  • фуруну 1
  • Ха 25
  • Хајд 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • Хајде 3
  • Хајдмо 10
  • хајдмо 3
  • хајка 1
  • халапљиво 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хаљину 2
  • харамија 1
  • харамије 2
  • хартија 2
  • хартије 5
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хатар 1
  • Хах 1
  • Хахаха 14
  • Хахахи 1
  • хвала 4
  • Хвала 7
  • хвалимо 1
  • хвата 1
  • Хватајте 1
  • хватајући 1
  • хватао 1
  • Хе 1
  • хехехе 2
  • Хехехе 7
  • Хехехехе 1
  • хијена 1
  • хиљада 3
  • хиљадарку 1
  • хиљаду 2
  • хити 1
  • хитњи 2
  • хитрим 1
  • хитро 7
  • Хихихи 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладно 1
  • хладнога 1
  • хладнокрвношћу 1
  • хладном 2
  • хладовине 1
  • хладовином 1
  • хлађани 1
  • хлеба 1
  • хм 2
  • хода 4
  • ходао 1
  • Ходи 3
  • ходник 5
  • ходника 2
  • ходником 4
  • ходнику 2
  • ходних 1
  • Хоће 2
  • хоће 6
  • хоћете 2
  • хоћеш 12
  • хоћу 12
  • Хоћу 2
  • храбрио 1
  • храброст 1
  • хране 1
  • храну 1
  • храпав 1
  • храпавим 1
  • храст 2
  • храста 6
  • храстова 1
  • храстови 1
  • храстово 1
  • храстовог 2
  • храстовој 1
  • храстову 1
  • хрвао 1
  • хрђаво 1
  • хте 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 25
  • хтедосмо 1
  • хтедох 4
  • Хтедоше 1
  • хтела 4
  • хтеле 1
  • Хтео 2
  • хтео 42
  • хуља 2
  • хуљо 1
  • хуњкавицу 1
  • Хусар 1
  • хусар 3
  • цветића 1
  • цвећем 1
  • цвркут 2
  • цврчало 1
  • цврчао 1
  • цврчи 1
  • цев 2
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 1
  • целива 1
  • целивају 1
  • целим 2
  • Цело 4
  • цело 9
  • целог 3
  • целога 1
  • целој 2
  • целом 2
  • целу 3
  • цељ 1
  • цео 5
  • цепало 1
  • церекао 3
  • церекаше 3
  • цери 1
  • ци 1
  • циганин 1
  • цикати 1
  • цикне 1
  • цикну 1
  • цикнула 1
  • циља 1
  • цичао 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвене 3
  • црвени 6
  • црвеним 1
  • црвенка 1
  • црвено 1
  • црвеног 1
  • цркве 8
  • црквена 1
  • Црквена 1
  • црквењак 1
  • црквењака 1
  • цркви 3
  • црквице 2
  • цркво 1
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркнутој 1
  • црн 1
  • Црна 1
  • црна 4
  • Црне 1
  • црне 6
  • црни 5
  • црним 3
  • црних 1
  • црно 4
  • црног 1
  • црнога 1
  • црној 1
  • црном 1
  • црномањаста 1
  • црну 3
  • црпе 1
  • црташе 1
  • Цупкалова 2
  • Цупкалову 1
  • цурама 1
  • цуре 2
  • цуру 2
  • чађавог 1
  • чај 2
  • чак 8
  • Чамац 2
  • чамац 27
  • чамца 7
  • чамцем 1
  • чамцу 3
  • чари 1
  • чарима 1
  • Чарнојевићем 1
  • чаробно 2
  • чаробном 1
  • час 35
  • часа 7
  • часове 2
  • часу 2
  • чаша 1
  • Чаше 2
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашице 3
  • чашицу 1
  • чашу 6
  • чворуга 1
  • чврсто 1
  • чега 5
  • чедо 7
  • чезнуо 1
  • чека 4
  • чекају 4
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 5
  • чекати 1
  • чекаше 4
  • чела 5
  • челик 1
  • челика 1
  • Челична 1
  • челичне 1
  • челичну 1
  • Чело 1
  • чело 7
  • челом 1
  • челу 1
  • чељад 7
  • чељадску 1
  • чељусти 1
  • чему 4
  • чепаш 1
  • честа 1
  • честитајући 1
  • честите 1
  • честих 1
  • Често 3
  • често 6
  • четворо 1
  • четврт 2
  • четир 5
  • четири 1
  • четица 1
  • чешће 3
  • чибук 2
  • чибуке 1
  • чива 1
  • Чива 1
  • чивилука 2
  • чиву 1
  • чивутина 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чији 2
  • чијим 1
  • чијој 2
  • чију 6
  • чика 1
  • чила 1
  • Чим 2
  • чим 4
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 3
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чинише 1
  • чињаше 1
  • чињено 1
  • чио 2
  • чист 3
  • чиста 2
  • чистим 1
  • чистини 2
  • Чисто 1
  • чисто 22
  • чита 1
  • Читав 1
  • читав 4
  • читава 2
  • читаве 1
  • Читаво 1
  • читаво 2
  • читавог 1
  • читаву 4
  • читај 2
  • читајући 1
  • читали 1
  • Читали 1
  • читање 1
  • читао 8
  • Читаоци 1
  • читати 3
  • читаш 2
  • чича 4
  • чкиљила 1
  • чланак 1
  • чланка 1
  • човек 24
  • човека 18
  • човеком 2
  • човеку 2
  • човече 1
  • човечија 2
  • човечије 1
  • човечуљак 1
  • човечуљка 1
  • чу 17
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувајте 1
  • Чувајте 1
  • чувам 1
  • чувар 1
  • чуваш 1
  • чувен 1
  • чуда 8
  • чуди 1
  • чудим 2
  • чудио 1
  • Чудите 1
  • Чудиш 2
  • чудише 1
  • чудне 1
  • чудновате 1
  • чудновати 1
  • чудноватим 1
  • Чудновато 2
  • чудновато 3
  • чудноватог 1
  • чудо 3
  • чудовиште 1
  • чуј 2
  • чује 18
  • чујем 13
  • Чујем 3
  • чујемо 2
  • чујеш 4
  • чују 1
  • чула 4
  • чуле 4
  • чуло 4
  • чуо 22
  • Чуо 5
  • чупавим 1
  • чупаше 1
  • Чупић 3
  • Чупића 2
  • Чупићев 1
  • Чупићу 1
  • чути 9
  • чућеш 1
  • Чућеш 1
  • чух 1
  • чуше 2
  • џеп 6
  • џепа 4
  • џепове 1
  • ш 1
  • шакама 1
  • шала 1
  • шалила 1
  • шалили 1
  • шалило 1
  • шалио 2
  • Шаљивим 1
  • шаљивчина 1
  • шану 1
  • шапат 2
  • шапну 3
  • шапућати 1
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шарну 1
  • шваба 1
  • шврљао 1
  • шепаво 1
  • шерпења 1
  • шерпењи 1
  • шестнедељни 1
  • шесторо 1
  • шетати 1
  • шешир 5
  • шеширом 3
  • шибљака 1
  • шибље 1
  • шибљике 1
  • шиљасту 1
  • шипраг 1
  • шипрага 2
  • шипрагом 2
  • шипражје 1
  • ширила 1
  • широка 1
  • широке 1
  • широки 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широком 2
  • широм 1
  • шкоди 1
  • шкодило 1
  • шкодити 2
  • школе 3
  • Школу 1
  • школу 2
  • шкрботима 1
  • шкргутну 2
  • шкрипао 1
  • шкрипну 6
  • шкрипнуо 1
  • шлог 1
  • шљивке 2
  • шта 105
  • Шта 46
  • Штампарија 1
  • штап 1
  • штедионици 1
  • штедионицу 1
  • Штета 2
  • што 147
  • Што 3
  • Штудирао 1
  • штуцало 1
  • шуљева 1
  • Шум 1
  • шум 6
  • шума 4
  • шумареве 1
  • шуме 10
  • шуми 14
  • шумицу 1
  • шумом 1
  • шумских 1
  • шумског 1
  • шумском 1
  • шуму 2
  • шупаљ 1
  • шупље 3
  • Шупљина 2
  • шушне 1
  • шчепају 1
37827 matches
и преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, њего 
нка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај бара 
 ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> < 
у.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте к 
адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити по 
ак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спом 
другљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S 
та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његов 
е ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не 
идео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Б 
/p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само за 
љу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па  
 Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче  
аво мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила с 
аволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="1 
 насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње п 
о 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар 
ељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гро 
 Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за своји 
ми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао  
тан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често 
шли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зац 
} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости 
 злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш как 
 наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из 
ије хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у  
и се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу ви 
а је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију,  
ву и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божид 
ље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да на 
ЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ко 
 У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, с 
огаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај 
ре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S}  
емљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Б 
сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си м 
„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шт 
љује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не  
 одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на л 
и — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</ 
} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био 
 светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са  
а се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отворени 
 <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и  
унару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког с 
овану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно да 
лу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чо 
 је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, к 
 коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху  
pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био ко 
гласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишу 
 Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу ис 
озбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га с 
не натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крв 
предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је он 
ребам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћ 
 Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да н 
и описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили 
орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали  
гледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се луд 
о ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мисл 
обра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још б 
 и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе во 
е би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Д 
 где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! 
 такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не  
та кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.< 
 ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окрену 
 стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се р 
вог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} По 
ло убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим  
з јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пр 
 али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега мој 
 и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте о 
је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак ж 
о се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих 
 се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} 
 могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгу 
 но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањ 
 уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово  
а, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачев 
пште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра  
 се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S 
еданпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од м 
е Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином  
м ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо 
по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Бо 
е мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед 
липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} 
траха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће дед 
ајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му наг 
 зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мо 
и, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{ 
ади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговорим 
у до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и бар 
ла, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је 
 тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши 
</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>У 
 да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да ј 
 собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори он 
м је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас по 
ањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће. 
охватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио 
Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекај 
торове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам х 
 попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из  
овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, а 
и пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља 
као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмеја 
гуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. 
полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивиј 
авао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је ос 
>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бра 
а њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече ова 
ом је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу 
дена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак  
</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао  
.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за р 
ечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и 
е седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли с 
бесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте дец 
ка Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије по 
е Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која  
ђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг 
је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — реч 
ње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дуб 
 колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећ 
/> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чо 
зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „ 
куда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур 
овом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудово 
ти.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред 
едном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности 
мисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари вла 
р Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и 
на и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело с 
S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости 
ни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу  
ликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То 
 лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p 
на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма з 
рица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти 
ито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази. 
иђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном  
 За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена,  
.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један про 
ве сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па  
што нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се 
неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му п 
служење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја,  
ема <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он прибли 
и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиж 
ме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка 
сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо  
во искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави  
наш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} П 
му оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља пр 
н.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чем 
/p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод об 
ци, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивут 
и и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да 
а сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар 
а ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у  
поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће  
њу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога  
био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; за 
 да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и осл 
ан камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда м 
деше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у по 
, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема в 
лико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са н 
е иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да ни 
а бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p 
 викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће би 
о овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала ва 
 земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" />  
његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> 
и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља к 
равица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није  
“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајт 
по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној 
 себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — до 
„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај 
/p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умре 
„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио 
е уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„ 
зети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац  
здравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ 
о сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S}  
о нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили 
чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језе 
а.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог!  
е, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде 
То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо  
.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за рук 
{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумњ 
орска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „И 
р, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједан 
потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се 
3" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и  
нуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све мо 
је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек  
од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишин 
стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дош 
анац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали с 
 /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова харт 
светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда  
није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div t 
 је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{ 
еста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} 
е и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на  
нине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стој 
 си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шт 
зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мр 
амној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Гос 
.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа н 
њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се  
 и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p 
е буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом з 
 свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p> 
егам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као как 
не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпу 
 унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> 
зор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као 
 коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викн 
о ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид 
а.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом 
ко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благос 
" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се млади 
м шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрс 
крсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у  
исама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд х 
ћа била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је до 
из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хо 
 онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог ј 
греб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се  
боња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — за 
 прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженс 
ти за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго 
, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је 
Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замак 
и фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да  
ече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло  
 горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p> 
ко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро 
{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног 
з чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n=" 
ом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас 
има му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео прите 
тарац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста весла 
сто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="4 
тој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“< 
 пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти л 
 састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у м 
 жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад р 
речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родит 
 се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, 
а би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са  
шкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узме 
..{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранк 
 У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божи 
е, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S}  
ше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти 
 очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно п 
јаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени  
нез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p> 
је, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„В 
p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин  
едно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n= 
ти убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућут 
смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и 
рише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> 
х смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко 
ворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</ 
а онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p>  
уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p> 
То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкр 
се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — од 
Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један но 
пада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо л 
о нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебел 
ам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једни 
о и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.< 
а би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>З 
 и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоњ 
 очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестр 
 и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар ве 
девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан  
ужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта 
оња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непр 
ну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху гро 
једанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас 
очи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p 
 па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Ле 
ише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих д 
 одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад с 
мо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде  
ме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао  
чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јел 
ам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p 
дмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресуши 
ше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног  
ћих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бран 
 као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне 
н је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и 
м и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p 
зела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> 
 као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заб 
клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто 
ве, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинк 
 брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и нас 
 уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и нами 
унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или 
је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средо 
пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и... 
 оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речи 
} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, блен 
о.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, к 
а, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" 
ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Сми 
Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У 
ни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне  
реко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је 
отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„Т 
 јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баб 
вог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p 
— Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не сл 
и је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки бога 
ош већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенит 
а је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе к 
ц се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд  
у где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, осл 
довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он и 
ледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и  
ог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и пок 
а. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</ 
емениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је  
дахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког ј 
риту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ло 
ладића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео 
 знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој 
 и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта д 
обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај  
у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.< 
вати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.< 
b n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора 
давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно  
о својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била т 
 постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али 
пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао. 
 Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако буд 
уда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни  
 погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни 
оји је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он 
е.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не.. 
еш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p> 
а и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p 
но само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође. 
о! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали 
каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда  
могао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговоре 
ведити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“< 
стелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „ 
 озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну  
 /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако 
ећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p 
њев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична 
бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми 
 ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш  
ћу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите ка 
оји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и с 
ћам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање  
е толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аре 
зни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се 
 имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се  
јем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах оте 
<p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се 
сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не 
, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи 
 А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! т 
— церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје п 
ћ, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај ре 
едаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то с 
дао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга 
>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" / 
год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се уми 
 при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта 
е кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена  
арца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајл 
напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше 
рао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад  
>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто п 
тих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се  
 па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешт 
ома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита  
дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Т 
 убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу  
те; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад 
се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна 
ити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв њег 
ли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед  
младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се 
му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а оста 
 се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар 
 онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без ј 
полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — б 
торо деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за 
ло.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била об 
м.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане  
ли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син ос 
риповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавај 
осао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да 
 пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да 
вори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ов 
бро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом  
лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице ш 
<p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</ 
} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} С 
ло на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближ 
 младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> 
 слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али  
 — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слуша 
сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Л 
на, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреп 
збојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај пос 
 за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са до 
 негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише. 
 је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу м 
</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за 
су и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку  
Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећ 
, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне.  
 шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити 
у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га  
етрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p> 
ћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару,  
 лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се  
ога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довел 
шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> < 
у први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да ј 
 ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао мл 
е старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекај 
ма.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} В 
ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена.  
бите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! д 
p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није 
ни старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа  
p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а гл 
за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге  
Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклоп 
 једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа,  
...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше  
о мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажаре 
трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се мл 
и Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече стр 
<p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од о 
а и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља д 
„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да 
уја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево  
ранцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече  
очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан.. 
 удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јак 
ожа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим  
дарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиљ 
аврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје чел 
 деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио д 
о снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и бриж 
 поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачно 
о јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгле 
 прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам  
равио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужнос 
оље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахн 
да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> 
ој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Дана 
ш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капут 
нио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки мл 
о срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити.  
и си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осв 
 речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам 
мени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори 
</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако  
е на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мрамо 
ској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде про 
ац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако ос 
/p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуб 
о.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери —  
олико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и 
здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb 
не, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож  
ица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да 
ојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке тв 
али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му п 
оје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири,  
</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по г 
х у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није мога 
астова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да  
 /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека 
по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњани 
— одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам  
{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам та 
ан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд. 
загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја 
а ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко в 
руги беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах по 
ши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао,  
тражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удеше 
икну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ћ 
о си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ни 
 детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били лу 
 за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, к 
а, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих тр 
Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се  
њев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на с 
.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше 
из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расч 
? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Н 
.."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми мора 
p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг —  
у.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрве 
ко минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „д 
задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош до 
а Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да 
ћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наре 
и не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, са 
p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p> 
то сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па  
ам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па ча 
е.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме  
Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Ч 
 се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да ј 
уд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако ос 
је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{ 
емаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотл 
 бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одго 
о. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, 
ознало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан,  
ше га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други п 
бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада  
 Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није  
одио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочи 
у. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг... 
ебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и 
 Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се гр 
{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје  
судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткива 
ве спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем  
има пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико 
, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> < 
 Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље  
 било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да нап 
ио би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар  
ица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалаш 
чу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни пог 
за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божи 
чега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> 
о странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле 
и не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p 
 скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја 
ста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се 
 Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако ј 
е, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по окол 
е, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="1 
p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само  
а ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер  
аишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, о 
одиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко 
очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост пом 
сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p 
.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n= 
 некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђип 
еме бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби  
љадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је иком 
на реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p> 
ени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежа 
ђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="ch 
 Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карак 
ца...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора г 
ој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова по 
ког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече  
руг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Нег 
у благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не  
>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Д 
је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га 
увегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је 
викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмеј 
а у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошн 
>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја н 
у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слаг 
е чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам в 
огледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити 
, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размисли 
и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком у 
 чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро с 
авест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен м 
 мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако о 
 унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда н 
дем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек  
ењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости п 
ам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двор 
та неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{ 
ретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме  
еће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докуч 
} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве,  
ора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Закле 
и прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чаши 
у се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну 
ти — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад ј 
ни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p>  
ков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не 
је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поч 
иском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S 
о 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње в 
} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се н 
а си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што 
 дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се в 
{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли  
ма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изус 
ија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупа 
остеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и 
и, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.< 
>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или 
као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи  
 да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих  
о још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n= 
Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше сли 
врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња 
башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и узд 
мак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу 
е подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и 
гртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и 
 зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао  
огуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при 
рбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, зај 
а сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да с 
 бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже 
 чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви 
иљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина  
, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Сми 
почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде  
ија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром 
што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запи 
ш хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику  
која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у соб 
говори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде з 
ао да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветље 
 красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанс 
уо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на г 
их; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био ку 
цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девој 
дићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу б 
гледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним крас 
ори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да 
к шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш 
, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> 
мао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је ког 
задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао нов 
вољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине  
 потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић 
 слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n=" 
сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду 
?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадав 
дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и  
у копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши 
јатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбо 
одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милош 
 проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да 
вој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио  
овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, до 
аченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај с 
иси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув  
p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Уби 
 долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</ 
то си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубо 
еда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће 
 ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док н 
о у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежа 
о за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сав 
ом...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Да 
ри праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је г 
а ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужас 
у и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице п 
ли.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће с 
 гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њ 
данпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повра 
гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чув 
аби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Д 
 јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље. 
 јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе 
си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, п 
ам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да 
ри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — прого 
ашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> 
и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, кој 
ћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па 
 деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за тво 
лима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„ 
нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми 
 скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поуст 
деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као  
а, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“< 
у је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим ври 
ојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се 
тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробу 
 замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Сто 
данпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра о 
р да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши  
нкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му с 
е био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро 
и онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што м 
S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још  
е и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била  
озна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила 
то ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута од 
ше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти з 
а је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до  
ор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала са 
 n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се п 
 цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не  
ј између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — 
а то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 
 бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чу 
лучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занем 
 запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после некол 
200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, 
имо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима 
ијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав п 
у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве 
нпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <p 
е се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од 
идело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга  
н, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба под 
нутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{ 
не ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи оти 
д судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S 
ића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и он 
ет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај  
ам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Б 
нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даљ 
ји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом 
д који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи ст 
ивот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежа 
 у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа ста 
торски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p> 
 је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — прогов 
ај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездан 
беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.< 
д га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, 
прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворан 
да је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила  
чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадо 
ела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помам 
."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p>  
> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беш 
на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђ 
га. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу  
јан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег друго 
ћом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћ 
агло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше 
рипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао  
ео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нече 
ше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред 
 био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19"  
ку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је 
сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презр 
рвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још је 
ке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на по 
е Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао ј 
ргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог о 
анко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако 
ити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крв 
овека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, у 
дње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био глав 
сиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико м 
о купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеш 
а имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био ј 
иство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} П 
ата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умр 
ест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису сме 
о 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег н 
ав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим 
.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p> 
 се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па 
} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из  
ма садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то би 
Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике  
/p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољу 
> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Уз 
родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану по 
телин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђ 
ити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баш 
на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство 
ml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од доб 
мо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странце 
стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко р 
.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</ 
е мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто 
ња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше ско 
оци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, кој 
овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо 
о како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овда 
ај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље 
ињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви за 
да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам  
им тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и 
ајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код ку 
који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је за 
анко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги  
в бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да 
 општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и  
же бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један стр 
 овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водо 
 Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан 
што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлос 
 Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Нај 
а једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао  
и? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — п 
, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта  
 бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака во 
 али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Ст 
{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближе 
јој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пр 
пазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури  
 — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји как 
ао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам  
вио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио  
 знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а  
новаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њ 
ше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и  
ица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> 
 увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стри 
 језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети д 
деси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај  
двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати ук 
ше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; н 
{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу  
испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не 
 је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени стар 
љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам  
 о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехе 
ивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за 
уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После м 
ју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њив 
чега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе с 
ека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у све 
уда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у  
о, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образи 
вест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„ 
и, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио 
"159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду  
ли и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све м 
динчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад п 
 највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„ 
</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек 
љим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, к 
а га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога  
} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n=" 
за на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише  
од свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Ње 
“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је  
ме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски 
 на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај р 
е: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било непр 
г свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се ок 
кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао н 
знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против ме 
су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на по 
јан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазит 
какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.< 
даше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, од 
 са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје  
 му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по чел 
се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наоп 
ратска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те сх 
 се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те  
 бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро пров 
еси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе б 
Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг 
 после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану до 
ј са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом ум 
а, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те са 
 му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и  
ље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут так 
ри — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости —  
..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готово 
Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде 
 кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа п 
но?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на стра 
ени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да  
 као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“ 
дио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... бо 
ло други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спомену 
ма извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва мог 
м тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет ка 
рдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељст 
> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p> 
едајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обуз 
ка усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га 
друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак 
е дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божида 
 је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да м 
вој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце.. 
дар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Ко 
као олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмо 
у обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели  
.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао  
е гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида к 
pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда р 
орача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома 
валине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је  
ниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд нев 
S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосет 
ен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овог 
е, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаг 
!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати ни 
ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био 
мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа  
е говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право  
ојмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Ка 
свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</ 
ли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се з 
племенитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога спо 
 под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" 
едосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио са 
.{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викн 
ад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гро 
 Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренер 
уду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Ка 
сиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, с 
ан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада 
 је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно  
на нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, 
његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достоја 
<p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина 
биство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако 
изнаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Ал 
ј је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и ле 
еде Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова ст 
ека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше 
егоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна  
е рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, п 
 где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, д 
 идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило  
ште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јаб 
мо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му  
 свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничен 
сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не  
тојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p>  
одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га 
о ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицо 
тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаже 
авила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непо 
 да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појав 
о и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени 
ри се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љуб 
јеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, х 
ља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоњ 
о прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за ха 
 била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али н 
у кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места  
асену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се  
але упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се 
иде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка  
а њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што 
има је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештени 
/p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила р 
 лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху н 
 по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је весл 
м брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, ма 
 весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши 
 се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, д 
ану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? за 
дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видил 
ма гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гње 
<pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме. 
руга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да  
ворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимск 
Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро 
Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија скло 
о тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у бесни 
рснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи 
.</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахну 
криваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лиц 
 наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже з 
д њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма оти 
.“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује с 
-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљд 
так Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то с 
а је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисл 
е.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, а 
ао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и су 
„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи бли 
на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је изда 
учају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да 
димо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хт 
а своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је З 
.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обо 
опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама у 
ијатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће виш 
и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци  
 иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао 
 беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина влад 
ојој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим р 
ну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша пес 
у и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> 
лачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро п 
брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је ц 
ко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад с 
ки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки  
аво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао  
поменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више  
се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не см 
м с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд 
слања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том ру 
не Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би т 
ју, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом  
игао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво  
село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је ве 
је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка 
пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Ум 
о и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> 
.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст  
странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и  
ачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! 
ива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи  
Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са реч 
а сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непог 
само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се 
ао у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, с 
се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка. 
, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му 
сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је  
рног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности 
са! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори А 
 ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Ба 
дужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собо 
е забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право  
ест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота  
 имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је —  
е чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најс 
 ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош  
ко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срц 
је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не мо 
о стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурни 
 двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p>  
ction" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{ 
рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац чита 
 сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустит 
и:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре пет 
нају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са це 
ена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и ко 
.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих прек 
а се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p>  
дна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Ч 
рт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опра 
нац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет 
 уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степе 
а где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале 
<p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан 
амац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба д 
ти! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту бо 
чевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив ва 
еко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„ 
о и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново д 
оста неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ в 
о тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако ј 
ревукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отв 
 густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опр 
н“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише 
ексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су с 
т година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, ру 
нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам  
излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку 
на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност 
лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и о 
p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам њег 
и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу д 
висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом  
 је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се с 
грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на  
 као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао —  
ах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило 
ао да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му забор 
 остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој о 
 бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи  
љаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у ово 
засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хај 
чи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу с 
е до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до са 
лаготворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно  
љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу,  
а са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у  
о би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење м 
мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвеш 
те дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запит 
а ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта ј 
и свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би г 
чи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p>  
ким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да прого 
има ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто и 
уле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна 
кнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све  
ебало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне 
е ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и 
ће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина н 
ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња  
ј препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није  
ати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам  
је знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак по 
 коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јад 
м, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За 
анко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по со 
 и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове 
ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматра 
— подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, ко 
хаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.< 
итајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе 
о из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко па 
ере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу 
о У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb  
бог старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S 
увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би син 
викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље 
и плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већм 
о већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио 
би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му  
а види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> < 
њу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је и 
лази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искре 
но премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да  
га, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних ми 
глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао 
 /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем  
зор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах од 
а те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“ 
иш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустра 
 озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Б 
 — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први п 
 тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би м 
га споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоће 
м не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} М 
а, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парни 
аптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза п 
рио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ив 
таменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп. 
Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног п 
ога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха!  
а углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је ст 
у подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је 
ак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за б 
одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољ 
ениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији дру 
врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред в 
ио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није 
ад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је 
и се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пош 
 тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега... 
ли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не б 
али они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се 
.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S}  
у, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Биће 
— рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и сво 
ао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао 
лази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао 
ривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио од 
тан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према 
есто би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе б 
аје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и поп 
{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полу 
Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам  
адар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да 
p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам. 
 до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку  
роговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и пок 
па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у в 
 ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радо 
постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога да 
 наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи 
му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не мога 
ао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута 
 и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори с 
олим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша  
 замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео дет 
дилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — 
p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети буд 
тео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разг 
не, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече  
венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију 
ио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S}  
 га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаз 
чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> 
би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек п 
ласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног  
ађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и нас 
е.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S 
их те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе  
знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да 
 од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био 
етиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који с 
 се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разб 
ворио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугода 
има — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо н 
а би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и ка 
е мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па 
а изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био разм 
уо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што зво 
саћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ов 
не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како 
је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Мил 
о који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше  
оле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у  
дило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које г 
.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу 
 не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> < 
, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унк 
 се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... о 
љивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n= 
ој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа рук 
виринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, ди 
ада му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бр 
 с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тад 
ање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито с 
/> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по  
енду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво  
а их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, 
ушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, т 
 n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је ве 
у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плака 
ћ ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као д 
 ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тир 
риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастир 
рчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па х 
, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Бо 
 отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али п 
леби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад с 
вала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима 
у песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки  
 на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пука 
е црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени 
рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху 
 какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошк 
совине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше пораниш 
иже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога да 
своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми ви 
лик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широк 
вцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неу 
м.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као св 
беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли 
тави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем 
говори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Стара 
>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана 
<p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јеле 
же за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође 
.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима с 
о у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и т 
розници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p 
се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светло 
тана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, п 
ече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где  
е Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера 
> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора 
 он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле с 
дан глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пиј 
ао да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар  
ној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа при 
гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар 
 страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притиск 
оже Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за др 
х све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, бе 
другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде 
а доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! п 
окрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од  
 убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха зб 
г правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су 
икне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љуб 
е руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језер 
</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу 
ама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, са 
па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p 
ременом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је не 
 врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давал 
ка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бра 
ца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да 
 један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су с 
де мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован,  
штву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан јед 
 крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и н 
 Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви по 
ло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; с 
потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажн 
 образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старче 
идила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S}  
пао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и з 
лу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавал 
S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту  
о неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком ј 
 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити 
грли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан ран 
 којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је про 
његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бр 
старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови  
била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети 
е био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био 
га, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољуби 
је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околи 
једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, 
звади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и п 
оведају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да г 
Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поч 
ом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног пис 
 бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојн 
не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога 
8" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш 
е изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад 
или су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и  
очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам бе 
ог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до 
 браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Са 
а не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора о 
таше код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је дед 
жао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за  
а открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо. 
 га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне о 
ашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар  
е морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац  
 Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај  
о! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћ 
ти.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу  
ам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело 
еља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни 
 да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} 
авио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...? 
S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци уде 
 ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благ 
, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, поср 
 где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је ј 
а овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догод 
 и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим  
 та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти 
кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144"  
ера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се 
да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздр 
 — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постиг 
њу му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шака 
лицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав 
.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговор 
...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викн 
у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дет 
анпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на  
као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“ 
ори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb  
сто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> н 
д погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле  
.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозо 
 и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Ба 
ву, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S 
окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је 
пут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар 
атар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе  
вог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не п 
ћање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} 
нпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера 
 се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без ик 
ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница кр 
ован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зн 
а се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто 
бљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је ом 
гову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код 
лико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са с 
 вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина.  
викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру 
 јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова 
 њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наоч 
ролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле  
ружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори 
 /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S}  
олесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много  
ђе.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S}  
 је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био но 
ећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је  
орити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило ни 
у могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац 
’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и  
у севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мршти 
их двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="ch 
ло неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и мило 
уцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашт 
ни старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер м 
знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа доб 
ка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле д 
ега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога жив 
г у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се в 
а те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе  
са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, нев 
>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окоре 
ди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку ј 
S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајн 
ца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„П 
орела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по к 
де голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо ст 
алог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст 
, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади 
 на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давн 
не дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То б 
и би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш  
 и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био  
адар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако 
 Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, уста 
престано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обор 
“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урез 
опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани 
.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спа 
орио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате  
слиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах 
о своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се  
упао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом 
изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаш 
, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{ 
 Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну  
 по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се с 
говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му  
да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрав 
ића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао 
зван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на ње 
о да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови 
затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{ 
Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C5 
истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни са 
ивати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће ч 
етир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се  
ошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дан 
ктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахир 
о оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту  
та га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се в 
догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица 
еговога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стој 
 отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше пред 
вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </ 
лика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спа 
едан поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мале 
ојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону ст 
трашна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојки 
у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знат 
рим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</ 
велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S 
0 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао св 
ом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се пр 
викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад  
вори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти,  
и да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удар 
тојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто  
 наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</ 
стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена 
и: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у ли 
<p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од 
уди јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ 
оме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига 
ди унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква ви 
ога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја н 
арки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићск 
хи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ 
S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла  
 Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде 
дземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти ста 
у улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима 
 да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту г 
оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био  
ини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за 
агда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му  
утра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујес 
знам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име,  
ари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p> 
 се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избега 
родаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — зав 
— Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да им 
— говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старче 
м шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — до 
, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта ј 
 рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — р 
у Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад  
ви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћур 
:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и из 
 главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином 
 беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб 
а, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болест 
— Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се 
 из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — р 
и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда 
језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је 
ватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p>  
као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати по 
тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он с 
и беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?. 
 је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као 
идара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том при 
 али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али т 
вори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан и 
p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбо 
оше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, ко 
ојнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било 
p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити.. 
> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усп 
 није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачеви 
 попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али ја 
дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па о 
је, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим,  
 Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је 
 ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да ук 
т.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је  
 <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Г 
каза у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену. 
кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собо 
p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спо 
 Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани 
 То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао  
вну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узм 
“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрада 
 га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Н 
зарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужи 
{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S}  
о у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, д 
> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупо 
пет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и м 
ездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан 
е заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар к 
</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове реч 
следње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз на 
 волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по см 
е мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње. 
тен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, ча 
{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију д 
 црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога изба 
 отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула г 
> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхт 
сиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је с 
} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, 
42_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше  
се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову баш 
закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио приј 
ади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили к 
ном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанем 
ко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се прибл 
— слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу 
тку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњ 
ш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загуш 
и, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се ја 
Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби 
 с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао 
ахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благ 
ранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n 
..“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого 
ом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Така 
S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који 
ња из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родите 
, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неока 
и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводни 
их и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Св 
кладно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико 
 шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очи 
у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакри 
 постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и  
 упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге 
 севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Г 
га читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше с 
у ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе,  
.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер сал 
 погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао 
ао да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита  
ње.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним кор 
“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбун 
Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душ 
} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече 
 њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са с 
га, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва м 
 <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула са 
таде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале 
уга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, кој 
м је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина,  
мрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, нас 
љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си 
ливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми 
кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно 
викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p 
е умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјасни 
> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настав 
ирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни погле 
у јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао  
у беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још вид 
ке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо. 
торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш  
, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и  
 То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је кло 
етлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је тр 
ти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачк 
о је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да ј 
нај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, п 
 поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледи 
шна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне З 
и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти  
ц скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p 
..“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, п 
 Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле 
 загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све  
ео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је 
 горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше про 
ачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очиј 
ајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку 
пчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом 
p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изн 
 па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S 
о! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још ј 
да је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но приме 
ше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> < 
ну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше гр 
али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрим 
ете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуб 
пео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те м 
нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици л 
о, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — 
и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут 
 хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! 
p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n= 
ру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p> 
е у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и 
и рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита 
 <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло м 
о те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута ка 
новате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Н 
е пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеш 
ла три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S 
 је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p 
асно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту  
 журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и 
елин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови  
анствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изнош 
 сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан ју 
Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прис 
и пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели ку 
у је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора з 
илом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Он 
на. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо 
 црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и им 
е Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет  
паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> < 
5—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче  
ао питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне д 
пијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујног 
 нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку 
у дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, п 
у, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да 
та, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо  
орна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наобл 
ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је 
ата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени. 
ару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо 
>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са д 
новца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Е 
остеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор 
е био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.< 
 „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше м 
сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједа 
ући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као пит 
ји по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p>  
веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађ 
>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p 
оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се  
га друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на 
а изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Це 
ану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане 
мреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он 
а и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За са 
и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на ос 
била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се См 
ј соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до 
а и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} 
е тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> 
ље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у  
 доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се 
в тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзин 
уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади  
ераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане доброд 
 јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме н 
 путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од др 
, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отв 
а чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог прок 
 кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као 
вори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко тре 
оше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пре 
едени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и 
 ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца  
 Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би  
е зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у о 
 гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма.  
ом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" />  
/> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гла 
д је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из оч 
ита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху  
ртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно кој 
каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути,  
, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво 
 је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би м 
носило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по  
анко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мач 
 попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплаши 
се кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи  
буђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је з 
ајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загр 
је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са  
...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало.... 
хвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед 
 замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S 
рата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе с 
што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>З 
шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити уну 
>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.< 
убио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакри 
 и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу с 
јих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим з 
> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље бо 
розору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао  
затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Ниј 
, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као ма 
о.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са как 
лео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са  
анко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као 
е неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако 
а! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозб 
<p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесве 
сме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не види 
м Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Б 
ам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та 
м.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p>  
икну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њег 
ти, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерав 
и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n= 
ма и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних 
шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из 
ру... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлу 
јући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно  
е овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, 
запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да са 
а? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — 
ца према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет 
змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену  
севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, ал 
Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велик 
сио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече  
подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p 
розници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" 
и у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да м 
..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајц 
есомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p>  
, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан кр 
а Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божид 
ак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22 
нај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто 
нуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> < 
ранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рука 
 сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за  
 беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога м 
о да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је материнск 
беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Б 
 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њем 
 си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Стр 
нога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се о 
е светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p>  
е сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са 
утеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће д 
ити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и  
и ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити 
рестанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли 
ти да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због деб 
гаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју с 
смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„З 
рилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ств 
а онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак  
а дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} П 
ба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде  
тарац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви ст 
ро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека т 
ајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате.. 
— и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клу 
аравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајте 
и мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Јед 
задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком  
Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не 
“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему  
еп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од 
сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је г 
прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} 
 и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти зн 
p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била к 
да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врели 
ргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Ни 
је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева,  
знуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је к 
} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто 
 ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече ста 
тукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукн 
 потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си  
да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрча 
бере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био доша 
о се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - 
>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода 
ља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке 
рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут. 
ни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи  
} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно ја 
ени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање 
што све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здр 
овнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре 
 стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спаз 
хта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се с 
> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи ал 
љиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је н 
 и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне 
за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко  
јати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија ја 
 ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи.  
у ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му ка 
ога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља ниј 
S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га  
ли што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у  
 речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће ола 
> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад д 
суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог  
оручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе п 
н сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месе 
а, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе 
ахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиж 
рњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{ 
ледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махн 
Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n=" 
ну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у посте 
 као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде  
.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја мато 
 старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} На 
адаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Ни 
а би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи п 
Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчево 
је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас поги 
у, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих  
 крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S 
аши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо 
огађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу,  
лас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви  
 бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар пре 
 тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се 
о јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. 
у нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске в 
обра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је 
уће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га 
што мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је з 
о улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветр 
} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S 
у и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и с 
У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори п 
рату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и  
 ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S}  
 плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бра 
а лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, преб 
ма се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи ни 
г тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрест 
нци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму г 
Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто ору 
 умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође  
потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мр 
ласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са 
дговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лиц 
 <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније  
авојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, кој 
/p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који  
онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи м 
у скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, с 
их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши.. 
 плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p>  
 мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах 
а обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оц 
што ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као д 
Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи ст 
устог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стоја 
и дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</ 
цо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.< 
 једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи т 
у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пош 
киде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали рек 
ац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> 
ву.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стоја 
ан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и т 
ао и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међ 
љци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, 
 на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле 
ма.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снаж 
, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренута 
та је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> < 
војке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе  
Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.< 
 имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасви 
о је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до  
ивиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у  
 и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даниц 
id="SRP18942_C14"> <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да ј 
 отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле стара 
еслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак 
грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: 
е врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице  
сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи 
оја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело 
смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да ча 
Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и  
као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога  
хну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд т 
p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, је 
р, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљк 
ужино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогу 
се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са 
лико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту,  
<p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да и 
захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао ј 
естаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни 
зујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече 
нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да  
м лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утуч 
</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме дво 
села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158"  
вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више г 
пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи,  
ј задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури н 
н захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене,  
ти и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изг 
новатог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је руж 
о се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div 
уда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као ра 
ош коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенит 
, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао пи 
 као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође нат 
p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изгово 
ла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да  
 деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, п 
тропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беш 
зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Б 
кога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У  
Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p>  
гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам  
уо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда с 
 поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као с 
на а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, ка 
ао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни  
пет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пр 
ане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окре 
p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стар 
, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{ 
та се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="3 
н, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим скла 
 субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде 
а где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима 
нутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка 
акшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{ 
 <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче 
 чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то 
 и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли к 
>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а  
љу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p>  
бери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда 
једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p 
> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити прек 
и властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду 
х пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе 
>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим  
Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 г 
ву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља к 
p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дак 
па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здрав 
 могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван 
н би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а  
о да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p> 
 Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они с 
о више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то дв 
нпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну  
 воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше располож 
 па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли 
 пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо 
дан је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46"  
клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако 
воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глав 
 беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се вид 
триц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде н 
<pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене 
те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућ 
 да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јад 
е познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узел 
 Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као 
уђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор преки 
пенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</ 
 дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="9 
ни ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у с 
е била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледа 
 то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвеча 
о па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</ 
еви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више г 
ојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљк 
уд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог  
а је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На р 
>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим  
 у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који вод 
овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да 
јвећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор: 
 тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и 
 другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бе 
бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на 
озна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити 
ао громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свес 
у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учи 
е домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руков 
 Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље 
 се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ 
ата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја  
раву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била кува 
>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство н 
ина умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома воле 
уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе стр 
у се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гро 
а је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} 
врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Б 
 <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђа 
ја јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај  
 шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је 
} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и гор 
 је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> 
ашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стој 
а — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ћ 
сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И д 
ad>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече б 
ут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> < 
ро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се п 
<pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љ 
а отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је д 
жидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред д 
 тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један гла 
, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно др 
ека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и х 
.“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошк 
ОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бл 
е време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико 
гло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена т 
орицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколи 
 јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда 
о запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и не 
S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам в 
још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам 
је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, 
 једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му 
м га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје 
седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се  
сио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца  
сли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари власт 
S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, 
и, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта  
итао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нем 
и што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се д 
ту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га ка 
</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упи 
ти лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена сп 
 рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да с 
ом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њихов 
 <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћ 
е.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то 
и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, по 
 куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.< 
застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поч 
 чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута прев 
ли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да 
наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је прир 
обе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може би 
ецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог з 
властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук  
ти ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном поб 
да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере 
де су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не б 
ставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" 
оразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је пита 
.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте 
 се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже,  
/p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидар 
у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате с 
ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана  
 листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби 
S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе,  
>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће 
p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сара 
да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде  
<p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, 
ега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти нај 
ања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сети 
двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јо 
едаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди!  
јде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на  
 замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше. 
ко је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му м 
лу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од јед 
итеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као  
падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми тв 
ити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајо 
<p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и в 
ојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{ 
г први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добр 
анка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ко 
ити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а 
вде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> 
ном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана,  
 се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по  
 састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, ус 
танем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробу 
азила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добр 
hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом 
следња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мрг 
дник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, ко 
 и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је  
ао змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна  
али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се... 
је га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену на 
; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ћ 
ји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" 
захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић 
> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво  
p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од п 
стима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде  
а...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце 
>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а д 
у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S 
и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Сто 
>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се,  
" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„О 
p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да  
адовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је 
спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног  
уме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата. 
е <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и 
с гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из дет 
о! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи сто 
„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздрав 
чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ј 
 је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!?  
 и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва пром 
ља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећ 
дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну  
„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је п 
овлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу з 
 <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоск 
те вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Х 
очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га 
 једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео  
ао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати  
х овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је з 
себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „ 
 као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне м 
 имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, 
дар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тр 
мка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка  
укнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забора 
а за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбурк 
м.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући  
си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <di 
кочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли  
ен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у з 
ска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад п 
це...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је  
ранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљ 
ки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се ова 
ви властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Стара 
ебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш 
ао да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини д 
у собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам 
сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађај 
 да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре  
ји од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету,  
 чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута 
рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мо 
 Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз п 
 отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лек 
и Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би 
анпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му се 
дмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљан 
 и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „К 
о би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бр 
е — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога 
о урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече м 
стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били с 
не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у 
као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице 
..</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је ве 
 бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није б 
р, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и 
рхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бр 
 И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушн 
зљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, 
сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, су 
ао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани с 
 димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац ка 
 оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачк 
 хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> 
} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, оч 
страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак  
 хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} 
светлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осв 
 је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању 
а овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе. 
 спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помре 
 суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гле 
је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а мо 
„Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта  
.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ 
ј број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више  
ћам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се стран 
 вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана у 
и за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачеви 
Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му 
 још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више  
 Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не па 
пазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — р 
рат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као д 
 да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела д 
а тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="7 
еће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео  
 бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, 
њства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самосталн 
 ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ  
м лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамен 
 тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био ле 
ешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже д 
те, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори стар 
гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ 
у.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала  
ошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! ви 
колико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај ста 
>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше у 
нат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у  
а су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им 
/> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као чест 
рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> < 
врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зел 
х у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрез 
замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — 
а. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао 
Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност,  
лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним с 
је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ћ 
е уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јау 
могли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, уз 
 но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за н 
е веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је по 
е указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; ј 
замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> < 
, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div 
стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Сло 
та је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писн 
ети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</ 
попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У  
лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто  
 је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је 
 му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду 
а ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се в 
{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма 
<p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бра 
тол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени  
 на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове со 
е заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где  
у из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му 
ди по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане 
љку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску д 
за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на др 
Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражње 
подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напо 
 је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један  
ранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више 
старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповед 
е болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо повра 
 нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је ро 
 помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и ка 
а својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се о 
задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа  
о, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам б 
 старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена о 
аза се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколи 
аху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад  
кочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад  
: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбо 
 је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела све 
оња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на бан 
им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на ок 
ела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S 
 старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу 
бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у ду 
Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вад 
Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам  
вде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви боле 
ан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет ко 
.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај к 
ледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док јед 
n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p>  
ик и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко на 
сиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и  
едник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи 
{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прс 
 уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" / 
је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не  
 перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди го 
уги заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</ 
ћаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног  
ица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ад 
ео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да  
жише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику к 
дати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3а 
га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и 
 чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоњ 
воју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра цр 
> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p 
ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и 
анац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остари 
 црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — по 
ти други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У ос 
емића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га  
о.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па 
ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сур 
то Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" />  
е величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли —  
и бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са н 
162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеуби 
S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза кој 
ај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, л 
о одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три 
 Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последњ 
још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао,  
итрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виде 
омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва  
ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом поглед 
и води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S}  
<p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није т 
вина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Е 
че, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, је 
 случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Б 
се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале 
ити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране 
 је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична д 
 — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и н 
тоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а ну 
розничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да с 
n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељ 
варио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Пр 
да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фење 
шао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешк 
.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је х 
о још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде у 
м право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око  
— Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје 
вагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка  
, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чу 
досно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свешт 
да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати 
би, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је 
овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци м 
ају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо цели 
ш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде блед 
вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32"  
у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душе 
 више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да  
, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и вес 
нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње  
нићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што и 
о да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све 
е је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек ш 
леју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село 
ијатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и 
вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, ша 
росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму  
д имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђ 
 између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога ју 
, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу 
руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стој 
пе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, к 
а се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не ви 
chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и  
/p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се. 
свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донд 
 собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и док 
возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S}  
лед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прел 
о је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прел 
ад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита  
а погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим 
вљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и пр 
ри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они напа 
тли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S}  
и и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело  
у обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже ск 
ре донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и го 
 после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили 
 лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху си 
ргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.< 
м тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бо 
кну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу б 
ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а 
а сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче к 
 грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слобо 
х 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{ 
, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Н 
акође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама 
е наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пе 
дкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари л 
 размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак жив 
лизина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој  
опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре  
доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице..  
г интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу проти 
а као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно 
му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору. 
...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин 
 за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео добро 
а око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му с 
<pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се 
 доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише ка 
апитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одк 
p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> 
ецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Ми 
а, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну  
да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили  
о је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је  
ги говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми  
сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као 
рац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? 
о?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је ст 
речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли  
га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља  
цу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца 
ран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. 
 је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села  
ете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> 
кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бриг 
чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стој 
а онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас  
и.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се  
 <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све 
непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин 
 па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, 
начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази,  
 старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица  
и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ни 
кше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио 
 знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окр 
лош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје о 
, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Н 
естано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="1 
 сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> < 
да више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„И 
 озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас 
дан дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се 
е прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{ 
а у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — 
 тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне с 
разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p 
ав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да 
</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ 
 смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а! 
 деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. —  
Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко М 
Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораш 
пита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од  
зневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви остан 
 — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “< 
луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и  
е поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да 
.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино у 
о да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пре 
> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху неп 
и су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над 
а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} 
стано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и 
ај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту,  
 га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ет 
ромрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тра 
ећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја  
,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се зам 
о да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 
} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућут 
ше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду из 
на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
и и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори да 
дарен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта  
ар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с 
скапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укр 
> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег вла 
оћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргић 
ољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху о 
чке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} Т 
нас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на ка 
 <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од се 
ована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али  
овољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам б 
„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц. 
 — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p> 
т сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с д 
еном уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо 
о умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> < 
а! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А м 
е да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта  
т и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — 
о ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, с 
 добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лека 
дар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јован 
е разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те 
омаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђах 
толицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку  
 /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, к 
S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да  
 срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“  
 умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово  
све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана. 
 рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је 
ледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо  
рим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми дру 
ам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, осла 
>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мр 
 шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му 
дара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио  
p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотреб 
и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у мало 
цила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгле 
ело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Ал 
.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обал 
не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чује 
а се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дун 
 као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођ 
д и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је  
о младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше заруди 
же менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. —  
о погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви д 
 <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; о 
. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке по 
 рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на ње 
е пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му ни 
ом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са 
ер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, в 
p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче  
и: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ 
p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувања 
и.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и п 
што да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину  
показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам т 
/p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће 
нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p 
 о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између 
> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја  
аја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са сл 
Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпа 
 младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Ова 
и да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња 
не ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чут 
ом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба  
на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд 
е за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рик 
Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближ 
слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му  
стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмеј 
ље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуд 
рашан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би 
исли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а 
у око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпу 
 рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеј 
еколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бран 
 а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не 
д сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и т 
олико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, п 
 се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче 
 Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког за 
, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је  
востручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам,  
 а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и 
пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевим 
, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита  
 бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био пра 
елим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти с 
а.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш преко 
махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста 
ц дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чита 
дговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и сил 
акића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога  
 разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човеч 
кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-ми 
ше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух ниј 
о руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован  
о странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет син 
 собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи  
бољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе ко 
>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на 
творише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> < 
м поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али 
о да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стева 
“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запиња 
у, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се  
еб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и  
p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и с 
о смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хте 
 свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од  
ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо  
еч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је 
ако си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и исп 
шли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, 
ст сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> 
 <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је 
је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и стра 
p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим 
млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми  
ређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађај 
н био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим 
своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{ 
Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> с 
ак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бач 
ада је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша  
нђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари  
ота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су најв 
 полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи пог 
у се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а  
нпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу к 
у.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре н 
је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Б 
 јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На ли 
ељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али  
{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми 
осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сре 
. будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно при 
— на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опе 
ете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио 
плахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи  
кочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окре 
и промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро 
о крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, о 
S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи 
о чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средој 
ожидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.< 
цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао  
, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газ 
стос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве  
и се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сре 
ла шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар о 
..“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десета 
..{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомисли 
е и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом о 
има поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто в 
{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове своји 
 беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над  
 а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у з 
ој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S 
 младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она  
} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још 
нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства  
и, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, 
ш не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замр 
ње, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац. 
а, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, к 
ао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту но 
 се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп пра 
 висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј  
се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и сед 
м стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> 
о село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да ста 
шке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S}  
лу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изн 
ио друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га с 
 да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани д 
е грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се нас 
 може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је дан 
рњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару!  
 усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи 
 сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, зго 
ва имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друг 
 њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нис 
! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја п 
стани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ 
или, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцр 
која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, та 
била сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд од 
љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, 
е како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p 
о!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њег 
ју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али н 
 се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан  
еклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S}  
 као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти н 
 узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прог 
а Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници нап 
 ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„С 
 — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али 
г Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћ 
га у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут саста 
пан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се јед 
данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ј 
и о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох! 
а, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у г 
ца и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па 
а.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све 
коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео 
Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} 
, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто м 
тиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, 
и један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић  
 сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задов 
гово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта  
 да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превук 
атељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи при 
" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са 
умњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса о 
азним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му  
>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како  
ма, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуч 
му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било 
е пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, не 
елио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он б 
дкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад кра 
пео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ј 
} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се рас 
чи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па  
уше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђач 
 није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је стар 
ехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог  
— на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био 
четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости 
се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> < 
 се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</ 
 рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао 
уше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају ча 
а тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше. 
лену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален ча 
нило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ниш 
!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговор 
твени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан прест 
ку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није  
е корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред д 
свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједа 
 се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ с 
.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из 
е хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачк 
ага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који вод 
нели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} 
но лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко  
еби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нест 
живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи п 
 селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није з 
де до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као  
орите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео с 
ујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треб 
т.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и с 
о удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилос 
 по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, 
оде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао  
кама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледн 
као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била 
 кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћ 
кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела пр 
.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се  
но читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и  
и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од  
 жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену  
тија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немира 
ећ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао леп 
у, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора 
ују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави. 
ко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидин 
то попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у  
<p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убав 
е по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају к 
ко њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице  
а пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако ж 
равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишп 
 водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим ко 
а, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p>  
е било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме до 
грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у груд 
а а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S 
 да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојник 
е.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ов 
обу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирта 
 смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама 
 већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкоди 
д куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор д 
заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p>  
оноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки п 
и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и ос 
оћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све 
ћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео  
м — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан 
се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина 
о нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" 
еварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишље 
еста стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде н 
ветлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта с 
5" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бр 
„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ј 
за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нек 
ствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам  
ва опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрал 
тио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не 
се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спаса 
ву над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а б 
им оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао гд 
рима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити н 
ремена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаће 
ца она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто 
ја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала пла 
 онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева,  
мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи те 
ихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“ 
 па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад п 
ије, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно двора 
оје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе прек 
плаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и но 
е 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледа 
пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан 
ога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зраци 
ринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић,  
амо једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре 
исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml 
бледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао б 
г — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је 
 онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли  
ац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали 
а својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кец 
бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима:  
рану и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, сил 
та опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и 
ругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> < 
е му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се  
а тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле 
тужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту н 
нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страш 
гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо с 
ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и 
но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допуст 
Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — н 
 ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале 
Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је... 
— поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То 
рац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш мир 
и му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само рад 
 бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита А 
pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због деб 
опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошиц 
је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му 
 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрл 
акићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао в 
/> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђ 
си од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Од 
 се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Јед 
е прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га једи 
 ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стоја 
d>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера. 
војку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на зама 
S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разб 
и Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао сво 
иједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако 
 грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише 
{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредн 
p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — 
 госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хи 
о у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у неб 
гом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње кр 
крет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну  
 замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку  
 одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</ 
ести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко о 
 што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одст 
рсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи 
"SRP18942_C1"> <pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу 
чевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве  
аврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми  
и гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају за 
ровидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} 
уми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај 
> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљ 
.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни м 
 А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај по 
није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да  
а драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим пог 
ам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђи 
уцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</ 
е беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и п 
хотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p 
пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро  
аше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се р 
сећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол 
"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио  
и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и  
а да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио са 
арац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц  
 је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и 
ош га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мис 
и и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да ис 
ле неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марк 
ела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранк 
 жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> 
кога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и и 
 убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басам 
 несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} Н 
чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лиц 
х у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на стра 
/p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се 
</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли 
 деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Ра 
ости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се 
ија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати стран 
 <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља,  
е, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад 
да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега провед 
ead>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом 
у, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храс 
 у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам н 
дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке т 
екој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и 
 је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри д 
пеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час  
ако је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, 
 важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали 
 шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слу 
 Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дал 
 родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари власте 
анствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p> 
илог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама  
дра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним 
тели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени за 
 свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе 
ло је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак борав 
ти, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан 
 погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се 
 <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочит 
 заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задив 
је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Нај 
је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њего 
ој грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ниш 
али друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико  
 и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би мога 
 час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња пи 
> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао —  
само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребле 
 се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чи 
к осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом ок 
ече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — к 
знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} 
оруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамо 
ио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога  
т, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској кр 
pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на о 
и кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не з 
 учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Ф 
{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко  
адићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — З 
има и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брб 
и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све п 
у чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим он 
прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био д 
е све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза ј 
а је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао  
p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — пр 
 својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <p 
твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S}  
је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре ис 
викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени с 
о и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остан 
 бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачи 
их пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпу 
јем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ уб 
неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече 
нога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну об 
 руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, 
а се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не прим 
о од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на н 
старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда б 
о се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зор 
 брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке ни 
алодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! ви 
 обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је 
гледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан уз 
, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, к 
о, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавос 
гом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху 
чарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад пес 
е се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.< 
их обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} И 
 речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му  
оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се 
то јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше п 
p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим пр 
воре и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну ста 
 на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше М 
ечи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одг 
мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зо 
а је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хт 
вог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда  
> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, се 
{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био  
Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“.. 
 пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздр 
се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мисл 
е подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала дв 
 /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си 
 Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, п 
илостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb  
о у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка  
ољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А  
крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хте 
а и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се 
окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срц 
ња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући  
ико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазид 
т је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак ник 
p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n 
 одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је зап 
; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ,  
благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се  
алим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до  
чи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас к 
, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он м 
е лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја 
г је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га уд 
 капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на веч 
Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он ј 
 Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p 
подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте с 
Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини 
Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — пр 
оказа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Боси 
им се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим 
се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а он 
тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда  
у шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али  
 Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао. 
топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати п 
тојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним брег 
...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба  
евиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си ура 
ув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо  
ечи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешт 
Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме 
ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја  
једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао 
лњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба 
а не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно  
 сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд заб 
: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p>  
ргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p>  
тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>В 
дост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но бр 
вац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом глед 
доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније 
Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, 
МОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упу 
вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се  
свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крс 
деш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да т 
S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледат 
е грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче 
у га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у с 
м старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао пре 
ad> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са изл 
метио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту 
еданпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна мо 
 тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква ц 
 ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми р 
сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле но 
ора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није ни 
на два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем 
ак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш  
чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола но 
 усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „ 
у је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд с 
нко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прогово 
машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Ст 
ваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у р 
г Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брз 
 да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода 
сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица п 
ан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не 
ледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему 
мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој 
ити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они. 
е лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему  
 одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се пром 
есела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисањ 
што рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да  
> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овог 
аци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледа 
уд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако буд 
што старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од пр 
слио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Ост 
нише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га  
<p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са  
тадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропи 
 беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав ра 
ше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког  
т корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за 
— мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њих 
 убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести 
онио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! 
 барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо 
ао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они хр 
ло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p>  
ји је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми  
је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гл 
ца му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено олово 
ћ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старо 
} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, 
а убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је кип 
Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — за 
уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина 
мо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаш 
но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохвати 
Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тре 
је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој 
да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља 
, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири. 
је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... ник 
њи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — 
ам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним  
 твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ив 
/p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> 
икога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвор 
прави.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ  
не, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грб 
 врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у с 
е и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога ст 
 и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко 
 село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао 
„3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао 
нице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне  
ићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. 
 повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио с 
... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог  
е долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> 
ичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак 
да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урад 
ли га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео ј 
 личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли јо 
еди на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам  
Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност  
ите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо друго 
ти..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Гово 
ше опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — од 
н, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, ка 
буна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издад 
ка.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одв 
рсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало прод 
ече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нов 
а смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што 
.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.< 
ј и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као  
зио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитр 
оворио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — 
! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„ 
шку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао 
лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио. 
 као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одби 
 кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црн 
 последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово: 
 осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — 
разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Ка 
ли, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете  
ства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш 
 Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох  
ребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се 
полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица.  
а онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца 
, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибер 
 бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па ка 
ам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић  
имао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Уза 
бразине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге 
ди го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у л 
јем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старц 
то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и  
доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p>  
а да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети  
 је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесве 
шко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бо 
несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бран 
лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња м 
крете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај за 
е мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пре 
о нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта 
ротепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једв 
анствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори  
.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо 
и будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S 
ратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке. 
а форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет  
„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка 
миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дод 
 себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је гр 
викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та сл 
и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„П 
рбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} О 
ти и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече 
 пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" />  
 у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да 
 њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ћ 
 весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече 
трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео,  
 <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај 
 сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, обра 
но га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде 
и старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг  
 <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам 
 насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те м 
руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мач 
, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Млад 
...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд 
 као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на сво 
је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p 
, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре 
ла.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира. 
днога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад  
 чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и кл 
ао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ ал 
тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И з 
па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако  
да, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћућ 
ца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео 
дар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш госпо 
елкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чу 
жан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а 
ше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но  
о и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха 
о у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј —  
 рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није 
едног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да с 
...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужив 
ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво С 
<p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обичн 
то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прик 
ност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор 
се хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек д 
p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево  
, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачу 
е окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам мога 
врши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у ст 
о руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са м 
 час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, 
да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црн 
ло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обо 
кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука ш 
чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља:  
еретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разго 
атак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наје 
ора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шу 
 нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта 
мејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, кој 
ин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бри 
ад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се  
софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стоја 
 и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и по 
аше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је оп 
 љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прили 
После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се ј 
осле неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао позн 
 је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, н 
аху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — прого 
зговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S}  
 кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прођ 
 двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре  
њу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је  
жљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушил 
се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако п 
S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва  
ше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И са 
чце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и гор 
ом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана,  
авезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, 
во викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оц 
ао гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак,  
ако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи о 
на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p 
не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче  
аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао д 
оке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече по 
за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла. 
да је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" / 
ост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинс 
ј-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као  
на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам ст 
и праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{ 
и бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S 
рила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним бра 
трица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухва 
га оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p>  
; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притво 
окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђ 
о, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник,  
о, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да 
во двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и поп 
није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре 
ио...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, д 
 једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми зва 
е упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“< 
..{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочи 
 тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ с 
 кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био. 
> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао с 
под прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и 
алашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви 
и купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, о 
У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи брков 
“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше  
о површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци си 
ро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до сам 
етове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чуј 
унце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака уму 
гу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цврк 
ије хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала 
квом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгле 
 све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78 
ним решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе 
што рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Св 
, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да до 
љиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кне 
поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти  
зо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло 
о и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, по 
е могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је 
одару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојаза 
каже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старц 
емљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дат 
ина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, от 
 мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз  
.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у че 
} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се 
>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођ 
, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник о 
 стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај 
евић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властели 
н из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој на 
ра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво 
али га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити о 
овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но 
не, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен 
јекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање 
ом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне со 
 светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што п 
и ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и  
 кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим р 
дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара 
ин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на п 
 вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се ј 
о 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућ 
 убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега  
су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једно 
> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазва 
 сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њег 
ицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p 
з питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин у 
триц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бр 
село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мрг 
 своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире. 
м му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догоди 
 и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми  
.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих иск 
но гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133"  
ић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби 
ао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро дец 
е било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; 
ронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво  
чним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакш 
 од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онд 
оде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати 
 које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и 
ти девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио  
доноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога б 
човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> < 
 Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да 
и великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилик 
м од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним ке 
осиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати  
а ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу ви 
едала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани 
јутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом  
буђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од  
да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Бос 
ђимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далек 
естало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на ње 
дан чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и  
д јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n= 
 околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима 
...“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили 
адовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} 
ут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је  
чило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан 
пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле прико 
т и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамц 
 истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби ста 
ваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само  
> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже 
еше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив  
 била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер каж 
о о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко њ 
 свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је бил 
} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигн 
погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и  
опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога 
ји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прв 
из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после некол 
аман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан п 
ж, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо 
еколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p 
уђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за кој 
 умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наобл 
рободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоде 
н ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не зн 
разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним св 
реће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ мн 
Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш са 
исам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, та 
дар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући 
ле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, 
.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свет 
је зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{ 
 мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послу 
n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплемен 
 али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у 
је даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чи 
ер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића  
и се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао са 
киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које ка 
етио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То бе 
и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи и 
рати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p> 
а дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p>  
љубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад ј 
<pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан изл 
ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.< 
ужи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Ве 
неше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба но 
...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли м 
 Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене вод 
само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих ре 
 и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништ 
же — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се  
нао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта 
тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p>  
Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим 
{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром 
„Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу нег 
пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту  
спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена 
е неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, 
 малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба  
 предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргу 
е се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Ка 
крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чуднова 
е доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним 
кин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Боси 
е, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак гла 
 Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених п 
поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p 
ст и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Цркв 
т и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у 
ико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пр 
га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, кој 
ош једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се м 
 одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одев 
 дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и 
 свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страхо 
сти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! др 
ст и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед  
у песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака лет 
последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим 
 повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним ст 
 врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S 
та врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у 
бици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стри 
теде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</ 
 из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отш 
адити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у се 
 Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им 
авуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила све 
о и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува —  
а, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те ж 
ваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нис 
му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се  
осподар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — ви 
си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута н 
стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих 
.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри сту 
су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жа 
 у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући к 
з коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помак 
 први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S}  
е дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару виде 
ану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унут 
ар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дош 
га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и си 
ој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра нос 
у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десн 
е се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на 
 Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху 
 Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше  
Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и у 
ешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> < 
 неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назов 
чуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се гла 
ла хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође  
</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе. 
3" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изју 
да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S}  
а себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је М 
аљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших ри 
је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне ф 
о у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћ 
.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у гр 
па девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети та 
је..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало  
S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па он 
 другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено 
а, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} У 
чи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за ост 
о соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком 
о што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у сво 
жати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам м 
рхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух 
епукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</ 
 са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не  
авом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отвориш 
кне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му 
RP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо  
палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут 
е и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео јо 
властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљани 
Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка с 
сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није 
ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам ј 
у на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим  
ретвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} П 
итро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се из 
Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растер 
свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
то је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом 
 Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези 
ан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред 
меја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учини 
а владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде  
лављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде,  
 била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер са 
ти да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним з 
.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти 
ш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине 
ту, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се пр 
ен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притиск 
казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехот 
/p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште г 
ше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што м 
p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна ол 
 оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, —  
p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о ко 
а имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће п 
 свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а 
ов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, 
ути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да 
 се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то  
из црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да 
је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у ш 
ла и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и  
че: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрада 
ао да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори о 
.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га 
ранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверење 
.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је  
у стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо пото 
после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до в 
дио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало п 
још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у ре 
{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, 
рхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да  
агледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана 
а очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и 
ј чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се 
 полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако 
м и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам прину 
ите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не в 
рије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} 
лио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј је 
 спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тра 
кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале 
 случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на 
 њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем 
ка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако  
 <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, ма 
сти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог 
чајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит  
ком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она ба 
аједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и  
ујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо она 
напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесве 
лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као  
а познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му 
 Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде гос 
 изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад  
г.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци  
 за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди св 
 и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра м 
дитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на сво 
озничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S 
е добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бр 
ака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти  
.."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али  
одник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? за 
ж’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шум 
е свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио  
 пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад  
 свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас д 
вати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су ча 
ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је  
е странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на је 
 та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови п 
подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу чове 
 дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до 
 потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који  
 корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као о 
 неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде  
 и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — нас 
са, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брз 
едним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци погле 
 другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је  
ш неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њим 
д се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотри 
 распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела пес 
е и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гроб 
ла песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива своји 
ао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су в 
отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу,  
и, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав 
ли да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изреза 
АДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П.  
је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права 
праву над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад б 
опрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </di 
ога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови 
 тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна р 
и све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одуп 
 по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па  
 и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухвати 
онутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто 
ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дод 
и хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али 
стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна 
 две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут 
ли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — 
икнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је 
ровести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра види 
раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га ј 
.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} С 
љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?.. 
 испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и руј 
з зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми  
 му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде!  
ем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{ 
p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p> 
 да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што 
 имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица п 
апије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме заш 
говори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прих 
 да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се 
ара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити. 
1" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком с 
..?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног  
 окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју с 
 повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и реч 
м Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он з 
р је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на 
ледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</ 
Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто глед 
 га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја 
 читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, 
е као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено  
ам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио ст 
.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му ке 
у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не до 
 дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер  
 искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло ус 
 доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити 
едан поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весе 
а, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса 
 је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{ 
И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> < 
зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у 
ојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је  
е главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа 
а се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја г 
 је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са  
љ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина б 
кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по 
овори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се 
вога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p 
на венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог  
ио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје с 
 она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спас 
и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа 
о привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одго 
х речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом п 
м ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ н 
<p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун п 
оказа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отвори 
во га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куд 
е да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} 
ме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло б 
ад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у  
 гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговор 
 требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Стар 
дмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам ум 
за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито 
имаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваш 
се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јова 
је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га 
од нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и 
нко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим глас 
 опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и  
 поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда  
е, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Т 
 није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, к 
 јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <p 
ранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола. 
а својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није з 
о рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си... 
<p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, е 
 — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> < 
ш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојан 
едаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати —  
</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори С 
.“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је по 
<p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити 
 <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем. 
арац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нек 
ао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем,  
дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига ш 
 шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи,  
вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргу 
 прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхћ 
</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зли 
ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не 
лиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, 
>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јед 
p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде  
 ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам с 
“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио м 
м руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајист 
 Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Све 
е.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћ 
оро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам с 
у читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још  
</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам ник 
а недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и  
лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио  
уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Зво 
 једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</ 
онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу мес 
авесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S}  
гуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да ј 
ос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викн 
је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности р 
Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је нема 
тојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту 
суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети  
Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „ 
>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу С 
и онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну 
 себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устад 
е речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако н 
ао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па  
шан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на с 
 — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, о 
наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз з 
ање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није  
ли он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Мла 
 се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску б 
а се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Г 
“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га  
/p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцни 
> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, ина 
у....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му т 
 двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? за 
није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код о 
риви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам с 
Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запитки 
/p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепот 
pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.< 
 псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве њего 
ва друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шали 
во јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бач 
ста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p 
ти, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у ко 
Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да с 
мести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчев 
ажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у  
сок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче  
ек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо  
и се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и  
ац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у 
во извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но д 
а!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опре 
 чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: 
ма угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у послед 
који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чује 
</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> 
А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава д 
х мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме 
у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетиш 
еди унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — 
а га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме 
о и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче ова 
4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад 
ео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног ср 
е на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
е какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од гл 
.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у 
црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба,  
есетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај  
ико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је  
ћев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде 
јући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, н 
...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем  
у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би в 
приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори стра 
м рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и б 
мак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенц 
 да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разгово 
чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полу 
Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја н 
да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње,  
и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам ка 
ва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад зн 
 па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш с 
а, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је 
, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослоб 
оје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочија 
 узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутр 
и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју зару 
вету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко ј 
амац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је 
 муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машу 
примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити  
е у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p> 
, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа. 
кне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није  
е већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао 
ло у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али  
S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед  
променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предав 
ђо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ћ 
 зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај п 
 кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао с 
 да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</ 
 се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар  
ен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га т 
агло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p> 
невењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C19 
коло, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном пр 
рстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гле 
рај „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхт 
ти..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор. 
у твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па к 
тојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави ра 
> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба с 
ахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чиј 
пут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба 
 неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окур 
и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Пе 
 се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је 
рцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од уз 
ио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је п 
 голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је о 
ливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му ј 
о са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда б 
вно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима 
а пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — зав 
 — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица 
ана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разгов 
ј око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој д 
онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар памет 
 исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је по 
 једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у пот 
на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уз 
у помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не сврш 
ара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао  
 милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запит 
и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе 
 Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стоја 
о на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити б 
 Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим г 
b n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурб 
о да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше 
о лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из по 
нко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком 
ство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче 
ам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али  
уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у 
иноћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио  
унару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта. 
 Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једн 
на умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је мора 
..</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе  
 отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је 
ца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је с 
 ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и с 
га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разглед 
 што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су  
 је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.< 
</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S}  
чепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац 
"87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора поб 
која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гој 
 је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао 
 и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је каза 
ило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му 
итиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат  
рту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође 
викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што  
а је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо  
кивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже 
етан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ  
бале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Те 
нели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после  
ворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао 
евет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву ру 
ељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Нек 
о и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, 
 онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо ст 
лави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — прого 
се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједин 
и па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да с 
“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи  
ије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто м 
<p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица  
тави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још нек 
гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га ку 
у хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишућ 
тојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отвор 
мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричеви 
јазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да  
ојим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се 
 Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојн 
 како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и з 
и тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искре 
p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним,  
е од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Ста 
амије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али  
ина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни  
ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Ч 
видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш 
ји је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве кроч 
 она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена ле 
? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она сво 
грешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом ку 
је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Бос 
ева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је о 
 преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епроми 
он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљев 
онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће  
ко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашал 
кса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брз 
и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено уб 
а звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да  
, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац 
.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд  
ли да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена ку 
и разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их  
 су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била  
леда, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста он 
 гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена о 
једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим  
као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он! 
е отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од какви 
ж, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себ 
’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна 
ије био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био 
 дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам ж 
.{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста  
 потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плак 
нем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад м 
ујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане  
<pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прог 
другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће 
.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што 
.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред 
од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћ 
громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек с 
као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се по 
 њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чуве 
ите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ће 
 изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно и 
и и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану с 
ежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и пос 
ветлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто нали 
ле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божи 
а божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је гов 
х у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај м 
Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је  
 што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се иск 
здана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворск 
 преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је с 
 половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у 
ар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи 
суо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим г 
ати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташ 
рошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се 
е дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном з 
 свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним г 
а превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет 
ко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља  
инио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састав 
овори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удво 
ељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих 
естано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало 
а онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахн 
ладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и од 
Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Ба 
и шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у  
но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема веч 
нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили т 
би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Заб 
прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем 
баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине к 
на последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне руко 
 му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов,  
лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој не 
 пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p 
/p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у р 
 дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То  
ње.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S}  
 крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образ 
У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, ал 
ори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, 
атраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара 
ече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плач 
, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука д 
и мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам 
и разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајте 
а, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако 
више кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у б 
ити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљ 
нове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа 
дом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„К 
 да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грб 
n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах бу 
коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Л 
ш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подл 
њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком  
ута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаро 
паним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође 
аљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, 
бито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинс 
у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах п 
ац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p>  
уда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S 
и стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — п 
е га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака. 
 гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где 
еиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изост 
јанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не  
</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати 
остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са 
аво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га ста 
охватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна з 
 кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак с 
дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну  
Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао из 
тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је  
у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се ск 
ли га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини  
њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву,  
 је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јов 
и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сиром 
више на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата  
а басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звер 
ко пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз 
етром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно ко 
ца.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом 
е тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кн 
смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Ко 
а!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван с 
ти Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} 
н, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана о 
шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одгов 
јединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и че 
 приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола 
познаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> < 
 Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуг 
аке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене ос 
 дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани  
</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властели 
дан стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га цр 
> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да м 
г брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по  
 господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је 
ате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско 
 ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, п 
ад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отић 
војим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од к 
резати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га пре 
у се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали 
водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучил 
а обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на 
о јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај п 
уром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.< 
аних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и 
тачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала з 
} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћ 
спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку 
у је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После то 
е, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти  
бускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је так 
дару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре,  
арога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра т 
рац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се  
посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи 
>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега  
е.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да док 
а господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све и 
ећ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним 
амно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добр 
ном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој  
а на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут М 
да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која 
нчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" 
и.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S}  
леда.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> ј 
њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.< 
</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро она 
 мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укоч 
еш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију с 
 као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p> 
доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капе 
сти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S 
у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стоја 
pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати 
ете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг пре 
/p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима,  
аједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао млади 
ао у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље с 
тарац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло с 
евитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Бо 
 широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70  
рата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забр 
 После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трз 
 па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почећ 
теван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и 
 поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и  
акшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно  
 поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто г 
говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му 
.{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико  
разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба 
урно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два к 
<p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади је 
ишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и 
одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељ 
/p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} 
123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако  
ма помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, 
 једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче зат 
мена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са  
вао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Ст 
сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекив 
ирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно с 
е Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно ка 
 зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p> 
p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти 
о Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</ 
з.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја 
, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Вре 
ико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сп 
 осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда  
 пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свир 
олазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <p 
лека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира кој 
p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Л 
лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра... 
 се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је 
и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочиш 
ледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овам 
ом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — о 
рене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш је 
абрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тиш 
 Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну п 
} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеш 
Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S 
/p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке 
и пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново 
>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, сч 
 венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и  
воно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма ма 
 близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити ко 
Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу.. 
етрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце  
p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је  
/p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном 
<p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — 
он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која ј 
е! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, 
е господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо 
, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>С 
 <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница пр 
</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Дан 
</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Зве 
/> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше 
p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли 
, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као  
рне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта  
 тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
ло се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишп 
јим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Дани 
чне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан  
иметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52"  
да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, пр 
вчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збо 
</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и сед 
обро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као гр 
елу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> < 
благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну пес 
кше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на  
хне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“< 
тра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„ 
Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог 
„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати н 
е оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу бе 
ле опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збого 
S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено 
вако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерко 
“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко  
т ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчин 
ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека од 
„Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га н 
т да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изу 
оле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описат 
 блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шт 
леда у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} 
ерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим так 
 примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговор 
ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врл 
птао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме 
ти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> < 
је могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмеш 
есело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонул 
гао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је та 
в, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отв 
 ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан  
и.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по 
асљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње про 
ш писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети  
 Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, п 
ме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрач 
аник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обој 
еодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} Н 
 и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио 
ењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на к 
p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће  
ио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка  
 у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.< 
ја није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво н 
после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стоја 
друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје у 
оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чу 
овори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек ш 
удновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их с 
ачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, 
 рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац  
енице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза 
емо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У оста 
јте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прст 
младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили,  
Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осе 
алик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у ње 
! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, п 
 васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша пр 
нила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би  
/p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати 
нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће  
о гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, 
и очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да 
је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој  
уром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: 
тарчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те мол 
овила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука См 
, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се  
и хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, з 
 ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са ти 
, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би  
земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је св 
p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о њего 
 се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> 
ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој 
устити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type=" 
ма је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео ми 
 крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса. 
 изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише 
ледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — прог 
сао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p 
p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо о 
посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и к 
ећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам  
p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој 
ојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао к 
хати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра млади 
ица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са  
а.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:< 
пред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и  
ве јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гл 
убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао —  
акав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је о 
лостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати 
Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му  
 а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи из 
 смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А  
 <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече мл 
, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка 
ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викн 
оне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n=" 
тојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као с 
зор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су ле 
боња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се 
апеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи 
па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.< 
се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам прет 
воје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе 
ребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамени 
ата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Д 
ове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> 
рила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од 
же главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запит 
 прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори 
бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добр 
поведи лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ниш 
ек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени  
вира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбо 
/p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац 
 ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом с 
а румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.< 
ромови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, п 
м се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе 
тиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и  
 дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као 
ри ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о  
p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутах 
ио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к 
и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да м 
 им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад 
 ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себ 
овачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p> 
адокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је 
ануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се  
је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора 
анко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата  
 — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу  
ше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од с 
 му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао 
ов и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и 
ве оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења 
S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покри 
иран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чис 
да тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</ 
 упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — С 
м, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену о 
пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да  
 од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламти 
 који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш коли 
сиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао до 
нства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала ве 
лушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! к 
чи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до сто 
зати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је  
ог туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој  
рвим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо ш 
јурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и по 
а да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од  
 у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и  
ола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их  
рините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури,  
и да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу мо 
губљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где  
као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чама 
неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио  
а се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, 
ћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама р 
знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" />  
ц и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади 
 морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа 
тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме 
о две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зов 
н... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци 
ранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазит 
екса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те ј 
шта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању но 
еданпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје рас 
ите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш ст 
е Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори заш 
и!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После 
а кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у гр 
и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоко 
ишта — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашег 
учио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене  
ено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, 
 Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од  
а те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — х 
јна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S}  
агда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не мог 
викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја мор 
рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим,  
>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако до 
о осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p> 
 али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре  
г догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се с 
у ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи власт 
а воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, види 
дини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми 
ра да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезе 
 могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! та 
ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси 
 се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац з 
 новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери  
 столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај 
азвија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати м 
ута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S 
да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и  
ашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се вара 
а.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза 
ило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је с 
ли.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле 
вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спу 
рашна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S}  
<pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито  
ком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја г 
ја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Мој 
ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав 
се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше  
.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко пат 
а једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло 
" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> < 
агодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заис 
а и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је паме 
д старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло до 
„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као з 
 живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти сл 
им!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре г 
у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено г 
 мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој  
p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од 
азим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем ру 
...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове 
ртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе  
вори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад 
че Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>Посл 
ехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је с 
е ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева. 
 није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођо 
у борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спус 
о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промен 
новац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у жи 
ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво 
поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му д 
носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови  
Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег нева 
жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Ба 
н им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој  
канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави стара 
ој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се ни 
е сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на 
ју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Ж 
а и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Јед 
у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и 
дан нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак 
ирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Им 
а сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као 
да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не  
вори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p> 
ва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са к 
, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, —  
убише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„ 
олазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први ме 
9" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше 
стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца  
„Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се  
ац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан  
ранац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћу 
о добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега  
тне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бра 
p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз 
одина дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног ни 
се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> 
дицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац ј 
о је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају своје 
а слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да 
двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њи 
рата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако д 
ата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи,  
ам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> 
ш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, п 
ере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бл 
 <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па 
 Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрв 
 могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго од 
и Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“ 
/p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у  
 се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто 
, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом 
средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село с 
е чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но 
ареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом у 
00 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу 
идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. —  
а! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се  
и склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животи 
довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пром 
дио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је  
ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“< 
ирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Е 
ити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњ 
ћи, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела,  
лиже дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоњ 
н део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало  
p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око бо 
е душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика кра 
ан срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дох 
еке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је м 
иљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, ни 
зеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху 
да био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и с 
>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори 
 руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита неш 
г је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами чов 
заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“ 
ј се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n 
 се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псо 
па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је 
ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, 
сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на  
а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто  
тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из 
елети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и  
орацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задово 
рчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављ 
ојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми  
би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врат 
н прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав се 
брави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба с 
ија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио  
је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На 
прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога с 
ребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нов 
е пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S 
 страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши,  
је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том 
ти овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се п 
</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко  
, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој пад 
лечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други све 
 као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови  
ви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну н 
 и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање 
ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отвор 
рташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу о 
п и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван д 
 негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„З 
му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива сте 
о укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио нов 
о извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео  
ча држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p> 
ом гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се  
а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише 
којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма з 
леда, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, д 
вост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше св 
 венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двор 
и живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и  
 разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, 
} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да ви 
луге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко 
ега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у 
> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе. 
ни, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, к 
ло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; 
гуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пр 
лина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" / 
 куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо о 
 а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком. 
им осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли 
е, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ 
 мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старо 
м свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу 
обијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе за 
 своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин С 
ине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеж 
 чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти до 
ни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати 
са, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја не 
е, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, 
 а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаме 
{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пр 
> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</ 
овест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и са 
И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја  
пењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједа 
Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повик 
е у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила  
аш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изг 
о од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да  
 и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио л 
>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам 
вога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај у 
идети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p 
ну и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој  
ита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стар 
н.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима б 
во шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до л 
 се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна  
<p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер 
но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је мет 
дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо,  
шите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том 
 са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жи 
ter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код с 
? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лу 
ио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета 
е хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти 
са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p 
млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“< 
 онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више  
о свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са соб 
ва, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</ 
У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши 
ући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S 
домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" />  
јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачеви 
наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здр 
абавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то  
аза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде! 
ну, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само ш 
ао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n= 
ору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде  
у и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као 
тојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ б 
 да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> 
 и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му  
сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за  
воје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„М 
све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика вра 
ку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кау 
 <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, пробод 
пази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огрт 
ђе до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби с 
На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сен 
то до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и  
е од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад 
поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирно 
бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар 
адовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав вр 
 а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</ 
д му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то кр 
p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати  
д.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја  
 и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако п 
уда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту д 
чи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише 
ек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га р 
 <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ве 
озор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.< 
мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не мо 
p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом  
ни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткиват 
Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписа 
одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и зав 
еше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из 
м, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то  
е спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
шао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он ј 
јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче 
аница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лев 
али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио ј 
 руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељи 
 <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаш 
</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Н 
/p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе  
> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те 
ици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је нов 
исто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би в 
тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а  
есте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напољ 
оје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и н 
твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто 
евин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећ 
ебало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему 
а Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико мениц 
ека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за м 
тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опи 
кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио 
0.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p> 
 Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода 
а паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су  
ком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше и 
 онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! прог 
н како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп на 
n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже о 
 пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се р 
, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђу 
на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, 
ајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спаз 
>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао  
 ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Ј 
<p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да криј 
а већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. —  
рено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> < 
гом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клев 
дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто ј 
Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај пр 
 разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у уб 
 па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S 
жег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по 
 потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога м 
је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унут 
а оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас 
г — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић досели 
наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика —  
е Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати 
ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатл 
родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога 
="chapter" xml:id="SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића са 
оња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мрг 
? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали дру 
ха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се 
аглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво д 
нуо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та о 
да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испр 
дне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему ре 
 грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вес 
даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћу 
 опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> 
костреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао 
разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се н 
оје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав з 
ан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које мо 
 тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоњ 
из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а  
абрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Ка 
којни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{ 
Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном ку 
су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала 
човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — ре 
 изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједа 
едно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу ј 
 пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је крив 
у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрча 
шио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава ком 
Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</ 
рвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојни 
и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао 
вутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А 
љка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга пони 
 — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, изв 
ин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> < 
е о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби г 
о <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Б 
з заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{ 
амештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика ко 
ика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То 
/p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна р 
.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде п 
<p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место 
о тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом уд 
а их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је уде 
<pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као 
лачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија  
врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз 
могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отво 
 поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у сам 
 није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углавље 
их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као д 
 — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано 
чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он  
 — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу. 
ротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у вод 
језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате 
као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово плем 
 читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или н 
 дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина  
аза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, 
а да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага  
али.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и с 
b n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заб 
} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „П 
„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови  
м са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Ман 
 као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро ско 
просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се  
е уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у 
ика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S}  
че Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад  
и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудит 
санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је  
а, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и 
т који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за кој 
се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине  
гове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, 
ам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну 
онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си 
есма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и 
, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плаках 
ама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисањ 
сећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</ 
нчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божи 
осиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет н 
{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним  
га замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше 
ило описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрв 
ледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи 
едседник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под 
ни.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је осл 
</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} 
 радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је т 
 али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p>  
ц се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и п 
 потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше 
ба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То 
ак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта 
че за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не 
 изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — про 
ет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку  
а, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p>  
љиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пу 
 пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче! 
 новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> 
уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узет 
ице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божи 
еде.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Ст 
у Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачеви 
ожда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по 
ејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, в 
нуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грб 
S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и 
 почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна ол 
чаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са 
ти га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и  
ује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икакво 
луја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и з 
 иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше 
и мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде  
ри га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште 
 <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја ју 
као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме  
но дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прсну 
.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на 
слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p 
се.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и 
ћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно 
 са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну свот 
ити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо 
</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљи 
ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али 
<pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зор 
стрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како  
 она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди  
тиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са исти 
воје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у вр 
несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саран 
 да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара  
е све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — ре 
пијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: 
 осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мр 
, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик 
мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је наша 
 Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомисл 
 и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поч 
дар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Бо 
ко му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић 
јном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао;  
 подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном 
 Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу под 
 крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи уми 
е раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику 
n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако ј 
 као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик к 
неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се 
ече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> < 
 беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на  
 је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га п 
 Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
грли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на 
У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Б 
 опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам сам 
же, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чул 
ек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гр 
ица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, ка 
писаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... 
 дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последњ 
ховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да 
и свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као г 
сма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је 
 старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су с 
 осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Кака 
запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ оста 
 је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а  
говори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар 
ао да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свес 
ш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе про 
за... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!. 
следњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div typ 
а сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну,  
а, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног  
сам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Ба 
чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спа 
и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се про 
 и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p 
о исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма 
и са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> < 
из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер ј 
пец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и 
е грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад  
елка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Зв 
аше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p 
лемић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију 
и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити 
и поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео 
осле неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир 
ану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече 
као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огрт 
сет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, зве 
то рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени с 
а њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му с 
о одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад с 
ош двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" 
ице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му  
ве то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p 
нац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић ни 
 се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> по 
пазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајд 
„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети 
ли Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми п 
о врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близ 
 и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се  
чати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није ве 
губише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут с 
што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда п 
! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење д 
</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Мож 
 бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њ 
на.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> 
 онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само о 
у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена 
сле се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзи 
а насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи пти 
љу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели  
да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгу 
чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опи 
о је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открит 
е поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне ок 
це.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву...  
Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу  
 за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита  
о провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра в 
 кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљат 
љева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где 
то ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац.  
и се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами 
 за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљен 
а некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби  
над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали  
на травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња ј 
свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Н 
је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем 
шега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и  
његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме  
ине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак  
е, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао 
 <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ с 
чепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p> 
 прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала ра 
ио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се р 
их ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И 
 сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели 
 челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човек 
 му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осв 
летише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, сче 
p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за 
ли...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно 
олесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — о 
није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S 
 зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се 
у је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да н 
нађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није  
 са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Ка 
ши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али 
а ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у 
 се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n=" 
 код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не б 
га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то г 
 у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</ 
тлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља 
обом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S 
 да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је  
видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај 
 је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он 
у своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима з 
а подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим 
 Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју  
есам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па  
е буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те уз 
 овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем  
јбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још ма 
 не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим кораци 
те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло 
унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро  
су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањ 
Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што с 
спред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сену 
из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђа 
{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна  
 ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том 
b n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p>  
.“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, шт 
ад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пут 
али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево 
јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грб 
двраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p> 
дан узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поје 
оњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза јед 
ромрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно 
Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новц 
гло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, изва 
а одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен д 
 наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Сто 
: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потп 
е највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу д 
head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S 
уше; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријате 
постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња п 
онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брат 
настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују  
е чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај 
ање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S 
удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapte 
онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од с 
 дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и су 
 и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти  
 за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка 
други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А п 
 да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отвориш 
 сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Ми 
ебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече 
рца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе ш 
S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бр 
p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаст 
 зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га п 
ј светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шт 
 невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му са 
} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S 
е лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S}  
но љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска! 
>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у  
неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не ид 
 собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер  
 да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и  
није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам  
 n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да с 
ше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај м 
окојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде  
а натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла на 
а.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегле 
ац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полициј 
коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао 
ш је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручи 
исана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне р 
“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, је 
 „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са по 
арац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се 
евојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја се 
ао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали з 
поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства  
и су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацел 
врдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши,  
мњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и  
ко минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са нек 
/p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтел 
а му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи 
 му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним  
ћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу 
, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лута 
, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно в 
 непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе кор 
, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост,  
 и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако ј 
{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико 
ека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна де 
де ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал  
в ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених п 
ора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb 
 у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја  
 које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викн 
кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него  
вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се б 
нурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и  
тац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S}  
ори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запит 
у мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док  
до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље пони 
ове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Сав 
обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звезд 
ној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће 
и рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбо 
 никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал 
о и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у 
па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натр 
а кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту 
наге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али 
рећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто  
Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћем 
и младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за овак 
ју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и д 
л’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и стр 
Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад н 
и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p 
 да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га ид 
у, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим кора 
спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је в 
ла.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску сн 
мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика под 
 Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотвор 
та циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори 
ти сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне  
омоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах са 
ре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом  
ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да ј 
 <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи. 
тишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из ј 
послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће  
...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли мл 
тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди;  
иност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте м 
своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се т 
на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудн 
ицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја  
ш већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као д 
рзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да ј 
 га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још до 
— Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на ле 
х те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више н 
ије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио 
е им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледа 
а...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што  
годити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше о 
е.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуднов 
о је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је ње 
им да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи 
/p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и  
 је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер 
на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} 
хне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p> 
— рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„ 
поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га м 
прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме н 
кла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са  
гледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи,  
а Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — го 
долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бе 
p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око је 
мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</ 
> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не 
вориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако  
/> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} С 
упци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојк 
 и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидар 
p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознат 
асвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљад 
 се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — пов 
ије од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац. 
 кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао —  
ме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти доша 
ас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! в 
по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањ 
о речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да  
кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све свој 
еда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Мој 
задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изг 
канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на 
 уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нем 
...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света 
могаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљин 
остио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну —  
м Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па 
— Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо жел 
о на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има си 
о није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су  
на, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па он 
 Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрени 
 Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљ 
 долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног з 
а, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описа 
бе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода з 
 видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако ј 
очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су 
ли није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{ 
> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се  
ве мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не тр 
вај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади 
ше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и ка 
ац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у пост 
 очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох 
 пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако т 
 патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретног 
речем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди. 
м.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи,  
> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p>  
чео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти к 
скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише 
е ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу  
 не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао 
е — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p 
ше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говор 
љиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну с 
у до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и  
е скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога  
амокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} 
 Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема 
би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} По 
тави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко 
 се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ  
13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га он 
ју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је  
овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богосл 
пусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да 
<p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује њего 
тојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и п 
оже бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдаш 
ти му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и 
е девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би  
е разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јут 
раше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све ј 
што тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чи 
пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми  
 <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора гр 
само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново 
сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лиц 
 ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одм 
...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд 
вамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља обр 
дарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш 
икне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа  
укне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скид 
 старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p> 
в вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме  
 сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> < 
ицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће  
 дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је м 
че! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај траж 
т, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако на 
рно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, х 
 само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу 
 одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — п 
b n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу сво 
да је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{ 
„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говори 
ргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи 
ек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то з 
д вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дув 
лош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и ту 
пазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква 
 <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљ 
у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргу 
 му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије 
оди управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син м 
чевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кн 
врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</ 
 јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мрг 
старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не мо 
бро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац 
ј је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје 
е флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегат 
и,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не 
да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамен 
као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да 
Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! ви 
нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ 
као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, 
слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју р 
службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> 
—</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже глав 
ка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Стар 
знемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва па 
ешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> 
се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Да 
е, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни 
и какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалек 
 Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разуме 
е сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из з 
 другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне  
че Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скру 
за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Д 
 очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом 
а владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах 
анковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево г 
ве вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у  
.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а 
ати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном м 
о питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита ст 
та дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се ср 
нко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике 
анку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо м 
ише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радуј 
</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис 
д свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S}  
обро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да с 
отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сун 
рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека  
 у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом 
 хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почив 
у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На диван 
" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свез 
 овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могућ 
pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео 
е, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бу 
 да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда  
 ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кне 
е пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Нов 
 себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђив 
 коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за нав 
 да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу 
свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је див 
да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи 
иљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет за 
ена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више  
 нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљ 
 стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„ 
јарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се так 
иморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавни 
та да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов 
подара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар плати 
 су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се сп 
ан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља 
же! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p 
е још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</ 
као.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао д 
 је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па  
ом заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? 
ам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче ст 
отворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је  
 „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута ск 
зненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахн 
S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та п 
оју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се п 
тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му про 
де!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али п 
е! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Бе 
н од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео 
ј ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фише 
тојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушк 
сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога с 
а на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи  
 жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни 
д. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не позн 
ошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{ 
и ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се 
ло натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} 
бљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где ј 
у је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине на 
еху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> 
и и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напа 
да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из м 
а свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљ 
им Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Мла 
шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене  
ан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити доб 
="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У тако 
дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече к 
овао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч,  
p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за 
и; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опаре 
е! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Ов 
бри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак —  
Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох!  
уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се 
ћи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дво 
и глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, п 
" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те 
ок се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је  
ао непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљ 
 савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> < 
</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чу 
поведи, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У с 
уг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазин 
се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као не 
беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио  
а дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно 
и никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни 
им мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерп 
рем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч 
иц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно 
на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други ти 
ло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове реч 
а се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори оп 
 догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се шт 
ећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њи 
ја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> < 
о! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви 
 се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за кој 
мо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом  
 но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести —  
како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само  
овори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! 
ће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече С 
поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе 
еше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и  
своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје уго 
им речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам 
е било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опорук 
дава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Закле 
му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено 
ранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко!  
је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — 
овори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p 
у отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и  
а свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па 
децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону 
је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи 
 јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то 
а на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју 
а приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после п 
је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, 
 су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу 
ме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам укр 
{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћ 
оче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не 
а шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде  
па Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да  
рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка се 
 /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у р 
то се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p>  
страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та па 
се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син остав 
 нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако т 
.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета  
мац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци јед 
давно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бега 
олико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није 
 тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који  
> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Б 
нда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим про 
<p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стр 
 старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинић 
нутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „О 
ака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> 
аг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p 
а себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце о 
у. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S}  
— проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{ 
х ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стр 
, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе д 
кве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се пову 
ош ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртв 
а тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико 
— рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојн 
ош држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p>  
елети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испи 
 мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотре 
е.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а  
ам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била,  
ене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се от 
 Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека д 
ти рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са 
младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну  
адосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док 
и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја са 
анда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се 
лади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ о 
бро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" />  
вом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да  
о води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа бил 
! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам,  
, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часов 
вакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Ст 
дмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутр 
S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “< 
о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у 
ли немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевић 
је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако п 
копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти 
 рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и о 
н и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица  
них зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има 
жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! пом 
га задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао  
посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени по 
 са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разгов 
 гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који 
одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекај 
 поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n= 
азим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а о 
{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, о 
је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гу 
 да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, 
да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном 
 и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито  
ик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стој 
о својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислим 
одар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну 
а гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде 
" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </di 
p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши  
 околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <p 
 која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе  
а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти прир 
 отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше 
Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана не 
, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и блену 
<p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто г 
ранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога 
 сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p 
{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земни 
ри овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао 
анде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио:  
главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији,  
 гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су —  
 n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толи 
 пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражи 
м...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> 
храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени 
ући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи син 
је свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. прими 
морна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј —  
" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да ви 
> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне  
, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојн 
оруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се в 
 да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„М 
у се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и 
дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио 
рога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити  
ли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! 
 очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали б 
онио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити 
 да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце п 
љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у  
омрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и  
 видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада  
а и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема  
гао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено мес 
стрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није та 
, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи,  
о отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати  
ше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше ти 
 видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икакв 
икне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укоче 
а.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору ст 
оне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њег 
 не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођ 
аква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, ј 
што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела  
<p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> 
еки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто 
удновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља  
 смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и 
</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p 
а ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш д 
аље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба в 
ла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а по 
ри: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познава 
едаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. 
ре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да  
це му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав 
 неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и и 
ом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као д 
<p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи  
ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти ка 
е, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p> 
 превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи  
у весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само ди 
 пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} С 
} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у 
 и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми с 
а вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио 
као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне 
и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек  
{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и уз 
ом засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве,  
ко му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу с 
> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше  
и је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пре 
у као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи оч 
p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну сн 
е очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком занос 
p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је г 
отоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} 
о <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} О 
ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов 
 Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове м 
ам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га  
 примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у  
 Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диж 
ушу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад не 
нда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога да 
 у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му  
ва.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко  
ио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> < 
очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S}  
<p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не 
ења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку д 
на, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком с 
p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тог 
ере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и 
доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо 
ре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад 
а који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света,  
ће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — 
 тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и 
дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до 
.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако над 
етљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са мла 
олише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба 
а благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мир 
о се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и 
бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Чита 
.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старц 
разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопр 
 и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори 
у Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се дог 
еве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропош 
 младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме 
павим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћу 
н је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма 
S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви з 
к ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео 
} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући гл 
, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S}  
 је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му 
, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли д 
сподара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не  
олња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је залив 
старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се  
диже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и ч 
превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али т 
ао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не 
лопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанст 
} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је 
 онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се ла 
ворити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих 
ве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно 
дјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Вид 
ви собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколик 
, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај дру 
рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу. 
и.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте 
због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, у 
поздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирн 
римио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти испр 
рвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улаза 
данпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам,  
атио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му ј 
час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да м 
не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари пос 
викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти 
м — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, ј 
{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се т 
аш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах зас 
под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке сл 
 водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више  
данпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скаку 
 бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прек 
на на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској. 
 Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се л 
ране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе  
гло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло 
ле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му пре 
 ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се  
 стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет уву 
не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је оби 
 још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и ве 
бно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих уса 
<p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била л 
е верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p 
а суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато укра 
 и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срц 
баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у ба 
веда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до јед 
уше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне  
 са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори к 
т — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из 
се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари 
 најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на ст 
 венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се  
<p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет п 
мао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30"  
 час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничав 
 и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу ка 
 да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> 
ала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и  
че јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао ос 
ао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца  
више.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи 
вила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их 
увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разв 
кну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уз 
ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци нов 
 у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео уб 
теде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрач 
икћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали уз 
<p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p 
 као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чује 
му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје 
кса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образи 
/p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Ве 
S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно 
 шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зорич 
е!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено  
лико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођењ 
га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења 
оја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћем 
тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну нај 
</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извад 
вори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осе 
 у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао  
 гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да с 
едео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе не 
 му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао он 
овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појур 
 разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се вр 
ња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио б 
к је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p 
 занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S}  
и је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима,  
огосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо об 
онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p 
штен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Б 
 Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а  
и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка  
здрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха 
 си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зуј 
 на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као 
„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно  
..{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не 
 дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправ 
ао мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онес 
траст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотер 
уђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво в 
м, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.00 
што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравн 
едочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера к 
ог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече 
о не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од п 
вана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља 
ле поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме 
е нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му  
н сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео уби 
езнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — д 
ље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момк 
пита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бес 
м имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десето 
евну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш. 
и у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стиг 
ошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио, 
е доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборави 
ачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко сво 
а преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га ч 
о комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда 
ана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре пе 
ео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чег 
о пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комш 
p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p> 
 што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p 
 па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја т 
замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се врати 
и један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија в 
м сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} З 
мп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шт 
сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај 
 викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне стара 
есет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} 
онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Але 
ипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пр 
ђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се уб 
отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљено 
, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори 
ознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта  
неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{ 
ече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрш 
<pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје и 
апио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ 
еп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опаз 
 но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри чов 
S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одкло 
 му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесник 
 зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога шт 
тарчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване 
 онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да 
у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигн 
S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p 
акри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала бог 
ега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задр 
Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зор 
свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на п 
и, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си забора 
пет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га за 
} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела  
ко лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће с 
шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми в 
је ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говор 
ресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних док 
} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хај 
е лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беш 
о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико 
 казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господар 
у је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, 
дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ј 
множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог прода 
е, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила как 
ротив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пр 
губим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за и 
 је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је 
о нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ак 
ци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече  
ђу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се 
а властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим  
какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац нева 
н у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се 
творила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита н 
о из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане 
раде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при р 
дар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да  
старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу с 
пог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену б 
 беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до сред 
грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да ва 
ead> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплаше 
бру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од свој 
ана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им 
 повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и с 
тале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи 
страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>К 
свете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? за 
/p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p 
аредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дун 
упаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљин 
 n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи 
ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и 
моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, 
 шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S}  
је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње,  
е дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између  
то Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.< 
ео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан  
чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и  
свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранк 
, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је  
адић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан ка 
кву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девоја 
еше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио  
део нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бра 
и као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тог 
триче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!.. 
ан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити  
ановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад 
ци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он  
мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати  
вотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основ 
истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163"  
 рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„ 
о да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна 
да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шап 
јаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрља 
 искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају. 
 морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не 
ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одг 
ару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки  
овом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је 
ече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стри 
згладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет  
омшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде  
а говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао 
p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Н 
асмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и 
ила узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранк 
ић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар  
ша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви 
очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си дан 
! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљд 
 да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки 
е јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p 
ко кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Ју 
ојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да 
је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да 
ем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана д 
 јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S 
у се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је 
 нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен  
, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу из 
.. верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника ч 
верске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и с 
же ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека,  
ла да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{ 
и гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у о 
 онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p>  
 ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — 
ошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац  
 је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је м 
е њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да о 
Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у нај 
{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражи 
и немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо  
е мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из 
<p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На н 
име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годин 
оја је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова с 
ем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да ј 
p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега 
му, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пуст 
у.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све —  
вин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађе 
} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца  
ла да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта тороче 
е овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> 
 бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите 
ама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се 
викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искез 
 — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и за 
попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3на 
 ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са пос 
би у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се  
ваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то примети 
одина венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошл 
ово врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ 
о сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржа 
 — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем  
/p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоће 
а колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављ 
хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви у 
омаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да  
гам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом нај 
дну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи 
 Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та з 
сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, а 
тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанп 
та.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека посл 
ш није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам м 
ад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после к 
сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио 
 толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Ми 
је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — пр 
{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме  
ајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лак 
потребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непош 
да неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобо 
шка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник 
ише пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио! 
ко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да м 
замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скрив 
 свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не  
ео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини син 
једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али  
да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне! 
е.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од св 
ут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и ј 
 вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше 
е захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за  
есно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код 
— Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није гос 
вора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако о 
м довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали 
и су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“,  
колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се  
да, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми п 
је старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p 
 који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Бос 
<p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче 
рао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега 
а спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p>  
транац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита 
оји му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у ло 
се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> 
брн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудо 
, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести донос 
у је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им б 
</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек 
дину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се 
да ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим н 
о одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао  
зобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али за 
ио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо 
 зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако 
вата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући г 
а захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао и 
в мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојн 
ута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се 
, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је 
менило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе ста 
двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај трену 
прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну м 
>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше  
 пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад 
а умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи бли 
 се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу н 
Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо 
аву да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! н 
 једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда  
о:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донес 
и полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божид 
— говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је 
ом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме др 
реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам  
е, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p>  
е тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда 
гуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој ба 
се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио!  
о да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куц 
 не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p 
коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала  
лини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуш 
ошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник 
 властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} 
у долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по сала 
окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десн 
ао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два  
д је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше  
ледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли 
 Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то  
овори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.< 
ашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац 
вају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити. 
амен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја  
23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!.. 
ица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се  
зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ 
ло за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде 
а кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што 
ене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим  
, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учи 
ући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажн 
увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са обра 
 извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и освет 
за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и пос 
свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако к 
о мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вра 
 убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> 
оз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хв 
адић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p> 
а на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велик 
епу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног д 
ди, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога с 
ерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угуши 
ањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викн 
аљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко цел 
из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача,  
речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</ 
сно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S 
 на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело 
сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке  
дожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са ро 
редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друго 
} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана п 
ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуље 
н дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да с 
ицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га  
 но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад 
валимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео  
рах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије. 
у је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше ч 
нај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој  
ицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где ј 
, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве,  
в труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цел 
да земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени... 
 бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је к 
ве звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одку 
 овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би 
а и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ва 
зне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и ка 
опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! зао 
 новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао  
 уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>С 
ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Ср 
ака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих чет 
поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади 
а, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад  
 су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржат 
зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп 
{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице М 
ости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад  
 и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p>  
намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„В 
ру властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њем 
p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је от 
942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло 
а домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац с 
 <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} И 
ости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божи 
ерујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну 
21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлија 
942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец п 
омрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из д 
о, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити  
ака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бр 
те а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нис 
 извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођ 
м каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало пр 
 ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту 
.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је 
: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру. 
јком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове  
 старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а 
Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража  
е Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим ум 
насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо  
речена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозн 
 да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му  
лазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац,  
ом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се под 
ошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац,  
ек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <p 
у било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас  
дну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је так 
јајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, нов 
стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра ч 
и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило н 
ри, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред оба 
јмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај 
бре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти 
one unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило с 
 <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш бли 
д села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је  
</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као нека 
ајбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! в 
“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један  
анића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. н 
срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој 
е љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам  
 напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљ 
господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> < 
b n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачу 
арати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао које 
>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинит 
 стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је с 
гуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, п 
p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p> 
 у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и пор 
 твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео ни 
, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање ст 
усној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд сту 
телин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у н 
 сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p 
зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb  
p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка 
..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен  
p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. 
у беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су лови 
ћи брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им ч 
и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена  
аху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} 
рбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Каж 
 оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту с 
p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијури 
ила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обо 
, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва 
ста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Б 
забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у 
>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег  
ом руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у 
 се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде н 
ност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а мож 
ајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини ис 
/p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој 
о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој 
о да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима ви 
 опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и  
е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао би 
веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војни 
убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе доша 
 пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву. 
 сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> 
— поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и руков 
р.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што  
него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb  
сплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапи 
шљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није  
леподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се  
у.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав 
 народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари  
 ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово 
срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше дру 
је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„О 
 тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече 
укопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попи 
ти забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Х 
кује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује 
им одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50. 
кругло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на 
би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладн 
 искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху ста 
ке бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих 
одигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином пок 
урав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађо 
у је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо а 
ао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу  
 СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице све 
ти? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изне 
 да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дозн 
лико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом за 
уда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од 
 озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Але 
млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнаш 
 се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје им 
вио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који  
 у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад ч 
> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко  
ну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаш 
ар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећет 
ло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож  
, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на р 
ано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
згледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млата 
га храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица 
 која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да јо 
дне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, 
 — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једв 
ам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младић 
 <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пус 
а Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли  
 почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у  
 нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 4 
у лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали 
преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његово 
 уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповед 
њали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста  
е у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погод 
о дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и 
ни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомуча 
есретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости 
ан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био и 
ојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до 
е грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, 
но! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом по 
S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, 
} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче н 
уком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“< 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је с 
зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рође 
ења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прош 
ји је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко 
се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима 
свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n= 
зо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко 
/p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени за 
Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Ко 
ко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S}  
 изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема 
о пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за  
а, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подк 
 попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад ј 
цу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ло 
ли ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар 
у искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div t 
д мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени  
о? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Пом 
добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он  
 јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених нау 
о је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после кр 
на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и  
по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p>  
омаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са прот 
ово прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу н 
ринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} 
рати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред  
ти пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div 
нда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врат 
ц.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић  
м месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се 
могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке 
од његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и 
га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p> 
не двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугл 
дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим  
 Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано и 
 их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите  
а Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта  
 Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дан 
пет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбо 
ве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зе 
ц.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу,  
домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је ш 
е оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не бе 
ог је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, к 
е, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек ш 
уд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај 
ресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашт 
био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
о девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Ни 
е.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање уп 
едаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p> 
будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу с 
нем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Не 
 двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Ла 
 корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на  
лем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само  
ини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не см 
икао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и 
 врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда  
оговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са 
ра властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш са 
а Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду  
воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље гост 
ажари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се о 
го вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као  
 Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а пок 
p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије  
 сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, 
неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је д 
година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, ка 
међу њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће 
 мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — 
 — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њ 
азмаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана как 
о, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозор 
арин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! на 
беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им  
ошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски  
 баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаокол 
вори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ход 
> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мрг 
еше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе нап 
.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Ј 
е на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S 
дајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји  
игде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> 
војим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Нара 
а и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који  
" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка. 
 неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ 
овољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо- 
} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари 
дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак  
имала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је  
оштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p> 
и мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц... 
ади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко 
о бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила с 
х од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду 
 Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, н 
це.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало  
ц у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о 
у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и 
амо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје с 
азан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од  
дана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звезд 
а.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега п 
 се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко  
е вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би  
 малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је сам 
 Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> < 
еразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга  
} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако 
 се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — ре 
p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу б 
Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим 
рапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се  
е клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> < 
ају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му ч 
напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ет 
ају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде ку 
 већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ше с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Да 
м поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја  
ица, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим ус 
ретила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском о 
 ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата дра 
<pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Млади 
чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш закл 
и натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и св 
 је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где 
шке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и г 
 весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се ус 
> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталим 
овор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у ле 
ом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ал 
рце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — под 
и је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„ 
адић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се  
ић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутах 
, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то!  
ци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштв 
војке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, с 
ог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Је 
но мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нис 
ше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуд 
 дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и  
обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао про 
е сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отво 
ам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да  
и одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да о 
 се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> 
 варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унук 
олети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртно 
којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму,  
а.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А зн 
 да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. н 
 старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли  
венка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад с 
ам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно 
не руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толи 
...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљив 
наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као  
p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав 
и.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p 
ена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, 
</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Ми 
боњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А б 
и кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> 
е.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — 
> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу,  
 n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имен 
 окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола 
3" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно  
ички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p 
да зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите 
 ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао  
а разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози 
покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153 
 је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је кр 
ко ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одго 
еби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена он 
ној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из 
х!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су 
ажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и 
сретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их  
аба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и зап 
 је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!?  
ти га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси  
а са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти  
ло причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог гост 
као:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са  
у сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чи 
 био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива 
 зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, с 
ао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда  
о кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном гос 
ећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једног 
д ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан 
>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан млад 
реног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на рук 
p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она  
као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и 
лија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами,  
и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је 
 и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p 
у је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године п 
и па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу п 
запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је  
стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Т 
„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p 
суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није заш 
ђене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, 
бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци с 
рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} 
амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба  
вуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Баки 
отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак  
не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљ 
им корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у 
овио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узв 
 одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наић 
пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже 
 да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и  
ела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врл 
 ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Б 
идар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао 
ранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" />  
о му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред  
ревукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло 
с убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом  
ног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би мога 
вде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле,  
<p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} К 
 иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер так 
 гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незна 
. марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па  
олену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав би 
сти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њи 
 кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима 
 сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло ј 
е к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — р 
рати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећ 
 лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечем 
ротепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљ 
ожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опе 
пава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио 
> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера 
одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем 
горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му пре 
о,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис  
е се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скин 
} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!< 
е увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни  
ао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p> 
сто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пр 
 Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине с 
попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па  
 долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни позна 
а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
чије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а 
 у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио  
од које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је 
кренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, од 
S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би јед 
е.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ 
а песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга 
красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и  
а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том 
о по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћ 
еком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се о 
 винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се 
тким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да ви 
 багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и  
то пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стр 
стаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд р 
е изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обо 
их погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33 
иво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А 
ћао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и.. 
 отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад з 
ају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из око 
до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема го 
 је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" 
и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, ка 
.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отв 
о али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у 
и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је из 
 је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па о 
ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан врша 
наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Н 
ца. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шт 
! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зли 
ранац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица си 
ро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи 
а је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда ст 
ке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p 
ина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађа 
 све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим д 
еноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме  
м старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у блед 
дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потм 
већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитост 
их сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака. 
/p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког  
ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго  
ео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Бож 
ветлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са ма 
им грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и м 
им све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпа 
ене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде д 
ође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду к 
ице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје ста 
 из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} 
 село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак бо 
} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S 
проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти  
 скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече!  
 његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати до 
урија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше кр 
врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари  
.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, по 
аганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом 
и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S 
инама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ годи 
х хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зл 
 пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне 
 протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. 
асвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га зам 
ко не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шуп 
 му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор  
сну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном с 
а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, ка 
м пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могл 
 дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом пр 
омучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на  
наду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази та 
 стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости 
„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ н 
и му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да 
— Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> < 
слушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} Т 
 осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим  
напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо са 
ио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баш 
> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> 
воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бр 
рац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће 
ици напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху зам 
и су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху ва 
е тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За т 
ао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нес 
едом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам в 
о сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кли 
ез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али ј 
таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам 
че Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрх 
ола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом 
ца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња св 
 покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен т 
 била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где 
.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор,  
 волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ са 
а труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад 
на дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад там 
лави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „см 
нствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац на 
</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} 
возам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а З 
 плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако 
ао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће 
 удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрв 
 је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:< 
 деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви л 
рао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису  
</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи 
боња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157"  
ли се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?< 
де га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. 
н од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се сти 
а стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па  
же! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи исп 
Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у ми 
ешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом сто 
 знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једно 
дговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш 
пуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је г 
 пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и  
 они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са  
ним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозо 
а се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од  
јдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу ст 
дић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет са 
д њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књи 
Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене. 
жидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете 
ашно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац  
 зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше  
та и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи дв 
у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да с 
го наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну  
_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и 
 у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече гр 
у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опр 
драве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази л 
а чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p> 
ам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p> 
 Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики  
ао своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је  
је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме ј 
 погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко 
остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми  
е њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p 
 кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S 
звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати 
ead> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из дво 
лика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко 
таву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу... 
тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S}  
о, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми 
и, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се в 
а самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер  
есто лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рика 
гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретн 
{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и про 
! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после 
— одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи в 
 па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим 
 онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни с 
.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела 
рум, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога 
 да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заишт 
а и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бош 
 засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећа 
се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И 
аху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући 
, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш м 
ога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта виш 
>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљд 
са се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је 
ји једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто  
ере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко д 
и Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и  
 — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је стра 
сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука сл 
ју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар 
е: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом пог 
ужи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа  
 а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину усту 
а ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа  
ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог —  
 где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас ко 
утим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шу 
о и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стоја 
их бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Вељ 
оро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнуса 
 чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се ј 
ра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у  
е, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше з 
ита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p> 
 у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p>  
 и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаш 
цу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запи 
з наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам,  
ве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — 
93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да  
ио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову со 
и главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником  
здрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро. 
’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и 
е шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерит 
о ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се раст 
аци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. 
сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим д 
15" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и  
гласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и он 
 пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове годин 
ватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао сх 
сао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{ 
p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још д 
да једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње 
 одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је зд 
а синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад 
анац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један с 
рна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови пронос 
никовог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду —  
ри бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела 
ишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души 
лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи уну 
о и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда н 
 стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код 
заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Д 
а, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варја 
и и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено ба 
д — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист дев 
орацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечас 
 чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без  
драви их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до 
увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„ 
дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође  
као и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, кој 
у стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста м 
коло, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дуг 
тра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> н 
 ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти 
оштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и л 
{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један сто 
 јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p> 
а.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — 
није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div t 
то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> 
</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан  
ити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; н 
за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чу 
и пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних 
 ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остат 
бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ће 
 сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли п 
умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао к 
х послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра д 
ле дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бега 
 село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која  
те.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и н 
рим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и л 
ни и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Има 
и птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и  
е.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле жи 
 нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мал 
оје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Ве 
 покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара 
— овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац вла 
уо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уз 
 нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, 
а и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој г 
Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стр 
 је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напа 
ем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио неср 
 стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опа 
азио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сео 
свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, кој 
ића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира 
разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима 
 старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у дог 
тевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јут 
 тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново по 
пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да с 
дина за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко ј 
уговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кре 
 Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га  
на за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! за 
ем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче блед 
зница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури о 
рао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им  
 сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава  
 себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма ка 
еве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салаш 
у, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мен 
, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не глад 
богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p> 
ојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишп 
 ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, теш 
је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се б 
од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури 
ра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамиј 
ити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме 
рве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као  
иси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — До 
<p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини суд 
“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обр 
на је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога 
огату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца 
ув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p 
иће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га  
че да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> 
с ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Стар 
рво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, т 
их, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржа 
дарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп 
ну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу 
да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда 
рио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву са 
знао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, п 
шко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а  
анпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме  
...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег ве 
е зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо п 
ица.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац,  
укнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„А 
омакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потез 
тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, п 
и.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" 
им ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места ук 
сти кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца с 
слу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена 
као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи те 
бњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ћ 
лопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.< 
тале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним м 
ислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре,  
добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати ј 
е отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја ук 
чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен пр 
у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасе 
бијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и  
оњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаш 
него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спа 
по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити 
и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двој 
драво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је поглед 
 да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроб 
о како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили  
, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара оста 
смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> < 
 <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p> 
не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је  
ирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Б 
 викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени госпо 
од куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао 
 сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и је 
 ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразго 
Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, о 
им.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, 
 си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и  
 казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам с 
.{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“< 
на Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као  
 чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону пр 
 Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S}  
ри ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштења 
а Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан 
уга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело све 
ојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ један 
пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати 
епе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади 
еш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши  
тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти ш 
амтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробуди 
сти, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди 
и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је 
p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд гр 
ћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Ш 
о јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их  
да се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко ско 
 старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громов 
дакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори нап 
га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп ј 
предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни  
е нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. 
 Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио с 
раде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко до 
Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за  
сим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би  
а нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p>  
ђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без д 
здахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нес 
ити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S 
више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} 
 онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато ос 
Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> 
уд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда д 
ем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писм 
ога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже 
ј души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста сам 
с све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отиш 
анили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му  
 се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао п 
Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} 
оруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедст 
а се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и  
изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али  
 њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио  
ићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души  
ика чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све  
и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бр 
Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко  
 земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да 
ва после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о с 
днога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиља 
им светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S}  
 изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у  
ане, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и из 
 је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Ла 
 је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и  
уком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења и 
е, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од чо 
p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме 
 се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком буни 
о песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као.. 
 му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био сад 
о Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава  
уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — 
вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Ј 
 стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај  
свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гл 
ну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је би 
/p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овог 
> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" 
га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто  
 одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућ 
..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргу 
.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко  
док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме т 
одизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње поч 
енчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још он 
хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанст 
</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То ј 
 рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</ 
 лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око с 
ак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица  
лити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја  
о што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по 
 вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и не 
о? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дош 
мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ра 
 наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, н 
, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару 
ипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веро 
.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни не 
Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је 
о да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је 
о измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син п 
 је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и п 
а њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? 
 врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да 
на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи с 
твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бра 
ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од ко 
а као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија 
ког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то  
сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један мол 
те! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи ун 
 Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном 
 ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је  
нда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен 
сеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити  
ји би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 го 
лонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био пла 
верење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашл 
куда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи  
браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца  
наче им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је 
 звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је 
/p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се 
 ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, 
говори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребл 
у дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио.. 
је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље 
 плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи  
 једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долаз 
олаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се ка 
рми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпу 
че Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у 
онови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне стран 
огао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао 
{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори п 
ро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Сми 
двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио 
викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено 
у на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замци 
кне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли 
, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице н 
 <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не з 
! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како про 
ме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за 
рило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погл 
о било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи  
уд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потав 
тао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од  
е Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами. 
пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„ 
ари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је < 
ру, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а и 
еће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд ка 
као јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цич 
 гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викат 
отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивај 
е који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} 
ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуш 
и за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је  
а и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како с 
 застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа с 
а да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст св 
се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и к 
и.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на ста 
ад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са с 
здрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је 
крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао син 
во, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бр 
де си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одгов 
елиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три гр 
ади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет 
е.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p> 
 се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрага 
 је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>За 
вечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како 
аћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отрг 
p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи  
 Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата с 
а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — од 
ро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после оби 
тљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да гд 
ко проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — И 
рбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растег 
ије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп 
оп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван 
шко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда до 
ава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости в 
а онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаш 
 овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А ком 
ли у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу  
ине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје 
 страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу да 
ењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у не 
орише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо  
беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија прија 
рнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гл 
екао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које  
/p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва 
могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај трену 
то бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере ран 
јан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и 
бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развиј 
идар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у при 
 где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари 
утра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи,  
аленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је би 
рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме 
оћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запи 
о бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео с 
</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете да 
аво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је госпо 
е природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по г 
ао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се  
 цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Зн 
, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викн 
земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери 
 Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац прот 
 Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранк 
јао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако 
} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из чести 
 да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се  
„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао  
али, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком 
у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробно 
уковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам  
ам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојн 
говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је нау 
 и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и  
/p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле о 
и шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија 
кне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је 
ића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Мило 
p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ко 
чини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мач 
p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„ 
вештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога час 
 доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута уз 
наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он к 
ане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се 
но испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо ј 
беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n 
закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не окле 
ељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио 
прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је 
 дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{ 
устих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши 
ма, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штед 
ц — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све,  
 Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њи 
е? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</ 
ргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ј 
поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има боле 
азину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> 
не распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко  
ас по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту  
ласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свја 
чеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S}  
p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте 
 <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb  
ој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца зе 
ко је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> < 
љка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јур 
ера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 лан 
 се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне 
ти лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p 
па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се 
а га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа  
ема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S}  
о је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S}  
не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, 
ликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па и 
и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку 
 је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде 
ново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунил 
склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ 
оје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући о 
нку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео плем 
 у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше блед 
сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита г 
ри — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуц 
о је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Ч 
ше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} 
штење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као  
столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља:  
 хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последњ 
ор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> пер 
} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p 
> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тан 
гледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна 
 сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — г 
S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој из 
 и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно з 
ојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата,  
p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце бац 
p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста  
све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type 
 и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у 
друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку п 
 да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје остав 
дгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао 
и:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко за 
горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми до 
" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад до 
тко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је мо 
аћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш з 
цу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико мин 
ености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, п 
 уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и 
 замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Мар 
стали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред к 
 у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председни 
 узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац 
леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клања 
ан поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић 
вима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и  
еоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин 
! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господ 
н доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком  
се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и в 
се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим  
еки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памет 
ми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву с 
рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Бо 
ворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој др 
собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себ 
 беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисл 
та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам ве 
 чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изнев 
данпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за јед 
го да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се 
иди ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„ 
 од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, 
p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је го 
дару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сус 
крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлан 
ј из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво 
ш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са ре 
 овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве.. 
 због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он ј 
мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао 
рбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од  
а, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудов 
 видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божид 
Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у  
p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори оз 
а, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављ 
ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> 
ао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком 
у.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</ 
па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те по 
 очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га 
нам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва 
ом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лагани 
ли, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим  
даре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, 
{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега  
ерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем 
S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? 
а глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући! 
орио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам  
и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p> 
и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S}  
 волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У л 
! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и  
ојој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар 
ћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебди 
оваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смеш 
авади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знат 
тојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше  
а не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љ 
а, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Ст 
онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љ 
исли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је из 
анас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме  
 за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да  
говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад 
 избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, п 
данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне 
 завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако весл 
е Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгуби 
а.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока от 
а где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху 
р почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе 
у.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што  
едње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац 
 цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни  
S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се 
 језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку су 
> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре,  
ваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта  
а човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом в 
 руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провла 
ћи се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у  
} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупави 
p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од при 
 досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, 
ек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, од 
х речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и 
> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја 
 старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p> 
а пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме,  
али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говори 
лу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb  
Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчиц 
ао мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb 
ли ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али 
да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски 
 преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајан 
 Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло с 
ај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не  
све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он ј 
е.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура 
> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега 
е и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p 
арцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш 
 и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чу 
у љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћут 
а нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса 
ира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али  
 како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ух 
ваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек  
ргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три по 
иловито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац,  
га, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад х 
мрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, 
аблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је зап 
н је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би пл 
 Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затво 
ио убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро куп 
</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p>  
<p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то мест 
тарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није ж 
="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — 
енце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком 
и..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, п 
ила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио 
рекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S}  
 Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си  
па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не 
оро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз 
 трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком б 
, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша  
г, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа з 
 на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p 
ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу 
тво.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кад 
мејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.< 
} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне пр 
души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се так 
лабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те у 
да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</ 
воту, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а остави 
, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио. 
Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп 
ледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, сав 
ело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као см 
ине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> 
аше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурен 
ано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</ 
 грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није 
ајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе ре 
кут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} 
подин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. —  
аци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свеж 
 се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући  
ко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Г 
обље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће,  
д се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био  
ао да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S 
и лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо л 
разину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица 
о био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазит 
обом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај 
ној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Госпо 
или а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</ 
 Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да зна 
} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу 
} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој  
а теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржа 
плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у 
 изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је 
вић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазев 
гуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео  
ле два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасв 
а.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се н 
ове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско  
у знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба ра 
назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога,  
а, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече  
д год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му 
 прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене с 
и изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске ц 
еше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелин 
но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Због 
 имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече  
је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али 
, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати ру 
е вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј нај 
у онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих св 
свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац 
/p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што луп 
>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љуб 
 некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које 
ебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му  
но Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се  
 поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као д 
 ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједан 
ише школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, оси 
проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стр 
талом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига бр 
 поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне ошт 
ађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је 
Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађ 
ту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, 
саћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртв 
шњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан г 
.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени ст 
p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из 
 рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху 
дном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђа 
ста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви 
 — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана ваш 
те и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блеса 
х.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала 
н у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали наме 
ребаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се зак 
се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати  
сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прег 
 мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, 
госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишин 
у казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепр 
 а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да д 
 туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг 
раховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скор 
мо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог  
{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} 
о је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, 
омили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народ 
а као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда  
ху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{ 
чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га 
ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као  
ати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који  
ео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над нес 
жим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту б 
 поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога д 
 седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био са 
 <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, С 
гуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и т 
е њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p>  
ини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш 
ранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата 
ода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди 
 сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је им 
ла јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — ви 
; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице  
вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу  
ђите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га глед 
 био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се пока 
миља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једа 
о лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћ 
p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Нај 
ан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да ј 
пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са дру 
о је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног 
 старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — прого 
ино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се 
 изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, 
кивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! прог 
сиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповед 
 снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„ 
 после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, 
о год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу каза 
 си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му  
</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Х 
ти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га 
/p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши г 
ренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта ј 
у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг. 
...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи 
 Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малод 
рага Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа 
о двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то. 
ледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати 
 страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово 
 пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Н 
хом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као 
мо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би би 
 љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је  
у? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта 
а лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на ос 
онесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере сво 
 смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платиш 
о пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена мл 
ја се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће 
 легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти  
и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онд 
акве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека с 
<p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалос 
дврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља  
рица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала 
м те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте б 
 сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко у 
рен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беш 
еке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p> 
 осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у  
но гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан ка 
 хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве пр 
ио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога веч 
} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљ 
мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељ 
 нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, за 
ече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! ре 
ити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна  
мири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала ј 
де онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже с 
д неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак узда 
 и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Сто 
арца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром  
оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бо 
ше га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: 
удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све ка 
кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође 
пазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбо 
 њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци 
ље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p 
е котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, 
 ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једана 
, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као  
и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: п 
 свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио 
ој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека см 
 заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од пи 
о најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатељ 
могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се бр 
нствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад  
p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади  
н.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жу 
 се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним  
 гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио  
зу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширо 
шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци 
е блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси 
ало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као  
уна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уг 
на...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S}  
 могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шест 
 насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S}  
вао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед  
раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе л 
о Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено по 
готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно. 
ео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде д 
рној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као среб 
бци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до дв 
и при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, 
0000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате 
а Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе  
грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, а 
/> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо 
 скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149"  
а твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј  
исам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био п 
 цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива  
рода беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а  
а, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, 
у да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На  
 и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, ко 
е, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвог 
p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужа 
е бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жер 
наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цур 
ника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допр 
и...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су 
ко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.< 
 сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му п 
/p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што ж 
и дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>М 
! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући. 
више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као д 
ного допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лека 
као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше  
јни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S 
ело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а  
и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен  
> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад  
 и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког 
во пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотон 
ажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестамена 
ђивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због о 
 убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова убл 
м чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих 
пи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одгов 
јаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало ча 
/p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по 
е би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или ш 
в отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац о 
Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бр 
азговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља  
е бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</ 
 сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се  
у да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасн 
ан друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко  
 је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> 
— одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко!  
кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљ 
 је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли  
ан уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и ка 
рбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега само 
еком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвен 
рестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се 
певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ос 
дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мр 
 у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу 
— Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог п 
е веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у вој 
е и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све 
и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој  
јури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</ 
 Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред за 
ранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још она 
а друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело 
ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао ис 
зусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв  
и на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.< 
ц? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади једа 
Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говори 
 становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је 
па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га  
Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је. 
ао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, б 
ка једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стр 
Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био д 
 убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим —  
а ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и  
Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код 
 а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе,  
шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Бо 
ра Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дош 
еверити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору 
једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад с 
гло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо о 
41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због 
је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упу 
 Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега 
д.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догоди 
кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> 
 Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже н 
ико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> 
о му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после 
на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздр 
о мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као 
и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, при 
каза на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи  
ањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника 
а као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засве 
даше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста там 
 да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пиј 
и који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли не 
здахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си 
ено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућ 
по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — п 
пет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и пој 
шти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, ко 
 <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Ник 
хвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као 
че гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те н 
бро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угину 
ко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} 
д верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну  
овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабл 
живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце  
ва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсм 
 Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако 
лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у 
творена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разгова 
 манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као  
Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове 
Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат чи 
цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се сл 
д умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли. 
Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и  
ко је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бог 
ну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Доб 
смејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим г 
заху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} 
проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, ко 
>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — вик 
тело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему  
свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу 
ога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран  
кане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му 
 марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху ка 
 сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни је 
ке речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле!  
ори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега  
и крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за р 
очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило 
} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на не 
ледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближ 
га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полете 
едан осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћ 
 упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се 
па звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехоти 
тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти М 
шао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да ј 
се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p 
т као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам ци 
д честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S 
/p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас 
јатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатк 
аме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојан 
 —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опра 
ва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напр 
у допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да ј 
 n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред с 
 Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом 
авао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пр 
аљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p 
ао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао. 
еколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корак 
на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, ко 
ну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и 
иметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„ 
едан други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је 
е до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дв 
 је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај х 
још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле 
у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — 
в!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов от 
рости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког ст 
к овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и но 
, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучи 
...“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> < 
 лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовс 
 сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велик 
тије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и понов 
анде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вер 
е!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или в 
природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад  
заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, кад 
p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двад 
 видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима 
ошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразбори 
 очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једног 
<p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене ре 
вршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кућ 
 а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за ма 
а му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{ 
ком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори 
олико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p>  
pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одгово 
очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p>  
сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„ 
е газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића. 
метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био 
као узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док 
p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи 
i>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га  
осле по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури. 
олетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да 
ала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p> 
вали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкоди 
 по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у к 
аху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах 
ра, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго п 
утно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. 
о или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„За 
а је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога 
ћам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.< 
>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врл 
о прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође к 
ави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да 
 неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесн 
у је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Т 
ком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега 
ље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, н 
равају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S 
 урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борб 
обоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени 
о куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види м 
ој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, 
ко знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p>  
д свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му 
а Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега 
не реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у 
ом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p>  
д њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, ј 
ст и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chap 
и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху 
 n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имањ 
{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65 
, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио  
остигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у с 
ивота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет  
колу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како  
ним грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је та 
беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше 
 сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb 
 прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре  
ћићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Б 
избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пр 
им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико приход 
ладаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује,  
а својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па  
иповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" />  
ј дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радиво 
 одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љуба 
а умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, б 
што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет вид 
жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне ми 
требио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан 
епања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толк 
икну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар  
рете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком ви 
аду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Б 
е драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном слас 
па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана 
већи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку н 
 други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не 
ио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <p 
, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Д 
а посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста 
воје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према 
 поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и 
ти; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у 
о у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна,  
потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву  
е двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телес 
ек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из кру 
угу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове ре 
 болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и с 
ухом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за 
арила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Бож 
ранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и 
е време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 го 
 да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје при 
њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа  
веком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“< 
ети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња  
 одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лиц 
м хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван с 
 крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — г 
жем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет д 
ће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне 
 уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше  
 остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт  
о што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколи 
ца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једв 
 неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се вра 
речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јов 
прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар п 
ак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и  
 носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{ 
е утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Б 
ју.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрч 
ази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене б 
ров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи  
акуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком 
ен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром зајед 
а је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је к 
дно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натушти 
рио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пат 
староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Но 
инчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, З 
Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и ра 
на и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве  
је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести 
 Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењак 
та, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима  
..“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало но 
ашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе к 
7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{ 
њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, 
оше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном ру 
> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод обра 
е хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} 
ше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени ст 
склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави 
а спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Х 
ис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} 
Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево  
изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>З 
 викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане!  
.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„С 
 вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме  
p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђа 
је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чин 
 <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад  
у доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђ 
</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочет 
иво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипа 
ког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, к 
 каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише  
посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико виш 
ој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну  
с.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није на 
е озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и  
, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p 
и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих 
у подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи 
стати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна та 
/head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу ос 
махне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од б 
<p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прел 
ћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ћ 
у.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи. 
пао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао 
 <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито п 
гао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p>  
ти зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} 
ако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се нај 
рео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шк 
 пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше 
га оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто  
 <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког разми 
рстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако  
Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта ј 
родошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо  
кој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечер 
а једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћ 
ј угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо 
о своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то  
обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста  
тупити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена д 
 што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају св 
рати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! по 
око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне  
нпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има  
је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и  
амен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгу 
е осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{ 
 пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито зап 
лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и ј 
, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, 
на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га  
ут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу  
о вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће би 
рао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе с 
те лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни  
а; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а чит 
ост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и  
лош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тра 
реди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини 
 сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него  
{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и не 
ли смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, 
е на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, 
ни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ниш 
да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса  
„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов —  
еде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па  
ављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори.  
тврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.< 
адоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међути 
е, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} 
боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весел 
 врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извин 
> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком  
а, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> < 
о сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толи 
оз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, сле 
има уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој ј 
је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна  
тао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац 
ло на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мр 
та у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака 
ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити  
фани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пе 
цеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, 
 <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдеко 
стира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће 
</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица д 
мо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а  
 “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња  
мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац 
ено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност пр 
уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати 
 издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светло 
ке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста ј 
азак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљ 
 зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је  
акшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну стар 
ко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике  
нду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не г 
ле четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко 
еном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као у 
{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити арен 
. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбун 
а Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што ж 
Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Прек 
ч и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мен 
е, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчин 
највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну рук 
е све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа тв 
д видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, г 
астане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио д 
} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи госп 
 књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима 
дару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“ 
лија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не 
кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S}  
ам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо г 
лата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад  
да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом 
 најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</ 
 све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то х 
 па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после 
теван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Ме 
о дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрв 
 се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, иза 
<p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p>  
тац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се  
 кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да о 
пет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да  
ога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, 
го шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори 
 овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је н 
шли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лек 
не собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити велик 
гне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — 
тра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је к 
о слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући 
о другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав. 
агрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној с 
видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! 
оце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а кр 
о се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј  
сника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо  
 покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{ 
ори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознати 
атраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му... 
ки, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када 
ођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег ра 
<p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју  
о живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени 
 одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред с 
рану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њ 
етљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао  
у у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није г 
и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, 
естало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уск 
је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвор 
 чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да та 
а се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осе 
еље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас 
 тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му пр 
— рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства 
а као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> < 
них као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се,  
 дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p 
 га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал 
 и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња  
часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињен 
 одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца,  
 сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, нала 
грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи. 
? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га 
 сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</ 
Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и ј 
ћеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је 
р је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да 
атили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе. 
данпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</ 
 сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наиш 
в од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него д 
.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p> 
спричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдм 
ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тр 
е ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p> 
 родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. —  
лести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лека 
о је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву неср 
а драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, 
а у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="1 
и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу 
игао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упро 
је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после о 
зи.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мој 
пали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао п 
 и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих 
Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг,  
ознали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене оч 
м <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, ка 
 од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p>  
отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p> 
едној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га 
гне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па п 
p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за  
вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не мог 
 и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> ник 
авила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зач 
оћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. н 
н удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да 
и Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак преле 
аности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава х 
а и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем 
а је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад ј 
и знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди 
хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута 
председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојниц 
ље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред  
 мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{ 
 даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Г 
дина пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, у 
оје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како  
стало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и 
 му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити мож 
Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њег 
вом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да 
екнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима  
 упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута 
ом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— 
и. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се 
мам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb 
ајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, с 
и ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старог 
ора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S}  
иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бран 
/p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је 
кота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно  
ти са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени 
и је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! ци 
 гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увер 
у и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу нек 
аш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — 
воје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима  
лица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице узд 
тари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје  
p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда 
ац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и  
овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле,  
тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речим 
 <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћу 
а господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од ово 
„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео 
им изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Због 
} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Стар 
не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали с 
опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалим 
нковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и 
е га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и с 
 који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп  
скочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још 
 заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Сто 
д миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота 
ла неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба бож 
них падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се за 
бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Ра 
ну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху п 
е тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео  
 с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да ни 
а — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p> 
војој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено 
ћао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па 
 слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слу 
ао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаш 
ети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрен 
 нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> 
еше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди 
њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше 
еш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се пак 
ва пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид 
м кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у  
 песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд 
, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око 
p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи  
! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем не 
оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од соб 
 твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и 
смо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао  
рински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету,  
 човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но н 
смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, 
јом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаме 
већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p> 
ово тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је ина 
 кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S}  
хнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широк 
куда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте  
, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи и 
 богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</ 
а овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није од 
етање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, он 
и и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео  
тане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани п 
Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад у 
 дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио  
ш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ић 
к на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем 
ела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка  
ао да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће 
им.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сум 
 онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелин 
раби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар  
 такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ће 
 хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, 
хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла  
старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и тво 
нуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу к 
 стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умир 
— поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти зна 
 страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p 
 у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан тако 
оћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи 
што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне др 
срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на 
<pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стиша 
 жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ 
ога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа б 
м јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тиши 
оје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да  
д из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и 
.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p 
лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и прос 
адна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по м 
ел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса 
..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви с 
тојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он  
ца, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху —  
ју и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно  
 немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве 
Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S}  
ла моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева,  
агрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Ч 
ти све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су  
еше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху. 
о о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се ос 
го јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавите 
p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро дев 
окварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се 
 црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је бла 
 кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Ником 
а! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео  
ече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p 
>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад сти 
"5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околин 
 продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг с 
 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је река 
ећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — из 
 запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Сто 
тлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који 
<p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се 
p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов о 
 наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој у 
ењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде д 
д „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На 
аграду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио н 
а. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам 
е указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, нег 
очаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и  
оје је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} К 
 видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац 
а саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво пре 
се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{ 
ле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам 
 Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоб 
Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац  
у све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадош 
p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те ник 
“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мрг 
ер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом 
и јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и  
омишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао ј 
ен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчи 
 Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још ниј 
штен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана про 
им гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог с 
у позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенц 
вог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше л 
 сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спров 
 је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорга 
ter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S}  
тупи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натра 
ајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на њ 
оказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића,  
’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке  
ојима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога 
>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком  
{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} О 
ргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим  
 пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Позн 
о палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупа 
ра да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави нов 
ђе напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гур 
 је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад  
ног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака  
 летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку 
 и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сики 
 стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога  
 ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Сто 
 чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час ру 
не Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао 
 <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће  
икати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ход 
 викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на кој 
 и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо ј 
ло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га 
 n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити д 
салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! 
ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Ј 
ла је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — п 
о!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се ј 
а да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро 
>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај. 
се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соб 
та, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плаках 
оју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли. 
роговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осве 
рај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Им 
аји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са жен 
 Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао с 
ао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у так 
о до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, о 
ени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролете 
ку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је 
укругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко про 
 Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у послед 
и, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, о 
ослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „ 
ељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би зна 
доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје за 
ад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му 
кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сум 
је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да 
ио и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тер 
.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и 
?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред д 
ојаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и так 
пазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у гр 
од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором о 
 би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </ 
о! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупн 
а као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила как 
ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па а 
г да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам  
че да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, 
 <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај  
ом и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а оп 
 да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши заго 
је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зау 
ожемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па не 
суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>С 
левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега 
 већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењак 
волела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао  
о не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце 
ити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока д 
аба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је ње 
> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си 
ђење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у је 
е се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а 
тио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кико 
ој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се зам 
 замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо ук 
 олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је че 
head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од 
ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера  
у као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у 
а преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме уда 
ића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљ 
и није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом  
_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и о 
ак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило,  
, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили 
а му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да  
 наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута 
е славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S}  
Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, 
е се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу 
ац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и  
е и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако  
нко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади с 
"chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш 
> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бра 
и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам 
, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} 
ледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као  
 из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, кој 
ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као д 
 село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S 
да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те по 
име и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао с 
показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осм 
 иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље 
... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим  
</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи раз 
јног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као  
 размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако до 
риметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прен 
е у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв след 
.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег с 
што ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, 
тале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, кој 
 насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. 
у на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што  
е бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђ 
исне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, кој 
преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, с 
нај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула  
 упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до о 
 сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очар 
ј се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као дана 
е часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> < 
о и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути 
за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одје 
 и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громо 
боко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Ј 
да узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер с 
ранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде  
 је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да м 
{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра 
 n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви,  
ања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а ст 
ок смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде 
 лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед  
 био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не г 
евин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човек 
чено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запи 
уморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одг 
ористи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас м 
во не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немо 
веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни ч 
25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара  
од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била -  
и.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли  
у.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох с 
ићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ло 
поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, 
зговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори т 
аве дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„По 
а брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори 
> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те 
тка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто,  
"154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само  
сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмук 
ледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а с 
p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана до 
судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори гро 
Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За са 
.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола че 
Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће дост 
</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p 
</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стој 
ко се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га пр 
 подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p> 
обудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је не 
 овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године 
“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — реч 
ам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво 
>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али 
мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је назд 
.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> 
ше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поч 
менула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухват 
аустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бак 
дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто 
, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година  
е? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти с 
„Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p 
>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој 
на, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„С 
е, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита  
 дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p> 
ачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и  
 ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb  
</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Де 
...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> 
је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те  
</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није  
, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село д 
аде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја 
гутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући  
о и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао 
 кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и г 
а.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико го 
знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне једа 
ц укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршен 
оп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне 
днегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио  
дук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирн 
и — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја. 
 му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу 
Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види 
иста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, 
ца, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено ст 
презно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и сил 
веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут де 
дивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а о 
гнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише 
ља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог 
 очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати 
шу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њег 
p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! в 
нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда  
а се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не  
ик оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други д 
а грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и с 
ањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда 
S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где обо 
је се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S 
ђу старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш мате 
чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и  
 и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја  
ишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид.. 
<p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја с 
и стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{ 
ојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p 
илука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и сч 
тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну та 
брост улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су 
у не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи д 
одиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи м 
Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погину 
исак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она 
дар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да  
штву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна дево 
 стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„ 
рође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</ 
рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитељ 
!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.< 
ене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си 
риче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„ 
>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га ра 
коро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„С 
амена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад поло 
екса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш н 
p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био 
 као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n 
ти — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац из 
 “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оц 
ер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба  
азу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња к 
 рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца 
Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“  
какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикн 
грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и с 
аједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови м 
је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ  
икну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и  
! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућут 
ићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове 
се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.< 
нпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„ 
д први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам 
ван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Пре 
ло да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.< 
 господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што најв 
о целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} Т 
хне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Ов 
ва весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„ 
 се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала п 
6" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу 
вио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе 
 да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапи 
икну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хте 
викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се гр 
кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам го 
S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра 
љда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</ 
 да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и са 
 пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, о 
p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога бра 
 је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи н 
 кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин 
, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у 
мути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разуме 
јим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо 
ћи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности  
дања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећ 
 у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видил 
изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер  
ошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда да 
 пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се ка 
ц читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један в 
не речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Ве 
е снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој пог 
S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила 
дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му с 
лити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну у 
купан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страш 
ветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега,  
Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком прек 
ђаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да 
о се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и г 
 му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га  
нпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{ 
 га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појм 
а упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства  
.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{ 
еђе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, ко 
је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво. 
...</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад 
 ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгл 
олико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио ис 
арац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он 
мер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи... 
 бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак С 
на је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а  
стом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод см 
 псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чин 
 на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука ј 
вадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропо 
 се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише 
Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде с 
ба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би  
ут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и упра 
 бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољ 
ивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се з 
о за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се се 
те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити 
 у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благосло 
неше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко 
 и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мој 
ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си х 
ан молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем 
 је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p> 
и и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој дож 
а морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорук 
еља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче 
 кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеван 
 но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јо 
познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате гд 
, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где 
а зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што  
ега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац  
це, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да  
 у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне С 
да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако прем 
ременом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав п 
 варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... как 
севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара 
 староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело 
о сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати 
а је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он 
и — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стоја 
кога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што 
 Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера ус 
му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић  
т амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед 
у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„ 
о увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти 
која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије 
едне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из 
м богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зре 
тојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="9 
жидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p 
>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Нек 
 викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викн 
онуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега 
у притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне  
е радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто 
а од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога власт 
> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге  
аран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе  
о га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу  
икове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по ког 
а руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем  
бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој  
доше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бра 
ад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из 
риш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми с 
 у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али 
га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печени 
раше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гла 
"6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по 
аље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек 
{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуш 
жише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви прет 
та га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао п 
</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p> 
ватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час 
 чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто ода 
у дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху  
ора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору 
тио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је 
од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини. 
ури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S}  
лак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другари 
 варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче,  
и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаш 
не није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново < 
Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шу 
тли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога 
образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Ст 
о се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро в 
 пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је  
сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче 
сту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавд 
може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је  
ечи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима 
тила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пу 
ше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — реч 
> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стој 
/p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је позна 
ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас 
 да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син  
и два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде 
и — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и  
усти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p 
 налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па 
та од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње 
Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се ш 
се му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се о 
да и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се  
о вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек по 
окојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога 
оворимо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и зап 
акав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на нек 
остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соб 
.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као 
, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „веч 
у наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шу 
 је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, ниса 
p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој 
 нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Сав 
 пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула  
 „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог  
> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на њ 
ди као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> 
укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у сам 
ашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад  
акосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Х 
за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста 
 час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се ли 
ћи му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, за 
 Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је  
вица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није мо 
да — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо лов 
вер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и  
 <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес  
 нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао 
та тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{ 
 пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају,  
S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспет 
ргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза п 
 друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседи 
 и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што 
ави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му 
озови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет  
вом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>М 
ека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпу 
знаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја 
 угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и 
 сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао  
н и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку стара 
ланина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбо 
м одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би  
тим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога.. 
ени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као  
да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бр 
њем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који се 
могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, о 
рзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њего 
: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да  
их разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина  
 на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило 
један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S}  
година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше стар 
и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он 
тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p>  
ај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Б 
 пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу 
анко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је  
мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом 
или мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збого 
отов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да т 
> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и раста 
х! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора 
е дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> < 
 могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> 
сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>П 
ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се свет 
ођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бран 
дседник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:< 
лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неве 
оворити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бит 
ишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S 
е што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се  
је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„Т 
 осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је 
наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за те 
д мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се 
Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> < 
анко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај бо 
еговога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам ј 
нао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата 
 колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, к 
 још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше 
ћеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почел 
</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као канди 
ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољ 
се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде 
 рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — об 
 глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храст 
ездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пре 
>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p 
ну.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чу 
„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> 
„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се  
 са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> < 
товог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је 
ад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати д 
онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" />  
екну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исм 
се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и та 
а Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одп 
 твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да с 
а.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну 
вади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Б 
сподару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псет 
 као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, 
урила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цел 
се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, 
ва жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S}  
овори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум. 
се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ј 
е су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ћ 
 <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он н 
идео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорн 
је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде п 
> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још један 
уне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка  
а мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мр 
тао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње  
а ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p 
ди.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као 
 подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спров 
</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује  
о живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога с 
чи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да ра 
шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте д 
тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се т 
ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем  
овима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површи 
 се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше 
а који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у 
и одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са сл 
ају разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болн 
/> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! на 
 <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за 
те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледај 
.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар 
ат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да к 
вечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се у 
! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га 
 решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим 
то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> 
 шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да 
<p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправ 
при вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше  
што учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо дост 
 Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута 
 које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бра 
.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јак 
роз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш  
ранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо. 
астелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови м 
а и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш так 
дали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после 
</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше 
е!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог 
ице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег с 
здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише  
, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па заш 
му.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почн 
кочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљк 
тоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа л 
ад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здра 
лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио  
 Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студ 
еприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а ова 
 господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац,  
е по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запи 
ластелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке  
ца си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово у 
море и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који 
по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора 
, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута  
гледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. 
="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посма 
 као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на  
 свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови  
е се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда 
ом покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S}  
ји је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румен 
аласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне проп 
 сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза 
ква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим  
> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је ше 
анпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корица 
 је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор. 
..“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Ха 
 изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз г 
деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он ј 
е и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као 
о још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром?  
дим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ 
под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече 
ако ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга 
рст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога 
, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ 
рчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекар 
о су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то 
није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су к 
кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с 
тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побег 
м.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме чи 
у голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да м 
знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој ко 
мање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини пл 
у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суро 
м пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц 
Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор,  
о.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 
 ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у су 
 од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало  
n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох 
ни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се д 
р се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде 
{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, 
нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи... 
и и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у 
но је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га 
овека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да 
 за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благ 
арац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је и 
они да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме  
ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платит 
истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превук 
о, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час  
се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се 
 лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ни 
вао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„О 
ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и нас 
диже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Ал 
ински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до мале 
ог се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> < 
о ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{ 
} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика 
чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силови 
чи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S}  
помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата о 
указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{ 
Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је ба 
ила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знал 
и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чаш 
"SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне  
ан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко 
рат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усам 
ити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властел 
 је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Зап 
"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору власте 
 убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца де 
окајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, ка 
и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи 
 је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љуба 
к.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несто 
 они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће треб 
еки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у слу 
ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чут 
о да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама  
S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја  
звади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно 
 и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да с 
се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то  
зове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на д 
мо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и  
рац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило  
ћи, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи 
га јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих 
 покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Сто 
 спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p> 
ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предл 
ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S}  
остојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте пошт 
жидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зор 
ај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића 
е задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p 
озна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кр 
.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачен 
а још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? к 
узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себ 
 сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти н 
ен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долази 
 која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S}  
 неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Ј 
но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали,  
јатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна  
е убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне ваш 
ојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у  
му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали с 
те ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна  
 тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави 
 кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражил 
та код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несре 
ш мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ е 
ло у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов  
хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S 
 више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна м 
у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко кр 
еди на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртвац 
а га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n 
а рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби 
ги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора 
ећ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, и 
ели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> д 
ао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље ка 
бине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан 
утни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радиво 
млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојниц 
давде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти 
е би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S}  
лекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис ја 
 њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко 
е затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остан 
ном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности,  
Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изн 
ад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Сто 
е сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</ 
 да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко 
сиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као 
о хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде г 
о је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч 
није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије как 
заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p 
ита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на  
ше. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — р 
рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као  
 зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје  
е — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом лип 
а га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу рук 
 n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну  
уд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само 
ртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p 
г прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са ваш 
колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он 
, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке 
епрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот. 
 <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити,  
о, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{ 
ше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бој 
е за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао 
и остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Г 
 украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору  
егов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, д 
ога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад 
у се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, н 
му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца 
опада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му б 
.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако мог 
отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да  
био; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи ил 
жију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шт 
ча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, к 
и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао дока 
 да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам 
ам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место ле 
 опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p 
 грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обе 
иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није 
Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слуш 
ад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! 
тац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут  
ши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотис 
ојих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n 
 очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане м 
ти неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим г 
 Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S 
и је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем д 
и синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова т 
а видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и  
p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко цр 
чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — у 
н. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се пом 
ови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој  
икну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити 
> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умреће 
{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад 
Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њ 
рата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина 
 и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n= 
то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p> 
 да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и за 
вреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој си 
 вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле ве 
ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни глас 
 и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звездан 
о! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насм 
онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, 
 залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш 
 је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком п 
грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице тв 
 гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звањ 
у Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним ж 
 скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} 
уда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан ни 
<p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши вер 
 чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте м 
а.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Б 
вамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва ч 
дости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао д 
 стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него дан 
...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тр 
 глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S}  
е као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога  
„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... те 
н сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су нес 
 доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? пита 
 дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спомен 
, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се с 
Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више  
ни, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав з 
</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пр 
и.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној л 
 зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући с 
 никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погл 
</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе об 
м понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме ка 
ам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила леп 
 побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као уб 
рома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> < 
та оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју б 
ли врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као но 
„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с  
 <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде  
 старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није  
ожидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изг 
ти напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрл 
авада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао  
на гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било да 
есвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зори 
заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицаје 
ио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна  
 није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана ка 
 речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер 
сти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели  
није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морал 
ред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и  
{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ће 
о тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајно 
ега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га  
ану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, с 
 и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> < 
ји је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранк 
>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, о 
ега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен. 
стали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им  
о не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и об 
о.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саони 
</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бр 
 сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту ни 
ир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погле 
ада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани пове 
јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна  
ек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио  
 са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је чест 
чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" 
у па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би О 
етку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац  
Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога муж 
 Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> 
 украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Д 
је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</ 
сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још ј 
исам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, 
 на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколи 
у задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова  
на!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону н 
 налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти  
а говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђос 
</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у  
аве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, п 
и да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше 
обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не б 
 јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Од 
ац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате р 
ал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћ 
мо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би мога 
е упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога 
пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и  
анко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница  
где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb 
ровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико прист 
бом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који 
дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни  
 језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у мест 
речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њи 
оглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћ 
нога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се ч 
} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну 
задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше ка 
и месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрач 
се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „доб 
евој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у уст 
“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се 
S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботим 
вори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брд 
едати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који  
>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш  
амргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p>  
гледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог нем 
p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види 
мен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb  
! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше з 
о; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га с 
јак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који 
д нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу  
рао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време 
дахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу. 
рогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p 
сам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам  
</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколи 
вори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бран 
њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла ба 
у те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да  
етим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше 
е био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{ 
утака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено 
а сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“  
 појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и т 
ле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ ли 
сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва 
, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико  
 га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по гл 
p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{ 
p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb 
нац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство наврш 
се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плаш 
е и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поган 
едим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја с 
ила кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукн 
ранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби 
едње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага ис 
p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим  
бореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n=" 
рно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} 
а положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml 
ање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на  
ма вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку  
оваца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би п 
>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у  
н становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата 
 седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> < 
теде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо  
<p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети 
p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам н 
 рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали 
 неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од с 
тицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! за 
 у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Д 
којнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p>  
ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Дед 
рзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек  
, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо 
етних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
анашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи 
, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам  
 забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у т 
ђете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи  
 и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, 
скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и тво 
ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да с 
но се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као  
ни воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S 
указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабл 
 Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија ста 
 знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју н 
/p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пут 
 као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} М 
 него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао с 
те.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багр 
ше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне п 
ом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живот 
га стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Ст 
одитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, кој 
 спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјур 
ном па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Св 
ни тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у тра 
 перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и упла 
е од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћ 
када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у вар 
пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата ши 
дине и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ 
а урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхт 
 и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке з 
то неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горњ 
им очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благ 
ри.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји  
ио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — в 
дној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, 
искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, ка 
га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као  
растос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путев 
ровели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том  
и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" x 
једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде  
Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" 
век, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам 
ладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кућ 
тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађа 
и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху  
ао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опро 
ело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, кр 
осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планин 
упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама 
у трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Коли 
 мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, о 
се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са к 
 идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих уда 
ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га 
ш боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се вес 
н коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта 
 оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Оч 
липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој  
/p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Б 
о на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам  
це тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико нећ 
ко куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n=" 
ниту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...< 
/p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу 
о. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестамен 
у драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> < 
рши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седе 
 искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га п 
сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном  
о је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је  
е љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једн 
ам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да пр 
стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„О 
ео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније,  
дновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне рук 
ди и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш  
„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме от 
лазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто  
еби.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћ 
и на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело м 
 ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Н 
их наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружич 
 воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица  
ем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу 
викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном стра 
астио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше н 
ео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је  
а и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху 
 Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори бо 
сиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напор 
лно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном дево 
 се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да  
јници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху з 
ојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорел 
адржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двор 
 љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сак 
да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да с 
у, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа 
почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети 
арцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин  
е но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равн 
рског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод 
ке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на на 
г ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неко 
драви их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео. 
 Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео д 
е врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n= 
му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да в 
 неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без 
о сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на пре 
 заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Б 
 поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — прогов 
дмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеос 
олео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164 
, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађе 
 n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код  
ра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био 
о она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен 
 јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевић 
, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је,  
опадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђа 
ао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђ 
 је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубок 
 послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чове 
а <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближи 
а ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио с 
} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, 
ска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Има 
S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не  
рив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио стран 
у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодил 
ргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спреми 
 покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем 
у у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов  
н је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коњ 
 <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше  
ахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крај 
ог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљан 
{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му  
уку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице 
за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за н 
ине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаш 
а стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осм 
густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена м 
 <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо 
ме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и нео 
сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин 
омислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и с 
n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> 
 тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упр 
, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце,  
еза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам  
 су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p>  
ао мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре 
је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{ 
а извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац не 
обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац иско 
на Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p 
ња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окоре 
а свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и не 
 хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез 
собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, ко 
вану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само  
ника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, дол 
е ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба 
ви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи 
 дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко 
 светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто на 
шао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном г 
о је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, ко 
тали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће 
а неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и  
Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник 
о бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад с 
би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја  
ст, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и туг 
ци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај ј 
 се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство 
о да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да  
о да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до г 
е ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па 
акове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добр 
не ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам 
 награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алек 
 ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>Н 
приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пр 
орам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури и 
а то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</ 
 и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — С 
 крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још  
S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну 
сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребле 
е.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет го 
им гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не 
е!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом го 
 да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп 
пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је ц 
е о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се  
а даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме  
убио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провла 
 пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„ 
сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка ј 
е ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој пре 
су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и 
Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се н 
{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако 
ори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као  
а уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кл 
воре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> 
 Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је н 
ка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити,  
 само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо је 
амо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — до 
 села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ј 
е свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је д 
 „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} 
и бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="ch 
 гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натра 
не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши стран 
, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуш 
ехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љу 
ле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд ко 
ам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично ос 
у џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрв 
м крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „лова 
3" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио 
 Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ло 
ћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им 
ље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече М 
и овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле 
ове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце с 
ра суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је 
е мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у вар 
се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се  
бешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p 
 заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу 
богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин 
амцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведр 
ниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изглед 
апред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка ск 
убопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да  
х у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљи 
 јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> < 
осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо 
ави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гле 
кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде  
} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како ј 
ди.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И С 
плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S}  
>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи. 
ле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по око 
па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете 
је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се  
рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p 
{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за  
 Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био 
ти..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар с 
<pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chap 
па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито 
о их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чува 
очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Х 
едо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — од 
 страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, 
ли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Изв 
ло даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p> 
ва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као пома 
одругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> 
то трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропо 
утим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ћ 
.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и  
е да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не С 
га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се  
аш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да пр 
бро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховањ 
оп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић  
е стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што д 
њем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет  
стати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити,  
 рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да с 
во и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет  
она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени ст 
ром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкива 
</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па изва 
к наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он 
а да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне но 
а вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у м 
 старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама злик 
 прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се ок 
ш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот  
оћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стоја 
p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико мин 
пчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да 
за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па 
b n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао чит 
 брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ 
воја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази 
која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом 
>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! 
.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта 
о беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ 
ни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по з 
е му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињ 
з.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чу 
 у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих. 
дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мо 
че — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац  
p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и ве 
друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? 
о заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао  
лну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу  
о, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад 
а укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче —  
Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био б 
} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми зн 
 тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, 
ком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и к 
ти.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима сада 
а као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово пл 
ашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у  
ио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ј 
<p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — 
ао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} 
оже замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљк 
већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И так 
ије — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, 
{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се р 
ом зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном б 
и глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину изв 
познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње  
ад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подави 
овлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечиј 
а као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна ку 
Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, 
уба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је г 
на, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застад 
 у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца. 
Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из по 
огодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морад 
е га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља,  
сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се у 
, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „ 
ањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се де 
ре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не  
усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало  
лесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p>  
е од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори х 
ем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговар 
ивети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоњ 
 као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препреден 
пут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораш 
ознајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ 
па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче ка 
, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јеца 
страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг н 
ога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвес 
г загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред соб 
ну.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тиг 
е поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био з 
 брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S}  
 <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себ 
} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељ 
гледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано п 
пштинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, 
 на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попа 
оје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да ви 
е се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако  
 људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње 
адо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна 
ом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или о 
м стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака 
зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> < 
но овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се најед 
изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавд 
у нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„ 
се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то  
едне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошк 
азиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ 
м криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у  
! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо с 
онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беш 
т сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га  
бом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме  
е обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам  
морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састат 
<p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе. 
ко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамен 
ешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на  
опло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше к 
...“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћут 
осиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет  
о воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> 
могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешава 
 свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као ув 
ужи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пруж 
ла вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоћ 
 нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љуб 
</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема 
пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражи 
у — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на др 
 <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стри 
ога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, н 
ац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мир 
 сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој 
тојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се  
 и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу 
е до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходни 
ног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и 
у отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљ 
ње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корац 
та, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу  
а једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц доче 
авирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p> 
 нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који ј 
 пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком  
ивена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Виш 
замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено 
убављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само 
и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута  
а столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља 
о су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од гу 
 упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као  
јанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну 
се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа  
ан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца 
 самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну 
и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти  
ић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин  
Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и ле 
мињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наст 
ена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је 
наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порум 
 њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим г 
 село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размак 
у машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић  
ао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче под 
риповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да  
 прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по 
, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" 
сплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа к 
 за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n= 
 се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — 
 спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем н 
а, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече  
S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не и 
 брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тел 
 клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> < 
се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кр 
 са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа в 
тро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретн 
а малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишин 
мо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, е 
вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје млад 
а ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, а 
мо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма  
> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се  
<p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S}  
 ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудови 
онимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разг 
> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него 
ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мр 
 занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут н 
е ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницим 
лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одг 
д бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није зн 
.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„Т 
ко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али 
рчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — прогово 
асном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растан 
амо што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићи 
 И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и 
еме.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило  
>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — ре 
асмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата  
се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку ка 
ам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи н 
н благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело  
жидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио 
ло, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти о 
два се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стр 
</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо 
гуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се ов 
је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповед 
као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени с 
та сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је  
} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са ч 
ично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на ст 
се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој 
као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане. 
 је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га за 
} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима 
 отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу  
заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто с 
Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами  
зима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш с 
аље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу  
pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му им 
 завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса 
е тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже гл 
 па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилич 
ј намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно,  
<p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило пис 
еран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Прек 
..“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жб 
левету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му с 
орачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња 
е мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се  
 у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p 
можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са ориги 
љка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да  
тра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небо 
 као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не раз 
ећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави и 
ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</ 
>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам прав 
а један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викн 
бе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима к 
ка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту за 
цеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо  
вати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невин 
 — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија  
бма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који 
тао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанп 
земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свад 
еднога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави з 
 и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озб 
 једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</ 
цу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се в 
уго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што б 
лица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћ 
да.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.< 
 савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати сам 
богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у не 
де на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском ме 
 слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“ 
 догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу 
 а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напољ 
му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док с 
 седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бог 
, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде  
 пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући  
 у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено  
зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисл 
аци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није  
и. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну зем 
и јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па 
трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несрет 
о — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти з 
де је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да  
 речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропниц 
да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату,  
 црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено  
ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан 
 певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко 
лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети  
ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу сво 
ад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведо 
ове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зор 
теде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави со 
ли ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из са 
да подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево  
оње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано 
незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} 
родано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам м 
је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p 
ута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме ује 
умњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти с 
да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који 
једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан. 
 језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињ 
Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, не 
у је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да 
..{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче 
едно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.< 
 викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, го 
ље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој п 
ишта дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} 
дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома 
и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења  
авља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код.. 
аже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко уп 
ом загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, св 
лом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Сто 
 Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! по 
му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—7 
S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз 
ориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто ниј 
ехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до пос 
7" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} К 
запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко.  
е бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и ч 
тићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га 
неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не 
азјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се т 
ро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да ј 
/p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руко 
 после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим сто 
угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мис 
кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови г 
а и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у ма 
криваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужев 
— рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, ка 
едне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p 
 далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други  
 спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p>  
у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село 
одне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазит 
ушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени!  
чи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене оч 
 га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе  
још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда прене 
исак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фу 
 и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта узд 
ан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи  
де на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађ 
д нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекс 
е по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху  
роговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу заг 
аца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чел 
Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом. 
о, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио не 
малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и 
 непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живо 
о да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, 
а нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисм 
е за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и п 
} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његов 
> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — 
есторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече стара 
 после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено к 
е стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио,  
лим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидар 
 потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на 
вицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челик 
а дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, заш 
то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослет 
иља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овам 
ио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, уве 
се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи 
 са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивот 
 из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац не 
по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње си 
аца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> 
не и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог 
е нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од кој 
..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо  
справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче 
 свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло п 
е чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару в 
тре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове к 
беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, к 
 његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, про 
рудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бл 
и могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах от 
сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само 
коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгле 
да је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбо 
веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младић 
b n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зо 
 од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</ 
ачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, п 
рмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар уб 
дња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> < 
иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у сл 
 у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да вра 
страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред со 
но се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S 
уд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатан 
пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку к 
угме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мр 
у.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — ре 
уд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи 
ислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.< 
.. да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци доп 
ајзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, 
а о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у  
као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну 
о да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> 
Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице у 
која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га кр 
> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво  
лу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, кој 
 занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах срет 
и.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а мо 
рац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога јез 
во <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом ра 
 спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, ни 
два могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, 
чима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, ко 
приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тав 
{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, ста 
смејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао ч 
 живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли  
ут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред јед 
минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унак 
снило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака н 
је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — реч 
итати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кр 
н је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро 
“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним п 
, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је —  
и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у  
арово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А  
уд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и млад 
S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудн 
 „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра 
и и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком 
ане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу 
е куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево  
овили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајка 
а била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стар 
 како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико д 
</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n 
скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну 
ати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад о 
та у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али  
 да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше зв 
 било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S 
 Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S}  
ком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име д 
 поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто вик 
ачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља 
анпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окр 
полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбо 
анко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салети 
руга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кол 
болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p 
 ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? зап 
ледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“< 
, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно друго 
 на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисн 
 хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. 
оло..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да 
и да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповеда 
 лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше 
ти.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред 
 и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну 
оји покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред нек 
је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси  
ај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у ч 
ушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под јед 
љка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и и 
радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли ј 
изу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џ 
p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му п 
 поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p> 
} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка. 
„тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је ост 
ао врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир  
ом гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам по 
 се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам јед 
о у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док г 
 се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају т 
ла: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже гла 
да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете т 
ај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеш 
нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти  
пут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне 
а.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени 
стати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло доб 
 чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из соб 
се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.< 
у у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора кој 
 да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опас 
ожу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд 
/p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ј 
ли се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без 
ња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљ 
о по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје 
дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи 
 ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и о 
е мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — ре 
ају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Сам 
као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђ 
зи кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? уп 
ија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац 
га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> < 
д оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишин 
 када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се кап 
шта се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац д 
, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — ре 
ине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам си 
 је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гр 
} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред 
уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћин 
реста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика,  
а, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена  
га, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одби 
е тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као  
свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за 
b n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра 
рочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне м 
а није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, преблед 
ојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мор 
још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма си 
 млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај м 
 заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекн 
не хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана после 
 се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све с 
 Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним 
ам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„З 
гледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звер 
м, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па  
 викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ  
о да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S 
 је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао 
е речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какв 
ао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и на 
као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма с 
ушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе!  
 који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жаго 
/p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојан 
„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! позна 
ом столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке 
</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче де 
ху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда,  
у на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну 
че Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година дос 
 сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад  
цима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно п 
 тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад сп 
ироки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакриј 
снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрште 
 зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен си 
адост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а  
ритисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле,  
та.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закон 
 Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На ври 
ар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има  
 тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта на 
 траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У 
рт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али ни 
шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише 
ног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се  
 се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло  
ј пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени 
иви! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно 
скрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталим 
>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве с 
бром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.< 
асности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и пакле 
је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је в 
ио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> < 
 још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из  
.</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S}  
е ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p 
споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш д 
ко пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“< 
 сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„ 
онешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи 
преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S 
а мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племе 
му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне:  
ћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом  
пет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сн 
им јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напољ 
че и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта 
ко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бле 
је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Б 
ближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево  
о ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засе 
их јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама у 
 и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.< 
 као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, 
иди свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као 
раг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, бац 
подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба 
а столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше по 
о на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и п 
о.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се  
ећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли  
ра.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа  
ник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио  
у своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоње 
иље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим п 
ак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је 
 више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделав 
 од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду 
о.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, и 
д дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби,  
и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је  
осподара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар пла 
де но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи тер 
 тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и зап 
усам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма 
етица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увук 
ој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу  
осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао,  
аш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насме 
ку собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме ре 
 гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </tex 
 мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бач 
аго лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник 
 <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ П 
десет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у  
е се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострук 
 дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти 
ене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан ј 
Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Ст 
ји су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скруше 
ше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћ 
љубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му  
м пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник 
а <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гл 
сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се кре 
њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних. 
ог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг 
ди су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се  
стан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је же 
 и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади госпо 
ничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учите 
њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!? 
S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је 
јест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи,  
 спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљен 
ла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна 
првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан  
но у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје  
јанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али са 
шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није  
на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен 
овори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да зн 
е и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да  
а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљ 
лазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нес 
обом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лага 
ао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, з 
</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже 
робије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели  
пуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли. 
је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јо 
„Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја  
вај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од 
а и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Т 
тео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одаг 
е напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, а 
е ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет. 
ајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и 
а сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега. 
.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако за 
и мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки уби 
а се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си д 
 тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и  
ружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„ 
ј велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на она 
остадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се про 
едај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораш 
{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше ј 
ио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S 
лед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пре 
..“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и ма 
вље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати с 
ђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га  
ворио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако вес 
у имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши М 
 ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи од 
ом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео  
ш усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече стара 
чи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам ос 
 пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опа 
образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и вик 
уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод  
 рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и кро 
тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси г 
ри руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> 
 у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога из 
{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету:  
бавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
вље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — за 
а, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сип 
њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше 
на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни  
и, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки св 
а то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</ 
убма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А д 
астане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани 
 своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра  
ио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари вл 
...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она 
.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледи 
ти: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и гр 
уца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан гос 
и знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад жен 
инули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојк 
нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p> 
 тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из к 
ни, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам с 
ако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већ 
..“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођ 
том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из  
данпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитиј 
 се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из 
че да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је закла 
 шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром 
 n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле 
пита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко,  
.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени  
лого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избави 
уги извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као 
p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема д 
туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и д 
арчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плака 
лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљи 
ше говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Б 
дао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда  
е Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благ 
рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајност 
акаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p 
ца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небро 
.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на јед 
а врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекн 
 горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва ч 
о.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не  
д је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</ 
бијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, по 
 спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у  
а погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> < 
 у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава по 
ату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило. 
 скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда  
е довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пр 
згуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранк 
{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насм 
сто...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених 
p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да  
них падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љу 
ајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, с 
еде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита  
 ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљ 
прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} За 
унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се 
лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув  
реко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се при 
 удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући м 
мањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљк 
лазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове 
уцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одку 
</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.< 
 да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се њего 
новац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то 
куд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражит 
 разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањ 
 Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими  
едајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише страж 
> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје мес 
 седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са  
ао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није им 
ац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Б 
 приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим ту 
мену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби н 
о.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ра 
едео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар  
ћ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ 
кривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро 
кајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одг 
ки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ 
ржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озб 
. тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића  
 какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да 
 ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути 
као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну  
, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео ту 
ц. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји к 
Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."< 
хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мисли 
 клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био п 
јури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Але 
...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се ч 
као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже 
а земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчањ 
 су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спа 
 дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано с 
шао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син  
 се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“ 
привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо 
 овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мил 
ад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — 
ова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад  
седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бр 
а да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га  
х Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем св 
што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранко 
у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па јо 
адост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у 
миља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на ме 
Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n=" 
коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људс 
n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту 
57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда  
а могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том  
шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи до 
 нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, г 
есетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдм 
ше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина 
на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез 
Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање 
опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки 
.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би ј 
астиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне  
му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква  
азим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно на 
м.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долази 
оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се пог 
/p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш глед 
претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> < 
 га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташ 
.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме  
е у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах 
риску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па  
астово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвор 
и, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у мој 
тарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> 
</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црн 
си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p>  
од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S}  
 у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори с 
кић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Сто 
донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се 
 рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и 
ечи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да доз 
абрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и обор 
/p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео св 
лавом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — 
“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двоб 
а се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван  
ајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не 
На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на з 
а.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше ве 
ку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше са 
трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му сев 
право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <p 
! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имен 
 се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу  
ан какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p>  
 Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и по 
ца прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и ше 
 рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, кој 
но на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиља 
ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и 
је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тр 
о дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а 
велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за крат 
ин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и д 
 прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убо 
Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је би 
о чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме с 
м на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих 
отрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд 
 био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро к 
а.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један о 
 испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хај 
зу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како б 
Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те 
е пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца,  
ма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица  
че старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за го 
 дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важн 
ор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и 
о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако 
идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126 
истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијен 
сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је о 
Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у 
 се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликов 
озор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше сумо 
ј дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев таја 
пнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је от 
— заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter 
сто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-дв 
крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим о 
 одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити,  
а земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је  
благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем ж 
} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједа 
адовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах  
е да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила 
ин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} 
 пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се 
едаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„При 
укавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву 
чујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах о 
рат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! вик 
је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или 
аљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, стра 
х груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица 
лно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</ 
пасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кн 
рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао 
! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац  
 развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати 
 <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза 
би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше п 
орачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред оч 
 блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па он 
о беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени оси 
по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</ 
Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господа 
е свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зориц 
нути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као з 
 дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се,  
уше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ ми 
ко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела с 
 неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са  
бици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и 
едну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у 
ити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и н 
ом гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из 
а отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је  
рођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво  
е великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње  
 у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела све 
ма је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Ст 
ском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у 
да доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута  
ле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао 
е видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и бог 
з собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезариј 
о топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати 
у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S 
 да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, јо 
чи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се оба 
 мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дањ 
 У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као 
а је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који с 
 Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила. 
 је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти  
 младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p 
 пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њ 
p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</ 
<p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се  
 Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плеве 
риближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96"  
жидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа См 
о срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да  
тављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању стран 
“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и уми 
к но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благос 
јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="1 
е било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Ст 
воје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapte 
 живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опе 
дило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на  
мати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p> 
е, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек пос 
з детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти ма 
ма и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју не 
је му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли г 
убљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно  
> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако ве 
још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је  
 са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало во 
 шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, ко 
лиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. н 
ушу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па  
 и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p> 
ан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да 
 своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од 
зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да  
 врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> < 
ледње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био гл 
ти.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала,  
е и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се п 
у заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћи 
ише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја  
 капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао 
д је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Б 
нчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми 
п Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу моли 
какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњи 
јао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само то 
, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је 
риповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и д 
дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошк 
 сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила л 
ом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу 
<p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Бож 
ј помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не  
 је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћи 
си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао 
е наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ј 
о.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Ста 
.“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри прија 
реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и за 
а! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин  
ом ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био ј 
зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не с 
уше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погле 
д стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут 
„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојни 
звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добр 
 није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као 
 мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је. 
нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Тво 
јест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </di 
иш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најсла 
сец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чи 
воје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при ч 
 одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и с 
 Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тог 
еје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; 
ожидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој 
кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, с 
та те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче ста 
потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту 
проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још 
 гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! ј 
и, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке  
лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког  
Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја н 
ља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита 
 креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутр 
: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.< 
чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му зад 
маћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и  
 гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Св 
ао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут  
им, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пруж 
сак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, 
нио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Мирков 
се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о које 
рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било. 
едно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко 
лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв удари 
ав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Б 
а његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на доса 
ри сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>Посл 
било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, гд 
ључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S 
м руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљад 
 неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој д 
ла у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по  
црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече с 
S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је к 
ађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом 
упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир  
е проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе,  
 тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очара 
пе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад 
т птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је с 
у још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем посл 
 али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она дво 
је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до 
ацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој 
S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути 
е?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њ 
 опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњ 
— на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти  
у кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.< 
.. али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити 
ишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се н 
угом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна 
војим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке неде 
о сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, 
ружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је бога 
 истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
м склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зор 
ожидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том п 
пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца,  
нажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде 
аста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> < 
ио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих ту 
стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну г 
амети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и 
 и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрив 
та, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи ју 
озора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није  
 свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога ч 
идила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Д 
уо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по к 
едајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослет 
 лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, 
p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разн 
 остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> и 
 у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="12 
ња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад с 
/p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну с 
p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата. 
p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p> 
<p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко 
ње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе о 
џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се н 
онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента  
да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>П 
и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође н 
њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беш 
ош један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се. 
о остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После н 
 на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један таба 
ти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било нап 
одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше 
собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гв 
 /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем 
плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико с 
вили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спази 
а.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> 
</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам л 
Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе з 
>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S}  
угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.< 
кавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана про 
ца, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи 
режуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако д 
ише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљен 
ати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и 
ила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S}  
По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа  
ељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова плани 
д је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говор 
ори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим. 
трила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n=" 
скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним б 
питкивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да  
и ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу  
љубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина к 
ват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разг 
ом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће те 
г сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло 
ва То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} 
ху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише 
 <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда 
отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, н 
перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати м 
квом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељиво 
ово племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођ 
ад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председнич 
божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час,  
од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима от 
 клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други с 
прагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра 
на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу. 
иш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестам 
дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима р 
пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога 
оња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још 
</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом  
> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Мил 
а, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму 
иром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учини 
ик, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара ос 
диже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупц 
е дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоко 
е несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма пораз 
што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и  
бије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требал 
S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очек 
оново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p 
p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — п 
 нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му ч 
а га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разум 
е трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} 
арац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад  
акве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу 
 дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на 
, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га пол 
да извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу 
 Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом  
тим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна ти 
оју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и 
 изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је 
 сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче  
уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица  
ост, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb 
рана не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почн 
шта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку 
вом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на т 
рошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам  
доја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о 
ари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Фил 
о — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га уб 
 прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргу 
о и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек с 
том месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у б 
ује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укоп 
 све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по 
бразина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си 
.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће неви 
 чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи 
 и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га 
бно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка  
ки, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две ст 
 тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима,  
 унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на је 
о старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и т 
 старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрек 
еда, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p 
 приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућ 
актио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве ки 
и — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек  
ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо 
ило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојниц 
боња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодил 
 њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки но 
мац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један 
> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сеља 
че не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљ 
љани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} И 
ош какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међут 
ога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је  
седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узвер 
 помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло пре 
аде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на  
овац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p 
ме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је  
 па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и ис 
њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши речени 
дмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брз 
о разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз  
е са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лак 
ложише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику 
тојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од 
шкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре уч 
p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <p 
оњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Об 
овори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минут 
и чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се 
клетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно с 
 стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ух 
ише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Ста 
а, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како  
збавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Он 
 Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтах 
ледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше:  
{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} 
 врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био п 
ду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{ 
е ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише  
и си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухап 
 нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један с 
о тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробн 
ет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да с 
 нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</ 
 испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу 
очита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Б 
 на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, ди 
природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне т 
онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер 
.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је кра 
олесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—пр 
прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у  
 то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг в 
озна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац 
боње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изи 
умљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више  
је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и боров 
 грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="3 
е.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником 
говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, ви 
о јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и ч 
амо би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му нај 
 сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса 
засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти о 
.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> < 
во ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га 
су, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју  
кочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, 
осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега 
S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из 
и приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, нег 
ла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута 
 да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да 
тила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаћ 
 „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти  
ке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако зано 
е је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдн 
и — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, ди 
ледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако вес 
обро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, ск 
{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је 
евојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао 
лијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћи 
старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запи 
и свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали 
за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — ре 
нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћ 
ти метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико ме 
 тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и  
...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наш 
није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну рек 
ке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где ј 
, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац.  
Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и  
 онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкив 
је погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n= 
и јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, в 
 дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може б 
рачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} П 
кодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да  
који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе ниса 
 и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто  
нару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруме 
а...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да 
са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говори 
 чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута бе 
идео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас  
 Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог 
сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу  
итао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је  
стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар ве 
 другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује 
<p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки но 
у имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмљ 
столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p> 
да у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док с 
 и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би 
 од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакл 
„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам ми 
сам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити д 
ства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да гов 
ља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанств 
аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио. 
миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача 
Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да ва 
 паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина,  
.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи р 
сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? з 
„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да  
> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, наст 
је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p 
<p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао 
дкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру. 
ше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; да 
, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи  
pter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S 
жидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је им 
p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја  
ан му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропо 
> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико  
, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb 
е именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже 
е сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрању 
ржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога 
ај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој с 
ње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи прек 
да наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се 
розора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бел 
оје је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из ст 
чи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као уто 
еђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{ 
 грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„К 
ри Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Ст 
в је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрв 
код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен  
ра (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! ви 
и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и 
 <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро д 
 у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац  
ање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ућ 
енадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p>  
ла, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад 
 овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела 
ноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нем 
беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болест 
ац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је 
p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора 
о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и ста 
 блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? ви 
но убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем. 
га брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је ота 
} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полица 
 се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S}  
 <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S 
о плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му б 
..“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даљ 
м или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на тор 
шку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве 
 Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад  
ћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио пра 
о гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу 
— рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у друг 
а ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду закле 
ема дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово ч 
{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и бр 
ла заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p 
далити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходни 
о? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја с 
ко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бл 
рене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до 
пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си тв 
 натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</ 
 и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољч 
савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" />  
м сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој с 
{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</ 
све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка С 
пасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p> 
али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад н 
ита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник  
у своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па  
одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгл 
 дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сеља 
езданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта 
идиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из  
д њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори  
љним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, п 
принела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јован 
ало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам  
ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, 
а образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се ст 
ао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и за 
ац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје с 
каше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху о 
дазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо 
 попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозо 
рио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени 
 нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему. 
и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наобл 
околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепе 
к ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као 
о мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам 
 и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидар 
асно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући 
а јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој 
ица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p>  
 <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напо 
викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше 
а за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме пс 
е превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га то 
им мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада и 
апат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за  
адић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме ни 
омрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се пр 
 мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мо 
 не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао 
 врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог,  
д тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S 
 за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једн 
ио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
днети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче  
богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламт 
.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се 
једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би м 
песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га 
рила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</ 
ше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља п 
какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагн 
поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим ск 
 мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи 
јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге 
омисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом о 
> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиств 
 видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо 
апоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно;  
ати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити 
увањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{ 
ије дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранк 
е разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Ве 
нуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! 
амте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма пог 
је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шум 
 наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обоји 
ењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господи 
 овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као  
бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечит 
ка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језе 
Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером  
е придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p> 
м прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно л 
па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брад 
 гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Сто 
у „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погл 
четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури 
ти воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега 
ика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху 
време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним в 
<pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина  
/p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у ј 
тона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње н 
 око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} 
мах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче г 
p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдн 
нку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло 
сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и луп 
 стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стој 
љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна  
говори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрл 
ост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за 
ум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром о 
 на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и 
резно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је 
ем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! и 
ислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb  
оказујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — р 
анко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„О 
помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко  
, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и поква 
 беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале 
а који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара ч 
божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p>  
 он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изв 
ред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну пр 
нпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам 
тане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</ 
и овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гл 
подар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био ј 
 у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане  
телин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђи 
есту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од дво 
Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. 
.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се  
у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и бла 
ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање 
на? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одгов 
нко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумња 
и ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторо 
га човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p 
 гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p>  
рзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита  
искује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи прати 
боња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак  
ао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене  
 а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певач 
 и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га тр 
аоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази 
поче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума 
у ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра јо 
е својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искр 
а влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ко 
евид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда 
них? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потреб 
оново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљ 
</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад  
одаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато 
ости — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за 
једанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му 
ени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p> 
p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S 
шају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био,  
 их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала 
ојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту 
та их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} О 
тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окрето 
ој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је  
лазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића г 
био испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> < 
ука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим бог 
н се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се. 
рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p> 
црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака  
 браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мо 
 би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву ма 
е.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи  
е некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам св 
једанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут 
 прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени вра 
“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на 
.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који  
ак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се 
е да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах поз 
брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити он 
 је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди  
Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог н 
еш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу  
, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скр 
о кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>М 
ранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари 
отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, 
 се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" x 
 се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми  
мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варош 
поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго  
} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора  
ао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна 
естих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да позна 
ик у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! за 
к прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Јо 
 ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако как 
у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p> 
лази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам  
ите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече млад 
полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уваж 
 као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеј 
обивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе 
апита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промр 
е као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросн 
pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеш 
когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb  
<p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи.  
</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пруж 
.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} 
 кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p> 
ака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено п 
аграду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса 
их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам  
су скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p 
 да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци допис 
у и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале  
чнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је п 
дем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ов 
/p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај п 
илна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</ 
ра као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{ 
 буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење примети 
 да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био 
 веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слобод 
му.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је го 
 ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чист 
пала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених 
мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орил 
 с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коњ 
рно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио ам 
 га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат а 
.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је би 
> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио  
се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у 
 за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, ко 
 са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! ра 
ла одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где ст 
о несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у д 
После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговор 
уци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред п 
и хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци досе 
страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње. 
 познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацим 
 у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора  
апињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубав 
у, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, поз 
у, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеб 
.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред с 
еца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред 
ркеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу стар 
 хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је  
{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} П 
тане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада  
ић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зе 
ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на ј 
право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка 
p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћ 
</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што сар 
ћи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да жив 
, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био м 
вешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се гр 
ворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} К 
, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је б 
ци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који ј 
д Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер н 
илато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих п 
пази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво 
 воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S}  
амртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Ј 
анемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут наг 
евито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори 
ужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на п 
а странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? 
 грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који ка 
енуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се вр 
је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста к 
бледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p 
ојим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под ов 
, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте,  
ао да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а к 
слила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врат 
која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумско 
ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окре 
како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о 
тати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет г 
 потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знал 
до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходнико 
“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута к 
ије ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у р 
се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођ 
Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу  
о да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И 
о и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенс 
.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да 
аштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде наш 
роговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти 
цем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је 
ажим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он зашт 
паше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака  
> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац н 
 дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их 
овом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне мук 
е жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога 
 тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p 
Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, 
и а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после п 
аклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо о 
 и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се  
уо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да 
хотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — р 
 дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S}  
слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо до 
 не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онак 
Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S 
кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је 
да као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чел 
укама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, 
 дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат  
ош прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску соб 
му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — про 
</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде н 
 довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нов 
 му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у сел 
им гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од  
д собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> 
екао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе  
<p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп 
ак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пре 
ора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па он 
утаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околин 
еког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са он 
 Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? уп 
е плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојк 
 онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? 
дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, је 
риближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и та 
> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једно 
кратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, м 
риповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка  
едрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p 
благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за 
>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка  
 по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се и 
 прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} М 
осиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се о 
и Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као ск 
кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али  
ао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо 
лицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} М 
о жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ев 
да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов до 
а човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ с 
дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти с 
 Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година досел 
ару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког ско 
цови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> < 
ше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> 
еко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p> 
а дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога д 
Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше дво 
стелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у непри 
 „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се о 
 чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред  
ећ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуца 
другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љут 
ора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не син 
 сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола д 
ветом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи  
али да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој ка 
 соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бац 
.“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти на 
 све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на з 
</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад  
у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и јед 
жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури п 
ута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби 
тарац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљ 
е нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао пр 
 муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о т 
з неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку  
а нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ в 
нда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњев 
ц? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у  
пет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали 
 без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди понов 
ога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на гл 
вечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог  
неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са 
ст сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, св 
 могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у  
шним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљко 
куца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меко 
о је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, 
и, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало 
.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, 
ховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао  
, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу ми 
ем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч о 
о други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени. 
 и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропош 
олико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која 
бледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзах 
као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, к 
 до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да ст 
ног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их 
мни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас  
и.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха 
не околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља ро 
је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци  
емирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено глед 
е Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређ 
!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и наст 
шим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и та 
ц и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице  
 на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отвори 
 из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као к 
еко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар  
м животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и к 
 му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело л 
замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p> 
мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и 
ао да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаро 
ке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећ 
рну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свак 
кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју  
ој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане  
сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамн 
у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се з 
већа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па к 
је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је ч 
 као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва пр 
ој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се п 
его да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S}  
вати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још  
и Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов  
" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> 
ко ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у ве 
смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса  
ве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће 
на да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Б 
дим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао 
ваца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула о 
ати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава гор 
р си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жи 
 гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашен 
ко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате 
да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставин 
еше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре 
 „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити мога 
?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи  
шла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим 
ом отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и раз 
 шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично п 
брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом 
им корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај н 
ак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо  
еса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене  
домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и дос 
очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: 
.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Го 
ни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на  
ком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно жив 
има су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их  
д се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је пра 
у вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живо 
ше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну  
 говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p 
умарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд  
, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у с 
 за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху власте 
агословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у т 
коваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких  
ери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запит 
 унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>По 
ру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бра 
 је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе 
> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати  
вога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од  
вој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16 
део.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зо 
аше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини с 
 да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна вр 
у Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним б 
} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Б 
еху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капел 
се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво с 
асмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичиј 
ги него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по ч 
ранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говор 
ладаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, п 
јбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столи 
оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидар 
воја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пр 
у прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да 
аком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задрж 
д својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" / 
гао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуру 
>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље 
јан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и  
а тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је з 
је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши 
 уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутр 
и кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дош 
пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годи 
селио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер  
икне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе,  
 наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а др 
м.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једн 
јана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p>  
140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на јед 
е усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу с 
„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Г 
 тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече де 
Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."< 
 разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би  
p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам примо 
о гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код те 
ња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ниш 
што га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог  
еко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена  
вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бада 
и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, ваше 
р ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те 
ак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда по 
уба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига,  
 учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин?  
Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико.. 
 који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на 
амо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва беја 
....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоуч 
Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази. 
 има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више д 
радио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао < 
 свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме дв 
 је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведр 
ве доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собо 
ог лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у к 
 Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и о 
дао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старост 
лактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери 
 сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљ 
ине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ са 
звијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио  
, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био  
 — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да 
икад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толик 
е лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у 
два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узра 
 је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно  
ста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и 
икад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари 
 пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као 
буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> кој 
бична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„И 
 се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насм 
 сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{ 
е сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам  
пи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц  
Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледил 
 После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио 
ме, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље 
 и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми им 
мали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад н 
адити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крв 
 Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања 
га вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се из 
еше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем  
о распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе. 
вде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</ 
га бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве 
{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби 
е...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после ду 
кве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> 
т деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено по 
као гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и нес 
"134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} 
н, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неот 
 неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све по 
>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је 
p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи  
ивеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћ 
уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајли 
а у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека 
рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо 
покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо с 
 и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура к 
 положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је  
p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мога 
chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече. 
ри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! н 
ам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и  
нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на дру 
 потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да  
 хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда  
о диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајав 
чуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p> 
</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробу 
ал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож стар 
нчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до са 
/p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим.... 
поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња пок 
уше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бр 
 Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху с 
а их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трч 
а чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао  
 детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет 
/p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста ош 
на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ј 
ио својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p 
рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје 
ају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно др 
те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну 
анио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојал 
г, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! пре 
га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прил 
ада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да 
о,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је 
 рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу 
да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац 
дило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да ни 
о!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S}  
а да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</ 
е вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запи 
 продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зач 
ули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. 
— почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убез 
а, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Жи 
нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незн 
 наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја ма 
о и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се  
тојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружин 
 удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за ти 
 прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио 
о на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише че 
а за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгуб 
жидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољу 
.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са цр 
а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на д 
авете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питањ 
крете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу со 
ш дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко св 
 милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га друг 
о на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили к 
вео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж  
одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изнена 
чкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху 
 излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе 
 у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која нап 
цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш весел 
у и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да н 
ну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би  
р јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ства 
если прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као 
освира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хи 
ћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва с 
опастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се з 
ар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која 
са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд 
ар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на јед 
осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочит 
уо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само ј 
кучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда 
е хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакша 
да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — 
 зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бит 
 јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здра 
Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но к 
му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само дво 
ено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се ув 
уо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умно 
да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, 
ају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не  
а, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело  
боња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p> 
и и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам 
а каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да  
злепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа н 
на и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гл 
и образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти н 
тало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну уп 
у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Госп 
а сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{ 
та.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери. 
њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно  
говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час 
 ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет п 
 има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад 
— одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и ка 
који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо 
 посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепов 
носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим пл 
 непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће 
 <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху гото 
е и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окре 
<p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је б 
ранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умр 
у.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час б 
иво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници т 
 на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленк 
 убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само с 
 кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љ 
ец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико ко 
ог лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били бога 
уо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске оград 
 живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са 
 али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и види 
ћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у вра 
скези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се 
араху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи  
ју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа 
ше као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман згра 
.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је  
одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас  
а сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} За 
онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, ост 
плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је г 
ао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође 
 помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> < 
чи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмогл 
 му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — запов 
напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али 
лива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се ч 
иште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га  
ше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи 
тима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац  
као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом  
има зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се не 
нчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</ 
икоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, к 
.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и  
 у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута н 
 сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој к 
</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се н 
p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да ј 
зу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„ 
је, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало 
Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је б 
 Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени  
речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам ма 
ило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох д 
пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за рук 
руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду  
тмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из 
 га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрли 
и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу,  
пе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S}  
десет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми 
 неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан за 
му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између ста 
p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Ваш 
 ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити д 
S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледај 
 Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине ра 
кочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p 
ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте по 
 и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У  
одило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох 
 наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда на 
 немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p>  
затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S}  
и „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет м 
могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} А 
му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и 
 последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна вр 
о да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S 
ромрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p 
 за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p> 
ше што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, 
— Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „З 
S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их страж 
 собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као д 
 затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади  
 која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викн 
> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{ 
аба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше  
S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стоја 
оћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио с 
ше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњег 
под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ј 
 врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ ме 
лико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили  
гу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио ј 
</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слуша 
 је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хех 
наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тиш 
/p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S}  
зина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p 
био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва  
 — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се ук 
знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је гото 
 на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од с 
уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво прат 
анко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут в 
<p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше 
дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа 
ите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погл 
<pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, у 
еданпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Ка 
е као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имал 
љака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти 
 бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зар 
беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одвр 
словио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1!  
њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као 
аман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки 
 садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по 
 на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврш 
не са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није гов 
 изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишт 
{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесому 
рмана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — т 
павају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави в 
према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога  
апита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један бр 
ше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на ј 
д овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше св 
нце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бо 
оња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којо 
 Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} 
господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња п 
авог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? 
 му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрх 
и к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у ру 
сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута 
. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ни 
нда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div typ 
ешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану,  
ивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? 
 красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од м 
ише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте  
мац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд о 
узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима б 
овори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати  
се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опа 
Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{ 
 ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше. 
се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попади 
ад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јов 
огодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречка 
а нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он  
си непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штеди 
а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окре 
ор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутн 
даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесе 
 Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекс 
и се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, 
м оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ј 
ло је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дан 
ом“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се н 
м, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег разми 
двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови двора 
 <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошиц 
ад имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богат 
еља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несре 
 је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> 
икне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, гово 
и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је с 
е ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако н 
лутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите  
ртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице  
 стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а 
 је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја мо 
икне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми 
ице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се 
ани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јада 
ренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јо 
 и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити 
а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо,  
окојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара н 
pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа 
е да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} 
 грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добро 
 је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да 
и ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани  
да Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио  
ушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто с 
богом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај је 
ви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора 
 — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи с 
о лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-спод 
огу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и на 
 требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дре 
 ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше  
и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те 
цнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрн 
естан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао 
баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам 
ха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење. 
пита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек 
у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног 
то викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} Посл 
и имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу см 
ео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео  
..{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити не 
адне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мил 
рни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљали 
 себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромаш 
, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онд 
ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да 
 Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на 
нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам  
Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густ 
 зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал 
је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из з 
еће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Ве 
остални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокарт 
 пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни х 
 гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне.. 
ата, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и у 
ругу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се в 
! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n 
 мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима  
 — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја  
азити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога с 
жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад  
 па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад 
у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва. 
 — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се  
озничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лиш 
 реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог п 
<p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло ј 
 проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња м 
 дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p>  
ужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дет 
еп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{ 
S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> < 
ури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него 
 си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на по 
 <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али м 
ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта  
ластелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила 
ута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до к 
S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком 
ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не м 
би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Доз 
пом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А 
 Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — 
 сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па са 
та! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај г 
шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрсти 
 била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је доба 
 матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас в 
? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше с 
 ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изн 
 другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — 
, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p 
а се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јак 
 за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми о 
а се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p>  
 старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под ов 
мо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ,  
м.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испо 
чеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети,  
младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са 
анела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан 
 <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп 
оречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да  
 па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки свет 
ије видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као з 
адише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p 
 овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је х 
проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су и 
Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете 
 жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив од 
 га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као гро 
! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је  
да рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас моли 
иљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да  
екрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} О 
гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и с 
вио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син 
јанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја с 
истра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час  
но што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се јо 
о:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Б 
а — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да по 
Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скор 
ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта ј 
ина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беш 
наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле  
 даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрин 
 све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња 
ео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакој 
изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што 
 и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, до 
мшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и  
заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се закли 
уштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно 
 сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb  
умњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш  
храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Ив 
адгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — ре 
е!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јак 
 би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање  
 /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи гово 
у да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како т 
да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! вик 
ао утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S}  
 <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде 
е глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се руг 
мао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо с 
брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега кри 
 Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити т 
ема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи  
едао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо 
боје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац ова 
 оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку 
во за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p> 
д ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се  
јеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам  
нпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остат 
га и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести 
 ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је о 
аш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме  
тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да бу 
наш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бо 
били, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памет 
а врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече 
назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа о 
 и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p 
, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре 
{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, ко 
ада се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жа 
 чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: 
дости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одреч 
а да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори оч 
ивити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и  
отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо рук 
<p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници про 
његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога дог 
е угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је ст 
од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му забли 
 говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљено 
 обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеме 
ексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је стр 
уд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи 
пражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше  
</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд 
свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они к 
ватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадни 
ристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што т 
лема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар се 
и Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> < 
 окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш 
 и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стој 
 оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропас 
сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Ш 
а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грб 
ај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао 
> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади и 
p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео 
 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње велич 
{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се бор 
 Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у  
ратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те 
и ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хр 
<p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене к 
>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у гру 
ш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомуча 
 кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се  
Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима х 
вори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути 
арчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне стран 
ром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. 
> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>Посл 
тарац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је 
ем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи приј 
а да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз ф 
 пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време ј 
Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита  
е Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује  
сти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар  
 позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је  
? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p>  
о.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин н 
е опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет  
жне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у 
ала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси о 
га Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гора 
 грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу д 
е на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из б 
, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, бољ 
пе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читањ 
еоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весе 
, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наст 
...{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„П 
... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стри 
ну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не прет 
у песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и у 
 му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранк 
осе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div  
трчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена  
ах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо. 
кићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њи 
каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд ј 
ао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узвере 
му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава 
ти поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је  
 да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклања 
е је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Зна 
па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти 
лабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но  
ead> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене ули 
о је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ћ 
је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема пом 
к — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} От 
овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, 
 мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа м 
ти док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у  
одину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше с 
се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су 
p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба проб 
 оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани  
аћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лак 
ј се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груд 
. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца,  
 је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шап 
е умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јо 
аше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p>  
уд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше 
 је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја др 
тати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, ка 
ао опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гле 
се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стаја 
p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе. 
вор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе 
кочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устад 
казују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га 
и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе 
а бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла! 
а подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Ту 
већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је 
је могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како 
војим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао 
а се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно 
заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отво 
е и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбо 
акав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо 
ц ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је гр 
 како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се  
ој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је б 
а својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била 
а школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без  
јвише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим глас 
ав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побоч 
вори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли 
је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, 
о желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три 
> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне 
а старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и  
онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао к 
 од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је 
н и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и н 
аше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио  
на удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све 
 Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај 
шио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао 
просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљк 
, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одрж 
 био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</ 
текоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати 
ћи поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане рас 
е после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанаје 
му је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи свет 
ћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такођ 
нили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али оп 
где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник  
књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ ц 
упици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљ 
мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртно 
а ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми п 
 у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљ 
та маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само  
здржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb 
на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан  
Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онд 
пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и п 
 Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше кол 
ише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се з 
 ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда поди 
</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p 
обном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен 
а, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шт 
травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је д 
посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, т 
не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао ко 
а за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оц 
озорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радит 
..“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно пи 
сни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одго 
е ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} О 
о и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се те 
ео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, к 
а?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — о 
ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци  
 из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том са 
кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута п 
 узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједин 
d> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} О 
теље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња прол 
ј што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата о 
тањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и п 
ј грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стри 
м уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милиц 
и дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде.. 
јнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде ост 
у га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело н 
поштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, 
љино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо г 
здана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко 
еко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну  
циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</ 
сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се  
{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви 
 је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста 
тило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p>  
<p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село 
 грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика 
 од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p 
е набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и 
мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба 
 мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у  
 одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Ст 
ј имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћ 
 зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи т 
па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло 
аки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите! 
>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу ш 
 управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му А 
ом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза 
</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, ка 
{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији 
Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио 
и му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом жи 
овог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га!  
p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мр 
 ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирн 
итање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита стран 
 несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује с 
> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и  
о мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутр 
ај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће ј 
 врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што 
Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћ 
ан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка п 
а једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — п 
уна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Ра 
не наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је п 
 племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали  
се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суд 
најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљ 
нилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грб 
о је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да  
на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стој 
ило добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку п 
риметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после преш 
тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, ос 
ра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! 
роговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S}  
легло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе 
ражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико ме 
ти преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитуј 
не али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио 
 поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица мож 
 Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одма 
долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру  
нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан  
војим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима п 
> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div>  
ад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе 
ишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше на 
ко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ће 
 Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним к 
е на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Са 
ста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени ст 
> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види  
менила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћ 
мља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и јед 
део Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада пог 
ију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, 
тац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Сто 
као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишин 
 и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и 
а се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер  
овато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да  
 од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба води 
му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав ви 
ари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем 
евуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до  
амен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи 
а ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у до 
срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стар 
p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb 
е упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребле 
ао да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и 
ањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу 
тојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је глед 
нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов ма 
 је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана  
</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко уби 
 некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лиц 
 немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође 
<p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога ц 
 рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и сл 
{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не 
оји досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да  
} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надима 
ше се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да 
до, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав с 
гледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопрола 
им гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутах 
ла сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Иде 
и очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствен 
ити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! в 
драви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно с 
о у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је б 
ражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао 
беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилаз 
Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепш 
уза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшен 
 па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из ја 
Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прог 
 је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" />  
 да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и упр 
к био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведр 
новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац. 
прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити 
е викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни  
Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> < 
чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пр 
пражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричини 
је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, л 
о верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједа 
 дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним  
чи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад  
ека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се  
 нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у 
е приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убист 
и поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — 
га што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прош 
зати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару с 
ив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре н 
један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече мла 
 том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да 
рила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагл 
з ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! н 
е отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи 
оња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам ј 
> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, 
аху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад  
и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Рад 
ога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" />  
ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу 
адио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је  
 узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко ј 
кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, 
ли да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је 
невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би 
верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију 
ласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у обли 
 и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је р 
 а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен ј 
да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете  
ао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио,  
ћи куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако з 
ва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али ник 
ра.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле  
ије могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко си 
 да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шт 
д плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који  
ла је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</ 
у као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза  
е да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе 
и ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћ 
 разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</ 
езнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац п 
словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан 
ам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено  
ецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца 
у сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да дома 
и само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разло 
аљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лак 
посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није 
 пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у лет 
е Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на  
орио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То 
тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Ст 
нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обеше 
знати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но з 
згубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p 
бица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младог 
очиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p 
 <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драг 
 Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази 
Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Св 
 и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле пр 
иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указах 
p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као ј 
, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кори 
{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S}  
жући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје. 
а и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште миро 
а упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту  
> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вече 
 може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не пр 
 на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око н 
кадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа 
т прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — 
ђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хт 
своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед  
ући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њим 
 руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се н 
 унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим  
авни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином р 
д собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може 
/p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледн 
њигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе,  
и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде д 
ргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио с 
аде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је  
> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на послед 
не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је т 
 страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се ц 
е — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рук 
рисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отр 
и пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је  
ада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, ко 
 из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Б 
а времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом пис 
 намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широк 
једанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао  
а десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе до 
дић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p> 
ди красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа 
гњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Де 
ога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p> 
дао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћ 
} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју те 
а јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан 
у ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дош 
лаву. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана би 
</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем пева 
 Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње р 
иње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори с 
ечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанстве 
дигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по  
авити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он уд 
а хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају каж 
к, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват. 
говори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> < 
суо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божид 
ева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" 
а на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих ср 
о јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њихово 
а какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их  
пелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по с 
уће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „гос 
диковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио 
дене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа дево 
седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није 
аћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са нек 
вим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на мла 
икад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства 
узе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи зап 
рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала  
м и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бра 
ђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно  
ко се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све забор 
ок га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> < 
идарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу,  
ла о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготов 
у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао. 
чница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чи 
вори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном 
.{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n= 
ок је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало ке 
ко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не д 
трану и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону  
ољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јач 
ишта докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргу 
смеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала  
њу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери 
цу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница л 
да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово го 
зало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео д 
зговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важ 
ману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је ваше 
 — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, 
 а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога  
да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из м 
говору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, ски 
 донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик пр 
р га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаш 
верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну.. 
, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим бр 
, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лен 
матрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</ 
гао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дош 
аплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да  
то се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше је 
> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чек 
нко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био с 
о.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плак 
 „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије  
1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се уп 
ама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и про 
азлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад 
о га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он  
дишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изуст 
<p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде  
ти, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„ 
се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није м 
ачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не пи 
плашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори 
ава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са з 
 господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунц 
па лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> 
ледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином з 
рце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Н 
 ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима ста 
 сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мо 
је баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, траж 
оље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те 
ј са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине ре 
 — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мисл 
ај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљ 
ови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљ 
... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, 
невидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{ 
уруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, к 
ц никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само то 
зор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутр 
 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је  
и грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код к 
до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора пост 
последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> 
 а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу 
>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла  
лону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, 
а њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ни 
хвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене 
јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог 
лу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас 
уку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш 
м се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као 
ла да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу  
ранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господин 
прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва др 
х Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао дола 
могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се п 
 чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" / 
ви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слобода 
виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока ка 
ка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увук 
шта не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и 
не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да л 
и му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите 
 од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сази 
ао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај ча 
иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода 
, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руц 
ица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати 
над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из  
 „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да веч 
ом зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник п 
ну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крвол 
 и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Г 
ловите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и 
к уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа пра 
едан део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се ма 
 На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јар 
м баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна  
 уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик р 
епа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, н 
г другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Да 
ледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стоја 
 једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се ус 
Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али  
S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ов 
p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио 
 именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад  
ли...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, ум 
еговог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па он 
љала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина 
но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд в 
тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очев 
, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време  
својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „д 
санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} По 
 и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе 
 тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, 
ва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло  
да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да вид 
з јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> 
а њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је чи 
д. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи пр 
 и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење 
еменит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у рук 
</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, 
да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи 
реди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са ов 
е час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је 
ут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупи 
линском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа,  
да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У 
е неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без па 
Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу за 
крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какв 
 кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Брац 
p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац 
тво навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са  
ивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му ј 
{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре 
о њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите.. 
 ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старо 
ов.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не реч 
е реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први 
е напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатн 
> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо- 
оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у  
а.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу  
</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице гор 
 двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па 
и малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! 
о друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Е 
вори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је до 
, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не  
ш мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се р 
којног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска  
а, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то 
ку благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше 
>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p> 
тво старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, наш 
ри властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чиб 
сте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па  
, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се уд 
арац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си св 
ве о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велик 
 од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S}  
кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но  
еда и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва мо 
анпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми 
ети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што д 
сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити  
кочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! ви 
ћ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега то 
.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{ 
 кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плану 
 и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко,  
ести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p 
ранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не х 
и младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до ст 
пеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај свр 
 је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; ж 
</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад 
једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуд 
тар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред пр 
C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, к 
глим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип з 
доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе 
та, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и са 
вача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослу 
легла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и 
о 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пр 
но први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас дв 
и — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио ј 
ако се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш 
 си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господар 
гртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име зако 
 док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене соб 
 и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div  
, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> 
 рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид ка 
 нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе ка 
о десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се нео 
н да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном занос 
тишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је с 
Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђак 
да се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S 
у тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ 
е тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми 
а хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рука 
емој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру  
оследња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе 
је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па г 
данајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не 
ло кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђав 
збојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса 
на не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако ран 
 нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном  
препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колик 
3" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду п 
беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</ 
 — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да  
лницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах повед 
сом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, 
чити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио 
з, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочи 
 се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати 
о је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгу 
о жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скамен 
а немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једн 
— рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! 
гао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез к 
 рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздра 
ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори  
нише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека д 
ђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола има 
лучајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо с 
ти да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје мат 
цом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио в 
ром звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао  
ечења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ  
ње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу  
..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио сн 
 се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало. 
ламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p>  
алости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује гр 
у ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„ 
мо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у ср 
 банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до 
рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора 
о да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде?  
могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{ 
амка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као н 
и од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде ост 
о самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине... 
 још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — п 
> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око 
ло пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„ 
вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S}  
најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати 
„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина  
 до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хт 
/p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их е 
{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спр 
анствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењ 
ин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Јо 
ланине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не позн 
„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стој 
ме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојно 
942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равниц 
столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спа 
о.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се  
ила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка 
— поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуднов 
ознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набав 
аваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо  
ено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут  
ећ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора..  
че по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као 
гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркан 
е знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У  
А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ 
могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, 
бицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише неп 
ad>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са 
стеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јо 
е ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима д 
ут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} 
талима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме зај 
{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвиш 
њен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, 
 но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може б 
/p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и 
о Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад?  
зо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p 
на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једног 
главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице 
епа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби 
њу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет з 
а од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не 
е. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине о 
и грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвет 
им окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам 
ди из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке 
раховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зно 
ганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац  
љно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! п 
сец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скоч 
 их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени  
мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавањ 
 крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Ми 
" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивно 
огачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти 
е на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и ба 
ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ 
сиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ 
 се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Ш 
е ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао око 
во нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S 
" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — р 
данпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који ри 
о и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други  
и хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо уте 
н и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држа 
 њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта  
рне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост.. 
} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати н 
 рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепе 
и, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и до 
удовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу н 
{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не н 
е.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом по 
>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дв 
м — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који  
шноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар 
осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу. 
есретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргу 
и све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље. 
{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по 
икне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава  
е.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне 
да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} По 
ут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тига 
а је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што ј 
еданпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали јез 
 зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о 
ам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају п 
 минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше п 
сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без 
о извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је из 
 — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p>  
стано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало 
ијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њ 
„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се доб 
.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да м 
„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и јед 
а онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао и 
оре.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затво 
{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па о 
 му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је 
а узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљк 
вилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто  
{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа доли 
огодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш 
се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо д 
сиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њ 
 воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме 
ута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зеб 
прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један пог 
ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одав 
и каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао 
ари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено н 
пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ниш 
рома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад 
 су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда С 
ко се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној све 
и је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине св 
х, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница 
ао што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет  
кају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} 
настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бра 
нпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено 
мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, 
га врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам  
ху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче бла 
 је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као  
и ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити. 
ивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се зад 
кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме при 
ц лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење нала 
тало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S 
 хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је наш 
олико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било 
> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе 
а Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не 
о Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој м 
 сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога за 
и стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, 
 ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, 
.{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако м 
сиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху ја 
ва дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сир 
— одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Сми 
и, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сув 
анствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан пр 
одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залу 
рата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва 
зо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младоже 
е спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече г 
да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплак 
, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђавола 
ч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и о 
оставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици ко 
таде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p>  
је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекне 
е чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> < 
оке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечит 
р си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак вера 
иља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста до 
ок се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову  
S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи 
ошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За 
аливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш 
ро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гле 
е старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, па 
ије могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевен 
е до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ко 
а Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу 
 двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећ 
 скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гл 
ан, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога гост 
се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњ 
ики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака 
оме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљ 
 да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи мога 
ршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај  
} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека  
раше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из  
 поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је нек 
у.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92 
утати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој ј 
јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку,  
дање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање. 
је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо 
брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насме 
ужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, кој 
н приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и 
у где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена н 
да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и  
ај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи 
куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> 
— рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да г 
ибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено ј 
нута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и  
а и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са сп 
 са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани 
 осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догоди 
 љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је 
сподареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута изме 
зио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи  
<p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога ве 
 све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени 
ла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> < 
 његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам  
о смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би  
том руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрп 
тор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију 
мио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло 
ем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан,  
н за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да ј 
и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје остал 
зо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него  
ј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} 
вић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргуд 
ађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отим 
кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта  
>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Сам 
су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издрж 
рао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одвр 
 своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе п 
 га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и не 
еколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а с 
н, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је  
ћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да  
одине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Ха 
! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој в 
из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново в 
 терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене так 
 живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити 
помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко 
 деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" / 
 пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата 
 раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу у 
ва мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погле 
клопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, у 
 кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена  
ио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вр 
да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не збо 
м, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p 
ја дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо вид 
 везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и ос 
јна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и слом 
 и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога 
оп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је прос 
н у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образин 
анко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> 
 — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити 
е! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на м 
аста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио  
али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих брк 
окојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше к 
и каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као у 
мо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна у 
где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио н 
син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самн 
} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећ 
 њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља г 
љком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се насла 
заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с 
обођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у 
пет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда 
у одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда 
егенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у с 
 ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се стара 
ли млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко дав 
две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до он 
ранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен нек 
ранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <mileston 
шњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је н 
есну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, уб 
 горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана 
јсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскоч 
г — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју зе 
прављао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало т 
мопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чу 
а се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да п 
 шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се уд 
 Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила суши 
упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље п 
саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.< 
а буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Јо 
 он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма 
ик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И 
иво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бес 
да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њ 
амен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Г 
добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је 
у не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни 
тишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после д 
а са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је свак 
да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца з 
 властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, де 
 <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у  
 неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи  
на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при с 
 <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као  
у руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} 
ц непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе г 
 син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да 
.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
гу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чам 
 падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а ота 
ука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти та 
за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица  
р му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да 
али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, 
 непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој 
указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале. 
надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу  
 као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође  
 и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо  
зо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не ду 
 је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са в 
рио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју ц 
 иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка поја 
длазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљ 
ден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S 
ћ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у  
д устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила 
дном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S 
{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у груди 
авих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по луг 
 старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега з 
су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли 
<p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза 
еба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да р 
S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и он 
ао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови ри 
нога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у 
/p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насме 
цима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на 
ше пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови 
/> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! вик 
Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, п 
а и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чу 
ена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали 
н младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наоча 
абрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем преми 
n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га 
 чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, м 
своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта  
оче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} 
 паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прош 
еданпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер и 
си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се  
и...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво тр 
Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе 
изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На пос 
на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и по 
.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>Т 
 Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му б 
 црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Ка 
у; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чис 
 природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећи 
где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>С 
ем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао бог 
ад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <di 
, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на в 
ио ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, н 
е лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала неко 
орио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се 
{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ов 
огао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хте 
ц овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стој 
 уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић при 
 и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један  
о је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква о 
а што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло о 
есвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над 
павања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, ус 
у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севну 
равио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег 
ад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49"  
рином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, 
ад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега  
ми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је  
>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„По 
 се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности 
емљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље 
Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као д 
подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гр 
али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалу 
 испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети 
ио изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, ј 
рао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{ 
јан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај вели 
S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и до 
а као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га  
 који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни заш 
не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У д 
а врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили 
у није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама н 
другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње 
 био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, че 
 у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{ 
.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да с 
дио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су зн 
ј стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је  
се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је нов 
о што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком  
{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада 
ше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S 
ојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењ 
ри и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време с 
то је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива 
и камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ и 
 обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p 
 вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="4 
а тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранк 
г на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо од 
 улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јо 
ути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гл 
ину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у бесн 
Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S 
а одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанств 
ројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца о 
 Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесни 
гажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбо 
 овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као 
ашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је 
нога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“ 
е човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог т 
е му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, 
днога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ног 
и дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој 
 колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам н 
 и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи дв 
о другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све г 
оту особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква 
 n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од из 
ео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљк 
ле подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај шт 
 Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и 
свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам 
 зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио  
шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је ка 
ли.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без  
лико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду  
се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бра 
вори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p 
, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија. 
а и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи  
ри грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стоја 
црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је 
а би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише. 
 добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо  
ли па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био  
че:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете 
 ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме на 
та му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је с 
 приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="5 
ној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се б 
не?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо јед 
 је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознат 
 почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стој 
плакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и  
тио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност веш 
еселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и  
а пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — прогов 
— Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек дос 
="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде 
да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div>  
ојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога јез 
акуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, ј 
 ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — пр 
х и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p 
два промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку  
у тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досет 
е миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, 
а неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</ 
е опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац од 
 кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице 
 те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је 
бњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избил 
а, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сва 
71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{ 
ad> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кр 
 постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сум 
и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана 
снилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укочен 
а болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је мно 
о болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо ок 
 главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаш 
један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око 
Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар 
а човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод 
зити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку 
 дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{ 
не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао  
 изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку. 
ју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па  
мицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није 
уд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говори 
је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима сврша 
 бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је би 
C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору вла 
астила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми на 
S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао н 
споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ух 
цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој са 
оби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и 
ише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где 
гатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и зад 
Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алек 
 поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и 
ар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мрг 
 странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица 
ења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже и 
пут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така власте 
вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, 
оји је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био 
, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, д 
и старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те  
ичи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло мал 
р Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да сп 
} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству.. 
готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука 
рпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад до 
е испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкива 
зађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај проз 
али а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тест 
 у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва п 
сто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једа 
да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме бил 
ак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Д 
 уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{ 
зда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пуст 
 свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му  
разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило 
ркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у шт 
ажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је  
, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећ 
ј гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гл 
но се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се  
ромрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом кр 
 брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без иког 
 овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Сми 
е као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, 
а јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свег 
е пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац г 
 очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одк 
ри.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S 
итали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин  
/p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћи 
и из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га  
не липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Ст 
сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо  
акав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, 
е био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ј 
пана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Ал 
ја, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече брка 
ије био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да н 
и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би м 
аром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мо 
 био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио. 
вар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо  
о.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут 
..“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p 
икад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему  
 господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, на 
забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца 
едан сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су  
ри писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо пад 
тојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је 
о да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога  
 код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса 
 као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> < 
ори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! 
ком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујућ 
 <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад  
рилике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} М 
} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за 
двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p 
та се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка 
о гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само ж 
 пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана  
ћа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 6 
е.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је к 
м спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи к 
е кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољ 
га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне 
 загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан  
узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Фили 
цу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд п 
о добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпу 
тну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га стр 
и оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapt 
е.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и доне 
но да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погоди 
> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати  
 маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} 
осиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман  
а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив 
ористи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтед 
оје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице б 
а би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега 
 се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb  
 двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто  
 <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда  
ва душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Не 
тола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спаз 
 утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до  
"157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S 
Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухвати 
доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Остави 
лике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгл 
 свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по  
а су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му о 
од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са  
га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држ 
а грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из  
 буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора 
зе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год биче 
’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> < 
, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> < 
 онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свог 
им очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је ск 
арица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом про 
творен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа  
о к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се 
 селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио 
се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хла 
га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он м 
она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а  
ње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја с 
таше.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче ш 
ло писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам  
 губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где 
тари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње 
невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p 
ме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да 
ико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви прено 
е Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргу 
е старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ 
 и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли с 
адити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити ка 
 добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд 
шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати об 
неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викн 
сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу М 
лободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали 
шло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је  
.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болн 
у крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хва 
 дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цвет 
кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли мог 
</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим з 
енуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и д 
не таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — пре 
ан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило. 
ком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном 
а - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и за 
ом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није би 
тати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати 
ред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као н 
ече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплак 
 и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је  
S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије  
љиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужнос 
је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза 
 му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића,  
 и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходник 
а тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100  
ра у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишље 
 да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар  
мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам  
кова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, б 
н? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранк 
о неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p>  
већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо 
мо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но  
сио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосл 
шевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди  
да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да 
а поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је п 
 кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао л 
 да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Ст 
можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} 
раг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирну 
ају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не д 
{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</ 
и — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу 
осподар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај ст 
коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говори 
 суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још ј 
а, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута п 
..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад са 
о, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим 
ан зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> < 
а, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе 
очи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху 
а дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована уби 
није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S}  
него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко о 
које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Б 
свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{ 
ткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше 
грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче,  
извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и о 
е, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већм 
риц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво реч 
е.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је свак 
еди, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се 
 лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жар 
ит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека  
 и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави  
оловина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко же 
а ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? зап 
/p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзл 
ђе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан  
ш није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бр 
 да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“ 
а чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито  
грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда наг 
и Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <p 
љу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше л 
 Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда  
Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био 
је могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S 
ао старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су траго 
 страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи  
је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <p 
го се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добр 
ка се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало в 
 једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутр 
у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао с 
и му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мр 
та лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра 
оту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вече 
амисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка поз 
тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребле 
е вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да 
 — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. —  
је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, к 
ашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се нао 
д изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али 
ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да про 
чина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однег 
{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива с 
.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p> 
а отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени 
екса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру  
о њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type= 
алеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На в 
pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не 
, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо  
аја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га д 
решник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одм 
је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, кој 
енуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види,  
старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту  
 њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“ 
д густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Ст 
може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао  
во. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и н 
о све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпусти 
баве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће л 
p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да 
говор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била 
 и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њ 
Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше  
 господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе 
 лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе 
ма сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себ 
сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једн 
ам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пр 
о да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио пр 
чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странче 
 школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, ал 
о спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се при 
ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са 
тојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече 
анка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе 
и робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ств 
жио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све на 
о да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио м 
јуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне 
на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мац 
 n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу око 
г јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше 
..{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби  
бма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p 
а с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед б 
прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што п 
и Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после в 
ћ се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Ниј 
ан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и п 
 Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав 
сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са цр 
право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница,  
ви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га  
а видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и сн 
ледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није н 
а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 к 
} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад  
</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p 
ошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дођ 
запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шче 
Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p> 
 противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: 
одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несто 
p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на 
да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, 
о сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{ 
/p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажа 
се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе св 
а ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p 
амо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. 
и потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега из 
е ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим 
> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати с 
води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у  
и. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелав 
ране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он  
 ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам т 
</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чује 
 речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацим 
пазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на  
S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То  
о да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну л 
ма пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно пис 
тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића за 
 Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и о 
 преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љу 
ео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас дв 
си за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли  
ј — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај бр 
-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао  
срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиш 
о њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он,  
идара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма у 
 располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од п 
 би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> п 
казаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода ст 
ко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај с 
тницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цвр 
те пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без ика 
зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на  
ге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, п 
идар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер ин 
е чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> < 
еданпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бран 
ог Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на 
твени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, ко 
b n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, под 
асвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао л 
ђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена  
и се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак ко 
к ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти  
иметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико м 
ницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живил 
ек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беш 
иљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла  
.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пров 
 бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана,  
а ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у по 
ог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и з 
инче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу 
p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити 
миља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Сми 
зговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне с 
Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурен 
овараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља дв 
х поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао пор 
 се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о 
сам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сас 
сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па  
<p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну 
транац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога  
поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p>  
> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не с 
им корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>К 
> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свев 
го дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</ 
нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за ка 
вао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомиња 
 Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћ 
м мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се јед 
 старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрип 
се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка об 
нка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд  
ме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</ 
прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и м 
ма. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима трој 
че странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам 
не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар 
спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груд 
ртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други п 
</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, ку 
еђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слаба 
го се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповед 
а клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6"  
ћма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за  
 зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће  
ао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се с 
ц ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао  
не животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени д 
 страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кућ 
о.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, п 
е питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта  
> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој о 
више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем 
учак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе на 
 свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка се 
.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена траву 
 јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“  
 мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше  
та и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту ј 
 дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла 
 дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и н 
 дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помама 
о, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање. 
лоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p> 
о смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђош 
инту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље 
ху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звал 
вито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хе 
, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и  
ко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили 
ри, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и  
p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сети 
ише кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам  
поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у  
чи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми о 
у и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед 
} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина з 
 се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац. 
— на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црн 
к воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једно 
 наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичас 
ња старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, —  
уба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресл 
вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут 
е, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупи 
} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена,  
дића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади гос 
 одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађе 
ин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо  
p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гос 
 која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и ж 
 свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај 
 на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. —  
да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? к 
, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати  
1"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у 
еметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Д 
 њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда  
е и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али ма 
у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; ј 
четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко ис 
S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда 
ечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут 
нствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.< 
т, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n 
то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p> 
овинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица стар 
ш дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> 
куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива 
ле.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и н 
ане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док  
знати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> < 
и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји јед 
икне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисн 
ати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" / 
.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше с 
осрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо л 
 чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар оп 
тави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! 
лушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p 
ше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом прест 
шљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим ј 
дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p 
енчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из 
 обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се 
="chapter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада  
ли, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да зал 
>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку 
ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше с 
 прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо 
p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у ча 
нпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опа 
зора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{ 
 се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђав 
 Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„ 
тинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а 
<p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на кол 
 дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обич 
воме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Ст 
> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудновато 
о споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити.. 
C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачко 
обе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем у 
ца, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се 
ди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као д 
 из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помоли 
уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, ка 
је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње 
д као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне  
 Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је с 
 преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром 
а нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до го 
 који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гав 
 свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мрг 
ована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био ду 
 да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! вик 
је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се ка 
е пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац  
> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили пр 
зао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранк 
 тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио  
 n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи кра 
племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> 
мена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћерета 
ра, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била  
Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као 
е се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек ш 
 Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са  
лебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше коле 
водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта са 
ео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозо 
{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прен 
е и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и м 
Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутар 
у.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата  
кроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом 
 <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} К 
сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божида 
пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински  
 се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на м 
отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред ње 
око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и с 
вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тет 
а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата 
оје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Наст 
 вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну,  
Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео  
ћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком  
них и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бо 
ма разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име х 
о махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хт 
нађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела с 
.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врат 
а испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку св 
раву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи до 
 док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина у 
самљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је 
неси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода  
либа нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догод 
м састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам 
љи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи 
 да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим мал 
Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је би 
 је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоч 
умеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће 
мо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аве 
p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није 
схрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не 
 — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико 
 њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на 
олико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у со 
ирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило  
 висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући у 
и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим о 
оде шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само как 
умене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепш 
рошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта 
м дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала 
Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће  
леко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и стр 
е главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намр 
рили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце по 
I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп  
 <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно бру 
адалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад ч 
икана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече 
азаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљен 
ту рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохвати 
их добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и 
 Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш....  
а нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао  
виле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у мес 
мо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудил 
ц је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ниш 
ребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме,  
 сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо 
есна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити 
ам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива  
чита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо 
болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар  
би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се 
овека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу 
ма.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле к 
ена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лиц 
 плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита  
ојевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочит 
у а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p 
 <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“< 
на и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко по 
вездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова п 
 приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем в 
ицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи мл 
ад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на н 
 дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато 
и викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару:  
’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, г 
 ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пр 
на с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p 
огла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила  
 остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам п 
ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све ра 
оговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као залив 
 с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај  
сили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} Н 
или, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада 
војски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју п 
ио је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећ 
г из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна  
о погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децо 
се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш 
право к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но прибере 
јом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумар 
ма у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допу 
Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао 
е: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за са 
оји је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува 
на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров 
 поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара  
га оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му  
ело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S}  
 то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} К 
оче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од с 
Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p 
 но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу 
ио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта с 
ечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S}  
т очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим  
вако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од ст 
ло.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала  
поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи 
 расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одма 
ажи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лаган 
ад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. —  
чке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> < 
ави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода 
ити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме 
тили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, про 
ласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз о 
— Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево чит 
анко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од дана 
даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам 
збиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња 
и се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕ 
а.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблист 
смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да ј 
е се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни еп 
цу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, < 
д савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Не 
сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу м 
ањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд 
 n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао  
/p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“< 
 је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и с 
је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давн 
ри, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам п 
азорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових 
 којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свеш 
тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином од 
 па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! за 
один не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27"  
n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди с 
е, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем  
 главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознат 
 је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу! 
асно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стриц 
з јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа сам 
одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Ла 
 незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и  
појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чу 
<pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана 
вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори  
 но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име брато 
нко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда  
га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви п 
а не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад 
м писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста  
лка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са тв 
е сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти 
ут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача ст 
лед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухва 
, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступ 
зговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао  
ни се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, п 
 Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до орм 
 старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде пос 
рбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покој 
 уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те  
бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S}  
ече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто 
Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао 
{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — 
Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треб 
проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући  
ори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди  
 бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне ка 
> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа  
вих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироч 
овек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде  
је никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту  
д женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и 
 и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом 
Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора  
агло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спад 
ојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не гово 
и једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио т 
адаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи оч 
же се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцим 
одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и б 
ачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наје 
ргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје 
} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти с 
бло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло  
 рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар приј 
ивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али.... 
> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло 
обом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пу 
постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш 
аваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан,  
ћ властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{ 
 је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род 
огом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаља 
 се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи  
огоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу. 
ли ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али... 
> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачи 
Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен чов 
њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаш 
бица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгле 
после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи 
Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је ма 
ле се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наиш 
 џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах  
им другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је кл 
усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите зап 
да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесн 
чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана  
у да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за 
ад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши л 
 било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајд 
 заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чеља 
ем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су стар 
 гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, једа 
да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови 
 Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмљ 
а поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и п 
о господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче с 
ем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати власт 
ца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, г 
а црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сам 
ласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у 
 се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио к 
 свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима  
говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се 
об — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је 
олину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n 
прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да ј 
 да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне ру 
некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куц 
Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно је 
<p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо ст 
а летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и о 
о ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шу 
амо брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! н 
клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах 
е наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, 
мити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, к 
ом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S 
акаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја 
се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље 
 спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђе 
х боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање 
притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разу 
 зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке  
а и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и 
Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзах 
етна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као 
чима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало  
шом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше 
пут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гл 
сиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на 
p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог м 
а јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росо 
м... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — ре 
 а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изја 
се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку,  
размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свев 
еби овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме  
</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у 
ало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана пр 
, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше леден 
 <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу —  
ој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну не 
ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже 
овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се  
евет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда 
е <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радозна 
лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за наве 
од сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро 
месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног име 
{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рук 
 речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страхови 
ини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{ 
сана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај п 
 ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на диван 
у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере  
аше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше 
 која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим 
реко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан  
ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата с 
нђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да  
" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом вину 
адуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стре 
и и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви трој 
ласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у  
од прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у 
 јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бу 
спитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељ 
турнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му 
 ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па  
 весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p>  
и поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик  
љубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> < 
итњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке о 
рет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе  
их јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са л 
 сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погре 
таш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог пом 
„Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагд 
у зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p 
 и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око 
 она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан 
оки. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах премет 
и био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених приј 
ре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца  
а свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> < 
ц.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се уда 
вршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхо 
да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стре 
ре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у 
ка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вароши 
ину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдм 
ати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити н 
куд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче ру 
и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бран 
читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђера 
 поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покрива 
ије то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> 
по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица  
у Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро 
ет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом трену 
леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грб 
здигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта т 
пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло по 
ну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по дру 
образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочн 
з село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права  
аш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану  
а остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад ни 
 је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све наред 
} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по шта 
е пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздрав 
 шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мој 
зио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха 
дан глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до  
сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S 
реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац с 
 млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као г 
упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жил 
, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„В 
 оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није  
ког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ нач 
 о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али  
 искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да п 
> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању уч 
ава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је ду 
 у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође н 
до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико ча 
данпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућ 
м севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати 
која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" / 
тово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори  
 на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада 
ом жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у с 
а аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да п 
 би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна же 
о.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћ 
 и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита стран 
говори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам дожи 
 Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељ 
ар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му  
од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала с 
бар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„ 
згледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb 
 часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутк 
ови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег бра 
 <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој 
.“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сас 
 у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разглед 
ве не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој п 
, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака прип 
говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њег 
сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А 
ар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, а 
тнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али н 
га што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се и 
и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но 
/p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Дом 
друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где с 
уче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p 
да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у  
ћа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео и 
е речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као 
ем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне ру 
е, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у 
ада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити 
нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава 
де на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n= 
pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јес 
е нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, докт 
врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући погл 
и казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара 
 да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи —  
ас опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страхов 
, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута п 
 у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па  
 ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, 
 од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате ш 
ама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију ч 
светлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — 
нио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те вид 
у видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> 
тојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догоди 
 неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стоја 
о га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и 
<p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара кувариц 
pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</ 
 у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни 
p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох 
младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет 
па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у ш 
пред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло так 
S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Б 
рви зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, 
њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по дру 
p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то м 
 убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“< 
осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је каз 
кну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па 
тицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није 
огутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на вр 
, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и и 
о сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју у 
 гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста 
ивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта ј 
 се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је ли 
га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се  
аво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Б 
машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је п 
 двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бу 
у.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу —  
већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну  
мац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отои 
 шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да с 
о кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бран 
„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши ка 
у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Бож 
ћ беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови 
 у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је  
с.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њ 
н је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо вид 
по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху та 
се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један мла 
ру! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето пла 
 то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажн 
као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби н 
ну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страх 
="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле;  
 и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио  
 дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљ 
му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, 
алити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је по 
о громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и 
у и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој  
 му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропошт 
еник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскоп 
 за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У  
ирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му гр 
уђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — 
 што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му 
скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стар 
 /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отворе 
у слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела,  
квењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим 
у ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабуск 
ко приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну 
у, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора  
ућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху  
оје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његов 
ама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила к 
ter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпун 
, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке 
ћи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке,  
а прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — 
и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отп 
/> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га!  
лико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је 
отоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у  
 био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, н 
це.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепш 
одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг  
 ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико  
цу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан. 
ст, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда 
нога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у на 
 сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар ка 
ље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила 
План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме уда 
 ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише 
ће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као  
евојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лави 
ога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче  
као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један о 
препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра. 
ру са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Н 
 <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у 
.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соб 
 доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} 
шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи 
и девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка ка 
ше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у нек 
ричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се 
 дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао  
већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на 
 се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онд 
трица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти дон 
дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад  
ува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и  
, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво бли 
зо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих 
ребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово би 
ро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да 
.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брини 
продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за  
 и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по  
 изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>С 
бати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац с 
упило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> 
<pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју 
{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују,  
ни.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох 
мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно п 
— и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за наве 
p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је г 
овим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну  
и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“< 
и се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бр 
8"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред 
обе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се  
’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — ви 
ким вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S}  
право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p>  
>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо за 
 чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уп 
тавити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и г 
и их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи,  
што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као д 
а му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста с 
анпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сре 
ођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро 
убише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућ 
тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао 
и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на з 
а пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} 
као захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једн 
.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и н 
и, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити —  
 Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом просед 
е и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сре 
јњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хт 
>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек 
дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од ло 
љда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина  
ке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако кр 
ко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, п 
неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца ње 
ео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мрг 
је заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мр 
</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде пр 
ледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо 
е Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шу 
говор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах оде 
ја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> 
е неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и 
 га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је  
за једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега 
к на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједн 
 и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, 
руговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у  
 су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт  
м усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабу 
и — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта- 
ргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго вр 
огине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и посл 
те се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад вид 
он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жб 
„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јо 
кочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаш 
огао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш  
ишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као с 
боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио 
е у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јо 
{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанс 
 не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворе 
м ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од т 
чни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S 
рата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде  
 добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на проз 
ључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута вр 
и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, до 
и своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеник 
ом у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне 
рца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикас 
и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и р 
о кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64"  
само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта 
је због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само река 
ао убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким окови 
.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, 
 тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим т 
 Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је  
праше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори оч 
ине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би 
а, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно  
као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да 
м дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p 
штају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са  
урени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала  
ази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим  
ан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86 
а лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сав 
ру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро ј 
и толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је 
ио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и заве 
р је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и 
ми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би нај 
а је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљ 
ад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми 
 се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и заст 
о.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ  
 свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и  
„Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унук 
чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима 
Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себ 
во онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S 
арош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбу 
о племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у 
S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова ж 
ице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази 
них.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је оба 
и старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као свој 
ош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је  
епа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури 
не, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и про 
! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито 
> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замл 
ему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и п 
о нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се с 
о — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; забо 
, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка  
и лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бле 
 лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуд 
данпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној к 
асом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."< 
„Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили 
сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова бех 
м певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један  
на пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да 
што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си 
му, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас  
анак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а 
им би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то  
.</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Д 
тено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда  
астелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ниш 
њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пуст 
ора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p>  
> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са наперен 
} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као бе 
<p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећ 
 га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невинос 
е....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале до 
о у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили  
нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S}  
слање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p>  
још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живо 
ако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога ч 
ну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стар 
ао да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не  
тву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и с 
p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне син 
 почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно преј 
 Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви  
з далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира 
.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљ 
о да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господа 
 весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте,  
убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га 
p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, 
љиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. —  
почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љ 
слађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад  
еда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је  
ина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена  
 друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ с 
м цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{ 
екајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p 
е, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„Н 
} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко  
редио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се свети 
е се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, з 
 прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре дваде 
 „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од с 
оме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако 
еро у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплаше 
је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња  
} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за св 
иљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га 
вом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло пол 
ојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стој 
, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, 
далио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му  
ску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па он 
оска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отв 
ај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оце 
ло лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где  
</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу  
S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невино 
<p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настав 
 у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад д 
Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње 
> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао бли 
скочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну!  
и тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако шт 
 је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су ј 
којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су 
јника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било о 
ше у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним 
сников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не 
— Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље ве 
пљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} 
поведи браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а о 
говорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима. 
рац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је 
спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао  
- узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад  
уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре  
но погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уз 
чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном к 
бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљањ 
ање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" / 
ли мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, пор 
на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гл 
 и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам с 
 Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече с 
Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црв 
е тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушањ 
изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непри 
.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} 
оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као  
ван оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробуди 
бичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, д 
вио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред  
грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, м 
/p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — вик 
гаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и у 
љиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би  
 корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одаз 
њу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгле 
бљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за г 
ени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице 
а до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом 
мејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоци 
 буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам 
драво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{ 
дни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по т 
о доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тог 
амо би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да 
тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брз 
 је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га дов 
 Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па п 
ити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је мо 
— говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад ј 
штак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и 
>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови  
вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно  
од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру  
.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара с 
>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и стра 
ву љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко и 
S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пас 
рице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун с 
 небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи гос 
 седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као д 
е још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком  
p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже 
, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица... 
 заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати  
а покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди звер 
јака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљк 
мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да нећ 
макли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једно 
тинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и поте 
м где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му г 
S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</ 
> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> 
убав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из пл 
и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаш 
убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, 
 стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио 
јурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стр 
јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и  
а.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у в 
ше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се с 
 кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад ј 
је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S 
 језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима ка 
="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату  
ad> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свеж 
ати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бош 
ти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и 
ајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зор 
ај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на  
 час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем с 
! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин.  
>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу  
оћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себ 
<p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да би 
осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста в 
 двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од  
мња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и 
 је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздр 
ачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим д 
да смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош 
 узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n= 
и и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога  
 беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнут 
о племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако 
обу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекар 
тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило 
а млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше  
беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} 
нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} В 
ругоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горк 
а замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор 
огао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит,  
 задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? вик 
нао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У пог 
аоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесн 
ање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му 
а дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом прија 
му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је за 
све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио вет 
о, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу д 
ћам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</ 
раја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а ок 
 могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да м 
p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бра 
, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. 
ст.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме з 
шко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш 
њкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склоним 
глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је  
рац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син  
 јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Дра 
нео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и  
Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима. 
дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дат 
Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81"  
пијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иште 
ц пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно 
рекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — ре 
во?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у 
 бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, уби 
аћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изглад 
анише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и ум 
вору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се т 
топиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се а 
кну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите  
тимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио  
стови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срц 
сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чи 
због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село 
није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јова 
аборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да пре 
варала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна  
тра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка 
уку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Пр 
 дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече:  
старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разго 
о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да м 
или од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне стара 
евили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се 
гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете н 
 муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он 
и се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но 
роши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло које 
зумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изја 
ри!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тај 
јни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити 
ном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад  
Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и ни 
ој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепр 
о, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога. 
 и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој н 
ј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми доз 
је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богата 
"128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико  
тојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n= 
ам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посм 
 принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта  
 већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми 
>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кука 
елених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Од 
ја се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу ко 
 и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и 
после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дувано 
де, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане к 
 код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори плам 
карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена  
S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толи 
и дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио 
S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} 
у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, р 
ница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говора 
викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господа 
и пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изуст 
само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код З 
и за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се  
едну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, 
 вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га 
ахнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранк 
година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново р 
.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p> 
ан’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, ш 
p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; 
 скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб вета 
ну испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући че 
смеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести! 
и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, ко 
и троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело  
у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи  
 опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво 
л и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себ 
 може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо 
ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Дан 
е знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мисли 
{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мр 
и и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе 
 и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер 
 о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из с 
ан.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени  
се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се пра 
адесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субо 
глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори за 
ности и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па ј 
новац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава с 
а и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?< 
су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући  
и“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p 
 — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да  
се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с 
розора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму  
ома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p> 
ависне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад пр 
је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно 
ео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова у 
ви тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то 
ачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно с 
ће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз 
јбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва  
нутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип 
ом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико 
еће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грб 
познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам  
оговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином  
а затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасни 
и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p 
данпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас м 
 издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„ 
и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„ 
 је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од  
ди један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена б 
м бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога г 
онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, ко 
Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? п 
а кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама  
Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко!  
 устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на ј 
S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, упр 
гао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оже 
но чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити 
еђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Ха 
„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти 
клана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрч 
 запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је 
ше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су 
<p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша 
дма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зов 
...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, са 
ре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја 
да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пр 
сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањује 
стио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још с 
, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" 
дирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтел 
 Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а  
/> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено 
 заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице да 
врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је 
биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мучени 
ела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год в 
аше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за  
 и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из о 
смо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад н 
анин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Т 
е главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ г 
д год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да от 
 нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом гос 
о и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти 
 незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мен 
ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb 
пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, ш 
S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи ов 
слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђ 
је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор 
ора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових  
идар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овам 
де му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да 
 красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих 
пасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S 
Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути с 
о! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним  
драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбу 
 у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујем 
 и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова 
 Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему остави 
е, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала 
! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> 
рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу по 
/> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци 
 у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговор 
 јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене,  
а га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем 
Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> < 
гање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и 
зина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам о 
ора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? 
ак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио 
 полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је т 
, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом —  
не као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујни 
/p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледа 
зио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељ 
 и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од гром 
оји је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Им 
 као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара у 
аше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На тро 
дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p>  
амти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчев 
њи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је  
кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и  
к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскоч 
лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> ми 
кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира 
господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав пре 
бгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за св 
ан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш  
="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p>  
.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као ста 
.“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно т 
таву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшн 
ану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом с 
ге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти  
 лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немо 
 цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу 
{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усан 
тајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро  
Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и б 
/p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекну 
но Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А  
 је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела ч 
исмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно 
љубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p> 
а му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p 
о је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погл 
 /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по  
 ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у з 
говори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој п 
, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачуд 
иже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечи 
чено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они с 
ца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкив 
 <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан  
нова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости т 
ите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немо 
езнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“ 
мо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стр 
дна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанст 
} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи пе 
итујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи 
искује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. п 
са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пи 
"103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, д 
от спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јо 
 мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав гр 
о бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин 
8" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? ви 
а! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као как 
крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху раз 
 стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело сел 
 без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се п 
ка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам  
 као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> < 
а! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљ 
тра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, гов 
>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говор 
Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њ 
> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си  
кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га позна 
 нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи дого 
 као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла ср 
н и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док ј 
— промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дун 
д је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му п 
тку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у но 
 деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он н 
у могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено 
араху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се  
оћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје ми 
је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред проз 
у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али ниј 
вала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то 
анка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те ре 
 жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма к 
ранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухв 
 је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У п 
заваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаш 
нега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни и 
а! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и у 
S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели 
озора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозор 
у клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до 
дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо 
ио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није так 
 на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му б 
64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха 
/p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.." 
х Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника 
ежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора с 
ледиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе 
а је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан  
је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи д 
 Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за  
ше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри н 
не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да 
ра је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што 
де чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога бр 
А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упит 
 јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дуж 
пе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S 
прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „ 
рвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на  
нуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаш 
...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше  
чи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћ 
сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто с 
 подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна бор 
оћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао 
лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак  
образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не диш 
} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, ча 
 дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема  
, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зач 
жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да  
ви и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, 
говори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година поз 
о гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Све 
к и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} За 
и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би 
 n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му он 
, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен 
и.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну на 
ашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао 
ној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану  
гледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију к 
е кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад  
/p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када ч 
а од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозори 
 сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но ка 
од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је би 
ело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бле 
/p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете пор 
шом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја т 
едаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> 
тру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, от 
песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и сам 
гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{ 
..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и  
рави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То  
ни да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опч 
ију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да под 
 је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S}  
с...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена  
 жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жера 
и тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој —  
"</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, глед 
 који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је 
снику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склоп 
p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силн 
елике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком з 
ма.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — 
у се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи  
p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју  
 и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма 
нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{ 
ако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је њ 
о ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као о 
?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидаро 
ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет 
ши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила м 
ј бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне ка 
поље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у в 
.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се 
 си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка. 
 гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“  
и старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем  
ка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти ника 
 а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Оног 
ита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Бо 
е по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш не 
/p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где м 
о чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд ј 
је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, од 
јурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата 
дна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу 
коро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма 
а Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити н 
аточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</ 
 <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зач 
а претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, ка 
ле читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бран 
и прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда о 
але очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао. 
о воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар  
/p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ 
роносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у вар 
шао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљ 
у, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и г 
 није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени дола 
„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звез 
е пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи уби 
у силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у чов 
је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором. 
ше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мис 
скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне  
ци пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљишт 
остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак. 
жати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n= 
рнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није из 
ао махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Б 
ли све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена С 
/p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао. 
, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Је 
ош један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног л 
чио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то 
м, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађив 
двукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда гд 
 најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога 
арац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збив 
Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, н 
енађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послет 
колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и поток 
о код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често 
ар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У 
лу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим  
сподин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе... 
оле, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али с 
на.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је пог 
ивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, 
 добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупци 
.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали 
 испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало гла 
—</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује  
 само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безору 
ам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и кра 
о подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су 
ем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља удари 
м умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, п 
иделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере бо 
о да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је оног 
ком доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, узда 
 <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи  
опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чама 
детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самос 
обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па 
ј, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван