• а 256
  • А 72
  • аа 3
  • аветиња 1
  • адвоката 1
  • Ади 1
  • ади 8
  • аду 1
  • Ајд 1
  • ако 40
  • Ако 6
  • ал 13
  • Ал 9
  • ала 5
  • Ала 5
  • Алди 1
  • алеју 1
  • Алекса 30
  • Алексе 2
  • Алекси 1
  • Алексин 2
  • Алексу 8
  • али 146
  • Али 23
  • амо 10
  • Анђела 1
  • анђелак 1
  • анђели 1
  • анђелу 1
  • анђео 1
  • ар 2
  • арамбашу 1
  • аренде 1
  • аренду 2
  • арлуче 1
  • Арсенијем 1
  • Аустрију 1
  • Аха 1
  • ашовом 2
  • Б 3
  • баба 19
  • бабе 1
  • баби 3
  • бабускери 2
  • бабускеру 1
  • багрена 1
  • бадава 5
  • бајаги 1
  • Бајаги 1
  • бајна 1
  • бајном 1
  • Бака 2
  • бака 9
  • баки 2
  • Бакић 2
  • Бакића 2
  • Бакићева 1
  • Бакићевом 1
  • Бакићеву 1
  • бако 1
  • бакром 1
  • баку 1
  • балчак 1
  • балчацима 1
  • банда 1
  • банка 2
  • банкара 1
  • банку 1
  • банчили 1
  • банчио 2
  • Бар 1
  • бар 8
  • баратује 1
  • барјацима 1
  • барун 1
  • басамака 1
  • басамацима 1
  • бат 1
  • бацао 2
  • баци 16
  • Бацимо 1
  • бацио 3
  • бацити 1
  • Бачевић 16
  • Бачевића 15
  • Бачевићев 1
  • Бачевићу 1
  • баш 21
  • Баш 4
  • башта 1
  • баште 3
  • баштенске 1
  • башти 2
  • баштине 1
  • баштину 2
  • башту 4
  • бегам 2
  • бегати 1
  • без 18
  • Без 2
  • безбрижној 1
  • безоружана 1
  • безчасник 1
  • бејах 3
  • бела 2
  • бележника 1
  • бели 3
  • белим 2
  • бело 4
  • белог 1
  • белу 1
  • бенак 1
  • беначе 1
  • бери 1
  • бесвесне 1
  • бесвесно 3
  • беси 1
  • бесмислено 1
  • бесмо 2
  • бесна 4
  • бесне 2
  • бесни 1
  • беснило 2
  • беснилу 4
  • бесним 1
  • беснио 2
  • бесно 3
  • бесомучан 5
  • бесомучно 2
  • Беху 2
  • беху 42
  • беше 104
  • Беше 5
  • би 146
  • бива 1
  • бивша 1
  • бившем 1
  • бије 1
  • бију 2
  • бик 2
  • била 36
  • биле 2
  • Били 2
  • били 9
  • Било 1
  • било 40
  • биља 1
  • био 124
  • Био 3
  • Бирај 2
  • бирајте 1
  • бирт 1
  • Бирташ 1
  • бирташа 2
  • бис 1
  • бисер 1
  • бистра 1
  • бистрој 1
  • бита 1
  • бити 54
  • биће 2
  • Бићеш 1
  • бих 5
  • бичем 2
  • благ 6
  • блага 2
  • благајну 1
  • благо 10
  • благодари 1
  • Благодари 1
  • благодарим 1
  • благодарио 1
  • благодариш 1
  • благодарност 1
  • благосиља 1
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благословени 2
  • благослови 1
  • благости 1
  • благотворну 1
  • блажени 1
  • блаженог 1
  • блаженства 2
  • блажије 1
  • блатњав 1
  • Блед 1
  • блед 6
  • бледа 6
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледило 6
  • бледо 9
  • бледом 1
  • бледу 1
  • блене 1
  • бленеш 1
  • Бленуо 2
  • бленуо 5
  • бленуше 1
  • блесасто 1
  • ближе 14
  • ближег 1
  • ближи 2
  • близина 1
  • близине 1
  • близини 2
  • близу 8
  • блистало 1
  • блуђаше 1
  • Бог 14
  • бог 3
  • бога 2
  • Бога 2
  • богами 1
  • богат 3
  • богаташ 1
  • богате 2
  • богати 4
  • богатим 1
  • богато 3
  • богатога 1
  • богатство 2
  • богату 1
  • богињаво 1
  • богослужење 1
  • богу 2
  • Богу 3
  • бодљикасти 1
  • божанствена 1
  • боже 3
  • Боже 4
  • Божидар 46
  • Божидара 8
  • Божидаре 7
  • Божидареве 1
  • Божидарем 1
  • Божидаров 1
  • Божидарова 1
  • Божидарове 1
  • Божидару 2
  • божија 1
  • божије 1
  • божијој 1
  • божију 1
  • бој 2
  • бојала 1
  • бојали 2
  • Бојао 1
  • бојао 8
  • бојати 1
  • бојаху 1
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојим 6
  • бојиш 2
  • боктеру 1
  • бол 1
  • бола 5
  • болесни 1
  • болесник 5
  • болесника 4
  • болесников 1
  • болесникове 2
  • болеснику 1
  • Болеснику 1
  • Болесница 1
  • болесну 1
  • болестан 4
  • болести 2
  • боли 1
  • болна 1
  • болним 1
  • болницу 1
  • болно 5
  • болове 2
  • Боље 3
  • боље 8
  • бољег 1
  • бољетицу 1
  • бор 2
  • борави 1
  • боравити 1
  • борба 1
  • борбе 1
  • бори 2
  • борила 1
  • борио 1
  • борићу 1
  • борови 1
  • бос 1
  • Босиљка 48
  • Босиљке 6
  • Босиљки 2
  • Босиљкин 3
  • Босиљкине 1
  • Босиљком 4
  • Босиљку 14
  • Босиљци 2
  • боце 1
  • боцу 1
  • Бошка 6
  • Бошко 27
  • Бошков 1
  • Бошку 1
  • брава 1
  • Браво 1
  • браву 1
  • брада 1
  • браде 1
  • брадом 2
  • браду 3
  • брадускеру 1
  • бране 1
  • бранио 1
  • браните 1
  • Бранка 42
  • Бранко 137
  • бранков 1
  • Бранков 2
  • Бранкова 5
  • Бранкове 2
  • Бранкових 1
  • Бранково 2
  • Бранковог 2
  • Бранкову 1
  • Бранком 2
  • Бранку 13
  • Брао 1
  • брат 5
  • брата 11
  • брате 1
  • братовљево 1
  • братом 1
  • братска 1
  • братске 1
  • браћа 2
  • браца 1
  • Браца 1
  • брашна 1
  • брбља 1
  • брбљај 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • брдским 1
  • брдско 1
  • брдског 1
  • Бре 1
  • бреговима 1
  • брежуљак 3
  • брежуљка 1
  • брежуљку 4
  • бреме 1
  • Брже 2
  • Брзим 1
  • брзином 3
  • брзо 44
  • Брзо 9
  • брига 1
  • бриге 1
  • бригу 2
  • брижљиво 2
  • брини 2
  • брините 1
  • бринуо 1
  • бркајлија 7
  • бркат 1
  • Бркић 1
  • бркова 2
  • бркове 2
  • бркови 5
  • брковима 1
  • брље 1
  • брљу 1
  • број 3
  • Бројтро 1
  • брујаше 1
  • брује 1
  • буде 9
  • будем 2
  • будеш 5
  • будзашта 1
  • буди 3
  • будимо 1
  • буду 2
  • будућност 3
  • будућности 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујнога 1
  • бунар 2
  • бунара 1
  • бунару 5
  • бунилу 6
  • буниш 1
  • Бура 1
  • бура 2
  • бурад 1
  • буре 1
  • бурно 1
  • бућну 1
  • буџаку 1
  • В 1
  • вадите 1
  • вадиш 1
  • важна 1
  • важним 1
  • важно 1
  • важног 1
  • важној 1
  • ваздуха 1
  • ваздуху 1
  • вајкада 1
  • вали 1
  • валима 1
  • валовите 1
  • ваља 1
  • ваљада 1
  • Ваљада 1
  • ваљан 2
  • ваљани 1
  • ваљда 10
  • Ваљда 10
  • Вам 1
  • вам 28
  • вама 2
  • вами 1
  • вамп 1
  • Вамп 1
  • ван 3
  • вапије 1
  • варам 2
  • варао 1
  • варате 1
  • варјачом 1
  • варјачу 1
  • варош 6
  • вароши 5
  • варошице 1
  • варошици 1
  • варошицу 2
  • вас 23
  • Вас 5
  • васпита 1
  • ватра 2
  • ватрена 1
  • ватрене 1
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватрено 1
  • ватру 2
  • Ваш 2
  • ваш 3
  • ваше 6
  • вашег 5
  • вашега 1
  • Вашега 1
  • вашим 3
  • вашке 1
  • вашом 1
  • вашу 2
  • веверица 1
  • ведра 2
  • ведрим 1
  • ведро 2
  • везани 1
  • везу 1
  • век 1
  • века 1
  • вели 1
  • велика 5
  • велике 3
  • велики 3
  • великим 1
  • велико 3
  • великом 2
  • Велим 1
  • велите 1
  • Велите 1
  • величине 2
  • величини 1
  • Веља 33
  • Веље 1
  • Вељи 3
  • Вељо 2
  • Вељу 2
  • венац 1
  • венеш 1
  • венуо 1
  • венце 1
  • венцима 2
  • венча 1
  • венчали 3
  • венчам 1
  • венчаном 2
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 2
  • венчати 1
  • венчаћу 1
  • венчаш 1
  • вео 1
  • веома 3
  • вепар 1
  • Вепар 1
  • вепра 2
  • вепрове 1
  • вепру 1
  • верали 1
  • веран 2
  • вере 2
  • верне 1
  • верни 2
  • верно 1
  • верноме 1
  • веровала 2
  • веровали 2
  • веровао 4
  • веровати 1
  • вероваху 1
  • веруј 1
  • верује 3
  • Верујем 1
  • верујем 4
  • верујемо 1
  • верујеш 2
  • весела 2
  • веселенску 1
  • веселим 1
  • весело 12
  • веселом 1
  • веселост 1
  • Весеље 2
  • весеље 4
  • весео 4
  • весла 2
  • веслања 1
  • веслање 5
  • веслао 2
  • веслати 2
  • весло 1
  • веслом 1
  • Вест 1
  • вест 7
  • вести 2
  • вестима 1
  • ветар 12
  • Ветар 2
  • ветра 2
  • ветрина 1
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • ветром 2
  • Већ 6
  • већ 80
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 8
  • ВЕЧЕ 1
  • вече 22
  • вечера 10
  • вечерали 2
  • вечерамо 1
  • вечере 4
  • вечери 3
  • вечерње 1
  • Вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечерњу 3
  • вечеру 4
  • вечита 1
  • вечити 1
  • вечитим 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вешала 1
  • вештак 1
  • Вештина 1
  • вешто 5
  • вештом 1
  • Ви 14
  • ви 15
  • виде 13
  • видела 3
  • виделе 3
  • видели 3
  • видело 1
  • Видео 1
  • видео 13
  • видети 3
  • видећемо 1
  • видеше 3
  • види 13
  • Види 2
  • видила 4
  • видили 2
  • видило 2
  • видим 14
  • Видим 3
  • видимо 13
  • видио 5
  • видите 2
  • видити 2
  • Видићеву 1
  • Видићете 1
  • видиш 12
  • Видиш 2
  • Видте 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђени 1
  • визите 1
  • вијајући 1
  • вијао 1
  • викао 7
  • викати 4
  • викаше 1
  • вике 1
  • викне 60
  • Викну 1
  • викну 45
  • викнуо 5
  • викнути 1
  • викнуше 3
  • виле 1
  • вилица 2
  • вилицама 1
  • вилици 2
  • вилу 2
  • вина 9
  • вине 1
  • вино 5
  • вином 3
  • винула 1
  • винуо 1
  • винца 1
  • винце 1
  • висила 2
  • висине 1
  • висок 7
  • високи 2
  • високих 1
  • витка 1
  • Више 3
  • више 36
  • вишом 1
  • влада 3
  • владала 3
  • владао 1
  • владаше 3
  • власт 1
  • Властелин 1
  • властелин 23
  • властелина 11
  • властелином 1
  • властелински 1
  • властелинском 1
  • властелину 2
  • Вог 3
  • вода 3
  • Воде 1
  • воде 14
  • води 10
  • водила 2
  • водио 2
  • водише 1
  • водом 2
  • водоноше 4
  • воду 7
  • вођ 3
  • вођаху 1
  • Воже 1
  • возач 1
  • возила 1
  • возили 1
  • војник 1
  • војнике 1
  • воле 2
  • волела 1
  • волело 1
  • волем 3
  • Волео 1
  • волео 6
  • воли 1
  • волиш 1
  • воља 2
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 3
  • вори 1
  • воћњака 3
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 42
  • Врата 7
  • врати 24
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 3
  • вратимо 1
  • Вратимо 1
  • вратио 3
  • вратити 1
  • вратише 1
  • Вратише 1
  • врату 3
  • враћала 1
  • враћали 1
  • врба 1
  • врбе 1
  • врбов 1
  • вреди 1
  • вредна 1
  • Вредне 1
  • вредни 1
  • вређа 1
  • вређао 1
  • вређати 1
  • вређаш 1
  • врела 2
  • врелим 2
  • Време 2
  • време 20
  • времена 4
  • Временом 1
  • временом 2
  • врзле 4
  • врзло 1
  • врило 1
  • врисак 7
  • вриском 2
  • вриску 2
  • врисне 1
  • врисну 4
  • врлина 1
  • Врло 1
  • врло 10
  • врт 4
  • врта 1
  • вртлог 2
  • вртлога 1
  • вртлогу 2
  • врту 1
  • врулица 2
  • врулицу 1
  • врућим 1
  • врућици 1
  • врућицу 1
  • врху 1
  • вршачки 1
  • вршила 1
  • вршити 1
  • ВРШЦУ 1
  • вуку 1
  • вући 1
  • вуцима 1
  • вуче 2
  • г 2
  • га 338
  • гавране 1
  • гадан 1
  • гадне 1
  • гадно 1
  • гаднога 1
  • гађању 1
  • газда 1
  • газде 2
  • газише 1
  • гајдаш 1
  • галије 1
  • гамо 1
  • гаравог 1
  • гасио 1
  • гатка 1
  • гатке 1
  • гвоздена 1
  • гвозденим 1
  • где 77
  • Где 8
  • гдекоју 1
  • гибајући 1
  • Гига 7
  • глава 1
  • главе 7
  • глави 9
  • главни 1
  • главних 1
  • главо 1
  • главом 9
  • главу 27
  • гладан 2
  • глади 3
  • гладити 1
  • гладна 1
  • гладну 1
  • Гладовао 1
  • гладујеш 1
  • Глас 3
  • глас 43
  • гласа 3
  • гласи 1
  • гласило 1
  • гласио 1
  • гласка 1
  • гласно 2
  • гласови 1
  • Гласови 1
  • гласом 22
  • Гле 13
  • гле 8
  • гледа 5
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • Гледајте 1
  • гледајући 5
  • гледала 1
  • гледамо 1
  • гледао 17
  • гледате 1
  • гледати 2
  • гледаћемо 1
  • Гледаћемо 1
  • гледаћу 1
  • гледах 1
  • гледаху 6
  • гледаш 1
  • гледаше 25
  • гледим 1
  • гледне 1
  • Гледни 1
  • гледну 9
  • гледнуо 1
  • глув 1
  • гнусан 1
  • гнусној 2
  • гњев 3
  • гњева 4
  • гњевом 1
  • Го 1
  • го 3
  • говор 3
  • говора 1
  • говораху 1
  • говораше 12
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 20
  • Говори 3
  • говорили 1
  • говорим 6
  • говоримо 1
  • говорио 17
  • говорите 2
  • Говорите 2
  • говорити 5
  • говориш 4
  • год 12
  • Година 2
  • година 26
  • године 7
  • годино 1
  • годину 9
  • гојазан 1
  • гојазна 1
  • Гојкови 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голема 1
  • големе 1
  • голим 2
  • голо 1
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 4
  • гонила 1
  • гонили 1
  • гонио 6
  • гоњена 1
  • гоњени 1
  • гораше 4
  • горд 1
  • гордо 1
  • горе 14
  • горела 4
  • гори 2
  • горке 1
  • горко 5
  • горње 1
  • горњи 1
  • горске 2
  • горску 1
  • госи 1
  • госом 1
  • господар 12
  • Господар 2
  • господара 7
  • господареве 1
  • господаром 1
  • Господару 2
  • господару 6
  • господин 9
  • господина 4
  • господине 3
  • Господине 3
  • господичић 1
  • господо 1
  • госпоице 1
  • гост 3
  • госта 4
  • госте 3
  • гости 2
  • Гости 2
  • гостима 2
  • готов 4
  • готова 1
  • готови 1
  • готовила 1
  • готово 2
  • готовом 1
  • гошће 1
  • граби 1
  • грађанин 2
  • гранате 1
  • гранатим 1
  • гранатих 1
  • гранатом 1
  • гранчица 1
  • грање 1
  • грањем 1
  • грапе 1
  • грбам 1
  • Грбоња 13
  • грбоња 63
  • грбоње 5
  • Грбоњи 1
  • грбоњи 5
  • грбоњиних 1
  • Грбоњино 1
  • грбоњо 1
  • грбоњом 5
  • грбоњу 9
  • грдан 1
  • грдна 8
  • грдни 1
  • грдним 1
  • грдних 1
  • грдно 1
  • грдној 1
  • грдну 2
  • грех 1
  • грешио 1
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грижа 1
  • гризао 1
  • гризе 1
  • гристи 1
  • грла 2
  • грлио 1
  • грлити 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • гроб 3
  • гроба 7
  • гробљу 1
  • Гробна 1
  • гробна 2
  • гробници 1
  • гробове 2
  • гробу 2
  • грозна 1
  • грозне 1
  • грозни 1
  • грозних 1
  • грозница 1
  • грознице 1
  • грозници 4
  • грозничав 1
  • грозничаво 10
  • Грозно 1
  • грозног 1
  • гром 6
  • грома 1
  • громка 1
  • громови 2
  • громовито 2
  • громогласно 1
  • громом 5
  • грому 1
  • грохотом 2
  • груваше 1
  • грудама 1
  • Груди 1
  • груди 14
  • грудима 3
  • грудма 9
  • груду 1
  • груну 1
  • грунуле 1
  • грунуше 1
  • грчеве 1
  • грчевито 5
  • грчиле 1
  • губе 1
  • губилиште 1
  • губио 2
  • гуја 6
  • гује 1
  • гурав 2
  • гурао 1
  • гуром 1
  • гуроња 3
  • гуру 1
  • густа 1
  • густе 2
  • густим 2
  • густо 2
  • густог 2
  • густој 3
  • густом 2
  • гутајући 1
  • гутао 2
  • гушћег 1
  • гушу 2
  • да 1010
  • Да 36
  • давали 1
  • давао 2
  • давати 1
  • дави 1
  • давнашње 3
  • давнашњи 1
  • давнашњим 1
  • давно 1
  • даде 3
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • дај 1
  • дајем 1
  • дајте 2
  • дакле 1
  • Дакле 8
  • Дал 1
  • дала 1
  • далека 1
  • далеко 6
  • дали 3
  • дало 1
  • даље 18
  • Даље 4
  • даљине 3
  • даљину 4
  • дам 5
  • дан 19
  • дана 47
  • данас 10
  • Данас 6
  • данашњег 1
  • данашњи 1
  • Данашњи 1
  • дане 2
  • Даница 15
  • Данице 2
  • Даницом 1
  • Даницу 2
  • дању 2
  • Дању 3
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарива 1
  • дата 1
  • дати 5
  • даће 1
  • даћу 1
  • дахом 1
  • даш 1
  • два 28
  • двадесет 5
  • двапут 2
  • две 12
  • ДВОБОЈ 1
  • двобој 2
  • Двобоја 1
  • двоје 18
  • Двоје 3
  • двојица 2
  • двојицом 1
  • двор 12
  • двора 27
  • дворану 2
  • дворац 8
  • дворе 1
  • двори 1
  • двориште 1
  • дворови 1
  • дворска 1
  • дворске 1
  • дворски 1
  • дворских 1
  • дворског 1
  • ДВОРУ 1
  • двору 16
  • дворца 3
  • дворцу 1
  • двострука 1
  • дебели 1
  • дебелих 1
  • дебла 2
  • дебљине 3
  • дебљини 1
  • девер 2
  • девера 1
  • девет 5
  • девојака 4
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојкама 3
  • Девојке 3
  • девојке 8
  • девојко 1
  • девојком 1
  • девојку 3
  • девојче 1
  • Дед 2
  • Деда 11
  • деда 30
  • деде 1
  • деди 1
  • дедом 1
  • делом 1
  • ДЕМОН 1
  • демони 1
  • део 1
  • Деону 1
  • деран 1
  • дере 1
  • десет 5
  • десетак 4
  • десетине 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десио 1
  • десна 1
  • десно 4
  • десну 1
  • дете 5
  • детенце 1
  • детинства 1
  • детињарије 1
  • детињства 3
  • деца 1
  • Деца 1
  • деце 1
  • деци 1
  • децом 1
  • децу 1
  • дечко 2
  • дешавало 1
  • Ди 2
  • ди 7
  • диван 2
  • дивана 1
  • дивану 2
  • дивили 1
  • дивићеш 1
  • дивљач 1
  • дивље 3
  • дивљег 1
  • дивљем 1
  • дивна 1
  • дивне 1
  • дивно 3
  • дивног 1
  • дивну 3
  • дивовску 1
  • Дивота 1
  • дивоти 1
  • дигла 2
  • дигне 1
  • диже 1
  • дижу 2
  • дижући 1
  • дизала 1
  • дизао 1
  • дикоја 1
  • дику 1
  • Димитрија 1
  • ДИМИТРИЈЕ 1
  • димове 1
  • дира 1
  • дирајте 1
  • дирао 1
  • Дирнула 1
  • дирнут 1
  • дисање 3
  • дише 2
  • дишући 1
  • длаку 1
  • До 1
  • до 97
  • доба 5
  • Добар 3
  • добар 4
  • добара 1
  • доби 1
  • добивене 1
  • добијао 1
  • добије 2
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добила 1
  • добио 4
  • добити 1
  • добош 1
  • добра 10
  • добре 5
  • Добри 1
  • добри 7
  • добрим 3
  • Добро 15
  • добро 36
  • доброг 1
  • добродошлицом 1
  • добродушности 1
  • добром 4
  • добротвор 1
  • добротворну 1
  • добротвору 1
  • доброту 1
  • доброћудни 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведу 1
  • довели 1
  • довео 5
  • довијај 1
  • довикне 1
  • довољан 1
  • довршени 1
  • доврши 1
  • довршио 1
  • догађа 1
  • догађаја 3
  • догађајем 1
  • догађају 3
  • договори 1
  • договору 2
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 12
  • догодине 1
  • догодити 4
  • дода 28
  • додала 1
  • додирну 1
  • додирнуо 1
  • дође 28
  • дођем 4
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 3
  • дођоше 3
  • доживела 1
  • доживео 1
  • доживљаје 1
  • доживотни 2
  • дозвао 1
  • дозвати 1
  • дозволим 1
  • дозволите 1
  • дозива 1
  • дозивала 1
  • дозна 6
  • дознаду 1
  • дознају 1
  • дознала 1
  • дознали 1
  • дознало 1
  • дознам 1
  • дознао 1
  • Дознао 1
  • дознати 11
  • дознаћу 1
  • дозове 1
  • дозови 1
  • Дозови 1
  • дозовите 1
  • дозрео 1
  • Дојкињу 1
  • Док 10
  • док 26
  • докаже 1
  • докажем 1
  • доказа 3
  • доказало 3
  • доказивао 1
  • доказују 1
  • Доктор 1
  • доктор 9
  • докторски 1
  • докучим 1
  • докучити 2
  • долазак 1
  • долазе 1
  • долази 7
  • долазили 1
  • долазимо 1
  • долазио 7
  • долазити 2
  • долазиш 1
  • доламом 1
  • доласка 2
  • доле 9
  • долијала 1
  • долине 1
  • долња 2
  • долњој 2
  • доља 1
  • дољи 1
  • дољу 1
  • дома 1
  • домаћин 16
  • Домаћин 3
  • домаћина 1
  • домаћине 1
  • домаћинов 1
  • домаћинове 1
  • домаћином 2
  • донде 1
  • донели 2
  • Донео 1
  • донео 3
  • донесе 3
  • донесу 1
  • донети 1
  • Донеше 1
  • донеше 4
  • донешеном 1
  • доносило 1
  • доносиш 1
  • допада 1
  • Допала 1
  • допао 1
  • дописивали 1
  • допринела 1
  • допрле 1
  • допусти 1
  • Допусти 1
  • допустио 2
  • допустити 2
  • дорасте 1
  • дороц 1
  • доручак 2
  • досад 2
  • досади 1
  • досадило 1
  • досађивати 1
  • доселио 5
  • досети 1
  • досетио 2
  • досетљиво 1
  • доскочицама 1
  • доспе 2
  • доспео 1
  • доспети 1
  • Доста 1
  • доста 11
  • достојанствено 3
  • достојно 1
  • достојну 1
  • дотерао 1
  • дотле 4
  • дотрча 1
  • дотрчао 1
  • дотрчи 1
  • доћи 14
  • дохвати 8
  • дохватим 2
  • дохватио 3
  • дохватише 1
  • доцне 1
  • доцније 3
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекивао 1
  • дочеко 1
  • дочујем 1
  • Дошао 3
  • дошао 43
  • дошла 7
  • дошле 1
  • дошли 3
  • дошљак 1
  • дошљака 1
  • драга 2
  • драгана 3
  • драгане 1
  • драгану 2
  • драге 1
  • драги 2
  • Драги 3
  • драгу 2
  • дрва 10
  • Дрва 2
  • дрвене 1
  • дрвеној 1
  • дрвета 5
  • дрветом 1
  • дрвету 2
  • дрвећа 1
  • Дрво 1
  • дрво 9
  • дреке 1
  • дрекне 4
  • дрекну 4
  • дрекнуо 1
  • држ 1
  • држање 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држе 1
  • држећи 2
  • држи 3
  • држиш 1
  • друг 9
  • друга 13
  • другарем 1
  • другарица 1
  • другарицама 1
  • другарице 1
  • другарицу 1
  • друге 3
  • други 20
  • Други 7
  • другим 3
  • друго 5
  • другова 1
  • другови 3
  • друговима 2
  • другог 7
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 7
  • другоме 2
  • другу 9
  • Друже 1
  • друже 10
  • дружина 1
  • дружино 1
  • друм 3
  • друма 3
  • друмом 1
  • друму 2
  • друштва 1
  • друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 2
  • дрхтавица 1
  • дрхтала 1
  • дрхтао 2
  • дрхтаху 2
  • дрхташе 6
  • дрхће 3
  • дрхћем 2
  • дрхћеш 2
  • дрхћу 2
  • дрхћући 3
  • дрхћућим 2
  • дрхћућом 2
  • дуанџија 1
  • дубине 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоко 2
  • дува 1
  • дувајући 1
  • дуваном 1
  • Дувањара 1
  • дувањара 2
  • дувао 3
  • дувару 1
  • дуг 2
  • дуга 1
  • дугачко 2
  • дугме 2
  • дуго 17
  • Дуго 4
  • дуговечни 1
  • дугог 1
  • дугом 4
  • дужан 1
  • дужег 4
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дуката 1
  • дуне 3
  • дуну 2
  • дупљи 1
  • дупљу 2
  • дури 1
  • дух 4
  • духом 1
  • душа 1
  • душе 7
  • душевно 2
  • душеке 2
  • души 2
  • душу 7
  • ђаво 4
  • ђавола 1
  • ђаволан 1
  • ђаволасто 3
  • ђаволски 1
  • ђаволу 1
  • ђака 1
  • Ђаци 1
  • ђачког 2
  • ђерам 1
  • ђипи 7
  • ђипити 1
  • ђувегије 1
  • ђувегију 1
  • е 3
  • Е 3
  • ево 18
  • Ево 20
  • Ено 2
  • ено 9
  • епромишљени 1
  • Ето 3
  • ето 4
  • жагор 1
  • жалбу 1
  • жали 2
  • жалим 1
  • жалосно 2
  • жалости 1
  • жао 2
  • жарке 2
  • жарки 3
  • жарко 3
  • жарког 1
  • жаркој 1
  • жарку 1
  • жаром 7
  • жбун 1
  • жбуна 5
  • жбунова 1
  • жбуновима 1
  • жбуну 1
  • жбуња 5
  • жбуње 8
  • жбуњем 1
  • жбуњу 1
  • жеђ 1
  • жеђу 1
  • желела 1
  • желео 1
  • желети 1
  • жели 2
  • желиш 1
  • Жеља 1
  • жеља 3
  • жељан 1
  • жељени 2
  • Жена 1
  • жена 5
  • жене 1
  • женио 6
  • женом 1
  • жерава 5
  • жераве 1
  • жеравицом 1
  • жестио 1
  • жестити 1
  • Жив 3
  • жив 7
  • жива 3
  • живе 5
  • живети 2
  • живи 3
  • живила 1
  • живили 1
  • Живили 1
  • живим 1
  • живине 1
  • Живио 1
  • живио 4
  • живити 3
  • живићемо 1
  • живиш 1
  • живљаху 1
  • живо 3
  • живовао 1
  • живог 1
  • живот 8
  • живота 9
  • животиње 2
  • животом 1
  • животу 8
  • жигосао 1
  • жилавост 1
  • жмира 1
  • жмирне 1
  • жмирну 1
  • жртве 3
  • жубори 1
  • жури 1
  • журимо 2
  • журио 1
  • журити 2
  • журно 2
  • жута 1
  • За 11
  • за 195
  • забаве 1
  • забавила 1
  • забадава 1
  • забасао 1
  • Забасао 1
  • забата 1
  • забележи 1
  • забленуто 1
  • заблиста 3
  • заблисташе 1
  • заборави 1
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавио 7
  • заборавити 1
  • забораву 2
  • забрави 2
  • забрављена 1
  • забранили 1
  • забранио 1
  • забранити 1
  • забрањено 1
  • забрањујем 1
  • забрујаше 1
  • забуна 1
  • забуниле 1
  • забуну 1
  • завада 1
  • завади 1
  • завезан 1
  • завеса 1
  • завесла 4
  • завесу 1
  • завидљива 1
  • заволела 1
  • заволео 3
  • заволеше 1
  • заврши 15
  • загледа 1
  • загледао 1
  • загледаше 2
  • загледи 1
  • загонетку 1
  • загонетна 1
  • загонетно 2
  • загрли 6
  • загрлио 2
  • загрљај 6
  • загрљаја 4
  • загрљају 3
  • загрљених 1
  • загрми 2
  • загушљив 1
  • загушљиво 6
  • зададе 1
  • задану 1
  • задао 2
  • задаћу 1
  • заденуо 1
  • задесила 1
  • задивила 1
  • задобије 1
  • задовољан 4
  • задовољни 4
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • Задоцнили 2
  • задоцнити 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржало 1
  • задржао 1
  • Задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 4
  • задрхта 7
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • Задуби 1
  • задуби 3
  • задуван 1
  • задувано 1
  • зађе 2
  • зажарен 1
  • зажареним 2
  • зажарено 1
  • зазвони 1
  • зазре 1
  • заигра 1
  • Заиста 4
  • заиста 8
  • заишао 2
  • заиште 1
  • заиштем 1
  • Заједно 1
  • заједно 12
  • зајеца 1
  • закашље 1
  • заклан 1
  • заклана 1
  • заклањао 1
  • Заклео 2
  • заклео 7
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклеше 1
  • заклињем 1
  • заклопац 1
  • заклопи 1
  • закона 3
  • законити 1
  • закону 1
  • закраћене 1
  • закрвавише 2
  • закрвављеним 2
  • закуца 4
  • заладнео 1
  • залази 1
  • залазило 1
  • заласку 1
  • залечити 1
  • заливен 2
  • заливена 1
  • заливено 1
  • залуд 1
  • залуђује 1
  • залутао 2
  • заљубим 1
  • заљубљен 1
  • заљубљена 1
  • заљубљени 2
  • заљубљених 3
  • заљуља 1
  • замак 15
  • замакао 1
  • замакло 1
  • замало 1
  • заман 1
  • замахне 4
  • замењивали 1
  • замерите 1
  • замисли 3
  • замислио 8
  • замислити 2
  • замишљени 2
  • замишљено 5
  • замка 12
  • замком 2
  • замку 8
  • замлата 1
  • замоли 1
  • замрзнута 1
  • замрзнутога 1
  • замуца 1
  • замцима 1
  • занат 2
  • занатлија 1
  • занату 1
  • занела 1
  • занеми 1
  • занемио 1
  • занео 2
  • занесе 1
  • занима 2
  • занимаше 1
  • занимљиво 1
  • занос 1
  • заноса 2
  • заноси 2
  • заносно 1
  • заносу 3
  • заори 2
  • запали 3
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запаљено 1
  • запари 1
  • запевати 1
  • запето 1
  • запињао 1
  • Запита 1
  • запита 40
  • Запитам 1
  • запитам 2
  • запитао 2
  • запитати 2
  • запитаће 6
  • запитаху 1
  • запиташе 1
  • запиткивању 1
  • запиткивао 1
  • запиткивати 1
  • заплака 3
  • заплакао 1
  • заплакаше 1
  • запламте 2
  • запламти 1
  • заплаче 2
  • заплаши 1
  • запљускивају 1
  • запне 1
  • запнем 1
  • заповедајућим 1
  • заповедаш 1
  • заповеди 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • заповест 1
  • заповести 1
  • запомагање 4
  • започе 1
  • започео 2
  • запретите 1
  • запроси 1
  • запушише 1
  • зар 16
  • Зар 24
  • зарадити 1
  • зарасле 1
  • зарије 1
  • зарудило 1
  • заруменила 1
  • заручница 1
  • заручницу 2
  • засветле 1
  • засветли 2
  • засветлише 5
  • засвира 1
  • засену 1
  • заслепио 1
  • заслепљен 1
  • заслужио 1
  • заспа 1
  • заспала 2
  • заспао 2
  • заспи 1
  • заспим 1
  • заста 5
  • застаде 8
  • застадоше 1
  • застане 4
  • застао 3
  • засузе 1
  • засучеш 1
  • затворене 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затече 1
  • затим 10
  • Затим 2
  • Зато 1
  • зато 13
  • затресе 2
  • заузео 2
  • заузимањем 1
  • заузимао 1
  • заустави 1
  • зауставиле 1
  • зауставимо 1
  • захвалим 1
  • захвалности 1
  • захвати 2
  • захите 1
  • заходу 1
  • захрђали 1
  • захрђан 1
  • захрђана 1
  • захрђану 1
  • захтев 1
  • Захтевам 1
  • захтевану 1
  • зацело 2
  • Зачу 2
  • зачу 30
  • зачудио 2
  • зачудише 2
  • зачуђен 1
  • зачуђено 16
  • зачујемо 1
  • зачуше 1
  • зашкрипи 2
  • зашло 1
  • заштити 1
  • зашто 26
  • Зашто 6
  • збива 1
  • због 14
  • Збогом 10
  • збогом 2
  • збори 1
  • збориш 1
  • збунио 1
  • збуњенима 1
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звали 2
  • звање 3
  • звао 4
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • Звездана 11
  • Звездани 2
  • звездано 1
  • Звезданом 1
  • Звездану 1
  • звекнуше 3
  • звер 2
  • звера 3
  • звераху 1
  • звераше 1
  • звери 2
  • зверком 1
  • зверска 1
  • зверске 1
  • зверском 1
  • звечећи 2
  • звижд 2
  • звижне 1
  • Звона 1
  • звона 3
  • звонара 1
  • звоне 1
  • звони 1
  • звонки 1
  • Звонки 1
  • звонким 1
  • звоно 4
  • звоњаше 1
  • зврјаше 1
  • звучаше 1
  • згадна 1
  • згодна 2
  • зграби 2
  • Згрешио 1
  • згрози 1
  • здерати 1
  • здрав 4
  • здрава 1
  • здравица 1
  • здравици 1
  • здравље 5
  • здраво 2
  • Здраво 4
  • Здраге 1
  • зебле 1
  • зебњом 3
  • зебњу 1
  • зелене 2
  • зелени 1
  • зеленила 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 2
  • зелених 2
  • зеленом 1
  • зелену 2
  • земља 1
  • земљаном 1
  • земље 11
  • земљи 8
  • земљиште 2
  • земљом 1
  • земљу 18
  • земним 1
  • земно 1
  • зец 1
  • зз 1
  • зид 2
  • зидао 1
  • зидине 1
  • Зидови 1
  • зиду 4
  • зијала 1
  • зима 1
  • зиме 2
  • Зимње 1
  • зимску 1
  • зиму 2
  • зине 1
  • зинимала 1
  • зинули 1
  • зинуо 2
  • злата 1
  • зликовац 2
  • зликоваца 2
  • зликовца 1
  • зликовци 1
  • Зликовци 1
  • зликовцима 1
  • Зликовче 1
  • зло 5
  • злобно 1
  • зловољно 1
  • злослутно 1
  • злоупотребио 1
  • злоупотребисте 1
  • змај 1
  • змајеви 1
  • змијурина 1
  • зна 15
  • знаде 2
  • знађаше 3
  • знају 1
  • знајући 1
  • знак 2
  • знала 4
  • знали 4
  • знам 18
  • Знам 3
  • Знамо 2
  • знамо 4
  • знање 1
  • знао 17
  • Знао 4
  • знате 9
  • знати 2
  • значаја 1
  • значајно 1
  • Знаш 2
  • знаш 20
  • зноју 1
  • Зо 1
  • зове 6
  • зови 1
  • зовнем 1
  • зовну 1
  • зово 1
  • зову 1
  • Зора 17
  • зора 4
  • зоре 1
  • Зоре 5
  • Зорино 1
  • Зориног 2
  • Зорица 13
  • Зорице 3
  • Зорици 1
  • Зорицом 2
  • Зорицу 4
  • Зоричин 1
  • Зоричиних 1
  • Зоричино 1
  • Зоро 13
  • Зором 3
  • Зору 8
  • зрак 1
  • зраке 2
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • зрелих 1
  • зуб 1
  • Зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 5
  • зубма 11
  • зубова 1
  • зујаху 1
  • зујаше 1
  • зуји 1
  • и 1667
  • И 26
  • иа 1
  • Ива 1
  • Иван 2
  • Ивана 3
  • иглама 2
  • играју 1
  • игре 1
  • иде 12
  • идеја 1
  • идем 3
  • Идем 3
  • идемо 1
  • иди 5
  • Иди 6
  • идите 1
  • идућем 1
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 1
  • из 124
  • Из 3
  • Иза 1
  • иза 24
  • изађе 5
  • изађем 1
  • изађимо 1
  • изаћи 1
  • изашао 1
  • изашли 1
  • избавим 1
  • избавитеља 3
  • Избавитељу 1
  • избаци 1
  • избацити 1
  • избегао 1
  • избечио 1
  • избивао 1
  • избило 1
  • избрбљала 1
  • извади 13
  • извадим 1
  • извадише 1
  • изваљана 1
  • изваљују 1
  • изведен 1
  • извео 1
  • извесну 3
  • изви 1
  • извијао 1
  • извије 1
  • Извини 1
  • Извините 1
  • извињавао 1
  • извињаваше 1
  • извирну 1
  • Изволите 1
  • извора 2
  • извршио 4
  • извршити 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгладио 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледају 1
  • изгледао 3
  • Изгледаш 1
  • изгледаш 2
  • изгледаше 10
  • Изгледаше 5
  • изговорене 1
  • изговори 4
  • изговорила 2
  • изговорио 1
  • изгори 1
  • изгрлише 1
  • изгуби 4
  • изгубим 1
  • изгубио 7
  • изгубише 4
  • изгубљена 2
  • изгубљене 1
  • изгубљеном 1
  • изда 2
  • издаваше 1
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издају 1
  • Издалека 1
  • издаље 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издахнула 1
  • издахнуо 3
  • издигао 1
  • издишући 1
  • издржава 2
  • издржати 1
  • изиђе 2
  • изиђоше 2
  • изишао 6
  • изјави 1
  • изјавио 1
  • изјаши 1
  • изјашим 1
  • изјутра 2
  • излазио 2
  • излануо 1
  • излепљена 1
  • излет 1
  • излети 3
  • излетио 1
  • излива 1
  • излије 2
  • излупаним 1
  • изљуби 1
  • изљубише 1
  • Између 1
  • између 7
  • измет 1
  • измећу 1
  • изневерила 1
  • изневерило 1
  • изневерити 2
  • изневериш 1
  • изнели 1
  • изнемогао 3
  • изнемогла 1
  • изнемогли 1
  • изнемоглим 1
  • изнемогло 1
  • изненади 1
  • изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненадише 1
  • изненадно 1
  • изненађења 1
  • изненађење 1
  • изнеше 1
  • изношеном 1
  • изнурена 2
  • изнурени 2
  • изнуреном 1
  • изнутра 1
  • изобиља 1
  • изоставио 1
  • израдити 1
  • изражена 1
  • изрезан 1
  • изрећи 1
  • изречена 1
  • изроде 1
  • изтрже 1
  • изумреше 1
  • изумро 1
  • изусте 1
  • изусти 17
  • изустити 1
  • икад 2
  • икаква 1
  • икакве 1
  • икаквог 2
  • икога 1
  • икоме 1
  • иконом 1
  • или 22
  • им 32
  • има 17
  • Има 3
  • имаде 1
  • имађаху 1
  • имађаше 3
  • имај 1
  • Имала 1
  • имали 3
  • Имам 3
  • имам 7
  • Имамо 1
  • имања 1
  • имање 9
  • имањем 3
  • имао 25
  • Имао 3
  • имате 2
  • имати 2
  • имаш 2
  • име 18
  • имена 7
  • именовао 1
  • именом 2
  • имену 1
  • иначе 6
  • иновернога 1
  • интереса 1
  • ипак 7
  • ипрастивао 1
  • исећи 1
  • искапи 1
  • искапимо 2
  • искапише 1
  • искези 3
  • искићено 1
  • Искочи 1
  • искочи 7
  • искочио 1
  • искочише 1
  • искра 1
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрених 1
  • искрено 1
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искрсну 1
  • искупила 1
  • искупили 1
  • искупило 2
  • искусан 1
  • искусиле 1
  • исмевај 1
  • испаде 3
  • испадне 2
  • испала 1
  • испало 2
  • испао 2
  • испере 1
  • испијемо 1
  • испио 1
  • испит 1
  • испитајући 1
  • испитати 1
  • испитујући 2
  • испише 1
  • Испише 1
  • исплакане 2
  • исплати 2
  • исплетан 1
  • исповедим 1
  • Испод 1
  • испод 5
  • испочетка 1
  • исправи 3
  • исправише 1
  • испражњене 1
  • испрала 1
  • испратило 1
  • испраше 1
  • Испрва 2
  • испред 12
  • Испрека 1
  • испреметали 1
  • испреплетане 1
  • исприповеди 2
  • исприповедити 1
  • исприча 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испроси 1
  • испуним 1
  • испусти 4
  • испустио 1
  • испустити 1
  • иста 1
  • истави 1
  • исте 3
  • исти 5
  • Истина 1
  • истина 2
  • истином 1
  • истину 3
  • исто 5
  • истог 1
  • истога 3
  • истој 1
  • истоку 1
  • истом 2
  • источно 1
  • Истрага 1
  • истраге 1
  • истресао 1
  • истрчи 1
  • истрчимо 1
  • исту 2
  • исхрани 1
  • исчезао 1
  • ићи 6
  • их 57
  • ишао 6
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ишо 1
  • ишпан 9
  • ишпана 6
  • ишпану 1
  • ишта 1
  • иштеш 1
  • ишти 1
  • ишчезаваше 1
  • ј 1
  • Ја 63
  • ја 96
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јави 1
  • јавио 1
  • јаганци 1
  • јад 1
  • јада 2
  • јадаше 1
  • јаде 1
  • јадиковао 1
  • јадна 2
  • јадне 1
  • јадни 1
  • Јадни 2
  • Јадник 1
  • јадника 1
  • јаднику 1
  • јадницу 1
  • јадно 1
  • јаднога 1
  • јадну 1
  • јадом 1
  • јаду 1
  • јаз 1
  • јаја 1
  • Јајтелес 2
  • Јајтелеса 1
  • Јајтелесом 1
  • Јајтелесу 1
  • јак 3
  • јаке 2
  • јаки 1
  • јако 15
  • јаку 2
  • јал 1
  • јаме 1
  • Јанка 2
  • јаре 2
  • јарета 1
  • јарићи 1
  • јаросно 1
  • јасеном 1
  • јасна 2
  • јасних 2
  • јасно 3
  • јастуке 1
  • јаук 1
  • јауче 1
  • јахати 1
  • јаче 3
  • јачи 2
  • јачим 1
  • је 1415
  • Је 4
  • Један 4
  • један 69
  • Једанајест 1
  • једанајест 3
  • једанпут 25
  • Једанпут 4
  • Једва 1
  • једва 24
  • једи 1
  • јединац 2
  • једини 2
  • јединог 1
  • јединче 1
  • јединчета 1
  • једна 6
  • једнако 1
  • једне 10
  • Једне 3
  • једним 10
  • једно 17
  • Једно 2
  • једног 13
  • Једног 4
  • једнога 14
  • Једнога 7
  • једној 11
  • Једном 1
  • једном 19
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 17
  • једра 1
  • једри 1
  • језа 3
  • језди 2
  • језера 12
  • језеро 1
  • језеру 2
  • језик 2
  • јекну 1
  • јекнуо 2
  • јел 1
  • јела 1
  • јелен 1
  • Јели 2
  • Јелици 1
  • Јелка 11
  • Јелке 2
  • Јелкине 1
  • Јелку 1
  • јело 1
  • јелом 2
  • јео 1
  • јер 77
  • јерихонска 1
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесењи 1
  • Јесењи 1
  • јеси 1
  • јест 1
  • Јест 1
  • јесте 3
  • Јесте 5
  • јести 1
  • Јесу 1
  • јетко 1
  • јефтина 1
  • јецање 2
  • јецао 1
  • јецаше 1
  • јечала 1
  • јечаше 1
  • Јован 19
  • Јована 7
  • Јоване 4
  • Јованове 1
  • Јованом 1
  • Јовану 5
  • јогунасто 1
  • Јодног 1
  • јодном 1
  • јој 62
  • јорганом 1
  • Још 20
  • још 97
  • ју 21
  • Ју 5
  • јуначко 1
  • јунаштву 1
  • јунци 1
  • јуре 1
  • јури 5
  • јурила 1
  • јурили 1
  • јурио 5
  • јуришати 1
  • јурише 1
  • јурне 8
  • јурнем 2
  • јурну 3
  • јурнути 1
  • јутра 8
  • јутро 8
  • јутрос 1
  • јутру 1
  • Јуца 3
  • Јуцине 1
  • јуче 1
  • к 31
  • кад 218
  • Кад 65
  • када 22
  • Када 3
  • кадар 6
  • кадгод 1
  • кадкад 1
  • кадра 1
  • Каже 1
  • каже 7
  • Кажем 1
  • кажем 8
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • кажите 1
  • Кажом 1
  • Кажу 1
  • кажу 4
  • каз 1
  • казала 1
  • казали 4
  • Казао 1
  • казао 6
  • казати 5
  • Казаћу 4
  • казиваше 1
  • казни 1
  • кајати 1
  • Кајиш 1
  • кајско 1
  • кака 1
  • Какав 1
  • какав 12
  • какан 1
  • каква 14
  • Каква 2
  • Какве 1
  • какве 3
  • какви 1
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 9
  • каквом 2
  • какву 7
  • Како 5
  • како 75
  • кал 1
  • кам 1
  • камен 4
  • камена 1
  • канабета 1
  • канабету 2
  • Канда 1
  • кандила 1
  • кандило 1
  • Као 16
  • као 424
  • капелан 1
  • капеле 4
  • капели 6
  • капелу 3
  • капља 4
  • капљала 1
  • капута 2
  • карактерна 1
  • карву 1
  • кас 1
  • касно 1
  • кауције 1
  • кафани 1
  • квари 1
  • Квргића 2
  • кепец 3
  • кепеца 5
  • кепецом 1
  • кера 1
  • кесе 1
  • кесу 1
  • кецељи 1
  • кикотале 1
  • ким 1
  • киме 2
  • кињи 2
  • кињио 1
  • кип 3
  • киптао 1
  • Клањам 1
  • клевета 1
  • клеветнике 1
  • клеветници 1
  • клевету 1
  • клекне 1
  • клепетуше 1
  • клеца 1
  • клецају 1
  • клечао 2
  • клече 1
  • клечи 1
  • Кликну 1
  • кликну 3
  • климне 1
  • клоне 4
  • клону 2
  • клонуо 3
  • клонути 1
  • клупе 5
  • клупи 2
  • клупици 2
  • клупу 3
  • кључ 2
  • кључаницу 1
  • кључеви 1
  • кнеже 1
  • кнежеве 1
  • кнез 12
  • Кнез 6
  • кнеза 4
  • кнезом 1
  • кнезу 1
  • књиге 1
  • књигом 1
  • књигу 1
  • Ко 14
  • ко 37
  • кобно 3
  • ковач 1
  • ког 17
  • кога 27
  • когод 2
  • Код 3
  • код 42
  • кожа 1
  • кожу 2
  • која 67
  • Које 1
  • које 40
  • којег 1
  • којекако 1
  • којекуда 7
  • којем 1
  • којечему 2
  • којешта 1
  • Који 1
  • који 135
  • којим 2
  • којима 8
  • којих 4
  • Којо 1
  • којој 8
  • којом 3
  • коју 36
  • кокошки 1
  • кола 10
  • колебе 2
  • колеби 5
  • колебом 2
  • колебу 3
  • колена 8
  • колену 1
  • колиба 1
  • Колико 3
  • колико 7
  • колима 1
  • колко 3
  • ком 10
  • кома 1
  • коме 10
  • комшија 3
  • комшије 2
  • комшиница 1
  • конце 1
  • Коњ 1
  • коњ 3
  • Коња 1
  • коња 11
  • Коњаник 1
  • коњаник 2
  • коње 2
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњу 4
  • копа 1
  • копали 1
  • кора 1
  • корак 2
  • корака 3
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораком 1
  • кораку 2
  • кораци 6
  • корацима 11
  • корача 1
  • корачаји 8
  • корачају 1
  • корачао 2
  • корео 1
  • користи 2
  • користити 1
  • кориту 1
  • корицама 2
  • корманио 1
  • коров 1
  • кору 1
  • Коса 2
  • коса 3
  • косе 3
  • косо 1
  • кости 1
  • костур 1
  • костурнице 1
  • косу 1
  • котрљаху 1
  • кочијаш 2
  • кочијаша 1
  • кочијашево 1
  • кошуту 1
  • крадом 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • крађу 2
  • крај 31
  • Крај 4
  • краја 1
  • крајевима 1
  • крајњем 1
  • крају 5
  • крака 1
  • красан 1
  • красне 2
  • красно 2
  • красној 1
  • красну 1
  • красотама 2
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 3
  • кратког 1
  • краткога 1
  • крв 18
  • Крв 2
  • крвав 2
  • крвава 1
  • крвави 1
  • крваву 1
  • Крви 1
  • крви 10
  • крвљу 2
  • крвни 1
  • крвника 1
  • крволочне 1
  • крвопија 1
  • кревет 1
  • крену 1
  • кренуше 2
  • креснуо 1
  • крећемо 1
  • крецну 1
  • кржљав 1
  • крив 2
  • крива 1
  • криви 1
  • криво 2
  • кривоклетства 1
  • кривудао 1
  • кривца 1
  • крије 2
  • кријем 1
  • крило 3
  • крити 1
  • Крк 1
  • кркћући 1
  • кркћућим 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровове 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 27
  • крокодилске 1
  • крочи 2
  • крочила 1
  • крочити 1
  • крочиш 1
  • крпа 2
  • крсно 1
  • крст 4
  • крстарио 1
  • крстише 1
  • круга 1
  • крупан 2
  • крупним 1
  • крчаг 3
  • крчме 1
  • крчми 3
  • крчму 1
  • кршио 1
  • кршним 1
  • крштењу 1
  • кћер 3
  • кћери 1
  • кћи 2
  • куварица 4
  • куварице 1
  • Куварице 1
  • куд 4
  • Куда 1
  • куда 12
  • Кудгод 1
  • кујни 1
  • кујну 1
  • кукаван 1
  • кукавице 1
  • кукавицо 2
  • Кукавицо 2
  • кукавичлук 1
  • кукавна 1
  • куљу 1
  • кум 3
  • купају 1
  • купао 1
  • Купао 1
  • купити 1
  • купљен 1
  • купца 1
  • курталишем 1
  • кутиће 1
  • кутњак 1
  • куту 1
  • кућа 3
  • куће 15
  • кући 17
  • кућица 2
  • кућице 3
  • кућицом 1
  • кућом 1
  • кућу 7
  • куца 1
  • куцање 4
  • куцне 1
  • Куцнуше 1
  • лав 4
  • Лава 1
  • лавиринту 1
  • лавица 1
  • лавице 1
  • лаганим 3
  • Лаганим 4
  • лагано 3
  • ладан 1
  • ладни 1
  • Лађани 1
  • лаж 3
  • лажи 1
  • Лажљивче 1
  • лажна 1
  • лажне 1
  • лажни 5
  • лажном 1
  • лажну 1
  • Лаза 12
  • Лазе 1
  • Лазине 1
  • Лазиног 1
  • Лазо 2
  • Лазу 4
  • лак 4
  • лака 2
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 14
  • лакомислен 2
  • лакомислена 1
  • лакомислени 1
  • лакомислености 1
  • лаку 1
  • Лакше 3
  • лакше 8
  • лакшим 2
  • ланаца 7
  • леба 1
  • лебдила 1
  • лебдио 1
  • лебдише 1
  • лева 1
  • леве 1
  • лево 8
  • левог 1
  • левој 4
  • левом 1
  • легоше 1
  • легу 1
  • ледена 1
  • ледени 1
  • ледено 1
  • ледне 1
  • леђа 5
  • леђи 1
  • лежала 3
  • лежао 5
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежећа 3
  • лежи 3
  • лежим 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лека 1
  • лекар 10
  • Лекар 5
  • лекара 5
  • Лекарово 1
  • лекове 1
  • Лена 1
  • Ленка 1
  • Ленком 1
  • леп 6
  • лепа 12
  • лепе 6
  • лепи 7
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 5
  • лепог 2
  • лепом 2
  • лепотицом 1
  • лепу 2
  • лепша 1
  • лепши 2
  • лествице 1
  • летео 1
  • летијаше 1
  • летну 2
  • летња 1
  • летњег 2
  • летњиковац 1
  • летњиковца 1
  • летом 1
  • леће 2
  • лећи 2
  • лече 1
  • лешину 2
  • ли 52
  • ливади 1
  • лиже 1
  • лижући 1
  • лик 2
  • лика 2
  • липе 2
  • липом 2
  • липу 1
  • листак 2
  • листи 1
  • листом 1
  • лица 24
  • Лице 11
  • лице 34
  • лицем 4
  • лицка 1
  • лицу 12
  • личе 1
  • личи 1
  • лично 1
  • лишио 1
  • лишити 1
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • лов 6
  • лова 1
  • ловац 1
  • Ловачка 1
  • ловачка 2
  • ловачке 3
  • ловачки 2
  • ловачкој 3
  • ловачку 1
  • лове 1
  • ловили 3
  • ловио 1
  • ловити 1
  • ловци 1
  • лопови 1
  • лотре 1
  • лоше 1
  • лугу 2
  • луд 2
  • луда 1
  • луде 1
  • луди 1
  • лудила 1
  • лудилу 5
  • лудираш 1
  • лудорија 1
  • лудорије 1
  • лудуј 2
  • Лука 4
  • лула 1
  • лулу 2
  • лупа 1
  • лупам 1
  • лупао 1
  • Лупи 1
  • лупи 2
  • лупне 1
  • лупнуо 1
  • лупу 1
  • лута 1
  • лутали 1
  • Лутао 1
  • лутао 5
  • лушу 1
  • љага 1
  • љета 1
  • љубав 12
  • љубави 5
  • љубављу 3
  • љубавном 1
  • љуби 1
  • љубила 1
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимо 1
  • љубио 3
  • љубити 2
  • љубљасмо 2
  • љубљаху 1
  • љубљаше 4
  • Љубљени 1
  • љубљеном 1
  • љубопитљивих 1
  • људи 13
  • људима 1
  • људски 2
  • љута 1
  • љуте 1
  • љутине 2
  • љутитим 1
  • љутито 1
  • љуто 1
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 9
  • магла 1
  • маглу 1
  • магневењу 1
  • мазиш 1
  • мајке 1
  • мајком 1
  • мајстор 1
  • мајци 1
  • мајчина 1
  • макар 2
  • макне 1
  • Макса 1
  • Мал 1
  • мал 4
  • мала 3
  • малаксао 1
  • малана 1
  • мале 1
  • мален 2
  • малена 2
  • малене 1
  • малени 3
  • малених 2
  • маленог 1
  • маленога 1
  • маленој 1
  • маленом 1
  • малену 1
  • мали 8
  • малим 3
  • малих 2
  • малиша 1
  • Мало 2
  • мало 52
  • малог 1
  • малога 4
  • малодушна 1
  • малу 1
  • мами 1
  • Ман 1
  • манастира 1
  • манем 1
  • Мани 1
  • манимо 1
  • Манимо 2
  • мано 1
  • марама 1
  • марамом 1
  • марва 1
  • Маре 1
  • Марка 1
  • Марковом 1
  • марљиво 1
  • Марта 1
  • Мару 2
  • масне 1
  • масним 1
  • масну 1
  • маст 1
  • мастила 1
  • матер 2
  • матере 3
  • материнска 1
  • матерински 1
  • Мати 1
  • мати 6
  • Матора 1
  • матора 2
  • матори 1
  • маторо 1
  • маторог 1
  • маторој 1
  • маћи 1
  • мах 3
  • маха 1
  • махао 3
  • Махни 1
  • махнит 3
  • Махните 1
  • махнито 1
  • махом 1
  • мацо 1
  • мач 8
  • мача 2
  • мачак 3
  • мачеве 5
  • мачеви 3
  • мачка 2
  • машину 1
  • машио 1
  • машу 1
  • машући 1
  • ме 99
  • медведа 2
  • медведом 1
  • међ 1
  • Међу 1
  • међу 7
  • међутим 1
  • Међутим 2
  • меке 2
  • меком 1
  • мелема 1
  • Мене 1
  • мене 29
  • мени 10
  • Мени 2
  • меница 2
  • менице 4
  • меницу 1
  • мери 1
  • мерио 2
  • мерити 1
  • мермер 1
  • Месец 3
  • месец 6
  • месеци 3
  • месечев 1
  • места 11
  • место 18
  • месту 11
  • метне 1
  • метните 1
  • метну 1
  • метнув 1
  • метнуо 2
  • мећава 1
  • мешајући 1
  • мешаш 1
  • ми 137
  • Ми 6
  • миг 2
  • мила 2
  • Миле 2
  • миле 5
  • мили 6
  • Мили 6
  • Миливој 4
  • милијуна 1
  • милине 1
  • Милица 6
  • Милице 1
  • Милици 1
  • Милицу 1
  • милог 4
  • милога 1
  • милом 1
  • Милост 1
  • милостив 1
  • милостиње 1
  • Милош 23
  • Милоша 1
  • Милоше 2
  • миља 3
  • миље 2
  • мимо 3
  • мимопролазеће 1
  • мимопролазећих 1
  • минута 16
  • мио 1
  • миомиру 3
  • мир 1
  • Мир 2
  • мира 1
  • миран 6
  • мирис 2
  • Мирка 3
  • Мирко 4
  • Миркове 1
  • мирна 2
  • Мирни 1
  • Мирно 1
  • мирно 14
  • мирног 1
  • мирнога 3
  • мирној 3
  • мирноћом 1
  • мирољубиви 1
  • миру 1
  • мисао 2
  • мислећи 1
  • Мисли 2
  • мисли 20
  • мислила 4
  • мислиле 1
  • мислили 1
  • мислим 4
  • Мислим 4
  • мислима 2
  • Мислио 2
  • мислио 9
  • Мислиш 2
  • мислиш 6
  • миша 1
  • мишицу 1
  • Мишљах 1
  • мишљаше 3
  • мишљењу 1
  • Мла 1
  • млад 5
  • Младеж 1
  • Младена 1
  • младенаца 1
  • Младене 1
  • младенце 1
  • младенци 2
  • Млади 2
  • млади 9
  • младић 22
  • Младић 4
  • младића 9
  • младићевом 1
  • младићеву 1
  • младићем 2
  • младићске 1
  • младићу 5
  • младих 3
  • младо 1
  • младога 3
  • младожења 2
  • младожењу 1
  • младоме 1
  • младости 2
  • млађане 1
  • млађани 1
  • млађи 2
  • млађима 1
  • млазеви 1
  • млатао 1
  • млого 6
  • многаја 1
  • многи 1
  • много 2
  • множио 1
  • мном 1
  • мог 3
  • мога 4
  • могао 41
  • могаху 3
  • могаше 9
  • могла 7
  • Могли 1
  • могли 2
  • Могло 1
  • могло 8
  • могосмо 2
  • Могу 1
  • могу 24
  • могуће 5
  • модар 1
  • мож 2
  • Можда 2
  • можда 9
  • Може 2
  • може 22
  • можемо 2
  • можеш 1
  • мозга 1
  • мој 33
  • моја 12
  • Моја 3
  • моје 11
  • Моји 1
  • моји 3
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 3
  • мокар 1
  • молбу 1
  • молећи 2
  • моли 1
  • молим 1
  • Молим 1
  • молио 4
  • молитву 3
  • Мом 1
  • мом 5
  • мома 1
  • момак 1
  • моме 1
  • момка 1
  • мора 17
  • Мора 5
  • мораде 3
  • морадох 1
  • морају 1
  • морала 1
  • морали 2
  • Морам 1
  • морам 7
  • морамо 2
  • морао 9
  • морате 1
  • морати 1
  • Мораћемо 1
  • мораћу 1
  • Мораш 1
  • мораш 2
  • Море 2
  • мори 3
  • морили 1
  • мотмуло 1
  • мотре 1
  • мотрити 1
  • моћи 7
  • мрави 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраку 2
  • мраморној 1
  • мрачна 1
  • мрачни 1
  • мрачним 3
  • мрачном 1
  • мрачноме 1
  • мргуд 1
  • Мргуд 114
  • Мргуда 24
  • Мргуде 4
  • Мргудова 1
  • мргудовим 1
  • Мргудовим 1
  • Мргудовог 2
  • Мргудовом 1
  • Мргудом 3
  • Мргуду 5
  • мрдни 1
  • мржње 1
  • мржњу 1
  • мрзио 1
  • мрзите 1
  • мрка 1
  • Мрка 1
  • Мркшића 1
  • мрмљала 1
  • мрмљао 3
  • мрмљаше 1
  • Мртав 1
  • мртав 6
  • Мртва 2
  • мртва 4
  • мртвац 2
  • мртваца 4
  • мртвачко 1
  • мртвима 3
  • мртво 1
  • мртвог 2
  • мртвога 2
  • мртву 1
  • мрштило 2
  • му 353
  • муж 1
  • мужа 3
  • мужевљевом 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • Муња 1
  • муња 6
  • Муње 1
  • муње 3
  • Муњевитом 1
  • мутне 1
  • муцајући 2
  • муцао 3
  • мучаше 1
  • муче 1
  • мученице 2
  • мученицом 1
  • мучи 4
  • мучила 1
  • мучили 1
  • мучило 1
  • мучише 1
  • мучки 2
  • мучних 1
  • Мучно 1
  • мучног 1
  • Н 1
  • На 39
  • на 425
  • набави 1
  • набавио 1
  • набавити 2
  • набедише 1
  • набра 1
  • набрало 1
  • навек 3
  • навирити 1
  • наводише 1
  • наводниле 1
  • наводнише 3
  • навршено 1
  • навукао 1
  • нагли 1
  • Наглим 1
  • наглим 2
  • Нагло 1
  • нагло 28
  • нагна 1
  • нагне 3
  • наговорити 1
  • нагони 2
  • нагонио 1
  • награду 2
  • над 10
  • нада 1
  • надалеко 1
  • надао 1
  • надаш 1
  • надгледа 1
  • надгледам 1
  • надгледаш 1
  • нади 1
  • надимаху 1
  • надјача 1
  • наднеше 1
  • надокнадити 1
  • наду 1
  • Нађе 1
  • нађе 9
  • нађем 5
  • нађемо 3
  • нађен 3
  • нађете 1
  • нађосмо 1
  • нађох 1
  • нађоше 5
  • наже 1
  • назва 1
  • названог 1
  • Назвао 1
  • наздрави 1
  • наздравим 1
  • наздравио 1
  • наздравља 2
  • назеба 1
  • назиме 1
  • назове 3
  • назовеш 1
  • назови 2
  • наивно 1
  • наимати 1
  • наићи 1
  • наишао 4
  • наишли 2
  • најбоље 7
  • најбољи 4
  • најбољих 1
  • најбољој 1
  • најваљанијих 1
  • највећа 1
  • највећем 1
  • највећи 3
  • највећим 1
  • највећма 4
  • највећом 1
  • највише 1
  • Највише 1
  • најдуже 1
  • Наједанпут 16
  • наједанпут 35
  • Најзад 1
  • најздравији 1
  • најлакше 1
  • најлепше 2
  • најмарљивије 1
  • најмилијем 1
  • најмилији 1
  • најплеменитије 1
  • најплеменитији 1
  • најподлији 1
  • најпосле 1
  • Најпре 1
  • најсвечаније 1
  • најсвечанији 1
  • најслабијим 1
  • најстрашнију 1
  • најцрње 1
  • најчистију 1
  • наклоњен 1
  • накостреши 1
  • налаже 1
  • налазио 2
  • налактили 1
  • налактио 3
  • налик 2
  • нам 28
  • нама 2
  • намалана 1
  • намери 1
  • намеру 2
  • намештај 1
  • нами 1
  • намигну 2
  • намргодио 1
  • намргођен 1
  • намргођена 1
  • намрштен 2
  • намрштено 3
  • намршти 2
  • Нанешену 1
  • наново 4
  • наоблачено 1
  • наоблачи 3
  • наоблачило 2
  • наопако 2
  • наоучари 1
  • наочаре 3
  • наочари 3
  • нападао 1
  • нападну 1
  • напали 3
  • напереним 1
  • напери 2
  • наперио 1
  • напи 1
  • напије 1
  • напио 1
  • написана 1
  • написано 3
  • написао 1
  • Написао 1
  • наплакао 1
  • напојити 1
  • напојнице 1
  • напоље 14
  • Напоље 2
  • напољу 1
  • Напољу 1
  • напора 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 9
  • направи 1
  • направили 1
  • напред 9
  • напротив 1
  • напујдаш 1
  • напуни 3
  • напунио 1
  • напусти 2
  • нарави 1
  • Наравно 1
  • наранити 1
  • нареди 2
  • наредио 5
  • народ 1
  • Народ 2
  • народа 1
  • народу 1
  • наручена 1
  • наручја 1
  • нас 23
  • насељавати 1
  • наскоро 2
  • наслагане 1
  • наслађивао 1
  • наследиш 1
  • наследство 1
  • насликана 1
  • наслонио 3
  • наслоњачи 3
  • наслушати 1
  • насљедник 2
  • насљедства 3
  • насљедство 1
  • насмеја 8
  • насмејати 2
  • насмејаше 4
  • насмеје 6
  • насмеши 7
  • насмешила 1
  • наспрам 1
  • насрне 1
  • насрнути 1
  • насртљив 1
  • наста 5
  • Наста 5
  • настави 12
  • наставити 2
  • настањено 1
  • Насте 1
  • настира 1
  • Наступила 1
  • наступило 1
  • насумце 1
  • наточи 2
  • наточио 1
  • Натраг 1
  • натраг 20
  • натуштило 1
  • наћи 6
  • наћиће 1
  • наћићеш 1
  • наћићу 1
  • наудише 1
  • наужива 2
  • наумио 2
  • наусница 2
  • начин 4
  • начини 1
  • начињена 1
  • наш 4
  • наша 2
  • нашали 1
  • нашао 12
  • Нашао 3
  • наше 2
  • нашег 6
  • нашега 1
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашла 1
  • Нашли 1
  • нашли 7
  • нашом 2
  • нашта 1
  • нашто 4
  • нашу 2
  • не 237
  • Не 49
  • неба 3
  • неби 3
  • неблагодаран 1
  • небо 6
  • Небој 1
  • небојсе 1
  • небом 1
  • небројеним 2
  • небу 1
  • неваљала 2
  • неваљали 2
  • неваљалим 1
  • неваљало 1
  • неваљалог 1
  • неваљалства 1
  • неваљалству 2
  • неваљалче 1
  • неваљао 4
  • неверни 1
  • неверство 1
  • неверујем 1
  • неверујући 1
  • невесте 1
  • невесту 1
  • невин 7
  • невине 1
  • невиност 1
  • невиности 2
  • невољи 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негде 1
  • неге 1
  • Него 14
  • него 24
  • неговала 1
  • Неговали 1
  • негован 1
  • неговање 1
  • негује 1
  • негују 2
  • недавно 1
  • недаде 1
  • Недај 1
  • недајте 1
  • недаш 2
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељо 1
  • недогледне 1
  • недра 2
  • недрима 1
  • независне 1
  • незна 3
  • незнајући 1
  • Незнам 6
  • незнам 7
  • незнаш 1
  • нека 27
  • Нека 4
  • Некад 2
  • некад 5
  • некада 1
  • некадање 2
  • некако 3
  • неке 5
  • неки 18
  • неким 5
  • неких 1
  • неко 45
  • Неко 5
  • неког 11
  • некога 11
  • некој 5
  • неколи 1
  • Неколико 1
  • неколико 30
  • неком 21
  • неку 3
  • некуд 1
  • нема 17
  • Нема 4
  • немам 3
  • немамо 1
  • немарно 1
  • Немарно 1
  • немате 1
  • Немате 1
  • немаш 4
  • неме 1
  • неми 1
  • немило 1
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 1
  • Немио 1
  • немир 2
  • немиран 1
  • немих 1
  • немо 3
  • немогаху 1
  • немогаше 1
  • немогоше 1
  • немож 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • Нему 1
  • Ненаду 1
  • нену 1
  • необичан 1
  • необичним 4
  • необично 1
  • необичног 1
  • неограничену 1
  • неодаваше 1
  • неодољиву 1
  • неокаљано 2
  • неописаним 1
  • неосетљива 1
  • неотице 1
  • неповерљиво 1
  • неповољно 1
  • непогода 1
  • непогоде 1
  • непогоди 1
  • непознат 1
  • непознатим 1
  • непознатога 1
  • непомично 1
  • непомућеној 1
  • непоштен 2
  • непоштена 2
  • непоштено 1
  • непоштење 1
  • неправо 1
  • непрежаљенога 1
  • непрелазни 1
  • непрестано 12
  • непријатељ 1
  • непријатно 1
  • неприлици 1
  • неразборит 1
  • неразумљиве 2
  • неразумно 1
  • несвесно 2
  • несвестици 1
  • несигурним 1
  • несме 1
  • Несмотрена 1
  • неспавања 1
  • несретан 1
  • несретна 3
  • несретне 1
  • несретни 4
  • несретник 1
  • несретника 2
  • несретником 1
  • несретним 1
  • несретних 2
  • несретниче 1
  • несретног 1
  • несретнога 2
  • несретној 1
  • несретну 1
  • несрећа 4
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • Неста 1
  • неста 9
  • нестаде 4
  • нестајаше 1
  • нестало 6
  • нестане 1
  • несташна 1
  • несташно 1
  • Нестора 1
  • Несторова 1
  • Несторове 2
  • Несторовом 4
  • нестрпељиво 3
  • нестрпељивост 1
  • несуђенога 1
  • неће 13
  • Нећемо 1
  • нећете 3
  • нећеш 6
  • Нећу 1
  • нећу 13
  • неугажена 1
  • неугодан 1
  • неумитна 1
  • неумољим 1
  • неуморни 1
  • неустрашиви 1
  • неустрашимо 1
  • нехотице 5
  • нечастиви 3
  • нечастивима 1
  • нечег 1
  • нечега 5
  • нечем 2
  • нечему 2
  • нечији 1
  • нечим 1
  • нечиста 1
  • нешто 32
  • ни 59
  • Ни 9
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 1
  • низ 5
  • није 137
  • Није 19
  • ниједан 1
  • Ниједно 1
  • Ниједног 1
  • ниједну 2
  • никад 21
  • Никад 5
  • никакав 2
  • никакве 1
  • никакво 1
  • никако 2
  • нике 1
  • никне 1
  • Нико 1
  • нико 34
  • никог 1
  • Никог 1
  • Никога 1
  • никога 5
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 2
  • никуд 2
  • нисам 38
  • Нисам 5
  • ниси 17
  • нисмо 3
  • нисте 4
  • Нису 1
  • нису 10
  • нит 2
  • нити 2
  • нитковлук 1
  • Ниће 1
  • Нићиног 1
  • ниче 1
  • ничим 1
  • Ништа 4
  • ништа 43
  • Но 16
  • но 70
  • нов 2
  • Новаковића 2
  • Новац 1
  • новац 7
  • Новаца 1
  • новаца 11
  • Нове 1
  • Нови 2
  • нови 7
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 4
  • новине 2
  • нових 1
  • ново 4
  • новога 2
  • новодошли 2
  • новост 1
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцу 1
  • новчаник 3
  • новчаника 2
  • нога 1
  • ноге 3
  • ногом 1
  • ногу 2
  • Нож 2
  • нож 24
  • ножа 3
  • ножевима 1
  • ножем 7
  • ножу 1
  • ноздрве 1
  • нос 1
  • носао 1
  • носе 1
  • носећи 2
  • носи 2
  • носиио 1
  • носила 1
  • носио 5
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 13
  • Ноћас 1
  • ноћи 17
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћној 2
  • ноћном 1
  • ноћу 7
  • ноћца 1
  • ну 1
  • нужде 1
  • нужно 1
  • нуз 2
  • ње 7
  • Њега 2
  • њега 71
  • његе 1
  • Његов 1
  • његов 9
  • Његова 1
  • његова 7
  • његове 6
  • његовим 1
  • његових 2
  • његово 5
  • његовог 2
  • његовога 6
  • његовој 3
  • његовом 8
  • његову 4
  • њежним 1
  • њежно 1
  • Њежно 1
  • њезина 1
  • Њему 2
  • њему 28
  • њен 5
  • њена 1
  • њене 3
  • њеним 2
  • њеног 2
  • њеном 1
  • њи 2
  • њива 1
  • њиву 1
  • њим 21
  • њима 29
  • њиме 14
  • њиово 1
  • Њих 1
  • њих 28
  • њихов 3
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихових 1
  • њиховог 2
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 8
  • њом 2
  • њоме 6
  • њу 19
  • О 4
  • о 53
  • оба 4
  • обавио 1
  • обавити 1
  • обављао 1
  • обазре 3
  • обале 12
  • обали 5
  • обалом 1
  • обалу 5
  • обамро 1
  • обара 2
  • обасуо 1
  • обасути 1
  • обгрли 3
  • обгрлила 1
  • обгрлио 1
  • обделавао 1
  • обегенисала 1
  • обеси 1
  • обесио 2
  • обесни 1
  • обећа 1
  • обећање 1
  • обећао 4
  • обешени 1
  • обешењака 1
  • обешењаци 1
  • обзир 2
  • обиђе 1
  • обилазио 2
  • обилато 1
  • обичају 4
  • Обична 1
  • обично 4
  • обичног 1
  • обла 1
  • Облак 1
  • облак 3
  • облаке 1
  • облаци 2
  • облачак 1
  • обли 2
  • оближњу 1
  • облила 1
  • обману 1
  • обневидео 1
  • Обневидила 1
  • ободе 1
  • обоје 10
  • Обоје 13
  • Обојица 1
  • Обојицу 1
  • обореном 2
  • обори 4
  • оборила 1
  • оборио 3
  • обориш 1
  • оборише 1
  • обрадимо 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • образ 2
  • образа 1
  • образе 2
  • образи 1
  • образИ 1
  • Образина 1
  • образина 11
  • образинама 1
  • образине 4
  • образином 2
  • образину 4
  • обрастао 1
  • обрва 2
  • обрве 3
  • обрекао 1
  • обрецну 1
  • обриса 1
  • обузе 2
  • обузела 2
  • обузео 1
  • обузима 1
  • обучен 1
  • обучени 1
  • Обхрвала 1
  • ова 12
  • Ова 3
  • Овај 14
  • овај 40
  • овакав 4
  • оваки 1
  • Оваки 1
  • овако 5
  • овамо 18
  • овда 1
  • Овдашњи 1
  • овдашњи 2
  • овде 41
  • Овде 6
  • Ове 1
  • ове 29
  • ови 5
  • овим 8
  • ових 3
  • овлада 2
  • ово 24
  • Ово 9
  • овог 2
  • Овога 1
  • овога 16
  • овој 7
  • овоју 2
  • овом 9
  • овоме 5
  • ову 6
  • овуда 1
  • овца 1
  • огледајући 1
  • огледалу 1
  • огледаше 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • огорчена 1
  • огорчености 1
  • ограде 1
  • огртача 2
  • огртачем 1
  • огртачу 11
  • Од 15
  • од 195
  • одавде 12
  • одавна 3
  • одавно 1
  • одагнао 1
  • одаду 1
  • одазва 7
  • одазвао 2
  • одазваше 1
  • одазове 1
  • одакле 2
  • оданде 3
  • одао 1
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбијао 1
  • одбијаше 1
  • одбијете 1
  • одбијеш 1
  • одбио 2
  • одведе 1
  • одведем 1
  • одвести 1
  • одви 1
  • одврати 10
  • одвраћа 1
  • одвраћало 1
  • одвукли 1
  • одвукоше 1
  • одвуче 2
  • одгнаше 1
  • одговара 2
  • одговарао 1
  • одговор 1
  • Одговора 1
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • одговори 40
  • одговорио 1
  • оде 31
  • одевени 1
  • одевених 1
  • одевеног 1
  • оделу 1
  • одељен 1
  • Одем 1
  • одем 6
  • одемо 1
  • одени 1
  • одеру 1
  • одеш 1
  • одигне 1
  • одјек 1
  • одјекиваше 4
  • одјекну 3
  • одјекнуо 1
  • одјури 5
  • одјурише 1
  • одкад 2
  • одклонити 1
  • одкуд 3
  • Одкуд 5
  • одкуда 9
  • одкупи 1
  • одлази 2
  • одлазим 2
  • одлазио 3
  • одлазити 1
  • одлану 4
  • одлануло 1
  • одлетети 1
  • одлети 1
  • одлична 1
  • одлични 1
  • одлучио 1
  • одлучно 1
  • одма 2
  • одмакао 1
  • одмакла 1
  • одмакли 1
  • одмара 1
  • одмах 24
  • Одмах 9
  • одмаче 1
  • одмерено 1
  • одмери 1
  • одмицаше 1
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 1
  • одморити 1
  • однегује 2
  • Однела 1
  • однели 1
  • однесемо 1
  • однеси 1
  • однесите 1
  • однети 1
  • однеше 3
  • односно 1
  • Одозго 1
  • одолети 1
  • одосмо 1
  • одоше 6
  • одпоздрави 2
  • Одпоче 1
  • одпоче 3
  • одправљао 1
  • одприлике 1
  • одране 1
  • одрасли 1
  • Одрећу 1
  • одречем 1
  • одреши 1
  • одржао 1
  • одржати 2
  • одричем 1
  • одртом 1
  • Одсад 1
  • одскочи 2
  • одсрдио 1
  • одступио 1
  • одсудном 1
  • оду 1
  • Оду 1
  • одуговлачења 1
  • одужи 1
  • одузео 1
  • одузети 1
  • одузме 2
  • одупре 1
  • одупри 1
  • ожалошћен 1
  • оженим 1
  • ожењена 1
  • озарише 1
  • озбиљан 1
  • озбиљио 1
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 6
  • озбиљном 2
  • оздравим 1
  • оздравио 2
  • озледу 1
  • ока 7
  • окај 1
  • окаља 2
  • окаљати 1
  • окане 1
  • окануо 1
  • оквира 1
  • оклевај 1
  • око 30
  • Око 7
  • окова 1
  • оковима 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 9
  • околину 4
  • околишења 1
  • оком 3
  • окорела 1
  • окорелих 1
  • окорело 1
  • окрене 2
  • окрену 3
  • окренув 6
  • окренуло 1
  • окренуо 4
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренуше 1
  • окретао 1
  • окрете 7
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • Округло 1
  • оку 2
  • окупан 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • окуси 1
  • окусио 1
  • олакшало 1
  • олакшати 1
  • оловом 1
  • олуја 1
  • олује 2
  • олујина 3
  • олују 1
  • омален 1
  • омањи 2
  • Он 32
  • он 87
  • Она 12
  • она 32
  • онај 35
  • Онај 4
  • онако 9
  • онамо 13
  • Онда 1
  • онда 104
  • Онде 1
  • онде 3
  • Оне 1
  • оне 8
  • онеми 1
  • онемише 1
  • онесвеслу 1
  • онесвести 1
  • онесвестих 1
  • онесвешћен 3
  • онесвешћена 5
  • они 17
  • Они 6
  • оним 5
  • оних 5
  • Оно 1
  • оно 25
  • оног 3
  • онога 20
  • Онога 3
  • оној 2
  • оноликих 1
  • онолико 1
  • оном 6
  • Ономе 1
  • ономе 2
  • ону 9
  • опазе 1
  • опази 9
  • опазили 1
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опак 1
  • опале 1
  • опали 1
  • опалу 1
  • опамете 1
  • опао 1
  • опарен 2
  • опасно 2
  • Опасност 1
  • опасност 4
  • опасности 1
  • опекао 1
  • опело 1
  • опере 1
  • опет 52
  • Опет 7
  • опијен 1
  • опијени 1
  • описати 4
  • описивати 1
  • оплакује 1
  • оплакујеш 1
  • опљачкали 2
  • опоменеш 1
  • Опорука 1
  • опоруку 2
  • опоруци 1
  • опрао 1
  • опрати 1
  • опрезно 3
  • Опрезно 4
  • опреме 1
  • Опрости 2
  • опрости 4
  • опростила 1
  • опростио 2
  • опростите 1
  • опростити 1
  • опростише 1
  • опчинио 2
  • опште 1
  • општинску 2
  • оригинал 1
  • ОРИГИНАЛАН 1
  • оригиналом 1
  • орила 1
  • орило 1
  • Орла 1
  • орман 3
  • ормана 1
  • орманове 1
  • оросио 2
  • оруђе 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 4
  • осведочи 1
  • осведочити 1
  • освете 1
  • осветим 1
  • осветити 3
  • осветиш 1
  • осветли 1
  • осветљаваше 1
  • осветљен 2
  • осветљене 2
  • осветљени 2
  • осврну 1
  • освртао 2
  • оседио 1
  • осекну 1
  • осети 3
  • осетио 3
  • осетих 1
  • осетише 1
  • осећај 2
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећајима 2
  • осећају 1
  • осећала 3
  • Осећам 1
  • осећање 1
  • Осећао 1
  • осећао 5
  • осећаху 3
  • Осећаше 1
  • осигурати 1
  • Осим 1
  • осим 11
  • осиромаши 1
  • ослабио 1
  • ослободи 1
  • ослобођен 1
  • ослобођено 1
  • Ослобођење 1
  • ослови 1
  • ословио 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкује 1
  • ослушне 1
  • осмејак 14
  • осмејка 1
  • осмејком 1
  • осмејкујући 1
  • осмех 1
  • осмехну 2
  • осмехом 1
  • осми 1
  • основу 1
  • особа 1
  • особито 1
  • осовине 1
  • осорљиво 1
  • осрамотисте 1
  • оста 4
  • остави 7
  • оставила 3
  • оставили 1
  • оставим 1
  • Оставимо 1
  • оставине 1
  • оставио 8
  • оставиш 1
  • оставише 3
  • остављам 1
  • остављено 1
  • остадосмо 2
  • остаје 1
  • остале 8
  • Остали 2
  • остали 9
  • осталима 4
  • осталих 3
  • Остало 2
  • остало 8
  • осталом 2
  • остане 3
  • останем 4
  • остани 1
  • Остани 2
  • останте 1
  • остао 7
  • остареле 1
  • остарио 2
  • остатак 1
  • остати 8
  • Остаћеш 1
  • осташе 1
  • остварио 1
  • острву 1
  • осуђен 1
  • осуђивао 1
  • осујетити 1
  • осула 1
  • отању 1
  • отаре 1
  • отари 1
  • отац 39
  • Отац 5
  • отвара 1
  • отварао 1
  • отвор 1
  • отворе 5
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отворени 1
  • отвореним 1
  • отвореног 2
  • отворенога 1
  • отвори 21
  • отворила 1
  • отворио 6
  • отворити 1
  • отворише 12
  • оте 4
  • отели 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерате 1
  • отерати 1
  • отима 1
  • отимао 2
  • отисну 1
  • отиснуо 1
  • отићи 5
  • отићићемо 1
  • Отићићемо 1
  • Отићићу 1
  • отишао 14
  • Отишао 2
  • отишла 2
  • отишли 2
  • отишло 1
  • отклони 1
  • открије 3
  • открила 1
  • открити 1
  • отме 1
  • отоичњи 1
  • отпао 1
  • отпева 1
  • отпевај 1
  • отпевао 1
  • отпоздрави 1
  • отпором 1
  • отпоче 1
  • отпустити 2
  • отргао 1
  • отрже 1
  • Отрже 1
  • отрча 1
  • отрчао 1
  • отрчаше 1
  • отрчи 3
  • Отрчим 1
  • отупи 1
  • отури 1
  • отшкринута 1
  • Ох 41
  • Охо 1
  • Оца 1
  • оца 29
  • оцем 4
  • оцеписте 1
  • оцеубицо 1
  • Оцеубицо 1
  • оцрни 1
  • оцу 8
  • очајавам 1
  • очајавао 1
  • Очајни 1
  • очајни 2
  • очајно 1
  • очајном 1
  • очарала 1
  • очаран 2
  • очаране 1
  • оче 4
  • Оче 6
  • очева 1
  • очеве 3
  • очевој 1
  • очевом 1
  • очеву 1
  • очекивала 1
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очепа 3
  • Очи 4
  • очи 77
  • очију 11
  • очима 28
  • очинске 3
  • очинско 1
  • очита 1
  • ошинуо 2
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштро 4
  • П 2
  • па 253
  • Па 44
  • Павловића 1
  • пада 1
  • Паде 1
  • паде 17
  • падне 7
  • падоше 3
  • пажљиво 8
  • пази 1
  • пајвану 1
  • Паји 1
  • пак 1
  • паклени 1
  • паклено 2
  • паклу 1
  • пакосно 1
  • пала 3
  • палидрвце 1
  • палица 1
  • памет 3
  • паметан 2
  • памети 2
  • паметно 1
  • памти 1
  • памтим 2
  • пањ 1
  • пањеве 1
  • пао 3
  • пар 11
  • пара 1
  • парао 1
  • парастос 1
  • парничење 1
  • пасе 1
  • Паси 1
  • пастира 1
  • пастири 1
  • пасче 1
  • пати 1
  • патим 1
  • патио 1
  • патње 1
  • пацови 1
  • пе 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певајући 1
  • певала 1
  • певао 2
  • певати 2
  • певач 1
  • певача 4
  • певачу 1
  • певаше 1
  • певуца 1
  • пеге 1
  • педесет 2
  • пеку 1
  • Пела 1
  • Пели 1
  • пена 1
  • пену 1
  • перем 2
  • перо 3
  • Песма 1
  • песма 7
  • песме 1
  • песму 11
  • пет 6
  • пете 2
  • петла 1
  • петлова 1
  • петоро 1
  • Петре 1
  • пећ 1
  • пеће 1
  • пећи 1
  • пећини 1
  • пече 1
  • печеницу 2
  • печења 1
  • пиј 1
  • пијан 1
  • пијем 1
  • пијуцкао 1
  • пиле 1
  • Пио 1
  • пио 2
  • пипао 1
  • Пипкао 1
  • пирне 1
  • писала 1
  • писама 1
  • писамце 2
  • Писао 1
  • писао 4
  • писаћа 1
  • писаћег 4
  • писаћем 1
  • писаћи 1
  • писаћим 1
  • писма 2
  • писмо 9
  • писму 2
  • писну 1
  • питај 1
  • питајући 2
  • питала 1
  • питања 2
  • питање 4
  • питао 3
  • питати 1
  • Питаш 1
  • питаше 2
  • питомом 1
  • пићем 1
  • пише 3
  • пишти 1
  • пиштоља 1
  • плава 2
  • плавојка 4
  • плавојке 1
  • Плавуша 1
  • плакала 1
  • плакао 6
  • плакати 1
  • плакаху 6
  • плакаше 1
  • пламен 5
  • пламену 1
  • пламте 1
  • пламтело 1
  • пламтећим 1
  • пламти 1
  • пламтило 1
  • План 1
  • план 2
  • плане 1
  • планина 2
  • планине 5
  • планином 4
  • планину 1
  • плану 1
  • плануле 1
  • плануо 1
  • плати 1
  • платимо 1
  • платити 3
  • платише 1
  • платно 1
  • платном 1
  • плаче 4
  • плачи 2
  • плачна 1
  • плашите 1
  • плашљиво 4
  • плевећи 1
  • плевили 1
  • племенит 4
  • племенита 2
  • племенити 2
  • племенитија 1
  • племенито 2
  • племенитости 1
  • племениту 3
  • племић 1
  • племића 1
  • племићске 1
  • Плећа 1
  • плећа 2
  • пловио 3
  • пловљаху 1
  • плодну 1
  • плодоносне 1
  • плочи 1
  • по 108
  • По 4
  • побегне 1
  • побегнем 1
  • побегоше 1
  • победити 1
  • побећи 1
  • побожношћу 1
  • побојавао 1
  • побочне 2
  • побочну 1
  • побринуо 1
  • побринути 1
  • повадио 2
  • поведе 1
  • поведена 1
  • повелику 1
  • поверовао 1
  • повести 3
  • поветарац 3
  • повећих 1
  • повика 4
  • повикасмо 1
  • повикаше 2
  • поврати 3
  • повратим 1
  • повратише 1
  • повраћала 1
  • површине 1
  • површини 2
  • повукао 1
  • Погани 1
  • погано 1
  • поганом 1
  • погине 1
  • погинеш 1
  • погинула 1
  • погинуо 3
  • погинућу 1
  • Поглед 2
  • поглед 26
  • погледа 7
  • погледајме 1
  • Погледам 1
  • погледао 3
  • погледате 1
  • погледати 1
  • погледаше 7
  • погледе 1
  • погледи 17
  • погледиш 1
  • погледом 7
  • погледу 2
  • погодба 1
  • погодби 1
  • погодило 1
  • погодимо 2
  • Погодио 2
  • погодио 3
  • погреб 1
  • погреба 1
  • погрешио 1
  • погрешку 1
  • погтрену 1
  • погурена 1
  • погурено 2
  • Под 1
  • под 16
  • пода 1
  • подавише 1
  • Подаље 1
  • подаље 6
  • поданичке 1
  • подвргава 1
  • подземни 2
  • Подигао 2
  • подигао 4
  • подигла 1
  • подигне 5
  • подигну 1
  • подигнута 1
  • подигнуте 1
  • подигнуто 1
  • подигоше 2
  • подиђу 1
  • Подиже 1
  • подиже 27
  • подижу 1
  • подизао 1
  • подикојем 1
  • подићи 5
  • подједнако 1
  • подклецивају 1
  • подклецнуше 3
  • подкрепе 1
  • подкрепише 1
  • подлаца 1
  • Подли 1
  • подли 2
  • подлом 1
  • подлост 1
  • подмукао 1
  • подмукло 1
  • подне 2
  • поднесе 2
  • подно 1
  • подносити 1
  • подобру 1
  • подргљиво 1
  • подртим 1
  • подругљиво 2
  • подрума 1
  • подскочи 4
  • подсмевала 1
  • подсмехом 1
  • подсмешљиво 1
  • поду 1
  • подужег 1
  • подузећа 1
  • пође 15
  • пођем 1
  • пођи 1
  • Пођимо 1
  • пођите 1
  • пођоше 2
  • пођу 3
  • поживи 1
  • поживиш 1
  • позван 1
  • позвани 1
  • позвао 2
  • позвато 1
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздрави 10
  • поздравила 1
  • позли 2
  • познавала 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаје 5
  • познајем 3
  • Познајете 1
  • познајеш 3
  • познали 2
  • познало 1
  • познао 4
  • познат 3
  • познати 6
  • познах 1
  • позове 2
  • поиздаље 1
  • појава 2
  • појави 2
  • појавио 2
  • појављује 1
  • појаса 1
  • појаху 1
  • поједине 3
  • појмити 1
  • појури 3
  • покаже 3
  • покажете 1
  • показа 7
  • показао 1
  • показати 1
  • показаћеш 1
  • показујући 1
  • покајао 1
  • покварен 5
  • покварена 1
  • поклони 1
  • поклонио 2
  • покојна 2
  • покојне 1
  • Покојни 1
  • покојни 5
  • покојнима 1
  • покојнице 1
  • покојног 8
  • покојнога 4
  • покрвити 1
  • покрет 1
  • покри 2
  • покрива 2
  • покривају 1
  • покривала 1
  • покривалу 1
  • покриваху 1
  • покриваше 2
  • покривени 1
  • покупе 1
  • покупила 1
  • покупио 1
  • покупише 1
  • пола 3
  • полаже 1
  • полази 1
  • полазио 1
  • полако 4
  • поласку 2
  • полетеле 1
  • полетети 1
  • полетеше 1
  • полети 5
  • полетише 1
  • Полицај 2
  • полицај 3
  • полицаја 4
  • полицајем 1
  • Полицајна 1
  • полицајни 3
  • полицају 1
  • полицију 3
  • половина 2
  • половине 1
  • положе 1
  • положи 2
  • положио 1
  • положише 3
  • полугласан 2
  • полугласно 2
  • полудео 3
  • полукругу 1
  • полумртва 1
  • поља 2
  • пољане 1
  • пољани 1
  • поље 2
  • пољу 4
  • пољубац 1
  • пољубе 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 3
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољубца 1
  • пољубци 2
  • пољубцима 1
  • пољупци 1
  • пољупцима 3
  • пољупцу 1
  • помагајте 1
  • помаже 1
  • помакла 2
  • помакне 1
  • помаљати 1
  • помаман 2
  • помамно 1
  • помамноме 1
  • помаче 3
  • помешана 1
  • помисли 3
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помишљао 1
  • помогао 1
  • помогнем 2
  • помогнеш 1
  • Помоз 1
  • помози 1
  • Помози 1
  • помолила 1
  • помолило 1
  • помолише 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 4
  • помоћи 6
  • помреше 2
  • помрчина 2
  • помрчини 4
  • помути 1
  • понајвише 1
  • понашања 2
  • понашање 1
  • понашате 1
  • понеколико 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понизан 1
  • понизно 1
  • поникао 1
  • понови 2
  • Поново 1
  • поново 19
  • поносио 1
  • поносита 1
  • поноћи 3
  • понуду 1
  • поп 24
  • Поп 8
  • попадија 7
  • попадији 1
  • попе 3
  • попеше 1
  • попијено 1
  • попили 1
  • попин 1
  • попио 2
  • попише 1
  • поплаши 1
  • поправи 2
  • поправим 3
  • попустио 1
  • поражен 2
  • поражени 1
  • поразговорим 1
  • поразговоримо 1
  • порази 1
  • поразила 1
  • поразише 1
  • поранила 1
  • поранише 1
  • Поред 1
  • поред 27
  • поремети 1
  • порећи 1
  • Поричем 1
  • поричете 1
  • породица 1
  • породице 1
  • породицу 1
  • порумене 1
  • порумени 3
  • поруменила 1
  • поручио 1
  • поручите 1
  • поруши 1
  • посаветујем 1
  • посади 1
  • посао 11
  • посветио 1
  • посвршавао 1
  • поседаше 1
  • Поседаше 1
  • посетим 1
  • посетиоца 1
  • посетити 1
  • посла 2
  • послала 1
  • послати 1
  • После 25
  • после 41
  • последица 1
  • последице 1
  • последња 3
  • последње 9
  • последњем 2
  • последњи 5
  • последњим 1
  • последњу 2
  • послеподне 1
  • послетку 3
  • послове 1
  • послушан 1
  • послушао 1
  • посматрала 1
  • посматрао 2
  • посматраше 1
  • посрне 6
  • посрну 4
  • посрнуо 2
  • посрће 1
  • постадосмо 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постао 3
  • постарао 1
  • постати 2
  • постеље 8
  • постељи 2
  • постељу 4
  • постигао 3
  • постојати 1
  • постоји 4
  • посумња 1
  • посумњао 1
  • посумњати 1
  • посуо 1
  • потавнеле 1
  • потајна 1
  • Потајна 1
  • потајни 2
  • потајним 1
  • потамнела 1
  • потворила 1
  • потврду 1
  • потегоше 1
  • потез 1
  • потеза 1
  • потезом 1
  • потекоше 2
  • потера 1
  • потеру 3
  • потмуло 3
  • потмуо 2
  • потоком 4
  • потоне 1
  • потонуле 1
  • потопиле 1
  • потписан 1
  • потписао 1
  • потпуна 2
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потресе 1
  • Потрешен 1
  • Потрчасмо 1
  • потрчи 1
  • потрчим 1
  • Потрчим 1
  • потужи 2
  • поћи 2
  • поустајаше 1
  • похита 2
  • Похитам 1
  • похиташе 1
  • поцепаним 1
  • поцепаних 1
  • поцепаног 1
  • поцепаном 1
  • поцрвени 1
  • поцрвенио 2
  • почаст 1
  • почасте 1
  • Поче 1
  • поче 80
  • почела 1
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 4
  • почеће 4
  • почеше 9
  • почивају 1
  • почиваше 1
  • почивка 1
  • почивке 1
  • почне 2
  • почнем 2
  • почнемо 1
  • пошаљем 1
  • пошаљи 1
  • Пошао 1
  • пошао 4
  • Поштен 1
  • поштен 5
  • поштени 2
  • поштењаковићу 1
  • поштење 2
  • Пошто 1
  • пошто 26
  • прав 2
  • права 2
  • правда 1
  • Правда 1
  • правде 2
  • праве 3
  • прави 5
  • Право 1
  • право 13
  • правога 1
  • правоме 1
  • правцем 2
  • праг 2
  • прагу 2
  • празне 1
  • празно 1
  • прасе 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратиле 1
  • пратио 2
  • пратити 1
  • праунуком 1
  • прах 4
  • прва 1
  • прве 2
  • први 11
  • Први 2
  • првим 1
  • Прво 1
  • прво 5
  • првобитно 1
  • првој 1
  • првом 2
  • Пре 12
  • пре 39
  • пребацила 1
  • пребеле 1
  • пребледе 10
  • пребледео 3
  • пребледеше 1
  • пребледи 9
  • превазилази 1
  • превалити 1
  • преварио 5
  • преварити 1
  • преварно 1
  • превео 1
  • превила 1
  • превише 1
  • превукао 1
  • превукло 1
  • превуче 6
  • прегледао 1
  • прегледати 3
  • прегледи 4
  • пред 36
  • Пред 7
  • преда 3
  • предавао 1
  • предао 4
  • предати 2
  • предаше 2
  • предлог 1
  • предњих 1
  • предо 1
  • предомислила 1
  • предомислити 1
  • предпоставља 1
  • председник 5
  • председника 1
  • председниковог 1
  • председниче 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 2
  • представљала 1
  • представљаше 1
  • пређашње 1
  • пређашњега 1
  • пређашњи 2
  • пређашњих 1
  • пређе 4
  • Пређимо 1
  • презира 1
  • презриве 1
  • преиначити 1
  • прејезди 1
  • преке 1
  • прекиде 15
  • Прекјуче 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 1
  • преко 39
  • Преко 9
  • прекопута 1
  • прекор 1
  • прекора 1
  • прекорачи 1
  • прекорачио 1
  • прекорачите 1
  • прекрилило 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 3
  • прекрстим 1
  • Прекрстите 1
  • прекупио 2
  • прелети 12
  • прелили 1
  • према 7
  • премда 1
  • преметнуше 1
  • премишљања 2
  • премишљао 4
  • премишљаху 1
  • премишљаше 1
  • прене 6
  • пренерази 1
  • пренеразио 3
  • преноћила 1
  • прену 4
  • пренула 1
  • Пренуше 1
  • пренуше 3
  • преотела 1
  • препео 1
  • препис 1
  • препливати 1
  • препредена 1
  • препредени 1
  • препредених 1
  • препречио 1
  • препукло 1
  • препукне 1
  • препући 3
  • прерано 1
  • пресекао 1
  • преселити 1
  • пресече 1
  • пресечем 1
  • преста 4
  • преставио 1
  • престанем 1
  • престаше 1
  • Пресуда 1
  • пресуду 1
  • пресушило 1
  • претварај 1
  • претвори 1
  • претворио 2
  • претериваш 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претила 2
  • претње 1
  • претрну 5
  • претрнула 1
  • претрнуше 1
  • претходно 1
  • пречула 1
  • прешао 2
  • при 10
  • При 2
  • прибере 4
  • приберем 1
  • прибери 1
  • Прибери 1
  • приближи 3
  • приближио 2
  • приближују 1
  • прибрала 1
  • привеже 4
  • привеза 1
  • привезан 1
  • привуче 1
  • привучем 1
  • пригрли 1
  • придобије 1
  • придржи 1
  • придружише 1
  • приђе 9
  • признанице 1
  • признаше 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатељица 1
  • пријатељства 2
  • пријатељство 1
  • пријатељу 8
  • пријатни 1
  • пријатном 1
  • пријашко 1
  • прикаже 1
  • прикладно 1
  • приковане 1
  • приковаше 1
  • прилегла 1
  • прилика 3
  • прилике 4
  • приликом 2
  • прилику 2
  • прилици 1
  • прилична 1
  • приличном 1
  • прима 2
  • примам 1
  • примети 3
  • приметило 2
  • приметио 6
  • приметити 4
  • приметише 1
  • прими 1
  • примио 1
  • примири 4
  • примите 1
  • примити 1
  • примораваху 1
  • приморан 1
  • принесе 1
  • принуђен 1
  • приповеда 2
  • приповедају 1
  • приповедали 2
  • приповедач 1
  • приповеди 3
  • приповедила 1
  • приповедим 1
  • приповедио 1
  • приповеткама 1
  • приређена 1
  • природа 1
  • природе 5
  • природи 2
  • природној 1
  • природу 1
  • прискочи 1
  • прислушкивала 1
  • Прислушкивао 1
  • прислушкивао 2
  • прислушкивати 2
  • Пристајем 1
  • Пристајеш 1
  • пристојан 1
  • пристојно 1
  • приступа 1
  • приступи 1
  • присутни 1
  • притворни 1
  • притворност 1
  • притећи 3
  • притискивао 1
  • притискиваше 2
  • притискује 2
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притиснуо 1
  • приуготовити 1
  • прихвати 5
  • прихода 1
  • причало 1
  • причаш 2
  • причека 1
  • Причекајмо 1
  • причекати 1
  • пркоси 1
  • прљави 1
  • прљавој 1
  • пробавио 2
  • пробамо 1
  • пробаћу 2
  • пробије 1
  • прободе 1
  • прободен 1
  • пробуди 5
  • пробудила 3
  • пробудило 1
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробуђена 1
  • проведе 1
  • проведосте 1
  • проведоше 1
  • провели 1
  • провео 1
  • провести 1
  • провидети 1
  • провидио 1
  • провидне 1
  • провлачи 1
  • провлачио 2
  • провлачити 2
  • проводи 1
  • проводили 1
  • проводио 1
  • проводно 1
  • провозам 1
  • провукоше 1
  • провуче 1
  • проговори 46
  • проговорила 1
  • проговорити 1
  • прогунђа 2
  • прогутати 3
  • прогуташ 1
  • прода 2
  • продавати 1
  • продам 1
  • продано 1
  • продао 1
  • продаћу 1
  • продераним 1
  • продере 1
  • продрмусам 1
  • Прође 1
  • прође 11
  • прођем 1
  • прођете 1
  • прођо 1
  • прођоше 2
  • прозбори 2
  • прозор 16
  • прозора 16
  • прозоре 1
  • прозори 5
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 6
  • прокартао 1
  • Проклет 2
  • проклетог 1
  • пролаз 1
  • пролазите 1
  • пролама 1
  • пролетаху 1
  • пролетеше 1
  • пролети 2
  • пролетише 2
  • проливања 1
  • промаши 1
  • промена 2
  • променуо 1
  • промисли 1
  • промозга 1
  • промоли 1
  • промрмља 12
  • промукнутим 1
  • промукнуто 1
  • промуца 4
  • пронађе 2
  • пронађем 1
  • пронађен 1
  • пронаћи 2
  • пронашао 2
  • пронићи 1
  • проницавајућим 1
  • проносе 1
  • пропала 1
  • Пропала 1
  • пропали 1
  • пропао 4
  • пропињу 1
  • пропио 1
  • пропуштао 1
  • просвира 3
  • просед 1
  • проседим 1
  • проседом 1
  • просекао 1
  • просим 1
  • просиш 1
  • прост 1
  • прости 3
  • простирала 1
  • простире 1
  • просто 3
  • пространом 1
  • прострла 1
  • просу 1
  • протепа 2
  • протерати 1
  • против 5
  • противан 1
  • противне 2
  • противни 1
  • противника 3
  • противном 1
  • Протопрезвитерски 1
  • протоциља 1
  • проћи 2
  • прочастим 1
  • прочита 2
  • прочитаног 1
  • прочитао 5
  • прочитати 1
  • прошали 1
  • прошао 3
  • прошапта 3
  • прошетати 1
  • прошле 2
  • прошло 3
  • прошлог 1
  • прошлом 1
  • прошлост 2
  • прошлости 3
  • прса 8
  • прскати 2
  • прснуло 1
  • прснуше 1
  • прсте 1
  • прстом 1
  • пружа 2
  • пружала 1
  • пружене 1
  • пружи 13
  • пружио 1
  • пружити 1
  • псето 3
  • псовао 1
  • псовка 1
  • птица 1
  • птице 3
  • птичија 1
  • пука 1
  • пукао 2
  • пукне 3
  • пун 7
  • пуна 1
  • пуне 2
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуном 1
  • пуну 3
  • пупољче 1
  • пусти 3
  • пустим 1
  • пустио 1
  • Пустите 1
  • пустити 4
  • пустих 2
  • пусто 1
  • пустом 1
  • пусту 1
  • пут 20
  • пута 23
  • путањом 1
  • путеве 1
  • путник 2
  • путници 1
  • пући 1
  • Пуцај 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 8
  • пуче 2
  • пучину 1
  • пуши 1
  • пушила 3
  • пушио 2
  • пушка 2
  • пушкама 1
  • пушке 3
  • пушком 2
  • пушку 10
  • пуштају 1
  • пуштао 1
  • пуштен 2
  • равна 2
  • равнице 1
  • равнога 1
  • равну 1
  • рад 1
  • раде 2
  • ради 3
  • Радивој 6
  • Радивоја 5
  • Радивоју 1
  • радије 1
  • радила 1
  • Радим 1
  • радим 4
  • радимо 2
  • радио 1
  • радити 4
  • Радо 1
  • радо 2
  • радовала 1
  • радоваху 1
  • РАДОВИЋ 1
  • радознала 1
  • радознало 1
  • радознао 1
  • радосно 5
  • радост 6
  • радостан 1
  • радости 8
  • радује 1
  • ражњу 2
  • Раз 1
  • разбарушена 1
  • разбегле 1
  • разбити 1
  • разбојника 6
  • разбојници 7
  • разбојницима 2
  • разбојниче 2
  • разбојничка 1
  • разбојнички 1
  • разболеш 1
  • развалине 1
  • разведри 2
  • разведрио 1
  • развесели 1
  • развеселио 1
  • развија 1
  • развијен 1
  • разгледај 1
  • разгледајући 1
  • разгледања 1
  • разгледао 2
  • разгледати 1
  • разгледаше 1
  • разгледи 6
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарам 1
  • разговарао 2
  • разговарати 2
  • разговараху 3
  • Разговор 1
  • разговор 9
  • разговора 2
  • разговорио 1
  • разговору 3
  • разгонио 1
  • разгрну 1
  • раздрагам 1
  • раздражи 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • разјарен 1
  • разјарено 1
  • разјаснити 1
  • разлегао 2
  • разлегла 1
  • разлежу 1
  • разливала 1
  • разлике 1
  • разликовао 1
  • разликоваху 1
  • разлила 1
  • разломи 1
  • размаку 1
  • размахнуо 1
  • размести 1
  • размислити 1
  • размишљања 2
  • размрвити 1
  • разне 4
  • разним 1
  • разних 1
  • разносио 1
  • разорено 1
  • разорити 2
  • разреши 1
  • разрогачене 1
  • разрогаченим 1
  • разрогачи 1
  • разрогачио 2
  • разуме 3
  • разумели 1
  • разумем 1
  • Разумео 1
  • разумео 3
  • разумеш 1
  • разумеше 1
  • рај 2
  • рајом 1
  • рајска 2
  • рајске 1
  • рају 1
  • ракију 2
  • раме 3
  • рамена 2
  • рамену 1
  • рана 1
  • ране 6
  • раније 1
  • ранили 2
  • ранио 1
  • рано 6
  • рану 5
  • Рањен 1
  • рањен 7
  • рањена 7
  • рањени 1
  • Рањеник 2
  • рањеника 1
  • рањенога 3
  • рањеноме 1
  • расветлити 1
  • раселили 1
  • раскалашно 1
  • раскинем 1
  • раскопча 1
  • раскопчала 1
  • распаљује 1
  • распачао 1
  • расплетена 1
  • располагао 1
  • расположен 1
  • распростре 1
  • распростро 1
  • расрдиш 1
  • растанемо 1
  • растати 1
  • расташе 4
  • растегоше 1
  • растера 1
  • растерам 1
  • растерао 1
  • растрезнио 1
  • растуривати 1
  • расћеретао 2
  • расчула 1
  • рачуну 1
  • раштркани 1
  • ре 1
  • револвер 1
  • ред 1
  • Ред 1
  • редове 1
  • редовима 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • ређам 1
  • ређе 1
  • рек 1
  • река 1
  • рекао 16
  • реке 14
  • рекла 3
  • рекли 1
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • рекоше 3
  • реку 1
  • ретко 1
  • рећи 16
  • рећиће 5
  • реци 2
  • рецимо 1
  • Реч 1
  • реч 17
  • Рече 1
  • рече 162
  • реченицу 1
  • речи 78
  • речима 9
  • речма 1
  • речце 1
  • решеткама 1
  • реши 1
  • решио 1
  • рибар 1
  • рибара 1
  • рибари 2
  • рибу 1
  • рикао 1
  • рикне 1
  • рикну 4
  • рис 2
  • рит 1
  • рита 1
  • риче 2
  • робовала 1
  • рогови 1
  • род 1
  • родио 1
  • родитеља 3
  • Родитељи 2
  • родитељи 4
  • родитељима 2
  • родном 1
  • рођак 1
  • рођака 1
  • рођена 4
  • рођено 1
  • Рођенога 1
  • рођења 1
  • рођење 1
  • рођењем 1
  • рок 1
  • РОМАН 1
  • росе 1
  • росном 1
  • росом 1
  • руву 2
  • ругаш 1
  • ружан 2
  • руже 1
  • ружица 1
  • ружичастим 1
  • рузмарин 1
  • рујне 1
  • рујним 1
  • рујно 2
  • рујнога 1
  • Рука 1
  • рука 4
  • рукав 4
  • рукаву 1
  • рукама 13
  • руке 25
  • рукова 1
  • руковао 1
  • руковаше 2
  • руководи 1
  • руком 19
  • Рукопис 1
  • рукопис 2
  • рукописе 1
  • руку 29
  • румен 3
  • румена 1
  • румени 1
  • руменило 2
  • румено 1
  • рупа 2
  • руци 16
  • С 4
  • с 41
  • са 199
  • Са 9
  • Сав 2
  • сав 20
  • Сава 38
  • Саве 3
  • савест 9
  • савести 2
  • савет 1
  • савете 1
  • Сави 3
  • сави 7
  • савијутка 1
  • Савин 1
  • Савину 1
  • савио 3
  • савише 2
  • Саво 1
  • Саву 1
  • Сад 22
  • сад 76
  • сада 4
  • садањи 7
  • садашњости 1
  • сажаљења 1
  • Сазидао 1
  • сазидао 2
  • сакри 3
  • сакривен 1
  • сакривена 1
  • сакрије 2
  • салама 1
  • салашима 1
  • салашу 1
  • салетили 1
  • сали 1
  • Сам 1
  • сам 250
  • сама 7
  • саме 3
  • сами 4
  • самим 1
  • самих 1
  • самном 3
  • Само 11
  • само 67
  • самога 2
  • самокрес 2
  • самокреса 1
  • самом 1
  • самоме 1
  • саморан 1
  • самостални 1
  • самоћи 1
  • самртника 1
  • самртног 1
  • самртној 1
  • самртном 1
  • самртну 1
  • саму 2
  • сан 1
  • санак 2
  • сандук 2
  • сандучак 1
  • сањам 2
  • сањао 1
  • сањарије 1
  • саонице 3
  • саранише 2
  • Саранише 3
  • сарањен 1
  • Сарањују 1
  • сасвим 18
  • сасечених 1
  • саслушања 1
  • састављали 1
  • састајали 1
  • састали 3
  • састанак 1
  • Састанак 1
  • састанка 1
  • састанку 2
  • састати 2
  • сат 6
  • сата 13
  • сатанским 1
  • сати 15
  • сатрти 1
  • саћурицу 1
  • сахија 1
  • сахранили 1
  • сачињавају 1
  • сачињавала 1
  • сачува 2
  • св 1
  • сва 10
  • свагда 7
  • свадба 1
  • Свак 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 4
  • Сваки 1
  • сваки 7
  • свакидашњу 1
  • свако 4
  • сваког 3
  • свакога 3
  • свакојако 1
  • сваком 6
  • сват 2
  • сватове 1
  • свачега 1
  • свашта 1
  • све 109
  • Све 8
  • Свевид 7
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 8
  • сведока 1
  • сведоче 1
  • сведочи 4
  • сведочио 1
  • сведочити 1
  • свеж 1
  • свежа 1
  • свежим 3
  • свезани 1
  • свези 1
  • свезу 1
  • свему 1
  • свест 3
  • свестрано 1
  • Свет 1
  • свет 8
  • света 7
  • свете 1
  • светија 1
  • светите 2
  • светлаци 1
  • светле 2
  • светлила 1
  • светлост 1
  • Светлост 1
  • светлости 4
  • светој 1
  • светом 2
  • свету 6
  • свећа 5
  • свеће 1
  • свећи 1
  • свећу 5
  • свеца 1
  • свечана 1
  • свечаније 1
  • свечаним 1
  • свечано 2
  • свечаности 1
  • свештеник 7
  • свештеникова 1
  • свештениковом 1
  • Сви 18
  • сви 20
  • свију 2
  • свим 2
  • свима 1
  • свира 2
  • свирати 1
  • свирком 1
  • свирку 1
  • свиснем 1
  • свита 1
  • свиће 1
  • Свјати 1
  • свог 8
  • свога 39
  • свој 12
  • своја 1
  • своје 36
  • својевољно 1
  • својим 24
  • својина 1
  • својину 1
  • својих 6
  • својој 9
  • својом 4
  • својски 1
  • своју 26
  • свом 14
  • своме 8
  • свота 1
  • своту 4
  • свршава 1
  • свршавао 1
  • свршено 1
  • сврши 2
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 6
  • свуда 2
  • се 1151
  • себе 25
  • себи 33
  • севају 1
  • севаху 1
  • севне 1
  • севну 4
  • севнуле 1
  • севнуше 8
  • сед 4
  • седам 1
  • седао 2
  • седе 12
  • седела 1
  • седео 15
  • седи 12
  • Седи 4
  • седила 1
  • седио 1
  • седишта 1
  • седне 1
  • седом 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 6
  • сеђаше 3
  • сејеш 1
  • села 14
  • Село 2
  • село 25
  • селу 12
  • сељак 4
  • сељака 4
  • сељане 2
  • Сељани 4
  • сељани 6
  • сељанин 1
  • сељацима 1
  • сем 1
  • семена 1
  • сени 2
  • сеницом 1
  • сенка 1
  • сенком 1
  • сенуше 1
  • сео 1
  • сеобу 1
  • сеоска 1
  • сеоске 3
  • Сеоски 1
  • сеоски 2
  • сеоској 3
  • сеоском 1
  • сеоце 2
  • сеоцету 1
  • Сервус 1
  • сестра 7
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестрином 1
  • сестро 3
  • сестром 1
  • сестру 5
  • сете 1
  • сети 1
  • сетив 1
  • сетила 3
  • сетим 3
  • Сетио 1
  • сетио 4
  • сећа 1
  • сећај 1
  • сећају 1
  • Сећам 3
  • сећам 4
  • сећања 1
  • сећање 2
  • сећао 1
  • сећате 1
  • сећаш 6
  • си 106
  • сиву 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 3
  • сиђоше 2
  • сија 1
  • сијну 2
  • сикира 1
  • сикире 1
  • сикне 1
  • сикну 4
  • сикће 1
  • сикћу 1
  • сила 2
  • силан 2
  • силе 1
  • силна 4
  • силне 1
  • силни 1
  • силније 1
  • силним 1
  • силно 5
  • силну 1
  • силовито 2
  • силом 3
  • сим 1
  • син 17
  • Сина 1
  • сина 17
  • Сине 3
  • синко 6
  • СИНОВАЦ 1
  • синовац 11
  • Синовац 2
  • синовца 4
  • синовцем 1
  • синовче 1
  • сином 2
  • Синоћ 2
  • синоћ 4
  • сину 2
  • синчић 3
  • синчића 1
  • Сињи 1
  • сињи 5
  • сипаше 1
  • Сирома 3
  • сирома 5
  • Сиромах 1
  • сиромашнију 1
  • сиротиње 1
  • сиротог 1
  • сиротој 1
  • сироту 1
  • сироче 1
  • сисале 1
  • сисао 1
  • сит 1
  • сити 1
  • ситнија 1
  • сиче 2
  • сишао 1
  • сјаја 1
  • сјајним 1
  • сјаше 1
  • сјединише 1
  • сјури 4
  • сјурити 1
  • скакао 1
  • скакућу 1
  • скамениле 1
  • скаменио 4
  • скаменише 1
  • скамењен 3
  • скамењена 1
  • скида 1
  • скидао 1
  • скиде 3
  • скине 4
  • скинем 2
  • скинули 1
  • складно 1
  • склонимо 1
  • склонио 2
  • склониш 2
  • склонише 1
  • склониште 1
  • склоништу 1
  • склопа 1
  • склопи 6
  • склопила 1
  • склопио 1
  • склопише 1
  • склопљене 2
  • скоком 1
  • скоро 27
  • скота 1
  • скоте 2
  • скотови 1
  • Скочи 1
  • скочи 27
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочити 2
  • скочиш 1
  • скочише 1
  • скратило 1
  • скратити 1
  • скрива 3
  • скривају 1
  • скривала 1
  • скриваше 1
  • скривеном 1
  • скрила 1
  • скрио 1
  • скроз 2
  • скромно 1
  • скрушен 1
  • скрушени 1
  • скрушио 1
  • скрушише 1
  • скрхали 1
  • скупо 1
  • скуцкао 1
  • слаб 1
  • слабачка 1
  • слабим 3
  • слабо 1
  • слабу 1
  • славољубив 1
  • славуј 2
  • славуја 2
  • слагао 2
  • слади 1
  • сласти 1
  • слатке 2
  • слатким 2
  • слатко 4
  • слегло 2
  • следила 2
  • слеп 2
  • слика 12
  • слико 1
  • слику 2
  • сличност 1
  • слободан 1
  • слободно 1
  • Слободно 2
  • слободну 2
  • слободу 1
  • словима 1
  • сломили 1
  • сломити 1
  • сломише 1
  • слуга 3
  • слуге 1
  • слугом 1
  • слугу 1
  • службу 2
  • служи 3
  • служио 1
  • слузи 1
  • слутили 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • случајно 1
  • случају 3
  • слуша 3
  • слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 1
  • слушало 1
  • слушао 6
  • слушаху 2
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • сматрали 1
  • сме 2
  • смеде 1
  • смедоше 1
  • смеђе 2
  • смеђих 1
  • смежурано 1
  • смеј 5
  • смејали 1
  • смејало 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смеје 3
  • смејете 1
  • смеју 1
  • смели 2
  • смем 2
  • смео 3
  • смести 1
  • сместим 1
  • сметам 1
  • смете 1
  • сметове 2
  • смешећи 2
  • смешила 1
  • смешкао 3
  • Смиља 25
  • Смиљанића 4
  • Смиље 2
  • Смиљи 1
  • Смиљин 1
  • Смиљино 1
  • Смиљо 1
  • Смиљом 1
  • Смиљу 6
  • смо 34
  • смождио 1
  • смотри 1
  • смотрила 1
  • смотрио 2
  • смотрити 1
  • смрвити 1
  • смрзла 1
  • Смрт 1
  • смрт 11
  • смрти 7
  • смрћу 2
  • сна 6
  • снага 2
  • снаге 6
  • снагом 2
  • снагу 2
  • снажан 4
  • снажна 1
  • снажне 1
  • снажнијим 1
  • снажним 1
  • снажно 5
  • снази 1
  • Снаја 1
  • снег 1
  • снега 2
  • снежно 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • соба 2
  • собама 1
  • собе 20
  • соби 18
  • собици 1
  • собом 11
  • собу 22
  • соје 1
  • сокачићу 1
  • Сосе 2
  • сотона 1
  • софру 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спавање 1
  • спавао 3
  • спавати 1
  • спаваху 1
  • спаваше 1
  • спаде 1
  • спази 12
  • спазив 1
  • спазила 3
  • спазим 6
  • спазио 11
  • спазити 2
  • спазише 4
  • спала 3
  • спали 1
  • спалити 1
  • спао 3
  • спасао 4
  • спасе 2
  • спасем 1
  • спасемо 1
  • Спасени 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спасоше 1
  • спасти 1
  • спахија 1
  • спахије 2
  • Спашћемо 1
  • спере 1
  • сперем 1
  • сплеткарите 1
  • сподин 1
  • Споља 2
  • спољашност 1
  • спољашности 1
  • споменик 2
  • споменика 1
  • споменула 1
  • спомињали 2
  • спомињао 1
  • спомиње 1
  • спомињу 1
  • спопада 1
  • спопаде 1
  • спопадне 1
  • споречкали 1
  • споречкамо 1
  • справа 1
  • справу 1
  • спрат 1
  • спрати 1
  • спрату 1
  • спрема 2
  • спремало 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремио 2
  • спроведени 1
  • Спровод 1
  • спровод 2
  • спусти 3
  • спустила 3
  • спустило 2
  • спустио 1
  • спушта 2
  • спуштала 1
  • сравнио 1
  • сравнити 1
  • срамоту 3
  • Срба 1
  • србина 1
  • србинове 1
  • срдачно 1
  • срди 1
  • сребрн 1
  • сребрна 1
  • сребрне 2
  • сребрној 1
  • сред 1
  • среди 2
  • средини 6
  • Средином 1
  • средње 2
  • средњега 1
  • средњом 1
  • Средоја 2
  • Средоје 3
  • сретан 3
  • сретна 7
  • сретни 3
  • сретнијем 1
  • сретним 1
  • сретних 1
  • сретно 1
  • Сретно 1
  • сретног 1
  • срећа 5
  • среће 2
  • срећи 4
  • срећо 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • срндаћ 1
  • срндаћа 1
  • сруше 1
  • срушена 1
  • срца 6
  • срце 27
  • срцу 5
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стављао 1
  • Стаде 1
  • стаде 3
  • стадо 1
  • стадоше 3
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајао 8
  • стајаху 2
  • стајаше 5
  • стаклен 1
  • стала 1
  • стало 1
  • стан 1
  • Стана 8
  • стане 3
  • станка 1
  • становао 1
  • становаше 1
  • станује 1
  • стање 3
  • Стао 1
  • стао 2
  • Стар 1
  • стара 7
  • старац 107
  • Старац 25
  • старачки 1
  • старачких 1
  • старе 3
  • стари 28
  • Стари 7
  • старијега 1
  • старији 1
  • Старији 1
  • старим 3
  • старински 1
  • старих 2
  • старица 1
  • Старица 1
  • старицу 1
  • старкеља 1
  • старог 1
  • Старога 1
  • старога 25
  • старој 1
  • старом 1
  • СТАРОМ 1
  • староме 3
  • старости 3
  • старца 23
  • старцем 2
  • старцу 10
  • старче 8
  • старчева 1
  • старчеве 5
  • старчевим 2
  • старчево 5
  • старчеву 1
  • стаса 1
  • стасити 1
  • стати 1
  • ствар 2
  • ствари 15
  • стварима 1
  • створе 1
  • сте 29
  • Стеван 17
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • стегла 1
  • стена 1
  • стене 1
  • стену 1
  • стењао 1
  • стењући 1
  • степеница 1
  • степенице 1
  • стигао 5
  • стигли 1
  • стигне 1
  • стигосмо 1
  • стигоше 2
  • стида 1
  • стиже 3
  • стискао 1
  • стиском 1
  • стиче 1
  • стиша 5
  • Стишај 2
  • Стишајте 1
  • стишао 2
  • стишати 1
  • стиште 3
  • сто 10
  • стобом 2
  • Стој 1
  • стојала 3
  • Стојан 110
  • Стојана 23
  • Стојане 5
  • Стојанов 2
  • Стојанова 2
  • Стојановим 1
  • Стојаново 1
  • Стојановога 1
  • Стојанову 1
  • Стојаном 2
  • Стојану 6
  • стојао 14
  • стојаху 3
  • стојаше 4
  • стоје 3
  • стоји 9
  • стол 5
  • стола 16
  • столице 1
  • столици 3
  • столицу 4
  • столом 6
  • столу 8
  • стотина 1
  • стотинарке 1
  • страву 1
  • стража 1
  • стражара 1
  • стражари 3
  • страна 2
  • Странац 1
  • странац 25
  • стране 9
  • страни 2
  • страно 1
  • странпутицом 1
  • страну 9
  • странца 3
  • странцем 1
  • странцу 1
  • странчеве 1
  • странчево 1
  • странчевог 1
  • странчевом 2
  • страсно 1
  • страст 1
  • страстан 1
  • страх 3
  • страха 4
  • страховања 1
  • страховање 1
  • страховита 1
  • страховито 9
  • страхом 1
  • страху 3
  • страшан 4
  • страшиш 1
  • Страшна 2
  • страшна 7
  • страшни 1
  • страшних 1
  • Страшно 1
  • страшно 2
  • страшнога 1
  • страшноме 1
  • страшну 1
  • стрвину 1
  • стрела 4
  • стрепње 1
  • стресао 1
  • стресе 1
  • стриц 24
  • Стриц 5
  • стрица 18
  • стрицем 3
  • стрицу 4
  • стриче 4
  • стричеве 1
  • стричевих 1
  • стрмоглави 2
  • строго 1
  • стропошта 7
  • стропоштају 1
  • стропоштам 1
  • стропоштати 1
  • стрпа 2
  • стрпамо 1
  • стрпао 2
  • стрпљења 1
  • стрчи 1
  • студене 1
  • ступи 8
  • сћућурила 1
  • су 120
  • субота 1
  • суве 1
  • суви 1
  • сувише 1
  • суд 1
  • суда 1
  • судбине 1
  • суделовао 1
  • судећи 1
  • судија 2
  • судије 2
  • судиш 1
  • судове 1
  • судом 3
  • суду 4
  • суза 6
  • сузама 1
  • сузе 16
  • сузним 2
  • сузу 2
  • сумња 1
  • Сумња 1
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • сумњи 1
  • сумњиво 2
  • сумњом 1
  • сумњу 4
  • суморан 1
  • суморна 2
  • сунца 3
  • сунце 3
  • Сунце 3
  • сунчани 1
  • суочио 1
  • суров 2
  • сурово 1
  • суровост 1
  • сурога 1
  • суром 8
  • сусрет 2
  • Сутра 3
  • сутра 8
  • Сутрадан 2
  • сутри 1
  • сушио 1
  • сушицу 1
  • схвати 1
  • схватио 1
  • схватити 1
  • счепа 7
  • счепаше 1
  • т 1
  • та 13
  • Та 14
  • табак 2
  • таван 1
  • тавним 1
  • тад 3
  • тада 4
  • тај 31
  • Тај 5
  • тајанствена 2
  • тајанствене 1
  • тајанствени 23
  • Тајанствени 3
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 2
  • тајанственога 1
  • тајанственом 1
  • тајили 1
  • тајим 1
  • тајисте 1
  • тајите 1
  • Тајна 2
  • тајна 3
  • тајно 1
  • тајног 3
  • тајноме 1
  • тајности 5
  • Тајну 1
  • тајну 11
  • Така 1
  • такав 1
  • Такав 1
  • Таке 1
  • таке 3
  • таки 1
  • Таки 1
  • таким 1
  • тако 102
  • Тако 14
  • таков 1
  • такове 1
  • такових 1
  • таког 2
  • такође 5
  • такозвани 1
  • таком 1
  • таку 1
  • таласа 1
  • таласићи 2
  • тама 2
  • тами 4
  • тамна 2
  • тамни 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 1
  • тамној 2
  • Тамо 2
  • тамо 25
  • таму 1
  • Тане 1
  • тане 2
  • танких 1
  • танко 1
  • тата 1
  • твог 1
  • Твога 1
  • твога 6
  • твој 10
  • Твој 2
  • твоја 2
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твом 3
  • тврдио 1
  • тврдо 1
  • тврдоглав 1
  • Те 1
  • те 78
  • тебе 16
  • Теби 1
  • теби 13
  • Тега 1
  • тежак 2
  • Тек 23
  • тек 38
  • текла 1
  • телесна 1
  • тело 4
  • телом 1
  • тепања 1
  • тепао 1
  • тера 1
  • терају 1
  • теревенци 1
  • терет 4
  • тесмамента 1
  • тестаменат 8
  • тестаменту 1
  • тесто 2
  • тетка 6
  • тетки 1
  • тетком 3
  • теши 1
  • тешке 1
  • тешким 1
  • Тешко 2
  • тешко 9
  • тешкога 3
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешку 2
  • ти 166
  • Ти 22
  • тигар 3
  • тиј 1
  • тијо 3
  • тик 2
  • тим 2
  • Тима 4
  • Тими 1
  • Тимо 1
  • Тиму 1
  • Тинка 7
  • тињала 1
  • тирану 1
  • тих 3
  • тихи 1
  • тихим 3
  • тихо 1
  • Тихо 1
  • тихом 1
  • Тиче 1
  • тишали 1
  • Тишина 1
  • тишина 17
  • тишини 3
  • тишину 1
  • Тиштало 1
  • тишташе 3
  • тишти 3
  • то 107
  • То 59
  • тобом 3
  • Тог 1
  • тог 3
  • тога 22
  • Тога 5
  • Тода 1
  • тој 5
  • токајскога 1
  • Толико 1
  • толико 17
  • толикој 1
  • толко 1
  • том 17
  • томе 3
  • топила 1
  • топло 5
  • топлоту 1
  • Топот 1
  • топот 3
  • торбу 1
  • торњате 1
  • торњу 2
  • торочете 1
  • точите 1
  • Тоша 1
  • трава 1
  • траве 1
  • траву 1
  • травуљине 1
  • травурина 1
  • траг 4
  • трага 2
  • трагове 2
  • трагови 5
  • траже 2
  • тражењу 1
  • тражећи 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • Тражили 1
  • тражили 3
  • тражим 4
  • Тражио 1
  • тражио 7
  • тражите 3
  • тражити 3
  • тражиш 1
  • трајаше 1
  • траке 1
  • трапезарију 2
  • тргао 6
  • тргне 4
  • Тргнем 1
  • треба 9
  • требало 3
  • требам 1
  • требао 3
  • требати 2
  • требаш 1
  • тренуо 1
  • тренут 1
  • тренутак 4
  • тренутака 2
  • тренутка 2
  • тренутку 9
  • тренутна 1
  • тренутно 2
  • тресао 2
  • тресла 1
  • тресли 2
  • треће 1
  • трећина 1
  • трећу 1
  • трже 9
  • трза 1
  • трзала 1
  • трзало 1
  • трзаху 2
  • трзаше 1
  • три 8
  • тричави 1
  • трку 1
  • трн 1
  • троје 4
  • тројицима 1
  • тронутим 1
  • троструко 1
  • трошио 2
  • трошише 1
  • трошна 1
  • трошном 1
  • трпео 1
  • трпи 1
  • трске 1
  • трти 1
  • труба 2
  • труд 2
  • труди 1
  • трудим 1
  • трудио 2
  • трује 1
  • трунеш 1
  • трчао 1
  • трчи 1
  • трчкарала 1
  • ту 35
  • Ту 8
  • туга 2
  • туге 6
  • тугом 1
  • тугу 3
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • тужан 1
  • тужи 1
  • тужим 1
  • Тужио 1
  • тужио 3
  • Тужити 1
  • тужни 1
  • тужним 1
  • тужних 1
  • тужно 5
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тумарају 1
  • тумарали 1
  • тумарам 1
  • тумарао 1
  • тумарати 1
  • тумараху 1
  • тури 4
  • тутне 1
  • тутнуо 1
  • туцкао 1
  • ћарлија 1
  • ћарлијао 1
  • ће 117
  • ћебе 1
  • ћелави 1
  • Ћелави 1
  • ћемо 15
  • ћерета 1
  • ћеретају 2
  • ћеретале 1
  • ћеретали 1
  • ћеретање 3
  • ћеретаху 1
  • ћерко 1
  • ћерком 2
  • ћете 6
  • ћеш 27
  • Ћира 2
  • Ћиро 1
  • Ћиром 1
  • ћосави 1
  • ћошка 3
  • ћошку 1
  • ћу 38
  • ћуд 1
  • ћуди 1
  • Ћут 2
  • ћутала 1
  • ћутања 2
  • ћутао 6
  • Ћутаху 1
  • ћутаху 7
  • ћуташе 2
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутите 1
  • ћутке 1
  • У 51
  • у 724
  • убавих 1
  • убавога 1
  • убавом 2
  • убезекнуо 1
  • убезекнуто 4
  • уби 3
  • убијали 1
  • убије 3
  • Убијен 1
  • убијен 6
  • убијена 4
  • убијени 1
  • убијеним 1
  • убијеног 1
  • убијенога 3
  • убијете 1
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убилачки 1
  • убили 6
  • убио 13
  • убиства 1
  • убиство 13
  • Убиство 2
  • убиству 5
  • Убите 2
  • убите 3
  • убити 3
  • убих 1
  • Убица 2
  • убица 9
  • Убице 1
  • убице 5
  • убици 1
  • убицу 9
  • убише 1
  • ублажаваше 1
  • ублажим 1
  • убода 1
  • убоден 1
  • уважени 1
  • уваљивати 1
  • уватио 1
  • уве 1
  • уведе 1
  • уведен 1
  • увек 6
  • увеле 1
  • увели 1
  • увело 1
  • увео 2
  • уверавају 1
  • уверавао 1
  • увераваше 1
  • уверен 3
  • уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 2
  • уверио 3
  • уверити 2
  • увета 2
  • увиде 2
  • увидео 1
  • уво 2
  • увреде 1
  • увредио 2
  • увредих 1
  • Увукао 1
  • увукао 2
  • увукла 1
  • увуче 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угинула 1
  • углављена 2
  • углађеног 1
  • угледа 1
  • угледам 1
  • угледаше 1
  • уговор 1
  • Уговор 2
  • уговорили 1
  • угодно 1
  • угоститеље 1
  • угризе 1
  • угризну 1
  • угурсуз 1
  • угуши 2
  • угушила 1
  • угушио 1
  • угушићеш 1
  • удави 1
  • удају 1
  • удали 6
  • удалио 2
  • удалити 2
  • удалише 3
  • удаљи 1
  • удар 1
  • удара 2
  • ударао 1
  • ударе 1
  • ударен 2
  • удари 7
  • ударила 3
  • ударио 2
  • ударише 1
  • удару 1
  • ударци 1
  • ударцима 1
  • удвостручим 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесимо 1
  • удешава 1
  • удешено 2
  • удри 1
  • удуби 1
  • Уђе 1
  • уђе 19
  • уђемо 1
  • уђимо 1
  • Уђимо 3
  • уђосмо 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • ужас 1
  • ужасна 1
  • ужасне 2
  • ужасном 2
  • ужасну 1
  • ужаснуто 1
  • ужива 2
  • уживало 1
  • уживаху 1
  • Ужурбаше 1
  • уз 3
  • уза 1
  • узалуд 2
  • Узалудан 1
  • узалудан 2
  • узан 1
  • узаптили 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 2
  • узбуђења 2
  • узбуђење 3
  • узбуни 1
  • узбурка 1
  • узбуркала 1
  • узбуркане 2
  • узверено 6
  • узвикнуо 3
  • узвикнути 1
  • узвишена 1
  • узвишеном 2
  • уздану 1
  • уздасима 1
  • уздах 8
  • уздахе 1
  • уздахне 14
  • уздахну 4
  • уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • уздаху 1
  • узде 4
  • уздисај 1
  • уздисањем 1
  • уздишеш 1
  • уздишући 2
  • уздржа 1
  • уздржала 1
  • уздржао 2
  • уздржати 2
  • уздрхта 8
  • уздрхтан 1
  • уздрхтану 1
  • узе 8
  • узев 1
  • узела 1
  • узело 1
  • узео 1
  • узети 3
  • узећу 1
  • узјаше 1
  • узјаши 2
  • узме 2
  • узмем 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узмите 1
  • узневерено 1
  • узнемирен 1
  • узнемирена 1
  • узнемирио 1
  • узраста 1
  • узрока 1
  • узроке 1
  • Узруја 1
  • ујак 2
  • ујаком 1
  • уједе 1
  • уједно 2
  • уједосте 1
  • ујести 1
  • указа 17
  • указао 1
  • указаху 2
  • указаше 1
  • уклони 2
  • укопан 3
  • укопу 1
  • укоченим 1
  • укочено 12
  • украде 1
  • украј 2
  • украли 1
  • украо 4
  • украси 1
  • украсти 1
  • Укратко 1
  • укратко 3
  • украшеним 1
  • укресао 1
  • улазак 3
  • улази 1
  • улети 2
  • ули 1
  • улила 1
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • Улице 1
  • улицу 1
  • уловили 1
  • уловио 1
  • умазан 1
  • умакли 1
  • Умакли 1
  • умакне 2
  • умаћи 2
  • умаче 2
  • умеде 1
  • умео 2
  • умери 1
  • уместо 1
  • уметак 1
  • умешан 1
  • умивена 1
  • умије 1
  • умили 1
  • умилно 1
  • умиљатости 1
  • умио 1
  • умирем 2
  • умири 1
  • Умири 2
  • умирио 1
  • умирити 1
  • умириће 1
  • умирућег 2
  • умножио 1
  • умора 2
  • уморио 1
  • уморна 2
  • умотан 1
  • умре 4
  • умрети 4
  • Умрећеш 1
  • умрла 5
  • умро 8
  • Умукни 2
  • умукну 3
  • умукоше 2
  • умуче 5
  • унакрст 2
  • унаоколо 10
  • унка 2
  • унке 8
  • унука 3
  • унуке 1
  • унуком 2
  • унуку 1
  • унутарњи 1
  • унутра 29
  • Унутри 1
  • унутри 2
  • унци 4
  • уозбиљили 1
  • упада 1
  • упаде 8
  • упале 4
  • упали 4
  • упалим 4
  • упалих 1
  • упало 1
  • упита 10
  • упитам 1
  • уплашени 1
  • уплашено 4
  • уплаши 2
  • уплашио 1
  • уплашите 1
  • упознам 2
  • Упознао 1
  • упознао 3
  • упознасмо 1
  • упознаше 1
  • упорно 1
  • употребио 1
  • употребише 1
  • упр 1
  • управила 1
  • управља 1
  • управо 5
  • управу 3
  • упре 6
  • упрепашћеног 1
  • упрла 2
  • упро 6
  • упропасти 1
  • упропастио 1
  • упропастити 1
  • упропастих 1
  • упропашћено 1
  • упропнице 1
  • упрте 1
  • упустим 1
  • упути 8
  • упутили 1
  • упутио 4
  • упутише 2
  • упутницу 2
  • упутству 1
  • урадили 1
  • урадио 1
  • урадити 2
  • уреди 1
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уреже 1
  • урезано 2
  • урезати 1
  • урла 1
  • урлик 1
  • усамљен 2
  • усамљена 1
  • усамљено 1
  • усамљеном 1
  • усана 4
  • усахнула 1
  • усеве 1
  • усевима 1
  • уседне 2
  • Усекованија 1
  • уселио 1
  • усиљавао 1
  • усиљаваху 1
  • усиљено 1
  • уски 1
  • усљед 1
  • уснама 2
  • усне 8
  • успео 1
  • усплахирено 4
  • успоменом 1
  • усред 1
  • усрећи 1
  • уста 15
  • устаде 1
  • Устаде 1
  • устадоше 1
  • Устале 1
  • устане 2
  • устани 1
  • Устани 1
  • устао 1
  • усти 1
  • устне 1
  • устравише 1
  • устрављено 1
  • устрелио 1
  • устукне 1
  • устукну 2
  • уступио 2
  • уступити 1
  • усуди 1
  • усудио 2
  • усуђујте 1
  • усукани 1
  • усхићени 1
  • утврђивао 1
  • утеха 1
  • утехе 3
  • утешен 1
  • Утим 2
  • утиша 1
  • утопити 1
  • утопљеник 2
  • утучен 3
  • ући 3
  • Ућута 2
  • ућута 9
  • ућутали 1
  • ућутаху 1
  • Ућути 1
  • Ух 1
  • ухапсе 1
  • ухвате 1
  • ухвати 9
  • ухватили 1
  • ухватило 1
  • ухватим 2
  • ухватио 2
  • ухо 1
  • учини 3
  • Учинило 1
  • учинио 2
  • учинити 3
  • учинићу 1
  • учиних 1
  • учињено 1
  • учитеља 1
  • учке 1
  • учтиво 2
  • ушао 3
  • ушепртљио 2
  • уши 2
  • ушију 3
  • ушима 3
  • уштипцима 1
  • ф 1
  • фали 1
  • фенига 1
  • фењер 5
  • фењером 1
  • фењеру 1
  • фијоке 1
  • Филипов 3
  • Филиповог 2
  • Филиповом 1
  • фином 1
  • фишеке 1
  • флаша 2
  • флаше 1
  • флашицу 1
  • флашом 1
  • флашу 1
  • флегмом 1
  • флура 1
  • фор 2
  • форината 2
  • фр 1
  • фундамент 1
  • фурија 1
  • фуруне 1
  • фуруни 1
  • фуруну 1
  • Ха 25
  • Хајд 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • Хајде 3
  • Хајдмо 10
  • хајдмо 3
  • хајка 1
  • халапљиво 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хаљину 2
  • харамија 1
  • харамије 2
  • хартија 2
  • хартије 5
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хатар 1
  • Хах 1
  • Хахаха 14
  • Хахахи 1
  • хвала 4
  • Хвала 7
  • хвалимо 1
  • хвата 1
  • Хватајте 1
  • хватајући 1
  • хватао 1
  • Хе 1
  • хехехе 2
  • Хехехе 7
  • Хехехехе 1
  • хијена 1
  • хиљада 3
  • хиљадарку 1
  • хиљаду 2
  • хити 1
  • хитњи 2
  • хитрим 1
  • хитро 7
  • Хихихи 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладно 1
  • хладнога 1
  • хладнокрвношћу 1
  • хладном 2
  • хладовине 1
  • хладовином 1
  • хлађани 1
  • хлеба 1
  • хм 2
  • хода 4
  • ходао 1
  • Ходи 3
  • ходник 5
  • ходника 2
  • ходником 4
  • ходнику 2
  • ходних 1
  • Хоће 2
  • хоће 6
  • хоћете 2
  • хоћеш 12
  • хоћу 12
  • Хоћу 2
  • храбрио 1
  • храброст 1
  • хране 1
  • храну 1
  • храпав 1
  • храпавим 1
  • храст 2
  • храста 6
  • храстова 1
  • храстови 1
  • храстово 1
  • храстовог 2
  • храстовој 1
  • храстову 1
  • хрвао 1
  • хрђаво 1
  • хте 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 25
  • хтедосмо 1
  • хтедох 4
  • Хтедоше 1
  • хтела 4
  • хтеле 1
  • Хтео 2
  • хтео 42
  • хуља 2
  • хуљо 1
  • хуњкавицу 1
  • Хусар 1
  • хусар 3
  • цветића 1
  • цвећем 1
  • цвркут 2
  • цврчало 1
  • цврчао 1
  • цврчи 1
  • цев 2
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 1
  • целива 1
  • целивају 1
  • целим 2
  • Цело 4
  • цело 9
  • целог 3
  • целога 1
  • целој 2
  • целом 2
  • целу 3
  • цељ 1
  • цео 5
  • цепало 1
  • церекао 3
  • церекаше 3
  • цери 1
  • ци 1
  • циганин 1
  • цикати 1
  • цикне 1
  • цикну 1
  • цикнула 1
  • циља 1
  • цичао 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвене 3
  • црвени 6
  • црвеним 1
  • црвенка 1
  • црвено 1
  • црвеног 1
  • цркве 8
  • црквена 1
  • Црквена 1
  • црквењак 1
  • црквењака 1
  • цркви 3
  • црквице 2
  • цркво 1
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркнутој 1
  • црн 1
  • Црна 1
  • црна 4
  • Црне 1
  • црне 6
  • црни 5
  • црним 3
  • црних 1
  • црно 4
  • црног 1
  • црнога 1
  • црној 1
  • црном 1
  • црномањаста 1
  • црну 3
  • црпе 1
  • црташе 1
  • Цупкалова 2
  • Цупкалову 1
  • цурама 1
  • цуре 2
  • цуру 2
  • чађавог 1
  • чај 2
  • чак 8
  • Чамац 2
  • чамац 27
  • чамца 7
  • чамцем 1
  • чамцу 3
  • чари 1
  • чарима 1
  • Чарнојевићем 1
  • чаробно 2
  • чаробном 1
  • час 35
  • часа 7
  • часове 2
  • часу 2
  • чаша 1
  • Чаше 2
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашице 3
  • чашицу 1
  • чашу 6
  • чворуга 1
  • чврсто 1
  • чега 5
  • чедо 7
  • чезнуо 1
  • чека 4
  • чекају 4
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 5
  • чекати 1
  • чекаше 4
  • чела 5
  • челик 1
  • челика 1
  • Челична 1
  • челичне 1
  • челичну 1
  • Чело 1
  • чело 7
  • челом 1
  • челу 1
  • чељад 7
  • чељадску 1
  • чељусти 1
  • чему 4
  • чепаш 1
  • честа 1
  • честитајући 1
  • честите 1
  • честих 1
  • Често 3
  • често 6
  • четворо 1
  • четврт 2
  • четир 5
  • четири 1
  • четица 1
  • чешће 3
  • чибук 2
  • чибуке 1
  • чива 1
  • Чива 1
  • чивилука 2
  • чиву 1
  • чивутина 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чији 2
  • чијим 1
  • чијој 2
  • чију 6
  • чика 1
  • чила 1
  • Чим 2
  • чим 4
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 3
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чинише 1
  • чињаше 1
  • чињено 1
  • чио 2
  • чист 3
  • чиста 2
  • чистим 1
  • чистини 2
  • Чисто 1
  • чисто 22
  • чита 1
  • Читав 1
  • читав 4
  • читава 2
  • читаве 1
  • Читаво 1
  • читаво 2
  • читавог 1
  • читаву 4
  • читај 2
  • читајући 1
  • читали 1
  • Читали 1
  • читање 1
  • читао 8
  • Читаоци 1
  • читати 3
  • читаш 2
  • чича 4
  • чкиљила 1
  • чланак 1
  • чланка 1
  • човек 24
  • човека 18
  • човеком 2
  • човеку 2
  • човече 1
  • човечија 2
  • човечије 1
  • човечуљак 1
  • човечуљка 1
  • чу 17
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувајте 1
  • Чувајте 1
  • чувам 1
  • чувар 1
  • чуваш 1
  • чувен 1
  • чуда 8
  • чуди 1
  • чудим 2
  • чудио 1
  • Чудите 1
  • Чудиш 2
  • чудише 1
  • чудне 1
  • чудновате 1
  • чудновати 1
  • чудноватим 1
  • Чудновато 2
  • чудновато 3
  • чудноватог 1
  • чудо 3
  • чудовиште 1
  • чуј 2
  • чује 18
  • чујем 13
  • Чујем 3
  • чујемо 2
  • чујеш 4
  • чују 1
  • чула 4
  • чуле 4
  • чуло 4
  • чуо 22
  • Чуо 5
  • чупавим 1
  • чупаше 1
  • Чупић 3
  • Чупића 2
  • Чупићев 1
  • Чупићу 1
  • чути 9
  • чућеш 1
  • Чућеш 1
  • чух 1
  • чуше 2
  • џеп 6
  • џепа 4
  • џепове 1
  • ш 1
  • шакама 1
  • шала 1
  • шалила 1
  • шалили 1
  • шалило 1
  • шалио 2
  • Шаљивим 1
  • шаљивчина 1
  • шану 1
  • шапат 2
  • шапну 3
  • шапућати 1
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шарну 1
  • шваба 1
  • шврљао 1
  • шепаво 1
  • шерпења 1
  • шерпењи 1
  • шестнедељни 1
  • шесторо 1
  • шетати 1
  • шешир 5
  • шеширом 3
  • шибљака 1
  • шибље 1
  • шибљике 1
  • шиљасту 1
  • шипраг 1
  • шипрага 2
  • шипрагом 2
  • шипражје 1
  • ширила 1
  • широка 1
  • широке 1
  • широки 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широком 2
  • широм 1
  • шкоди 1
  • шкодило 1
  • шкодити 2
  • школе 3
  • Школу 1
  • школу 2
  • шкрботима 1
  • шкргутну 2
  • шкрипао 1
  • шкрипну 6
  • шкрипнуо 1
  • шлог 1
  • шљивке 2
  • шта 105
  • Шта 46
  • Штампарија 1
  • штап 1
  • штедионици 1
  • штедионицу 1
  • Штета 2
  • што 147
  • Што 3
  • Штудирао 1
  • штуцало 1
  • шуљева 1
  • Шум 1
  • шум 6
  • шума 4
  • шумареве 1
  • шуме 10
  • шуми 14
  • шумицу 1
  • шумом 1
  • шумских 1
  • шумског 1
  • шумском 1
  • шуму 2
  • шупаљ 1
  • шупље 3
  • Шупљина 2
  • шушне 1
  • шчепају 1
37827 matches
и преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, њего 
нка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај бара 
 ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> < 
у.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте к 
адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити по 
ак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спом 
другљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S 
та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његов 
е ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не 
идео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Б 
/p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само за 
љу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па  
 Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче  
аво мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила с 
аволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="1 
 насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње п 
о 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар 
ељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гро 
 Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за своји 
ми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао  
тан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често 
шли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зац 
} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости 
 злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш как 
 наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из 
ије хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у  
и се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу ви 
а је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију,  
ву и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божид 
ље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да на 
ЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ко 
 У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, с 
огаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај 
ре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S}  
емљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Б 
сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си м 
„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шт 
љује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не  
 одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на л 
и — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</ 
} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био 
 светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са  
а се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отворени 
 <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и  
унару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког с 
овану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно да 
лу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чо 
 је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, к 
 коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху  
pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био ко 
гласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишу 
 Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу ис 
озбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га с 
не натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крв 
предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је он 
ребам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћ 
 Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да н 
и описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили 
орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали  
гледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се луд 
о ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мисл 
обра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још б 
 и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе во 
е би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Д 
 где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! 
 такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не  
та кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.< 
 ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окрену 
 стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се р 
вог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} По 
ло убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим  
з јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пр 
 али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега мој 
 и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте о 
је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак ж 
о се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих 
 се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} 
 могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгу 
 но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањ 
 уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово  
а, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачев 
пште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра  
 се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S 
еданпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од м 
е Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином  
м ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо 
по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Бо 
е мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед 
липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} 
траха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће дед 
ајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му наг 
 зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мо 
и, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{ 
ади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговорим 
у до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и бар 
ла, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је 
 тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши 
</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>У 
 да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да ј 
 собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори он 
м је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас по 
ањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће. 
охватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио 
Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекај 
торове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам х 
 попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из  
овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, а 
и пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља 
као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмеја 
гуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. 
полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивиј 
авао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је ос 
>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бра 
а њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече ова 
ом је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу 
дена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак  
</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао  
.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за р 
ечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и 
е седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли с 
бесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте дец 
ка Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије по 
е Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која  
ђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг 
је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — реч 
ње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дуб 
 колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећ 
/> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чо 
зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „ 
куда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур 
овом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудово 
ти.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред 
едном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности 
мисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари вла 
р Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и 
на и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело с 
S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости 
ни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу  
ликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То 
 лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p 
на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма з 
рица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти 
ито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази. 
иђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном  
 За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена,  
.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један про 
ве сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па  
што нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се 
неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му п 
служење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја,  
ема <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он прибли 
и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиж 
ме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка 
сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо  
во искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави  
наш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} П 
му оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља пр 
н.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чем 
/p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод об 
ци, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивут 
и и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да 
а сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар 
а ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у  
поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће  
њу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога  
био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; за 
 да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и осл 
ан камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда м 
деше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у по 
, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема в 
лико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са н 
е иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да ни 
а бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p 
 викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће би 
о овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала ва 
 земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" />  
његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> 
и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља к 
равица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није  
“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајт 
по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној 
 себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — до 
„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај 
/p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умре 
„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио 
е уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„ 
зети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац  
здравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ 
о сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S}  
о нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили 
чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језе 
а.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог!  
е, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде 
То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо  
.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за рук 
{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумњ 
орска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „И 
р, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједан 
потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се 
3" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и  
нуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све мо 
је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек  
од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишин 
стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дош 
анац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали с 
 /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова харт 
светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда  
није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div t 
 је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{ 
еста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} 
е и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на  
нине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стој 
 си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шт 
зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мр 
амној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Гос 
.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа н 
њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се  
 и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p 
е буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом з 
 свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p> 
егам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као как 
не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпу 
 унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> 
зор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као 
 коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викн 
о ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид 
а.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом 
ко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благос 
" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се млади 
м шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрс 
крсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у  
исама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд х 
ћа била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је до 
из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хо 
 онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог ј 
греб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се  
боња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — за 
 прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженс 
ти за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго 
, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је 
Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замак 
и фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да  
ече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло  
 горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p> 
ко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро 
{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног 
з чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n=" 
ом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас 
има му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео прите 
тарац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста весла 
сто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="4 
тој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“< 
 пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти л 
 састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у м 
 жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад р 
речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родит 
 се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, 
а би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са  
шкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узме 
..{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранк 
 У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божи 
е, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S}  
ше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти 
 очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно п 
јаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени  
нез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p> 
је, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„В 
p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин  
едно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n= 
ти убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућут 
смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и 
рише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> 
х смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко 
ворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</ 
а онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p>  
уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p> 
То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкр 
се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — од 
Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један но 
пада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо л 
о нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебел 
ам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једни 
о и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.< 
а би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>З 
 и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоњ 
 очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестр 
 и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар ве 
девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан  
ужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта 
оња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непр 
ну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху гро 
једанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас 
очи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p 
 па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Ле 
ише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих д 
 одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад с 
мо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде  
ме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао  
чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јел 
ам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p 
дмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресуши 
ше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног  
ћих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бран 
 као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне 
н је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и 
м и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p 
зела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> 
 као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заб 
клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто 
ве, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинк 
 брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и нас 
 уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и нами 
унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или 
је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средо 
пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и... 
 оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речи 
} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, блен 
о.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, к 
а, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" 
ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Сми 
Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У 
ни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне  
реко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је 
отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„Т 
 јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баб 
вог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p 
— Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не сл 
и је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки бога 
ош већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенит 
а је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе к 
ц се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд  
у где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, осл 
довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он и 
ледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и  
ог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и пок 
а. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</ 
емениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је  
дахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког ј 
риту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ло 
ладића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео 
 знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој 
 и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта д 
обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај  
у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.< 
вати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.< 
b n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора 
давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно  
о својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била т 
 постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али 
пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао. 
 Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако буд 
уда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни  
 погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни 
оји је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он 
е.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не.. 
еш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p> 
а и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p 
но само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође. 
о! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали 
каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда  
могао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговоре 
ведити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“< 
стелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „ 
 озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну  
 /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако 
ећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p 
њев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична 
бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми 
 ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш  
ћу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите ка 
оји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и с 
ћам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање  
е толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аре 
зни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се 
 имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се  
јем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах оте 
<p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се 
сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не 
, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи 
 А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! т 
— церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје п 
ћ, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај ре 
едаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то с 
дао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга 
>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" / 
год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се уми 
 при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта 
е кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена  
арца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајл 
напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше 
рао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад  
>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто п 
тих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се  
 па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешт 
ома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита  
дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Т 
 убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу  
те; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад 
се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна 
ити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв њег 
ли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед  
младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се 
му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а оста 
 се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар 
 онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без ј 
полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — б 
торо деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за 
ло.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била об 
м.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане  
ли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син ос 
риповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавај 
осао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да 
 пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да 
вори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ов 
бро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом  
лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице ш 
<p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</ 
} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} С 
ло на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближ 
 младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> 
 слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али  
 — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слуша 
сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Л 
на, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреп 
збојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај пос 
 за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са до 
 негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише. 
 је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу м 
</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за 
су и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку  
Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећ 
, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне.  
 шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити 
у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га  
етрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p> 
ћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару,  
 лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се  
ога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довел 
шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> < 
у први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да ј 
 ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао мл 
е старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекај 
ма.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} В 
ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена.  
бите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! д 
p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није 
ни старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа  
p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а гл 
за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге  
Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклоп 
 једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа,  
...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше  
о мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажаре 
трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се мл 
и Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече стр 
<p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од о 
а и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља д 
„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да 
уја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево  
ранцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече  
очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан.. 
 удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јак 
ожа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим  
дарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиљ 
аврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје чел 
 деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио д 
о снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и бриж 
 поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачно 
о јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгле 
 прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам  
равио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужнос 
оље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахн 
да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> 
ој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Дана 
ш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капут 
нио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки мл 
о срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити.  
и си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осв 
 речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам 
мени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори 
</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако  
е на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мрамо 
ској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде про 
ац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако ос 
/p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуб 
о.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери —  
олико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и 
здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb 
не, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож  
ица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да 
ојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке тв 
али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му п 
оје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири,  
</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по г 
х у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није мога 
астова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да  
 /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека 
по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњани 
— одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам  
{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам та 
ан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд. 
загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја 
а ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко в 
руги беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах по 
ши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао,  
тражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удеше 
икну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ћ 
о си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ни 
 детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били лу 
 за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, к 
а, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих тр 
Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се  
њев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на с 
.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше 
из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расч 
? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Н 
.."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми мора 
p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг —  
у.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрве 
ко минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „д 
задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош до 
а Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да 
ћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наре 
и не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, са 
p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p> 
то сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па  
ам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па ча 
е.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме  
Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Ч 
 се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да ј 
уд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако ос 
је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{ 
емаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотл 
 бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одго 
о. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, 
ознало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан,  
ше га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други п 
бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада  
 Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није  
одио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочи 
у. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг... 
ебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и 
 Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се гр 
{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје  
судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткива 
ве спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем  
има пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико 
, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> < 
 Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље  
 било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да нап 
ио би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар  
ица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалаш 
чу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни пог 
за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божи 
чега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> 
о странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле 
и не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p 
 скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја 
ста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се 
 Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако ј 
е, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по окол 
е, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="1 
p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само  
а ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер  
аишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, о 
одиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко 
очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост пом 
сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p 
.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n= 
 некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђип 
еме бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби  
љадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је иком 
на реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p> 
ени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежа 
ђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="ch 
 Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карак 
ца...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора г 
ој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова по 
ког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече  
руг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Нег 
у благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не  
>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Д 
је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га 
увегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је 
викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмеј 
а у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошн 
>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја н 
у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слаг 
е чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам в 
огледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити 
, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размисли 
и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком у 
 чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро с 
авест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен м 
 мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако о 
 унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда н 
дем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек  
ењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости п 
ам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двор 
та неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{ 
ретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме  
еће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докуч 
} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве,  
ора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Закле 
и прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чаши 
у се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну 
ти — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад ј 
ни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p>  
ков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не 
је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поч 
иском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S 
о 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње в 
} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се н 
а си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што 
 дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се в 
{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли  
ма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изус 
ија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупа 
остеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и 
и, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.< 
>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или 
као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи  
 да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих  
о још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n= 
Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше сли 
врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња 
башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и узд 
мак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу 
е подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и 
гртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и 
 зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао  
огуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при 
рбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, зај 
а сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да с 
 бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже 
 чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви 
иљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина  
, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Сми 
почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде  
ија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром 
што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запи 
ш хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику  
која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у соб 
говори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде з 
ао да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветље 
 красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанс 
уо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на г 
их; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био ку 
цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девој 
дићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу б 
гледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним крас 
ори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да 
к шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш 
, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> 
мао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је ког 
задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао нов 
вољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине  
 потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић 
 слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n=" 
сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду 
?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадав 
дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и  
у копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши 
јатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбо 
одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милош 
 проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да 
вој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио  
овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, до 
аченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај с 
иси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув  
p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Уби 
 долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</ 
то си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубо 
еда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће 
 ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док н 
о у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежа 
о за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сав 
ом...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Да 
ри праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је г 
а ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужас 
у и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице п 
ли.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће с 
 гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њ 
данпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повра 
гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чув 
аби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Д 
 јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље. 
 јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе 
си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, п 
ам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да 
ри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — прого 
ашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> 
и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, кој 
ћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па 
 деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за тво 
лима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„ 
нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми 
 скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поуст 
деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као  
а, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“< 
у је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим ври 
ојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се 
тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробу 
 замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Сто 
данпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра о 
р да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши  
нкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му с 
е био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро 
и онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што м 
S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још  
е и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била  
озна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила 
то ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута од 
ше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти з 
а је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до  
ор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала са 
 n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се п 
 цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не  
ј између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — 
а то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 
 бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чу 
лучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занем 
 запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после некол 
200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, 
имо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима 
ијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав п 
у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве 
нпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <p 
е се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од 
идело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга  
н, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба под 
нутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{ 
не ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи оти 
д судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S 
ића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и он 
ет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај  
ам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Б 
нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даљ 
ји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом 
д који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи ст 
ивот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежа 
 у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа ста 
торски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p> 
 је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — прогов 
ај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездан 
беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.< 
д га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, 
прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворан 
да је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила  
чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадо 
ела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помам 
."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p>  
> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беш 
на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђ 
га. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу  
јан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег друго 
ћом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћ 
агло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше 
рипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао  
ео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нече 
ше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред 
 био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19"  
ку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је 
сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презр 
рвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још је 
ке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на по 
е Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао ј 
ргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог о 
анко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако 
ити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крв 
овека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, у 
дње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био глав 
сиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико м 
о купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеш 
а имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био ј 
иство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} П 
ата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умр 
ест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису сме 
о 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег н 
ав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим 
.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p> 
 се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па 
} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из  
ма садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то би 
Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике  
/p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољу 
> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Уз 
родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану по 
телин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђ 
ити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баш 
на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство 
ml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од доб 
мо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странце 
стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко р 
.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</ 
е мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто 
ња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше ско 
оци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, кој 
овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо 
о како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овда 
ај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље 
ињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви за 
да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам  
им тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и 
ајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код ку 
који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је за 
анко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги  
в бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да 
 општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и  
же бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један стр 
 овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водо 
 Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан 
што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлос 
 Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Нај 
а једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао  
и? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — п 
, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта  
 бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака во 
 али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Ст 
{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближе 
јој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пр 
пазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури  
 — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји как 
ао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам  
вио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио  
 знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а  
новаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њ 
ше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и  
ица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> 
 увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стри 
 језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети д 
деси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај  
двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати ук 
ше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; н 
{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу  
испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не 
 је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени стар 
љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам  
 о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехе 
ивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за 
уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После м 
ју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њив 
чега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе с 
ека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у све 
уда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у  
о, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образи 
вест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„ 
и, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио 
"159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду  
ли и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све м 
динчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад п 
 највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„ 
</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек 
љим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, к 
а га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога  
} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n=" 
за на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише  
од свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Ње 
“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је  
ме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски 
 на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај р 
е: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било непр 
г свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се ок 
кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао н 
знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против ме 
су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на по 
јан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазит 
какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.< 
даше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, од 
 са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје  
 му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по чел 
се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наоп 
ратска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те сх 
 се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те  
 бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро пров 
еси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе б 
Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг 
 после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану до 
ј са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом ум 
а, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те са 
 му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и  
ље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут так 
ри — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости —  
..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готово 
Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде 
 кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа п 
но?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на стра 
ени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да  
 као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“ 
дио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... бо 
ло други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спомену 
ма извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва мог 
м тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет ка 
рдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељст 
> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p> 
едајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обуз 
ка усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га 
друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак 
е дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божида 
 је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да м 
вој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце.. 
дар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Ко 
као олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмо 
у обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели  
.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао  
е гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида к 
pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда р 
орача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома 
валине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је  
ниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд нев 
S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосет 
ен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овог 
е, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаг 
!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати ни 
ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био 
мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа  
е говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право  
ојмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Ка 
свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</ 
ли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се з 
племенитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога спо 
 под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" 
едосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио са 
.{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викн 
ад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гро 
 Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренер 
уду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Ка 
сиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, с 
ан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада 
 је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно  
на нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, 
његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достоја 
<p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина 
биство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако 
изнаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Ал 
ј је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и ле 
еде Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова ст 
ека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше 
егоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна  
е рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, п 
 где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, д 
 идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило  
ште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јаб 
мо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му  
 свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничен 
сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не  
тојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p>  
одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га 
о ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицо 
тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаже 
авила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непо 
 да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појав 
о и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени 
ри се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љуб 
јеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, х 
ља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоњ 
о прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за ха 
 била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али н 
у кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места  
асену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се  
але упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се 
иде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка  
а њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што 
има је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештени 
/p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила р 
 лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху н 
 по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је весл 
м брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, ма 
 весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши 
 се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, д 
ану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? за 
дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видил 
ма гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гње 
<pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме. 
руга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да  
ворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимск 
Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро 
Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија скло 
о тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у бесни 
рснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи 
.</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахну 
криваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лиц 
 наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже з 
д њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма оти 
.“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује с 
-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљд 
так Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то с 
а је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисл 
е.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, а 
ао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и су 
„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи бли 
на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је изда 
учају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да 
димо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хт 
а своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је З 
.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обо 
опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама у 
ијатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће виш 
и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци  
 иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао 
 беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина влад 
ојој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим р 
ну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша пес 
у и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> 
лачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро п 
брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је ц 
ко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад с 
ки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки  
аво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао  
поменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више  
се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не см 
м с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд 
слања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том ру 
не Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би т 
ју, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом  
игао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво  
село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је ве 
је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка 
пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Ум 
о и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> 
.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст  
странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и  
ачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! 
ива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи  
Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са реч 
а сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непог 
само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се 
ао у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, с 
се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка. 
, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му 
сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је  
рног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности 
са! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори А 
 ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Ба 
дужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собо 
е забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право  
ест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота  
 имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је —  
е чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најс 
 ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош  
ко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срц 
је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не мо 
о стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурни 
 двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p>  
ction" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{ 
рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац чита 
 сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустит 
и:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре пет 
нају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са це 
ена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и ко 
.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих прек 
а се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p>  
дна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Ч 
рт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опра 
нац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет 
 уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степе 
а где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале 
<p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан 
амац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба д 
ти! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту бо 
чевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив ва 
еко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„ 
о и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново д 
оста неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ в 
о тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако ј 
ревукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отв 
 густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опр 
н“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише 
ексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су с 
т година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, ру 
нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам  
излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку 
на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност 
лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и о 
p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам њег 
и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу д 
висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом  
 је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се с 
грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на  
 као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао —  
ах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило 
ао да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му забор 
 остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој о 
 бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи  
љаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у ово 
засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хај 
чи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу с 
е до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до са 
лаготворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно  
љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу,  
а са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у  
о би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење м 
мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвеш 
те дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запит 
а ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта ј 
и свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би г 
чи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p>  
ким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да прого 
има ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто и 
уле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна 
кнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све  
ебало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне 
е ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и 
ће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина н 
ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња  
ј препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није  
ати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам  
је знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак по 
 коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јад 
м, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За 
анко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по со 
 и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове 
ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматра 
— подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, ко 
хаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.< 
итајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе 
о из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко па 
ере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу 
о У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb  
бог старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S 
увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би син 
викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље 
и плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већм 
о већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио 
би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му  
а види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> < 
њу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је и 
лази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искре 
но премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да  
га, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних ми 
глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао 
 /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем  
зор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах од 
а те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“ 
иш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустра 
 озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Б 
 — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први п 
 тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би м 
га споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоће 
м не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} М 
а, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парни 
аптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза п 
рио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ив 
таменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп. 
Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног п 
ога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха!  
а углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је ст 
у подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је 
ак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за б 
одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољ 
ениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији дру 
врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред в 
ио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није 
ад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је 
и се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пош 
 тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега... 
ли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не б 
али они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се 
.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S}  
у, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Биће 
— рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и сво 
ао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао 
лази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао 
ривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио од 
тан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према 
есто би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе б 
аје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и поп 
{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полу 
Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам  
адар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да 
p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам. 
 до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку  
роговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и пок 
па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у в 
 ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радо 
постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога да 
 наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи 
му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не мога 
ао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута 
 и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори с 
олим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша  
 замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео дет 
дилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — 
p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети буд 
тео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разг 
не, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече  
венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију 
ио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S}  
 га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаз 
чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> 
би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек п 
ласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног  
ађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и нас 
е.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S 
их те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе  
знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да 
 од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био 
етиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који с 
 се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разб 
ворио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугода 
има — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо н 
а би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и ка 
е мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па 
а изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био разм 
уо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што зво 
саћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ов 
не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како 
је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Мил 
о који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше  
оле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у  
дило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које г 
.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу 
 не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> < 
, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унк 
 се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... о 
љивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n= 
ој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа рук 
виринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, ди 
ада му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бр 
 с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тад 
ање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито с 
/> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по  
енду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво  
а их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, 
ушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, т 
 n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је ве 
у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плака 
ћ ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као д 
 ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тир 
риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастир 
рчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па х 
, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Бо 
 отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али п 
леби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад с 
вала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима 
у песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки  
 на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пука 
е црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени 
рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху 
 какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошк 
совине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше пораниш 
иже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога да 
своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми ви 
лик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широк 
вцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неу 
м.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као св 
беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли 
тави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем 
говори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Стара 
>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана 
<p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јеле 
же за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође 
.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима с 
о у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и т 
розници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p 
се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светло 
тана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, п 
ече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где  
е Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера 
> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора 
 он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле с 
дан глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пиј 
ао да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар  
ној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа при 
гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар 
 страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притиск 
оже Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за др 
х све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, бе 
другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде 
а доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! п 
окрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од  
 убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха зб 
г правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су 
икне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љуб 
е руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језер 
</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу 
ама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, са 
па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p 
ременом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је не 
 врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давал 
ка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бра 
ца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да 
 један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су с 
де мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован,  
штву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан јед 
 крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и н 
 Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви по 
ло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; с 
потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажн 
 образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старче 
идила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S}  
пао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и з 
лу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавал 
S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту  
о неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком ј 
 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити 
грли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан ран 
 којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је про 
његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бр 
старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови  
била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети 
е био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био 
га, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољуби 
је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околи 
једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, 
звади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и п 
оведају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да г 
Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поч 
ом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног пис 
 бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојн 
не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога 
8" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш 
е изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад 
или су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и  
очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам бе 
ог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до 
 браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Са 
а не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора о 
таше код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је дед 
жао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за  
а открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо. 
 га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне о 
ашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар  
е морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац  
 Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај  
о! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћ 
ти.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу  
ам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело 
еља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни 
 да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} 
авио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...? 
S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци уде 
 ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благ 
, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, поср 
 где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је ј 
а овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догод 
 и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим  
 та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти 
кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144"  
ера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се 
да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздр 
 — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постиг 
њу му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шака 
лицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав 
.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговор 
...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викн 
у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дет 
анпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на  
као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“ 
ори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb  
сто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> н 
д погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле  
.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозо 
 и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Ба 
ву, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S 
окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је 
пут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар 
атар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе  
вог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не п 
ћање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} 
нпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера 
 се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без ик 
ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница кр 
ован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зн 
а се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто 
бљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је ом 
гову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код 
лико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са с 
 вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина.  
викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру 
 јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова 
 њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наоч 
ролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле  
ружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори 
 /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S}  
олесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много  
ђе.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S}  
 је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био но 
ећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је  
орити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило ни 
у могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац 
’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и  
у севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мршти 
их двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="ch 
ло неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и мило 
уцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашт 
ни старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер м 
знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа доб 
ка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле д 
ега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога жив 
г у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се в 
а те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе  
са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, нев 
>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окоре 
ди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку ј 
S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајн 
ца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„П 
орела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по к 
де голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо ст 
алог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст 
, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади 
 на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давн 
не дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То б 
и би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш  
 и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био  
адар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако 
 Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, уста 
престано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обор 
“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урез 
опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани 
.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спа 
орио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате  
слиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах 
о своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се  
упао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом 
изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаш 
, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{ 
 Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну  
 по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се с 
говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му  
да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрав 
ића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао 
зван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на ње 
о да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови 
затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{ 
Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C5 
истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни са 
ивати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће ч 
етир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се  
ошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дан 
ктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахир 
о оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту  
та га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се в 
догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица 
еговога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стој 
 отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше пред 
вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </ 
лика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спа 
едан поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мале 
ојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону ст 
трашна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојки 
у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знат 
рим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</ 
велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S 
0 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао св 
ом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се пр 
викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад  
вори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти,  
и да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удар 
тојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто  
 наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</ 
стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена 
и: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у ли 
<p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од 
уди јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ 
оме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига 
ди унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква ви 
ога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја н 
арки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићск 
хи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ 
S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла  
 Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде 
дземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти ста 
у улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима 
 да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту г 
оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био  
ини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за 
агда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му  
утра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујес 
знам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име,  
ари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p> 
 се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избега 
родаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — зав 
— Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да им 
— говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старче 
м шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — до 
, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта ј 
 рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — р 
у Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад  
ви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћур 
:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и из 
 главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином 
 беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб 
а, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болест 
— Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се 
 из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — р 
и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда 
језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је 
ватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p>  
као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати по 
тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он с 
и беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?. 
 је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као 
идара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том при 
 али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али т 
вори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан и 
p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбо 
оше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, ко 
ојнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било 
p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити.. 
> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усп 
 није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачеви 
 попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али ја 
дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па о 
је, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим,  
 Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је 
 ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да ук 
т.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је  
 <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Г 
каза у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену. 
кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собо 
p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спо 
 Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани 
 То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао  
вну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узм 
“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрада 
 га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Н 
зарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужи 
{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S}  
о у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, д 
> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупо 
пет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и м 
ездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан 
е заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар к 
</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове реч 
следње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз на 
 волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по см 
е мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње. 
тен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, ча 
{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију д 
 црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога изба 
 отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула г 
> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхт 
сиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је с 
} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, 
42_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше  
се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову баш 
закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио приј 
ади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили к 
ном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанем 
ко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се прибл 
— слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу 
тку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњ 
ш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загуш 
и, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се ја 
Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби 
 с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао 
ахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благ 
ранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n 
..“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого 
ом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Така 
S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који 
ња из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родите 
, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неока 
и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводни 
их и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Св 
кладно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико 
 шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очи 
у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакри 
 постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и  
 упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге 
 севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Г 
га читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше с 
у ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе,  
.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер сал 
 погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао 
ао да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита  
ње.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним кор 
“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбун 
Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душ 
} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече 
 њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са с 
га, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва м 
 <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула са 
таде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале 
уга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, кој 
м је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина,  
мрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, нас 
љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си 
ливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми 
кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно 
викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p 
е умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјасни 
> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настав 
ирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни погле 
у јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао  
у беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још вид 
ке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо. 
торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш  
, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и  
 То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је кло 
етлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је тр 
ти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачк 
о је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да ј 
нај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, п 
 поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледи 
шна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне З 
и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти  
ц скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p 
..“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, п 
 Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле 
 загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све  
ео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је 
 горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше про 
ачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очиј 
ајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку 
пчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом 
p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изн 
 па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S 
о! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још ј 
да је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но приме 
ше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> < 
ну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше гр 
али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрим 
ете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуб 
пео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те м 
нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици л 
о, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — 
и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут 
 хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! 
p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n= 
ру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p> 
е у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и 
и рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита 
 <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло м 
о те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута ка 
новате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Н 
е пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеш 
ла три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S 
 је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p 
асно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту  
 журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и 
елин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови  
анствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изнош 
 сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан ју 
Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прис 
и пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели ку 
у је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора з 
илом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Он 
на. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо 
 црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и им 
е Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет  
паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> < 
5—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче  
ао питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне д 
пијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујног 
 нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку 
у дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, п 
у, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да 
та, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо  
орна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наобл 
ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је 
ата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени. 
ару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо 
>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са д 
новца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Е 
остеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор 
е био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.< 
 „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше м 
сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједа 
ући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као пит 
ји по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p>  
веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађ 
>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p 
оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се  
га друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на 
а изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Це 
ану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане 
мреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он 
а и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За са 
и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на ос 
била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се См 
ј соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до 
а и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} 
е тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> 
ље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у  
 доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се 
в тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзин 
уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади  
ераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане доброд 
 јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме н 
 путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од др 
, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отв 
а чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог прок 
 кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као 
вори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко тре 
оше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пре 
едени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и 
 ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца  
 Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би  
е зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у о 
 гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма.  
ом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" />  
/> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гла 
д је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из оч 
ита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху  
ртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно кој 
каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути,  
, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво 
 је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би м 
носило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по  
анко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мач 
 попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплаши 
се кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи  
буђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је з 
ајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загр 
је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са  
...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало.... 
хвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед 
 замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S 
рата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе с 
што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>З 
шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити уну 
>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.< 
убио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакри 
 и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу с 
јих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим з 
> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље бо 
розору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао  
затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Ниј 
, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као ма 
о.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са как 
лео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са  
анко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као 
е неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако 
а! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозб 
<p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесве 
сме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не види 
м Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Б 
ам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та 
м.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p>  
икну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њег 
ти, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерав 
и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n= 
ма и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних 
шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из 
ру... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлу 
јући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно  
е овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, 
запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да са 
а? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — 
ца према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет 
змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену  
севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, ал 
Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велик 
сио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече  
подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p 
розници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" 
и у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да м 
..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајц 
есомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p>  
, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан кр 
а Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божид 
ак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22 
нај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто 
нуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> < 
ранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рука 
 сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за  
 беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога м 
о да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је материнск 
беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Б 
 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њем 
 си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Стр 
нога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се о 
е светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p>  
е сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са 
утеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће д 
ити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и  
и ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити 
рестанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли 
ти да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због деб 
гаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју с 
смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„З 
рилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ств 
а онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак  
а дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} П 
ба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде  
тарац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви ст 
ро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека т 
ајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате.. 
— и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клу 
аравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајте 
и мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Јед 
задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком  
Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не 
“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему  
еп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од 
сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је г 
прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} 
 и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти зн 
p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била к 
да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врели 
ргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Ни 
је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева,  
знуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је к 
} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто 
 ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече ста 
тукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукн 
 потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си  
да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрча 
бере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био доша 
о се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - 
>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода 
ља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке 
рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут. 
ни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи  
} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно ја 
ени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање 
што све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здр 
овнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре 
 стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спаз 
хта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се с 
> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи ал 
љиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је н 
 и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне 
за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко  
јати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија ја 
 ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи.  
у ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му ка 
ога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља ниј 
S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га  
ли што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у  
 речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће ола 
> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад д 
суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог  
оручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе п 
н сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месе 
а, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе 
ахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиж 
рњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{ 
ледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махн 
Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n=" 
ну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у посте 
 као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде  
.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја мато 
 старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} На 
адаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Ни 
а би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи п 
Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчево 
је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас поги 
у, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих  
 крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S 
аши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо 
огађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу,  
лас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви  
 бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар пре 
 тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се 
о јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. 
у нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске в 
обра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је 
уће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га 
што мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је з 
о улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветр 
} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S 
у и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и с 
У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори п 
рату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и  
 ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S}  
 плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бра 
а лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, преб 
ма се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи ни 
г тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрест 
нци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму г 
Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто ору 
 умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође  
потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мр 
ласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са 
дговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лиц 
 <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније  
авојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, кој 
/p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који  
онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи м 
у скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, с 
их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши.. 
 плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p>  
 мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах 
а обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оц 
што ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као д 
Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи ст 
устог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стоја 
и дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</ 
цо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.< 
 једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи т 
у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пош 
киде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали рек 
ац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> 
ву.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стоја 
ан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и т 
ао и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међ 
љци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, 
 на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле 
ма.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снаж 
, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренута 
та је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> < 
војке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе  
Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.< 
 имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасви 
о је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до  
ивиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у  
 и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даниц 
id="SRP18942_C14"> <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да ј 
 отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле стара 
еслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак 
грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: 
е врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице  
сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи 
оја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело 
смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да ча 
Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и  
као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога  
хну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд т 
p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, је 
р, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљк 
ужино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогу 
се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са 
лико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту,  
<p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да и 
захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао ј 
естаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни 
зујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече 
нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да  
м лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утуч 
</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме дво 
села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158"  
вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више г 
пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи,  
ј задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури н 
н захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене,  
ти и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изг 
новатог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је руж 
о се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div 
уда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као ра 
ош коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенит 
, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао пи 
 као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође нат 
p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изгово 
ла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да  
 деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, п 
тропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беш 
зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Б 
кога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У  
Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p>  
гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам  
уо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда с 
 поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као с 
на а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, ка 
ао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни  
пет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пр 
ане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окре 
p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стар 
, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{ 
та се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="3 
н, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим скла 
 субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде 
а где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима 
нутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка 
акшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{ 
 <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче 
 чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то 
 и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли к 
>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а  
љу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p>  
бери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда 
једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p 
> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити прек 
и властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду 
х пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе 
>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим  
Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 г 
ву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља к 
p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дак 
па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здрав 
 могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван 
н би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а  
о да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p> 
 Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они с 
о више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то дв 
нпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну  
 воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше располож 
 па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли 
 пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо 
дан је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46"  
клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако 
воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глав 
 беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се вид 
триц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде н 
<pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене 
те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућ 
 да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јад 
е познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узел 
 Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као 
уђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор преки 
пенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</ 
 дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="9 
ни ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у с 
е била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледа 
 то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвеча 
о па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</ 
еви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више г 
ојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљк 
уд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог  
а је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На р 
>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим  
 у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који вод 
овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да 
јвећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор: 
 тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и 
 другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бе 
бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на 
озна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити 
ао громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свес 
у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учи 
е домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руков 
 Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље 
 се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ 
ата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја  
раву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била кува 
>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство н 
ина умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома воле 
уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе стр 
у се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гро 
а је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} 
врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Б 
 <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђа 
ја јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај  
 шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је 
} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и гор 
 је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> 
ашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стој 
а — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ћ 
сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И д 
ad>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече б 
ут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> < 
ро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се п 
<pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љ 
а отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је д 
жидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред д 
 тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један гла 
, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно др 
ека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и х 
.“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошк 
ОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бл 
е време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико 
гло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена т 
орицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколи 
 јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда 
о запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и не 
S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам в 
још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам 
је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, 
 једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му 
м га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје 
седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се  
сио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца  
сли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари власт 
S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, 
и, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта  
итао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нем 
и што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се д 
ту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га ка 
</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упи 
ти лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена сп 
 рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да с 
ом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њихов 
 <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћ 
е.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то 
и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, по 
 куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.< 
застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поч 
 чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута прев 
ли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да 
наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је прир 
обе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може би 
ецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог з 
властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук  
ти ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном поб 
да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере 
де су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не б 
ставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" 
оразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је пита 
.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте 
 се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже,  
/p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидар 
у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате с 
ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана  
 листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби 
S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе,  
>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће 
p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сара 
да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде  
<p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, 
ега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти нај 
ања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сети 
двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јо 
едаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди!  
јде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на  
 замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше. 
ко је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му м 
лу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од јед 
итеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као  
падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми тв 
ити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајо 
<p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и в 
ојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{ 
г први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добр 
анка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ко 
ити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а 
вде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> 
ном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана,  
 се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по  
 састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, ус 
танем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробу 
азила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добр 
hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом 
следња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мрг 
дник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, ко 
 и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је  
ао змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна  
али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се... 
је га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену на 
; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ћ 
ји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" 
захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић 
> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво  
p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од п 
стима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде  
а...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце 
>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а д 
у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S 
и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Сто 
>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се,  
" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„О 
p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да  
адовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је 
спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног  
уме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата. 
е <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и 
с гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из дет 
о! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи сто 
„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздрав 
чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ј 
 је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!?  
 и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва пром 
ља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећ 
дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну  
„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је п 
овлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу з 
 <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоск 
те вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Х 
очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га 
 једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео  
ао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати  
х овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је з 
себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „ 
 као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне м 
 имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, 
дар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тр 
мка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка  
укнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забора 
а за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбурк 
м.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући  
си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <di 
кочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли  
ен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у з 
ска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад п 
це...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је  
ранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљ 
ки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се ова 
ви властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Стара 
ебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш 
ао да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини д 
у собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам 
сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађај 
 да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре  
ји од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету,  
 чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута 
рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мо 
 Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз п 
 отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лек 
и Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би 
анпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му се 
дмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљан 
 и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „К 
о би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бр 
е — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога 
о урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече м 
стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били с 
не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у 
као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице 
..</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је ве 
 бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није б 
р, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и 
рхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бр 
 И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушн 
зљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, 
сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, су 
ао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани с 
 димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац ка 
 оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачк 
 хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> 
} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, оч 
страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак  
 хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} 
светлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осв 
 је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању 
а овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе. 
 спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помре 
 суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гле 
је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а мо 
„Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта  
.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ 
ј број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више  
ћам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се стран 
 вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана у 
и за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачеви 
Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му 
 још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више  
 Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не па 
пазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — р 
рат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као д 
 да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела д 
а тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="7 
еће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео  
 бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, 
њства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самосталн 
 ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ  
м лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамен 
 тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био ле 
ешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже д 
те, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори стар 
гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ 
у.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала  
ошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! ви 
колико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај ста 
>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше у 
нат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у  
а су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им 
/> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као чест 
рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> < 
врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зел 
х у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрез 
замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — 
а. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао 
Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност,  
лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним с 
је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ћ 
е уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јау 
могли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, уз 
 но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за н 
е веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је по 
е указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; ј 
замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> < 
, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div 
стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Сло 
та је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писн 
ети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</ 
попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У  
лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто  
 је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је 
 му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду 
а ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се в 
{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма 
<p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бра 
тол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени  
 на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове со 
е заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где  
у из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му 
ди по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане 
љку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску д 
за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на др 
Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражње 
подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напо 
 је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један  
ранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више 
старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповед 
е болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо повра 
 нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је ро 
 помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и ка 
а својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се о 
задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа  
о, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам б 
 старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена о 
аза се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколи 
аху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад  
кочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад  
: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбо 
 је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела све 
оња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на бан 
им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на ок 
ела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S 
 старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу 
бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у ду 
Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вад 
Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам  
вде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви боле 
ан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет ко 
.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај к 
ледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док јед 
n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p>  
ик и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко на 
сиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и  
едник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи 
{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прс 
 уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" / 
је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не  
 перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди го 
уги заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</ 
ћаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног  
ица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ад 
ео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да  
жише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику к 
дати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3а 
га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и 
 чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоњ 
воју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра цр 
> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p 
ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и 
анац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остари 
 црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — по 
ти други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У ос 
емића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га  
о.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па 
ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сур 
то Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" />  
е величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли —  
и бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са н 
162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеуби 
S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза кој 
ај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, л 
о одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три 
 Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последњ 
још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао,  
итрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виде 
омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва  
ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом поглед 
и води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S}  
<p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није т 
вина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Е 
че, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, је 
 случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Б 
се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале 
ити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране 
 је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична д 
 — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и н 
тоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а ну 
розничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да с 
n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељ 
варио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Пр 
да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фење 
шао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешк 
.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је х 
о још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде у 
м право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око  
— Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје 
вагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка  
, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чу 
досно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свешт 
да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати 
би, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је 
овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци м 
ају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо цели 
ш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде блед 
вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32"  
у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душе 
 више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да  
, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и вес 
нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње  
нићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што и 
о да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све 
е је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек ш 
леју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село 
ијатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и 
вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, ша 
росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму  
д имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђ 
 између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога ју 
, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу 
руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стој 
пе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, к 
а се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не ви 
chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и  
/p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се. 
свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донд 
 собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и док 
возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S}  
лед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прел 
о је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прел 
ад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита  
а погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим 
вљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и пр 
ри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они напа 
тли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S}  
и и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело  
у обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже ск 
ре донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и го 
 после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили 
 лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху си 
ргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.< 
м тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бо 
кну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу б 
ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а 
а сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче к 
 грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слобо 
х 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{ 
, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Н 
акође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама 
е наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пе 
дкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари л 
 размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак жив 
лизина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој  
опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре  
доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице..  
г интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу проти 
а као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно 
му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору. 
...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин 
 за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео добро 
а око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му с 
<pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се 
 доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише ка 
апитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одк 
p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> 
ецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Ми 
а, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну  
да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили  
о је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је  
ги говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми  
сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као 
рац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? 
о?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је ст 
речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли  
га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља  
цу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца 
ран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. 
 је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села  
ете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> 
кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бриг 
чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стој 
а онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас  
и.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се  
 <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све 
непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин 
 па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, 
начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази,  
 старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица  
и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ни 
кше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио 
 знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окр 
лош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје о 
, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Н 
естано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="1 
 сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> < 
да више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„И 
 озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас 
дан дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се 
е прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{ 
а у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — 
 тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне с 
разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p 
ав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да 
</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ 
 смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а! 
 деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. —  
Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко М 
Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораш 
пита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од  
зневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви остан 
 — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “< 
луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и  
е поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да 
.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино у 
о да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пре 
> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху неп 
и су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над 
а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} 
стано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и 
ај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту,  
 га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ет 
ромрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тра 
ећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја  
,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се зам 
о да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 
} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућут 
ше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду из 
на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
и и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори да 
дарен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта  
ар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с 
скапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укр 
> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег вла 
оћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргић 
ољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху о 
чке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} Т 
нас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на ка 
 <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од се 
ована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али  
овољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам б 
„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц. 
 — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p> 
т сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с д 
еном уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо 
о умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> < 
а! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А м 
е да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта  
т и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — 
о ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, с 
 добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лека 
дар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јован 
е разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те 
омаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђах 
толицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку  
 /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, к 
S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да  
 срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“  
 умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово  
све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана. 
 рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је 
ледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо  
рим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми дру 
ам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, осла 
>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мр 
 шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му 
дара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио  
p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотреб 
и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у мало 
цила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгле 
ело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Ал 
.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обал 
не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чује 
а се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дун 
 као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођ 
д и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је  
о младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше заруди 
же менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. —  
о погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви д 
 <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; о 
. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке по 
 рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на ње 
е пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му ни 
ом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са 
ер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, в 
p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче  
и: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ 
p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувања 
и.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и п 
што да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину  
показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам т 
/p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће 
нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p 
 о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између 
> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја  
аја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са сл 
Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпа 
 младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Ова 
и да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња 
не ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чут 
ом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба  
на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд 
е за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рик 
Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближ 
слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му  
стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмеј 
ље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуд 
рашан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би 
исли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а 
у око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпу 
 рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеј 
еколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бран 
 а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не 
д сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и т 
олико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, п 
 се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче 
 Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког за 
, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је  
востручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам,  
 а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и 
пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевим 
, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита  
 бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био пра 
елим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти с 
а.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш преко 
махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста 
ц дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чита 
дговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и сил 
акића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога  
 разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човеч 
кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-ми 
ше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух ниј 
о руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован  
о странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет син 
 собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи  
бољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе ко 
>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на 
творише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> < 
м поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али 
о да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стева 
“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запиња 
у, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се  
еб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и  
p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и с 
о смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хте 
 свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од  
ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо  
еч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је 
ако си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и исп 
шли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, 
ст сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> 
 <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је 
је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и стра 
p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим 
млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми  
ређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађај 
н био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим 
своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{ 
Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> с 
ак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бач 
ада је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша  
нђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари  
ота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су најв 
 полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи пог 
у се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а  
нпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу к 
у.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре н 
је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Б 
 јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На ли 
ељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али  
{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми 
осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сре 
. будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно при 
— на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опе 
ете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио 
плахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи  
кочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окре 
и промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро 
о крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, о 
S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи 
о чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средој 
ожидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.< 
цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао  
, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газ 
стос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве  
и се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сре 
ла шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар о 
..“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десета 
..{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомисли 
е и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом о 
има поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто в 
{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове своји 
 беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над  
 а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у з 
ој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S 
 младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она  
} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још 
нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства  
и, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, 
ш не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замр 
ње, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац. 
а, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, к 
ао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту но 
 се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп пра 
 висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј  
се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и сед 
м стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> 
о село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да ста 
шке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S}  
лу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изн 
ио друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га с 
 да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани д 
е грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се нас 
 може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је дан 
рњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару!  
 усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи 
 сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, зго 
ва имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друг 
 њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нис 
! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја п 
стани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ 
или, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцр 
која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, та 
била сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд од 
љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, 
е како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p 
о!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њег 
ју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али н 
 се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан  
еклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S}  
 као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти н 
 узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прог 
а Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници нап 
 ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„С 
 — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али 
г Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћ 
га у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут саста 
пан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се јед 
данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ј 
и о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох! 
а, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у г 
ца и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па 
а.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све 
коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео 
Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} 
, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто м 
тиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, 
и један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић  
 сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задов 
гово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта  
 да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превук 
атељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи при 
" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са 
умњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса о 
азним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му  
>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како  
ма, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуч 
му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било 
е пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, не 
елио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он б 
дкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад кра 
пео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ј 
} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се рас 
чи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па  
уше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђач 
 није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је стар 
ехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог  
— на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био 
четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости 
се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> < 
 се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</ 
 рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао 
уше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају ча 
а тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше. 
лену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален ча 
нило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ниш 
!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговор 
твени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан прест 
ку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није  
е корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред д 
свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједа 
 се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ с 
.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из 
е хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачк 
ага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који вод 
нели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} 
но лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко  
еби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нест 
живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи п 
 селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није з 
де до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као  
орите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео с 
ујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треб 
т.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и с 
о удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилос 
 по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, 
оде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао  
кама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледн 
као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била 
 кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћ 
кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела пр 
.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се  
но читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и  
и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од  
 жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену  
тија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немира 
ећ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао леп 
у, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора 
ују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави. 
ко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидин 
то попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у  
<p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убав 
е по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају к 
ко њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице  
а пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако ж 
равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишп 
 водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим ко 
а, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p>  
е било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме до 
грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у груд 
а а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S 
 да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојник 
е.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ов 
обу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирта 
 смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама 
 већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкоди 
д куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор д 
заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p>  
оноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки п 
и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и ос 
оћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све 
ћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео  
м — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан 
се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина 
о нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" 
еварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишље 
еста стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде н 
ветлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта с 
5" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бр 
„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ј 
за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нек 
ствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам  
ва опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрал 
тио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не 
се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спаса 
ву над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а б 
им оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао гд 
рима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити н 
ремена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаће 
ца она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто 
ја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала пла 
 онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева,  
мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи те 
ихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“ 
 па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад п 
ије, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно двора 
оје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе прек 
плаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и но 
е 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледа 
пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан 
ога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зраци 
ринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић,  
амо једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре 
исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml 
бледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао б 
г — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је 
 онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли  
ац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали 
а својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кец 
бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима:  
рану и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, сил 
та опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и 
ругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> < 
е му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се  
а тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле 
тужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту н 
нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страш 
гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо с 
ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и 
но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допуст 
Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — н 
 ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале 
Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је... 
— поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То 
рац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш мир 
и му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само рад 
 бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита А 
pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због деб 
опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошиц 
је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му 
 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрл 
акићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао в 
/> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђ 
си од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Од 
 се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Јед 
е прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га једи 
 ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стоја 
d>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера. 
војку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на зама 
S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разб 
и Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао сво 
иједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако 
 грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише 
{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредн 
p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — 
 госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хи 
о у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у неб 
гом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње кр 
крет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну  
 замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку  
 одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</ 
ести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко о 
 што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одст 
рсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи 
"SRP18942_C1"> <pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу 
чевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве  
аврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми  
и гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају за 
ровидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} 
уми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај 
> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљ 
.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни м 
 А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај по 
није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да  
а драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим пог 
ам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђи 
уцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</ 
е беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и п 
хотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p 
пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро  
аше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се р 
сећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол 
"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио  
и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и  
а да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио са 
арац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц  
 је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и 
ош га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мис 
и и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да ис 
ле неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марк 
ела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранк 
 жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> 
кога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и и 
 убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басам 
 несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} Н 
чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лиц 
х у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на стра 
/p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се 
</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли 
 деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Ра 
ости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се 
ија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати стран 
 <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља,  
е, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад 
да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега провед 
ead>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом 
у, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храс 
 у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам н 
дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке т 
екој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и 
 је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри д 
пеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час  
ако је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, 
 важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали 
 шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слу 
 Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дал 
 родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари власте 
анствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p> 
илог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама  
дра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним 
тели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени за 
 свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе 
ло је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак борав 
ти, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан 
 погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се 
 <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочит 
 заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задив 
је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Нај 
је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њего 
ој грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ниш 
али друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико  
 и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би мога 
 час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња пи 
> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао —  
само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребле 
 се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чи 
к осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом ок 
ече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — к 
знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} 
оруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамо 
ио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога  
т, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској кр 
pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на о 
и кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не з 
 учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Ф 
{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко  
адићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — З 
има и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брб 
и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све п 
у чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим он 
прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био д 
е све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза ј 
а је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао  
p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — пр 
 својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <p 
твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S}  
је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре ис 
викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени с 
о и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остан 
 бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачи 
их пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпу 
јем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ уб 
неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече 
нога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну об 
 руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, 
а се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не прим 
о од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на н 
старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда б 
о се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зор 
 брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке ни 
алодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! ви 
 обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је 
гледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан уз 
, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, к 
о, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавос 
гом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху 
чарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад пес 
е се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.< 
их обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} И 
 речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му  
оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се 
то јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше п 
p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим пр 
воре и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну ста 
 на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше М 
ечи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одг 
мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зо 
а је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хт 
вог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда  
> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, се 
{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био  
Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“.. 
 пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздр 
се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мисл 
е подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала дв 
 /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си 
 Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, п 
илостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb  
о у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка  
ољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А  
крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хте 
а и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се 
окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срц 
ња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући  
ико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазид 
т је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак ник 
p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n 
 одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је зап 
; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ,  
благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се  
алим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до  
чи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас к 
, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он м 
е лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја 
г је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га уд 
 капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на веч 
Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он ј 
 Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p 
подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте с 
Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини 
Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — пр 
оказа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Боси 
им се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим 
се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а он 
тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда  
у шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али  
 Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао. 
топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати п 
тојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним брег 
...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба  
евиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си ура 
ув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо  
ечи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешт 
Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме 
ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја  
једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао 
лњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба 
а не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно  
 сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд заб 
: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p>  
ргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p>  
тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>В 
дост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но бр 
вац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом глед 
доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније 
Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, 
МОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упу 
вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се  
свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крс 
деш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да т 
S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледат 
е грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче 
у га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у с 
м старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао пре 
ad> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са изл 
метио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту 
еданпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна мо 
 тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква ц 
 ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми р 
сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле но 
ора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није ни 
на два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем 
ак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш  
чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола но 
 усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „ 
у је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд с 
нко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прогово 
машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Ст 
ваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у р 
г Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брз 
 да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода 
сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица п 
ан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не 
ледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему 
мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој 
ити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они. 
е лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему  
 одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се пром 
есела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисањ 
што рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да  
> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овог 
аци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледа 
уд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако буд 
што старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од пр 
слио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Ост 
нише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га  
<p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са  
тадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропи 
 беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав ра 
ше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког  
т корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за 
— мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њих 
 убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести 
онио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! 
 барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо 
ао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они хр 
ло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p>  
ји је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми  
је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гл 
ца му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено олово 
ћ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старо 
} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, 
а убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је кип 
Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — за 
уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина 
мо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаш 
но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохвати 
Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тре 
је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој 
да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља 
, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири. 
је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... ник 
њи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — 
ам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним  
 твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ив 
/p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> 
икога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвор 
прави.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ  
не, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грб 
 врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у с 
е и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога ст 
 и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко 
 село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао 
„3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао 
нице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне  
ићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. 
 повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио с 
... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог  
е долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> 
ичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак 
да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урад 
ли га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео ј 
 личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли јо 
еди на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам  
Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност  
ите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо друго 
ти..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Гово 
ше опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — од 
н, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, ка 
буна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издад 
ка.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одв 
рсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало прод 
ече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нов 
а смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што 
.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.< 
ј и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као  
зио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитр 
оворио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — 
! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„ 
шку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао 
лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио. 
 као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одби 
 кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црн 
 последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово: 
 осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — 
разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Ка 
ли, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете  
ства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш 
 Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох  
ребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се 
полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица.  
а онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца 
, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибер 
 бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па ка 
ам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић  
имао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Уза 
бразине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге 
ди го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у л 
јем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старц 
то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и  
доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p>  
а да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети  
 је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесве 
шко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бо 
несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бран 
лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња м 
крете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај за 
е мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пре 
о нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта 
ротепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једв 
анствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори  
.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо 
и будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S 
ратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке. 
а форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет  
„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка 
миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дод 
 себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је гр 
викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та сл 
и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„П 
рбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} О 
ти и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече 
 пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" />  
 у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да 
 њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ћ 
 весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече 
трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео,  
 <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај 
 сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, обра 
но га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде 
и старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг  
 <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам 
 насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те м 
руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мач 
, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Млад 
...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд 
 као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на сво 
је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p 
, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре 
ла.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира. 
днога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад  
 чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и кл 
ао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ ал 
тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И з 
па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако  
да, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћућ 
ца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео 
дар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш госпо 
елкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чу 
жан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а 
ше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но  
о и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха 
о у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј —  
 рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није 
едног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да с 
...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужив 
ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво С 
<p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обичн 
то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прик 
ност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор 
се хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек д 
p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево  
, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачу 
е окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам мога 
врши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у ст 
о руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са м 
 час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, 
да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црн 
ло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обо 
кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука ш 
чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља:  
еретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разго 
атак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наје 
ора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шу 
 нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта 
мејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, кој 
ин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бри 
ад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се  
софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стоја 
 и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и по 
аше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је оп 
 љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прили 
После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се ј 
осле неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао позн 
 је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, н 
аху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — прого 
зговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S}  
 кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прођ 
 двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре  
њу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је  
жљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушил 
се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако п 
S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва  
ше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И са 
чце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и гор 
ом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана,  
авезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, 
во викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оц 
ао гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак,  
ако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи о 
на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p 
не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче  
аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао д 
оке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече по 
за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла. 
да је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" / 
ост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинс 
ј-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као  
на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам ст 
и праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{ 
и бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S 
рила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним бра 
трица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухва 
га оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p>  
; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притво 
окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђ 
о, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник,  
о, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да 
во двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и поп 
није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре 
ио...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, д 
 једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми зва 
е упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“< 
..{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочи 
 тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ с 
 кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био. 
> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао с 
под прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и 
алашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви 
и купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, о 
У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи брков 
“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше  
о површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци си 
ро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до сам 
етове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чуј 
унце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака уму 
гу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цврк 
ије хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала 
квом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгле 
 све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78 
ним решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе 
што рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Св 
, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да до 
љиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кне 
поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти  
зо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло 
о и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, по 
е могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је 
одару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојаза 
каже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старц 
емљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дат 
ина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, от 
 мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз  
.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у че 
} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се 
>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођ 
, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник о 
 стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај 
евић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властели 
н из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој на 
ра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво 
али га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити о 
овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но 
не, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен 
јекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање 
ом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне со 
 светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што п 
и ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и  
 кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим р 
дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара 
ин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на п 
 вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се ј 
о 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућ 
 убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега  
су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једно 
> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазва 
 сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њег 
ицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p 
з питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин у 
триц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бр 
село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мрг 
 своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире. 
м му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догоди 
 и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми  
.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих иск 
но гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133"  
ић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби 
ао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро дец 
е било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; 
ронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво  
чним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакш 
 од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онд 
оде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати 
 које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и 
ти девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио  
доноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога б 
човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> < 
 Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да 
и великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилик 
м од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним ке 
осиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати  
а ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу ви 
едала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани 
јутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом  
буђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од  
да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Бос 
ђимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далек 
естало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на ње 
дан чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и  
д јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n= 
 околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима 
...“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили 
адовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} 
ут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је  
чило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан 
пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле прико 
т и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамц 
 истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби ста 
ваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само  
> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже 
еше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив  
 била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер каж 
о о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко њ 
 свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је бил 
} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигн 
погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и  
опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога 
ји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прв 
из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после некол 
аман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан п 
ж, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо 
еколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p 
уђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за кој 
 умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наобл 
рободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоде 
н ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не зн 
разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним св 
реће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ мн 
Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш са 
исам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, та 
дар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући 
ле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, 
.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свет 
је зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{ 
 мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послу 
n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплемен 
 али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у 
је даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чи 
ер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића  
и се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао са 
киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које ка 
етио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То бе 
и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи и 
рати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p> 
а дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p>  
љубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад ј 
<pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан изл 
ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.< 
ужи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Ве 
неше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба но 
...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли м 
 Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене вод 
само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих ре 
 и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништ 
же — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се  
нао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта 
тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p>  
Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим 
{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром 
„Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу нег 
пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту  
спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена 
е неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, 
 малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба  
 предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргу 
е се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Ка 
крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чуднова 
е доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним 
кин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Боси 
е, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак гла 
 Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених п 
поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p 
ст и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Цркв 
т и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у 
ико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пр 
га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, кој 
ош једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се м 
 одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одев 
 дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и 
 свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страхо 
сти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! др 
ст и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед  
у песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака лет 
последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим 
 повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним ст 
 врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S 
та врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у 
бици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стри 
теде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</ 
 из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отш 
адити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у се 
 Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им 
авуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила све 
о и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува —  
а, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те ж 
ваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нис 
му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се  
осподар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — ви 
си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута н 
стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих 
.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри сту 
су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жа 
 у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући к 
з коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помак 
 први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S}  
е дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару виде 
ану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унут 
ар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дош 
га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и си 
ој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра нос 
у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десн 
е се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на 
 Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху 
 Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше  
Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и у 
ешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> < 
 неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назов 
чуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се гла 
ла хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође  
</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе. 
3" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изју 
да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S}  
а себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је М 
аљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших ри 
је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне ф 
о у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћ 
.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у гр 
па девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети та 
је..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало  
S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па он 
 другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено 
а, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} У 
чи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за ост 
о соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком 
о што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у сво 
жати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам м 
рхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух 
епукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</ 
 са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не  
авом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отвориш 
кне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му 
RP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо  
палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут 
е и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео јо 
властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљани 
Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка с 
сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није 
ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам ј 
у на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим  
ретвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} П 
итро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се из 
Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растер 
свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
то је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом 
 Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези 
ан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред 
меја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учини 
а владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде  
лављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде,  
 била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер са 
ти да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним з 
.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти 
ш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине 
ту, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се пр 
ен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притиск 
казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехот 
/p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште г 
ше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што м 
p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна ол 
 оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, —  
p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о ко 
а имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће п 
 свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а 
ов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, 
ути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да 
 се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то  
из црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да 
је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у ш 
ла и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и  
че: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрада 
ао да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори о 
.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га 
ранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверење 
.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је  
у стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо пото 
после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до в 
дио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало п 
још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у ре 
{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, 
рхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да  
агледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана 
а очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и 
ј чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се 
 полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако 
м и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам прину 
ите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не в 
рије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} 
лио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј је 
 спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тра 
кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале 
 случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на 
 њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем 
ка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако  
 <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, ма 
сти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог 
чајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит  
ком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она ба 
аједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и  
ујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо она 
напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесве 
лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као  
а познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му 
 Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде гос 
 изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад  
г.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци  
 за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди св 
 и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра м 
дитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на сво 
озничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S 
е добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бр 
ака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти  
.."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али  
одник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? за 
ж’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шум 
е свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио  
 пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад  
 свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас д 
вати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су ча 
ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је  
е странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на је 
 та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови п 
подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу чове 
 дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до 
 потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који  
 корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као о 
 неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде  
 и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — нас 
са, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брз 
едним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци погле 
 другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је  
ш неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њим 
д се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотри 
 распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела пес 
е и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гроб 
ла песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива своји 
ао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су в 
отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу,  
и, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав 
ли да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изреза 
АДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П.  
је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права 
праву над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад б 
опрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </di 
ога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови 
 тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна р 
и све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одуп 
 по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па  
 и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухвати 
онутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто 
ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дод 
и хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али 
стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна 
 две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут 
ли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — 
икнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је 
ровести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра види 
раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га ј 
.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} С 
љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?.. 
 испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и руј 
з зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми  
 му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде!  
ем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{ 
p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p> 
 да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што 
 имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица п 
апије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме заш 
говори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прих 
 да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се 
ара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити. 
1" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком с 
..?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног  
 окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју с 
 повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и реч 
м Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он з 
р је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на 
ледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</ 
Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто глед 
 га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја 
 читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, 
е као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено  
ам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио ст 
.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му ке 
у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не до 
 дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер  
 искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло ус 
 доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити 
едан поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весе 
а, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса 
 је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{ 
И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> < 
зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у 
ојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је  
е главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа 
а се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја г 
 је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са  
љ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина б 
кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по 
овори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се 
вога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p 
на венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог  
ио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје с 
 она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спас 
и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа 
о привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одго 
х речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом п 
м ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ н 
<p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун п 
оказа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отвори 
во га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куд 
е да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} 
ме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло б 
ад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у  
 гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговор 
 требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Стар 
дмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам ум 
за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито 
имаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваш 
се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јова 
је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га 
од нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и 
нко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим глас 
 опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и  
 поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда  
е, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Т 
 није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, к 
 јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <p 
ранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола. 
а својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није з 
о рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си... 
<p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, е 
 — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> < 
ш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојан 
едаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати —  
</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори С 
.“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је по 
<p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити 
 <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем. 
арац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нек 
ао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем,  
дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига ш 
 шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи,  
вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргу 
 прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхћ 
</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зли 
ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не 
лиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, 
>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јед 
p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде  
 ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам с 
“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио м 
м руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајист 
 Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Све 
е.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћ 
оро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам с 
у читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још  
</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам ник 
а недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и  
лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио  
уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Зво 
 једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</ 
онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу мес 
авесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S}  
гуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да ј 
ос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викн 
је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности р 
Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је нема 
тојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту 
суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети  
Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „ 
>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу С 
и онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну 
 себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устад 
е речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако н 
ао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па  
шан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на с 
 — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, о 
наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз з 
ање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није  
ли он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Мла 
 се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску б 
а се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Г 
“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га  
/p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцни 
> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, ина 
у....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му т 
 двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? за 
није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код о 
риви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам с 
Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запитки 
/p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепот 
pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.< 
 псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве њего 
ва друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шали 
во јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бач 
ста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p 
ти, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у ко 
Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да с 
мести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчев 
ажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у  
сок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче  
ек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо  
и се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и  
ац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у 
во извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но д 
а!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опре 
 чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: 
ма угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у послед 
који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чује 
</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> 
А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава д 
х мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме 
у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетиш 
еди унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — 
а га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме 
о и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче ова 
4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад 
ео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног ср 
е на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
е какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од гл 
.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у 
црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба,  
есетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај  
ико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је  
ћев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде 
јући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, н 
...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем  
у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би в 
приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори стра 
м рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и б 
мак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенц 
 да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разгово 
чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полу 
Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја н 
да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње,  
и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам ка 
ва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад зн 
 па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш с 
а, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је 
, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослоб 
оје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочија 
 узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутр 
и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју зару 
вету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко ј 
амац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је 
 муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машу 
примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити  
е у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p> 
, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа. 
кне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није  
е већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао 
ло у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али  
S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед  
променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предав 
ђо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ћ 
 зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај п 
 кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао с 
 да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</ 
 се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар  
ен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га т 
агло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p> 
невењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C19 
коло, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном пр 
рстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гле 
рај „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхт 
ти..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор. 
у твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па к 
тојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави ра 
> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба с 
ахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чиј 
пут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба 
 неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окур 
и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Пе 
 се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је 
рцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од уз 
ио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је п 
 голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је о 
ливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му ј 
о са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда б 
вно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима 
а пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — зав 
 — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица 
ана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разгов 
ј око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој д 
онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар памет 
 исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је по 
 једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у пот 
на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уз 
у помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не сврш 
ара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао  
 милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запит 
и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе 
 Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стоја 
о на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити б 
 Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим г 
b n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурб 
о да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше 
о лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из по 
нко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком 
ство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче 
ам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али  
уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у 
иноћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио  
унару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта. 
 Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једн 
на умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је мора 
..</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе  
 отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је 
ца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је с 
 ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и с 
га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разглед 
 што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су  
 је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.< 
</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S}  
чепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац 
"87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора поб 
која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гој 
 је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао 
 и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је каза 
ило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му 
итиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат  
рту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође 
викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што  
а је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо  
кивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже 
етан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ  
бале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Те 
нели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после  
ворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао 
евет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву ру 
ељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Нек 
о и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, 
 онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо ст 
лави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — прого 
се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједин 
и па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да с 
“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи  
ије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто м 
<p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица  
тави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још нек 
гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га ку 
у хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишућ 
тојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отвор 
мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричеви 
јазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да  
ојим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се 
 Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојн 
 како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и з 
и тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искре 
p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним,  
е од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Ста 
амије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али  
ина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни  
ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Ч 
видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш 
ји је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве кроч 
 она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена ле 
? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она сво 
грешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом ку 
је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Бос 
ева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је о 
 преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епроми 
он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљев 
онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће  
ко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашал 
кса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брз 
и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено уб 
а звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да  
, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац 
.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд  
ли да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена ку 
и разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их  
 су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била  
леда, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста он 
 гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена о 
једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим  
као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он! 
е отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од какви 
ж, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себ 
’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна 
ије био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био 
 дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам ж 
.{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста  
 потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плак 
нем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад м 
ујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане  
<pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прог 
другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће 
.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што 
.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред 
од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћ 
громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек с 
као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се по 
 њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чуве 
ите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ће 
 изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно и 
и и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану с 
ежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и пос 
ветлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто нали 
ле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божи 
а божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је гов 
х у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај м 
Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је  
 што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се иск 
здана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворск 
 преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је с 
 половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у 
ар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи 
суо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим г 
ати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташ 
рошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се 
е дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном з 
 свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним г 
а превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет 
ко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља  
инио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састав 
овори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удво 
ељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих 
естано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало 
а онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахн 
ладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и од 
Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Ба 
и шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у  
но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема веч 
нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили т 
би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Заб 
прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем 
баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине к 
на последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне руко 
 му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов,  
лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој не 
 пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p 
/p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у р 
 дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То  
ње.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S}  
 крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образ 
У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, ал 
ори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, 
атраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара 
ече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плач 
, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука д 
и мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам 
и разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајте 
а, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако 
више кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у б 
ити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљ 
нове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа 
дом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„К 
 да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грб 
n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах бу 
коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Л 
ш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подл 
њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком  
ута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаро 
паним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође 
аљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, 
бито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинс 
у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах п 
ац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p>  
уда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S 
и стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — п 
е га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака. 
 гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где 
еиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изост 
јанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не  
</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати 
остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са 
аво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га ста 
охватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна з 
 кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак с 
дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну  
Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао из 
тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је  
у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се ск 
ли га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини  
њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву,  
 је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јов 
и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сиром 
више на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата  
а басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звер 
ко пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз 
етром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно ко 
ца.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом 
е тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кн 
смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Ко 
а!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван с 
ти Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} 
н, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана о 
шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одгов 
јединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и че 
 приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола 
познаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> < 
 Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуг 
аке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене ос 
 дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани  
</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властели 
дан стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га цр 
> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да м 
г брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по  
 господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је 
ате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско 
 ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, п 
ад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отић 
војим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од к 
резати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га пре 
у се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали 
водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучил 
а обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на 
о јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај п 
уром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.< 
аних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и 
тачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала з 
} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћ 
спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку 
у је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После то 
е, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти  
бускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је так 
дару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре,  
арога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра т 
рац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се  
посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи 
>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега  
е.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да док 
а господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све и 
ећ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним 
амно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добр 
ном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој  
а на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут М 
да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која 
нчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" 
и.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S}  
леда.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> ј 
њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.< 
</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро она 
 мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укоч 
еш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију с 
 као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p> 
доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капе 
сти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S 
у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стоја 
pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати 
ете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг пре 
/p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима,  
аједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао млади 
ао у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље с 
тарац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло с 
евитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Бо 
 широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70  
рата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забр 
 После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трз 
 па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почећ 
теван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и 
 поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и  
акшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно  
 поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто г 
говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му 
.{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико  
разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба 
урно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два к 
<p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади је 
ишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и 
одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељ 
/p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} 
123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако  
ма помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, 
 једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче зат 
мена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са  
вао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Ст 
сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекив 
ирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно с 
е Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно ка 
 зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p> 
p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти 
о Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</ 
з.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја 
, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Вре 
ико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сп 
 осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда  
 пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свир 
олазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <p 
лека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира кој 
p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Л 
лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра... 
 се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је 
и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочиш 
ледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овам 
ом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — о 
рене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш је 
абрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тиш 
 Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну п 
} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеш 
Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S 
/p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке 
и пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново 
>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, сч 
 венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и  
воно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма ма 
 близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити ко 
Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу.. 
етрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце  
p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је  
/p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном 
<p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — 
он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која ј 
е! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, 
е господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо 
, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>С 
 <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница пр 
</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Дан 
</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Зве 
/> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше 
p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли 
, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као  
рне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта  
 тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
ло се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишп 
јим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Дани 
чне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан  
иметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52"  
да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, пр 
вчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збо 
</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и сед 
обро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као гр 
елу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> < 
благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну пес 
кше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на  
хне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“< 
тра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„ 
Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог 
„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати н 
е оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу бе 
ле опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збого 
S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено 
вако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерко 
“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко  
т ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчин 
ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека од 
„Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га н 
т да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изу 
оле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описат 
 блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шт 
леда у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} 
ерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим так 
 примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговор 
ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врл 
птао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме 
ти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> < 
је могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмеш 
есело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонул 
гао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је та 
в, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отв 
 ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан  
и.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по 
асљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње про 
ш писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети  
 Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, п 
ме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрач 
аник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обој 
еодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} Н 
 и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио 
ењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на к 
p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће  
ио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка  
 у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.< 
ја није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво н 
после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стоја 
друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје у 
оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чу 
овори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек ш 
удновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их с 
ачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, 
 рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац  
енице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза 
емо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У оста 
јте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прст 
младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили,  
Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осе 
алик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у ње 
! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, п 
 васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша пр 
нила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би  
/p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати 
нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће  
о гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, 
и очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да 
је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој  
уром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: 
тарчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те мол 
овила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука См 
, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се  
и хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, з 
 ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са ти 
, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би  
земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је св 
p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о њего 
 се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> 
ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој 
устити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type=" 
ма је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео ми 
 крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса. 
 изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише 
ледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — прог 
сао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p 
p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо о 
посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и к 
ећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам  
p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој 
ојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао к 
хати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра млади 
ица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са  
а.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:< 
пред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и  
ве јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гл 
убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао —  
акав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је о 
лостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати 
Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му  
 а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи из 
 смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А  
 <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече мл 
, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка 
ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викн 
оне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n=" 
тојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као с 
зор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су ле 
боња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се 
апеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи 
па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.< 
се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам прет 
воје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе 
ребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамени 
ата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Д 
ове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> 
рила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од 
же главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запит 
 прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори 
бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добр 
поведи лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ниш 
ек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени  
вира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбо 
/p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац 
 ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом с 
а румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.< 
ромови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, п 
м се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе 
тиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и  
 дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као 
ри ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о  
p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутах 
ио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к 
и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да м 
 им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад 
 ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себ 
овачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p> 
адокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је 
ануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се  
је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора 
анко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата  
 — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу  
ше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од с 
 му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао 
ов и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и 
ве оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења 
S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покри 
иран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чис 
да тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</ 
 упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — С 
м, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену о 
пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да  
 од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламти 
 који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш коли 
сиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао до 
нства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала ве 
лушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! к 
чи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до сто 
зати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је  
ог туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој  
рвим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо ш 
јурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и по 
а да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од  
 у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и  
ола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их  
рините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури,  
и да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу мо 
губљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где  
као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чама 
неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио  
а се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, 
ћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама р 
знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" />  
ц и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади 
 морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа 
тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме 
о две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зов 
н... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци 
ранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазит 
екса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те ј 
шта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању но 
еданпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје рас 
ите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш ст 
е Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори заш 
и!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После 
а кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у гр 
и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоко 
ишта — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашег 
учио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене  
ено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, 
 Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од  
а те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — х 
јна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S}  
агда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не мог 
викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја мор 
рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим,  
>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако до 
о осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p> 
 али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре  
г догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се с 
у ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи власт 
а воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, види 
дини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми 
ра да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезе 
 могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! та 
ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси 
 се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац з 
 новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери  
 столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај 
азвија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати м 
ута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S 
да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и  
ашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се вара 
а.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза 
ило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је с 
ли.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле 
вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спу 
рашна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S}  
<pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито  
ком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја г 
ја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Мој 
ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав 
се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше  
.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко пат 
а једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло 
" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> < 
агодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заис 
а и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је паме 
д старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло до 
„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као з 
 живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти сл 
им!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре г 
у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено г 
 мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој  
p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од 
азим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем ру 
...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове 
ртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе  
вори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад 
че Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>Посл 
ехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је с 
е ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева. 
 није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођо 
у борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спус 
о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промен 
новац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у жи 
ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво 
поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му д 
носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови  
Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег нева 
жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Ба 
н им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој  
канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави стара 
ој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се ни 
е сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на 
ју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Ж 
а и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Јед 
у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и 
дан нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак 
ирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Им 
а сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као 
да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не  
вори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p> 
ва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са к 
, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, —  
убише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„ 
олазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први ме 
9" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше 
стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца  
„Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се  
ац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан  
ранац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћу 
о добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега  
тне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бра 
p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз 
одина дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног ни 
се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> 
дицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац ј 
о је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају своје 
а слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да 
двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њи 
рата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако д 
ата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи,  
ам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> 
ш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, п 
ере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бл 
 <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па 
 Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрв 
 могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго од 
и Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“ 
/p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у  
 се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто 
, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом 
средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село с 
е чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но 
ареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом у 
00 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу 
идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. —  
а! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се  
и склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животи 
довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пром 
дио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је  
ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“< 
ирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Е 
ити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњ 
ћи, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела,  
лиже дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоњ 
н део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало  
p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око бо 
е душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика кра 
ан срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дох 
еке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је м 
иљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, ни 
зеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху 
да био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и с 
>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори 
 руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита неш 
г је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами чов 
заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“ 
ј се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n 
 се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псо 
па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је 
ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, 
сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на  
а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто  
тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из 
елети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и  
орацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задово 
рчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављ 
ојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми  
би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врат 
н прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав се 
брави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба с 
ија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио  
је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На 
прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога с 
ребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нов 
е пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S 
 страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши,  
је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том 
ти овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се п 
</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко  
, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој пад 
лечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други све 
 као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови  
ви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну н 
 и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање 
ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отвор 
рташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу о 
п и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван д 
 негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„З 
му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива сте 
о укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио нов 
о извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео  
ча држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p> 
ом гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се  
а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише 
којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма з 
леда, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, д 
вост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше св 
 венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двор 
и живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и  
 разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, 
} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да ви 
луге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко 
ега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у 
> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе. 
ни, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, к 
ло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; 
гуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пр 
лина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" / 
 куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо о 
 а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком. 
им осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли 
е, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ 
 мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старо 
м свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу 
обијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе за 
 своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин С 
ине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеж 
 чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти до 
ни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати 
са, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја не 
е, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, 
 а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаме 
{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пр 
> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</ 
овест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и са 
И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја  
пењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједа 
Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повик 
е у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила  
аш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изг 
о од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да  
 и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио л 
>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам 
вога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај у 
идети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p 
ну и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој  
ита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стар 
н.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима б 
во шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до л 
 се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна  
<p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер 
но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је мет 
дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо,  
шите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том 
 са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жи 
ter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код с 
? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лу 
ио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета 
е хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти 
са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p 
млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“< 
 онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више  
о свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са соб 
ва, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</ 
У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши 
ући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S 
домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" />  
јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачеви 
наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здр 
абавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то  
аза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде! 
ну, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само ш 
ао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n= 
ору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде  
у и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као 
тојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ б 
 да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> 
 и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му  
сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за  
воје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„М 
све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика вра 
ку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кау 
 <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, пробод 
пази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огрт 
ђе до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби с 
На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сен 
то до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и  
е од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад 
поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирно 
бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар 
адовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав вр 
 а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</ 
д му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то кр 
p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати  
д.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја  
 и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако п 
уда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту д 
чи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише 
ек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га р 
 <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ве 
озор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.< 
мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не мо 
p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом  
ни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткиват 
Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписа 
одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и зав 
еше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из 
м, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то  
е спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
шао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он ј 
јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче 
аница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лев 
али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио ј 
 руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељи 
 <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаш 
</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Н 
/p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе  
> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те 
ици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је нов 
исто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би в 
тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а  
есте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напољ 
оје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и н 
твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто 
евин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећ 
ебало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему 
а Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико мениц 
ека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за м 
тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опи 
кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио 
0.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p> 
 Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода 
а паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су  
ком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше и 
 онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! прог 
н како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп на 
n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже о 
 пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се р 
, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђу 
на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, 
ајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спаз 
>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао  
 ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Ј 
<p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да криј 
а већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. —  
рено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> < 
гом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клев 
дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто ј 
Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај пр 
 разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у уб 
 па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S 
жег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по 
 потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога м 
је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унут 
а оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас 
г — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић досели 
наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика —  
е Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати 
ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатл 
родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога 
="chapter" xml:id="SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића са 
оња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мрг 
? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали дру 
ха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се 
аглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво д 
нуо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та о 
да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испр 
дне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему ре 
 грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вес 
даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћу 
 опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> 
костреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао 
разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се н 
оје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав з 
ан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које мо 
 тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоњ 
из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а  
абрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Ка 
којни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{ 
Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном ку 
су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала 
човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — ре 
 изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједа 
едно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу ј 
 пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је крив 
у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрча 
шио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава ком 
Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</ 
рвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојни 
и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао 
вутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А 
љка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга пони 
 — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, изв 
ин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> < 
е о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби г 
о <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Б 
з заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{ 
амештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика ко 
ика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То 
/p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна р 
.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде п 
<p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место 
о тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом уд 
а их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је уде 
<pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као 
лачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија  
врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз 
могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отво 
 поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у сам 
 није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углавље 
их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као д 
 — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано 
чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он  
 — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу. 
ротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у вод 
језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате 
као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово плем 
 читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или н 
 дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина  
аза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, 
а да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага  
али.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и с 
b n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заб 
} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „П 
„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови  
м са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Ман 
 као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро ско 
просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се  
е уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у 
ика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S}  
че Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад  
и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудит 
санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је  
а, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и 
т који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за кој 
се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине  
гове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, 
ам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну 
онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си 
есма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и 
, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плаках 
ама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисањ 
сећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</ 
нчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божи 
осиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет н 
{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним  
га замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше 
ило описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрв 
ледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи 
едседник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под 
ни.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је осл 
</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} 
 радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је т 
 али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p>  
ц се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и п 
 потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше 
ба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То 
ак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта 
че за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не 
 изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — про 
ет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку  
а, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p>  
љиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пу 
 пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче! 
 новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> 
уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узет 
ице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божи 
еде.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Ст 
у Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачеви 
ожда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по 
ејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, в 
нуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грб 
S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и 
 почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна ол 
чаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са 
ти га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и  
ује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икакво 
луја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и з 
 иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше 
и мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде  
ри га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште 
 <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја ју 
као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме  
но дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прсну 
.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на 
слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p 
се.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и 
ћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно 
 са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну свот 
ити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо 
</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљи 
ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али 
<pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зор 
стрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како  
 она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди  
тиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са исти 
воје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у вр 
несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саран 
 да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара  
е све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — ре 
пијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: 
 осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мр 
, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик 
мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је наша 
 Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомисл 
 и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поч 
дар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Бо 
ко му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић 
јном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао;  
 подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном 
 Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу под 
 крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи уми 
е раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику 
n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако ј 
 као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик к 
неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се 
ече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> < 
 беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на  
 је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га п 
 Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
грли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на 
У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Б 
 опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам сам 
же, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чул 
ек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гр 
ица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, ка 
писаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... 
 дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последњ 
ховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да 
и свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као г 
сма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је 
 старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су с 
 осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Кака 
запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ оста 
 је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а  
говори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар 
ао да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свес 
ш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе про 
за... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!. 
следњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div typ 
а сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну,  
а, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног  
сам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Ба 
чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спа 
и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се про 
 и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p 
о исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма 
и са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> < 
из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер ј 
пец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и 
е грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад  
елка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Зв 
аше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p 
лемић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију 
и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити 
и поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео 
осле неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир 
ану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече 
као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огрт 
сет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, зве 
то рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени с 
а њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му с 
о одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад с 
ош двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" 
ице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му  
ве то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p 
нац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић ни 
 се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> по 
пазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајд 
„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети 
ли Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми п 
о врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близ 
 и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се  
чати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није ве 
губише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут с 
што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда п 
! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење д 
</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Мож 
 бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њ 
на.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> 
 онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само о 
у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена 
сле се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзи 
а насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи пти 
љу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели  
да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгу 
чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опи 
о је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открит 
е поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне ок 
це.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву...  
Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу  
 за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита  
о провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра в 
 кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљат 
љева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где 
то ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац.  
и се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами 
 за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљен 
а некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби  
над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали  
на травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња ј 
свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Н 
је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем 
шега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и  
његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме  
ине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак  
е, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао 
 <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ с 
чепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p> 
 прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала ра 
ио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се р 
их ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И 
 сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели 
 челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човек 
 му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осв 
летише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, сче 
p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за 
ли...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно 
олесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — о 
није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S 
 зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се 
у је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да н 
нађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није  
 са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Ка 
ши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али 
а ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у 
 се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n=" 
 код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не б 
га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то г 
 у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</ 
тлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља 
обом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S 
 да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је  
видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај 
 је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он 
у своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима з 
а подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим 
 Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју  
есам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па  
е буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те уз 
 овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем  
јбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још ма 
 не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим кораци 
те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло 
унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро  
су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањ 
Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што с 
спред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сену 
из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђа 
{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна  
 ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том 
b n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p>  
.“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, шт 
ад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пут 
али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево 
јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грб 
двраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p> 
дан узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поје 
оњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза јед 
ромрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно 
Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новц 
гло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, изва 
а одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен д 
 наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Сто 
: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потп 
е највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу д 
head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S 
уше; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријате 
постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња п 
онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брат 
настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују  
е чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај 
ање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S 
удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapte 
онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од с 
 дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и су 
 и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти  
 за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка 
други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А п 
 да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отвориш 
 сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Ми 
ебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече 
рца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе ш 
S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бр 
p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаст 
 зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га п 
ј светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шт 
 невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му са 
} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S 
е лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S}  
но љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска! 
>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у  
неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не ид 
 собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер  
 да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и  
није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам  
 n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да с 
ше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај м 
окојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде  
а натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла на 
а.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегле 
ац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полициј 
коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао 
ш је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручи 
исана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне р 
“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, је 
 „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са по 
арац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се 
евојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја се 
ао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали з 
поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства  
и су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацел 
врдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши,  
мњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и  
ко минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са нек 
/p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтел 
а му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи 
 му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним  
ћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу 
, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лута 
, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно в 
 непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе кор 
, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост,  
 и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако ј 
{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико 
ека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна де 
де ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал  
в ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених п 
ора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb 
 у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја  
 које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викн 
кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него  
вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се б 
нурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и  
тац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S}  
ори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запит 
у мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док  
до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље пони 
ове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Сав 
обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звезд 
ној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће 
и рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбо 
 никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал 
о и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у 
па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натр 
а кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту 
наге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али 
рећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто  
Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћем 
и младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за овак 
ју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и д 
л’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и стр 
Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад н 
и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p 
 да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га ид 
у, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим кора 
спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је в 
ла.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску сн 
мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика под 
 Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотвор 
та циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори 
ти сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне  
омоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах са 
ре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом  
ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да ј 
 <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи. 
тишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из ј 
послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће  
...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли мл 
тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди;  
иност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте м 
своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се т 
на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудн 
ицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја  
ш већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као д 
рзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да ј 
 га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још до 
— Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на ле 
х те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више н 
ије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио 
е им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледа 
а...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што  
годити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше о 
е.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуднов 
о је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је ње 
им да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи 
/p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и  
 је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер 
на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} 
хне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p> 
— рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„ 
поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га м 
прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме н 
кла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са  
гледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи,  
а Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — го 
долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бе 
p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око је 
мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</ 
> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не 
вориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако  
/> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} С 
упци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојк 
 и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидар 
p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознат 
асвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљад 
 се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — пов 
ије од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац. 
 кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао —  
ме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти доша 
ас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! в 
по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањ 
о речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да  
кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све свој 
еда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Мој 
задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изг 
канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на 
 уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нем 
...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света 
могаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљин 
остио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну —  
м Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па 
— Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо жел 
о на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има си 
о није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су  
на, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па он 
 Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрени 
 Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљ 
 долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног з 
а, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описа 
бе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода з 
 видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако ј 
очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су 
ли није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{ 
> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се  
ве мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не тр 
вај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади 
ше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и ка 
ац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у пост 
 очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох 
 пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако т 
 патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретног 
речем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди. 
м.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи,  
> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p>  
чео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти к 
скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише 
е ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу  
 не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао 
е — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p 
ше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говор 
љиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну с 
у до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и  
е скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога  
амокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} 
 Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема 
би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} По 
тави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко 
 се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ  
13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га он 
ју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је  
овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богосл 
пусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да 
<p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује њего 
тојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и п 
оже бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдаш 
ти му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и 
е девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би  
е разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јут 
раше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све ј 
што тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чи 
пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми  
 <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора гр 
само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново 
сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лиц 
 ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одм 
...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд 
вамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља обр 
дарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш 
икне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа  
укне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скид 
 старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p> 
в вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме  
 сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> < 
ицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће  
 дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је м 
че! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај траж 
т, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако на 
рно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, х 
 само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу 
 одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — п 
b n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу сво 
да је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{ 
„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говори 
ргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи 
ек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то з 
д вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дув 
лош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и ту 
пазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква 
 <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљ 
у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргу 
 му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије 
оди управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син м 
чевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кн 
врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</ 
 јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мрг 
старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не мо 
бро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац 
ј је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје 
е флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегат 
и,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не 
да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамен 
као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да 
Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! ви 
нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ 
као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, 
слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју р 
службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> 
—</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже глав 
ка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Стар 
знемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва па 
ешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> 
се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Да 
е, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни 
и какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалек 
 Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разуме 
е сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из з 
 другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне  
че Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скру 
за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Д 
 очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом 
а владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах 
анковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево г 
ве вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у  
.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а 
ати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном м 
о питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита ст 
та дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се ср 
нко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике 
анку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо м 
ише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радуј 
</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис 
д свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S}  
обро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да с 
отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сун 
рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека  
 у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом 
 хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почив 
у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На диван 
" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свез 
 овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могућ 
pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео 
е, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бу 
 да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда  
 ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кне 
е пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Нов 
 себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђив 
 коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за нав 
 да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу 
свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је див 
да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи 
иљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет за 
ена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више  
 нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљ 
 стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„ 
јарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се так 
иморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавни 
та да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов 
подара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар плати 
 су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се сп 
ан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља 
же! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p 
е још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</ 
као.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао д 
 је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па  
ом заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? 
ам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче ст 
отворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је  
 „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута ск 
зненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахн 
S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та п 
оју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се п 
тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му про 
де!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али п 
е! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Бе 
н од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео 
ј ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фише 
тојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушк 
сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога с 
а на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи  
 жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни 
д. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не позн 
ошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{ 
и ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се 
ло натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} 
бљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где ј 
у је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине на 
еху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> 
и и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напа 
да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из м 
а свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљ 
им Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Мла 
шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене  
ан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити доб 
="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У тако 
дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече к 
овао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч,  
p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за 
и; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опаре 
е! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Ов 
бри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак —  
Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох!  
уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се 
ћи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дво 
и глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, п 
" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те 
ок се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је  
ао непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљ 
 савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> < 
</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чу 
поведи, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У с 
уг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазин 
се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као не 
беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио  
а дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно 
и никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни 
им мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерп 
рем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч 
иц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно 
на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други ти 
ло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове реч 
а се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори оп 
 догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се шт 
ећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њи 
ја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> < 
о! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви 
 се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за кој 
мо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом  
 но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести —  
како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само  
овори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! 
ће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече С 
поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе 
еше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и  
своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје уго 
им речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам 
е било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опорук 
дава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Закле 
му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено 
ранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко!  
је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — 
овори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p 
у отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и  
а свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па 
децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону 
је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи 
 јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то 
а на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју 
а приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после п 
је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, 
 су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу 
ме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам укр 
{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћ 
оче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не 
а шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде  
па Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да  
рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка се 
 /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у р 
то се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p>  
страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та па 
се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син остав 
 нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако т 
.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета  
мац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци јед 
давно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бега 
олико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није 
 тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који  
> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Б 
нда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим про 
<p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стр 
 старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинић 
нутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „О 
ака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> 
аг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p 
а себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце о 
у. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S}  
— проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{ 
х ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стр 
, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе д 
кве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се пову 
ош ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртв 
а тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико 
— рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојн 
ош држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p>  
елети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испи 
 мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотре 
е.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а  
ам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била,  
ене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се от 
 Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека д 
ти рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са 
младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну  
адосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док 
и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја са 
анда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се 
лади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ о 
бро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" />  
вом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да  
о води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа бил 
! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам,  
, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часов 
вакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Ст 
дмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутр 
S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “< 
о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у 
ли немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевић 
је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако п 
копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти 
 рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и о 
н и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица  
них зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има 
жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! пом 
га задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао  
посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени по 
 са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разгов 
 гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који 
одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекај 
 поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n= 
азим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а о 
{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, о 
је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гу 
 да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, 
да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном 
 и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито  
ик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стој 
о својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислим 
одар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну 
а гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде 
" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </di 
p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши  
 околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <p 
 која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе  
а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти прир 
 отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше 
Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана не 
, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и блену 
<p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто г 
ранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога 
 сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p 
{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земни 
ри овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао 
анде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио:  
главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији,  
 гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су —  
 n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толи 
 пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражи 
м...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> 
храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени 
ући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи син 
је свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. прими 
морна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј —  
" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да ви 
> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне  
, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојн 
оруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се в 
 да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„М 
у се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и 
дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио 
рога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити  
ли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! 
 очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали б 
онио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити 
 да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце п 
љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у  
омрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и  
 видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада  
а и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема  
гао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено мес 
стрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није та 
, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи,  
о отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати  
ше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше ти 
 видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икакв 
икне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укоче 
а.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору ст 
оне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њег 
 не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођ 
аква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, ј 
што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела  
<p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> 
еки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто 
удновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља  
 смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и 
</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p 
а ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш д 
аље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба в 
ла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а по 
ри: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познава 
едаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. 
ре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да  
це му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав 
 неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и и 
ом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као д 
<p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи  
ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти ка 
е, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p> 
 превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи  
у весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само ди 
 пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} С 
} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у 
 и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми с 
а вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио 
као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне 
и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек  
{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и уз 
ом засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве,  
ко му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу с 
> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше  
и је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пре 
у као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи оч 
p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну сн 
е очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком занос 
p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је г 
отоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} 
о <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} О 
ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов 
 Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове м 
ам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га  
 примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у  
 Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диж 
ушу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад не 
нда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога да 
 у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му  
ва.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко  
ио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> < 
очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S}  
<p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не 
ења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку д 
на, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком с 
p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тог 
ере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и 
доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо 
ре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад 
а који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света,  
ће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — 
 тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и 
дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до 
.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако над 
етљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са мла 
олише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба 
а благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мир 
о се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и 
бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Чита 
.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старц 
разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопр 
 и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори 
у Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се дог 
еве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропош 
 младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме 
павим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћу 
н је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма 
S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви з 
к ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео 
} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући гл 
, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S}  
 је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му 
, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли д 
сподара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не  
олња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је залив 
старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се  
диже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и ч 
превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али т 
ао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не 
лопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанст 
} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је 
 онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се ла 
ворити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих 
ве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно 
дјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Вид 
ви собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколик 
, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај дру 
рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу. 
и.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте 
због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, у 
поздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирн 
римио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти испр 
рвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улаза 
данпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам,  
атио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му ј 
час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да м 
не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари пос 
викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти 
м — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, ј 
{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се т 
аш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах зас 
под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке сл 
 водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више  
данпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скаку 
 бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прек 
на на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској. 
 Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се л 
ране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе  
гло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло 
ле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му пре 
 ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се  
 стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет уву 
не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је оби 
 још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и ве 
бно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих уса 
<p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била л 
е верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p 
а суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато укра 
 и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срц 
баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у ба 
веда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до јед 
уше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне  
 са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори к 
т — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из 
се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари 
 најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на ст 
 венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се  
<p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет п 
мао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30"  
 час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничав 
 и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу ка 
 да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> 
ала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и  
че јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао ос 
ао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца  
више.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи 
вила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их 
увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разв 
кну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уз 
ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци нов 
 у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео уб 
теде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрач 
икћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали уз 
<p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p 
 као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чује 
му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје 
кса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образи 
/p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Ве 
S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно 
 шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зорич 
е!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено  
лико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођењ 
га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења 
оја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћем 
тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну нај 
</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извад 
вори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осе 
 у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао  
 гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да с 
едео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе не 
 му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао он 
овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појур 
 разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се вр 
ња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио б 
к је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p 
 занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S}  
и је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима,  
огосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо об 
онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p 
штен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Б 
 Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а  
и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка  
здрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха 
 си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зуј 
 на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као 
„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно  
..{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не 
 дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправ 
ао мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онес 
траст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотер 
уђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво в 
м, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.00 
што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравн 
едочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера к 
ог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече 
о не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од п 
вана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља 
ле поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме 
е нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му  
н сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео уби 
езнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — д 
ље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момк 
пита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бес 
м имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десето 
евну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш. 
и у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стиг 
ошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио, 
е доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборави 
ачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко сво 
а преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га ч 
о комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда 
ана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре пе 
ео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чег 
о пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комш 
p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p> 
 што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p 
 па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја т 
замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се врати 
и један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија в 
м сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} З 
мп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шт 
сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај 
 викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне стара 
есет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} 
онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Але 
ипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пр 
ђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се уб 
отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљено 
, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори 
ознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта  
неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{ 
ече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрш 
<pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје и 
апио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ 
еп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опаз 
 но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри чов 
S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одкло 
 му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесник 
 зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога шт 
тарчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване 
 онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да 
у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигн 
S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p 
акри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала бог 
ега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задр 
Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зор 
свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на п 
и, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си забора 
пет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га за 
} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела  
ко лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће с 
шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми в 
је ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говор 
ресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних док 
} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хај 
е лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беш 
о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико 
 казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господар 
у је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, 
дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ј 
множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог прода 
е, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила как 
ротив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пр 
губим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за и 
 је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је 
о нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ак 
ци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече  
ђу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се 
а властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим  
какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац нева 
н у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се 
творила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита н 
о из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане 
раде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при р 
дар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да  
старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу с 
пог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену б 
 беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до сред 
грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да ва 
ead> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплаше 
бру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од свој 
ана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им 
 повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и с 
тале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи 
страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>К 
свете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? за 
/p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p 
аредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дун 
упаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљин 
 n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи 
ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и 
моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, 
 шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S}  
је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње,  
е дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између  
то Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.< 
ео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан  
чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и  
свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранк 
, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је  
адић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан ка 
кву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девоја 
еше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио  
део нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бра 
и као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тог 
триче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!.. 
ан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити  
ановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад 
ци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он  
мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати  
вотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основ 
истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163"  
 рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„ 
о да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна 
да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шап 
јаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрља 
 искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају. 
 морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не 
ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одг 
ару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки  
овом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је 
ече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стри 
згладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет  
омшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде  
а говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао 
p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Н 
асмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и 
ила узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранк 
ић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар  
ша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви 
очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си дан 
! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљд 
 да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки 
е јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p 
ко кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Ју 
ојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да 
је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да 
ем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана д 
 јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S 
у се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је 
 нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен  
, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу из 
.. верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника ч 
верске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и с 
же ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека,  
ла да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{ 
и гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у о 
 онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p>  
 ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — 
ошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац  
 је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је м 
е њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да о 
Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у нај 
{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражи 
и немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо  
е мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из 
<p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На н 
име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годин 
оја је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова с 
ем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да ј 
p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега 
му, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пуст 
у.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све —  
вин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађе 
} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца  
ла да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта тороче 
е овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> 
 бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите 
ама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се 
викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искез 
 — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и за 
попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3на 
 ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са пос 
би у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се  
ваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то примети 
одина венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошл 
ово врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ 
о сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржа 
 — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем  
/p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоће 
а колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављ 
хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви у 
омаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да  
гам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом нај 
дну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи 
 Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та з 
сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, а 
тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанп 
та.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека посл 
ш није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам м 
ад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после к 
сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио 
 толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Ми 
је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — пр 
{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме  
ајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лак 
потребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непош 
да неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобо 
шка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник 
ише пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио! 
ко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да м 
замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скрив 
 свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не  
ео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини син 
једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али  
да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне! 
е.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од св 
ут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и ј 
 вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше 
е захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за  
есно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код 
— Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није гос 
вора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако о 
м довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали 
и су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“,  
колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се  
да, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми п 
је старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p 
 који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Бос 
<p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче 
рао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега 
а спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p>  
транац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита 
оји му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у ло 
се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> 
брн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудо 
, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести донос 
у је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им б 
</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек 
дину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се 
да ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим н 
о одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао  
зобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али за 
ио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо 
 зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако 
вата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући г 
а захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао и 
в мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојн 
ута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се 
, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је 
менило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе ста 
двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај трену 
прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну м 
>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше  
 пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад 
а умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи бли 
 се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу н 
Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо 
аву да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! н 
 једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда  
о:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донес 
и полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божид 
— говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је 
ом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме др 
реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам  
е, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p>  
е тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда 
гуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој ба 
се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио!  
о да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куц 
 не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p 
коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала  
лини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуш 
ошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник 
 властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} 
у долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по сала 
окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десн 
ао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два  
д је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше  
ледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли 
 Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то  
овори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.< 
ашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац 
вају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити. 
амен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја  
23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!.. 
ица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се  
зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ 
ло за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде 
а кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што 
ене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим  
, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учи 
ући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажн 
увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са обра 
 извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и освет 
за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и пос 
свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако к 
о мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вра 
 убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> 
оз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хв 
адић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p> 
а на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велик 
епу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног д 
ди, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога с 
ерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угуши 
ањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викн 
аљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко цел 
из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача,  
речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</ 
сно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S 
 на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело 
сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке  
дожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са ро 
редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друго 
} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана п 
ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуље 
н дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да с 
ицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га  
 но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад 
валимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео  
рах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије. 
у је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше ч 
нај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој  
ицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где ј 
, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве,  
в труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цел 
да земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени... 
 бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је к 
ве звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одку 
 овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би 
а и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ва 
зне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и ка 
опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! зао 
 новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао  
 уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>С 
ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Ср 
ака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих чет 
поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади 
а, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад  
 су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржат 
зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп 
{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице М 
ости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад  
 и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p>  
намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„В 
ру властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њем 
p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је от 
942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло 
а домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац с 
 <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} И 
ости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божи 
ерујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну 
21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлија 
942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец п 
омрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из д 
о, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити  
ака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бр 
те а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нис 
 извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођ 
м каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало пр 
 ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту 
.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је 
: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру. 
јком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове  
 старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а 
Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража  
е Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим ум 
насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо  
речена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозн 
 да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му  
лазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац,  
ом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се под 
ошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац,  
ек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <p 
у било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас  
дну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је так 
јајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, нов 
стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра ч 
и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило н 
ри, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред оба 
јмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај 
бре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти 
one unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило с 
 <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш бли 
д села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је  
</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као нека 
ајбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! в 
“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један  
анића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. н 
срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој 
е љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам  
 напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљ 
господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> < 
b n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачу 
арати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао које 
>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинит 
 стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је с 
гуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, п 
p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p> 
 у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и пор 
 твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео ни 
, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање ст 
усној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд сту 
телин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у н 
 сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p 
зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb  
p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка 
..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен  
p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. 
у беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су лови 
ћи брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им ч 
и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена  
аху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} 
рбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Каж 
 оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту с 
p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијури 
ила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обо 
, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва 
ста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Б 
забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у 
>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег  
ом руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у 
 се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде н 
ност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а мож 
ајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини ис 
/p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој 
о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој 
о да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима ви 
 опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и  
е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао би 
веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војни 
убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе доша 
 пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву. 
 сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> 
— поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и руков 
р.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што  
него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb  
сплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапи 
шљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није  
леподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се  
у.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав 
 народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари  
 ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово 
срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше дру 
је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„О 
 тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече 
укопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попи 
ти забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Х 
кује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује 
им одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50. 
кругло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на 
би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладн 
 искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху ста 
ке бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих 
одигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином пок 
урав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађо 
у је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо а 
ао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу  
 СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице све 
ти? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изне 
 да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дозн 
лико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом за 
уда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од 
 озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Але 
млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнаш 
 се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје им 
вио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који  
 у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад ч 
> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко  
ну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаш 
ар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећет 
ло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож  
, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на р 
ано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
згледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млата 
га храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица 
 која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да јо 
дне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, 
 — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једв 
ам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младић 
 <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пус 
а Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли  
 почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у  
 нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 4 
у лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали 
преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његово 
 уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповед 
њали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста  
е у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погод 
о дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и 
ни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомуча 
есретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости 
ан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био и 
ојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до 
е грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, 
но! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом по 
S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, 
} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче н 
уком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“< 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је с 
зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рође 
ења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прош 
ји је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко 
се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима 
свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n= 
зо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко 
/p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени за 
Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Ко 
ко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S}  
 изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема 
о пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за  
а, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подк 
 попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад ј 
цу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ло 
ли ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар 
у искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div t 
д мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени  
о? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Пом 
добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он  
 јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених нау 
о је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после кр 
на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и  
по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p>  
омаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са прот 
ово прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу н 
ринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} 
рати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред  
ти пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div 
нда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врат 
ц.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић  
м месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се 
могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке 
од његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и 
га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p> 
не двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугл 
дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим  
 Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано и 
 их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите  
а Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта  
 Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дан 
пет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбо 
ве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зе 
ц.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу,  
домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је ш 
е оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не бе 
ог је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, к 
е, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек ш 
уд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај 
ресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашт 
био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
о девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Ни 
е.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање уп 
едаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p> 
будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу с 
нем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Не 
 двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Ла 
 корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на  
лем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само  
ини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не см 
икао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и 
 врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда  
оговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са 
ра властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш са 
а Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду  
воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље гост 
ажари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се о 
го вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као  
 Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а пок 
p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије  
 сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, 
неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је д 
година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, ка 
међу њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће 
 мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — 
 — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њ 
азмаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана как 
о, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозор 
арин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! на 
беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им  
ошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски  
 баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаокол 
вори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ход 
> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мрг 
еше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе нап 
.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Ј 
е на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S 
дајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји  
игде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> 
војим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Нара 
а и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који  
" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка. 
 неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ 
овољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо- 
} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари 
дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак  
имала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је  
оштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p> 
и мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц... 
ади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко 
о бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила с 
х од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду 
 Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, н 
це.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало  
ц у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о 
у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и 
амо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје с 
азан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од  
дана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звезд 
а.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега п 
 се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко  
е вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би  
 малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је сам 
 Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> < 
еразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга  
} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако 
 се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — ре 
p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу б 
Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим 
рапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се  
е клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> < 
ају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му ч 
напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ет 
ају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде ку 
 већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ше с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Да 
м поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја  
ица, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим ус 
ретила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском о 
 ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата дра 
<pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Млади 
чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш закл 
и натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и св 
 је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где 
шке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и г 
 весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се ус 
> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталим 
овор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у ле 
ом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ал 
рце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — под 
и је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„ 
адић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се  
ић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутах 
, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то!  
ци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштв 
војке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, с 
ог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Је 
но мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нис 
ше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуд 
 дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и  
обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао про 
е сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отво 
ам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да  
и одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да о 
 се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> 
 варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унук 
олети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртно 
којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму,  
а.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А зн 
 да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. н 
 старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли  
венка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад с 
ам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно 
не руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толи 
...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљив 
наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као  
p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав 
и.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p 
ена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, 
</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Ми 
боњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А б 
и кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> 
е.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — 
> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу,  
 n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имен 
 окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола 
3" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно  
ички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p 
да зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите 
 ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао  
а разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози 
покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153 
 је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је кр 
ко ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одго 
еби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена он 
ној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из 
х!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су 
ажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и 
сретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их  
аба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и зап 
 је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!?  
ти га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси  
а са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти  
ло причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог гост 
као:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са  
у сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чи 
 био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива 
 зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, с 
ао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда  
о кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном гос 
ећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једног 
д ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан 
>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан млад 
реног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на рук 
p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она  
као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и 
лија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами,  
и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је 
 и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p 
у је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године п 
и па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу п 
запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је  
стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Т 
„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p 
суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није заш 
ђене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, 
бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци с 
рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} 
амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба  
вуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Баки 
отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак  
не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљ 
им корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у 
овио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узв 
 одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наић 
пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже 
 да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и  
ела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врл 
 ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Б 
идар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао 
ранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" />  
о му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред  
ревукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло 
с убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом  
ног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би мога 
вде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле,  
<p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} К 
 иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер так 
 гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незна 
. марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па  
олену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав би 
сти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њи 
 кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима 
 сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло ј 
е к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — р 
рати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећ 
 лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечем 
ротепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљ 
ожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опе 
пава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио 
> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера 
одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем 
горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му пре 
о,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис  
е се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скин 
} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!< 
е увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни  
ао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p> 
сто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пр 
 Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине с 
попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па  
 долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни позна 
а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
чије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а 
 у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио  
од које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је 
кренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, од 
S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би јед 
е.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ 
а песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга 
красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и  
а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том 
о по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћ 
еком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се о 
 винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се 
тким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да ви 
 багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и  
то пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стр 
стаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд р 
е изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обо 
их погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33 
иво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А 
ћао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и.. 
 отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад з 
ају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из око 
до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема го 
 је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" 
и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, ка 
.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отв 
о али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у 
и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је из 
 је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па о 
ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан врша 
наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Н 
ца. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шт 
! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зли 
ранац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица си 
ро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи 
а је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда ст 
ке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p 
ина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађа 
 све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим д 
еноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме  
м старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у блед 
дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потм 
већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитост 
их сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака. 
/p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког  
ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго  
ео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Бож 
ветлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са ма 
им грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и м 
им све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпа 
ене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде д 
ође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду к 
ице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје ста 
 из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} 
 село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак бо 
} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S 
проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти  
 скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече!  
 његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати до 
урија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше кр 
врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари  
.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, по 
аганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом 
и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S 
инама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ годи 
х хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зл 
 пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне 
 протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. 
асвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га зам 
ко не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шуп 
 му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор  
сну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном с 
а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, ка 
м пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могл 
 дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом пр 
омучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на  
наду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази та 
 стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости 
„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ н 
и му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да 
— Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> < 
слушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} Т 
 осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим  
напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо са 
ио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баш 
> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> 
воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бр 
рац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће 
ици напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху зам 
и су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху ва 
е тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За т 
ао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нес 
едом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам в 
о сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кли 
ез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али ј 
таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам 
че Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрх 
ола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом 
ца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња св 
 покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен т 
 била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где 
.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор,  
 волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ са 
а труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад 
на дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад там 
лави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „см 
нствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац на 
</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} 
возам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а З 
 плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако 
ао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће 
 удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрв 
 је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:< 
 деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви л 
рао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису  
</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи 
боња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157"  
ли се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?< 
де га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. 
н од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се сти 
а стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па  
же! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи исп 
Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у ми 
ешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом сто 
 знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једно 
дговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш 
пуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је г 
 пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и  
 они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са  
ним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозо 
а се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од  
јдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу ст 
дић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет са 
д њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књи 
Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене. 
жидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете 
ашно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац  
 зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше  
та и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи дв 
у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да с 
го наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну  
_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и 
 у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече гр 
у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опр 
драве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази л 
а чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p> 
ам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p> 
 Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики  
ао своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је  
је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме ј 
 погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко 
остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми  
е њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p 
 кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S 
звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати 
ead> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из дво 
лика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко 
таву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу... 
тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S}  
о, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми 
и, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се в 
а самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер  
есто лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рика 
гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретн 
{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и про 
! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после 
— одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи в 
 па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим 
 онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни с 
.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела 
рум, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога 
 да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заишт 
а и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бош 
 засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећа 
се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И 
аху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући 
, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш м 
ога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта виш 
>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљд 
са се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је 
ји једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто  
ере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко д 
и Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и  
 — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је стра 
сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука сл 
ју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар 
е: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом пог 
ужи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа  
 а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину усту 
а ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа  
ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог —  
 где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас ко 
утим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шу 
о и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стоја 
их бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Вељ 
оро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнуса 
 чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се ј 
ра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у  
е, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше з 
ита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p> 
 у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p>  
 и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаш 
цу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запи 
з наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам,  
ве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — 
93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да  
ио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову со 
и главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником  
здрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро. 
’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и 
е шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерит 
о ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се раст 
аци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. 
сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим д 
15" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и  
гласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и он 
 пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове годин 
ватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао сх 
сао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{ 
p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још д 
да једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње 
 одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је зд 
а синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад 
анац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један с 
рна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови пронос 
никовог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду —  
ри бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела 
ишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души 
лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи уну 
о и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда н 
 стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код 
заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Д 
а, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варја 
и и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено ба 
д — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист дев 
орацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечас 
 чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без  
драви их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до 
увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„ 
дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође  
као и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, кој 
у стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста м 
коло, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дуг 
тра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> н 
 ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти 
оштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и л 
{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један сто 
 јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p> 
а.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — 
није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div t 
то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> 
</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан  
ити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; н 
за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чу 
и пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних 
 ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остат 
бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ће 
 сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли п 
умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао к 
х послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра д 
ле дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бега 
 село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која  
те.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и н 
рим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и л 
ни и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Има 
и птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и  
е.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле жи 
 нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мал 
оје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Ве 
 покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара 
— овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац вла 
уо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уз 
 нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, 
а и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој г 
Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стр 
 је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напа 
ем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио неср 
 стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опа 
азио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сео 
свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, кој 
ића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира 
разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима 
 старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у дог 
тевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јут 
 тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново по 
пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да с 
дина за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко ј 
уговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кре 
 Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га  
на за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! за 
ем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче блед 
зница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури о 
рао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им  
 сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава  
 себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма ка 
еве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салаш 
у, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мен 
, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не глад 
богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p> 
ојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишп 
 ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, теш 
је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се б 
од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури 
ра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамиј 
ити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме 
рве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као  
иси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — До 
<p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини суд 
“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обр 
на је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога 
огату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца 
ув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p 
иће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га  
че да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> 
с ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Стар 
рво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, т 
их, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржа 
дарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп 
ну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу 
да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда 
рио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву са 
знао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, п 
шко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а  
анпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме  
...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег ве 
е зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо п 
ица.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац,  
укнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„А 
омакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потез 
тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, п 
и.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" 
им ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места ук 
сти кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца с 
слу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена 
као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи те 
бњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ћ 
лопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.< 
тале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним м 
ислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре,  
добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати ј 
е отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја ук 
чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен пр 
у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасе 
бијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и  
оњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаш 
него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спа 
по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити 
и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двој 
драво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је поглед 
 да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроб 
о како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили  
, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара оста 
смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> < 
 <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p> 
не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је  
ирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Б 
 викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени госпо 
од куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао 
 сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и је 
 ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразго 
Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, о 
им.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, 
 си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и  
 казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам с 
.{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“< 
на Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као  
 чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону пр 
 Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S}  
ри ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштења 
а Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан 
уга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело све 
ојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ један 
пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати 
епе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади 
еш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши  
тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти ш 
амтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробуди 
сти, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди 
и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је 
p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд гр 
ћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Ш 
о јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их  
да се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко ско 
 старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громов 
дакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори нап 
га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп ј 
предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни  
е нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. 
 Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио с 
раде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко до 
Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за  
сим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би  
а нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p>  
ђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без д 
здахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нес 
ити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S 
више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} 
 онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато ос 
Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> 
уд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда д 
ем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писм 
ога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже 
ј души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста сам 
с све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отиш 
анили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му  
 се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао п 
Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} 
оруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедст 
а се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и  
изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али  
 њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио  
ићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души  
ика чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све  
и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бр 
Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко  
 земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да 
ва после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о с 
днога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиља 
им светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S}  
 изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у  
ане, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и из 
 је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Ла 
 је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и  
уком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења и 
е, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од чо 
p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме 
 се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком буни 
о песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као.. 
 му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био сад 
о Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава  
уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — 
вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Ј 
 стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај  
свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гл 
ну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је би 
/p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овог 
> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" 
га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто  
 одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућ 
..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргу 
.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко  
док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме т 
одизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње поч 
енчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још он 
хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанст 
</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То ј 
 рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</ 
 лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око с 
ак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица  
лити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја  
о што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по 
 вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и не 
о? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дош 
мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ра 
 наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, н 
, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару 
ипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веро 
.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни не 
Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је 
о да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је 
о измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син п 
 је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и п 
а њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? 
 врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да 
на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи с 
твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бра 
ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од ко 
а као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија 
ког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то  
сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један мол 
те! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи ун 
 Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном 
 ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је  
нда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен 
сеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити  
ји би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 го 
лонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био пла 
верење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашл 
куда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи  
браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца  
наче им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је 
 звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је 
/p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се 
 ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, 
говори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребл 
у дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио.. 
је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље 
 плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи  
 једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долаз 
олаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се ка 
рми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпу 
че Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у 
онови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне стран 
огао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао 
{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори п 
ро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Сми 
двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио 
викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено 
у на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замци 
кне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли 
, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице н 
 <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не з 
! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како про 
ме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за 
рило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погл 
о било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи  
уд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потав 
тао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од  
е Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами. 
пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„ 
ари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је < 
ру, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а и 
еће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд ка 
као јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цич 
 гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викат 
отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивај 
е који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} 
ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуш 
и за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је  
а и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како с 
 застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа с 
а да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст св 
се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и к 
и.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на ста 
ад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са с 
здрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је 
крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао син 
во, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бр 
де си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одгов 
елиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три гр 
ади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет 
е.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p> 
 се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрага 
 је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>За 
вечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како 
аћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отрг 
p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи  
 Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата с 
а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — од 
ро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после оби 
тљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да гд 
ко проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — И 
рбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растег 
ије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп 
оп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван 
шко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда до 
ава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости в 
а онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаш 
 овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А ком 
ли у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу  
ине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје 
 страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу да 
ењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у не 
орише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо  
беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија прија 
рнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гл 
екао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које  
/p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва 
могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај трену 
то бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере ран 
јан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и 
бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развиј 
идар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у при 
 где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари 
утра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи,  
аленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је би 
рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме 
оћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запи 
о бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео с 
</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете да 
аво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је госпо 
е природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по г 
ао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се  
 цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Зн 
, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викн 
земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери 
 Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац прот 
 Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранк 
јао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако 
} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из чести 
 да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се  
„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао  
али, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком 
у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробно 
уковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам  
ам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојн 
говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је нау 
 и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и  
/p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле о 
и шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија 
кне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је 
ића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Мило 
p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ко 
чини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мач 
p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„ 
вештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога час 
 доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута уз 
наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он к 
ане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се 
но испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо ј 
беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n 
закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не окле 
ељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио 
прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је 
 дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{ 
устих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши 
ма, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штед 
ц — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све,  
 Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њи 
е? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</ 
ргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ј 
поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има боле 
азину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> 
не распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко  
ас по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту  
ласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свја 
чеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S}  
p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте 
 <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb  
ој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца зе 
ко је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> < 
љка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јур 
ера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 лан 
 се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне 
ти лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p 
па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се 
а га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа  
ема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S}  
о је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S}  
не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, 
ликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па и 
и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку 
 је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде 
ново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунил 
склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ 
оје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући о 
нку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео плем 
 у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше блед 
сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита г 
ри — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуц 
о је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Ч 
ше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} 
штење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као  
столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља:  
 хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последњ 
ор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> пер 
} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p 
> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тан 
гледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна 
 сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — г 
S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој из 
 и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно з 
ојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата,  
p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце бац 
p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста  
све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type 
 и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у 
друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку п 
 да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје остав 
дгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао 
и:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко за 
горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми до 
" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад до 
тко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је мо 
аћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш з 
цу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико мин 
ености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, п 
 уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и 
 замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Мар 
стали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред к 
 у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председни 
 узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац 
леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клања 
ан поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић 
вима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и  
еоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин 
! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господ 
н доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком  
се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и в 
се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим  
еки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памет 
ми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву с 
рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Бо 
ворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој др 
собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себ 
 беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисл 
та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам ве 
 чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изнев 
данпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за јед 
го да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се 
иди ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„ 
 од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, 
p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је го 
дару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сус 
крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлан 
ј из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво 
ш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са ре 
 овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве.. 
 због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он ј 
мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао 
рбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од  
а, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудов 
 видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божид 
Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у  
p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори оз 
а, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављ 
ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> 
ао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком 
у.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</ 
па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те по 
 очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га 
нам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва 
ом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лагани 
ли, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим  
даре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, 
{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега  
ерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем 
S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? 
а глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући! 
орио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам  
и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p> 
и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S}  
 волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У л 
! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и  
ојој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар 
ћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебди 
оваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смеш 
авади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знат 
тојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше  
а не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љ 
а, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Ст 
онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љ 
исли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је из 
анас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме  
 за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да  
говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад 
 избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, п 
данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне 
 завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако весл 
е Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгуби 
а.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока от 
а где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху 
р почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе 
у.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што  
едње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац 
 цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни  
S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се 
 језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку су 
> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре,  
ваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта  
а човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом в 
 руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провла 
ћи се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у  
} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупави 
p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од при 
 досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, 
ек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, од 
х речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и 
> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја 
 старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p> 
а пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме,  
али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говори 
лу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb  
Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчиц 
ао мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb 
ли ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али 
да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски 
 преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајан 
 Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло с 
ај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не  
све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он ј 
е.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура 
> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега 
е и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p 
арцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш 
 и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чу 
у љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћут 
а нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса 
ира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али  
 како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ух 
ваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек  
ргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три по 
иловито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац,  
га, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад х 
мрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, 
аблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је зап 
н је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би пл 
 Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затво 
ио убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро куп 
</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p>  
<p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то мест 
тарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није ж 
="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — 
енце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком 
и..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, п 
ила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио 
рекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S}  
 Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си  
па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не 
оро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз 
 трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком б 
, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша  
г, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа з 
 на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p 
ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу 
тво.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кад 
мејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.< 
} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне пр 
души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се так 
лабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те у 
да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</ 
воту, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а остави 
, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио. 
Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп 
ледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, сав 
ело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као см 
ине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> 
аше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурен 
ано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</ 
 грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није 
ајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе ре 
кут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} 
подин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. —  
аци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свеж 
 се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући  
ко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Г 
обље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће,  
д се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био  
ао да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S 
и лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо л 
разину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица 
о био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазит 
обом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај 
ној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Госпо 
или а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</ 
 Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да зна 
} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу 
} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој  
а теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржа 
плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у 
 изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је 
вић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазев 
гуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео  
ле два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасв 
а.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се н 
ове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско  
у знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба ра 
назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога,  
а, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече  
д год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му 
 прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене с 
и изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске ц 
еше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелин 
но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Због 
 имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече  
је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али 
, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати ру 
е вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј нај 
у онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих св 
свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац 
/p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што луп 
>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љуб 
 некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које 
ебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му  
но Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се  
 поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као д 
 ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједан 
ише школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, оси 
проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стр 
талом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига бр 
 поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне ошт 
ађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је 
Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађ 
ту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, 
саћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртв 
шњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан г 
.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени ст 
p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из 
 рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху 
дном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђа 
ста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви 
 — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана ваш 
те и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блеса 
х.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала 
н у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали наме 
ребаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се зак 
се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати  
сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прег 
 мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, 
госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишин 
у казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепр 
 а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да д 
 туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг 
раховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скор 
мо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог  
{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} 
о је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, 
омили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народ 
а као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда  
ху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{ 
чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га 
ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као  
ати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који  
ео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над нес 
жим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту б 
 поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога д 
 седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био са 
 <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, С 
гуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и т 
е њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p>  
ини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш 
ранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата 
ода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди 
 сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је им 
ла јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — ви 
; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице  
вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу  
ђите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га глед 
 био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се пока 
миља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једа 
о лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћ 
p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Нај 
ан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да ј 
пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са дру 
о је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног 
 старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — прого 
ино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се 
 изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, 
кивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! прог 
сиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповед 
 снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„ 
 после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, 
о год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу каза 
 си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му  
</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Х 
ти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га 
/p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши г 
ренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта ј 
у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг. 
...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи 
 Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малод 
рага Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа 
о двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то. 
ледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати 
 страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово 
 пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Н 
хом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као 
мо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би би 
 љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је  
у? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта 
а лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на ос 
онесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере сво 
 смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платиш 
о пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена мл 
ја се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће 
 легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти  
и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онд 
акве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека с 
<p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалос 
дврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља  
рица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала 
м те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте б 
 сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко у 
рен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беш 
еке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p> 
 осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у  
но гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан ка 
 хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве пр 
ио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога веч 
} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљ 
мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељ 
 нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, за 
ече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! ре 
ити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна  
мири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала ј 
де онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже с 
д неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак узда 
 и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Сто 
арца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром  
оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бо 
ше га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: 
удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све ка 
кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође 
пазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбо 
 њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци 
ље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p 
е котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, 
 ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једана 
, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као  
и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: п 
 свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио 
ој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека см 
 заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од пи 
о најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатељ 
могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се бр 
нствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад  
p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади  
н.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жу 
 се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним  
 гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио  
зу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширо 
шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци 
е блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси 
ало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као  
уна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уг 
на...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S}  
 могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шест 
 насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S}  
вао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед  
раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе л 
о Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено по 
готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно. 
ео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде д 
рној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као среб 
бци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до дв 
и при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, 
0000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате 
а Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе  
грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, а 
/> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо 
 скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149"  
а твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј  
исам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био п 
 цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива  
рода беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а  
а, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, 
у да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На  
 и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, ко 
е, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвог 
p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужа 
е бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жер 
наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цур 
ника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допр 
и...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су 
ко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.< 
 сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му п 
/p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што ж 
и дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>М 
! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући. 
више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као д 
ного допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лека 
као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше  
јни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S 
ело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а  
и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен  
> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад  
 и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког 
во пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотон 
ажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестамена 
ђивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због о 
 убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова убл 
м чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих 
пи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одгов 
јаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало ча 
/p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по 
е би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или ш 
в отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац о 
Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бр 
азговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља  
е бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</ 
 сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се  
у да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасн 
ан друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко  
 је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> 
— одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко!  
кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљ 
 је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли  
ан уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и ка 
рбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега само 
еком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвен 
рестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се 
певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ос 
дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мр 
 у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу 
— Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог п 
е веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у вој 
е и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све 
и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој  
јури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</ 
 Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред за 
ранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још она 
а друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело 
ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао ис 
зусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв  
и на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.< 
ц? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади једа 
Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говори 
 становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је 
па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га  
Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је. 
ао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, б 
ка једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стр 
Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био д 
 убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим —  
а ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и  
Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код 
 а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе,  
шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Бо 
ра Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дош 
еверити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору 
једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад с 
гло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо о 
41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због 
је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упу 
 Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега 
д.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догоди 
кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> 
 Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже н 
ико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> 
о му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после 
на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздр 
о мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као 
и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, при 
каза на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи  
ањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника 
а као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засве 
даше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста там 
 да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пиј 
и који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли не 
здахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си 
ено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућ 
по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — п 
пет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и пој 
шти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, ко 
 <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Ник 
хвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као 
че гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те н 
бро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угину 
ко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} 
д верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну  
овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабл 
живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце  
ва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсм 
 Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако 
лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у 
творена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разгова 
 манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као  
Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове 
Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат чи 
цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се сл 
д умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли. 
Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и  
ко је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бог 
ну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Доб 
смејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим г 
заху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} 
проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, ко 
>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — вик 
тело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему  
свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу 
ога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран  
кане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му 
 марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху ка 
 сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни је 
ке речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле!  
ори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега  
и крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за р 
очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило 
} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на не 
ледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближ 
га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полете 
едан осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћ 
 упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се 
па звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехоти 
тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти М 
шао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да ј 
се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p 
т као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам ци 
д честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S 
/p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас 
јатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатк 
аме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојан 
 —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опра 
ва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напр 
у допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да ј 
 n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред с 
 Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом 
авао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пр 
аљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p 
ао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао. 
еколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корак 
на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, ко 
ну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и 
иметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„ 
едан други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је 
е до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дв 
 је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај х 
још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле 
у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — 
в!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов от 
рости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког ст 
к овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и но 
, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучи 
...“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> < 
 лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовс 
 сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велик 
тије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и понов 
анде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вер 
е!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или в 
природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад  
заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, кад 
p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двад 
 видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима 
ошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразбори 
 очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једног 
<p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене ре 
вршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кућ 
 а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за ма 
а му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{ 
ком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори 
олико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p>  
pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одгово 
очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p>  
сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„ 
е газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића. 
метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био 
као узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док 
p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи 
i>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га  
осле по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури. 
олетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да 
ала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p> 
вали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкоди 
 по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у к 
аху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах 
ра, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго п 
утно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. 
о или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„За 
а је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога 
ћам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.< 
>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врл 
о прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође к 
ави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да 
 неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесн 
у је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Т 
ком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега 
ље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, н 
равају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S 
 урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борб 
обоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени 
о куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види м 
ој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, 
ко знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p>  
д свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му 
а Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега 
не реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у 
ом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p>  
д њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, ј 
ст и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chap 
и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху 
 n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имањ 
{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65 
, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио  
остигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у с 
ивота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет  
колу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како  
ним грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је та 
беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше 
 сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb 
 прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре  
ћићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Б 
избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пр 
им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико приход 
ладаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује,  
а својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па  
иповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" />  
ј дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радиво 
 одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љуба 
а умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, б 
што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет вид 
жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне ми 
требио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан 
епања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толк 
икну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар  
рете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком ви 
аду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Б 
е драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном слас 
па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана 
већи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку н 
 други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не 
ио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <p 
, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Д 
а посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста 
воје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према 
 поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и 
ти; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у 
о у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна,  
потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву  
е двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телес 
ек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из кру 
угу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове ре 
 болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и с 
ухом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за 
арила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Бож 
ранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и 
е време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 го 
 да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје при 
њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа  
веком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“< 
ети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња  
 одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лиц 
м хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван с 
 крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — г 
жем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет д 
ће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне 
 уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше  
 остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт  
о што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколи 
ца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једв 
 неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се вра 
речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јов 
прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар п 
ак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и  
 носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{ 
е утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Б 
ју.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрч 
ази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене б 
ров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи  
акуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком 
ен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром зајед 
а је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је к 
дно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натушти 
рио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пат 
староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Но 
инчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, З 
Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и ра 
на и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве  
је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести 
 Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењак 
та, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима  
..“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало но 
ашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе к 
7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{ 
њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, 
оше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном ру 
> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод обра 
е хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} 
ше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени ст 
склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави 
а спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Х 
ис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} 
Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево  
изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>З 
 викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане!  
.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„С 
 вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме  
p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђа 
је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чин 
 <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад  
у доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђ 
</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочет 
иво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипа 
ког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, к 
 каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише  
посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико виш 
ој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну  
с.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није на 
е озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и  
, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p 
и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих 
у подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи 
стати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна та 
/head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу ос 
махне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од б 
<p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прел 
ћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ћ 
у.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи. 
пао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао 
 <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито п 
гао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p>  
ти зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} 
ако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се нај 
рео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шк 
 пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше 
га оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто  
 <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког разми 
рстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако  
Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта ј 
родошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо  
кој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечер 
а једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћ 
ј угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо 
о своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то  
обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста  
тупити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена д 
 што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају св 
рати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! по 
око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне  
нпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има  
је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и  
амен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгу 
е осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{ 
 пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито зап 
лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и ј 
, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, 
на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га  
ут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу  
о вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће би 
рао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе с 
те лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни  
а; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а чит 
ост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и  
лош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тра 
реди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини 
 сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него  
{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и не 
ли смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, 
е на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, 
ни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ниш 
да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса  
„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов —  
еде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па  
ављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори.  
тврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.< 
адоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међути 
е, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} 
боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весел 
 врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извин 
> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком  
а, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> < 
о сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толи 
оз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, сле 
има уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој ј 
је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна  
тао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац 
ло на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мр 
та у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака 
ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити  
фани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пе 
цеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, 
 <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдеко 
стира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће 
</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица д 
мо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а  
 “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња  
мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац 
ено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност пр 
уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати 
 издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светло 
ке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста ј 
азак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљ 
 зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је  
акшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну стар 
ко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике  
нду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не г 
ле четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко 
еном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као у 
{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити арен 
. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбун 
а Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што ж 
Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Прек 
ч и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мен 
е, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчин 
највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну рук 
е све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа тв 
д видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, г 
астане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио д 
} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи госп 
 књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима 
дару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“ 
лија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не 
кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S}  
ам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо г 
лата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад  
да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом 
 најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</ 
 све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то х 
 па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после 
теван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Ме 
о дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрв 
 се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, иза 
<p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p>  
тац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се  
 кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да о 
пет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да  
ога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, 
го шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори 
 овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је н 
шли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лек 
не собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити велик 
гне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — 
тра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је к 
о слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући 
о другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав. 
агрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној с 
видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! 
оце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а кр 
о се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј  
сника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо  
 покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{ 
ори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознати 
атраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му... 
ки, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када 
ођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег ра 
<p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју  
о живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени 
 одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред с 
рану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њ 
етљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао  
у у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није г 
и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, 
естало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уск 
је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвор 
 чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да та 
а се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осе 
еље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас 
 тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му пр 
— рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства 
а као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> < 
них као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се,  
 дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p 
 га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал 
 и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња  
часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињен 
 одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца,  
 сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, нала 
грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи. 
? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га 
 сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</ 
Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и ј 
ћеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је 
р је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да 
атили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе. 
данпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</ 
 сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наиш 
в од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него д 
.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p> 
спричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдм 
ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тр 
е ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p> 
 родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. —  
лести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лека 
о је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву неср 
а драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, 
а у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="1 
и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу 
игао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упро 
је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после о 
зи.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мој 
пали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао п 
 и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих 
Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг,  
ознали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене оч 
м <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, ка 
 од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p>  
отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p> 
едној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га 
гне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па п 
p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за  
вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не мог 
 и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> ник 
авила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зач 
оћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. н 
н удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да 
и Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак преле 
аности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава х 
а и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем 
а је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад ј 
и знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди 
хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута 
председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојниц 
ље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред  
 мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{ 
 даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Г 
дина пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, у 
оје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како  
стало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и 
 му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити мож 
Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њег 
вом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да 
екнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима  
 упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута 
ом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— 
и. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се 
мам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb 
ајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, с 
и ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старог 
ора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S}  
иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бран 
/p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је 
кота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно  
ти са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени 
и је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! ци 
 гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увер 
у и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу нек 
аш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — 
воје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима  
лица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице узд 
тари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје  
p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда 
ац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и  
овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле,  
тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речим 
 <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћу 
а господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од ово 
„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео 
им изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Због 
} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Стар 
не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали с 
опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалим 
нковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и 
е га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и с 
 који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп  
скочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још 
 заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Сто 
д миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота 
ла неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба бож 
них падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се за 
бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Ра 
ну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху п 
е тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео  
 с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да ни 
а — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p> 
војој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено 
ћао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па 
 слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слу 
ао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаш 
ети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрен 
 нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> 
еше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди 
њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше 
еш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се пак 
ва пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид 
м кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у  
 песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд 
, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око 
p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи  
! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем не 
оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од соб 
 твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и 
смо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао  
рински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету,  
 човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но н 
смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, 
јом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаме 
већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p> 
ово тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је ина 
 кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S}  
хнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широк 
куда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте  
, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи и 
 богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</ 
а овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није од 
етање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, он 
и и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео  
тане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани п 
Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад у 
 дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио  
ш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ић 
к на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем 
ела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка  
ао да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће 
им.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сум 
 онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелин 
раби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар  
 такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ће 
 хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, 
хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла  
старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и тво 
нуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу к 
 стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умир 
— поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти зна 
 страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p 
 у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан тако 
оћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи 
што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне др 
срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на 
<pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стиша 
 жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ 
ога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа б 
м јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тиши 
оје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да  
д из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и 
.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p 
лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и прос 
адна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по м 
ел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса 
..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви с 
тојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он  
ца, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху —  
ју и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно  
 немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве 
Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S}  
ла моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева,  
агрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Ч 
ти све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су  
еше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху. 
о о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се ос 
го јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавите 
p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро дев 
окварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се 
 црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је бла 
 кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Ником 
а! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео  
ече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p 
>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад сти 
"5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околин 
 продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг с 
 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је река 
ећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — из 
 запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Сто 
тлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који 
<p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се 
p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов о 
 наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој у 
ењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде д 
д „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На 
аграду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио н 
а. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам 
е указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, нег 
очаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и  
оје је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} К 
 видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац 
а саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво пре 
се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{ 
ле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам 
 Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоб 
Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац  
у све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадош 
p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те ник 
“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мрг 
ер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом 
и јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и  
омишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао ј 
ен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчи 
 Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још ниј 
штен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана про 
им гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог с 
у позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенц 
вог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше л 
 сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спров 
 је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорга 
ter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S}  
тупи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натра 
ајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на њ 
оказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића,  
’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке  
ојима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога 
>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком  
{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} О 
ргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим  
 пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Позн 
о палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупа 
ра да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави нов 
ђе напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гур 
 је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад  
ног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака  
 летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку 
 и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сики 
 стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога  
 ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Сто 
 чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час ру 
не Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао 
 <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће  
икати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ход 
 викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на кој 
 и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо ј 
ло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га 
 n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити д 
салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! 
ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Ј 
ла је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — п 
о!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се ј 
а да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро 
>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај. 
се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соб 
та, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плаках 
оју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли. 
роговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осве 
рај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Им 
аји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са жен 
 Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао с 
ао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у так 
о до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, о 
ени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролете 
ку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је 
укругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко про 
 Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у послед 
и, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, о 
ослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „ 
ељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би зна 
доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје за 
ад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му 
кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сум 
је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да 
ио и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тер 
.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и 
?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред д 
ојаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и так 
пазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у гр 
од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором о 
 би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </ 
о! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупн 
а као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила как 
ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па а 
г да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам  
че да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, 
 <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај  
ом и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а оп 
 да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши заго 
је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зау 
ожемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па не 
суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>С 
левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега 
 већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењак 
волела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао  
о не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце 
ити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока д 
аба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је ње 
> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си 
ђење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у је 
е се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а 
тио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кико 
ој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се зам 
 замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо ук 
 олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је че 
head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од 
ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера  
у као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у 
а преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме уда 
ића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљ 
и није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом  
_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и о 
ак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило,  
, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили 
а му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да  
 наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута 
е славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S}  
Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, 
е се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу 
ац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и  
е и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако  
нко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади с 
"chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш 
> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бра 
и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам 
, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} 
ледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као  
 из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, кој 
ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као д 
 село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S 
да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те по 
име и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао с 
показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осм 
 иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље 
... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим  
</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи раз 
јног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као  
 размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако до 
риметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прен 
е у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв след 
.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег с 
што ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, 
тале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, кој 
 насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. 
у на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што  
е бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђ 
исне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, кој 
преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, с 
нај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула  
 упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до о 
 сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очар 
ј се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као дана 
е часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> < 
о и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути 
за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одје 
 и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громо 
боко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Ј 
да узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер с 
ранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде  
 је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да м 
{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра 
 n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви,  
ања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а ст 
ок смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде 
 лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед  
 био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не г 
евин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човек 
чено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запи 
уморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одг 
ористи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас м 
во не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немо 
веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни ч 
25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара  
од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била -  
и.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли  
у.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох с 
ићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ло 
поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, 
зговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори т 
аве дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„По 
а брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори 
> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те 
тка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто,  
"154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само  
сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмук 
ледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а с 
p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана до 
судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори гро 
Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За са 
.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола че 
Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће дост 
</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p 
</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стој 
ко се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га пр 
 подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p> 
обудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је не 
 овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године 
“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — реч 
ам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво 
>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али 
мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је назд 
.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> 
ше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поч 
менула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухват 
аустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бак 
дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто 
, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година  
е? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти с 
„Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p 
>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој 
на, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„С 
е, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита  
 дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p> 
ачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и  
 ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb  
</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Де 
...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> 
је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те  
</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није  
, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село д 
аде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја 
гутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући  
о и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао 
 кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и г 
а.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико го 
знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне једа 
ц укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршен 
оп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне 
днегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио  
дук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирн 
и — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја. 
 му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу 
Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види 
иста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, 
ца, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено ст 
презно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и сил 
веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут де 
дивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а о 
гнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише 
ља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог 
 очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати 
шу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њег 
p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! в 
нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда  
а се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не  
ик оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други д 
а грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и с 
ањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда 
S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где обо 
је се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S 
ђу старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш мате 
чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и  
 и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја  
ишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид.. 
<p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја с 
и стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{ 
ојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p 
илука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и сч 
тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну та 
брост улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су 
у не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи д 
одиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи м 
Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погину 
исак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она 
дар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да  
штву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна дево 
 стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„ 
рође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</ 
рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитељ 
!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.< 
ене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си 
риче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„ 
>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га ра 
коро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„С 
амена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад поло 
екса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш н 
p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био 
 као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n 
ти — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац из 
 “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оц 
ер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба  
азу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња к 
 рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца 
Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“  
какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикн 
грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и с 
аједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови м 
је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ  
икну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и  
! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућут 
ићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове 
се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.< 
нпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„ 
д први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам 
ван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Пре 
ло да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.< 
 господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што најв 
о целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} Т 
хне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Ов 
ва весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„ 
 се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала п 
6" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу 
вио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе 
 да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапи 
икну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хте 
викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се гр 
кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам го 
S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра 
љда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</ 
 да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и са 
 пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, о 
p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога бра 
 је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи н 
 кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин 
, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у 
мути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разуме 
јим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо 
ћи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности  
дања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећ 
 у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видил 
изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер  
ошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда да 
 пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се ка 
ц читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један в 
не речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Ве 
е снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој пог 
S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила 
дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му с 
лити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну у 
купан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страш 
ветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега,  
Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком прек 
ђаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да 
о се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и г 
 му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га  
нпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{ 
 га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појм 
а упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства  
.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{ 
еђе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, ко 
је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво. 
...</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад 
 ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгл 
олико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио ис 
арац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он 
мер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи... 
 бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак С 
на је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а  
стом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод см 
 псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чин 
 на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука ј 
вадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропо 
 се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише 
Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде с 
ба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би  
ут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и упра 
 бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољ 
ивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се з 
о за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се се 
те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити 
 у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благосло 
неше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко 
 и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мој 
ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си х 
ан молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем 
 је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p> 
и и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој дож 
а морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорук 
еља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче 
 кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеван 
 но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јо 
познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате гд 
, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где 
а зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што  
ега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац  
це, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да  
 у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне С 
да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако прем 
ременом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав п 
 варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... как 
севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара 
 староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело 
о сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати 
а је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он 
и — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стоја 
кога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што 
 Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера ус 
му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић  
т амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед 
у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„ 
о увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти 
која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије 
едне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из 
м богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зре 
тојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="9 
жидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p 
>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Нек 
 викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викн 
онуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега 
у притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне  
е радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто 
а од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога власт 
> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге  
аран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе  
о га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу  
икове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по ког 
а руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем  
бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој  
доше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бра 
ад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из 
риш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми с 
 у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али 
га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печени 
раше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гла 
"6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по 
аље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек 
{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуш 
жише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви прет 
та га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао п 
</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p> 
ватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час 
 чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто ода 
у дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху  
ора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору 
тио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је 
од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини. 
ури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S}  
лак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другари 
 варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче,  
и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаш 
не није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново < 
Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шу 
тли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога 
образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Ст 
о се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро в 
 пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је  
сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче 
сту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавд 
може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је  
ечи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима 
тила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пу 
ше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — реч 
> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стој 
/p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је позна 
ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас 
 да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син  
и два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде 
и — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и  
усти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p 
 налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па 
та од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње 
Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се ш 
се му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се о 
да и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се  
о вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек по 
окојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога 
оворимо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и зап 
акав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на нек 
остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соб 
.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као 
, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „веч 
у наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шу 
 је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, ниса 
p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој 
 нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Сав 
 пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула  
 „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог  
> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на њ 
ди као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> 
укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у сам 
ашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад  
акосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Х 
за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста 
 час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се ли 
ћи му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, за 
 Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је  
вица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није мо 
да — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо лов 
вер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и  
 <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес  
 нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао 
та тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{ 
 пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају,  
S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспет 
ргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза п 
 друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседи 
 и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што 
ави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му 
озови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет  
вом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>М 
ека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпу 
знаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја 
 угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и 
 сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао  
н и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку стара 
ланина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбо 
м одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би  
тим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога.. 
ени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као  
да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бр 
њем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који се 
могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, о 
рзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њего 
: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да  
их разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина  
 на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило 
један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S}  
година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше стар 
и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он 
тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p>  
ај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Б 
 пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу 
анко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је  
мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом 
или мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збого 
отов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да т 
> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и раста 
х! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора 
е дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> < 
 могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> 
сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>П 
ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се свет 
ођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бран 
дседник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:< 
лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неве 
оворити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бит 
ишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S 
е што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се  
је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„Т 
 осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је 
наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за те 
д мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се 
Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> < 
анко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај бо 
еговога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам ј 
нао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата 
 колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, к 
 још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше 
ћеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почел 
</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као канди 
ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољ 
се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде 
 рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — об 
 глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храст 
ездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пре 
>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p 
ну.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чу 
„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> 
„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се  
 са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> < 
товог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је 
ад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати д 
онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" />  
екну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исм 
се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и та 
а Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одп 
 твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да с 
а.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну 
вади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Б 
сподару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псет 
 као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, 
урила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цел 
се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, 
ва жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S}  
овори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум. 
се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ј 
е су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ћ 
 <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он н 
идео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорн 
је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде п 
> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још један 
уне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка  
а мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мр 
тао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње  
а ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p 
ди.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као 
 подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спров 
</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује  
о живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога с 
чи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да ра 
шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте д 
тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се т 
ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем  
овима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површи 
 се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше 
а који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у 
и одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са сл 
ају разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болн 
/> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! на 
 <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за 
те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледај 
.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар 
ат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да к 
вечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се у 
! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га 
 решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим 
то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> 
 шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да 
<p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправ 
при вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше  
што учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо дост 
 Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута 
 које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бра 
.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јак 
роз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш  
ранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо. 
астелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови м 
а и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш так 
дали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после 
</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше 
е!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог 
ице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег с 
здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише  
, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па заш 
му.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почн 
кочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљк 
тоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа л 
ад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здра 
лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио  
 Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студ 
еприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а ова 
 господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац,  
е по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запи 
ластелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке  
ца си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово у 
море и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који 
по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора 
, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута  
гледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. 
="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посма 
 као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на  
 свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови  
е се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда 
ом покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S}  
ји је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румен 
аласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне проп 
 сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза 
ква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим  
> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је ше 
анпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корица 
 је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор. 
..“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Ха 
 изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз г 
деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он ј 
е и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као 
о још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром?  
дим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ 
под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече 
ако ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга 
рст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога 
, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ 
рчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекар 
о су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то 
није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су к 
кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с 
тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побег 
м.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме чи 
у голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да м 
знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој ко 
мање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини пл 
у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суро 
м пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц 
Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор,  
о.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 
 ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у су 
 од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало  
n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох 
ни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се д 
р се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде 
{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, 
нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи... 
и и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у 
но је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га 
овека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да 
 за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благ 
арац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је и 
они да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме  
ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платит 
истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превук 
о, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час  
се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се 
 лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ни 
вао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„О 
ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и нас 
диже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Ал 
ински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до мале 
ог се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> < 
о ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{ 
} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика 
чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силови 
чи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S}  
помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата о 
указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{ 
Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је ба 
ила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знал 
и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чаш 
"SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне  
ан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко 
рат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усам 
ити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властел 
 је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Зап 
"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору власте 
 убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца де 
окајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, ка 
и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи 
 је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љуба 
к.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несто 
 они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће треб 
еки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у слу 
ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чут 
о да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама  
S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја  
звади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно 
 и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да с 
се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то  
зове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на д 
мо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и  
рац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило  
ћи, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи 
га јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих 
 покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Сто 
 спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p> 
ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предл 
ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S}  
остојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте пошт 
жидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зор 
ај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића 
е задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p 
озна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кр 
.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачен 
а још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? к 
узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себ 
 сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти н 
ен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долази 
 која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S}  
 неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Ј 
но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали,  
јатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна  
е убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне ваш 
ојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у  
му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали с 
те ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна  
 тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави 
 кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражил 
та код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несре 
ш мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ е 
ло у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов  
хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S 
 више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна м 
у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко кр 
еди на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртвац 
а га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n 
а рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби 
ги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора 
ећ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, и 
ели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> д 
ао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље ка 
бине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан 
утни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радиво 
млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојниц 
давде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти 
е би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S}  
лекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис ја 
 њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко 
е затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остан 
ном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности,  
Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изн 
ад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Сто 
е сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</ 
 да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко 
сиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као 
о хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде г 
о је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч 
није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије как 
заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p 
ита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на  
ше. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — р 
рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као  
 зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје  
е — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом лип 
а га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу рук 
 n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну  
уд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само 
ртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p 
г прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са ваш 
колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он 
, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке 
епрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот. 
 <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити,  
о, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{ 
ше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бој 
е за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао 
и остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Г 
 украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору  
егов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, д 
ога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад 
у се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, н 
му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца 
опада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му б 
.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако мог 
отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да  
био; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи ил 
жију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шт 
ча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, к 
и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао дока 
 да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам 
ам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место ле 
 опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p 
 грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обе 
иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није 
Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слуш 
ад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! 
тац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут  
ши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотис 
ојих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n 
 очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане м 
ти неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим г 
 Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S 
и је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем д 
и синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова т 
а видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и  
p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко цр 
чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — у 
н. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се пом 
ови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој  
икну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити 
> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умреће 
{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад 
Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њ 
рата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина 
 и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n= 
то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p> 
 да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и за 
вреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој си 
 вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле ве 
ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни глас 
 и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звездан 
о! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насм 
онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, 
 залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш 
 је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком п 
грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице тв 
 гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звањ 
у Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним ж 
 скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} 
уда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан ни 
<p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши вер 
 чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте м 
а.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Б 
вамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва ч 
дости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао д 
 стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него дан 
...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тр 
 глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S}  
е као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога  
„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... те 
н сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су нес 
 доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? пита 
 дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спомен 
, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се с 
Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више  
ни, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав з 
</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пр 
и.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној л 
 зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући с 
 никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погл 
</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе об 
м понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме ка 
ам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила леп 
 побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као уб 
рома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> < 
та оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју б 
ли врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као но 
„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с  
 <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде  
 старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није  
ожидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изг 
ти напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрл 
авада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао  
на гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било да 
есвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зори 
заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицаје 
ио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна  
 није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана ка 
 речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер 
сти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели  
није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морал 
ред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и  
{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ће 
о тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајно 
ега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га  
ану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, с 
 и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> < 
ји је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранк 
>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, о 
ега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен. 
стали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им  
о не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и об 
о.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саони 
</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бр 
 сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту ни 
ир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погле 
ада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани пове 
јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна  
ек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио  
 са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је чест 
чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" 
у па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би О 
етку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац  
Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога муж 
 Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> 
 украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Д 
је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</ 
сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још ј 
исам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, 
 на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколи 
у задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова  
на!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону н 
 налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти  
а говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђос 
</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у  
аве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, п 
и да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше 
обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не б 
 јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Од 
ац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате р 
ал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћ 
мо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би мога 
е упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога 
пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и  
анко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница  
где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb 
ровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико прист 
бом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који 
дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни  
 језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у мест 
речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њи 
оглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћ 
нога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се ч 
} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну 
задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше ка 
и месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрач 
се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „доб 
евој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у уст 
“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се 
S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботим 
вори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брд 
едати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који  
>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш  
амргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p>  
гледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог нем 
p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види 
мен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb  
! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше з 
о; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га с 
јак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који 
д нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу  
рао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време 
дахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу. 
рогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p 
сам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам  
</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколи 
вори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бран 
њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла ба 
у те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да  
етим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше 
е био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{ 
утака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено 
а сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“  
 појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и т 
ле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ ли 
сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва 
, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико  
 га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по гл 
p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{ 
p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb 
нац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство наврш 
се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плаш 
е и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поган 
едим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја с 
ила кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукн 
ранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби 
едње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага ис 
p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим  
бореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n=" 
рно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} 
а положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml 
ање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на  
ма вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку  
оваца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би п 
>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у  
н становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата 
 седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> < 
теде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо  
<p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети 
p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам н 
 рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали 
 неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од с 
тицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! за 
 у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Д 
којнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p>  
ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Дед 
рзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек  
, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо 
етних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
анашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи 
, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам  
 забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у т 
ђете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи  
 и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, 
скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и тво 
ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да с 
но се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као  
ни воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S 
указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабл 
 Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија ста 
 знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју н 
/p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пут 
 као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} М 
 него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао с 
те.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багр 
ше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне п 
ом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живот 
га стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Ст 
одитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, кој 
 спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјур 
ном па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Св 
ни тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у тра 
 перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и упла 
е од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћ 
када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у вар 
пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата ши 
дине и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ 
а урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхт 
 и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке з 
то неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горњ 
им очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благ 
ри.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји  
ио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — в 
дној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, 
искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, ка 
га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као  
растос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путев 
ровели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том  
и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" x 
једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде  
Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" 
век, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам 
ладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кућ 
тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађа 
и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху  
ао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опро 
ело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, кр 
осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планин 
упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама 
у трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Коли 
 мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, о 
се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са к 
 идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих уда 
ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га 
ш боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се вес 
н коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта 
 оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Оч 
липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој  
/p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Б 
о на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам  
це тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико нећ 
ко куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n=" 
ниту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...< 
/p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу 
о. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестамен 
у драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> < 
рши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седе 
 искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га п 
сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном  
о је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је  
е љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једн 
ам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да пр 
стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„О 
ео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније,  
дновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне рук 
ди и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш  
„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме от 
лазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто  
еби.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћ 
и на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело м 
 ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Н 
их наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружич 
 воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица  
ем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу 
викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном стра 
астио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше н 
ео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је  
а и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху 
 Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори бо 
сиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напор 
лно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном дево 
 се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да  
јници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху з 
ојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорел 
адржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двор 
 љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сак 
да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да с 
у, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа 
почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети 
арцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин  
е но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равн 
рског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод 
ке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на на 
г ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неко 
драви их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео. 
 Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео д 
е врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n= 
му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да в 
 неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без 
о сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на пре 
 заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Б 
 поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — прогов 
дмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеос 
олео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164 
, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађе 
 n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код  
ра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био 
о она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен 
 јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевић 
, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је,  
опадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђа 
ао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђ 
 је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубок 
 послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чове 
а <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближи 
а ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио с 
} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, 
ска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Има 
S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не  
рив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио стран 
у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодил 
ргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спреми 
 покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем 
у у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов  
н је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коњ 
 <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше  
ахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крај 
ог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљан 
{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му  
уку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице 
за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за н 
ине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаш 
а стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осм 
густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена м 
 <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо 
ме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и нео 
сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин 
омислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и с 
n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> 
 тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упр 
, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце,  
еза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам  
 су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p>  
ао мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре 
је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{ 
а извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац не 
обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац иско 
на Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p 
ња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окоре 
а свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и не 
 хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез 
собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, ко 
вану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само  
ника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, дол 
е ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба 
ви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи 
 дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко 
 светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто на 
шао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном г 
о је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, ко 
тали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће 
а неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и  
Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник 
о бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад с 
би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја  
ст, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и туг 
ци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај ј 
 се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство 
о да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да  
о да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до г 
е ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па 
акове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добр 
не ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам 
 награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алек 
 ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>Н 
приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пр 
орам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури и 
а то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</ 
 и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — С 
 крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још  
S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну 
сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребле 
е.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет го 
им гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не 
е!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом го 
 да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп 
пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је ц 
е о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се  
а даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме  
убио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провла 
 пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„ 
сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка ј 
е ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој пре 
су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и 
Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се н 
{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако 
ори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као  
а уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кл 
воре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> 
 Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је н 
ка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити,  
 само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо је 
амо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — до 
 села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ј 
е свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је д 
 „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} 
и бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="ch 
 гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натра 
не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши стран 
, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуш 
ехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љу 
ле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд ко 
ам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично ос 
у џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрв 
м крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „лова 
3" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио 
 Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ло 
ћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им 
ље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече М 
и овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле 
ове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце с 
ра суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је 
е мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у вар 
се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се  
бешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p 
 заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу 
богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин 
амцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведр 
ниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изглед 
апред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка ск 
убопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да  
х у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљи 
 јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> < 
осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо 
ави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гле 
кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде  
} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како ј 
ди.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И С 
плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S}  
>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи. 
ле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по око 
па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете 
је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се  
рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p 
{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за  
 Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био 
ти..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар с 
<pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chap 
па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито 
о их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чува 
очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Х 
едо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — од 
 страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, 
ли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Изв 
ло даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p> 
ва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као пома 
одругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> 
то трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропо 
утим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ћ 
.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и  
е да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не С 
га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се  
аш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да пр 
бро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховањ 
оп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић  
е стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што д 
њем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет  
стати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити,  
 рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да с 
во и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет  
она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени ст 
ром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкива 
</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па изва 
к наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он 
а да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне но 
а вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у м 
 старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама злик 
 прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се ок 
ш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот  
оћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стоја 
p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико мин 
пчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да 
за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па 
b n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао чит 
 брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ 
воја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази 
која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом 
>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! 
.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта 
о беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ 
ни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по з 
е му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињ 
з.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чу 
 у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих. 
дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мо 
че — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац  
p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и ве 
друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? 
о заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао  
лну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу  
о, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад 
а укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче —  
Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био б 
} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми зн 
 тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, 
ком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и к 
ти.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима сада 
а као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово пл 
ашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у  
ио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ј 
<p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — 
ао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} 
оже замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљк 
већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И так 
ије — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, 
{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се р 
ом зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном б 
и глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину изв 
познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње  
ад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подави 
овлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечиј 
а као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна ку 
Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, 
уба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је г 
на, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застад 
 у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца. 
Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из по 
огодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морад 
е га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља,  
сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се у 
, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „ 
ањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се де 
ре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не  
усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало  
лесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p>  
е од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори х 
ем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговар 
ивети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоњ 
 као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препреден 
пут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораш 
ознајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ 
па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче ка 
, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јеца 
страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг н 
ога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвес 
г загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред соб 
ну.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тиг 
е поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био з 
 брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S}  
 <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себ 
} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељ 
гледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано п 
пштинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, 
 на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попа 
оје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да ви 
е се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако  
 људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње 
адо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна 
ом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или о 
м стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака 
зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> < 
но овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се најед 
изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавд 
у нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„ 
се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то  
едне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошк 
азиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ 
м криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у  
! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо с 
онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беш 
т сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га  
бом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме  
е обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам  
морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састат 
<p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе. 
ко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамен 
ешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на  
опло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше к 
...“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћут 
осиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет  
о воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> 
могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешава 
 свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као ув 
ужи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пруж 
ла вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоћ 
 нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љуб 
</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема 
пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражи 
у — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на др 
 <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стри 
ога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, н 
ац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мир 
 сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој 
тојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се  
 и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу 
е до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходни 
ног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и 
у отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљ 
ње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корац 
та, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу  
а једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц доче 
авирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p> 
 нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који ј 
 пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком  
ивена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Виш 
замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено 
убављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само 
и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута  
а столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља 
о су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од гу 
 упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као  
јанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну 
се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа  
ан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца 
 самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну 
и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти  
ић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин  
Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и ле 
мињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наст 
ена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је 
наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порум 
 њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим г 
 село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размак 
у машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић  
ао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче под 
риповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да  
 прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по 
, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" 
сплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа к 
 за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n= 
 се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — 
 спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем н 
а, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече  
S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не и 
 брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тел 
 клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> < 
се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кр 
 са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа в 
тро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретн 
а малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишин 
мо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, е 
вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје млад 
а ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, а 
мо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма  
> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се  
<p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S}  
 ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудови 
онимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разг 
> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него 
ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мр 
 занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут н 
е ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницим 
лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одг 
д бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није зн 
.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„Т 
ко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али 
рчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — прогово 
асном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растан 
амо што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићи 
 И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и 
еме.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило  
>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — ре 
асмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата  
се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку ка 
ам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи н 
н благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело  
жидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио 
ло, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти о 
два се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стр 
</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо 
гуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се ов 
је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповед 
као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени с 
та сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је  
} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са ч 
ично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на ст 
се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој 
као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане. 
 је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га за 
} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима 
 отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу  
заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто с 
Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами  
зима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш с 
аље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу  
pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му им 
 завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса 
е тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже гл 
 па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилич 
ј намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно,  
<p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило пис 
еран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Прек 
..“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жб 
левету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му с 
орачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња 
е мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се  
 у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p 
можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са ориги 
љка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да  
тра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небо 
 као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не раз 
ећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави и 
ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</ 
>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам прав 
а један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викн 
бе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима к 
ка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту за 
цеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо  
вати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невин 
 — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија  
бма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који 
тао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанп 
земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свад 
еднога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави з 
 и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озб 
 једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</ 
цу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се в 
уго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што б 
лица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћ 
да.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.< 
 савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати сам 
богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у не 
де на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском ме 
 слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“ 
 догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу 
 а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напољ 
му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док с 
 седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бог 
, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде  
 пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући  
 у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено  
зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисл 
аци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није  
и. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну зем 
и јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па 
трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несрет 
о — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти з 
де је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да  
 речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропниц 
да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату,  
 црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено  
ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан 
 певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко 
лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети  
ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу сво 
ад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведо 
ове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зор 
теде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави со 
ли ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из са 
да подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево  
оње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано 
незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} 
родано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам м 
је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p 
ута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме ује 
умњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти с 
да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који 
једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан. 
 језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињ 
Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, не 
у је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да 
..{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче 
едно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.< 
 викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, го 
ље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој п 
ишта дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} 
дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома 
и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења  
авља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код.. 
аже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко уп 
ом загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, св 
лом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Сто 
 Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! по 
му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—7 
S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз 
ориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто ниј 
ехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до пос 
7" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} К 
запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко.  
е бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и ч 
тићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га 
неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не 
азјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се т 
ро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да ј 
/p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руко 
 после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим сто 
угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мис 
кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови г 
а и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у ма 
криваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужев 
— рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, ка 
едне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p 
 далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други  
 спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p>  
у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село 
одне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазит 
ушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени!  
чи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене оч 
 га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе  
још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда прене 
исак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фу 
 и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта узд 
ан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи  
де на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађ 
д нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекс 
е по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху  
роговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу заг 
аца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чел 
Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом. 
о, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио не 
малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и 
 непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живо 
о да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, 
а нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисм 
е за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и п 
} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његов 
> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — 
есторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече стара 
 после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено к 
е стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио,  
лим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидар 
 потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на 
вицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челик 
а дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, заш 
то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослет 
иља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овам 
ио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, уве 
се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи 
 са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивот 
 из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац не 
по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње си 
аца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> 
не и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог 
е нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од кој 
..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо  
справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче 
 свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло п 
е чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару в 
тре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове к 
беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, к 
 његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, про 
рудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бл 
и могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах от 
сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само 
коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгле 
да је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбо 
веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младић 
b n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зо 
 од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</ 
ачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, п 
рмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар уб 
дња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> < 
иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у сл 
 у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да вра 
страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред со 
но се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S 
уд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатан 
пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку к 
угме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мр 
у.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — ре 
уд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи 
ислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.< 
.. да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци доп 
ајзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, 
а о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у  
као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну 
о да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> 
Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице у 
која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га кр 
> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво  
лу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, кој 
 занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах срет 
и.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а мо 
рац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога јез 
во <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом ра 
 спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, ни 
два могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, 
чима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, ко 
приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тав 
{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, ста 
смејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао ч 
 живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли  
ут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред јед 
минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унак 
снило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака н 
је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — реч 
итати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кр 
н је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро 
“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним п 
, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је —  
и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у  
арово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А  
уд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и млад 
S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудн 
 „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра 
и и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком 
ане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу 
е куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево  
овили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајка 
а била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стар 
 како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико д 
</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n 
скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну 
ати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад о 
та у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али  
 да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше зв 
 било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S 
 Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S}  
ком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име д 
 поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто вик 
ачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља 
анпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окр 
полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбо 
анко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салети 
руга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кол 
болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p 
 ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? зап 
ледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“< 
, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно друго 
 на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисн 
 хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. 
оло..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да 
и да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповеда 
 лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше 
ти.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред 
 и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну 
оји покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред нек 
је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси  
ај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у ч 
ушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под јед 
љка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и и 
радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли ј 
изу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џ 
p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му п 
 поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p> 
} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка. 
„тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је ост 
ао врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир  
ом гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам по 
 се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам јед 
о у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док г 
 се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају т 
ла: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже гла 
да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете т 
ај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеш 
нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти  
пут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне 
а.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени 
стати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло доб 
 чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из соб 
се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.< 
у у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора кој 
 да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опас 
ожу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд 
/p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ј 
ли се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без 
ња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљ 
о по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје 
дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи 
 ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и о 
е мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — ре 
ају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Сам 
као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђ 
зи кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? уп 
ија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац 
га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> < 
д оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишин 
 када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се кап 
шта се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац д 
, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — ре 
ине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам си 
 је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гр 
} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред 
уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћин 
реста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика,  
а, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена  
га, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одби 
е тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као  
свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за 
b n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра 
рочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне м 
а није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, преблед 
ојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мор 
још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма си 
 млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај м 
 заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекн 
не хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана после 
 се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све с 
 Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним 
ам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„З 
гледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звер 
м, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па  
 викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ  
о да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S 
 је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао 
е речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какв 
ао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и на 
као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма с 
ушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе!  
 који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жаго 
/p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојан 
„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! позна 
ом столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке 
</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче де 
ху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда,  
у на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну 
че Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година дос 
 сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад  
цима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно п 
 тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад сп 
ироки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакриј 
снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрште 
 зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен си 
адост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а  
ритисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле,  
та.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закон 
 Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На ври 
ар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има  
 тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта на 
 траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У 
рт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али ни 
шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише 
ног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се  
 се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло  
ј пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени 
иви! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно 
скрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталим 
>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве с 
бром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.< 
асности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и пакле 
је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је в 
ио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> < 
 још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из  
.</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S}  
е ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p 
споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш д 
ко пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“< 
 сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„ 
онешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи 
преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S 
а мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племе 
му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне:  
ћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом  
пет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сн 
им јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напољ 
че и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта 
ко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бле 
је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Б 
ближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево  
о ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засе 
их јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама у 
 и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.< 
 као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, 
иди свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као 
раг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, бац 
подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба 
а столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше по 
о на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и п 
о.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се  
ећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли  
ра.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа  
ник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио  
у своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоње 
иље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим п 
ак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је 
 више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделав 
 од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду 
о.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, и 
д дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби,  
и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је  
осподара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар пла 
де но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи тер 
 тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и зап 
усам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма 
етица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увук 
ој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу  
осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао,  
аш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насме 
ку собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме ре 
 гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </tex 
 мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бач 
аго лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник 
 <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ П 
десет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у  
е се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострук 
 дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти 
ене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан ј 
Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Ст 
ји су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скруше 
ше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћ 
љубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му  
м пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник 
а <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гл 
сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се кре 
њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних. 
ог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг 
ди су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се  
стан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је же 
 и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади госпо 
ничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учите 
њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!? 
S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је 
јест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи,  
 спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљен 
ла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна 
првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан  
но у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје  
јанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али са 
шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није  
на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен 
овори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да зн 
е и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да  
а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљ 
лазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нес 
обом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лага 
ао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, з 
</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже 
робије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели  
пуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли. 
је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јо 
„Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја  
вај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од 
а и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Т 
тео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одаг 
е напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, а 
е ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет. 
ајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и 
а сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега. 
.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако за 
и мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки уби 
а се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си д 
 тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и  
ружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„ 
ј велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на она 
остадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се про 
едај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораш 
{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше ј 
ио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S 
лед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пре 
..“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и ма 
вље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати с 
ђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га  
ворио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако вес 
у имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши М 
 ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи од 
ом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео  
ш усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече стара 
чи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам ос 
 пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опа 
образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и вик 
уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод  
 рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и кро 
тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси г 
ри руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> 
 у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога из 
{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету:  
бавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
вље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — за 
а, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сип 
њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше 
на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни  
и, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки св 
а то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</ 
убма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А д 
астане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани 
 своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра  
ио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари вл 
...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она 
.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледи 
ти: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и гр 
уца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан гос 
и знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад жен 
инули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојк 
нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p> 
 тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из к 
ни, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам с 
ако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већ 
..“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођ 
том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из  
данпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитиј 
 се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из 
че да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је закла 
 шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром 
 n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле 
пита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко,  
.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени  
лого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избави 
уги извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као 
p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема д 
туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и д 
арчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плака 
лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљи 
ше говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Б 
дао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда  
е Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благ 
рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајност 
акаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p 
ца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небро 
.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на јед 
а врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекн 
 горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва ч 
о.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не  
д је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</ 
бијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, по 
 спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у  
а погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> < 
 у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава по 
ату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило. 
 скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда  
е довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пр 
згуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранк 
{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насм 
сто...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених 
p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да  
них падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љу 
ајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, с 
еде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита  
 ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљ 
прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} За 
унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се 
лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув  
реко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се при 
 удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући м 
мањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљк 
лазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове 
уцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одку 
</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.< 
 да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се њего 
новац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то 
куд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражит 
 разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањ 
 Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими  
едајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише страж 
> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје мес 
 седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са  
ао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није им 
ац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Б 
 приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим ту 
мену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби н 
о.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ра 
едео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар  
ћ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ 
кривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро 
кајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одг 
ки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ 
ржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озб 
. тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића  
 какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да 
 ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути 
као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну  
, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео ту 
ц. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји к 
Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."< 
хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мисли 
 клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био п 
јури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Але 
...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се ч 
као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже 
а земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчањ 
 су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спа 
 дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано с 
шао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син  
 се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“ 
привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо 
 овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мил 
ад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — 
ова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад  
седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бр 
а да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га  
х Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем св 
што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранко 
у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па јо 
адост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у 
миља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на ме 
Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n=" 
коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људс 
n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту 
57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда  
а могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том  
шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи до 
 нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, г 
есетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдм 
ше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина 
на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез 
Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање 
опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки 
.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би ј 
астиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне  
му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква  
азим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно на 
м.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долази 
оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се пог 
/p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш глед 
претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> < 
 га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташ 
.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме  
е у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах 
риску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па  
астово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвор 
и, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у мој 
тарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> 
</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црн 
си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p>  
од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S}  
 у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори с 
кић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Сто 
донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се 
 рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и 
ечи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да доз 
абрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и обор 
/p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео св 
лавом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — 
“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двоб 
а се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван  
ајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не 
На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на з 
а.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше ве 
ку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше са 
трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му сев 
право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <p 
! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имен 
 се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу  
ан какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p>  
 Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и по 
ца прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и ше 
 рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, кој 
но на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиља 
ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и 
је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тр 
о дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а 
велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за крат 
ин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и д 
 прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убо 
Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је би 
о чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме с 
м на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих 
отрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд 
 био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро к 
а.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један о 
 испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хај 
зу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како б 
Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те 
е пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца,  
ма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица  
че старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за го 
 дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важн 
ор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и 
о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако 
идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126 
истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијен 
сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је о 
Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у 
 се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликов 
озор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше сумо 
ј дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев таја 
пнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је от 
— заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter 
сто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-дв 
крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим о 
 одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити,  
а земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је  
благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем ж 
} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједа 
адовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах  
е да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила 
ин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} 
 пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се 
едаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„При 
укавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву 
чујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах о 
рат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! вик 
је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или 
аљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, стра 
х груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица 
лно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</ 
пасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кн 
рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао 
! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац  
 развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати 
 <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза 
би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше п 
орачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред оч 
 блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па он 
о беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени оси 
по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</ 
Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господа 
е свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зориц 
нути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као з 
 дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се,  
уше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ ми 
ко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела с 
 неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са  
бици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и 
едну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у 
ити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и н 
ом гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из 
а отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је  
рођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво  
е великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње  
 у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела све 
ма је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Ст 
ском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у 
да доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута  
ле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао 
е видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и бог 
з собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезариј 
о топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати 
у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S 
 да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, јо 
чи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се оба 
 мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дањ 
 У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као 
а је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који с 
 Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила. 
 је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти  
 младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p 
 пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њ 
p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</ 
<p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се  
 Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плеве 
риближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96"  
жидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа См 
о срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да  
тављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању стран 
“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и уми 
к но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благос 
јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="1 
е било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Ст 
воје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapte 
 живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опе 
дило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на  
мати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p> 
е, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек пос 
з детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти ма 
ма и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју не 
је му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли г 
убљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно  
> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако ве 
још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је  
 са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало во 
 шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, ко 
лиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. н 
ушу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па  
 и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p> 
ан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да 
 своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од 
зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да  
 врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> < 
ледње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био гл 
ти.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала,  
е и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се п 
у заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћи 
ише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја  
 капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао 
д је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Б 
нчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми 
п Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу моли 
какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњи 
јао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само то 
, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је 
риповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и д 
дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошк 
 сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила л 
ом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу 
<p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Бож 
ј помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не  
 је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћи 
си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао 
е наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ј 
о.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Ста 
.“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри прија 
реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и за 
а! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин  
ом ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био ј 
зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не с 
уше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погле 
д стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут 
„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојни 
звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добр 
 није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као 
 мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је. 
нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Тво 
јест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </di 
иш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најсла 
сец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чи 
воје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при ч 
 одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и с 
 Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тог 
еје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; 
ожидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој 
кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, с 
та те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче ста 
потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту 
проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још 
 гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! ј 
и, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке  
лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког  
Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја н 
ља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита 
 креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутр 
: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.< 
чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му зад 
маћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и  
 гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Св 
ао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут  
им, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пруж 
сак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, 
нио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Мирков 
се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о које 
рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било. 
едно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко 
лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв удари 
ав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Б 
а његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на доса 
ри сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>Посл 
било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, гд 
ључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S 
м руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљад 
 неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој д 
ла у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по  
црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече с 
S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је к 
ађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом 
упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир  
е проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе,  
 тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очара 
пе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад 
т птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је с 
у још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем посл 
 али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она дво 
је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до 
ацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој 
S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути 
е?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њ 
 опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњ 
— на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти  
у кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.< 
.. али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити 
ишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се н 
угом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна 
војим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке неде 
о сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, 
ружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је бога 
 истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
м склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зор 
ожидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том п 
пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца,  
нажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде 
аста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> < 
ио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих ту 
стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну г 
амети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и 
 и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрив 
та, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи ју 
озора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није  
 свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога ч 
идила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Д 
уо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по к 
едајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослет 
 лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, 
p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разн 
 остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> и 
 у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="12 
ња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад с 
/p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну с 
p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата. 
p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p> 
<p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко 
ње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе о 
џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се н 
онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента  
да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>П 
и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође н 
њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беш 
ош један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се. 
о остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После н 
 на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један таба 
ти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било нап 
одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше 
собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гв 
 /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем 
плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико с 
вили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спази 
а.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> 
</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам л 
Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе з 
>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S}  
угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.< 
кавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана про 
ца, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи 
режуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако д 
ише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљен 
ати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и 
ила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S}  
По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа  
ељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова плани 
д је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говор 
ори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим. 
трила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n=" 
скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним б 
питкивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да  
и ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу  
љубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина к 
ват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разг 
ом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће те 
г сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло 
ва То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} 
ху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише 
 <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда 
отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, н 
перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати м 
квом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељиво 
ово племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођ 
ад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председнич 
божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час,  
од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима от 
 клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други с 
прагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра 
на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу. 
иш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестам 
дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима р 
пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога 
оња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још 
</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом  
> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Мил 
а, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму 
иром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учини 
ик, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара ос 
диже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупц 
е дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоко 
е несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма пораз 
што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и  
бије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требал 
S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очек 
оново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p 
p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — п 
 нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му ч 
а га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разум 
е трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} 
арац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад  
акве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу 
 дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на 
, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га пол 
да извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу 
 Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом  
тим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна ти 
оју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и 
 изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је 
 сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче  
уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица  
ост, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb 
рана не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почн 
шта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку 
вом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на т 
рошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам  
доја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о 
ари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Фил 
о — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га уб 
 прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргу 
о и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек с 
том месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у б 
ује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укоп 
 све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по 
бразина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си 
.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће неви 
 чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи 
 и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га 
бно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка  
ки, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две ст 
 тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима,  
 унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на је 
о старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и т 
 старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрек 
еда, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p 
 приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућ 
актио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве ки 
и — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек  
ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо 
ило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојниц 
боња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодил 
 њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки но 
мац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један 
> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сеља 
че не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљ 
љани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} И 
ош какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међут 
ога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је  
седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узвер 
 помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло пре 
аде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на  
овац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p 
ме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је  
 па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и ис 
њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши речени 
дмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брз 
о разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз  
е са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лак 
ложише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику 
тојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од 
шкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре уч 
p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <p 
оњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Об 
овори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минут 
и чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се 
клетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно с 
 стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ух 
ише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Ста 
а, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како  
збавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Он 
 Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтах 
ледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше:  
{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} 
 врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био п 
ду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{ 
е ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише  
и си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухап 
 нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један с 
о тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробн 
ет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да с 
 нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</ 
 испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу 
очита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Б 
 на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, ди 
природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне т 
онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер 
.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је кра 
олесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—пр 
прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у  
 то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг в 
озна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац 
боње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изи 
умљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више  
је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и боров 
 грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="3 
е.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником 
говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, ви 
о јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и ч 
амо би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му нај 
 сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса 
засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти о 
.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> < 
во ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га 
су, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју  
кочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, 
осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега 
S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из 
и приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, нег 
ла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута 
 да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да 
тила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаћ 
 „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти  
ке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако зано 
е је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдн 
и — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, ди 
ледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако вес 
обро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, ск 
{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је 
евојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао 
лијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћи 
старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запи 
и свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали 
за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — ре 
нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћ 
ти метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико ме 
 тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и  
...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наш 
није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну рек 
ке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где ј 
, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац.  
Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и  
 онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкив 
је погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n= 
и јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, в 
 дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може б 
рачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} П 
кодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да  
који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе ниса 
 и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто  
нару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруме 
а...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да 
са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говори 
 чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута бе 
идео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас  
 Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог 
сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу  
итао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је  
стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар ве 
 другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује 
<p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки но 
у имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмљ 
столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p> 
да у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док с 
 и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би 
 од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакл 
„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам ми 
сам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити д 
ства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да гов 
ља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанств 
аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио. 
миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача 
Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да ва 
 паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина,  
.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи р 
сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? з 
„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да  
> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, наст 
је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p 
<p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао 
дкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру. 
ше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; да 
, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи  
pter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S 
жидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је им 
p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја  
ан му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропо 
> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико  
, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb 
е именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже 
е сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрању 
ржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога 
ај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој с 
ње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи прек 
да наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се 
розора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бел 
оје је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из ст 
чи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као уто 
еђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{ 
 грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„К 
ри Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Ст 
в је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрв 
код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен  
ра (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! ви 
и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и 
 <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро д 
 у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац  
ање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ућ 
енадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p>  
ла, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад 
 овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела 
ноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нем 
беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болест 
ац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је 
p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора 
о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и ста 
 блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? ви 
но убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем. 
га брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је ота 
} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полица 
 се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S}  
 <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S 
о плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му б 
..“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даљ 
м или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на тор 
шку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве 
 Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад  
ћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио пра 
о гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу 
— рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у друг 
а ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду закле 
ема дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово ч 
{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и бр 
ла заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p 
далити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходни 
о? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја с 
ко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бл 
рене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до 
пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си тв 
 натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</ 
 и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољч 
савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" />  
м сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој с 
{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</ 
све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка С 
пасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p> 
али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад н 
ита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник  
у своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па  
одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгл 
 дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сеља 
езданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта 
идиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из  
д њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори  
љним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, п 
принела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јован 
ало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам  
ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, 
а образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се ст 
ао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и за 
ац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје с 
каше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху о 
дазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо 
 попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозо 
рио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени 
 нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему. 
и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наобл 
околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепе 
к ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као 
о мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам 
 и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидар 
асно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући 
а јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој 
ица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p>  
 <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напо 
викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше 
а за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме пс 
е превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га то 
им мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада и 
апат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за  
адић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме ни 
омрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се пр 
 мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мо 
 не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао 
 врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог,  
д тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S 
 за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једн 
ио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
днети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче  
богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламт 
.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се 
једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би м 
песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га 
рила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</ 
ше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља п 
какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагн 
поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим ск 
 мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи 
јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге 
омисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом о 
> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиств 
 видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо 
апоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно;  
ати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити 
увањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{ 
ије дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранк 
е разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Ве 
нуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! 
амте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма пог 
је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шум 
 наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обоји 
ењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господи 
 овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као  
бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечит 
ка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језе 
Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером  
е придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p> 
м прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно л 
па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брад 
 гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Сто 
у „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погл 
четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури 
ти воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега 
ика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху 
време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним в 
<pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина  
/p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у ј 
тона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње н 
 око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} 
мах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче г 
p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдн 
нку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло 
сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и луп 
 стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стој 
љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна  
говори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрл 
ост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за 
ум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром о 
 на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и 
резно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је 
ем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! и 
ислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb  
оказујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — р 
анко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„О 
помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко  
, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и поква 
 беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале 
а који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара ч 
божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p>  
 он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изв 
ред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну пр 
нпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам 
тане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</ 
и овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гл 
подар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био ј 
 у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане  
телин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђи 
есту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од дво 
Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. 
.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се  
у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и бла 
ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање 
на? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одгов 
нко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумња 
и ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторо 
га човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p 
 гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p>  
рзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита  
искује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи прати 
боња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак  
ао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене  
 а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певач 
 и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га тр 
аоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази 
поче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума 
у ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра јо 
е својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искр 
а влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ко 
евид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда 
них? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потреб 
оново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљ 
</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад  
одаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато 
ости — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за 
једанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му 
ени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p> 
p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S 
шају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био,  
 их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала 
ојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту 
та их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} О 
тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окрето 
ој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је  
лазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића г 
био испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> < 
ука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим бог 
н се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се. 
рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p> 
црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака  
 браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мо 
 би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву ма 
е.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи  
е некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам св 
једанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут 
 прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени вра 
“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на 
.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који  
ак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се 
е да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах поз 
брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити он 
 је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди  
Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог н 
еш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу  
, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скр 
о кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>М 
ранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари 
отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, 
 се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" x 
 се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми  
мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варош 
поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго  
} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора  
ао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна 
естих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да позна 
ик у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! за 
к прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Јо 
 ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако как 
у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p> 
лази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам  
ите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече млад 
полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уваж 
 као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеј 
обивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе 
апита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промр 
е као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросн 
pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеш 
когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb  
<p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи.  
</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пруж 
.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} 
 кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p> 
ака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено п 
аграду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса 
их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам  
су скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p 
 да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци допис 
у и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале  
чнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је п 
дем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ов 
/p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај п 
илна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</ 
ра као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{ 
 буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење примети 
 да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био 
 веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слобод 
му.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је го 
 ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чист 
пала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених 
мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орил 
 с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коњ 
рно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио ам 
 га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат а 
.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је би 
> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио  
се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у 
 за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, ко 
 са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! ра 
ла одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где ст 
о несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у д 
После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговор 
уци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред п 
и хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци досе 
страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње. 
 познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацим 
 у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора  
апињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубав 
у, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, поз 
у, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеб 
.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред с 
еца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред 
ркеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу стар 
 хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је  
{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} П 
тане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада  
ић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зе 
ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на ј 
право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка 
p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћ 
</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што сар 
ћи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да жив 
, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био м 
вешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се гр 
ворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} К 
, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је б 
ци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који ј 
д Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер н 
илато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих п 
пази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво 
 воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S}  
амртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Ј 
анемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут наг 
евито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори 
ужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на п 
а странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? 
 грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који ка 
енуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се вр 
је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста к 
бледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p 
ојим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под ов 
, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте,  
ао да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а к 
слила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врат 
која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумско 
ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окре 
како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о 
тати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет г 
 потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знал 
до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходнико 
“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута к 
ије ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у р 
се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођ 
Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу  
о да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И 
о и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенс 
.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да 
аштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде наш 
роговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти 
цем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је 
ажим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он зашт 
паше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака  
> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац н 
 дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их 
овом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне мук 
е жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога 
 тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p 
Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, 
и а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после п 
аклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо о 
 и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се  
уо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да 
хотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — р 
 дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S}  
слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо до 
 не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онак 
Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S 
кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је 
да као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чел 
укама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, 
 дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат  
ош прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску соб 
му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — про 
</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде н 
 довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нов 
 му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у сел 
им гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од  
д собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> 
екао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе  
<p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп 
ак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пре 
ора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па он 
утаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околин 
еког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са он 
 Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? уп 
е плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојк 
 онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? 
дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, је 
риближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и та 
> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једно 
кратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, м 
риповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка  
едрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p 
благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за 
>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка  
 по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се и 
 прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} М 
осиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се о 
и Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као ск 
кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али  
ао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо 
лицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} М 
о жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ев 
да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов до 
а човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ с 
дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти с 
 Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година досел 
ару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког ско 
цови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> < 
ше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> 
еко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p> 
а дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога д 
Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше дво 
стелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у непри 
 „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се о 
 чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред  
ећ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуца 
другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љут 
ора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не син 
 сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола д 
ветом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи  
али да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој ка 
 соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бац 
.“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти на 
 све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на з 
</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад  
у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и јед 
жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури п 
ута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби 
тарац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљ 
е нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао пр 
 муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о т 
з неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку  
а нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ в 
нда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњев 
ц? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у  
пет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали 
 без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди понов 
ога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на гл 
вечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог  
неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са 
ст сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, св 
 могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у  
шним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљко 
куца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меко 
о је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, 
и, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало 
.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, 
ховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао  
, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу ми 
ем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч о 
о други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени. 
 и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропош 
олико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која 
бледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзах 
као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, к 
 до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да ст 
ног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их 
мни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас  
и.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха 
не околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља ро 
је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци  
емирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено глед 
е Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређ 
!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и наст 
шим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и та 
ц и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице  
 на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отвори 
 из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као к 
еко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар  
м животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и к 
 му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело л 
замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p> 
мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и 
ао да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаро 
ке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећ 
рну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свак 
кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју  
ој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане  
сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамн 
у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се з 
већа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па к 
је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је ч 
 као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва пр 
ој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се п 
его да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S}  
вати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још  
и Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов  
" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> 
ко ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у ве 
смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса  
ве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће 
на да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Б 
дим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао 
ваца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула о 
ати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава гор 
р си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жи 
 гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашен 
ко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате 
да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставин 
еше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре 
 „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити мога 
?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи  
шла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим 
ом отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и раз 
 шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично п 
брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом 
им корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај н 
ак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо  
еса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене  
домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и дос 
очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: 
.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Го 
ни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на  
ком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно жив 
има су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их  
д се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је пра 
у вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живо 
ше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну  
 говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p 
умарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд  
, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у с 
 за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху власте 
агословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у т 
коваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких  
ери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запит 
 унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>По 
ру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бра 
 је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе 
> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати  
вога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од  
вој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16 
део.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зо 
аше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини с 
 да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна вр 
у Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним б 
} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Б 
еху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капел 
се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво с 
асмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичиј 
ги него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по ч 
ранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говор 
ладаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, п 
јбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столи 
оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидар 
воја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пр 
у прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да 
аком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задрж 
д својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" / 
гао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуру 
>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље 
јан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и  
а тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је з 
је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши 
 уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутр 
и кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дош 
пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годи 
селио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер  
икне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе,  
 наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а др 
м.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једн 
јана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p>  
140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на јед 
е усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу с 
„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Г 
 тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече де 
Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."< 
 разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би  
p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам примо 
о гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код те 
ња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ниш 
што га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог  
еко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена  
вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бада 
и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, ваше 
р ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те 
ак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда по 
уба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига,  
 учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин?  
Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико.. 
 који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на 
амо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва беја 
....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоуч 
Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази. 
 има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више д 
радио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао < 
 свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме дв 
 је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведр 
ве доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собо 
ог лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у к 
 Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и о 
дао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старост 
лактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери 
 сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљ 
ине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ са 
звијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио  
, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био  
 — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да 
икад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толик 
е лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у 
два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узра 
 је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно  
ста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и 
икад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари 
 пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као 
буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> кој 
бична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„И 
 се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насм 
 сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{ 
е сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам  
пи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц  
Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледил 
 После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио 
ме, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље 
 и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми им 
мали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад н 
адити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крв 
 Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања 
га вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се из 
еше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем  
о распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе. 
вде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</ 
га бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве 
{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби 
е...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после ду 
кве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> 
т деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено по 
као гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и нес 
"134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} 
н, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неот 
 неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све по 
>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је 
p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи  
ивеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћ 
уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајли 
а у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека 
рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо 
покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо с 
 и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура к 
 положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је  
p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мога 
chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече. 
ри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! н 
ам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и  
нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на дру 
 потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да  
 хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда  
о диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајав 
чуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p> 
</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробу 
ал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож стар 
нчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до са 
/p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим.... 
поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња пок 
уше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бр 
 Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху с 
а их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трч 
а чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао  
 детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет 
/p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста ош 
на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ј 
ио својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p 
рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје 
ају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно др 
те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну 
анио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојал 
г, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! пре 
га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прил 
ада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да 
о,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је 
 рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу 
да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац 
дило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да ни 
о!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S}  
а да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</ 
е вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запи 
 продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зач 
ули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. 
— почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убез 
а, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Жи 
нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незн 
 наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја ма 
о и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се  
тојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружин 
 удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за ти 
 прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио 
о на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише че 
а за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгуб 
жидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољу 
.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са цр 
а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на д 
авете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питањ 
крете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу со 
ш дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко св 
 милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га друг 
о на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили к 
вео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж  
одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изнена 
чкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху 
 излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе 
 у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која нап 
цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш весел 
у и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да н 
ну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би  
р јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ства 
если прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као 
освира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хи 
ћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва с 
опастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се з 
ар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која 
са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд 
ар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на јед 
осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочит 
уо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само ј 
кучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда 
е хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакша 
да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — 
 зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бит 
 јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здра 
Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но к 
му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само дво 
ено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се ув 
уо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умно 
да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, 
ају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не  
а, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело  
боња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p> 
и и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам 
а каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да  
злепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа н 
на и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гл 
и образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти н 
тало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну уп 
у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Госп 
а сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{ 
та.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери. 
њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно  
говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час 
 ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет п 
 има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад 
— одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и ка 
који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо 
 посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепов 
носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим пл 
 непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће 
 <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху гото 
е и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окре 
<p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је б 
ранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умр 
у.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час б 
иво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници т 
 на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленк 
 убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само с 
 кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љ 
ец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико ко 
ог лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били бога 
уо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске оград 
 живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са 
 али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и види 
ћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у вра 
скези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се 
араху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи  
ју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа 
ше као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман згра 
.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је  
одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас  
а сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} За 
онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, ост 
плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је г 
ао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође 
 помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> < 
чи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмогл 
 му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — запов 
напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али 
лива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се ч 
иште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га  
ше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи 
тима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац  
као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом  
има зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се не 
нчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</ 
икоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, к 
.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и  
 у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута н 
 сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој к 
</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се н 
p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да ј 
зу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„ 
је, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало 
Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је б 
 Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени  
речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам ма 
ило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох д 
пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за рук 
руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду  
тмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из 
 га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрли 
и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу,  
пе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S}  
десет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми 
 неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан за 
му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између ста 
p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Ваш 
 ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити д 
S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледај 
 Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине ра 
кочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p 
ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте по 
 и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У  
одило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох 
 наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда на 
 немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p>  
затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S}  
и „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет м 
могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} А 
му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и 
 последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна вр 
о да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S 
ромрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p 
 за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p> 
ше што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, 
— Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „З 
S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их страж 
 собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као д 
 затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади  
 која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викн 
> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{ 
аба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше  
S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стоја 
оћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио с 
ше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњег 
под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ј 
 врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ ме 
лико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили  
гу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио ј 
</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слуша 
 је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хех 
наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тиш 
/p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S}  
зина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p 
био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва  
 — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се ук 
знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је гото 
 на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од с 
уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво прат 
анко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут в 
<p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше 
дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа 
ите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погл 
<pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, у 
еданпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Ка 
е као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имал 
љака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти 
 бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зар 
беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одвр 
словио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1!  
њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као 
аман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки 
 садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по 
 на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврш 
не са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није гов 
 изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишт 
{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесому 
рмана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — т 
павају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави в 
према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога  
апита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један бр 
ше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на ј 
д овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше св 
нце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бо 
оња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којо 
 Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} 
господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња п 
авог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? 
 му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрх 
и к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у ру 
сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута 
. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ни 
нда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div typ 
ешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану,  
ивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? 
 красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од м 
ише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте  
мац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд о 
узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима б 
овори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати  
се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опа 
Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{ 
 ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше. 
се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попади 
ад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јов 
огодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречка 
а нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он  
си непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штеди 
а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окре 
ор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутн 
даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесе 
 Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекс 
и се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, 
м оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ј 
ло је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дан 
ом“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се н 
м, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег разми 
двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови двора 
 <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошиц 
ад имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богат 
еља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несре 
 је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> 
икне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, гово 
и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је с 
е ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако н 
лутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите  
ртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице  
 стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а 
 је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја мо 
икне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми 
ице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се 
ани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јада 
ренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јо 
 и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити 
а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо,  
окојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара н 
pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа 
е да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} 
 грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добро 
 је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да 
и ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани  
да Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио  
ушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто с 
богом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај је 
ви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора 
 — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи с 
о лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-спод 
огу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и на 
 требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дре 
 ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше  
и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те 
цнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрн 
естан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао 
баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам 
ха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење. 
пита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек 
у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног 
то викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} Посл 
и имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу см 
ео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео  
..{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити не 
адне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мил 
рни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљали 
 себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромаш 
, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онд 
ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да 
 Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на 
нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам  
Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густ 
 зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал 
је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из з 
еће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Ве 
остални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокарт 
 пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни х 
 гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне.. 
ата, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и у 
ругу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се в 
! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n 
 мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима  
 — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја  
азити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога с 
жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад  
 па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад 
у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва. 
 — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се  
озничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лиш 
 реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог п 
<p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло ј 
 проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња м 
 дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p>  
ужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дет 
еп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{ 
S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> < 
ури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него 
 си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на по 
 <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али м 
ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта  
ластелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила 
ута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до к 
S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком 
ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не м 
би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Доз 
пом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А 
 Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — 
 сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па са 
та! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај г 
шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрсти 
 била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је доба 
 матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас в 
? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше с 
 ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изн 
 другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — 
, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p 
а се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јак 
 за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми о 
а се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p>  
 старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под ов 
мо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ,  
м.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испо 
чеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети,  
младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са 
анела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан 
 <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп 
оречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да  
 па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки свет 
ије видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као з 
адише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p 
 овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је х 
проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су и 
Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете 
 жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив од 
 га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као гро 
! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је  
да рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас моли 
иљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да  
екрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} О 
гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и с 
вио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син 
јанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја с 
истра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час  
но што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се јо 
о:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Б 
а — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да по 
Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скор 
ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта ј 
ина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беш 
наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле  
 даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрин 
 све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња 
ео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакој 
изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што 
 и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, до 
мшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и  
заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се закли 
уштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно 
 сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb  
умњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш  
храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Ив 
адгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — ре 
е!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јак 
 би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање  
 /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи гово 
у да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како т 
да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! вик 
ао утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S}  
 <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде 
е глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се руг 
мао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо с 
брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега кри 
 Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити т 
ема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи  
едао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо 
боје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац ова 
 оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку 
во за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p> 
д ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се  
јеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам  
нпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остат 
га и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести 
 ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је о 
аш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме  
тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да бу 
наш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бо 
били, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памет 
а врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече 
назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа о 
 и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p 
, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре 
{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, ко 
ада се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жа 
 чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: 
дости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одреч 
а да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори оч 
ивити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и  
отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо рук 
<p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници про 
његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога дог 
е угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је ст 
од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му забли 
 говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљено 
 обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеме 
ексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је стр 
уд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи 
пражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше  
</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд 
свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они к 
ватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадни 
ристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што т 
лема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар се 
и Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> < 
 окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш 
 и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стој 
 оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропас 
сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Ш 
а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грб 
ај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао 
> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади и 
p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео 
 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње велич 
{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се бор 
 Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у  
ратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те 
и ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хр 
<p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене к 
>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у гру 
ш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомуча 
 кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се  
Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима х 
вори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути 
арчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне стран 
ром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. 
> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>Посл 
тарац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је 
ем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи приј 
а да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз ф 
 пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време ј 
Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита  
е Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује  
сти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар  
 позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је  
? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p>  
о.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин н 
е опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет  
жне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у 
ала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси о 
га Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гора 
 грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу д 
е на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из б 
, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, бољ 
пе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читањ 
еоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весе 
, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наст 
...{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„П 
... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стри 
ну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не прет 
у песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и у 
 му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранк 
осе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div  
трчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена  
ах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо. 
кићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њи 
каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд ј 
ао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узвере 
му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава 
ти поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је  
 да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклања 
е је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Зна 
па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти 
лабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но  
ead> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене ули 
о је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ћ 
је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема пом 
к — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} От 
овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, 
 мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа м 
ти док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у  
одину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше с 
се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су 
p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба проб 
 оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани  
аћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лак 
ј се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груд 
. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца,  
 је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шап 
е умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јо 
аше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p>  
уд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше 
 је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја др 
тати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, ка 
ао опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гле 
се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стаја 
p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе. 
вор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе 
кочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устад 
казују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га 
и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе 
а бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла! 
а подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Ту 
већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је 
је могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како 
војим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао 
а се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно 
заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отво 
е и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбо 
акав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо 
ц ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је гр 
 како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се  
ој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је б 
а својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била 
а школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без  
јвише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим глас 
ав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побоч 
вори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли 
је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, 
о желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три 
> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне 
а старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и  
онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао к 
 од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је 
н и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и н 
аше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио  
на удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све 
 Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај 
шио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао 
просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљк 
, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одрж 
 био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</ 
текоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати 
ћи поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане рас 
е после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанаје 
му је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи свет 
ћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такођ 
нили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али оп 
где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник  
књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ ц 
упици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљ 
мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртно 
а ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми п 
 у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљ 
та маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само  
здржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb 
на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан  
Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онд 
пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и п 
 Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше кол 
ише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се з 
 ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда поди 
</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p 
обном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен 
а, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шт 
травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је д 
посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, т 
не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао ко 
а за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оц 
озорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радит 
..“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно пи 
сни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одго 
е ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} О 
о и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се те 
ео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, к 
а?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — о 
ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци  
 из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том са 
кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута п 
 узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједин 
d> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} О 
теље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња прол 
ј што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата о 
тањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и п 
ј грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стри 
м уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милиц 
и дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде.. 
јнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде ост 
у га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело н 
поштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, 
љино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо г 
здана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко 
еко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну  
циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</ 
сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се  
{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви 
 је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста 
тило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p>  
<p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село 
 грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика 
 од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p 
е набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и 
мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба 
 мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у  
 одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Ст 
ј имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћ 
 зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи т 
па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло 
аки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите! 
>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу ш 
 управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му А 
ом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза 
</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, ка 
{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији 
Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио 
и му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом жи 
овог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га!  
p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мр 
 ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирн 
итање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита стран 
 несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује с 
> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и  
о мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутр 
ај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће ј 
 врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што 
Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћ 
ан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка п 
а једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — п 
уна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Ра 
не наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је п 
 племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали  
се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суд 
најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљ 
нилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грб 
о је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да  
на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стој 
ило добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку п 
риметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после преш 
тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, ос 
ра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! 
роговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S}  
легло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе 
ражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико ме 
ти преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитуј 
не али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио 
 поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица мож 
 Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одма 
долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру  
нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан  
војим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима п 
> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div>  
ад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе 
ишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше на 
ко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ће 
 Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним к 
е на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Са 
ста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени ст 
> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види  
менила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћ 
мља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и јед 
део Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада пог 
ију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, 
тац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Сто 
као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишин 
 и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и 
а се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер  
овато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да  
 од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба води 
му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав ви 
ари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем 
евуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до  
амен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи 
а ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у до 
срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стар 
p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb 
е упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребле 
ао да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и 
ањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу 
тојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је глед 
нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов ма 
 је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана  
</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко уби 
 некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лиц 
 немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође 
<p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога ц 
 рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и сл 
{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не 
оји досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да  
} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надима 
ше се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да 
до, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав с 
гледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопрола 
им гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутах 
ла сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Иде 
и очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствен 
ити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! в 
драви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно с 
о у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је б 
ражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао 
беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилаз 
Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепш 
уза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшен 
 па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из ја 
Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прог 
 је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" />  
 да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и упр 
к био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведр 
новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац. 
прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити 
е викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни  
Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> < 
чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пр 
пражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричини 
је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, л 
о верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједа 
 дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним  
чи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад  
ека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се  
 нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у 
е приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убист 
и поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — 
га што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прош 
зати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару с 
ив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре н 
један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече мла 
 том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да 
рила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагл 
з ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! н 
е отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи 
оња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам ј 
> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, 
аху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад  
и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Рад 
ога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" />  
ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу 
адио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је  
 узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко ј 
кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, 
ли да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је 
невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би 
верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију 
ласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у обли 
 и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је р 
 а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен ј 
да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете  
ао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио,  
ћи куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако з 
ва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али ник 
ра.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле  
ије могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко си 
 да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шт 
д плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који  
ла је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</ 
у као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза  
е да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе 
и ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћ 
 разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</ 
езнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац п 
словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан 
ам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено  
ецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца 
у сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да дома 
и само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разло 
аљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лак 
посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није 
 пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у лет 
е Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на  
орио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То 
тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Ст 
нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обеше 
знати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но з 
згубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p 
бица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младог 
очиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p 
 <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драг 
 Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази 
Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Св 
 и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле пр 
иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указах 
p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као ј 
, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кори 
{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S}  
жући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје. 
а и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште миро 
а упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту  
> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вече 
 може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не пр 
 на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око н 
кадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа 
т прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — 
ђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хт 
своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед  
ући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њим 
 руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се н 
 унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим  
авни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином р 
д собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може 
/p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледн 
њигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе,  
и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде д 
ргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио с 
аде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је  
> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на послед 
не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је т 
 страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се ц 
е — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рук 
рисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отр 
и пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је  
ада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, ко 
 из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Б 
а времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом пис 
 намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широк 
једанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао  
а десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе до 
дић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p> 
ди красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа 
гњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Де 
ога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p> 
дао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћ 
} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју те 
а јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан 
у ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дош 
лаву. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана би 
</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем пева 
 Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње р 
иње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори с 
ечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанстве 
дигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по  
авити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он уд 
а хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају каж 
к, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват. 
говори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> < 
суо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божид 
ева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" 
а на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих ср 
о јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њихово 
а какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их  
пелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по с 
уће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „гос 
диковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио 
дене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа дево 
седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није 
аћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са нек 
вим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на мла 
икад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства 
узе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи зап 
рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала  
м и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бра 
ђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно  
ко се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све забор 
ок га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> < 
идарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу,  
ла о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготов 
у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао. 
чница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чи 
вори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном 
.{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n= 
ок је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало ке 
ко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не д 
трану и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону  
ољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јач 
ишта докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргу 
смеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала  
њу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери 
цу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница л 
да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово го 
зало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео д 
зговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важ 
ману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је ваше 
 — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, 
 а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога  
да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из м 
говору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, ски 
 донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик пр 
р га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаш 
верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну.. 
, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим бр 
, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лен 
матрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</ 
гао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дош 
аплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да  
то се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше је 
> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чек 
нко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био с 
о.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плак 
 „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије  
1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се уп 
ама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и про 
азлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад 
о га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он  
дишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изуст 
<p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде  
ти, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„ 
се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није м 
ачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не пи 
плашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори 
ава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са з 
 господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунц 
па лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> 
ледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином з 
рце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Н 
 ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима ста 
 сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мо 
је баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, траж 
оље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те 
ј са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине ре 
 — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мисл 
ај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљ 
ови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљ 
... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, 
невидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{ 
уруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, к 
ц никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само то 
зор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутр 
 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је  
и грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код к 
до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора пост 
последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> 
 а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу 
>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла  
лону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, 
а њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ни 
хвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене 
јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог 
лу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас 
уку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш 
м се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као 
ла да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу  
ранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господин 
прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва др 
х Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао дола 
могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се п 
 чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" / 
ви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слобода 
виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока ка 
ка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увук 
шта не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и 
не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да л 
и му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите 
 од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сази 
ао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај ча 
иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода 
, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руц 
ица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати 
над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из  
 „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да веч 
ом зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник п 
ну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крвол 
 и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Г 
ловите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и 
к уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа пра 
едан део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се ма 
 На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јар 
м баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна  
 уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик р 
епа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, н 
г другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Да 
ледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стоја 
 једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се ус 
Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али  
S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ов 
p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио 
 именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад  
ли...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, ум 
еговог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па он 
љала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина 
но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд в 
тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очев 
, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време  
својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „д 
санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} По 
 и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе 
 тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, 
ва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло  
да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да вид 
з јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> 
а њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је чи 
д. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи пр 
 и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење 
еменит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у рук 
</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, 
да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи 
реди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са ов 
е час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је 
ут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупи 
линском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа,  
да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У 
е неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без па 
Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу за 
крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какв 
 кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Брац 
p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац 
тво навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са  
ивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му ј 
{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре 
о њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите.. 
 ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старо 
ов.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не реч 
е реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први 
е напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатн 
> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо- 
оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у  
а.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу  
</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице гор 
 двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па 
и малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! 
о друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Е 
вори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је до 
, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не  
ш мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се р 
којног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска  
а, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то 
ку благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше 
>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p> 
тво старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, наш 
ри властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чиб 
сте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па  
, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се уд 
арац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си св 
ве о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велик 
 од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S}  
кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но  
еда и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва мо 
анпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми 
ети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што д 
сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити  
кочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! ви 
ћ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега то 
.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{ 
 кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плану 
 и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко,  
ести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p 
ранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не х 
и младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до ст 
пеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај свр 
 је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; ж 
</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад 
једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуд 
тар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред пр 
C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, к 
глим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип з 
доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе 
та, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и са 
вача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослу 
легла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и 
о 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пр 
но први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас дв 
и — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио ј 
ако се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш 
 си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господар 
гртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име зако 
 док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене соб 
 и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div  
, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> 
 рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид ка 
 нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе ка 
о десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се нео 
н да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном занос 
тишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је с 
Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђак 
да се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S 
у тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ 
е тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми 
а хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рука 
емој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру  
оследња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе 
је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па г 
данајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не 
ло кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђав 
збојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса 
на не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако ран 
 нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном  
препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колик 
3" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду п 
беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</ 
 — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да  
лницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах повед 
сом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, 
чити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио 
з, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочи 
 се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати 
о је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгу 
о жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скамен 
а немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једн 
— рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! 
гао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез к 
 рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздра 
ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори  
нише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека д 
ђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола има 
лучајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо с 
ти да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје мат 
цом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио в 
ром звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао  
ечења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ  
ње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу  
..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио сн 
 се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало. 
ламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p>  
алости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује гр 
у ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„ 
мо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у ср 
 банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до 
рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора 
о да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде?  
могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{ 
амка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као н 
и од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде ост 
о самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине... 
 још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — п 
> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око 
ло пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„ 
вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S}  
најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати 
„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина  
 до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хт 
/p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их е 
{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спр 
анствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењ 
ин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Јо 
ланине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не позн 
„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стој 
ме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојно 
942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равниц 
столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спа 
о.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се  
ила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка 
— поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуднов 
ознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набав 
аваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо  
ено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут  
ећ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора..  
че по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као 
гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркан 
е знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У  
А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ 
могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, 
бицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише неп 
ad>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са 
стеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јо 
е ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима д 
ут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} 
талима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме зај 
{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвиш 
њен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, 
 но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може б 
/p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и 
о Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад?  
зо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p 
на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једног 
главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице 
епа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби 
њу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет з 
а од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не 
е. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине о 
и грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвет 
им окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам 
ди из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке 
раховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зно 
ганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац  
љно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! п 
сец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скоч 
 их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени  
мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавањ 
 крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Ми 
" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивно 
огачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти 
е на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и ба 
ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ 
сиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ 
 се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Ш 
е ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао око 
во нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S 
" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — р 
данпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који ри 
о и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други  
и хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо уте 
н и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држа 
 њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта  
рне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост.. 
} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати н 
 рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепе 
и, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и до 
удовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу н 
{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не н 
е.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом по 
>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дв 
м — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који  
шноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар 
осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу. 
есретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргу 
и све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље. 
{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по 
икне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава  
е.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне 
да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} По 
ут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тига 
а је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што ј 
еданпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали јез 
 зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о 
ам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају п 
 минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше п 
сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без 
о извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је из 
 — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p>  
стано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало 
ијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њ 
„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се доб 
.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да м 
„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и јед 
а онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао и 
оре.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затво 
{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па о 
 му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је 
а узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљк 
вилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто  
{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа доли 
огодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш 
се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо д 
сиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њ 
 воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме 
ута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зеб 
прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један пог 
ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одав 
и каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао 
ари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено н 
пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ниш 
рома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад 
 су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда С 
ко се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној све 
и је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине св 
х, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница 
ао што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет  
кају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} 
настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бра 
нпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено 
мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, 
га врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам  
ху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче бла 
 је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као  
и ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити. 
ивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се зад 
кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме при 
ц лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење нала 
тало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S 
 хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је наш 
олико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било 
> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе 
а Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не 
о Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој м 
 сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога за 
и стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, 
 ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, 
.{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако м 
сиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху ја 
ва дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сир 
— одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Сми 
и, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сув 
анствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан пр 
одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залу 
рата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва 
зо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младоже 
е спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече г 
да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплак 
, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђавола 
ч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и о 
оставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици ко 
таде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p>  
је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекне 
е чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> < 
оке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечит 
р си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак вера 
иља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста до 
ок се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову  
S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи 
ошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За 
аливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш 
ро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гле 
е старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, па 
ије могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевен 
е до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ко 
а Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу 
 двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећ 
 скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гл 
ан, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога гост 
се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњ 
ики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака 
оме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљ 
 да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи мога 
ршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај  
} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека  
раше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из  
 поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је нек 
у.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92 
утати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој ј 
јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку,  
дање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање. 
је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо 
брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насме 
ужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, кој 
н приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и 
у где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена н 
да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и  
ај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи 
куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> 
— рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да г 
ибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено ј 
нута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и  
а и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са сп 
 са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани 
 осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догоди 
 љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је 
сподареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута изме 
зио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи  
<p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога ве 
 све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени 
ла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> < 
 његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам  
о смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би  
том руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрп 
тор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију 
мио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло 
ем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан,  
н за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да ј 
и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје остал 
зо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него  
ј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} 
вић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргуд 
ађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отим 
кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта  
>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Сам 
су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издрж 
рао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одвр 
 своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе п 
 га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и не 
еколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а с 
н, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је  
ћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да  
одине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Ха 
! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој в 
из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново в 
 терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене так 
 живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити 
помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко 
 деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" / 
 пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата 
 раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу у 
ва мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погле 
клопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, у 
 кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена  
ио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вр 
да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не збо 
м, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p 
ја дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо вид 
 везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и ос 
јна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и слом 
 и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога 
оп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је прос 
н у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образин 
анко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> 
 — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити 
е! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на м 
аста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио  
али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих брк 
окојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше к 
и каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као у 
мо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна у 
где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио н 
син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самн 
} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећ 
 њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља г 
љком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се насла 
заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с 
обођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у 
пет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда 
у одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда 
егенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у с 
 ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се стара 
ли млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко дав 
две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до он 
ранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен нек 
ранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <mileston 
шњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је н 
есну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, уб 
 горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана 
јсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскоч 
г — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју зе 
прављао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало т 
мопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чу 
а се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да п 
 шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се уд 
 Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила суши 
упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље п 
саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.< 
а буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Јо 
 он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма 
ик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И 
иво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бес 
да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њ 
амен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Г 
добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је 
у не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни 
тишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после д 
а са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је свак 
да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца з 
 властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, де 
 <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у  
 неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи  
на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при с 
 <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као  
у руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} 
ц непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе г 
 син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да 
.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
гу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чам 
 падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а ота 
ука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти та 
за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица  
р му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да 
али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, 
 непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој 
указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале. 
надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу  
 као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође  
 и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо  
зо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не ду 
 је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са в 
рио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју ц 
 иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка поја 
длазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљ 
ден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S 
ћ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у  
д устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила 
дном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S 
{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у груди 
авих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по луг 
 старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега з 
су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли 
<p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза 
еба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да р 
S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и он 
ао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови ри 
нога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у 
/p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насме 
цима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на 
ше пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови 
/> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! вик 
Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, п 
а и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чу 
ена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали 
н младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наоча 
абрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем преми 
n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га 
 чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, м 
своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта  
оче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} 
 паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прош 
еданпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер и 
си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се  
и...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво тр 
Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе 
изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На пос 
на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и по 
.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>Т 
 Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му б 
 црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Ка 
у; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чис 
 природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећи 
где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>С 
ем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао бог 
ад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <di 
, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на в 
ио ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, н 
е лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала неко 
орио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се 
{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ов 
огао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хте 
ц овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стој 
 уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић при 
 и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један  
о је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква о 
а што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло о 
есвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над 
павања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, ус 
у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севну 
равио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег 
ад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49"  
рином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, 
ад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега  
ми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је  
>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„По 
 се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности 
емљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље 
Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као д 
подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гр 
али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалу 
 испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети 
ио изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, ј 
рао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{ 
јан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај вели 
S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и до 
а као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га  
 који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни заш 
не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У д 
а врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили 
у није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама н 
другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње 
 био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, че 
 у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{ 
.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да с 
дио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су зн 
ј стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је  
се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је нов 
о што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком  
{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада 
ше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S 
ојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењ 
ри и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време с 
то је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива 
и камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ и 
 обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p 
 вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="4 
а тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранк 
г на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо од 
 улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јо 
ути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гл 
ину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у бесн 
Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S 
а одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанств 
ројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца о 
 Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесни 
гажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбо 
 овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као 
ашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је 
нога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“ 
е човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог т 
е му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, 
днога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ног 
и дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој 
 колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам н 
 и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи дв 
о другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све г 
оту особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква 
 n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од из 
ео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљк 
ле подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај шт 
 Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и 
свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам 
 зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио  
шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је ка 
ли.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без  
лико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду  
се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бра 
вори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p 
, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија. 
а и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи  
ри грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стоја 
црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је 
а би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише. 
 добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо  
ли па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био  
че:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете 
 ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме на 
та му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је с 
 приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="5 
ној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се б 
не?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо јед 
 је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознат 
 почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стој 
плакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и  
тио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност веш 
еселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и  
а пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — прогов 
— Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек дос 
="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде 
да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div>  
ојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога јез 
акуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, ј 
 ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — пр 
х и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p 
два промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку  
у тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досет 
е миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, 
а неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</ 
е опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац од 
 кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице 
 те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је 
бњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избил 
а, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сва 
71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{ 
ad> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кр 
 постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сум 
и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана 
снилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укочен 
а болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је мно 
о болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо ок 
 главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаш 
један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око 
Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар 
а човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод 
зити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку 
 дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{ 
не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао  
 изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку. 
ју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па  
мицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није 
уд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говори 
је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима сврша 
 бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је би 
C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору вла 
астила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми на 
S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао н 
споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ух 
цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој са 
оби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и 
ише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где 
гатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и зад 
Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алек 
 поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и 
ар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мрг 
 странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица 
ења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже и 
пут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така власте 
вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, 
оји је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био 
, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, д 
и старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те  
ичи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло мал 
р Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да сп 
} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству.. 
готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука 
рпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад до 
е испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкива 
зађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај проз 
али а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тест 
 у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва п 
сто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једа 
да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме бил 
ак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Д 
 уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{ 
зда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пуст 
 свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му  
разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило 
ркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у шт 
ажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је  
, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећ 
ј гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гл 
но се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се  
ромрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом кр 
 брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без иког 
 овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Сми 
е као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, 
а јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свег 
е пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац г 
 очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одк 
ри.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S 
итали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин  
/p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћи 
и из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га  
не липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Ст 
сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо  
акав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, 
е био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ј 
пана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Ал 
ја, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече брка 
ије био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да н 
и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би м 
аром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мо 
 био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио. 
вар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо  
о.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут 
..“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p 
икад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему  
 господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, на 
забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца 
едан сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су  
ри писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо пад 
тојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је 
о да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога  
 код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса 
 као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> < 
ори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! 
ком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујућ 
 <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад  
рилике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} М 
} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за 
двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p 
та се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка 
о гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само ж 
 пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана  
ћа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 6 
е.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је к 
м спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи к 
е кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољ 
га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне 
 загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан  
узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Фили 
цу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд п 
о добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпу 
тну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га стр 
и оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapt 
е.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и доне 
но да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погоди 
> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати  
 маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} 
осиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман  
а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив 
ористи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтед 
оје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице б 
а би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега 
 се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb  
 двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто  
 <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда  
ва душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Не 
тола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спаз 
 утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до  
"157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S 
Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухвати 
доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Остави 
лике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгл 
 свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по  
а су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му о 
од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са  
га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држ 
а грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из  
 буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора 
зе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год биче 
’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> < 
, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> < 
 онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свог 
им очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је ск 
арица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом про 
творен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа  
о к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се 
 селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио 
се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хла 
га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он м 
она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а  
ње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја с 
таше.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче ш 
ло писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам  
 губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где 
тари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње 
невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p 
ме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да 
ико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви прено 
е Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргу 
е старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ 
 и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли с 
адити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити ка 
 добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд 
шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати об 
неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викн 
сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу М 
лободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали 
шло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је  
.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болн 
у крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хва 
 дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цвет 
кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли мог 
</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим з 
енуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и д 
не таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — пре 
ан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило. 
ком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном 
а - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и за 
ом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није би 
тати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати 
ред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као н 
ече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплак 
 и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је  
S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије  
љиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужнос 
је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза 
 му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића,  
 и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходник 
а тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100  
ра у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишље 
 да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар  
мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам  
кова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, б 
н? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранк 
о неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p>  
већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо 
мо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но  
сио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосл 
шевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди  
да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да 
а поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је п 
 кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао л 
 да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Ст 
можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} 
раг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирну 
ају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не д 
{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</ 
и — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу 
осподар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај ст 
коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говори 
 суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још ј 
а, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута п 
..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад са 
о, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим 
ан зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> < 
а, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе 
очи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху 
а дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована уби 
није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S}  
него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко о 
које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Б 
свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{ 
ткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше 
грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче,  
извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и о 
е, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већм 
риц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво реч 
е.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је свак 
еди, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се 
 лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жар 
ит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека  
 и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави  
оловина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко же 
а ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? зап 
/p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзл 
ђе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан  
ш није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бр 
 да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“ 
а чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито  
грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда наг 
и Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <p 
љу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше л 
 Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда  
Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био 
је могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S 
ао старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су траго 
 страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи  
је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <p 
го се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добр 
ка се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало в 
 једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутр 
у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао с 
и му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мр 
та лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра 
оту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вече 
амисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка поз 
тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребле 
е вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да 
 — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. —  
је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, к 
ашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се нао 
д изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али 
ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да про 
чина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однег 
{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива с 
.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p> 
а отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени 
екса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру  
о њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type= 
алеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На в 
pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не 
, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо  
аја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га д 
решник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одм 
је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, кој 
енуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види,  
старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту  
 њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“ 
д густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Ст 
може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао  
во. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и н 
о све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпусти 
баве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће л 
p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да 
говор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била 
 и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њ 
Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше  
 господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе 
 лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе 
ма сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себ 
сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једн 
ам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пр 
о да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио пр 
чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странче 
 школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, ал 
о спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се при 
ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са 
тојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече 
анка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе 
и робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ств 
жио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све на 
о да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио м 
јуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне 
на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мац 
 n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу око 
г јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше 
..{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби  
бма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p 
а с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед б 
прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што п 
и Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после в 
ћ се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Ниј 
ан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и п 
 Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав 
сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са цр 
право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница,  
ви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га  
а видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и сн 
ледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није н 
а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 к 
} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад  
</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p 
ошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дођ 
запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шче 
Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p> 
 противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: 
одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несто 
p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на 
да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, 
о сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{ 
/p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажа 
се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе св 
а ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p 
амо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. 
и потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега из 
е ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим 
> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати с 
води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у  
и. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелав 
ране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он  
 ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам т 
</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чује 
 речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацим 
пазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на  
S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То  
о да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну л 
ма пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно пис 
тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића за 
 Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и о 
 преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љу 
ео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас дв 
си за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли  
ј — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај бр 
-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао  
срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиш 
о њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он,  
идара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма у 
 располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од п 
 би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> п 
казаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода ст 
ко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај с 
тницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цвр 
те пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без ика 
зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на  
ге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, п 
идар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер ин 
е чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> < 
еданпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бран 
ог Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на 
твени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, ко 
b n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, под 
асвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао л 
ђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена  
и се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак ко 
к ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти  
иметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико м 
ницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живил 
ек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беш 
иљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла  
.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пров 
 бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана,  
а ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у по 
ог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и з 
инче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу 
p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити 
миља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Сми 
зговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне с 
Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурен 
овараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља дв 
х поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао пор 
 се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о 
сам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сас 
сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па  
<p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну 
транац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога  
поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p>  
> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не с 
им корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>К 
> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свев 
го дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</ 
нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за ка 
вао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомиња 
 Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћ 
м мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се јед 
 старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрип 
се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка об 
нка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд  
ме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</ 
прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и м 
ма. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима трој 
че странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам 
не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар 
спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груд 
ртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други п 
</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, ку 
еђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слаба 
го се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповед 
а клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6"  
ћма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за  
 зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће  
ао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се с 
ц ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао  
не животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени д 
 страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кућ 
о.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, п 
е питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта  
> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој о 
више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем 
учак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе на 
 свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка се 
.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена траву 
 јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“  
 мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше  
та и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту ј 
 дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла 
 дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и н 
 дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помама 
о, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање. 
лоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p> 
о смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђош 
инту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље 
ху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звал 
вито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хе 
, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и  
ко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили 
ри, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и  
p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сети 
ише кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам  
поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у  
чи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми о 
у и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед 
} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина з 
 се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац. 
— на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црн 
к воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једно 
 наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичас 
ња старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, —  
уба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресл 
вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут 
е, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупи 
} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена,  
дића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади гос 
 одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађе 
ин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо  
p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гос 
 која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и ж 
 свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај 
 на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. —  
да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? к 
, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати  
1"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у 
еметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Д 
 њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда  
е и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али ма 
у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; ј 
четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко ис 
S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда 
ечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут 
нствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.< 
т, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n 
то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p> 
овинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица стар 
ш дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> 
куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива 
ле.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и н 
ане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док  
знати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> < 
и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји јед 
икне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисн 
ати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" / 
.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше с 
осрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо л 
 чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар оп 
тави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! 
лушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p 
ше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом прест 
шљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим ј 
дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p 
енчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из 
 обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се 
="chapter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада  
ли, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да зал 
>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку 
ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше с 
 прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо 
p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у ча 
нпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опа 
зора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{ 
 се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђав 
 Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„ 
тинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а 
<p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на кол 
 дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обич 
воме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Ст 
> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудновато 
о споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити.. 
C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачко 
обе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем у 
ца, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се 
ди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као д 
 из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помоли 
уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, ка 
је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње 
д као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне  
 Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је с 
 преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром 
а нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до го 
 који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гав 
 свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мрг 
ована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био ду 
 да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! вик 
је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се ка 
е пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац  
> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили пр 
зао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранк 
 тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио  
 n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи кра 
племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> 
мена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћерета 
ра, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била  
Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као 
е се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек ш 
 Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са  
лебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше коле 
водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта са 
ео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозо 
{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прен 
е и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и м 
Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутар 
у.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата  
кроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом 
 <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} К 
сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божида 
пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински  
 се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на м 
отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред ње 
око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и с 
вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тет 
а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата 
оје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Наст 
 вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну,  
Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео  
ћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком  
них и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бо 
ма разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име х 
о махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хт 
нађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела с 
.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врат 
а испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку св 
раву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи до 
 док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина у 
самљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је 
неси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода  
либа нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догод 
м састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам 
љи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи 
 да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим мал 
Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је би 
 је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоч 
умеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће 
мо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аве 
p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није 
схрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не 
 — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико 
 њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на 
олико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у со 
ирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило  
 висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући у 
и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим о 
оде шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само как 
умене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепш 
рошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта 
м дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала 
Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће  
леко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и стр 
е главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намр 
рили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце по 
I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп  
 <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно бру 
адалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад ч 
икана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече 
азаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљен 
ту рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохвати 
их добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и 
 Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш....  
а нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао  
виле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у мес 
мо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудил 
ц је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ниш 
ребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме,  
 сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо 
есна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити 
ам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива  
чита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо 
болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар  
би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се 
овека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу 
ма.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле к 
ена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лиц 
 плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита  
ојевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочит 
у а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p 
 <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“< 
на и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко по 
вездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова п 
 приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем в 
ицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи мл 
ад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на н 
 дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато 
и викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару:  
’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, г 
 ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пр 
на с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p 
огла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила  
 остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам п 
ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све ра 
оговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као залив 
 с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај  
сили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} Н 
или, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада 
војски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју п 
ио је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећ 
г из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна  
о погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децо 
се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш 
право к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но прибере 
јом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумар 
ма у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допу 
Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао 
е: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за са 
оји је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува 
на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров 
 поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара  
га оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му  
ело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S}  
 то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} К 
оче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од с 
Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p 
 но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу 
ио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта с 
ечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S}  
т очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим  
вако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од ст 
ло.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала  
поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи 
 расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одма 
ажи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лаган 
ад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. —  
чке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> < 
ави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода 
ити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме 
тили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, про 
ласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз о 
— Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево чит 
анко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од дана 
даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам 
збиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња 
и се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕ 
а.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблист 
смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да ј 
е се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни еп 
цу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, < 
д савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Не 
сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу м 
ањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд 
 n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао  
/p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“< 
 је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и с 
је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давн 
ри, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам п 
азорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових 
 којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свеш 
тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином од 
 па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! за 
один не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27"  
n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди с 
е, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем  
 главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознат 
 је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу! 
асно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стриц 
з јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа сам 
одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Ла 
 незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и  
појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чу 
<pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана 
вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори  
 но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име брато 
нко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда  
га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви п 
а не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад 
м писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста  
лка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са тв 
е сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти 
ут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача ст 
лед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухва 
, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступ 
зговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао  
ни се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, п 
 Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до орм 
 старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде пос 
рбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покој 
 уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те  
бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S}  
ече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто 
Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао 
{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — 
Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треб 
проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући  
ори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди  
 бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне ка 
> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа  
вих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироч 
овек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде  
је никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту  
д женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и 
 и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом 
Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора  
агло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спад 
ојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не гово 
и једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио т 
адаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи оч 
же се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцим 
одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и б 
ачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наје 
ргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје 
} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти с 
бло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло  
 рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар приј 
ивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али.... 
> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло 
обом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пу 
постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш 
аваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан,  
ћ властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{ 
 је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род 
огом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаља 
 се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи  
огоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу. 
ли ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али... 
> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачи 
Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен чов 
њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаш 
бица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгле 
после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи 
Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је ма 
ле се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наиш 
 џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах  
им другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је кл 
усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите зап 
да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесн 
чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана  
у да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за 
ад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши л 
 било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајд 
 заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чеља 
ем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су стар 
 гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, једа 
да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови 
 Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмљ 
а поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и п 
о господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче с 
ем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати власт 
ца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, г 
а црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сам 
ласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у 
 се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио к 
 свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима  
говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се 
об — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је 
олину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n 
прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да ј 
 да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне ру 
некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куц 
Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно је 
<p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо ст 
а летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и о 
о ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шу 
амо брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! н 
клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах 
е наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, 
мити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, к 
ом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S 
акаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја 
се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље 
 спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђе 
х боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање 
притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разу 
 зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке  
а и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и 
Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзах 
етна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као 
чима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало  
шом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше 
пут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гл 
сиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на 
p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог м 
а јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росо 
м... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — ре 
 а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изја 
се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку,  
размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свев 
еби овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме  
</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у 
ало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана пр 
, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше леден 
 <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу —  
ој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну не 
ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже 
овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се  
евет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда 
е <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радозна 
лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за наве 
од сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро 
месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног име 
{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рук 
 речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страхови 
ини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{ 
сана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај п 
 ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на диван 
у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере  
аше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше 
 која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим 
реко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан  
ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата с 
нђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да  
" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом вину 
адуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стре 
и и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви трој 
ласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у  
од прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у 
 јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бу 
спитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељ 
турнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му 
 ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па  
 весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p>  
и поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик  
љубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> < 
итњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке о 
рет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе  
их јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са л 
 сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погре 
таш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог пом 
„Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагд 
у зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p 
 и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око 
 она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан 
оки. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах премет 
и био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених приј 
ре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца  
а свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> < 
ц.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се уда 
вршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхо 
да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стре 
ре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у 
ка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вароши 
ину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдм 
ати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити н 
куд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче ру 
и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бран 
читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђера 
 поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покрива 
ије то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> 
по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица  
у Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро 
ет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом трену 
леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грб 
здигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта т 
пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло по 
ну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по дру 
образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочн 
з село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права  
аш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану  
а остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад ни 
 је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све наред 
} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по шта 
е пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздрав 
 шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мој 
зио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха 
дан глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до  
сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S 
реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац с 
 млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као г 
упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жил 
, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„В 
 оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није  
ког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ нач 
 о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али  
 искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да п 
> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању уч 
ава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је ду 
 у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође н 
до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико ча 
данпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућ 
м севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати 
која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" / 
тово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори  
 на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада 
ом жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у с 
а аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да п 
 би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна же 
о.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћ 
 и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита стран 
говори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам дожи 
 Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељ 
ар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му  
од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала с 
бар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„ 
згледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb 
 часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутк 
ови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег бра 
 <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој 
.“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сас 
 у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разглед 
ве не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој п 
, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака прип 
говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њег 
сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А 
ар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, а 
тнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али н 
га што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се и 
и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но 
/p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Дом 
друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где с 
уче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p 
да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у  
ћа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео и 
е речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као 
ем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне ру 
е, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у 
ада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити 
нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава 
де на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n= 
pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јес 
е нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, докт 
врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући погл 
и казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара 
 да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи —  
ас опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страхов 
, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута п 
 у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па  
 ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, 
 од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате ш 
ама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију ч 
светлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — 
нио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те вид 
у видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> 
тојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догоди 
 неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стоја 
о га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и 
<p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара кувариц 
pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</ 
 у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни 
p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох 
младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет 
па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у ш 
пред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло так 
S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Б 
рви зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, 
њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по дру 
p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то м 
 убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“< 
осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је каз 
кну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па 
тицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није 
огутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на вр 
, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и и 
о сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју у 
 гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста 
ивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта ј 
 се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је ли 
га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се  
аво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Б 
машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је п 
 двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бу 
у.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу —  
већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну  
мац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отои 
 шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да с 
о кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бран 
„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши ка 
у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Бож 
ћ беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови 
 у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је  
с.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њ 
н је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо вид 
по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху та 
се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један мла 
ру! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето пла 
 то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажн 
као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби н 
ну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страх 
="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле;  
 и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио  
 дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљ 
му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, 
алити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је по 
о громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и 
у и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој  
 му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропошт 
еник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскоп 
 за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У  
ирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му гр 
уђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — 
 што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му 
скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стар 
 /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отворе 
у слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела,  
квењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим 
у ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабуск 
ко приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну 
у, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора  
ућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху  
оје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његов 
ама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила к 
ter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпун 
, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке 
ћи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке,  
а прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — 
и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отп 
/> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га!  
лико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је 
отоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у  
 био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, н 
це.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепш 
одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг  
 ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико  
цу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан. 
ст, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда 
нога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у на 
 сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар ка 
ље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила 
План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме уда 
 ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише 
ће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као  
евојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лави 
ога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче  
као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један о 
препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра. 
ру са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Н 
 <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у 
.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соб 
 доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} 
шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи 
и девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка ка 
ше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у нек 
ричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се 
 дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао  
већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на 
 се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онд 
трица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти дон 
дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад  
ува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и  
, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво бли 
зо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих 
ребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово би 
ро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да 
.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брини 
продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за  
 и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по  
 изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>С 
бати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац с 
упило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> 
<pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју 
{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују,  
ни.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох 
мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно п 
— и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за наве 
p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је г 
овим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну  
и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“< 
и се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бр 
8"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред 
обе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се  
’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — ви 
ким вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S}  
право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p>  
>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо за 
 чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уп 
тавити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и г 
и их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи,  
што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као д 
а му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста с 
анпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сре 
ођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро 
убише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућ 
тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао 
и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на з 
а пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} 
као захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једн 
.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и н 
и, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити —  
 Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом просед 
е и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сре 
јњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хт 
>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек 
дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од ло 
љда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина  
ке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако кр 
ко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, п 
неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца ње 
ео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мрг 
је заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мр 
</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде пр 
ледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо 
е Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шу 
говор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах оде 
ја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> 
е неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и 
 га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је  
за једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега 
к на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједн 
 и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, 
руговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у  
 су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт  
м усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабу 
и — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта- 
ргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго вр 
огине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и посл 
те се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад вид 
он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жб 
„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јо 
кочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаш 
огао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш  
ишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као с 
боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио 
е у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јо 
{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанс 
 не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворе 
м ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од т 
чни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S 
рата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде  
 добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на проз 
ључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута вр 
и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, до 
и своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеник 
ом у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне 
рца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикас 
и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и р 
о кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64"  
само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта 
је због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само река 
ао убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким окови 
.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, 
 тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим т 
 Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је  
праше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори оч 
ине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би 
а, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно  
као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да 
м дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p 
штају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са  
урени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала  
ази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим  
ан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86 
а лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сав 
ру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро ј 
и толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је 
ио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и заве 
р је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и 
ми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би нај 
а је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљ 
ад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми 
 се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и заст 
о.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ  
 свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и  
„Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унук 
чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима 
Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себ 
во онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S 
арош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбу 
о племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у 
S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова ж 
ице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази 
них.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је оба 
и старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као свој 
ош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је  
епа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури 
не, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и про 
! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито 
> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замл 
ему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и п 
о нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се с 
о — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; забо 
, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка  
и лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бле 
 лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуд 
данпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној к 
асом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."< 
„Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили 
сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова бех 
м певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један  
на пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да 
што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си 
му, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас  
анак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а 
им би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то  
.</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Д 
тено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда  
астелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ниш 
њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пуст 
ора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p>  
> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са наперен 
} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као бе 
<p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећ 
 га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невинос 
е....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале до 
о у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили  
нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S}  
слање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p>  
још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живо 
ако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога ч 
ну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стар 
ао да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не  
тву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и с 
p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне син 
 почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно преј 
 Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви  
з далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира 
.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљ 
о да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господа 
 весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте,  
убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га 
p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, 
љиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. —  
почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љ 
слађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад  
еда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је  
ина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена  
 друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ с 
м цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{ 
екајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p 
е, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„Н 
} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко  
редио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се свети 
е се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, з 
 прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре дваде 
 „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од с 
оме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако 
еро у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплаше 
је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња  
} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за св 
иљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га 
вом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло пол 
ојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стој 
, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, 
далио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му  
ску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па он 
оска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отв 
ај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оце 
ло лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где  
</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу  
S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невино 
<p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настав 
 у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад д 
Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње 
> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао бли 
скочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну!  
и тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако шт 
 је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су ј 
којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су 
јника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било о 
ше у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним 
сников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не 
— Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље ве 
пљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} 
поведи браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а о 
говорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима. 
рац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је 
спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао  
- узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад  
уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре  
но погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уз 
чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном к 
бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљањ 
ање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" / 
ли мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, пор 
на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гл 
 и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам с 
 Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече с 
Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црв 
е тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушањ 
изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непри 
.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} 
оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као  
ван оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробуди 
бичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, д 
вио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред  
грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, м 
/p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — вик 
гаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и у 
љиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би  
 корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одаз 
њу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгле 
бљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за г 
ени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице 
а до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом 
мејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоци 
 буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам 
драво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{ 
дни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по т 
о доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тог 
амо би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да 
тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брз 
 је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га дов 
 Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па п 
ити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је мо 
— говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад ј 
штак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и 
>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови  
вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно  
од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру  
.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара с 
>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и стра 
ву љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко и 
S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пас 
рице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун с 
 небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи гос 
 седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као д 
е још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком  
p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже 
, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица... 
 заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати  
а покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди звер 
јака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљк 
мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да нећ 
макли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једно 
тинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и поте 
м где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му г 
S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</ 
> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> 
убав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из пл 
и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаш 
убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, 
 стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио 
јурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стр 
јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и  
а.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у в 
ше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се с 
 кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад ј 
је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S 
 језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима ка 
="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату  
ad> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свеж 
ати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бош 
ти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и 
ајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зор 
ај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на  
 час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем с 
! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин.  
>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу  
оћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себ 
<p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да би 
осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста в 
 двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од  
мња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и 
 је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздр 
ачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим д 
да смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош 
 узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n= 
и и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога  
 беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнут 
о племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако 
обу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекар 
тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило 
а млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше  
беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} 
нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} В 
ругоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горк 
а замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор 
огао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит,  
 задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? вик 
нао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У пог 
аоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесн 
ање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му 
а дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом прија 
му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је за 
све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио вет 
о, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу д 
ћам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</ 
раја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а ок 
 могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да м 
p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бра 
, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. 
ст.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме з 
шко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш 
њкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склоним 
глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је  
рац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син  
 јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Дра 
нео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и  
Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима. 
дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дат 
Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81"  
пијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иште 
ц пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно 
рекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — ре 
во?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у 
 бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, уби 
аћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изглад 
анише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и ум 
вору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се т 
топиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се а 
кну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите  
тимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио  
стови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срц 
сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чи 
због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село 
није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јова 
аборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да пре 
варала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна  
тра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка 
уку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Пр 
 дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече:  
старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разго 
о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да м 
или од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне стара 
евили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се 
гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете н 
 муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он 
и се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но 
роши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло које 
зумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изја 
ри!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тај 
јни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити 
ном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад  
Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и ни 
ој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепр 
о, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога. 
 и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој н 
ј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми доз 
је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богата 
"128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико  
тојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n= 
ам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посм 
 принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта  
 већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми 
>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кука 
елених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Од 
ја се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу ко 
 и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и 
после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дувано 
де, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане к 
 код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори плам 
карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена  
S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толи 
и дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио 
S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} 
у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, р 
ница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говора 
викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господа 
и пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изуст 
само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код З 
и за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се  
едну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, 
 вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га 
ахнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранк 
година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново р 
.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p> 
ан’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, ш 
p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; 
 скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб вета 
ну испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући че 
смеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести! 
и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, ко 
и троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело  
у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи  
 опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво 
л и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себ 
 може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо 
ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Дан 
е знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мисли 
{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мр 
и и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе 
 и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер 
 о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из с 
ан.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени  
се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се пра 
адесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субо 
глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори за 
ности и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па ј 
новац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава с 
а и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?< 
су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући  
и“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p 
 — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да  
се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с 
розора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму  
ома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p> 
ависне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад пр 
је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно 
ео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова у 
ви тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то 
ачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно с 
ће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз 
јбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва  
нутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип 
ом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико 
еће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грб 
познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам  
оговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином  
а затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасни 
и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p 
данпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас м 
 издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„ 
и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„ 
 је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од  
ди један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена б 
м бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога г 
онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, ко 
Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? п 
а кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама  
Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко!  
 устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на ј 
S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, упр 
гао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оже 
но чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити 
еђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Ха 
„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти 
клана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрч 
 запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је 
ше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су 
<p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша 
дма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зов 
...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, са 
ре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја 
да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пр 
сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањује 
стио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још с 
, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" 
дирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтел 
 Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а  
/> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено 
 заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице да 
врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је 
биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мучени 
ела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год в 
аше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за  
 и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из о 
смо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад н 
анин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Т 
е главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ г 
д год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да от 
 нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом гос 
о и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти 
 незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мен 
ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb 
пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, ш 
S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи ов 
слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђ 
је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор 
ора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових  
идар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овам 
де му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да 
 красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих 
пасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S 
Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути с 
о! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним  
драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбу 
 у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујем 
 и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова 
 Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему остави 
е, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала 
! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> 
рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу по 
/> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци 
 у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговор 
 јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене,  
а га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем 
Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> < 
гање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и 
зина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам о 
ора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? 
ак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио 
 полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је т 
, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом —  
не као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујни 
/p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледа 
зио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељ 
 и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од гром 
оји је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Им 
 као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара у 
аше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На тро 
дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p>  
амти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчев 
њи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је  
кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и  
к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскоч 
лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> ми 
кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира 
господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав пре 
бгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за св 
ан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш  
="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p>  
.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као ста 
.“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно т 
таву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшн 
ану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом с 
ге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти  
 лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немо 
 цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу 
{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усан 
тајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро  
Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и б 
/p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекну 
но Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А  
 је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела ч 
исмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно 
љубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p> 
а му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p 
о је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погл 
 /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по  
 ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у з 
говори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој п 
, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачуд 
иже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечи 
чено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они с 
ца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкив 
 <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан  
нова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости т 
ите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немо 
езнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“ 
мо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стр 
дна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанст 
} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи пе 
итујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи 
искује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. п 
са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пи 
"103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, д 
от спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јо 
 мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав гр 
о бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин 
8" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? ви 
а! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као как 
крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху раз 
 стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело сел 
 без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се п 
ка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам  
 као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> < 
а! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљ 
тра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, гов 
>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говор 
Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њ 
> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си  
кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га позна 
 нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи дого 
 као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла ср 
н и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док ј 
— промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дун 
д је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му п 
тку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у но 
 деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он н 
у могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено 
араху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се  
оћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје ми 
је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред проз 
у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али ниј 
вала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то 
анка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те ре 
 жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма к 
ранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухв 
 је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У п 
заваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаш 
нега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни и 
а! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и у 
S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели 
озора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозор 
у клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до 
дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо 
ио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није так 
 на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му б 
64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха 
/p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.." 
х Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника 
ежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора с 
ледиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе 
а је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан  
је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи д 
 Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за  
ше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри н 
не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да 
ра је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што 
де чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога бр 
А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упит 
 јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дуж 
пе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S 
прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „ 
рвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на  
нуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаш 
...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше  
чи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћ 
сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто с 
 подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна бор 
оћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао 
лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак  
образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не диш 
} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, ча 
 дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема  
, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зач 
жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да  
ви и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, 
говори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година поз 
о гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Све 
к и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} За 
и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би 
 n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му он 
, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен 
и.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну на 
ашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао 
ној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану  
гледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију к 
е кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад  
/p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када ч 
а од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозори 
 сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но ка 
од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је би 
ело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бле 
/p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете пор 
шом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја т 
едаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> 
тру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, от 
песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и сам 
гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{ 
..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и  
рави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То  
ни да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опч 
ију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да под 
 је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S}  
с...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена  
 жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жера 
и тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој —  
"</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, глед 
 који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је 
снику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склоп 
p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силн 
елике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком з 
ма.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — 
у се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи  
p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју  
 и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма 
нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{ 
ако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је њ 
о ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као о 
?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидаро 
ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет 
ши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила м 
ј бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне ка 
поље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у в 
.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се 
 си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка. 
 гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“  
и старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем  
ка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти ника 
 а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Оног 
ита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Бо 
е по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш не 
/p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где м 
о чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд ј 
је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, од 
јурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата 
дна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу 
коро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма 
а Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити н 
аточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</ 
 <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зач 
а претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, ка 
ле читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бран 
и прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда о 
але очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао. 
о воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар  
/p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ 
роносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у вар 
шао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљ 
у, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и г 
 није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени дола 
„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звез 
е пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи уби 
у силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у чов 
је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором. 
ше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мис 
скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне  
ци пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљишт 
остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак. 
жати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n= 
рнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није из 
ао махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Б 
ли све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена С 
/p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао. 
, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Је 
ош један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног л 
чио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то 
м, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађив 
двукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда гд 
 најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога 
арац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збив 
Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, н 
енађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послет 
колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и поток 
о код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често 
ар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У 
лу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим  
сподин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе... 
оле, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али с 
на.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је пог 
ивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, 
 добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупци 
.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали 
 испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало гла 
—</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује  
 само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безору 
ам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и кра 
о подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су 
ем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља удари 
м умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, п 
иделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере бо 
о да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је оног 
ком доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, узда 
 <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи  
опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чама 
детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самос 
обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па 
ј, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога све 
могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио ниј 
а, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце за 
но одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало  
 се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си т 
жала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако 
 осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са 
је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50. 
 помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с  
ивала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} 
робно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијн 
еше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S}  
чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе с 
ног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве ми 
ти, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар от 
дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! прого 
викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се 
тарчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стр 
рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, јо 
тара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је  
рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао з 
 храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби св 
дучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са ст 
тојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у гр 
цу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар  
урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао 
станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml 
и.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћућ 
оде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му 
p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше та 
"121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> < 
бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chap 
адан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг. 
кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Са 
и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше 
Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи  
и му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружен 
 вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће  
а господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, 
ечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је  
а, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је з 
 је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му 
, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, 
ак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фури 
рава из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче.  
ебледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као 
</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи 
зад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, а 
икне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ до 
гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је до 
и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тај 
ћ.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стоја 
авна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву п 
дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац пр 
 још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао с 
наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју  
 цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад з 
та одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p> 
остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После нек 
е; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан 
азина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си.. 
авим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај 
ави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у па 
ње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изиша 
олици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„В 
ва, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говор 
 необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговор 
тао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана  
а отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да  
Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па за 
је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти  
ва дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је у 
Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо с 
окаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или д 
е вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што  
спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је 
а ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио с 
>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују 
им, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као  
 што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у  
ајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари 
ли у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стоја 
адгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p> 
" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи н 
у, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад 
ао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора д 
гудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спази 
е...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он  
оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исп 
 ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено ка 
} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах 
ебу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутк 
орба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} В 
Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да с 
трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и  
а нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор  
 звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеос 
прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се н 
нпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу  
 добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може з 
е стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна из 
е нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд н 
<p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му 
 исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Дан 
о језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме  
замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно з 
икну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино 
ивоту нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горс 
оћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет 
ла, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је 
тењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муњ 
ан у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље 
ајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном  
сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из с 
и кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих 
/p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је би 
смеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори  
звините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захв 
досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ зб 
ком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да ј 
му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p 
ном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети  
тан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му о 
листа суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато  
 подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несре 
 сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type= 
руди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на 
="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је с 
лед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе  
риповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до 
севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се у 
воно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно зао 
амент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегн 
јих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске  
 не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше проти 
 баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи н 
и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мисли 
свешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Стр 
часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда 
/p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда оп 
. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n=" 
преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога  
, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозн 
пућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обал 
Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољ 
 као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима. 
и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше п 
 се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да 
ави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици па 
а стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроњ 
ио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се  
а намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто р 
и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмука 
малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу 
слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо с 
 превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео  
 превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упр 
 је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се  
аде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... неда 
 умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последњ 
цио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци 
 нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хте 
да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у  
ње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вал 
аже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно  
Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаш 
о, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му  
нка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бр 
 овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да  
</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жал 
ха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш са 
/p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан 
блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„ 
 Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад пос 
е трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли ско 
н последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div 
! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устук 
и доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко  
ли Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу  
, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спровед 
S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чу 
<p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је  
очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} О 
 Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори об 
ја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку 
ом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је т 
усто шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана З 
 поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој 
 снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем к 
ра уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.< 
.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никог 
.{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поно 
ити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремет 
та је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укоч 
лим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осе 
 шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“ 
ИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампариј 
 почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, сво 
за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молит 
} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог 
оглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као д 
 онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше с 
знутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном ме 
 <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепо 
зи лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо 
м се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по там 
пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је  
затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан 
јала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко бил 
теник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху л 
не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и 
друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да 
опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаш 
ако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на 
у је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које  
 пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом план 
 рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрж 
ављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само м 
осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</ 
 дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њ 
. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ 
ожио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је закл 
а где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изг 
памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Не 
его <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S}  
поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалст 
преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи  
сао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један поте 
блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а нез 
авила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију до 
неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред 
охвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехех 
 је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео пода 
а сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као  
тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је слу 
акију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни т 
равицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховит 
{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као  
у, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и ба 
ледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, н 
о долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је по 
S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога син 
астелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда к 
, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да  
ејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска  
 је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од  
 неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгуби 
слити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуц 
и гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напо 
ца и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом прогов 
азише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марам 
а вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али д 
 г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их 
је приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави 
асто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробу 
ровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем 
се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је  
могла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде. 
сто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено ви 
аве јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше ј 
и на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети бла 
>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — и 
дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, з 
оговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла  
слио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као 
Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p 
ивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим д 
</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакл 
де.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуч 
.{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она б 
обу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас д 
То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео п 
ретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше блед 
еди Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога  
у упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом живот 
 а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то 
дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанс 
ред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину 
 <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p 
когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад нај 
ти ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратит 
 башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стој 
ветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мра 
 одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом 
p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и кл 
ошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што зн 
анка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, 
ичин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кр 
 али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмех 
бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загон 
згледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао јо 
н се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу,  
држати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост  
а стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанстве 
поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</ 
го! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећа 
о сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер  
ац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се  
би разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде о 
чевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше 
 промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња ст 
„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то  
е добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком 
пити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало ку 
, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</ 
одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} С 
данпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му о 
синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, 
 <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је 
о да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па о 
очиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њ 
 чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња бе 
ободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца. 
. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„ 
 Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он с 
а”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{ 
 поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез  
иц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Ш 
римети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се  
ју приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у  
тајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но 
а веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини б 
 гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потп 
руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Да 
 једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га  
.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети  
у хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у р 
нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је  
 да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд —  
идеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, н 
дбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети ве 
уше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он са 
верено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо 
нос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи 
едно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на св 
животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио ка 
<pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од 
а продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш ова 
а стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се г 
ег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?” 
ко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је о 
изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна  
љ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{ 
м очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти по 
мио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јован 
{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без пит 
 т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало у 
ао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па.. 
 хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Бос 
ељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше 
грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ов 
 огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем бли 
 отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као  
ише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљи 
 и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу бож 
и од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се  
аху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их св 
p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћ 
ине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да 
и.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да с 
 — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S 
и образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа рук 
 рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>П 
Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} 
после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај 
 је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав ј 
са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја  
ње, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је бесн 
јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргу 
рила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу  
, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно ста 
ше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је 
 оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан  
а.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{ 
а рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је свој 
„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахир 
 писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је ово 
несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p 
 одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро  
унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} 
арац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. 
ј валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, син 
ранац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила  
у тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа 
и сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сун 
 другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у в 
је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад с 
.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући 
е дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=но 
 пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора д 
Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као б 
е и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још н 
 гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла  
из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљд 
 отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колк 
 <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у кр 
pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да приморав 
едаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један 
ао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А 
с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би  
е му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за 
 се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p 
о не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и нем 
Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избаци 
з понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом 
је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Ст 
А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли 
воката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошт 
и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да м 
равији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ п 
р сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо т 
, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од  
јна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло п 
.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, д 
о да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исп 
именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже,  
и тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се 
те младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић 
глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ев 
..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуш 
b n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p> 
ар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и до 
ргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звиж 
 врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и за 
ју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ћ 
d> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може п 
 чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без 
 стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде по 
вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи 
p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бран 
„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам се 
била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам  
 ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо 
 и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> у 
, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му п 
ала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p 
екам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер не 
 оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и ре 
да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и он 
то подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жен 
погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то  
Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, 
оћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p> 
т се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћ 
не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S}  
 Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога 
ом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да о 
и.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филип 
p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све л 
 тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узј 
ца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашт 
на Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код ње 
 да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи 
о кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега 
уди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њег 
емљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p 
нствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за него 
 младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади 
Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку мо 
{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота  
> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано  
ка завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лу 
 више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му ни 
вазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову и 
то га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био 
аклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне  
аром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Мол 
о да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити он 
ујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово св 
 кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о  
о и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и 
д се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемога 
е чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти с 
његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S 
> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ход 
 главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груд 
их несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би с 
 често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он 
.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела 
 моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не д 
 усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелк 
очаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му 
ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у 
Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа 
 <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p>  
орише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто би 
, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си 
ика, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се у 
бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, ј 
де.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде,  
е мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му 
ићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је 
ан себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, прав 
о-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом 
пред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била 
ће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и т 
образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</ 
>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац с 
ас дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре  
 права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште 
језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S}  
а.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег 
ла.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња 
ко му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S}  
алана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље  
х сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јо 
p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прође 
у се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ов 
ви некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S}  
данпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја м 
 зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и т 
у, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога  
} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља 
е јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, в 
вори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки по 
врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око 
уну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомир 
као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са  
али вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пре 
а усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да у 
це из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад 
егова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са св 
нпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуњ 
иљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха,  
/> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Среди 
а своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, мо 
ама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хте 
 био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао са 
есно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем 
дмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић о 
а сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то 
ћи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен  
о њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p> 
 са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, с 
ану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи 
... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не пр 
на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говор 
руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена п 
ају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар ск 
из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остав 
се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — реч 
b n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на ст 
 лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неогра 
дна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у 
 налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, по 
кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непошт 
, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислен 
њени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину пр 
ога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му  
ачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио,  
ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе 
тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је  
 ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега 
, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> < 
 уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лиц 
авнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту д 
песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гон 
 колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине 
д имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад ко 
ћ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ ње 
пошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа ис 
рковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет годи 
емљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше с 
а тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојн 
у, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у д 
 средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као 
а и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно. 
чи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитељ 
ad> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа 
ови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притиску 
ћи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце 
 снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећ 
рао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као  
 Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Ст 
слетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> 
о писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је 
у ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу н 
и до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и 
путницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад  
столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те 
о! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и 
кратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Ш 
и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело 
ав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па та 
ло нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, ко 
ена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је  
 време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n=" 
 још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за 
 неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу н 
удила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео по 
једно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>До 
 видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ 
уроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледа 
 и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан  
ког црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољаш 
, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то су 
боље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар 
ак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и ст 
 благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p> 
адовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Ла 
S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло 
Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, ве 
, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти цр 
е из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти с 
а у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, ко 
 силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова преб 
..“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам 
роб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{ 
..{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко  
 разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Ник 
и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево 
„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао  
То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, 
и нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих 
доцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори је 
у, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихо 
ево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> < 
ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за 
 племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилиј 
пасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p>  
је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као  
 код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и  
ић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али и 
о неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледа 
, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невино 
="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који ј 
то претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Са 
 заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„М 
еше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наје 
 наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га ко 
оворио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Д 
велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосм 
 странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мо 
а ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p> 
учног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} П 
 нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и 
 поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде  
и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испу 
а, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног 
 силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, 
опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на  
очи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и строп 
оји беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p 
, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Мил 
чка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше 
ол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохв 
име изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала В 
вадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка к 
ац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки 
 убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се 
а Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога уб 
порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле  
јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна 
е реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом долам 
p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је о 
н да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“ 
ладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби ова 
ут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само јед 
е.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут наша 
>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј,  
и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода  
 страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Гос 
ично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на  
тој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је 
што ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује  
„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одгов 
лили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше љу 
ли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног позд 
> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упи 
ео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! 
стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже 
у кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха!  
о испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојни 
 као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{ 
еданпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан 
у а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног мало 
се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи  
 од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно  
е скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стра 
ј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обал 
} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио исп 
одо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још к 
ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађ 
ш пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гор 
да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њо 
 жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па 
 је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и  
ежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га 
авао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S 
 је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! вик 
ла по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S 
ажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад  
служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“ 
непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави 
а савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу б 
> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако с 
о сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио 
> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих  
им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротв 
и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и 
ривезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговор 
ластелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим оси 
ца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком ча 
о те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћ 
ше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом да 
рости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Б 
<p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</ 
еда горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило  
сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју 
гар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На стр 
асмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вили 
јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком 
оњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, 
нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пр 
 који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако,  
опуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широ 
новац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зач 
стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали сво 
тео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Б 
 двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! 
ошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. 
што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није 
а левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје  
 пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко трга 
т шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као 
ка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу  
са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му н 
из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> 
, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше  
То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type= 
 видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на  
ред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред 
до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе д 
 се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице 
не!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин 
, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху 
У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштрка 
 ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу 
<p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег р 
ду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмул 
трано пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хл 
соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена п 
заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе 
о дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове  
{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је  
о код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица. 
мента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка.  
разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина  
елико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло  
о га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замиш 
 јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад  
ико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворе 
 по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка  
ква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га  
грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би с 
адесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упал 
х.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јова 
е напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је  
лушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хл 
 мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, к 
 су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када ј 
ма, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S}  
ик! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и з 
ке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које  
им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао по 
ро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и он 
рио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, ра 
и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке д 
којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане  
љено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која ј 
 прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p 
оравио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И  
радовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече ст 
који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти  
лонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачев 
е већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадг 
 и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати о 
> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка  
уче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити  
 одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд л 
ем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрв 
места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног х 
сти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p>  
и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S}  
кад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, 
ти како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да  
</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насм 
} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S 
ув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми буд 
ком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, кој 
 печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љу 
"69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а но 
лекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и 
оје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, и 
>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи  
а јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето 
 n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и п 
и нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и нас 
з Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова 
pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево  
смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божи 
ђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type= 
остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, сто 
и — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ов 
на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд т 
он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе н 
Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенис 
chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину  
chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је  
 кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кро 
рицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао по 
ка стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — к 
ече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи. 
<p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је т 
учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — у 
и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} П 
о, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим.. 
 притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја с 
ћ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му ср 
и.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благосло 
очено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хте 
дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и  
ни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите,  
 чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу са 
ислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... д 
 која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок узда 
Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од 
 Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао  
{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога 
једнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а ос 
 и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То бе 
ејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68"  
еком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је ба 
било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће 
 Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chap 
речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због те 
агосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо 
, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак бе 
ше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је  
нове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита 
и дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та обр 
е Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати.. 
а ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} 
 челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав др 
розора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па о 
реба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла  
ку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман з 
ргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да  
 дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес 
И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као с 
астелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> < 
 Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помо 
 са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не 
да ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да 
уштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви по 
е Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си 
му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се 
о.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси  
> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин 
из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо нази 
спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао б 
у Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> < 
тог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи 
је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко дос 
м рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговор 
 његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица п 
ао стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p 
 диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на р 
 Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, по 
е, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још јед 
амком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{ 
 су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко 
уца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — по 
естра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! 
ило кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше  
о!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до ста 
о из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини д 
до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и он 
 њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сре 
Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледа 
, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језд 
 лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина ка 
 речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини п 
 бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чове 
д села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме 
еданпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се  
чаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу 
лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Бож 
у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капе 
а као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукав 
ше га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле 
д летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чи 
као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучи 
господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље  
браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као  
јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо 
вест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није им 
ад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који пок 
огледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете до 
ђе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље  
 грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у  
вине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а  
кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старч 
м огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде  
ћеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време 
p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам с 
уго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне 
м се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се  
це му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са 
вижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са 
ех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико к 
га, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се  
 сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, к 
о да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколик 
е неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није превар 
рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико  
це од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један деч 
сок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и 
ва миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане  
 није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и п 
мо видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме 
а, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која  
е полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Н 
узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао  
орацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, 
унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио  
S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S 
д овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког 
чу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счеп 
одиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих оч 
жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уп 
се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за ст 
 да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако  
е зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено  
во севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, оч 
 из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи 
S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно шт 
ла, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп о 
ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачу 
вести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После н 
ствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би ч 
не поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> < 
 То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако 
ан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „ 
, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога к 
осле ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће  
них сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај гр 
изу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као с 
их.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у о 
 сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпу 
е лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели вра 
једанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше!  
ена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас 
S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су  
но прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на 
ни приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашов 
ло јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, о 
ћ, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није  
едним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> 
мрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали  
ишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самок 
ућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126"  
 поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим  
, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одј 
 где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, 
а нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весељ 
вом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам  
тишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о 
им себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месец 
тићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и  
S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде ра 
вагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а 
ој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седе 
ред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна  
два видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици д 
 крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син 
не, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје. 
а жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила м 
се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу  
илило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је с 
отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен једа 
је мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед бол 
ругог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даниц 
 звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за  
амац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p> 
ио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лул 
> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{ 
ај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је 
вора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда 
ао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром 
а Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону  
 ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим с 
осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зори 
одине.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се п 
следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к се 
 стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и гор 
о се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али проб 
орела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо ј 
грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне ве 
аше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стоја 
ан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш 
 стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га 
посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојо 
замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не  
 ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, под 
аљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једа 
>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и пор 
бали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим г 
 шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво 
еде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко 
 у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево  
ца до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредн 
устило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком про 
а је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пр 
вус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Г 
га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацо 
{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени с 
љавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и  
на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је 
на могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанств 
имо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе кој 
а, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! из 
 је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бист 
—</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован 
поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа 
ам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико  
рац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и заблену 
а ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше с 
 таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој зап 
се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Јед 
орити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! ри 
га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га  
ви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац 
траховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шу 
>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетк 
т разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранк 
, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девој 
цу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш 
прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> 
рмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу 
 упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу сл 
мрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми 
аху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>В 
рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхт 
езнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да  
е за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир 
се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијен 
“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грознича 
још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Б 
онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећ 
 ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} О 
казало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па 
иљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу  
ожем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ак 
ар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже  
о.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када  
уто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p 
лаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекс 
 и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и к 
т, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; ж 
дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хт 
Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S 
 нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред св 
се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно  
и у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад 
 растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас  
ац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p 
 жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у нед 
у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> 
илу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и  
ила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! из 
пио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема з 
им што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове посл 
их шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом.. 
ку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу остав 
b n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapte 
ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на 
лиже. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p 
рипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{ 
зине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад 
бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном  
о свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху ч 
ао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите м 
да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> 
ко врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друж 
ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} П 
збојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стоја 
 Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда 
себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњев 
та је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има к 
о је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... 
ко ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није ов 
а би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар 
трашно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. 
ати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>О 
 поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло не 
 по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену,  
но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара... 
<p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још д 
Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што  
 отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти 
 олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки с 
ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.< 
ости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као д 
мена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и  
ојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, д 
p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу 
прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима,  
p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке н 
еше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“ 
душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад 
а лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одпри 
могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га н 
устој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет  
инуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче 
ја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, друго 
рт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но на 
д дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинам 
иште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није  
агом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра т 
} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? по 
Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дв 
Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је 
, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није.. 
агло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у пи 
једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једн 
а и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени 
ојој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао  
S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави вр 
е с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тај 
ије ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбо 
<p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге с 
иво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за п 
ан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да 
ује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севну 
 је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем 
 руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад 
ри на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пре 
„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се 
етрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да 
јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S}  
ио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; неб 
ану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба 
пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му 
а где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи др 
н је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђ 
>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се ви 
ва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <p 
а; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p> 
врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабе 
то вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са ваш 
ојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако леп 
Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здр 
драге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је 
д. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Са 
е смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је  
догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је до 
итање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синова 
и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши  
рао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p>  
ло се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лиц 
а Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> < 
а и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни  
илоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављ 
странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко.  
 онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо 
мо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и  
на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажиј 
 жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после  
рећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога д 
лим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p> 
ц.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.< 
да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука  
ц! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на зем 
 се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p 
ви Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не 
 па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> 
Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао 
 моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муца 
— поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руко 
ао помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукл 
 Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, о 
p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав  
собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо па 
 викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покуп 
ио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим  
на, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље  
и се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда 
p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје 
но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених 
. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме ч 
ad>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове  
А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" / 
 Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одвр 
де жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна 
, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му про 
са, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му  
они ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе кр 
тране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p>  
м насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога  
р, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „ 
аче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар ле 
а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да  
а очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на 
чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> 
прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — 
а је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па 
дном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — п 
дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, ка 
ити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране,  
ав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други  
 кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога ч 
да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И 
њу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</ 
„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да вид 
аци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, о 
ара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио и 
ред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише  
иди по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> ви 
н да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван 
тац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управ 
да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јова 
на и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бра 
али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем  
а ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши  
>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше 
пра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после ве 
. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десети 
ти.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у је 
 /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! 
S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподн 
мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је 
 и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађош 
ратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под ц 
а пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдач 
с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> в 
 напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по  
ије могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћ 
у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи ве 
се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онд 
кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им  
аву и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и 
о да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} 
 нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора х 
ог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p 
} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео 
а сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже свој 
соше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ пос 
н је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по п 
S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбо 
терао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно 
, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћем 
 и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од чес 
ма вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови  
те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао 
и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата б 
 и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше про 
 кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидо 
 сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не 
 време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три 
стаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се т 
е памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката 
а једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушће 
ше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </di 
 подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе б 
 жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли 
{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошк 
.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац у 
варио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! 
не флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p>  
 Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољ 
ла и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше  
pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пу 
ар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво п 
лост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни  
 међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да по 
ња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва чове 
твори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се  
 заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у 
; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Не 
један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро  
се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе,  
 Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на  
м.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача 
<p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милиц 
Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отиш 
ка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је д 
никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбу 
им шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко вр 
репње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата  
ано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и прек 
це и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипр 
збиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју добро 
ио и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја н 
и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отиш 
о трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} 
 очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво п 
 нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити. 
уд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај ш 
 се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Сми 
ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си  
 не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p>  
ече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би наш 
у собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходник 
адивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правом 
тарац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш л 
 што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест  
ам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} 
у послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода г 
 заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне ист 
>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мо 
дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима 
седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никака 
од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n 
, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствен 
ије изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је неког 
них убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем м 
ли, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим поква 
ши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио 
вај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне 
а за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанст 
 као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам небл 
оћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за тво 
се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у нева 
боња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо  
се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш  
ц, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је д 
унару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за 
елети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише. 
а...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — наст 
<pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта ј 
ио и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се с 
 указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спуст 
аза мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло  
а је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне 
им погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје  
ко леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у 
е је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред 
ху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мал 
ти да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи д 
{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш 
Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога 
нице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп 
ишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад ста 
а преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече приј 
тните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу би 
p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе  
реснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра  
 птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и 
 осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, 
 тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масн 
ело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пош 
убок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми  
, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом кри 
су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао с 
 — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче 
 <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро 
 гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече:  
 Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала ни 
а белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Сми 
ознаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто п 
како но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло д 
упе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам си 
ао да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети з 
 да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Је 
викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од уз 
иља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алек 
ештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставит 
рете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво  
о да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 50 
а мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> 
у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли 
ико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти с 
али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над 
љацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85"  
евића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{ 
ори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније с 
ељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју пл 
еља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе 
о, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим. 
, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде  
к застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се уп 
ора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозор 
мо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за 
ада прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука уч 
а пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо ж 
сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било чест 
ђе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горел 
о. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као ве 
хита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри 
 са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се о 
опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какв 
 а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ м 
 — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у сме 
ла му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запи 
>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S 
 ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и се 
ису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и 
30" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} На 
 обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена тр 
лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само ј 
рисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p 
о даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлач 
 себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као с 
ега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n=" 
ошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да назд 
</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и 
му! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише 
 не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заи 
спред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала  
ад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насм 
раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се од 
ешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над св 
оме крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и с 
ев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда  
ељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Је 
 говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Бож 
 осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као у 
есник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—проз 
удије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица  
и су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлос 
ш пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне 
арчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо разм 
претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једн 
и спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као зма 
рстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори  
 је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим с 
</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Не 
 грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам бок 
боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је  
адим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, 
м..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! в 
гледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила ок 
у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко 
је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о д 
е, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слу 
ас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стар 
мете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — 
брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не по 
олестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио н 
г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а к 
То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“< 
ранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара т 
аше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном глас 
 и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје д 
ше. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26 
Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао г 
, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита г 
рица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесве 
звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују је 
а — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спава 
 не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш 
..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратко 
 лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопча 
и, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она 
у завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплака 
ам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{ 
 Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врат 
есно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао 
 и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Ви 
 подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он.. 
 полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко 
ких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и п 
и тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се  
амку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расп 
ао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S}  
head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Мил 
ше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, цр 
, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да 
за сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше 
тро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај  
рестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг.  
ојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима. 
уше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне л 
 сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Пр 
могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n= 
, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је!  
ко би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву ј 
{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да узди 
ље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да п 
се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се ста 
, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дан 
p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже н 
ам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну под 
ја се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их 
дном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div typ 
 мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се  
са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанп 
ам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, 
ем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по св 
шпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер ка 
" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му 
вој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови 
е са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече 
а је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, ви 
 га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у  
десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>В 
 старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је 
</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и  
украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у 
> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Т 
ци и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p> 
али.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као а 
идао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милиц 
рачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храст 
а, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе зас 
н узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамн 
, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који по 
.</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С д 
а се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила н 
head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“ 
а обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо н 
 — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху з 
 је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превал 
ледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошло 
амо што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једн 
е певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S 
осле по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муко 
лаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике 
кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је 
 челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше к 
га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у 
и. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веров 
да се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овам 
 Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена п 
ова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме раз 
 над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127 
гуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јад 
м и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако 
е овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите? 
ц и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се до 
јка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи  
минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком  
ју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек. 
 и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један  
но ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам о 
 у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг 
нац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита ст 
 новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом г 
десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино с 
будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје бе 
онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти ре 
им гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брз 
е не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по 
о да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да т 
 нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао  
е смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није,  
стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и пошт 
ога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несре 
орно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем 
и, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, 
је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p> 
ећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беш 
о, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам  
b n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на о 
чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се на 
о да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муц 
ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гу 
да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборави 
оговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићем 
а донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере  
и! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам  
ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стр 
ну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели 
родераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо  
ије ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па д 
јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — и 
ана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се 
„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако 
 изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зу 
ркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мрг 
злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем,  
ргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не п 
те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје 
а дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији 
ачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је б 
ст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да  
појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој 
загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="ch 
брва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламте 
! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p>  
који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар  
једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> 
 одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био он 
еног стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} 
анку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и 
 је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и п 
да Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! в 
 То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога ум 
ло далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме доброт 
у лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, 
ке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече 
; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а 
илика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог обр 
корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним ш 
} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима  
и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте  
 као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове м 
 борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога го 
ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да 
никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо с 
ло ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича  
 и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и с 
есело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинс 
нилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак  
 и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита пон 
у, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене рад 
илу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му 
д га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два о 
да. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То доб 
 шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, неб 
један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на 
где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Дру 
едан задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а  
 места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи уп 
/p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаш 
, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се јо 
убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и  
зио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнул 
поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се  
пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у 
ај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора  
 несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега 
лим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно  
ди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држањ 
, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу  
ј боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страх 
оверљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не п 
аоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из г 
копча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком сп 
ва ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки  
рашан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи раз 
напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је  
ки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи 
ас са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! 
ио неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан го 
љу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изу 
једанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумен 
да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> < 
н и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој 
 Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“< 
и, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не  
ештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће 
ојеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема у 
и, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је трострук 
азина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож  
Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је од 
није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сети 
 беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати 
е синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао,  
окрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и 
о зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила 
и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Ха 
ч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„ 
ака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, при 
ци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво сев 
еху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљен 
ц му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се ско 
овори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали 
кне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот с 
у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образин 
епог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дођ 
 што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишл 
а забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније  
n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом 
ми.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци о 
ико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест з 
 Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео  
 сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно  
еђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} 
 се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке 
вима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су 
ије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала 
беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на д 
 лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет вес 
 већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„ 
о речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и  
ог воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати пр 
дну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њ 
ти, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, 
и ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи 
и ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранко 
песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја нес 
је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" />  
о.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљ 
 чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше 
у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио  
он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божи 
ита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поре 
ате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело 
бавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге би 
p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површин 
које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од лет 
ече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је с 
 <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћет 
ак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу у 
вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу би 
дох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду  
игне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“  
hapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се 
 у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прља 
етњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљ 
утали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо,  
 људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спуст 
аху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам д 
мо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бр 
Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкре 
а домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео мест 
Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што см 
 у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом  
а од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђан 
га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То 
тојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и сам 
ри и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад  
уј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој окол 
<p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S}  
 из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p 
и чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд о 
ве као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једн 
ом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрела 
у је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре  
о тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S}  
дговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико! 
оње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... је 
 покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђо 
а, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p 
 кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео д 
 лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће  
ранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то 
ини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p> 
а непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгуби 
хирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упр 
а млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што св 
и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка  
опеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p> 
ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</ 
p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим с 
>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S}  
> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бра 
чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисл 
ан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се зами 
а, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је  
 сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у 
оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се 
 нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па у 
хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао он 
 гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се 
узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти 
 отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо к 
кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикн 
ранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад  
 клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео  
ва у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која ј 
 нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и с 
овечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до н 
ера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на свој 
утку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неве 
уше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријате 
ебледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито заплам 
ак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> кр 
рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш  
њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је ос 
ао да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у стар 
...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође 
дио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наобл 
цу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац ника 
е краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су пл 
> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срц 
и, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да 
јстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да с 
не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин 
 а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом  
 Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док с 
о хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања ста 
срећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне реч 
.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна м 
ити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој п 
има племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима  
е најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> 
 је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим р 
болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта 
друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује 
— Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а ср 
прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице ј 
ишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је вол 
га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је. 
отребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на м 
уку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише н 
а; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете. 
младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и б 
гови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше пост 
дају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако весла 
 крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и п 
>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе..  
е, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољ 
> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све  
 силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навука 
ом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи вл 
згледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла 
пио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиж 
већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу. 
> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да 
е десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било с 
.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт,  
ао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне  
те, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме  
су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар  
 родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство  
 волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бр 
.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху ра 
умњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио ј 
ељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ки 
бе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — прог 
ору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место 
помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом  
у. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била  
уше по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним 
p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвави 
намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? заш 
 мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" / 
, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му др 
али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S}  
/p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> 
 зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су в 
{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благот 
нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари гов 
 бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, диг 
у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах 
и.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па и 
а.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев  
ато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце  
 Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ лист 
је ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као д 
д је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо д 
ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као д 
унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се 
 мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </di 
опло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио 
вога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему ј 
земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања  
е прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни 
.{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше. 
ета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посве 
— Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је  
 вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после ду 
 је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, 
 задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насме 
у видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> 
ици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само  
> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на кориц 
>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју  
на један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се  
е растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао  
 неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, ко 
као па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите  
е доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко... 
ледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је н 
, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на и 
 и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку. 
подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Ка 
анином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па з 
звесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а в 
д двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} С 
ироди и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне тра 
ода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спаз 
просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до  
е; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна де 
стим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му  
р, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао 
/> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, с 
слоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, глав 
е, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су 
дите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка 
плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако за 
х цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и 
е...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад 
p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли  
ан, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да 
 у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте  
ћ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека  
ачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био  
веној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим  
алим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види с 
ну баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице ј 
т глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне с 
јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих  
ући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сест 
амп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао 
показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја б 
ле месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свако 
овораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> ара 
 Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и до 
 дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило  
е вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћ 
скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна хра 
љају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећ 
творен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћем 
ужи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и как 
је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њ 
 из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, —  
утра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> кл 
 је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седо 
8942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двор 
вој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, ув 
н. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редо 
} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код т 
ан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p 
 сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по... 
{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се  
 како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а р 
лиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да  
несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и не 
о Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намр 
ху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим припо 
 -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хв 
о Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца  
 пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена ре 
ред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се н 
идара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој с 
 воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! х 
бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутај 
м медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Из 
одину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави  
као ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио ла 
а као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бач 
 Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, 
м и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме п 
и Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није  
ки вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошл 
е зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пр 
тно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац 
„овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гл 
ано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног 
ојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и к 
на гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Зве 
те где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p 
о. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Б 
.{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку  
ао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти 
глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обал 
мо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је  
ад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан —  
латким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна на 
к полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapte 
рац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разгово 
 Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, с 
лена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и у 
ошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који  
лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ гото 
к што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија 
н одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, ч 
 око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата 
{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да ч 
„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да по 
ромрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим не 
аше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу  
красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна из 
 тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја. 
 слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</ 
то ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, 
о и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она сед 
 женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „в 
човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепа 
ише, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао 
естро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговор 
Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошк 
> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се 
ји су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, 
палих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па о 
младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно  
 ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре,  
аћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига. 
чају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни  
 Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p 
 Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш... 
ћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула 
вакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — од 
а други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су 
рова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она 
ку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{ 
а коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова д 
има о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p 
а за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p> 
ести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак е 
е опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да г 
ј обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста  
заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубм 
је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме  
унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога  
а. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како с 
 ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је ј 
но погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. 
, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на  
никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би с 
ро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрш 
 да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — 
њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хт 
ованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’  
а као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима 
у странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb  
ам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се дево 
га Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p>  
S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, 
енеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијено 
астрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија ј 
о и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољет 
рбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад 
ајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „ 
е изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас 
p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сест 
 Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непош 
} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он ј 
ко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“ 
рашна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собо 
."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна ол 
 један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и ст 
е, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни  
дао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по 
p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачев 
рбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором 
се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је 
у.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у вр 
ао гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио 
 — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова им 
пљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да  
<p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече  
ећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи 
кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се  
вој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити м 
рагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрил 
 па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обнев 
асрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се  
вапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То ј 
 јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испи 
д на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замис 
ако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта наго 
 загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја 
{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на до 
четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi 
ој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево 
..“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шк 
 ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти 
ажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склон 
 руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч из 
е грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севну 
а, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози 
 пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао 
ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио  
нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Ве 
 одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нис 
енице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се  
оче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ћ 
 падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је 
/p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега 
ми је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше ст 
 мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у к 
у Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам сна 
" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се  
знемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади ум 
ица крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у пр 
ндило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> < 
 Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, поб 
о, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо  
да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{ 
кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем  
сто пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! с 
апламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма  
 костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, ка 
p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са к 
олико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стр 
сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар ј 
 боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила. 
 неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледа 
икне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи д 
опот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагн 
огу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мр 
викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи  
после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да б 
ори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу 
и ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрат 
...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде  
ку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде у 
те шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} На 
?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим. 
 Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> < 
 јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале 
— А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао  
ам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као  
езнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шуш 
моглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божи 
 ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саони 
и овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља  
 n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио ко 
 зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега 
кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређа 
 /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си 
-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет скл 
а ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који  
ала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се 
...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. —  
а оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а. 
црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже  
 и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела ост 
ворио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако шт 
здахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p 
 је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после нек 
јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мал 
и дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој 
какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили,  
ећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја ниса 
ека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, кој 
.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто п 
е зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S}  
су.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изг 
у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упуст 
не и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти  
лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на ко 
ареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга с 
азове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано 
едох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшиј 
Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче!  
о га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи ту 
ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам т 
 тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му 
 га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговор 
— прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{ 
у је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света  
иси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су до 
бри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и страна 
стукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања 
ш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће дос 
вави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p 
грли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза р 
ице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му ник 
пет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито  
{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зор 
т, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, ка 
 и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> < 
 у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, 
били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слуша 
...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки 
Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки 
треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш  
 храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и 
не радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам доша 
на ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се  
 отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> 
ислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се 
е дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у дру 
 Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдск 
 слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори пон 
о! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање 
пан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и 
а за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац;  
> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта гово 
Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упроп 
тропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још д 
и постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју с 
ле да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дође 
вати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам з 
/p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притв 
 наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ва 
догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} 
риц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоњ 
S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта с 
 на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта дру 
ги...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p> 
оћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у  
оброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти 
дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо зап 
 ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо  
о пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи 
 ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све ла 
дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита г 
ве и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда 
ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како 
ам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом,  
е ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и а 
ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и пад 
у своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом пр 
овек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има  
} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја с 
огодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док 
 нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкив 
елу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у  
г жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама сп 
 — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дох 
 оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља прев 
дговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су  
нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и он 
ло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Х 
 ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа ве 
 неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко нек 
ју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p 
ичаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства 
рком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p 
 добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преи 
звади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку 
еница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињ 
сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врат 
> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш 
та је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.< 
викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било доб 
ио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му 
е старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти цр 
 <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пош 
 га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p>  
ав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па д 
 Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној п 
а неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо плов 
>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно 
 је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} П 
ред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној 
milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико иску 
и покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког 
ече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели 
p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и це 
ла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у 
беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица,  
шио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бр 
нула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха 
а од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у с 
де и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови  
, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала  
 тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натр 
ојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту 
е Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у м 
запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху 
да Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви леже 
зекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговара 
нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, п 
p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од кој 
 правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не б 
ј би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати  
киде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом лип 
а се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
и да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се. 
„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад због 
и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село. 
 ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p 
е, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих  
 је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја с 
 одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по неп 
о силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној но 
ену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у т 
у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он  
место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који ч 
ен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у  
ана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћер 
 шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противн 
, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд 
сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи оче 
премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, 
 и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага  
година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се о 
ји ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад н 
е и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још  
је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којим 
еринска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко д 
<p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало с 
ји људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалин 
би га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста  
не однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити  
ећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за с 
лати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно 
чу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мр 
 Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S 
>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико  
лству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпути 
ца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желе 
лост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече  
Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, д 
у вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казат 
неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан 
, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори  
се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени  
и, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо  
/p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозо 
нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби н 
 године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам 
може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене. 
пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао д 
 радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади св 
>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешн 
им...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш мл 
 дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац кр 
p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.< 
> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те оп 
 чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем. 
„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p 
да настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p> 
си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} 
којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још  
ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> св 
реда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох  
 оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ  
ра сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука 
еди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, з 
еданпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђ 
икао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а 
ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га брка 
 ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц п 
лим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А з 
дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се н 
ем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од ме 
укама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у соб 
рчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп 
који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго пожив 
р да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до 
жидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука  
свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећ 
</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годин 
озори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд по 
ојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче  
 свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један  
ра из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо н 
ва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде п 
 на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени 
падну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S}  
апита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Мило 
 „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} 
 бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад!  
Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти има 
 је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, 
 се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко 
 <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му в 
0" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи 
ига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако  
мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p> 
о ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све б 
} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и к 
ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, а 
 <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n 
ћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и је 
, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи  
по време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила 
 очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n=" 
ћим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. —  
ке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p 
веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану ре 
нков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори 
о да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас н 
Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта ова 
а сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме!  
твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</ 
стаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоњ 
ћаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко св 
о пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста 
</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио 
</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми гово 
целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, ил 
 и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„ 
м, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу т 
да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — 
и која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! 
за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела  
ао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити таков 
своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„ 
“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја 
мени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као оп 
дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Уста 
опусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</ 
 да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ов 
 Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Ст 
теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао ради 
</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђ 
} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу ума 
чекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се  
озничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим  
 беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче М 
 знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валим 
 отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да 
ве ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти 
младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се од 
своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Ал 
за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме  
9" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјар 
ко више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај. 
сподару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на  
отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је с 
и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем о 
отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење н 
 Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим.. 
к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још пис 
ом сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао.  
 <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, 
сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је  
ш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао б 
тојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" / 
 да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„И 
 га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене  
и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори  
</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ бен 
рома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још 
ђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немо 
оро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине м 
 грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој д 
 да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома б 
о сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш ку 
 сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар 
 сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла. 
јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога 
Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није ум 
ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не мо 
дише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p 
Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише мил 
 добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак 
— Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са обр 
ан, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, ал 
е је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па го 
атраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне 
/> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога  
самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића. 
p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, кој 
ствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали ка 
е, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беш 
ај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве,  
 рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахах 
 ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је би 
обио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две год 
 и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну 
 сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бран 
.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! 
аше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шт 
, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети д 
{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} О 
 се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{ 
иво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плаках 
 коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи 
пи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како  
 уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу с 
роговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — 
 кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто п 
ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо друг 
и, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, сна 
>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, ост 
о бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од п 
 тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошал 
тим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер  
га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар н 
Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег прем 
давде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљ 
га....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p 
рацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само ка 
Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се оста 
аш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Прист 
p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p>  
мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у  
да се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — 
 бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Угов 
ене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота. 
властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n=" 
д мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и поглед 
и старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га 
и ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја с 
ћи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а 
тне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала ка 
м тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице. 
бив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код 
, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго  
!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се г 
 на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали 
ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре по 
труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S 
— рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> 
>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} 
алудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра з 
</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писам 
ајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се о 
је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибар 
ојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови двор 
дравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p 
тпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно 
„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p 
година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико 
 да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег долас 
одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? ви 
аво Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb  
е поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у  
ече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје  
p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> < 
>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за јед 
задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје п 
> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“ 
 није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако  
малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима 
авила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се  
 састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје дра 
вном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
 који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бр 
само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је т 
а храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини ни 
ој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„ 
куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необи 
 није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад сл 
пала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна  
ољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек 
шту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јова 
оше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и у 
отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад  
о да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра 
бун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо 
 останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, ра 
гледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно м 
Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. 
а непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да 
апослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућ 
нуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри 
се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и с 
нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био ве 
х зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртва 
ом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на је 
све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не  
се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на бре 
латко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету расп 
, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест. 
ћи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миом 
викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу  
рцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, пого 
 судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одла 
<p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд 
 промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се  
Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говори 
му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је б 
ремишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанп 
не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се  
ћ је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали 
 ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру  
 <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око зам 
 и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо дос 
здахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас 
>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати 
а блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам о 
p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије ра 
е ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на 
рагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти 
жа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћо 
аг осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпу 
лини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико ме 
сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је присл 
рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко  
ј углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, 
 је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче д 
на спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића 
 цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чиј 
је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогл 
војим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону туж 
оворите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као ш 
ји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад д 
о то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Ст 
икакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса  
 уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј  
одићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао... 
који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пиће 
 сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је за 
уче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача ум 
 сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по к 
ила насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити ко 
о се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени ст 
е појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени 
онки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми п 
p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да 
м крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задов 
с. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар ј 
а ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у т 
да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се 
тало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p> 
ла, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у  
наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на 
 и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад 
е сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад  
ље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви ов 
 <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове  
неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умук 
 је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отво 
 заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заист 
мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да бе 
— проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, зат 
обар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb  
амо сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети  
евојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрм 
розног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено 
е неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да 
 у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обич 
е му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отиш 
кор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она  
није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укоч 
 грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви 
.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, 
н — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила по 
хове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се,  
ут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Сто 
о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити 
ак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога 
воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? 
То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је  
 таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опом 
Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Ште 
врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="1 
 ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сања 
, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком п 
Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него к 
апуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао 
о да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне 
и властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњо 
чан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховит 
еданпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и п 
и смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет  
акав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да о 
и га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење мало 
зира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш пре 
ебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц г 
Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим  
 ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосн 
то се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</ 
очи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му  
 видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд 
 се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са послед 
 зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи 
а је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, о 
Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p 
 миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Бос 
бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су с 
бећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одгов 
 n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би до 
епа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> < 
ин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вам 
а тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство,  
<p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да  
 клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане 
а разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, 
, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну ст 
а указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{ 
дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, а 
д су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Т 
хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да  
 си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари кр 
осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћ 
 пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази к 
овољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом 
ој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се  
стојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није ви 
венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене 
вили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</ 
те заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер б 
> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„О 
еменити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у ш 
ужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио  
липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стоја 
 родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, 
 он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S 
ш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То с 
"15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами уви 
 сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац 
нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове —  
о га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! по 
 руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти м 
је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p>  
поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице 
 иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клу 
расно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и пр 
ражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је  
</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.< 
раво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збу 
 топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их млад 
јевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем М 
ат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим о 
мо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му го 
нога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и к 
замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких 
био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, 
ошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове  
еба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду з 
њу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца. 
Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних х 
Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бр 
вио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећ 
 Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже г 
пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p>  
дашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но о 
 „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и 
пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замисли 
 дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кро 
а топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стој 
вору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и 
 њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само 
p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам 
и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чи 
еверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„ 
ним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас 
> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је 
овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је т 
е и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита млад 
до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар  
узе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{ 
 на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у 
у обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</ 
 Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.< 
</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења 
ве и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за 
 се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролаз 
брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. 
ајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога 
окојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весел 
цело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати се 
ђен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио  
} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом ша 
дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје мла 
но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благосло 
е пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља 
 био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве д 
ог би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе  
<p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за 
 овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан М 
све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је мла 
и чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широ 
.{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> 
кој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и у 
 је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута пр 
на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат 
 да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <p 
 се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загу 
 n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено. 
Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру 
 кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца н 
 синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у соб 
ше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе 
дно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„ 
о и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p>  
но јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брз 
ати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ 
/p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се 
те од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и по 
не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са  
твени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићет 
синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„ 
S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за 
у баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом 
јанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али са 
ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да и 
<p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и 
 човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се  
.{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{ 
ан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!. 
м да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест 
еге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али 
<p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити 
 побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајли 
ије могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, 
је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку ниј 
јанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвор 
ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Вож 
 па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба з 
ца тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и 
 је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би м 
 у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен брк 
аше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чул 
ли на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин  
га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и њего 
којног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре ла 
ке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког чове 
 племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љу 
 паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да 
о, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода 
а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничењ 
, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана 
<p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућн 
 ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта 
авао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако ј 
у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да до 
ги је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотр 
S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео  
рали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тра 
аца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хар 
онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и о 
а, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати с 
опа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко 
њиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста д 
старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељ 
у полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговарах 
отиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су и 
тор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што 
старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмот 
љедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> < 
 речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да ку 
 али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким не 
{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала 
етио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез у 
а дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је к 
6" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се 
2" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S 
 Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежа 
о дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — р 
буње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд 
ку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка з 
оша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече 
могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде за 
о из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помисли 
p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање  
емо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њ 
оје им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25  
опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Т 
тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари ка 
енуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам  
је у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замиш 
Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још ј 
ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан  
Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед  
еви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S 
ице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова. 
да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно  
раги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже посл 
у душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од  
„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, 
сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим 
у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се ука 
{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S}  
— Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори а 
та више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача ст 
о да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја  
екао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кућ 
е...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се дого 
.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам... 
рти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, кој 
е ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакн 
оведаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је н 
 се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад уд 
S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што мор 
а и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њег 
 добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! з 
Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код пр 
 Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ј 
</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} 
лико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! 
="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и ј 
си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мо 
аки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спав 
оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се 
е речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше са 
и, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Т 
p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је —  
} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди  
ви господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и н 
ветле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље не 
ас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та  
е ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома,  
и ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад 
 Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш 
зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случај 
га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би 
а радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом 
нда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је  
па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је т 
план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; са 
p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја  
осетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне так 
здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји 
ку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те 
говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па  
ли незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје  
ј ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p 
 плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у је 
пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру и 
 срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сат 
бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p 
ве, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити  
цу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на по 
ина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц,  
Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се 
нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитељ 
дник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи с 
 Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не исп 
ераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде 
а будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајан 
стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је дав 
о тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред ба 
дића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обе 
зишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха!  
ну уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако мал 
тао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћ 
м нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, 
ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — ал 
, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола  
рекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празн 
ерујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти ка 
е...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{ 
 препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка,  
е већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, н 
тно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не 
 речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издад 
ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</ 
— А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 
и у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао 
 брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити 
 рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом 
 Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово н 
ли смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и п 
а и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у 
ече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капел 
ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи те 
а. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се на 
сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то се 
га родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву н 
о ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни с 
двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S}  
било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стој 
ости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој 
азумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над 
 и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хла 
ори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме с 
 тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти  
писте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадико 
се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је би 
 ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је мог 
јући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више  
е дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изнев 
лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до  
и тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не го 
оче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тра 
ече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је нера 
очи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше њег 
сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога 
— Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оруж 
ила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи  
зо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога с 
ред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац глед 
} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако,  
о.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“< 
сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? з 
и ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и жив 
до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није ч 
 нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — про 
ио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - у 
ца син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и 
да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, с 
рају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке л 
рука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам  
ечи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, а 
.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит д 
 речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко  
д кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу 
ко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бој 
имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам н 
а посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да  
 Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић ко 
.{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чу 
ди, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста су 
ње није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој п 
уђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину го 
} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да о 
 озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не 
р се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) т 
земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Ни 
их.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb  
мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и  
{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну  
те имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблист 
рове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хте 
то си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш  
а.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштен 
ина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — бе 
Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи 
та широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра 
коро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и  
 твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали  
 и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. —  
{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови 
господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а с 
га непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видим 
 и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју неве 
ам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову г 
о руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb  
ом месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер 
 очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопа 
зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да п 
је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себ 
стим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наст 
 <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајан 
S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, л 
ачињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог ни 
сле толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! за 
се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетен 
ука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у л 
лела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћ 
.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше г 
е прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хи 
ојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио 
вато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд к 
/p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, о 
 час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на вра 
у.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном све 
чи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те  
108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати. 
и пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Д 
тојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Бо 
у чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољ 
 довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња  
њаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви зна 
м од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ев 
/p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо д 
о и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S}  
теван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете  
овораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — 
хватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио 
твари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји 
 да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је ст 
лану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадов 
ећ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао чи 
шије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу н 
којна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу о 
 мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после 
што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још з 
којног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је оп 
ом часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља  
а, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била 
и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, 
и, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, к 
ти — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.< 
ебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох шт 
че са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! завр 
, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер 
а ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети 
тиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо 
 се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би о 
а скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана ск 
се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: 
а, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштип 
 већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешко 
ан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине ш 
му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стри 
њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва пров 
ући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, 
 кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о не 
— Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долаз 
ад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знат 
 вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехе 
ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину 
 убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Де 
но ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети 
 и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строг 
руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чел 
ости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се з 
ижио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би 
им Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? з 
— не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чује 
савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже г 
pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ Пос 
видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињ 
њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један  
па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, 
ну опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из нас 
вршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но с 
 утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске са 
.. хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је  
 ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо ук 
и тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаниц 
вићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези  
о те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у не 
тојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и је 
 се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у р 
рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и  
ојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> 
ако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зи 
 врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које 
ено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврат 
изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе ка 
и добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{ 
 до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким лето 
весели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма ви 
е унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потм 
аке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео д 
ена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да он 
мњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стр 
д се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну 
их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи к 
д је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново 
а му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослуш 
„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пр 
а си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, под 
, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал 
овинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду  
ни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу к 
во ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи,  
а ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више 
о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече ј 
онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмака 
ошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави 
 гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је от 
педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан пох 
вид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... 
у био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу 
а столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребр 
већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици  
те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У та 
.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласи 
а.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио  
е.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкри 
тац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице  
..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — З 
ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> < 
 оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једн 
оруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име 
вом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице 
тра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села к 
таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и удар 
езно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати  
, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церек 
јекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет вра 
n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнут 
 к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на 
ћи...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстраш 
удуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче о 
еш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бој 
p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са 
</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи  
о! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено 
е Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, ка 
а прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речим 
мо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p 
/p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се ка 
.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стри 
а...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код В 
“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога оп 
весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Бо 
збечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао,  
ед њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прил 
p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са о 
овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p>  
 собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Доб 
е беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано,  
а је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе  
је несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" 
а се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку к 
исаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао с 
у су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе 
</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио ни 
то је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико фла 
n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад  
</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који  
све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив з 
ута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватр 
сови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим 
ешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! позд 
обом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац 
Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечаст 
да на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули  
Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао 
нас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш мо 
/p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„ 
е им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хит 
овац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице  
ц погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало  
аше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из  
риц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„От 
нио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира по 
са.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — 
>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на кл 
у Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и 
 <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p 
му да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити бо 
 за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! ви 
ука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p> 
/p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да има 
а раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја  
ла онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу де 
ната за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде 
ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си пр 
 из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним о 
ита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред А 
18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио 
е и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као 
едео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао с 
е нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гла 
ече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере 
иде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знад 
он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као уби 
ени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђ 
онесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и 
на брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га морад 
рина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чаш 
ам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко биче 
да да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више  
које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох  
50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро с 
 што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> са 
зјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„ 
бицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но 
 нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S}  
, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре г 
 — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица предсе 
ђе — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође 
? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд по 
ва дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но ова 
дба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да М 
 одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му  
а те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаж 
 <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се  
 разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се се 
ик.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд,  
капи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p 
вора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њи 
а — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види. 
 ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, 
ије...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књи 
 подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио к 
уду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„ 
ла два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође 
де Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и ка 
едноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше по 
дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одвед 
ође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био сам 
чуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја  
и избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да  
иковао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно нап 
 ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> 
у убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са  
да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђе 
ро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, приб 
ога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сас 
им добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уз 
м — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да 
ени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муњ 
знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили  
не.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњ 
цу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу,  
ом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вешт 
 спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један  
е могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p> 
алим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„ 
ћала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он 
 неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке,  
 оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били  
ако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указ 
аним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Стара 
„Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јо 
 до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“ 
...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опр 
дреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош ка 
ети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и г 
ез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се у 
че:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од 
ађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ пол 
е се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио 
ро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беш 
ве да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља 
опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи  
 висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ 
в беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да и 
ошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код 
г немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново 
ти, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину 
јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не ч 
очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледн 
е сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p>  
лно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку  
 куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их 
— заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се  
 прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане 
ну, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегл 
егледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и оча 
радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и с 
дости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да  
, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„ 
 у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скруше 
поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мо 
 Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко 
там тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју С 
 је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбо 
/p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али 
смо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важ 
ан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио как 
ло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко вр 
 носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најп 
 душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „И 
“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сут 
ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — О 
 да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разв 
ло да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу 
вољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад н 
о, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло 
аху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је н 
ећма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да ј 
окојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети 
а бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, 
менио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише не 
јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После 
љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је има 
ана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђ 
шао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је мора 
="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју  
жбу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p 
у.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало 
ко можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке. 
натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Ди 
е син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине накло 
гађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што н 
...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим.. 
и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом жив 
ј блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то та 
и господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај 
свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири  
на коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — гов 
а Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али 
у реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да м 
роз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хте 
ком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Јо 
 речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштат 
е два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма —  
дара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не мог 
ај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакши 
г туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, узда 
 облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слуша 
дила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пут 
нат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад 
 оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхта 
 као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у  
имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одгово 
ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, кој 
а Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али  
уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми б 
бамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта с 
сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошап 
ошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за о 
ју и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено 
лед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и 
гледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дош 
о време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео,  
маман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p 
уо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му 
е новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао. 
пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за св 
, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и ујед 
срећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се оте 
ника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер ин 
 скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако б 
брна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована  
 чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врат 
оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и 
во није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{ 
је него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима прек 
ог што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне 
S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је виде 
} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S 
а тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!? 
о није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p 
есник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко 
 њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиш 
ојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му 
 онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћ 
оји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. 
шићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да 
ан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у  
у, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога син 
а беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко глав 
<p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, п 
ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиља 
 отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мор 
ије могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је д 
 коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко 
то свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отво 
ведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, 
} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно дв 
у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нес 
аћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.< 
S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала. 
апиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Дон 
е зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То ниса 
ди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плач 
 једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурен 
ше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе 
S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севн 
се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе  
Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му 
весно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је 
ежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, за 
нко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку од 
</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља  
он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранк 
ц, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто  
кире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце в 
аборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд  
 стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво  
>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата  
акше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је с 
огледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа 
посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе  
војих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру пома 
 из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у  
а познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене 
 се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио пора 
<pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да  
није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и  
тарчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Гд 
а када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе 
и је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајд 
 Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече 
и кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гу 
ехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао! 
“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер 
и ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је  
 баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јуна 
ало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће д 
бар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче 
кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вест 
ичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече 
чеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разгов 
јој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S 
бити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој ку 
</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p 
и — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p> 
p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко вр 
о да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан вен 
а којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, св 
аког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за ч 
 оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" />  
ног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као 
менио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Бо 
</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец д 
икну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха н 
 њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну  
 жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страхо 
 не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напр 
ше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Ст 
у бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред вр 
лушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! п 
испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити по 
е му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар  
обуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми  
 заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у 
ела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и поди 
грли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ор 
ма да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и о 
вена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је 
а дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гон 
p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у г 
.“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгле 
S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и п 
, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у чове 
х када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је 
раво капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање изд 
ачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као д 
е онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања 
иво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздра 
чено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди  
 хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти  
 сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То 
 пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати свој 
 Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни 
ип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за ко 
груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као  
светљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да 
о да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси по 
је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је н 
 мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да 
теше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста бе 
 просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда 
премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отк 
 па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли 
в.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао уз 
или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни 
 би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја  
о за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је 
ио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан г 
и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне  
ег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у 
у исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво иск 
е као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелет 
.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта  
че окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе д 
ечи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у оч 
>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима 
дени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота 
мите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но  
p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} 
д половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко 
очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на к 
кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш?  
о загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море 
нац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора за 
ед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасн 
и.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? в 
 хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан 
 нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један уз 
„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га 
ри Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен  
па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па 
ина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земљ 
гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади,  
. “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једно 
а што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као  
 осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван ово 
го лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља  
есна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као  
о је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очај 
екне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкри 
склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је н 
о!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да  
шена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? вик 
мо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тре 
се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву 
ладих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на бре 
 кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му б 
творну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима с 
 бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је у 
 му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? 
ода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа ста 
а нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве р 
р иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</ 
, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчеви 
у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Б 
а.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, г 
ј.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облил 
>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и 
ојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом 
оле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозниц 
тим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па ро 
S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго  
утине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу 
га: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као 
но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламе 
ти благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, п 
ше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад 
>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опро 
{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учин 
сом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј 
са не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута ре 
у ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задр 
 стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звањ 
> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога  
чини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба  
ртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — про 
 <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из к 
“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb 
и мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкоди 
а срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто прете 
едао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapte 
њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору  
 комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му 
 викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... уби 
е на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај  
шао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и 
азиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који  
одина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна в 
стро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до  
очим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешк 
ра грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда  
p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да ј 
два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, н 
“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Н 
где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га 
а је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После с 
ојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> 
и синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему  
а мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож с 
стељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беш 
ена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и он 
ан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио  
 није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме 
ојину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако  
е као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су тр 
 казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су не 
 је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> о 
где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му 
е да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу  
од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако 
му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, 
 дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте д 
 намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сум 
полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јед 
а, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шт 
чију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страхов 
{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ва 
Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мал 
— Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али 
м план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се дос 
још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изј 
ма да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем ко 
би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, доша 
добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућу 
Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову  
у је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Сто 
о би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час 
 Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} С 
упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем уну 
 своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове в 
, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка  
отужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш ова 
 и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пре 
ад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је 
зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше п 
ош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да  
ахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш 
уд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p 
> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам  
о ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је 
ам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму  
на те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гле 
 задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац 
па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и 
, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и из 
сти, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зу 
ати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. 
ео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од луд 
 ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрв 
да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби 
крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе,  
} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у цел 
ве тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза не 
 који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворе 
 доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом коле 
утио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није и 
ад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем 
/p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху г 
{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лаком 
ам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога се 
’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе дим 
, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се  
н, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је п 
оред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало,  
ко ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да  
жидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру к 
 убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној  
лна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну 
о обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> 
ше...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре... 
ек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу,  
лесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... д 
паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — мо 
гор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор  
знаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p>  
/p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би ч 
сиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао  
ћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био 
ни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље. 
 ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обало 
да и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се  
ри властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и  
</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новина 
традан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако п 
астаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јов 
наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све  
бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је  
ши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му кор 
ј, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће б 
богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојан 
као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стоја 
тојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац би 
риђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућут 
 гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p 
стелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а гла 
и тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p>  
.“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити  
илу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, 
— одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући л 
.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“< 
довољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповетка 
сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавиц 
 имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника,  
е се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђ 
 рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен.. 
одигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио 
 Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су 
.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео  
екар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} 
оран.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> 
 (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викн 
аше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се по 
кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозн 
познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше о 
 <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене  
. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега у 
ља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне з 
ога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по вазду 
, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и 
сиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Б 
ке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију зав 
би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје с 
ра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео  
pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гла 
рбинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво ч 
 полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n=" 
ао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји  
н тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грознича 
ужан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два 
понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанк 
оје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са с 
д грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> 
ли сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Бож 
се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наст 
о није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другов 
иљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p 
и, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у  
реме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</ 
 их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро  
{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде  
ше врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јо 
 ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала  
ла вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на бр 
ти добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што ј 
{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког ло 
 пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је 
<p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте с 
раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком 
крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година 
на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то С 
не пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старинс 
упили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изр 
згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и тру 
и и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бл 
и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запет 
 се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну к 
чи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S 
ика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше  
 <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин 
 је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо р 
 чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{ 
 његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста и 
беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{ 
један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и пи 
Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па ре 
p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком нами 
зо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао  
и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се 
 <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, ка 
лео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се  
ја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу  
де као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! в 
 кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Боси 
ком рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То б 
 једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма зах 
олицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радив 
 да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, 
ксу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се д 
о дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хе 
и, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговор 
сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство 
.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чуп 
 је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево ка 
крес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} За 
аки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„К 
 ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, кој 
е странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица оно 
уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби 
 у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</ 
ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени  
се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица. 
а викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења прит 
Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>У 
 нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и  
угу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забран 
а вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку 
ао да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је т 
 /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су н 
етао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зар 
у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју ра 
че опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео к 
ом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оц 
Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутр 
</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се н 
квира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто би 
а у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико н 
падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p 
ог летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Б 
p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога 
дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по ле 
 био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви уби 
аква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док н 
бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је  
 бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је уб 
и се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гро 
е на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта 
но да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у  
 твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен 
е видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.< 
ах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред 
онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божи 
према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у д 
ет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у р 
p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега  
рвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак  
е нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p 
м ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и 
 пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стен 
 и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу 
p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плаках 
ко доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп 
е новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви г 
 и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па 
сак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохват 
9" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као ч 
о проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били о 
ори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко  
пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошин 
</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је 
 капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, ч 
бао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је.. 
ј и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — 
са и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S 
ашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповеди 
што кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај  
е мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у  
меника крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{ 
мом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у 
Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну 
ићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на 
 Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем.. 
! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> 
у, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи с 
удо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он  
пи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским ос 
страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гра 
с за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чу 
 зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само 
ола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку  
ем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро с 
ше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мач 
ке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, ко 
; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p>  
као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се  
аби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад  
 се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори  
> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице  
ено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поје 
 умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... 
.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, сл 
како плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице м 
 досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је  
. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је в 
одних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи < 
 чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољуб 
p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, 
и друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равн 
нда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње  
раха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери 
се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборави 
Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ћ 
 навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са стр 
доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и о 
лед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, 
ука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на  
раци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лиц 
ка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone u 
у своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу 
рко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, ш 
ра умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу  
де на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапт 
је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је  
ога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да 
релим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам  
крености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца п 
могнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к 
смамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранк 
 — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Не 
 лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак 
гаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још  
руги дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та  
"122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио корак 
-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи 
лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слу 
.</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину 
и и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи  
кну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ј 
„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите  
ли.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити 
тари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће ст 
белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> < 
х, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше за 
Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје т 
ри у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта  
с и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обо 
а несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита  
/> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао п 
тио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљени 
закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбо 
ућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи 
вај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју сил 
оја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопад 
сле неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и на 
 рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се  
нствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у 
 — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p 
ће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре на 
у.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гл 
е руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти ника 
 тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руц 
.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господин 
о беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе  
ске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унао 
ке провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена  
вуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Те 
 већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му 
аје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена. 
ад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше  
им ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и от 
<p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p 
е....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он 
 лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које  
, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а ку 
 виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је са 
.{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} О 
нко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењ 
 <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље  
дузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је 
 чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као 
би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„ 
</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име С 
„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше 
ма нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за 
а.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огле 
 мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, 
S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се уп 
ву наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водон 
 с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> 
јури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко 
на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли бех 
p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука 
ашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије  
 „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> < 
се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом  
ан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе з 
 дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло р 
и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Јо 
 људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољ 
кну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху 
е развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да на 
о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се са 
 после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше 
ажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пр 
осиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриск 
ижњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Бо 
о, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагна 
 широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа 
птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је сав 
ама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учин 
спред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и 
кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је ст 
р описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и...  
жег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није же 
ри деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се  
цима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густ 
ав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било ч 
 нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је го 
Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицо 
де су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који б 
прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори  
{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господин 
ну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боц 
атраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама 
{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца  
слутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади 
еч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још  
одигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p>  
дижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и вид 
иљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и он 
е спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, п 
да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да о 
<p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додир 
еним и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ пол 
они добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га бес 
ити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од пос 
 тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру  
д си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, кој 
 да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару 
цу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је 
рдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chap 
воју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега не 
лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори 
есто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ чет 
во севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, 
одио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике пров 
те ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је 
!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p 
уком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он 
рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и ру 
 лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ пр 
а онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, в 
{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред пост 
при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> ка 
пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога к 
ћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто  
е па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове 
лико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до  
переним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто  
ече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не веруј 
тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти  
а гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера  
етлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје ср 
а са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен  
 са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они  
м је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб. 
кова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш м 
 очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане св 
р је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја 
елити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме и 
иће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда,  
ти, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спа 
 чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и 
им, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда  
енуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{ 
...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се 
p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости 
ло тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и по 
позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спом 
 девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" 
вде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица пре 
ишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као 
онизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„С 
у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сав 
цепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лиц 
огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривал 
д њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb  
 дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај д 
е нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савес 
стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо по 
 осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига 
.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поч 
а тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима  
а волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике:  
ни.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са  
 лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и ст 
ушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до кап 
 се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мр 
си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац  
уд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у тол 
 још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса  
не природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља к 
ву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p 
ћи једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Бос 
ме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем —  
јка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — ви 
а и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и од 
у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника јед 
ена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} З 
S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту ве 
 том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све  
јаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне неста 
 је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пу 
јан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу 
у и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се у 
{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када нер 
ај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у н 
 венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Б 
о одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неока 
на — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да ј 
у је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај  
маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше н 
свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао 
д.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</ 
 пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде  
 поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако ле 
ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убис 
</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто 
дан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти 
га дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је свак 
о — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалу 
ог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прс 
 се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње  
Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Уб 
 када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућури 
p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. к 
а се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му д 
прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хи 
 клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њ 
зне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и ка 
„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаш 
скери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости 
они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у гот 
ео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се п 
 опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чу 
ити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и за 
у у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са проз 
 као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи 
рата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не 
ак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројен 
ојим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи  
се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше полови 
ојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у т 
нка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади плем 
рави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави 
а да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми стар 
д, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако ж 
 пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га г 
после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца д 
данпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира п 
 прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да н 
же! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима 
 девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? за 
а сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору пок 
и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</ 
у је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болесн 
аставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се  
ице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p> 
Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Вељ 
Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мисли 
а од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа 
{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ј 
апред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брз 
Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дис 
бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су с 
ао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отво 
шеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село,  
који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{ 
које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p 
 колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше к 
S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђенос 
а, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти д 
а помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доноси 
и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је ј 
исан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба  
сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби н 
е грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као  
е готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје мес 
ском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се  
аник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједан 
е и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако  
руже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаш 
Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа 
м, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
="chapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње 
pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумски 
 црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало 
ло је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је з 
т бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове сне 
осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засв 
 јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак б 
ше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз  
га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на 
амном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> 
говога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и  
.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса,  
има старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шк 
ожда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му 
ац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„ 
аца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би пле 
 сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња  
едства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S 
прати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће тр 
{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога 
о...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше н 
ета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај 
кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити 
лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж 
и неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини —  
ато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се ун 
„Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад. 
и.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта  
вени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар 
сти ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! 
</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам 
се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље  
ладенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старо 
д позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стој 
кивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није 
убицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо не 
 јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и је 
амо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини  
 опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче!  
p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакш 
хтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искре 
орио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и  
ази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увет 
/p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка 
олазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у  
у га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека 
 посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — 
 носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је не 
јао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.< 
 па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се  
</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећ 
еко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим 
укну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко 
спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га 
пути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да 
и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се 
ори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, 
си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе 
м већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Сми 
p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чи 
 подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{ 
сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплах 
чи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видеће 
о да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„ 
о гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> 
ош једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није ко 
њ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко ка 
огу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина,  
собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</ 
ла.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико 
 ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био с 
ом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гл 
нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p>  
р и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао  
, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код ме 
 Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и  
ад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему јо 
самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне  
>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне о 
ст, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је пота 
е избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађан 
шило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, 
 предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због ста 
ље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Ње 
 над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омал 
икне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну најед 
говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уве 
ак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око 
ејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли 
 у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи  
ри се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморн 
а нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, 
ловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица?  
ње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му с 
 издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранк 
егов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просе 
.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собо 
 /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини 
 и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свег 
задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прв 
не шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког  
и; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и м 
ор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован стано 
анове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ић 
ече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искус 
и га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану 
ом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разум 
пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим пре 
нута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрс 
и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође 
исли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из се 
 <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најп 
г јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију  
рати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> 
дкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди ј 
е од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, па 
јатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причек 
убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убис 
мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође б 
} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њег 
е болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља 
ио прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај  
ах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да по 
 у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} М 
 Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одм 
, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље  
ред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скоч 
а се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стран 
ежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у 
 Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је 
ло и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем  
ите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај н 
лашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{ 
у да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућут 
рбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из њег 
анка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше  
ије отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра в 
он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је верова 
оче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао 
 Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако 
 кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до  
 ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сања 
е се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће друг 
кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>С 
гуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај 
 мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> < 
 из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео от 
 прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости  
ом острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен... 
икну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p> 
 вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погл 
е с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не вер 
На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не бе 
а.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад ј 
је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим  
а обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човек 
 они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се це 
 тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика с 
кве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси виш 
, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је з 
По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег ро 
сподара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха 
о занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађе 
ло ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. г 
е и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и траж 
и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти  
.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, ру 
 својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика  
аде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога стариј 
а кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем 
 то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не 
да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше  
pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стој 
ша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издах 
о је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој  
, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> < 
изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 1 
 могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут с 
ва грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, б 
„Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мер 
е.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана д 
 да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак сл 
.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Гла 
е ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли 
се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два ч 
 страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S}  
.{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> < 
 изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступ 
у чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура св 
лазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му 
ни пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер њег 
сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{ 
вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим в 
’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас  
м ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страша 
пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и 
едњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо б 
о поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред  
шег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мрг 
 стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још н 
> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журн 
згледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...!  
а као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поч 
 чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Ст 
 синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и  
едног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; на 
вижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна  
занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пре 
пљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да  
е и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни запо 
који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жб 
а у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S 
црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да  
о га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који з 
ијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих  
ачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до об 
а, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што  
>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и 
p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> < 
вом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био прив 
поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи неча 
/p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде 
.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у вра 
p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трч 
 је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњ 
ен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да ст 
вим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подско 
ним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових  
<p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> 
ролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му  
је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Прен 
е за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="1 
 чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред 
е се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на 
 ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо  
 се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам 
лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић  
а он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу,  
њенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио 
 моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста св 
 другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на д 
тојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан го 
, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти оче 
 којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} М 
од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо 
ли Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао  
уд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело се 
<pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit 
сање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи д 
/p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p>  
.{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чул 
, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима д 
не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао н 
 био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који  
жност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили < 
 у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се  
не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано о 
ора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погл 
столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам прав 
деља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљи 
у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено  
 и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мр 
 свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад пос 
како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслеп 
, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас  
и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван 
о одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста  
арац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину  
авде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да остав 
ћу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није  
у плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као д 
ело изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку  
p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу им 
друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који  
...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нис 
о да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан о 
нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили;  
тио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико к 
> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p> 
ро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од се 
е горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чис 
јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам и 
ка властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног  
{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је  
упио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједна 
може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p 
ова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> 
их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, 
говарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако!  
хвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како 
имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb 
другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног вес 
 не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ об 
имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако 
ко да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. 
S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту 
аборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, ск 
 орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика де 
 да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а...  
гати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?” 
 ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! по 
брве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У 
<p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашт 
анко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник ј 
творе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу бо 
 прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шеши 
 овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му ј 
" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „к 
о капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издава 
лави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите 
 врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече 
е <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас 
 да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад д 
ад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, п 
.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стој 
мало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотл 
да му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као по 
бо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне г 
у дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако 
јни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог с 
у сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито уз 
носио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске п 
однесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако подне 
н и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је 
</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам  
p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога 
бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљ 
а црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изгов 
одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбо 
ебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послет 
 подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бран 
ој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упо 
ашна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца  
 господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S}  
 n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не на 
д су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној  
и на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и н 
 онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.< 
еде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само 
намо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане 
у са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Је 
ахите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће ника 
>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом с 
 дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је пр 
 тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однеси 
на на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука 
 прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „  
 њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као лу 
ИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерс 
ц и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на кр 
могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том ст 
били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако ј 
сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небо 
епо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине 
 Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају в 
</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 
 је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто  
ше врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва 
а чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао 
о да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са а 
дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стр 
о, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена 
— сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
и и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одм 
 мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао,  
рену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" 
 и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, ал 
нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очи 
 коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну  
да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно чит 
беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где 
а залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим 
 се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Ба 
че наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак,  
 збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше 
Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам 
 тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг. 
тнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађани 
о у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али св 
 овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња 
икад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, з 
а.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се 
илош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се и 
а обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кр 
, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку. 
је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скор 
кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пр 
.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу 
а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје у 
 Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан 
о издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звезд 
, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш н 
едио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — 
тити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као 
Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како 
 више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А ка 
 какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим 
ари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну р 
био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим ос 
е по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и д 
ва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио 
у је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао 
ри ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога 
реме стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p 
ека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник  
ти Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се 
је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде го 
 рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности 
 но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у  
ја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац 
{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, ник 
Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу 
а.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ра 
ека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуш 
е огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао. 
света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да бу 
е. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погину 
 у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S 
ве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха —  
 странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које 
 и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узне 
деле нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакри 
па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Бож 
 да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш п 
, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p 
 да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли ра 
елес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне  
 нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио 
а Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне ча 
 колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукн 
овори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа 
анково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно 
ужана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо ст 
има.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље 
без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бо 
 хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од пи 
едаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже 
ти — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p>  
, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може на 
<p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну 
њега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоц 
рзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све ј 
 од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао р 
је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све т 
чен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вече 
твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја пог 
свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“ 
е у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекл 
ји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога прот 
ка.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га  
Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бун 
 Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари власте 
<p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p> 
днога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби. 
ретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се  
телин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре 
гођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стиша 
— проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај 
 где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити ха 
аћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми с 
љаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај 
агушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери о 
 брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је ди 
 си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу д 
и!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао 
е руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бој 
. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш 
и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ев 
ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколи 
тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну ма 
рио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако весел 
е Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља  
и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто  
ли, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да т 
оп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад с 
и правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми 
и вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она ре 
 хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару 
тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже глав 
ао да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разум 
 ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашт 
триц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} 
Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора  
воњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бле 
 као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га 
вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате 
тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, не 
{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником н 
!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је уд 
трах почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певат 
му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидар 
 грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом 
дар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у 
Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се ве 
р скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да с 
ца и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћар 
јем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. 
арче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита 
још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама ник 
г никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук,  
му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље  
>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је  
 окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао о 
ојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p 
и за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам д 
 и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа 
ај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о ш 
к, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{ 
{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом гото 
ао да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени  
о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мо 
али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уз 
ац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме 
је спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, 
та, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помр 
 по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све д 
и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одм 
че да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том ис 
атом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њихово 
а, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још 
па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бра 
Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са св 
воре! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Ут 
 поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здр 
ући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не б 
а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш мор 
ече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од вр 
е пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасе 
оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се  
ечи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх 
е му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p 
та као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S}  
ње и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им  
овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер б 
 вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досади 
> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, до 
осле неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници 
зао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене  
оћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је 
а Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро 
у, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и 
 венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је п 
ead>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу  
/p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрасти 
и, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанс 
ож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никог 
уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Те 
је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изуст 
 је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу ос 
 звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам  
опао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторо 
.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме  
е било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да в 
д себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду,  
 за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} С 
ло би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, а 
гарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се с 
да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо 
а те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима у 
је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говор 
утицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми до 
 и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стој 
 младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка ле 
 вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да ст 
> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" 
м опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — М 
 господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, а 
 украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас н 
на постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем ст 
е дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Ми 
е све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мисл 
 близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад 
о!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна  
н Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело 
вест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам 
и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радост 
 свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и 
 „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта,  
омогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим. 
ш ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — пром 
ужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за ко 
међу њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле  
 и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на некол 
вљао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странче 
енат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p 
баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам јед 
 опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Сто 
та је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми 
мишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклон 
 се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну гр 
шао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала 
Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам  
} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранк 
 цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо  
, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и 
е шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног д 
ш.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p 
/p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који  
 бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја леб 
за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са с 
смо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас  
з села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по  
ко тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница з 
 са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> 
а где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су види 
ћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га 
ни старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ 
ник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах  
ин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за 
 читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка  
ар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала 
/p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је има 
ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи  
у отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучи 
у полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стад 
а једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? вик 
 нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" />  
ар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не 
дину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићи 
ће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би  
ола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојник 
лаго да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насме 
а у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да 
62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привуч 
е то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекид 
ровлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добр 
то се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи  
љни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види  
разина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стри 
наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а 
муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двор 
престано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главо 
„Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S}  
ресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем  
ко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да и 
 кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</ 
а мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њ 
хћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде б 
ели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>М 
прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах 
 се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти  
ити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким 
 Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што т 
} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? 
твор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми  
ањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где 
шите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се д 
{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Дан 
да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти ј 
у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“< 
— Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла. 
ко малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи  
ам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S 
нао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта  
 журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи стара 
и вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S}  
аног Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао  
сту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Пот 
ена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање 
ено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам 
у неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме  
у убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се  
 „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже п 
 ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога 
мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неус 
орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу 
S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио 
а. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај барату 
сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар т 
ори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихват 
 бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благ 
му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и о 
у.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је к 
" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победи 
, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и  
 ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак доз 
на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше ј 
ранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чеља 
е и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где 
храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањ 
 је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу прв 
 семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би  
воју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задо 
ед Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше  
јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што б 
е њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам дол 
 смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве,  
свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању 
викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше  
ебе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од т 
жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сва 
„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, т 
 Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцк 
ечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако х 
ој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> < 
заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је н 
n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа ру 
 ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да ум 
>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у  
та није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије  
и, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“ 
>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154"  
икотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга,  
 небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукн 
н споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, ви 
а, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео н 
али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{ 
ш нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је са 
преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} 
 за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{ 
се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохв 
ага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — за 
 <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром о 
о, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам ч 
у неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да 
ућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза ј 
е мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је  
а му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио  
су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не 
е.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Г 
знам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ х 
мрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p>  
цама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изг 
 иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} 
а, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да 
заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао ј 
, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, ал 
 идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима ка 
та у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко 
?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало? 
иће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S 
 добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико  
 су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад 
у једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје  
зовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш 
овори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха пошт 
доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као  
 сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S 
аблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у пом 
„Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке  
 њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; о 
тлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га 
.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци срет 
у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један 
че их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> 
од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вр 
ио.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозив 
сточно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете к 
је хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S 
>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших 
S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, 
гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p> 
и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчи 
в стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље 
поче се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећа 
али неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неко 
о је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сиром 
ника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша 
ства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за па 
 мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко 
 набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљи 
 — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат 
ну.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хо 
 изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па г 
уге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? в 
а сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасно 
<pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено глед 
ај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше  
" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда ка 
 благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и з 
сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, ш 
врати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше д 
дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо 
ве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу п 
 узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаз 
.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто 
запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа  
 веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том 
ед цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме с 
Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</ 
апоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио. 
уду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерн 
агодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не гово 
риметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кне 
разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао гл 
ча стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и ост 
ан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> м 
ко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам 
од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.< 
отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“< 
у.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што  
екса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на  
 скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству 
ут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избави 
ећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало 
Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак  
викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што б 
заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубц 
е се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори  
 је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који 
 по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двор 
ети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цел 
арају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартиј 
да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Нес 
нога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога ј 
 стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби 
трано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледну 
ао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотр 
S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код 
>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама  
удило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и њег 
и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, 
вори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>По 
 онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли.  
ли, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбо 
залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би с 
упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња с 
 чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви  
р ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај м 
им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а с 
е доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? з 
.. хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи 
тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џ 
арица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено 
нал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог каз 
S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица при 
— рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ ис 
S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зорино 
а ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох  
жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду за 
ина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече  
 до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду посл 
о у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на  
новога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Х 
неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преста 
ана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тра 
 моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! 
нили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стој 
зини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста 
ину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чис 
="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби 
била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је 
а у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и  
{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћић 
ерити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са они 
 ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише реч 
ра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонил 
но рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару. 
рће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећ 
а да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекс 
</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се о 
n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на  
ине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаће 
каше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавн 
 стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на др 
="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине 
еч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме п 
ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову дец 
м се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица  
а нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч 
решио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, 
због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао 
је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиж 
проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пр 
и, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казал 
 стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим п 
ло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„ 
во село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је 
пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не з 
да као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n=" 
то је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из за 
RP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у д 
во:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао. 
о једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола п 
годило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанстве 
аде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени ста 
ли га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мен 
рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — за 
ве ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте  
ацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спом 
 њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут са 
{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и л 
била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у 
 толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хаха 
пазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама 
и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљив 
 овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на мест 
се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покваре 
старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није ник 
о те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. 
ац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се с 
 ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Ла 
 матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је 
а је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне  
 од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше гр 
едну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи 
ељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа С 
оса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем,  
о би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, п 
и си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздрж 
„кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши н 
ош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше уна 
д села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учи 
о сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори с 
; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанп 
, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељ 
ка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасно 
обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, к 
 биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је 
куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Нен 
вењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат 
квих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина,  
вори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми би 
неш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ с 
 се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муњ 
непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху 
ропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се 
маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, и 
 целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се  
 <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим  
ревуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан 
Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се бо 
ме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старче 
у и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст 
 вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко 
е замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка  
рироди је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцниј 
оња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто пров 
, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбије 
се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом  
, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе до 
и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живи 
рошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да 
а, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викн 
 његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући  
о полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све,  
 увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и  
> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „лова 
човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана дока 
из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заис 
шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се т 
ну његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас 
и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и н 
/p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одк 
 ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад ј 
 њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен с 
обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога 
штен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може б 
а нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Б 
н — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће 
е му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новце 
/p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да  
оду.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеј 
: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу спе 
адар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} 
пе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зра 
иде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си не 
и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи  
 ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево 
8" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном ме 
 се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, сто 
брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи 
му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је 
<p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Ка 
руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од г 
 бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до  
е ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у д 
ело, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и  
чи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу... 
 и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново власт 
 се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је 
то сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога веч 
при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све  
липовог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми 
ти, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стоја 
а се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе мени 
одари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока скло 
гу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљ 
е, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда в 
Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} 
Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано им 
и Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче 
.</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо 
во.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће би 
ите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после ње 
 кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који ј 
те — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи  
не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ На 
 видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који  
јица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разг 
жидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понаша 
 син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који м 
а после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам д 
двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си,  
и малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом. 
е — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са ов 
— одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божи 
дмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, 
..{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p> 
оред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n= 
 коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p 
 остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају. 
ја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага  
ка, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо под 
оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p> 
де мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па  
тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мр 
њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, о 
и извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као д 
оји је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да с 
 лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да 
оја ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! те 
 је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Изви 
 <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се н 
о дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у сво 
</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Б 
е је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S}  
 груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он ј 
 — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јад 
разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се поп 
шлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се с 
ајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дозн 
 не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљан 
и доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава  
>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опе 
опаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} На 
“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухв 
 зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мен 
веже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и б 
авест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони  
оговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи 
говори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им г 
 <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори. 
лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим 
прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је не 
вај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме из 
а Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи в 
и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун 
ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид п 
/p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око 
говарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде. 
ћ, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одли 
и — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је 
ате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко д 
 временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да по 
од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом 
ка склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се См 
 на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није зна 
га што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му  
 на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали  
илиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>С 
звикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа 
 Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац 
а! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шт 
ли ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p 
и...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну  
то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочит 
ад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се б 
 стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„ 
 незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„ 
.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац ч 
рхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твоји 
и и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нис 
розору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд  
ћу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бр 
14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на п 
ст, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, 
чи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати,  
одиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастук 
собљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.< 
вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће ск 
е као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад  
р, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспав 
ај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли 
прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи ст 
онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода. 
да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле г 
и заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран д 
овидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била 
Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жа 
а врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте;  
изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, ко 
 /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених реч 
дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је  
иног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ м 
устом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло о 
 указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ве 
ештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Др 
стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и чит 
 посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по 
 Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер 
азио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну  
в је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, ал 
орала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био 
тац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} 
ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива  
ем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш по 
<pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио. 
су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а  
о образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагони 
{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> 
 му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Да 
 се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана по 
{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не  
фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти  
тајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то 
, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Са 
еме у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећ 
екиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну  
речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се 
чу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрм 
чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и 
ом упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, к 
ем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, н 
ва шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и вид 
буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом зај 
уражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се у 
 њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, о 
е одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и је 
је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте п 
енула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То  
на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кр 
и неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као д 
<p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p 
и један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше 
оше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, к 
е допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би  
 кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме. 
куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако заку 
о да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даљ 
пуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се прибли 
 и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Су 
 и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који ј 
и.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо ч 
која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинк 
n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му  
у.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико мину 
одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанс 
 — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи,  
жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвор 
 суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је  
три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мис 
дар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изгов 
о и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике  
ховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше  
 да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека 
.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и н 
еће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и 
овала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Сми 
а, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранк 
их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чут 
а поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и сп 
 да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S}  
з села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде 
а! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу.. 
лаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху  
е велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао,  
ога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким ув 
Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди шт 
иљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо 
S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остав 
 се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме  
о ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чин 
једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљк 
у. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји  
{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У  
а некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз к 
мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им ј 
> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је  
и ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је  
еса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> 
је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили нек 
S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену бил 
ивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечер 
а, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња 
его онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему  
а баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави  
сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело сел 
едник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — 
нда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац ј 
и.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, 
 тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му поток 
Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним  
 у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ 
провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађ 
вију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забун 
окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p 
пет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи повета 
 две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе пес 
м путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе с 
ј је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повели 
 уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је и 
и, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица,  
ед неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чи 
три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{ 
рбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже мениц 
 тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="3 
и сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка 
 нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’  
8942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, нала 
ише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом 
ко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се прене 
замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише 
 зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа 
ао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска 
 Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и  
ије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртач 
 поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа н 
и — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саран 
<p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотри 
Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека  
 — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а  
рађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! 
уд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио  
ила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="11 
ткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га 
е.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити прв 
 често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страста 
ма удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бле 
ађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за к 
 последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подиг 
сад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наи 
војке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар м 
 добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече ст 
<p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати 
овац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше  
пасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој бл 
ак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје 
.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на 
се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нек 
поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чуд 
гаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ с 
овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетет 
обочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе 
мо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена. 
е, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвник 
ан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јо 
и се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутр 
ра — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче т 
ај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме 
; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица м 
пет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се  
са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на  
а изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо... 
ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и вра 
м правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далек 
лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи 
оново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су в 
 половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавал 
 n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прогово 
гим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће че 
 тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да 
о крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем т 
рошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тв 
 и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни ре 
свешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскат 
чево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао  
о да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је  
о јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамниц 
 врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву зе 
 башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који г 
у влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек к 
срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{ 
љених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се навод 
<p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин 
баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</ 
чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут С 
ко“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодо 
.{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S}  
дном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта  
ати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n=" 
е муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и те 
 поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако  
ри: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љути 
ти изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо,  
 натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, 
p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двор 
е сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ 
се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како  
кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из 
еним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одла 
меја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од 
 си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно 
шти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред  
="chapter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} 
азине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да  
S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бран 
 Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора,  
је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи,  
ужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песм 
 тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи 
е речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја би 
стадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно 
зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну  
 земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под 
ва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи с 
Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а ка 
но счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, 
гаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у ма 
="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Ла 
заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта 
чу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и 
жити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, п 
т, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку стар 
ир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Бо 
збуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} О 
ог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче 
оје пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутк 
да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала 
упића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је 
ти? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како  
!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јак 
зустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко  
 Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и ј 
 „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да 
утише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био 
ине први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео  
 упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и 
ртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се 
јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би 
 То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} О 
о племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођен 
тојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је  
оси преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очим 
</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило 
 иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је д 
че гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само 
е дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи 
 загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па  
езди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који  
ите — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим 
лом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати м 
 је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самн 
о да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оц 
 мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њи 
он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} О 
ве то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпу 
 оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал са 
тен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаљ 
бав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бра 
рем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач 
его га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, би 
</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог м 
} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме к 
онуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — р 
је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, на 
</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! по 
 ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо ни 
едаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори:  
 слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори 
Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употреби 
е воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко 
ео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ни 
оваца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му н 
ше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бран 
 <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{ 
, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„А 
собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију. 
а и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страх 
уде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још с 
стало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зор 
пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грознича 
када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету  
је. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p 
.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, ру 
о издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац јо 
лед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда 
погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p>  
клонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали 
ро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на  
м. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим  
н је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда 
ра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час зап 
{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на мек 
лиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и м 
кну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противни 
а Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у по 
ај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, ба 
ек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје мил 
а руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеуб 
је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу  
/p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То ни 
 страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи  
 и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпу 
р као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му  
вору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — п 
пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу б 
ова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и о 
г тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ов 
 ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић бе 
ваца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џе 
ре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред  
ли; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је 
ити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога 
да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до гос 
 су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад  
можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и  
лицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136 
а.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро 
ађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, ко 
 све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која т 
 сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак 
 Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно 
 још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајан 
у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па 
да се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше  
ам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{ 
 доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било напис 
е, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на ли 
 га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type=" 
ј џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка 
а њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска к 
а јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко  
онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Ј 
ега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац  
ма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше п 
 Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отиша 
а...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу 
у, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непреж 
м селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од 
пазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p 
ко насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су с 
ећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по кр 
 гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам 
етна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје за 
ог оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза 
и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног 
 и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом прау 
ца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче стар 
 њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</ 
/p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца. 
капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовог 
/p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји ма 
 писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела 
та је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, ст 
дар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао 
очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена вра 
старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један  
 воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар  
коте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој  
код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хт 
ам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, 
олски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излану 
..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је  
о ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола 
т а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разгов 
, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га мо 
е, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n=" 
ву: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ 
а радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи,  
озора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди... 
 отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.< 
 ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p 
а самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са ваш 
ујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p> 
ио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у  
га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од  
се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртв 
 ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути 
ам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купит 
ла, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Б 
е икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је по 
а на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина. 
би равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашниј 
у о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку че 
— Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Ст 
 а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим и 
наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговор 
еном моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зориц 
ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад ј 
е.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога свет 
 од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је ув 
унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Су 
е од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добиј 
ље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чив 
једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је ту 
внуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило ч 
вете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога г 
 ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква 
н отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су 
етио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ев 
ас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му чит 
у се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, пос 
а га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изг 
: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу 
ражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запит 
сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</ 
Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n= 
о“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Ј 
се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала с 
 Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљив 
 један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај јед 
ј давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} 
а.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, 
ленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и по 
р и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор о 
ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја пог 
раво — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радит 
 Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерил 
је га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лага 
 се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! ви 
ва Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој про 
ра одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће не 
 лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али та 
га да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то  
опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву 
ован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што жели 
ише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце  
 седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној ма 
 кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам  
о, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p> 
охотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика до 
 стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, 
да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и за 
јан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да с 
ићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробн 
ди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образ 
се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да  
ам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне  
оче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко  
 тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко 
> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се  
де поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу 
p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p 
своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође 
ш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} К 
фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на ст 
уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути  
 и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из ч 
шину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то м 
пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је ду 
 прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде  
а какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грб 
ју седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брз 
га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата о 
е свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрч 
 се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није мог 
вори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему лег 
пе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је му 
ве га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао 
Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већм 
астелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, брко 
ави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино  
пец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао о 
S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бл 
во пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да с 
авнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни те 
„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" / 
астати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мис 
{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до  
у и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало  
ашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, 
 је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слик 
а руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само 
вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угас 
 — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један т 
га у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори с 
да Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бле 
огађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај 
нац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p 
гао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његов 
нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би 
 је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја 
а, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не 
тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml 
икати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је 
о ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> 
: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} О 
ик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута  
 шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашив 
последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но он 
, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Мил 
ан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш 
 поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, т 
нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га  
</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд... 
а пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p> 
 му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са на 
амишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражи 
лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбо 
био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице 
 твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека  
е било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“ 
} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека пр 
тојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се з 
по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па вол 
ора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе кр 
на и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхта 
рије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} З 
ску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле по 
е још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племе 
де рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја 
и верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти 
 и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јед 
 знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван  
 који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам  
 двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у ра 
ш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си сл 
ао да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, 
миљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М 
ком не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, оп 
ши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме н 
 његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш у 
 сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љут 
ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада  
де онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју  
крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни д 
опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер  
су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у с 
што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога  
S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Б 
је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитују 
ечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља пев 
ати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десн 
е млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговори 
му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога трену 
{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо  
 узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки не 
био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи 
 још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздр 
о га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранк 
је било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и 
ао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде  
вим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S 
 које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је поп 
е унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, ко 
к Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да  
 како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ п 
едао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је 
, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S 
е хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у да 
у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али зам 
, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође ве 
> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може б 
та то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода  
 нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним дру 
 скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за с 
ом усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану п 
 је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сав 
та.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у 
и мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа 
ани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} 
ко то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам 
овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јо 
 очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово тр 
 <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за  
 од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све 
 кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћерет 
 странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вин 
ти могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од  
е ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још 
 се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у с 
де на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру  
зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро 
 навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да откри 
еђ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао  
/p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — о 
ци и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..." 
то се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом,  
да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошк 
 да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав раз 
има му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном остр 
и је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни в 
 Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњо 
} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прош 
ко је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да 
 долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад  
имо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима о 
укне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац прили 
p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мо 
 <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црве 
 изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у не 
цима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из др 
 га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога о 
 превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте  
обре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, ко 
 му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је си 
си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црн 
 као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро ј 
ш није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи ј 
ашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи д 
 зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној 
 имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само с 
ље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и чес 
је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих мали 
у!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече ј 
ђе висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Из 
нствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао,  
 село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 го 
н не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђ 
е Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога М 
ро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштр 
ду, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари власт 
 где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и 
застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза ба 
бро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p> 
> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ства 
авици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари,  
о Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти прете 
ао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној 
раво лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зе 
но у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни 
она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свог 
е да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојно 
викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у  
ој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто нов 
 n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров 
 дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумар 
} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала 
пта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!? 
, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица јед 
</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује 
двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са  
ди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угур 
амо хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p 
ог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он ум 
натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да 
е вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког 
и.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме  
, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога  
 шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" / 
за спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће 
ила.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и дол 
Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима 
а га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> 
/p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако  
ио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се  
кога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама 
анац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Вели 
егово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за сво 
 осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела 
. да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остар 
ре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље к 
{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и о 
ца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било 
<p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p>  
 виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лак 
ему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у то 
Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казат 
>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! 
гов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда он 
 изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод на 
радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и ос 
ез њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био слав 
 сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој  
.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мрг 
твори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож 
мати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина 
.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог д 
 те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племе 
је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња не 
ја, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречен 
“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече  
жу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео 
p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим  
Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћ 
 које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао 
А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе,  
лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је 
викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и  
ни нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот.. 
{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је сваг 
свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је  
е!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише 
 у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S}  
 <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је  
дадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — Т 
нио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну оч 
а, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену ш 
а оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не 
 <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 годи 
ах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше!  
ам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина 
дим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна 
 оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле д 
 добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично позна 
ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он ка 
број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиств 
 ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! 
.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — н 
и ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне  
уче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — про 
нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна сре 
 <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд 
{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и  
ећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Ни 
рође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили г 
 столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си  
рак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром ст 
и се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље 
 из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу 
мио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глад 
репући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — преки 
ече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети не 
рни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како 
6" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одр 
равио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и ш 
се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; 
 мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче д 
а узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов ота 
 руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот о 
скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p 
атанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни 
 човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше корац 
еду оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога ро 
ем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „М 
01" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу 
и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо ун 
„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо 
ника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Б 
ажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{ 
младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно  
о све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду 
ме твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад  
 се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима 
ужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, по 
ести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо  
венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дан 
е је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти л 
м чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} О 
иже старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом 
 <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи  
Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> 
иком није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S 
тац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очи 
оји су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и о 
е, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То ниј 
ев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи,  
е — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, б 
ешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи п 
тац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породи 
а се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни п 
јан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има нек 
никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње вре 
ко двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи оно 
ога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S 
е се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p>  
 бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за  
е главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у  
будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбој 
и, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а 
кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се ба 
воју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гл 
у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега х 
а годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани  
а где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их н 
толу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишин 
— Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој гос 
 љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други зауз 
би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворс 
диш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог  
кне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац.  
 застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није з 
се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-п 
ра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о то 
а живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, ал 
>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад  
елин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро. 
заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? —  
, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа и 
заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренут 
ико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић 
а господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полиц 
их! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њо 
о добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар 
х <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добр 
сти сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клек 
су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница б 
р.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је  
че пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица 
ао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прел 
о беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S 
ој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у ме 
 да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на  
Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — п 
ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и  
леда — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече  
? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам нај 
 милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах  
 — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај па 
ледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље,  
} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као  
n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како 
, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да прос 
е је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви с 
икће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина —  
, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Са 
поље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се з 
је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се  
едан гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се поја 
 ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако  
 — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си  
зали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам 
у „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.< 
 Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам т 
праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{ 
знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му би 
 “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у 
апита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p> 
 Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан 
ј са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошл 
марати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао са 
и у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свак 
 убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, 
ражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искренос 
плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си д 
 познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у ста 
го и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође 
„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! д 
ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље 
т се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн  
у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.0 
ао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљ 
не банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један у 
ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи од 
ас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој 
 знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну п 
 је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко 
ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш! 
кне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је пра 
 или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се уп 
 сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, шт 
тити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина се 
а кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</ 
младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас 
на да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам с 
ри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута  
 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су  
оких, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно 
— Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p> 
а онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека  
Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једно 
згуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам ви 
“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је п 
ашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко 
се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p 
" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили. 
 није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се  
{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S}  
а потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на  
добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У оч 
овом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућ 
 љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) гов 
 под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — догово 
 па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ћ 
а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у оп 
 Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напрот 
у околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољ 
х и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју с 
сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут  
а уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јес 
 и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — р 
стрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да 
 и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. 
ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо  
 је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као д 
 Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не оп 
га и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако н 
м рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је нала 
о пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде гово 
оља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као д 
хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље нез 
ледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> < 
> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Мило 
а чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што ниса 
јатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две  
ој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху 
 његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу 
глављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари 
ислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме  
раш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p 
е знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} 
оња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је мира 
оћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гур 
инута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро 
ио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке 
та га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и 
хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти 
и.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> 
иђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мери 
ј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све н 
ивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Стара 
но са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p> 
ричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p 
о дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробуд 
>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта 
узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио  
ар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од 
ојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен 
гудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али  
Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња  
„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важ 
.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као 
 очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду,  
омка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош 
ше, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и 
оговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће пр 
> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змиј 
и шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по са 
ини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми  
да уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стишт 
оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала п 
S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и  
осподар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зв 
— Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам ос 
тарац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта с 
сомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док 
да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да ј 
ао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остат 
За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце,  
пну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врат 
у крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхр 
<p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незн 
о овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви б 
и лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да 
у Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и  
ала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> < 
 потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло 
у се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили 
поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима у 
 му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: 
 сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио)  
.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгуби 
ао рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, кој 
липов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Но 
ги рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац ч 
 /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја  
з — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу  
е се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрл 
ла друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешк 
како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад  
беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира 
 убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже г 
тојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет 
ог је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуњ 
е био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђ 
 па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13 
Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад м 
 <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p 
есмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љуб 
но заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Ма 
нко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру  
повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче на 
> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедају 
д виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у  
љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње,  
тупи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхта 
 у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице 
кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га  
 разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, ве 
и са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на д 
обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетк 
и њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чам 
у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућено 
не, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико 
о-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставил 
{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа п 
{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се 
устити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је 
нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором 
тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати. 
кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних.. 
> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми 
ли на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у 
о дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих 
 речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „вид 
 је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био стра 
/> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је оне 
ли ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и  
му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је вета 
ена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бира 
.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из че 
 да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково пл 
шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p> 
поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је п 
тарцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S}  
глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да 
тра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико трен 
{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати из 
 Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао ц 
орачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са 
ржао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачеви 
тим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто на 
не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто  
<p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим 
е је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се  
о, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је на 
оњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло  
ахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан 
умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један и 
S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро!  
е увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни с 
м је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Мил 
„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо об 
еду.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано пре 
 нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам пл 
нио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре нек 
ти, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо ј 
!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да в 
 ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ов 
у лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, ш 
 грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, ка 
шпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра 
пљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замисли 
ело Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две д 
а.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме,  
е изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из варо 
тра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је 
 Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачеви 
 /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо ком 
у.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другари 
ва новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викну 
ањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око 
 — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} 
ћо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше заб 
де до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам 
„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња  
е погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег с 
 се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Ба 
ролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази 
.</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзал 
ати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! п 
ш се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" 
се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије  
да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“< 
 у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по ди 
ређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно 
 довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно  
<p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво се 
p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па 
а.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" 
е све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са с 
{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар ј 
ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обр 
 доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тр 
сретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја  
е стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеј 
и као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота но 
уше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали 
, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и те 
дочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и д 
 долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Да 
 и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није ник 
ашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће на 
вље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљи 
ца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за  
„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи  
о рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полиц 
у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и п 
на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и 
рком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па  
, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу 
 да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када  
а корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и  
....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахн 
замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S 
вот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мо 
мотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90"  
, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, 
ан нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на 
во и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром 
</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али 
сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унц 
6" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги 
жао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, кр 
? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим 
је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и 
где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећ 
 је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је  
ри старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне  
е и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брз 
е образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну 
нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а мо 
ца а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а 
Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста  
рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p 
чи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он  
ето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове  
 њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p 
гуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лази 
а слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбу 
кад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. —  
вић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Ф 
ивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци 
ив мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече  
зрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју з 
 ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси  
 положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану 
ло главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у коли 
ако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! 
 на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове  
нит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је не 
/p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, 
црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која н 
ао своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за  
ме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му 
исок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо 
нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за р 
о погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек а 
 не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од са 
Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока 
и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је  
нише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби 
ћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје 
е — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зорин 
ивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав  
е очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије 
за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapte 
 добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми 
са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то у 
де чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да с 
Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао  
ао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио 
ата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао. 
— рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе с 
ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p>  
јатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, 
а ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста 
ашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} 
ије могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је 
ерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад са 
вора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и п 
ни грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и во 
и, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница. 
е баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на 
 читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болн 
х сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када ст 
 онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{ 
да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него < 
рица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је 
, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p 
 се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањ 
еху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху,  
на повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах 
} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у зе 
с болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и 
де пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</ 
не и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
ању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нис 
/p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за рук 
на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то би 
и ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он  
егне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи ко 
е Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреме 
p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој коко 
</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше д 
 њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спаз 
ромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла 
д болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се 
тојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем  
да доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. н 
и, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter"  
 да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да м 
 шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син поко 
ара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости из 
у, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га 
рође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{ 
ead> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро чита 
S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи 
около, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене му 
риц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Пог 
дашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на с 
ече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</ 
есну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац 
 стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умук 
ало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у сур 
ео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је не 
 да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постељ 
.</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — реч 
пут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поре 
ед.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо с 
" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје  
, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његов 
не ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је  
арац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и  
стелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</ 
се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„ 
нственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом ски 
, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац  
 грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди  
овом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а 
5" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по г 
арудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, ко 
којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао 
вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке  
, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена 
аци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију 
ри да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усе 
сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски 
ћ доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер 
нам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако  
ранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе,  
 су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај,  
га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>С 
Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „а 
а одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! 
о кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо  
ошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори боле 
{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бр 
ивају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипа 
и су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвук 
 земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати 
запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, на 
сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p 
пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божида 
лости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим 
 подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих 
ним кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом ко 
ранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„ 
— рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је ј 
} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ј 
с запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и 
вори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, н 
амењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку  
вор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори 
стовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га 
у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним  
и ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хте 
деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би  
ар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно  
анац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад ј 
средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезек 
аву и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какв 
бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дак 
д ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена 
аза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали др 
Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један з 
е стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срц 
ргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згреш 
 нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а 
ој клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати 
 куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећ 
 тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху им 
у варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљ 
а тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога чов 
и Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње кр 
ако, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико дру 
<p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешт 
што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се 
допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да  
е зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшн 
ром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли  
/p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Он 
м шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година;  
гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза во 
рисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави  
ко више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој  
екар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, с 
ад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива,  
 Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није 
 Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се трга 
 којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си и 
3" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у сл 
ло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу с 
глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још  
грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма д 
гуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; 
м стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога  
? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе б 
да.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S}  
анац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него м 
а савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао сво 
е двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. 
анату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{ 
о је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходни 
 су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где  
ом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом  
е по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S 
о конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Бо 
и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Баче 
е, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из пона 
 управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време с 
есетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац  
кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим  
а све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оц 
одао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па 
који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам оти 
то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и 
а ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његово 
једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p 
е кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али 
онуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Бо 
е мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково 
помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су ж 
ростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем 
ла да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелин 
 посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков гл 
, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренут 
ице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане 
лабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше 
а сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она г 
чевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер с 
дби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад г 
з мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да  
р да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у н 
 указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда п 
љине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно 
скочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу  
инско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при с 
у, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао њ 
речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљ 
 он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како  
це да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест 
гао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p> 
 само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а 
 се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни 
са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, 
о! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово ј 
ови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко узда 
 замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S}  
во па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S}  
сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али 
им оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снаж 
смо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде дол 
лизу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више  
д посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закр 
љај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај  
? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од  
ивудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити,  
p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Б 
ићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код 
читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у к 
ранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Н 
уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — клик 
кочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда ст 
 а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму с 
 са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звек 
 банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега н 
да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести мла 
причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Х 
воја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, 
одина, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је х 
ир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</ 
 Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је  
ој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво 
 Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па 
тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробниц 
је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на за 
труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од подан 
е пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код  
под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, к 
тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени стара 
о куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће г 
гурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“  
 је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Сто 
ше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим т 
спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Др 
једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а ост 
и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“ 
 умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељ 
теде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, ка 
ало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски р 
да застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако  
бивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и  
ледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као  
чуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнур 
ога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као д 
 је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко 
у као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, п 
е да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Милив 
стру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као г 
ског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се 
евојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када  
заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S 
а наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору ј 
 слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио  
е заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд бил 
ић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора 
 Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву. 
м заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p>  
суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која  
вени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у се 
: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад по 
тног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне живо 
за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнел 
 столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд сво 
м бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен. 
и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Ст 
 радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лиц 
кну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њи 
светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ј 
а у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зор 
и могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи 
љиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хт 
, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали  
ако су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им заго 
ог покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан  
товој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихо 
ут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута  
оји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шум 
, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Нап 
леп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, к 
ац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју 
ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи 
 и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке  
} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљ 
 хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом плани 
 брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато 
излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове 
роћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам  
<p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног 
 ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах  
 окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p 
одице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранк 
у неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звон 
егову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <d 
p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мрг 
усар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И  
ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава 
о нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S}  
зан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Серв 
на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани 
свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из 
да чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече  
ли јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изва 
дар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди  
 у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као ч 
е пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није б 
о код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црв 
аврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у  
је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас:  
} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се пр 
{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио  
аљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се н 
нђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судов 
оме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и 
а је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није как 
, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јас 
 њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А шт 
уње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3б 
где не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је 
{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи б 
ином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених 
сто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку,  
е живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство з 
послетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртви 
рећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим 
и се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па ка 
ош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је г 
видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лаж 
 сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не п 
и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, 
ожидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето с 
а проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чел 
врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој с 
убави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како  
како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни  
 у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугла 
стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у 
се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S}  
даше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као д 
да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се н 
и.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или  
а јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врат 
унца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, шт 
} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, 
преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао  
 — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова  
ки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубље 
ила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из ве 
кова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у лед 
вет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Вр 
<p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за ко 
{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>На 
ти у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну 
ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набед 
рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле 
ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и  
кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — р 
елка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! позд 
 <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора с 
ве су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје  
адуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар  
 постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па  
{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но  
ла и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но  
где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се личн 
 су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натра 
се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у се 
не речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће о 
 му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њи 
чено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан  
ше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — Посл 
е свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, к 
њу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може  
..{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутн 
е није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим 
толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту 
 љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим как 
м како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао н 
е са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су г 
 право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> рад 
 ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху је 
асом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мо 
 је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кне 
а и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Е 
издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко 
 баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам 
/p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина 
 сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се забли 
заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p> 
d> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног ле 
ца. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време б 
у пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и приве 
ад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из 
 али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да 
ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је в 
могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно  
е светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти 
ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с 
.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао  
а, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере  
ебало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер 
Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је 
орао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су 
 и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом пла 
а кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Види 
рио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово 
ече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад  
досмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који на 
ли брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису за 
ећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “< 
{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов  
тине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од  
ницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу 
пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо во 
бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може  
тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мрг 
зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и сч 
што је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p>  
оле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} О 
евала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није 
 али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишља 
 да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца 
. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио 
 му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</ 
ни старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да 
ћ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако  
н.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Б 
ајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго в 
зговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да ј 
а служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а н 
аље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо в 
ирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Д 
и умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се 
де лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јур 
 једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и 
 површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара пе 
p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу 
 око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава 
ава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја м 
p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p 
Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш 
ам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зори 
ари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и 
вачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! п 
 а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири жур 
и смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, ка 
о је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће б 
а. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда  
n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских д 
 у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу д 
 на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрм 
 у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну 
 небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану с 
који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се  
е траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једног 
 је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за 
 Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед 
} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигд 
чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме покло 
овао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио за 
 из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени  
е спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препу 
м врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се ут 
рца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље с 
 сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај х 
мо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и п 
о стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности. 
неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Бос 
ђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа ни 
о крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече М 
 Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав г 
 мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње 
 је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се 
да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S}  
ин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> < 
м у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш?  
т у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурам 
 слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у пр 
а и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних уб 
ти у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седи 
" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на ј 
у се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су каз 
ао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у р 
д најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а 
и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све ј 
обро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут с 
ло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као 
чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је 
ег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му вис 
дали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази  
је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога  
е? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих з 
 сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њи 
{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се 
" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стига 
је имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина  
и је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим до 
а низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Ок 
орак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец  
иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{ 
јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију 
 блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци ј 
е, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљин 
нио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну  
p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар 
ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна 
ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну 
им жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече ст 
ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шеш 
не суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје м 
ом срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p 
у на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — 
з уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек к 
 као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога з 
и мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив ј 
 унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; 
озници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се нај 
ека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок 
о — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — н 
оши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не р 
о, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање св 
то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, 
а.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благо 
нео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се и 
ледњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га види 
о поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — пр 
во“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно нас 
а противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде  
оласто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда  
ма се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихо 
е своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта 
на у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак т 
ну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мал 
мац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад  
нас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, шт 
та. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам  
ије, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где с 
 два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише 
ци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен 
} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах ка 
де, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће нај 
ју.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се ни 
вим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад до 
свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — 
анко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по сво 
евојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</ 
лим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он п 
ш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не  
а пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и иста 
 врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд  
S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргн 
е који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки им 
ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу  
 са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је вл 
ам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! зап 
Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судиј 
лим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока  
/> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу 
е му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био в 
анпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао  
а, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то  
 и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде  
вде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти тво 
 мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити  
 да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад 
међу њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се о 
.“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Уби 
у молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикћ 
кама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S}  
опошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчев 
а старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву ст 
ем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, с 
> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв  
е стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Д 
 страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку з 
е не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћ 
ованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> 
S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку 
“</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса 
. издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци  
о да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господи 
ио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних 
стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше си 
би окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве див 
 сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву  
оносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечит 
ек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине  
— Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана 
Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> 
а.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали 
када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и 
 <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездан 
и добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б. 
днео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купа 
 сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цв 
, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Б 
ишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теб 
у неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други  
.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено и 
и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад 
, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спаз 
на не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен пр 
ли кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чив 
 пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицај 
оље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својин 
и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на је 
оји нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на 
мира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S 
чно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом х 
p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео са 
рам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати  
јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чис 
а је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</ 
тојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и пос 
у боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Сто 
а буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре пон 
есвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као ра 
би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода ус 
 да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у њ 
чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједа 
 Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац  
траховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p>  
ем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није  
укао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора  
 „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико бас 
и Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дош 
 Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали м 
 Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.< 
 онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне к 
и ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и 
 на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чи 
аха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда  
цу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, п 
 се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као ма 
и вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од  
то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он т 
амишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у б 
S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш 
р је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он  
<p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишља 
Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и  
ео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли  
ар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је би 
лена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не х 
"149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изнен 
боња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај  
дство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролети 
е наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али да 
 ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S}  
 кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је и 
тарац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су иш 
Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спас 
/p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је 
је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у  
.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p 
е.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упоз 
 собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи 
о грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја 
га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе 
а сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="13 
 жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на ј 
ој новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па... 
уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште,  
рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који ј 
и старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе  
а.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али ј 
 Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш ку 
е довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но  
Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се ча 
пази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грб 
 њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком 
ла... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда 
 Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита 
его са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам 
кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави се 
 мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати  
ати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац  
ораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца по 
лаго проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, 
е она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на с 
а Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја с 
, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то бе 
биљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сес 
иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око  
 ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо 
а.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> < 
 сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи с 
. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Ро 
ке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у ис 
г ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавд 
прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је до 
за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чуднов 
је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано 
 Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер ј 
о река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће т 
је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би на 
није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изн 
Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на дв 
е, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме 
ити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац 
 почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут у 
p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне но 
та и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић присту 
ру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну  
 га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да в 
ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p>  
ече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и т 
уми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с в 
 тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.< 
ем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у 
помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? ви 
 али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио,  
т сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку  
не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ј 
ло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p>  
гађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане д 
важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би 
на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са  
 лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свев 
још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре г 
лике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посл 
се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле г 
лили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили. 
 је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу 
 прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пр 
p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и о 
 ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би с 
: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер 
ловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га о 
 а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p>  
м друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стоја 
аву Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — 
акше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг 
бук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко че 
 баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и  
 дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове р 
 другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо 
а му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шт 
ма, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то ис 
у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче д 
и.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише. 
дна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ с 
ратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено поглед 
ној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог д 
„А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибер 
донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше  
ава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> је 
питати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим ту 
елави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац,  
ао да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у п 
 дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; 
се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе на 
ркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бац 
ао да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Д 
неш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, 
риском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а 
ом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен ст 
идим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> 
“</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци 
{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бо 
ражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му  
ом — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Ст 
сти било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде п 
аљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне ј 
ху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први 
 земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачев 
ељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је 
ку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао п 
</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и њег 
и свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи 
з старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим 
породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Стран 
о гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем —  
 се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек  
?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а 
аше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чам 
таш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма  
и и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено 
ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао 
рио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега пр 
 „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице  
сли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам 
онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из  
 почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на 
иде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбу 
а првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло би 
је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хит 
одина; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S}  
дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се дог 
ве на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прег 
анда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети нап 
<p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави но 
ајвећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио 
јчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" / 
ро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече:  
 да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још дв 
ђемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и пос 
ро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ват 
скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат.. 
ирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као д 
тавио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница. 
, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврш 
шао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка,  
раг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек х 
емљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, поди 
тојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче ве 
. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове 
 да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у о 
 печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу,  
га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да 
{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога си 
а, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми прип 
али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио мо 
 себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочит 
 га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земљ 
је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца 
ли је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p 
страга је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где 
 да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се 
а и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио ј 
 отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне  
.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда 
опошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађ 
ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељ 
аће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти јо 
рошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна ш 
о оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није  
ни и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих  
о, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид 
дмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић 
илична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метну 
ђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и је 
викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са  
ја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о в 
нога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, од 
а гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да 
о узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново пр 
ло, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај вал 
тојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то с 
S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухв 
љаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ ју 
ри се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце,  
ни трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се 
>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„ 
 телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Нова 
га: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слат 
који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном 
ти, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на  
ај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах  
p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуд 
 је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њо 
је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице  
 савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец ра 
о кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одеве 
на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p 
оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени стар 
} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, мат 
есто, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други А 
н опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је так 
чу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудиш 
елу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне 
} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам б 
не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекс 
е зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p 
ало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по 
о, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага н 
е и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју госп 
дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се по 
текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону  
грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - 
у против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите 
 које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у среди 
 ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се ма 
 право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p 
</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новац 
 купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити вла 
р нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Сто 
 човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у 
е, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Ј 
18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра по 
дих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претил 
ости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у 
омолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко 
на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек  
једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје с 
у, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори не 
131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у к 
 и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то 
ћ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећ 
ју му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође мно 
ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво м 
 му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар м 
несе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, о 
анственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необ 
видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> < 
а изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, д 
е старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запи 
ранац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко л 
а брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јова 
 се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, п 
каза из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Сто 
њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам таја 
олико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окрену 
тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се бр 
ти Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“< 
о сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ би 
о страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом 
ше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвозден 
јури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} С 
“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадуске 
вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се 
{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немог 
нице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру( 
е права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на 
ечи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе 
 било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај  
олини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане,  
к?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село,  
, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице 
арац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је 
 да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе... 
ана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не зн 
са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близин 
жасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен за 
на.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасм 
осави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p> 
те, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“< 
 суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — ре 
тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге!  
оју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобође 
не: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је  
p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је  
о постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и док 
у, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завес 
и најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче 
идашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стоја 
а и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећ 
 </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек 
нка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао пре 
икнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра н 
ије тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средин 
раше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Те 
на у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни ре 
пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али са 
е туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и с 
тојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — р 
и на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p> 
ј одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на бре 
е дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p 
то да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај с 
и и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двор 
овао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху н 
ао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име 
ажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро... 
но убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића уби 
едним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана с 
 Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на су 
р је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Ти 
 је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, ук 
ч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p 
вић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — од 
ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво 
и су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведо 
оји се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари  
жени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изв 
оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се  
ало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет п 
о, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је вер 
је шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма д 
ако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“ 
ка му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S}  
} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки 
се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а 
 подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стар 
рљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од к 
ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао  
ци, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи 
а и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је  
ебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума и 
анко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, 
нка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече стар 
 је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Гру 
би остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве,  
 И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до к 
иди се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Д 
о читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше  
ојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину к 
се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? .. 
јисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и 
е Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће т 
да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко цига 
од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вр 
 по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара 
загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је д 
теш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али  
> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрв 
која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беш 
о.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p 
евећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Су 
ећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам 
p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади 
ако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и за 
даху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод от 
његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади 
бу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвоз 
 метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месе 
>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Б 
 ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким хо 
сподар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који тру 
 стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га гр 
="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се п 
о?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шт 
а олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи  
вег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула  
 сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapte 
p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа 
ојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Ш 
онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава 
на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово ср 
 цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у с 
, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и з 
е зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, 
 одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си м 
ла старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љуби 
а му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што п 
а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено 
, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунил 
и ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? 
е својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А о 
поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него ова 
та и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је к 
бијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне 
ок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви ле 
ио намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду?  
 вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, 
ђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог  
еру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је чита 
е куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи п 
ако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече  
еснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо др 
ност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветник 
о тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па м 
 устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не преп 
чи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји роди 
е?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисл 
 смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо 
у, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро  
 је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад има 
тио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чи 
старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му  
ићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морам 
одигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког  
 у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на мест 
уочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После  
к у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола  
ни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да см 
у, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — за 
е на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мор 
а лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наст 
уваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „О 
од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора ста 
осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у с 
гли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умр 
</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из  
ти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девој 
на Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се не 
д дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насеља 
ти.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} 
ме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина.. 
ац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени љ 
отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је  
 за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све л 
. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори  
шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад по 
Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи к 
ју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лу 
ени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје  
што му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запитки 
ели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убиј 
амокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и са 
сподар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јо 
има толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше се 
д баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезар 
ђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало  
„Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али  
кад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, ка 
 од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n 
гну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта  
 ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</ 
који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и те 
 него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до 
ирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојни 
да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p> 
и — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже с 
ада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром п 
 га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, кој 
стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џе 
ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити, 
је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће  
дговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком  
 морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио к 
2_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји ста 
а) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ ка 
> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У ча 
погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то 
други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p>  
о доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди 
 <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церек 
пртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око  
 мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробо 
на девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде 
се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниј 
уташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори 
 врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што  
и: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођ 
и ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме 
е остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и пло 
 у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди 
ља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече  
 ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кро 
ли што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти к 
пло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — ре 
ало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и доб 
ер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — 
та га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље у 
а, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напо 
е ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је њ 
и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели ов 
т и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом ма 
..{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савес 
заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће 
е остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају 
и старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb  
оче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних  
екар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као  
ко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом. 
м..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јо 
.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња 
даље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њ 
а.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај до 
о.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомисл 
 са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац го 
звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неко 
ећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у  
је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да о 
беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђав 
 га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да  
м тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хл 
 стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о са 
ва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше С 
љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву 
, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али уми 
ада се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S 
о брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране 
 и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће с 
друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам;  
ујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води 
и сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су бил 
— рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек ок 
p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази не 
еоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио  
о? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стро 
/p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога д 
упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер... 
 усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништ 
чере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког м 
агушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</ 
ни.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p>  
ека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју хр 
атим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим си 
из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну о 
у добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n=" 
ле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слик 
 капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оц 
е Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен л 
ше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а 
ешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да ра 
ије седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу двор 
 си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у  
е, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа 
одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n= 
 као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудиш 
е је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> < 
те?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили  
 беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када  
у искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p 
 тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, х 
ао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по  
 сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор  
ар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — реч 
Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, 
де се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:, 
 морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети н 
? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те сав 
чуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, 
>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђе 
идар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Ко 
/p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p>  
 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њим 
чеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и ј 
запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поно 
ини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око  
> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један 
а старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и п 
ита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч 
урама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одош 
/p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских вр 
 посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече брк 
зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам  
о да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та в 
ј разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столиц 
гог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</ 
ипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљ 
p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом. 
ита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председ 
ка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди 
е другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови  
оту слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p 
неза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого,  
е синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро пам 
а Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим у 
алену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу та 
/p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се  
ан старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакш 
стано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се 
се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи нас 
>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огор 
рица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погл 
Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме р 
лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натр 
 па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћ 
еди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечер 
 новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ  
чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зо 
 па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о вра 
неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су с 
е ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђ 
обу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати р 
о соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почел 
! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била з 
ко но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опро 
ори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. 
p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="2 
апољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</ 
его ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар 
 и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет са 
рзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C7 
, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца,  
жемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригина 
е смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се  
свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица  
ч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашк 
ћа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га 
иљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Стара 
 ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на 
 рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али бле 
погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао 
ше се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и 
аније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" x 
х нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} 
о би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су 
за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега к 
 црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би  
То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кр 
вине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p 
х одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{ 
.{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам 
није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S}  
ад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, а 
ећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ 
хонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, ал 
га дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Ка 
ле тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћерета 
јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у  
ио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, из 
атога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је  
реко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека 
а ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Св 
есму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине 
час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да з 
 по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатки 
 глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око 
 дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешт 
лено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам  
о то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" / 
ј пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрч 
а скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Сто 
извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непр 
загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе. 
о.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници  
есто, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен о 
да Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови уд 
љани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашње 
адао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором зв 
ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена ку 
“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? 
ожидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за та 
војим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох т 
шај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш  
је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„П 
е био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p 
рхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја зн 
ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p> 
рва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље 
— проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осм 
рошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није 
ам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</ 
јан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио 
ид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио тв 
ш, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанп 
 и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а  
е.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младоже 
 млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде ради 
је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље 
 замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и д 
ом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај једин 
о громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда 
о код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и 
, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио врем 
 Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи 
од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао ни 
пео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је 
нуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је 
па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, 
ка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црве 
нилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он  
 скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љ 
евер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оста 
="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав 
а и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p>  
ла па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p 
звуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изиша 
љи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, исп 
обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај грана 
лас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем во 
и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као ма 
 унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да 
.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над  
бе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад  
 десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила 
и јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим  
са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеш 
ад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разгово 
 Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се л 
} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је б 
оди мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веро 
 једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах. 
ису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и  
p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртв 
ека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</ 
осле месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест  
 видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргу 
х жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном од 
деш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем  
} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви 
д куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен би 
кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још  
ога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није 
окаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} 
м до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Ка 
/p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи 
лост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" / 
ио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже глав 
 му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племе 
, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде 
RP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, сто 
 се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога но 
 ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош бе 
еветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њ 
ојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало м 
д поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ јо 
ати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Дво 
нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колик 
е наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у  
ти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се 
де су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке о 
.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа —  
 јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго стар 
ветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покој 
љива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледа 
о је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p 
азе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки в 
и и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца 
о познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадар 
</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу 
био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села. 
 други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је п 
положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рање 
а нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пр 
енога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S}  
а старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> < 
 из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којече 
 савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за г 
, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све м 
че старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједан 
то друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима 
, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело,  
гуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад с 
> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам о 
арац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старц 
ујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког жив 
ане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекив 
ане уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образи 
за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви  
 слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају 
густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био  
ињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту  
 смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помр 
ре у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p 
е да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притисн 
грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> 
дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили 
 да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити а 
ити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи  
та знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назове 
е.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене свет 
олу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се 
а лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза 
 је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> 
ц? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — 
аху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих 
Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су 
ељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми  
— Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њ 
вом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше  
едао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао. 
з — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потвор 
осиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се нис 
Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да  
е украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се д 
 оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше ј 
редати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од 
ри у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алекс 
вде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре 
а ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се  
о..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да ј 
е и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљ 
дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке  
 свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, 
27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Н 
ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи  
/p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест пораз 
 <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу 
 млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми  
кле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин. 
ео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и д 
нко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао оп 
кар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, 
о мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да  
ивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је о 
 да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не мо 
 — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се не 
зваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и зас 
жно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осме 
рну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не 
ио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Ли 
 се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добр 
теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овам 
и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуд 
и увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хо 
 и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће г 
одлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим ре 
номе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тиши 
изнанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и  
 тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађ 
као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдн 
уке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> 
 мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жести 
м одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га  
стрла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме 
 на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји ун 
видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи 
, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирн 
 и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> < 
 бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није 
ао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову 
>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу ко 
ође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати 
е до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и гр 
што била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи д 
војка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како  
ебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја 
ало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n 
га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и  
о скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напосле 
ead>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да св 
 у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути 
иљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами бр 
искиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, 
једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</ 
разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Вељ 
ред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: 
 тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи н 
р! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаган 
и али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погле 
 сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и м 
спаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере 
каше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да в 
ле десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добр 
оја му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо 
 ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде  
8942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред 
тарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густ 
 трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише 
не пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито о 
оведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали ву 
ле осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.< 
у славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која 
<head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани 
о разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чу 
, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа 
им малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа 
, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослет 
знао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не пр 
р већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху гр 
ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Јед 
 учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле д 
 двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана.  
шина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне м 
ром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препук 
 један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује  
а једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пр 
анпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мен 
мку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзну 
ави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег поко 
иво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у 
 цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због крив 
 покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, 
ут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори! 
ља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убиј 
сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу м 
х сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остал 
је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије 
} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра,  
ка дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати  
 венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај  
> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса 
 „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбо 
екса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да с 
и од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Пог 
 бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је  
ћи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у  
и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомуч 
е, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био н 
 чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод кој 
 видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бит 
еђу Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа млади 
а, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и о 
е ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река ода 
е једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је 
е, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и 
чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p>  
коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћ 
ојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли. 
о! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим З 
г дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Је 
мац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заје 
S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока  
ч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Пос 
.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на ов 
упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљу 
<p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху з 
м заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за  
је беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну С 
примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ст 
ну и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слаби 
ога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случ 
 глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грд 
то викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и 
ароме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасв 
 брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући 
тресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа. 
 лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се н 
" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Ј 
рку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ ка 
рне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај висок 
астелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебел 
асени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му 
ну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би п 
етар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ 
а под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и ск 
 мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! 
вору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирн 
шила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и д 
аче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се 
по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи 
глед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још  
е?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли по 
е старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што  
 је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила с 
цу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даљ 
ам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га поглед 
га? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли с 
жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ 
то им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник  
му, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још ве 
S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што с 
о бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S 
м животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо г 
о...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било  
адога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од нај 
 умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од 
пељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је  
е, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубав 
да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је само 
 пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S 
 <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и зе 
 човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна о 
је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који 
бицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви прису 
д отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек посл 
жива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је с 
ба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривц 
стано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће 
о је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао и 
ањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, 
/p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти 
 се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те но 
лаг и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела  
 тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није при 
ши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао пр 
/p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је к 
белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг. 
арац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затрес 
 говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако 
гласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура  
г да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} Посл 
на.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у  
ни.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг у 
је могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div typ 
 види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут  
р, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као о 
би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са ме 
 и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове с 
 никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Ве 
мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао 
јај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жми 
ојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору  
ави на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао...  
 приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљд 
ћи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испу 
 сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу 
то га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од с 
мао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи и 
ва у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и  
и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али 
зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедс 
емогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног  
е тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да г 
а, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа  
, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</ 
оји му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p 
грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану  
има, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда 
Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је  
анствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, 
е као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно 
и ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто 
ки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љуб 
становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у 
них.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји ст 
драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p> 
цу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а  
 унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти 
њао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си  
 беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку 
а још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звон 
м однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име доб 
столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп  
“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали 
о уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> 
ли за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двоји 
о је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног поко 
 ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше б 
а ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут о 
 па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„А 
д кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како 
оја му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у  
та му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерал 
ше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чв 
одар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше 
покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.< 
злила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто 
а! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена 
ом је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не 
ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано од 
 нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пре 
школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се з 
у <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због  
нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у гла 
о, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по во 
амо је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишља 
де... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при с 
ћути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„ 
аху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Ради 
се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до оба 
, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио уте 
 дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. 
ршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега  
то узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се у 
главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, т 
уда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарк 
 то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу засп 
тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.< 
ратом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су 
у сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао бо 
колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све з 
е поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S}  
пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља ј 
о јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју 
ар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим 
ашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{ 
Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима 
ас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, понов 
ајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?.. 
војом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била об 
ан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{ 
се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У 
старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања  
не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са  
ан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Чел 
лупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p 
трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико 
тио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше нал 
ео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164"  
="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код св 
 Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту зада 
 на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медв 
Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се 
а му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово 
ли намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слик 
рено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не 
ворила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуг 
, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала прем 
клет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али  
 је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздр 
ујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стр 
заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава  
, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у је 
ти...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <p 
гњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, к 
 не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медвед 
ти са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> < 
ах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам в 
омоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао,  
 приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе г 
="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми см 
> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад  
о подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки  
 Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразу 
о два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и  
 сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n=" 
ва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у  
ставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима  
 смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, а 
брим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да  
 је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, дед 
<p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече бил 
вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа 
неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више п 
е бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се 
а комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је кр 
 је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стој 
Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} О 
н, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се  
рбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још 
 и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде! 
ехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сир 
> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са н 
Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је  
нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао 
оваца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем уб 
на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га о 
н име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка. 
насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брад 
у ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викн 
ри?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори дед 
 свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!< 
едног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свешт 
дражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је д 
а! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало п 
исто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Н 
ачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искр 
ит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бе 
ани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> 
јена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан по 
 које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута 
теља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу с 
е скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед ка 
ри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку  
 бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и пока 
вореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} 
, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, на 
тојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку 
— рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њ 
е неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се  
ајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да 
ор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да веч 
омагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо м 
о гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p> 
владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам с 
Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје ро 
га, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати н 
 када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскоч 
поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а 
 други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио 
ца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Он 
 Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту. 
 кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да 
 тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: 
 као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и освети 
ргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за ру 
је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забр 
ргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво  
олебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и не 
ори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле. 
е му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, о 
бно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — 
 се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њ 
ри болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је н 
у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасн 
 не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образ 
шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за уч 
ц.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно  
е закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полет 
а и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти 
е ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у гус 
Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, поди 
арош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одри 
ј поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше пре 
з руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p>  
редомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „ 
о, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што са 
одара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранко 
ри очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о  
им погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p 
га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја 
о: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али о 
р он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у гу 
 окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но п 
му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да  
здахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S 
врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулиц 
! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S}  
корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чи 
Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изу 
ц стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кеп 
ном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли од 
 га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини ро 
а овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банд 
ро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао ку 
 узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му 
</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен  
ганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз 
 новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде с 
 чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да доче 
— рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убиц 
мо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најл 
заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата 
у у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растурив 
рбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врат 
е сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако 
о осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, 
е неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати х 
х убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божида 
у.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо и 
оро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње 
прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој 
е, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га.. 
ом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове р 
“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичај 
е у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А шт 
и Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег  
и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још 
ком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се о 
, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно бога 
иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја  
данпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра,  
>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чи 
оћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онам 
 на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тр 
не, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погин 
ла богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тра 
p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изи 
о други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему 
ре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропал 
>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко  
е видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не до 
еди пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер 
 усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p 
ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо,  
 уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке зап 
 — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас  
ала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да б 
једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко 
д је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај 
кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p 
ро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скро 
} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је М 
се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на јед 
а, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем 
<pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као  
е вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздр 
величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану свом 
 у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је  
 први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше  
о, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемогл 
ака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим д 
ица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао 
 твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли д 
ет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није бил 
јао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце нож 
да Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дод 
едовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да с 
ојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је в 
боравити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се  
оца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су м 
нчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах  
 прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и кад 
му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери 
аше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаш 
уд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ с 
а гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивн 
чише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, с 
човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и ка 
/p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Св 
.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Ве 
нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви 
тојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брз 
а придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше к 
ја је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом п 
дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Са 
?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов таја 
и знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како м 
у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па  
емо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Н 
вно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали 
се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч мога 
ван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p>  
ру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који  
 камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му  
алосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад реч 
 страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао но 
 једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху об 
снама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све 
 као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А је 
ли зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бр 
пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бра 
о да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам 
итељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које  
мах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у т 
Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали ш 
о бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље ов 
аљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред 
е пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма 
ни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Ми 
> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може 
 моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре год 
ао стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао 
блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш 
смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="3 
идим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбо 
<p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — н 
и, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и 
ности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То  
 двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту 
фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да по 
ежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и ми 
ги него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на  
> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица дана 
>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и треба 
му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радова 
к је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо  
иди шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, 
152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пе 
муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико в 
 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао 
да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка,  
 опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу  
Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Сто 
 ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао  
тица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је 
иром на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода ба 
истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуд 
анко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају свак 
као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира пор 
воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходн 
 могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац сто 
ушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге  
м и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао. 
 Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Б 
е очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке 
а што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници 
агло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и  
аби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај  
 сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао  
рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p 
Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> 
 у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде 
девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у  
 заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном ви 
нам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју нис 
и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себ 
као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умуко 
, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да 
ео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет  
 на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први бе 
е знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанст 
</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао 
чан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гро 
, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не б 
нко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који т 
 код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, не 
р. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са ун 
"SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако 
а је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина 
екао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода ст 
Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црн 
или га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од к 
стварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив 
мери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 лана 
и материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бра 
 си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S 
 је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мисл 
живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} 
д нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му м 
м те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} 
 вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у  
 не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп 
о! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само  
 настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упоз 
 меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати г 
има — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</ 
 да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту пл 
о зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ прос 
хао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још д 
још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаме 
рац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се 
емо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свеш 
стову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањено 
ред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде 
ом огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети ста 
д Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стој 
>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним п 
} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио св 
а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и з 
ти грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да ј 
рати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле 
.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи 
дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Дед 
p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зор 
гуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше 
а? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — ре 
а са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити 
осећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке,  
</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ  
арац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још 
Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти 
амо њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми с 
орицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила с 
 Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не 
е помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није ко 
та, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узе 
то онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда 
уку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо 
ћ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним с 
овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зач 
каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па  
раво к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му 
ца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар  
жношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну н 
S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у луд 
вачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сав 
а-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад к 
ела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора. 
да.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу ч 
еблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у  
>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здера 
ер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ва 
p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на  
ромуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из кр 
ојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, шт 
р се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је б 
м је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како 
 био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — р 
 не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво —  
са ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим  
ити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, 
 звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на  
 сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке,  
ори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb 
да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — нег 
 прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, н 
 намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао 
е и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, ко 
аква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утуч 
 могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој  
увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да мог 
 истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а з 
ла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре  
обудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни примет 
анку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му 
Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га 
"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Ал 
?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио 
еве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам 
 га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвести 
д то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче си 
 очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез —  
„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били  
/p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.< 
„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо 
жио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати 
и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p> 
ковац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам  
p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само  
иш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господар 
рхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је  
м лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је д 
 беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај на 
 а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и 
ше година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљ 
ворио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... т 
њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав мо 
оста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари за 
 земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је  
какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју 
другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чи 
речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је 
а сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Не 
 на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут гл 
<p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је 
 Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p 
лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма на 
е, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{ 
 у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часо 
ате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поц 
на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} 
нао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио  
а Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам ма 
у Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p 
> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и 
се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у 
онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p 
ица лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где ј 
 речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</ 
ј.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, кој 
о шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поч 
аганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснил 
ад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, 
 Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази 
ц у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па о 
е указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га 
розора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и успл 
ривеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини  
ана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, посе 
pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том  
ом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="cha 
иђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговор 
} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и 
ст, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му ве 
умио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.< 
дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Л 
есрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхран 
нише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти 
 вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу д 
<p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати.. 
 из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку ста 
 Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја друга 
Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега 
 другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и 
е сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излаз 
астелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старо 
ма га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, 
iv type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВ 
тола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и  
мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по ц 
њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може  
 прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у 
грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вин 
ном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет 
 силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не  
руба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад са 
{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа в 
ћи; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са 
 руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, 
ама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио  
преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и  
еш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хт 
рекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! а 
је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила  
морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивиће 
ло се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и ј 
карала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се  
хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} О 
стане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познај 
у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене гла 
идиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као д 
 јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе  
ди, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„К 
е бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У сел 
је на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто  
 тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као д 
 Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у с 
аступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све не 
Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало. 
огато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, ко 
 разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком 
<p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку 
а са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склон 
> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше порани 
p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које бе 
.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пу 
и ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је ску 
етоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер 
е, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре  
мо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шт 
стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у 
да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb  
про у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео 
лио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Б 
там се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам 
и пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викн 
 силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је  
ота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, и 
отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да г 
ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зо 
ојим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покуп 
у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета 
 ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докт 
 га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и н 
осле његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог  
 заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па 
ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малакса 
у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и по 
му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошк 
ечи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му 
тан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и с 
 и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као са 
мрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Он 
 двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, ка 
вно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и ода 
p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још под 
г загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>П 
зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ћ 
док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на 
ти.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој п 
и се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево 
о.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p>  
службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језер 
а се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачит 
 ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гла 
оје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији 
?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор 
 опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није н 
ве теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари  
ој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранк 
у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S 
 усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n=" 
 до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чу 
рода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по с 
а и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога в 
ничке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје га 
id="SRP18942_C19"> <pb n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено 
амо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! 
 од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и ла 
да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а 
нит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на  
 <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разб 
 кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога дво 
ли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p>  
ице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу н 
 мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитељ 
рила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе к 
, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи 
мири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си  
 кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, 
у.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за дев 
“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави  
 лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и 
преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсоб 
буна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да 
/p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који м 
 спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чис 
исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{ 
; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима,  
ра своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном  
иновац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је п 
 ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је  
ру: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зарумени 
 <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечис 
удио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јес 
рбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p 
 није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година би 
је у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не се 
ас доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два кра 
и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему  
шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанеш 
своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак  
{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{ 
 крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаш 
дрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хи 
унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ев 
опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да  
а: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе  
ам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их  
а на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан госпо 
о му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко  
се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом 
 круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће 
 беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да 
 као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питом 
 натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац  
живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни  
заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> глав 
згубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер 
ад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а 
нда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао изли 
.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам нећ 
ричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговал 
 сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата му 
тарац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по ф 
е тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи ш 
но дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p>  
еди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ства 
ад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се д 
га и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо з 
 сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <d 
мрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Оп 
склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зориц 
 сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сир 
 мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим ств 
постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко пр 
сле вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до 
м спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће 
 уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да 
ко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља,  
им наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блат 
b n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„С 
ови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Ј 
инац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео. 
одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је не 
оња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху бр 
 искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави ст 
»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин ре 
је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чуди 
>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те н 
оглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Г 
по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје в 
ом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна с 
 дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се  
ргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва про 
се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој  
пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
не Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, по 
шко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радо 
 од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари влас 
ли нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте. 
у и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са  
пако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће 
 мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ћ 
 имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} По 
 теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p>  
p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образин 
прича како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве ре 
би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <di 
 је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p 
 И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива свет 
ји је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац 
у се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — зав 
ји је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p>  
 и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из 
ве, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме  
сто, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и п 
шташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који бех 
 стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштен 
чи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> < 
 се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На 
роба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар с 
рнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам од 
ити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> < 
ну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени стар 
 поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је му 
а сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се 
уло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Ка 
ти, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удали 
S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам в 
и.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје в 
е и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запи 
да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа д 
, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p>  
раву над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алек 
 девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> < 
ти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута о 
орица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим они 
ба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу по 
тео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — 
е благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земља 
се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засв 
2" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То ј 
а ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурат 
а, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да ј 
 а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство  
деја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара 
учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску в 
 нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не прона 
сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе д 
усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. 
њи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тоб 
ас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко 
pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунц 
ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врл 
<p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p 
нка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густ 
 овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчев 
 тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је он 
до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу ср 
p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано у 
ћићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу је 
 <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти ни 
} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног И 
p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S 
 човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, ј 
ли се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други нег 
ио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међ 
и у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па  
ку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, за 
и шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчат 
вен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш гл 
, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудово 
ци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> < 
.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула  
 Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p>  
вао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше ве 
е узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дуж 
 <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек  
овољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му 
 који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију д 
опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово ли 
 да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако 
, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио. 
питао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај 
одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о 
иси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било г 
 изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим 
нало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако 
двукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењ 
 ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самог 
ре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом до 
 па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њего 
/p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало ко 
их 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже. 
да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од т 
е кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега п 
ебледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте  
ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стри 
ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан п 
хехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе 
абла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво п 
илу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У 
ахрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад има 
арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи 
 погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стев 
ди млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руц 
соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тре 
до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>С 
напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је 
ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева во 
 једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и 
кочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд н 
ва.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као 
јан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку  
<p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се  
мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Ст 
ште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је влада 
ху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није мога 
о болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па  
{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и некол 
мо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет 
на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али је 
ечи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће  
а.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато дол 
убљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да 
ац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, 
ешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и 
 извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу к 
S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај  
знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јав 
тити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога жив 
и Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</ 
 Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим  
.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему н 
 је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде  
ја кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне С 
слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па 
 онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да из 
, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као  
т где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне 
м, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи  
 погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му 
 разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се  
ују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане 
глим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам ва 
брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке ов 
 која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се бр 
 сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан  
о минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија 
аничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном 
олишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је води 
вим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здрав 
своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је 
аху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У  
говорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S 
ова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом б 
о врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и  
ј прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склоп 
уго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да рад 
, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио  
пињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлил 
 притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи  
во место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, дов 
х му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и 
дне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је св 
оупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво  
и Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да н 
ај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толик 
 се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошк 
тио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p 
{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено  
асе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко дру 
{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш  
и речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{ 
 одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем д 
ржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху  
редомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</ 
{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можд 
ија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је к 
 плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p>  
} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пр 
цем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оста 
ице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем ун 
већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говора 
у.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег о 
амо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога п 
 старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, 
свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека 
веж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и 
ак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом дока 
н удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена х 
ацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опаре 
му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — ода 
</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим 
<p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</ 
ом, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем  
ровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друг 
ада сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не  
. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили  
 тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара,  
во место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао 
чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{ 
 Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зор 
 чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Зн 
е тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му к 
па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да н 
ре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија 
трела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледо 
казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ј 
p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на о 
и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p> 
а; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна  
n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео ре 
е веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се 
ва и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{ 
бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо 
о је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што 
Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и 
 још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче 
вито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се  
емљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, к 
е, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где у 
вешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку д 
гонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S}  
је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро!  
 Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, 
опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — р 
Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено ј 
дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот ко 
д је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и 
то ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог 
пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће кова 
ријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, преран 
ећ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми кој 
ко сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p>  
јцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав оста 
емда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог 
 и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну и 
т зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клон 
ење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече  
Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја  
" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и ка 
дом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубм 
враћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима ле 
ш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када у 
уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта  
и <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет  
озна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бр 
Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грознич 
е образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S}  
 ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш ка 
? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зн 
оме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се з 
p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n= 
ругом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152"  
. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће  
 га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од  
изе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар  
и дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико  
ај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу пе 
 и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре 
4" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову  
ли мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао к 
 болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик о 
мукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуриш 
ше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викн 
 кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из 
Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! вик 
ега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: 
че да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — П 
>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ј 
да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грб 
ају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био о 
ли ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам 
вом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад 
њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Ст 
а их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, по 
чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на с 
 два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара  
а за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да о 
нате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> < 
ленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање 
ао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је  
, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и ви 
кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — план 
ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као 
 и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да  
амо од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове план 
зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Ка 
седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо 
>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљ 
 онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачеви 
 истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме к 
дну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је  
имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква вели 
стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Бо 
и Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове р 
 и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те прекли 
 како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мрг 
 ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умир 
и но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојн 
на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у 
/p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p> 
скиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио 
еби, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, п 
ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана в 
 зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отв 
косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а к 
од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корац 
ог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с  
 на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се  
тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S 
рце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да у 
9" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу  
ћма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а м 
аре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо 
 дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у зама 
 то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну 
 бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцр 
беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је  
са.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрез 
дило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Н 
цу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до посте 
 шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још 
а његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</ 
аше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула 
ако се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му  
е наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се најед 
 тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки з 
аде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше би 
 свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старче 
е од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао  
нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{ 
старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне о 
и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„ 
да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је 
{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам  
, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, н 
не на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно 
вим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија 
ему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није 
Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</ 
 <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да н 
ји човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад г 
{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на з 
к у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху 
е прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће о 
 људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао  
д Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој 
нда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао 
на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к 
) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретни 
било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилиц 
крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути  
S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као  
ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе бак 
грљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му о 
> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам им 
еш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда к 
е Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и д 
ре доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у гро 
ерекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стри 
е сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, п 
се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дан 
ле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Д 
од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на гр 
о њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па 
око, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“ 
вати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху вл 
 као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочен 
 Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога  
шта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар п 
ериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше л 
</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућ 
се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним  
релети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженств 
"135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху н 
утаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„П 
а љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још буј 
хташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече 
могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као 
рати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше  
љка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама з 
м стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, 
оња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама 
рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљ 
као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осм 
те обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле 
Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар 
а и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје 
је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргу 
ћу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на  
каменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мо 
нко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе сре 
е старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, п 
 би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и п 
е више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24"  
им јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисн 
> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута  
ове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра  
 гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не л 
Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} О 
ати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да 
Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минут 
чи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му  
речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво  
“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођен 
помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не тр 
> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — 
е благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се 
 гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па о 
 рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му  
<p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога. 
тео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тај 
и плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p 
ог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, н 
ви, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, нано 
ника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на 
замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно  
је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се јед 
водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахн 
шу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осе 
док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом  
> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p>  
озвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али 
ве постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врз 
еване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш т 
и кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала 
 врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји д 
глед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела  
 од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас 
чи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај кр 
веде крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, д 
у је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком одне 
тарцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде заста 
миљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачи 
неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у 
ој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је 
 им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p> 
 дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.< 
, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђ 
...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа к 
ао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на гла 
седим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре п 
ун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти леп 
у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p 
а слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да  
 дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука м 
е свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад сур 
гне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запит 
рио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут ч 
челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро з 
е сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, 
та и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесн 
чи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} О 
<p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта  
пи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који 
ска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове  
ђе порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — пр 
хта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као 
стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} О 
а озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук  
еменити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би с 
 на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше г 
чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну зна 
адни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не за 
грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као 
ре угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко  
.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и 
ић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да 
 разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. —  
ри кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p>  
љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрен 
Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, 
 је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из пона 
его данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она  
 тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико 
p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и ју 
 речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари  
роговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг!  
сиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад за 
Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прек 
оје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар н 
Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — про 
он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи ст 
 <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <d 
а ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чел 
естре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појур 
нашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{ 
.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам роди 
"31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше  
 погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестан 
отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком груну 
ди, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p>  
огледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.< 
ога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје  
 све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко 
 „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињст 
је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, 
 кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом 
ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чу 
сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, 
егова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он  
черњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабуск 
127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, 
} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и п 
где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, ба 
ме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну х 
твори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео ј 
ну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и  
се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и уж 
ари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд уб 
осе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса 
му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савест 
д се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спават 
 своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да 
е. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на 
ти да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури 
 ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне об 
га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за 
 јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута пр 
 бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам виш 
ду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је 
ретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „ 
арац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је о 
ј се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и по 
<p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде  
арца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си 
осле ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у  
еницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је мениц 
е; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, п 
у мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „ 
 гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је  
ткрије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допус 
 очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да  
а Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред сто 
у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, о 
</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напе 
нуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{ 
риђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погл 
 тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше  
е из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</ 
ло да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово 
 — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није 
 као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста 
е предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи 
није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше та 
а. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми  
</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као 
.{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као 
тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што 
осподара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бра 
твори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те 
оказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желе 
анас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђе 
ади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се 
јућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> 
ао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} 
ним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде ж 
 стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је та 
вори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој 
удио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, ал 
 јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у 
 се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, н 
чи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста  
! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим 
на врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио вру 
„Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{ 
им корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и 
ла од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрп 
а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да  
 дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи?  
Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угу 
 девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадос 
S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло  
 Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћ 
одити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи  
рно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити.... 
равили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} Н 
овац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на  
ладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли 
гуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини 
г младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки 
своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новча 
} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава б 
рети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, п 
.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„ 
Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добр 
дном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мир 
Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вар 
 Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао 
 је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу 
е?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну плам 
..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, г 
иц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако 
олеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново ск 
.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне нож 
“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио с 
м уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S}  
их непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да м 
ке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна 
е велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неко 
викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке ст 
м твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га  
 заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да  
чима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим ш 
али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S}  
 Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се к 
p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на нес 
енима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића 
 и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала  
зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечер 
риц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој неви 
куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале 
осумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да ј 
годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Ха 
 нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, о 
аци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтед 
сао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да д 
је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је у 
атимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је н 
са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и  
.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако  
 није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак 
ан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по с 
акну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче расту 
а грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори в 
 догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одош 
удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и о 
е не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Т 
Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„ 
ковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је с 
 Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн обл 
ц је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитат 
 разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом  
м ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опо 
им несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив поди 
има и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у гру 
у је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргу 
? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S}  
 звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за м 
 оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опази 
абранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бо 
деж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сат 
м их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Бож 
на онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, 
тељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га рад 
ћава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Ш 
 скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жб 
 и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У о 
и се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуд 
. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати ста 
н је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да г 
се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мен 
махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ов 
ђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно 
...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по оби 
аху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је  
ђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А 
S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал  
 зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме 
сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећаји 
усти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и неч 
 да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, у 
 он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку 
} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како изв 
анко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чам 
ушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Ха 
си и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд  
сове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, т 
вним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти 
 руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата с 
 на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога  
еслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетит 
а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је 
има, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно б 
 — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Ш 
адим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} 
е очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем н 
ишта, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које т 
еним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</ 
ца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S}  
ласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом ил 
> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да на 
 још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и преле 
идио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа д 
ову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпу 
„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче 
 му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А 
>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер ј 
на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{ 
 што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и ка 
 Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњат 
 једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недр 
ла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад  
 као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Доп 
ли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божид 
о, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ о 
 се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ 
рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и ш 
, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади 
више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и  
еш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму  
 обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је в 
еља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Сте 
ми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у се 
ечи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и п 
Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог пож 
цу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Ово 
ору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао сна 
па и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од м 
 веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</ 
 <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри 
ло, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе  
е.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, 
 гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо 
говори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са  
учја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месеч 
ипом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњ 
оштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати п 
Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише о 
ром на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта 
ном јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је  
 шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе 
 није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је све 
дахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован по 
е и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неум 
ц.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а с 
их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, 
ргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обори 
угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улил 
Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S}  
 да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу,  
 ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не  
.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако  
нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њ 
 упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је про 
 <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је дале 
е за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју ниј 
је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема ж 
ујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добр 
пусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — 
а је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не 
 нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћерета 
.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{ 
о седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду  
, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и  
 Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по 
а којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу  
аш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка. 
здахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p>  
 иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. нијед 
о није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао ј 
ца, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су 
ма — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> < 
ри-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи св 
дан другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпа 
о у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својо 
кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је 
миља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо у 
е Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоњ 
у — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зај 
ари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“ 
а сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто 
против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочит 
S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити 
 Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори  
ца зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p 
хаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мал 
 за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао на 
ви дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да с 
ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам  
је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обе 
 нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите 
> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија 
лова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате 
остоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован  
о има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у ш 
вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и до 
 сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећа 
ао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гу 
х оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да ч 
јега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новина 
— али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> 
>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div  
ро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и 
 Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убит 
е уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исп 
се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао 
па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у 
два се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој с 
ква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стоја 
астаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог стар 
а споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести 
о громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени ста 
се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука  
дно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац 
глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут  
, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који  
е.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја уми 
а му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лу 
ва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху.. 
ајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је с 
писано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и  
че! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} 
не и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бле 
гуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама нож 
 и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу,  
ја му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га крив 
ори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш 
{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело 
ља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} За 
Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је к 
се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>О 
{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико 
ером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола 
пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће с 
 више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људ 
ога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма д 
у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино 
 гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам пове 
 Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекив 
<pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што  
на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у ма 
уги пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио гр 
а годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Ј 
лочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.< 
кну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у ми 
 му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарај 
рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га М 
ко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не д 
рвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и 
ак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаш 
 модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ с 
ад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.< 
их.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе  
оче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато 
уј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди 
уд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је б 
 не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на игла 
је рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село в 
 био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао нераз 
 ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? 
 али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити,  
а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам  
одина била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо 
а. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> 
очи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — реч 
 куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једни 
 Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако. 
ло, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ов 
 јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га  
} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак 
днога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околи 
да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу 
пазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се. 
p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на вр 
а...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом с 
p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> 
ан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Бос 
е руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој  
ма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корача 
оћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божи 
о да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узб 
то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и 
к, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са 
ивити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S 
ко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чул 
 му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо  
 клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким г 
е.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склоништ 
аљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти см 
ече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да  
ратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе мор 
и би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — ал 
36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици  
е, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, д 
к окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из ст 
чију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том трену 
 се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати з 
 „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са  
..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се  
лушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од кој 
и.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задр 
, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та 
ора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега д 
 као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде  
рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени 
ао да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо < 
а језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одб 
p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и т 
уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике о 
едаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је 
довим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Сед 
сећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набр 
ара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је 
ош 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! ви 
се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — б 
 је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих ст 
елу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, и 
т у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала. 
онили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао. 
о, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко  
поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење.... 
 онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад ст 
н табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> 
копис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„ 
ликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар  
е стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и 
 кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са сво 
ла звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</ 
малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, 
о са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сре 
кнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло и 
 међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мир 
: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су  
ци и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један д 
а да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p 
једанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; ча 
а замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, 
ам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. 
ојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по 
еленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се  
а горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први  
здасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е  
ојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наре 
а мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. 
ве весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра  
уби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо 
 једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка,  
ати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} 
вени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наред 
чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху 
 га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда би 
ницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овд 
, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису доб 
 прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Н 
 звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да с 
усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава... 
 „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, т 
ајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен ор 
{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клону 
ебе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топло 
ти што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, 
ичаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — д 
Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику с 
 тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S 
дан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за  
ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет... 
ста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p>  
 једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са јед 
је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера  
епа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљ 
рчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала  
ји је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам  
е Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Ст 
b n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да 
и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати. 
 владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирн 
 не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта ј 
о?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и 
атио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ев 
} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огрт 
препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чека 
се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да  
о беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p> 
ише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је д 
дахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси. 
ипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?...  
о по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од кори 
 толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу 
ма пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година  
жљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне ха 
ена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог  
 са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџа 
д опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налакти 
што пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, 
 стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице  
} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена пти 
ему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гла 
 гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано 
тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосм 
едаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тин 
ти писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да 
 и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из  
уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„ 
 вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта  
 неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у п 
викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не  
и и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, кој 
и плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала 
 задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али с 
већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — о 
и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ства 
у молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p>  
 <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} О 
ла, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица 
 Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат 
ознао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповед 
илан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле 
 куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах м 
, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојан 
а. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, 
“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Вре 
осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи  
ено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћ 
кну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, 
орске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљк 
дно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад  
 твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и из 
 писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово ниј 
— Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није нег 
а у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво б 
амо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Н 
ло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на она 
је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па 
а обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А зн 
се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.< 
 зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до  
гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад  
е унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</ 
едрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разглед 
> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одгово 
а.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође  
 <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
доше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац С 
лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, 
обовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, 
ата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остал 
време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му:  
друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! вик 
х падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљ 
анственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син 
а ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што  
шина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му пото 
око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас б 
тио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на м 
сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкр 
весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; 
е био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том плам 
к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам ш 
оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> 
г тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја 
прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође  
ао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљ 
вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у мла 
о заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љу 
ргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргу 
ц.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p 
 нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грб 
ну.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи 
 је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на  
пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нес 
те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног дога 
поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> 
д мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но  
вно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p 
м зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађ 
напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам жи 
е кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди  
сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p> 
> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана ст 
идимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица 
ленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простира 
а...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш  
 сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћута 
ца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуго 
ад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чиви 
> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као д 
ли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p>  
у ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо верова 
твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за д 
ке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са з 
ар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са и 
ну на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори 
.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да с 
с као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво А 
рај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S}  
значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се ого 
уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{ 
 и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, тво 
, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти с 
— поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који ј 
 унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено 
ше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао ј 
 би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као з 
та овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њи 
есму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ши 
>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и 
пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, ко 
тки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна  
био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац вид 
 свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако нем 
, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, как 
 овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједан 
 знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господа 
у зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радоста 
о што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу 
ти.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу  
е разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење 
у није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана до 
на је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да ка 
а у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан о 
и на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог с 
 је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседи 
чи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и п 
лачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њи 
ила да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу п 
и му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светл 
рна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше  
, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клуп 
, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и з 
дом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути 
њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде 
 те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче стара 
а брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једн 
 је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни н 
ад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих 
ода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p 
ед вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомуч 
ио од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сест 
ало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, скл 
зи: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и 
 Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опору 
брастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о д 
е било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала др 
ом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> 
етлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда ка 
 који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" / 
 чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао кој 
<p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сум 
војим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгл 
је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 
 била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ  
е слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету р 
 ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стиго 
лавуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој о 
ав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засу 
а ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није  
леда — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који сп 
чкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А  
е удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спа 
 умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је пост 
че и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу со 
еју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разб 
племенитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S 
ли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање,  
дбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени 
р по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стаја 
ц се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и мал 
ја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежу 
 несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побоч 
 шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га 
="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије  
не: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мир 
 из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију 
а.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p>  
од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њив 
о је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S}  
 десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село,  
гу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из дал 
 дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајан 
а му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После 
ера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обар 
 <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и с 
ихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранк 
е је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смр 
ио суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није  
гану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом 
 час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад ј 
ка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгл 
ећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме 
ида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју во 
 кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да 
о.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна  
имо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разгов 
пут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрен 
је млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаш 
>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко т 
ани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина 
етвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се  
е дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Стара 
 увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је 
 Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пу 
 наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она  
ојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко у 
 тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па по 
нуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губ 
д пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже кра 
еше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Нем 
.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде прогово 
> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и  
идило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном  
ног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу кој 
и твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бада 
ор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачун 
ило долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и моли 
х из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранк 
столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврат 
 као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве  
о човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да и 
 свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и  
ушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, трг 
{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још  
е наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да б 
та је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер оно 
! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко 
е у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи  
 Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шум 
ити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал 
н се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још 
је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би зна 
а нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке ку 
е овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Ова 
 по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовц 
ина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може 
а је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.< 
 од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати  
сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре пост 
е да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру. 
?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ј 
b n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину по 
а.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено тек 
оби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као 
 говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неуг 
{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само 
зно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напос 
S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег п 
али — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође некол 
 неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је 
Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</ 
а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други 
м, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми н 
лу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’  
ћици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очит 
Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, д 
а онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу.. 
во пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне,  
скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p> 
Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине 
евера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека мо 
 ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела 
 да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, 
нутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једн 
есец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати с 
басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за  
а нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде 
а ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} 
имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мрг 
та ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу л 
трени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, л 
ста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола де 
вестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.< 
ан је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ доб 
тале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други гов 
 за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац 
занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми,  
па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. —  
кочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S}  
.“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.< 
косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још бољ 
е да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храбр 
ао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и  
дник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div ty 
ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.< 
т се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе 
сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) 
и заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, сам 
ас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и  
песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледа 
 тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше зама 
и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумц 
дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> 
в невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри н 
на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по ми 
ахрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прс 
S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зра 
љан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавд 
и за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} 
</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“ 
е ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахах 
 хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога ч 
ба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широк 
 ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на 
ком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му пог 
сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже  
едео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и запл 
орко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чул 
постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад  
кад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и  
н није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После н 
а дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема виш 
/p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом 
ум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом у 
ица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и  
 ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се се 
м? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одгов 
Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ 
pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукам 
 по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпу 
и, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо 
 да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> 
но погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљк 
ада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице п 
ећ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би 
6" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао ч 
чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клеча 
“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа н 
— одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне 
во и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом прого 
ника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на  
латао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај мла 
 наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и  
 промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничав 
да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљ 
p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је стр 
!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, неброје 
етли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се 
 Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења  
пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па  
уо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отиш 
онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али 
 двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвес 
а стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се б 
м испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише о 
пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени с 
анпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непреста 
ећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече ок 
а мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балча 
одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим  
 <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ак 
 и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми н 
ки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих,  
оје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговор 
 скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра  
на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну 
ар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сак 
> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалн 
а поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — пр 
аше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што непо 
 се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, м 
еког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, так 
 затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, 
к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и 
ише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле поди 
луђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако  
дом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао  
г банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? пр 
/head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута сн 
осиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? зап 
 брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи у 
врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо 
певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} 
.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је 
.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелет 
шта, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у  
само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца коли 
или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кор 
сле дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда дожи 
.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се 
{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном  
.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези 
ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја  
старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> 
о овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га ни 
чкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми  
ку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, ч 
еш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S 
дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је ост 
име...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бра 
да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти је 
је се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викн 
лази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упа 
веда удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледа 
ма — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се  
а али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година 
 развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друм 
био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо жи 
вац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића син 
 дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек шт 
беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb 
ом приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближ 
 једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не б 
а своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба  
мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а ње 
д дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и заду 
напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пр 
 — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети 
ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његов 
и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоњ 
 горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из д 
м.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја с 
и...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака сто 
,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањен 
их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми 
н, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и 
 пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога по 
тари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто  
убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав 
е у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — ре 
 <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао. 
ој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари  
 је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, 
, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац си 
ђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти  
м више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло  
на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њ 
 па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{ 
"43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет  
е.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и 
пљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам од 
есника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и  
p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје с 
 но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад с 
е чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се 
ке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке  
>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож  
еди мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p 
нак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанп 
 пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају 
их <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са јед 
му.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја  
Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешт 
ута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново зап 
 јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да  
лушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи  
х се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у с 
као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе к 
еје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу ск 
или оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скамени 
Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из  
арчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.< 
лаго од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема  
енутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што  
у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди упра 
себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је ка 
’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам зап 
ар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти:  
егледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеб 
е упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појав 
собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриск 
На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред ра 
 са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div t 
во насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу  
 тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће  
и покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На  
{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет годи 
отице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута 
није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, 
 ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p 
р ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не сме 
p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стоја 
} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се  
ада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу 
па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједан 
зносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, кој 
рош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња  
 очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи,  
је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето н 
ледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старче 
Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} 
„бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пр 
а вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, н 
 једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да  
 у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта  
је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је о 
а сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био ј 
ним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Ша 
енит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчисти 
ја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме  
о не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> 
иближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — 
енита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз по 
мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, д 
ињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зу 
 нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</ 
се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им  
исано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у 
о знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне 
икне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. —  
в може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немо 
овек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одк 
арета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одвр 
 казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилс 
угом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спу 
?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као  
, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла ру 
 стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате св 
рећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогачен 
т Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше  
Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му 
тан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„На 
 <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усу 
је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризн 
тивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре не 
су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо 
 (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p 
им своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но посл 
мац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао,  
 „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и 
а само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га 
ти тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите го 
еме па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Те 
е не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе ун 
трио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неко 
а па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој  
један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне  
ошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним 
ко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђ 
, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисн 
оговору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p>  
е га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од  
били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше  
о редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут  
тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове св 
е да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке ко 
н је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> 
џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво  
нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Са 
рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад  
кву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза јед 
ти.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно оп 
мо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога ви 
милији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p 
Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан 
 другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су за 
 гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут ско 
м и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је 
ога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задово 
 био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, 
да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже 
Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! неср 
еда у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p 
тио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Сва 
а.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам до 
/p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одго 
 младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала  
ти се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гл 
>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва с 
ав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао при 
одина, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпо 
ачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, с 
слио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у л 
предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа дв 
а му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од  
е сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си 
 други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-т 
угу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, ал 
нако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањ 
ао да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је н 
 кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га но 
аква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког 
/p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</ 
ја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! пр 
наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда  
160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком 
ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — п 
м очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Н 
 браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громо 
о.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам о 
и и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S}  
мораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећ 
е одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је  
аше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није по 
ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненад 
..{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале  
</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> < 
уња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео  
но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказ 
ован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме п 
ао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљ 
м правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања  
јности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га  
 се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом 
 у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако 
>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече вис 
а прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огрт 
кинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други  
! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — р 
ислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S 
 унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, наш 
ву.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као 
оживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита 
/p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче с 
ђе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и  
ла, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај 
о девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели приро 
уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито  
> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на ста 
ирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је мла 
 лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се н 
pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њ 
м месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у бес 
 машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни  
јен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, поср 
 спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав  
(Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и 
 је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња 
ислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се 
имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља  
<p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> 
иметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац преб 
најем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ П 
су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густ 
 да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се 
ајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражар 
кренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног  
о минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околише 
и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда  
хе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше гр 
идимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и  
 радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине с 
ам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> 
} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пр 
груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица с 
 синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио  
овидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобиј 
ени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваља 
 се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад 
</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелк 
едао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај 
 храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа т 
це.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати 
крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу хра 
а Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насл 
ц коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости 
ако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што  
мао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестам 
 Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеш 
ио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благод 
арој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властели 
 сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаме 
да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна  
пита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледа 
 му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео,  
уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од  
 на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи 
сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао примети 
о шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити к 
нама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p>  
 и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали  
убма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има  
на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поч 
о старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са 
ед судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је н 
 он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, да 
према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђив 
ет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баб 
p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлад 
бом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине заба 
а бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку 
изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори гл 
и.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледа 
ицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ју дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Ч 
летена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као 
напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb  
ачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али јо 
Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Пр 
{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и  
ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га 
<p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше се 
?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме тол 
ц ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој т 
у брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бра 
смо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје 
 одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p>  
о отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га  
даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спав 
и проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у јед 
али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пра 
 заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка  
стише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном заглед 
ет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> 
пева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Ве 
ветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде  
 зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрља 
анко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, о 
 неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата 
 помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потр 
и је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника 
, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне 
и.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум,  
себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек,  
равио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога 
је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне 
ву...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам 
евића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако п 
ачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и 
 Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали  
 па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи н 
 старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.< 
теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је ум 
пазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев  
е а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, 
ден ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден но 
аједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухва 
узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напо 
стим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до 
 нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога поли 
 дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што 
м обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хва 
не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решетк 
крива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен тава 
рзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело  
а на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на 
 горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би о 
је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуш 
сом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући. 
 је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо м 
! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му 
 душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше  
ек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кор 
 <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добр 
а што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути. 
{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хо 
р био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га 
о смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у  
/head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се 
клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња  
се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по о 
благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На пр 
одиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишено 
о утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве реч 
наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше 
у сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега неста 
глед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће  
сна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство 
ледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега. 
р је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би л 
е загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! приб 
жи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бр 
ма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у  
че Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} 
м гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре! 
 одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин 
а Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало вози 
p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љуб 
о оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот 
ори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су  
чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, неста 
Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га своји 
и ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог  
ако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишта 
 свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама 
е као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да 
м!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни ври 
 се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, 
е, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак 
ајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром о 
кну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у 
вари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави 
асташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња 
е старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Д 
риповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница  
замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледа 
Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту весел 
ико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју  
{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу  
Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица прибли 
јој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодно 
; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад 
 сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Баче 
помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је  
му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му има 
и њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искренос 
д посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и  
ји у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му  
 ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Бос 
шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом,  
адивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мор 
м убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чиј 
војих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао  
, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју за 
 а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> < 
што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се  
утра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час дол 
згледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно  
ти за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са 
ргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгл 
— Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен б 
еко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одк 
ма, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, 
нуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и п 
агодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p> 
 и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће о 
тале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рање 
и твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образи 
н је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне  
тра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом д 
љасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђе 
сам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости н 
> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати. 
, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац с 
викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се навод 
 њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нече 
— Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро 
 љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја 
 демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу ту 
рица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану 
ави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч 
шњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанств 
је разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко 
 очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли ј 
азне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цу 
ади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво исп 
и га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p 
p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“< 
а ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему. 
 пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљив 
је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> < 
p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам  
ина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Ј 
 лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, а 
оше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђа 
>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Н 
е промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено 
на, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не з 
ара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је у 
 је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао ј 
 драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма 
нога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора  
, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој  
тив мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Зах 
</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одгов 
јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом под 
 јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране 
це држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог са 
рну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвавље 
 са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густ 
— изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је С 
е.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило ка 
цу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра  
 већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док цркве 
а.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћ 
чна друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко  
ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам 
ајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељ 
 врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb  
н син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим  
 баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље  
двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним о 
ан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} О 
бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па он 
Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„К 
да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бр 
се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на у 
ездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи 
</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Од 
о да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — н 
рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је бо 
> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озлед 
а Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.< 
>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, м 
око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био 
.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити  
стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што доз 
рених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима  
отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је ве 
> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну сла 
{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 
се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: 
дићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Ве 
p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p> 
ља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у з 
м је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Ст 
вољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином 
 нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући т 
и ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> 
е и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бра 
невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп 
ата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 го 
осиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мор 
Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и т 
да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Сто 
 умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се ра 
х нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</ 
илине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаокол 
му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на ле 
ним корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и з 
ђоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво до 
чи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се о 
а код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесо 
орске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А  
да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо! 
 уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу ско 
 <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задув 
 оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сат 
 одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се 
ајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи  
 одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише,  
"22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи си 
ам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао б 
ио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта виш 
д виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда п 
де до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је  
у мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног 
дна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. 
и старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо  
ри стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближ 
кар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пру 
ца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, о 
спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму сл 
ва крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који с 
е осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми о 
је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, ко 
е да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, кој 
јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, проб 
те мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра ср 
о да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати 
Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му 
ке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спаз 
Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећ 
немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор 
ата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час 
чи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</ 
 одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опа 
жећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо л 
 <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зу 
ути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа  
изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p>  
а живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао св 
одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — ре 
видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Ст 
p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана мо 
ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице  
ег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у ру 
т се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као 
анка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени ос 
д тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате 
ати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутр 
одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до  
бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађ 
 себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим друг 
дседник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет  
би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" 
 осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац св 
 би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одм 
етак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино сврш 
 господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи 
да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје 
 обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи 
p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом —  
ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула  
 /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и по 
те што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора  
непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта х 
 дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко в 
ако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, п 
доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп ст 
 — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке 
и хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је  
ј о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, у 
ер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове 
изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о  
 њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слуша 
љад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два ч 
ст гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец распола 
 препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куд 
тој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо,  
грљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да 
 Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, н 
четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> 
е већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујн 
д куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> 
кат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропу 
ђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац 
ра, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу дола 
вори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, 
 да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но 
свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новча 
отврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крва 
па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шум 
е земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал ота 
 се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се 
>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се от 
енутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ  
убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све оста 
 један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али 
поведајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и с 
јима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам 
садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно 
уку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више н 
 оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаш 
ошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном ме 
} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са  
 што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је 
ари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао 
 дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати 
ове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али ј 
ам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p>  
на сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мил 
 тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти  
амо крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога м 
нка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо 
 /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док 
ош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, 
.“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре  
цу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена 
S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби ост 
о, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун  
 <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам наш 
о сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у  
ажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком по 
 старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан с 
 милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> 
великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и  
ладих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p>  
е се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом,  
 бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} 
{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не  
н, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са ста 
ићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту  
?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те  
о оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, 
вицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хвата 
ранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с 
 онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и гл 
о би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му 
} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим с 
 се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по к 
 <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ д 
анице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоњ 
о, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{ 
есуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опро 
биљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти 
а ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад зане 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велик 
и од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} Н 
 стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан,  
и.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два ч 
чали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зо 
имо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише  
то их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље  
да викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је  
 да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета 
</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним ст 
 — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи прогово 
 је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p 
табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? реч 
зрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде  
 трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошт 
п Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један в 
тио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, 
ост.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му 
м месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се 
> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} 
о гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде 
 без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио једа 
о приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко ј 
у у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, 
к још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, под 
 њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесн 
сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стоја 
{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и 
 беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут  
љка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је 
речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бе 
дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат  
са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута ка 
ти дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају зајед 
испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девој 
а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њег 
 у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руме 
е бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође 
 ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене пр 
} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, ј 
 дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутр 
реко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као к 
а мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио рук 
, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете,  
тео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али не 
ље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома ста 
сно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза с 
>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тре 
n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора 
рављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио 
асови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те с 
а грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробу 
нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Да 
ано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и к 
меје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Ни 
преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући 
м корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип заст 
 бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p 
 као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ј 
то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дан 
на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му  
боље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, 
 није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десе 
ја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази д 
ати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш 
 ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властели 
луга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Ал 
који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, 
крес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав д 
ишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спава 
тне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесник 
аше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко пл 
сак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари вла 
ар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! з 
есет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим г 
о да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћ 
ајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала  
да даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је ј 
ан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S 
рижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, 
 питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише 
"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као  
бе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, 
е затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио с 
.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бит 
<p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — 
зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и посто 
кав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво 
тојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко  
 рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је вид 
иси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у догов 
робуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у м 
мљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба 
ушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум 
 у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не 
па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна р 
у у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може  
 шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мој 
лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну т 
 натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n=" 
ком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин.. 
 полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказ 
зио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, неста 
лагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза  
лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место С 
тави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p 
 рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бра 
<p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време 
о, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио 
ти сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи вео 
} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у 
еке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је сави 
 подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево би 
опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих 
качићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека 
о је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове. 
з собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала 
му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи  
> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брз 
> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Ле 
 онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то 
и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине  
 како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! о 
 овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам п 
уде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара  
ргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, ник 
ead> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке 
уби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице 
х груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад с 
аху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ва 
 њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„ 
уке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није  
урио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и х 
о одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху о 
 минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и 
руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <p 
е се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по  
де до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није ка 
урога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — 
говор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра 
 могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p> 
>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божид 
— бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да 
ао да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога син 
нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса  
е кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они  
ић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S}  
 с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мр 
замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> ве 
ер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен,  
а чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ћ 
S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје т 
већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих дв 
до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво о 
ста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш 
препашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар  
следње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... 
та га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам самора 
вим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумрт 
...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно бил 
све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестр 
же, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом р 
умртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ко 
лијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа  
ојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече  
p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забр 
рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег  
> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Х 
> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="6 
о сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си  
> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све  
ече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано  
у земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покој 
ао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај ј 
док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим  
че између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад 
јанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима  
емо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се  
е утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ ма 
 ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који т 
овори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили неког 
 <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се 
аше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам  
стима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показ 
и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једно 
орите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас  
p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао дво 
узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стоја 
 <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен  
/p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња от 
оћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године 
вратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи  
ено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака  
ове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда  
 сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што 
о домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало 
p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажаре 
и у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их т 
ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разг 
њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови с 
 се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми ре 
 па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хех 
ко и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да с 
баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања 
роливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} 
/p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до  
дри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="6 
ам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грб 
иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут 
 вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао 
 пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољ 
им.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаш 
ела.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја  
рашних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на  
бити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му по 
у, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S 
о махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже г 
ема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где 
> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледат 
е да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. 
да оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента —  
разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зу 
јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљ 
е бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Из 
, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и преву 
а када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на вод 
арога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија р 
ше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је 
идимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута  
анка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су г 
 и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше  
 да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт 
но, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени к 
војим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сре 
 да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на до 
у собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се врат 
ове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што пред 
дног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну пог 
гаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад 
 грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и некол 
, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{ 
ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: 
Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да г 
д ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А б 
7" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез 
 <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</ 
и би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p 
> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“  
е прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо с 
ити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Боси 
, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био ск 
анпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затре 
 Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из да 
воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> < 
њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац с 
 ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и га 
оследњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу  
 се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирн 
p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> < 
ворим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав 
>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо 
дкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла  
у мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џеп 
омрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене с 
е вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прил 
се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p> 
е — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb 
те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </di 
 и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Ниј 
мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је нау 
о могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше 
астане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је 
ослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли о 
сте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена по 
 какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p 
олицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошт 
ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу ум 
боња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети  
чење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља 
 Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је г 
 него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а 
света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мо 
о срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</ 
видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као закла 
 дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој п 
е и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка  
 поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type= 
дох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја са 
 жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман  
 није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пр 
ретходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се  
ор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо до 
и’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну 
очи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје 
још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, уд 
" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, уз 
> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као по 
нути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке страж 
ића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свеш 
несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже  
9" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и на 
у од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер  
е.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу 
к, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам п 
а онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: 
 издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" 
реко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како  
вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино  
руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио з 
ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас 
 два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који та 
како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — 
шњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на друго 
ју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора у 
 потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу 
 ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозни 
или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убије 
исам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи с 
над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, јед 
е на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовил 
 и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрм 
144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но 
о описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде  
 кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он 
у.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је  
 прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и ме 
уку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој бо 
борила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додал 
ањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишља 
ствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, 
ју, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 
а два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По  
дну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе иш 
утра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио 
ли ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S}  
ен чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић ви 
елка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмех 
је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем  
г.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па ха 
„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скри 
је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је  
стаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановог 
 грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав рек 
рела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ 
 шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога 
и и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже 
Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте срет 
аг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, о 
су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подиг 
> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђип 
 Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села 
оичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду плов 
 која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице 
их му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због теб 
маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само јед 
сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње реч 
рвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кора 
ланине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да  
ве већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по к 
а села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву н 
ерен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када с 
као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветља 
роком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и 
} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући 
естајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срн 
ти и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледа 
о ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бр 
сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога сино 
забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је 
стави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде  
 да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друг 
ам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није дого 
а ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена др 
да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила,  
м како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им 
p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ На 
ерујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана 
ик приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи о 
тина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоњ 
трпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави  
новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њ 
зе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђав 
 није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе  
куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кр 
буђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стоја 
.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке инов 
ма њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљ 
 један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора 
тојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је 
лише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош 
ма морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући 
ако...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој сев 
</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао  
ио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још ника 
твари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бес 
и...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од с 
есте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја  
 подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p 
дио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне,  
ке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{ 
S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бран 
ад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог мл 
Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p 
уће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи прип 
ој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена 
ка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког  
Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође  
 особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се 
 сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је на 
е се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бран 
г брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наобла 
то сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“ 
ре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, 
 <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу 
рога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки  
ио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи 
приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него  
аница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико 
одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бра 
дигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два 
е нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо  
ога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше 
устим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједа 
а сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познај 
менеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљ 
гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред у 
 <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и  
а себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одаз 
 изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха  
енади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој  
арога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су до 
је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Фили 
м је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то ран 
.“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p> 
оје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напи 
а врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо и 
во, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче  
прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је примети 
 Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.< 
што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она ж 
ла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и об 
ека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </di 
она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: 
роз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече је 
 са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} Т 
у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо  
се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би 
ан од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен па 
.“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво 
и га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „О 
што на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде. 
м онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад 
 да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто  
 али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плат 
од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окре 
и убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, ал 
ачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и о 
сним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хо 
мка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне 
 ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна д 
 мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зо 
— очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви 
 као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли —  
 пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из за 
еда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у гост 
лемићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помис 
а, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, о 
 по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на вр 
у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му 
пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога 
да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак  
м ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и гла 
 шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чив 
 своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче грис 
не, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и ми 
не, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, 
 одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакш 
ештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друг 
гледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј св 
ај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио т 
ретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средо 
ршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све сп 
одило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа. 
знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио 
</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој 
положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио 
 унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — За 
.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне 
 — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га пон 
дма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко блед 
у двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јован 
 однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и  
ником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на  
ка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити к 
кинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све забо 
ирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је  
 пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда 
се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и  
леним столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргу 
 драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш м 
ипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаш 
рни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам неср 
 неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намр 
е сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречи 
сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем д 
рене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — ре 
 И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима  
и на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> 
е иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Т 
ки.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бра 
ше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очим 
акомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и стан 
ајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла д 
уре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>С 
авеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса,  
тисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и  
ашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> 
 Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад  
ета, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу 
 тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махо 
ме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позв 
 корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну м 
ву свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па  
ао да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{ 
чак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="1 
ечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору...  
љалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читав 
 Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја с 
ажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провл 
а оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам  
 пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљн 
n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати 
подара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пуст 
љу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад за 
прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико м 
 устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а  
Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!?  
на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако за 
мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племени 
ом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; влад 
старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју 
а је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му ј 
 није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је  
и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде. 
а...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мо 
нула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у зама 
тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у  
м животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној с 
се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не зна 
 — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам н 
вога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као  
и хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одав 
м са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохот 
е сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 л 
аше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрх 
“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер 
> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликов 
“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употр 
 грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Нић 
p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је 
 Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро зн 
ре му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и 
p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе 
{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу 
p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе —  
 њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху д 
од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Ау 
оде га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p> 
ође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељават 
ују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са 
ло стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чи 
инуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац пле 
, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору п 
здравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>П 
отице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим 
 мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Б 
"SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ниш 
>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да са 
чеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хт 
а...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи,  
из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страхови 
 /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад 
ићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се каја 
....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозво 
де, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћ 
љда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — К 
н од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непош 
Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрх 
и нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, закл 
 допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом  
/p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео 
 као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са прв 
стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па 
га је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен  
иство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тиш 
 и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указ 
унце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Дед 
 запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — ре 
 по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и п 
, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S}  
ао у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јо 
ом бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а  
ао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи  
урена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ран 
аши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила 
 дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи гор 
, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео 
а Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „ 
нка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишин 
им летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу  
ла.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задр 
гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена б 
дити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је  
ада се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капел 
та је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам мира 
уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао < 
е ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ј 
, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара  
амац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стоја 
 тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да  
и реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као 
„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је реч 
ла пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена се 
јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет преб 
хне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед б 
о жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањ 
 ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бо 
дија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у  
а и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком 
запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и са 
о убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му п 
што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „П 
мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и 
 се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка 
а, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је 
> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и  
овека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{ 
ка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! в 
 се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану  
2_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важно 
пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, ко 
их и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљ 
ину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад  
редње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} 
тац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно 
а счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке т 
здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли 
Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше 
т“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде г 
данпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али к 
ди и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102 
љиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се 
као онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуд 
Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади  
 неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозо 
сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, мог 
ава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, кој 
едам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера  
 <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гл 
м на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила!  
омилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела 
 Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по но 
осмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија з 
 ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се при 
и се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: 
занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви ст 
ка му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S 
ао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из  
S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час о 
 двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте сам 
којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, к 
би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се 
На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше 
рца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи  
 значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо 
њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада с 
бе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао. 
о и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки стра 
оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери 
Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није зам 
нашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њем 
о да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је  
ио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је би 
дим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је  
шила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаник 
?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор,  
сти поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојан 
дао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} Пос 
тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање 
 зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад  
о му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво  
и ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад и 
ри речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох,  
> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад 
арац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, н 
} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.< 
p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали гр 
.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да 
ли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о ду 
инута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у буни 
е на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb 
ло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да ј 
у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури у 
 дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш 
непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као 
... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к 
напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога члан 
та га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда:  
ако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче вик 
се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, 
 иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! ос 
.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпу 
 се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тај 
 била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> < 
 био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, 
едња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — 
 руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> < 
43" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је 
ави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни 
"145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам  
дним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз вод 
S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" / 
ем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад с 
сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наје 
 срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће доп 
т на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је  
је овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме о 
кну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S}  
о ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана 
шао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам жури 
ности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено 
 и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у пр 
тарац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још  
киваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким  
у као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брз 
рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја се 
наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам 
ио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљ 
ац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам да 
 те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, кој 
мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и  
 нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу  
 се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, ј 
аљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори на 
екиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима ста 
тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан у 
 преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од 
зничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче З 
сли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познај 
лазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено пог 
ма му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога 
ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њи 
нпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и 
 речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено 
 ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора  
ску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи,  
 божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Ми 
ив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло  
шом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио 
ила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала 
ор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у срб 
енуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мрг 
опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном за 
рва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирн 
у неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бра 
о чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати р 
алога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</ 
— опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“ 
прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједа 
на тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!? 
чера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио 
аше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра ж 
у, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да по 
ају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div>  
ица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана 
 бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Ж 
 збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је  
> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p 
ио здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво 
ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи зб 
ропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти  
 огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојн 
цом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљи 
е стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилаз 
ли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шт 
страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав  
 с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стр 
 се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне  
че младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли 
алу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи 
са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше 
ошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпу 
ато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође  
Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту  
ишта не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Вета 
год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао са 
живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине м 
н и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није  
а у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежал 
„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загу 
 севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: 
о, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> 
њим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S}  
 лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па ка 
 Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па 
 као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад  
<p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него г 
е сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се креће 
е нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! в 
Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог нев 
 у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у  
био у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њи 
.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} В 
мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радо 
уо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је 
живиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отп 
ање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и  
ић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћере 
сно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила,  
 су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоч 
На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг,  
ћу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта. 
 збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта  
Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговара 
 своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињ 
 n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда... 
плати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаве 
морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред веч 
ак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p> 
{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извија 
вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Јед 
 на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p 
 се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бр 
из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и с 
е, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика 
отмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се кре 
стављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила 
 њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са мал 
 да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом 
 се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла хра 
ата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био т 
оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини у 
? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одгов 
шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да ј 
кварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред 
Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом  
/p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња в 
бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, оп 
Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор измеђ 
у новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послат 
ило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> 
кад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал ка 
ац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да  
а онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрест 
 уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ 
ој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумен 
цу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Ста 
Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да 
био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због о 
ну дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи 
лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени  
ати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли  
ац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„ 
кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуд 
 заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио ј 
на у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор  
ност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак 
 оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је  
бразина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком  
се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овак 
у нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мо 
ше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одс 
ишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господин 
 гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога трен 
ргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун  
аше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је г 
убе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми ста 
ко да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц  
и странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без  
а богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“< 
рвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем дон 
еш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни х 
 ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се боја 
аћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљ 
етине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село,  
изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац ваше 
нађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и ј 
ше чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се 
латко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља 
ри свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копал 
 рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш о 
т све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав 
„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се  
се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро у 
ицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је  
ао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свим 
о и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била бо 
но у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки по 
нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и  
е животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овог 
ад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак 
о у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном г 
и и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласи 
ило сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друшт 
уо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, 
 својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога 
глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуч 
ежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: 
112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим к 
па га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p>  
нај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху  
кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно 
ш се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило 
а мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — 
че Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„П 
>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашно 
 је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. б 
 одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време по 
ластелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га  
у пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да та 
синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стри 
не Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г 
ко неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи! 
 заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да с 
— Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш н 
ажена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што ни 
уга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога 
ла, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата:  
Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му н 
 доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачки 
ло црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се 
несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S}  
могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</ 
лила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!. 
 вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала 
p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема н 
игоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ  
 облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди 
"32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“ 
а свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божид 
есеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јеч 
јатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до т 
ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нес 
/> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случ 
е тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети м 
} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео  
друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован 
и мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку 
ци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се п 
љив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлаз 
 к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађ 
е молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него 
стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Сино 
не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео се 
чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се о 
знаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жр 
Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни  
верено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила неч 
бом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља м 
неше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p 
 срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се ка 
 је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очи 
ао заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је ме 
.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Сто 
вала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у к 
ао да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше  
 себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у  
њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати  
> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у мо 
 стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекован 
оше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„ 
але добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било 
једно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је од 
свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без 
уг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико примет 
 могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли ју 
 <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гл 
ег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање чели 
чу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у с 
ти, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда  
амцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини;  
м шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут 
ако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров 
а овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и с 
где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да  
лазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и по 
гати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уж 
</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и и 
ред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепан 
онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чи 
рекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да 
ву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја 
ип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодар 
 да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод к 
од тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из 
велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n= 
ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта ст 
ца баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„П 
змахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко прим 
и се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен 
Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> < 
 га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p>  
га, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ст 
озор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он ум 
 у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} 
руги омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци ово 
уљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, ал 
— оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више го 
 која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече 
е.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p 
рзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хо 
Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старог 
зволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену 
оручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На блед 
тано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудира 
 трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те 
аше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предоми 
сто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца иск 
 <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као 
 речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна  
 двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ о 
е Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха  
творио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја ко 
рбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког 
 се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје о 
а на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мо 
 преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате о 
оси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци,  
дано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мис 
!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога  
Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бо 
 гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разуме 
 <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p> 
агом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар 
тео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је л 
 умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранк 
а ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мис 
тву свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је  
га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он ј 
. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само  
ан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао. 
и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га. 
 је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао н 
 <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, ш 
 који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од 
његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, 
о већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљад 
p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра  
шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „ 
00 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом прија 
огла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести 
м проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити о 
 да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало  
шна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста г 
г, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га мога 
еклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка  
човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се 
рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам ос 
е се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби ст 
малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и љ 
римо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у 
 и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчи 
олео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најл 
едну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола пома 
 застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац 
="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби 
веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да припо 
 <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — од 
одиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво с 
ђи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на 
адила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.< 
а коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господ 
е душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планин 
 Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па  
 већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је 
зора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грб 
ш и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му  
еној соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на п 
била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведр 
 преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јер 
се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму б 
ишта — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња из 
 дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже м 
 другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав  
лактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са д 
, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост  
д прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> < 
n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа н 
сењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Н 
{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њег 
ловито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна 
рату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанстве 
>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је  
ишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налакти 
н и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p>  
хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p> 
м се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</ 
 вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем к 
о повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корача 
 стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и дру 
ари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео пок 
 облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све ве 
 спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је нова 
у се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чу 
ега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге  
{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испал 
квог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и бр 
</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из  
о прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше так 
да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе  
м тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има ж 
о, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири 
кочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" / 
ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да  
ца, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу 
 је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро веч 
дна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио 
пазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па у 
и она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{ 
воје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од д 
скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два неср 
његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом ст 
 Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљ 
ечио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа 
 Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p 
То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; т 
 поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, оч 
300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд 
астелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за ча 
ића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених к 
ај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар уб 
На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, преб 
немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко бл 
учан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је 
ко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врат 
о у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и 
ко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, ј 
лађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напољ 
ао да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога и 
отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и о 
е загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече о 
 поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се 
бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. 
 нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на  
 сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој поко 
а четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„ 
} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајан 
бичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео пр 
му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу 
је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало 
ти нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине  
 су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намр 
</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи  
 заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га о 
звади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, тр 
а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе 
и од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид 
 <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, преблед 
ећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргав 
г убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и  
 Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико ис 
га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан ј 
 онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне: 
ој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако г 
 можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али а 
ађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усх 
 ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и  
 не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онд 
ему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом уда 
еданпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче 
а је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и ч 
есе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа 
амо један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи  
 да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега ис 
е знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> < 
тегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу  
у, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад 
 Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљива 
сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му ма 
 пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из рук 
епеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у пр 
га; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Сто 
ти преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био с 
S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које  
 њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширо 
рашну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветр 
ран да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним о 
еје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Ст 
врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њ 
претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по с 
ластелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он  
да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је 
 посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p> 
лину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре ни 
ка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ пр 
у него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које по 
одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је кра 
је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ад 
 тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка вл 
поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом је 
S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.< 
и очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, да 
а је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је  
и и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица 
ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од к 
мети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њем 
је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је уре 
 би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њим 
 достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, с 
 се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образина 
ближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одп 
ка против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пу 
и друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Б 
 на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслони 
„Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бра 
 најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“ 
Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907 
оља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти  
а је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</ 
о уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не в 
; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмил 
 и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта с 
ачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачев 
ило описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се гр 
читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Н 
шње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање пон 
г свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све 
? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му п 
рави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жал 
прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне р 
бори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве фла 
ајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђ 
 поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо ј 
утао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу д 
и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен р 
ане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да 
који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и 
 оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина п 
{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} 
ко одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор В 
д речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, з 
иле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и  
S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке г 
 не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћил 
ем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Ст 
 појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада;  
<p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућно 
лети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне бу 
 и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико  
да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехо 
кне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зач 
онаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше мл 
ћи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка,  
бите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и  
а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у стр 
орише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запн 
зина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма 
весно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак 
икну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова д 
Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Боси 
ста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, ко 
вој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то 
е грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна 
 к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и 
> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због  
 пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на 
расле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави  
 је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који ј 
и — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а  
надио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо  
 ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могл 
 /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а 
а се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична 
мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се гр 
а последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! 
n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра д 
во, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими но 
</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријате 
, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стот 
 ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га ј 
дава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! вик 
 и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и 
 човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може  
ти, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и 
<p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са које 
е могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове бл 
прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p> 
паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао М 
га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писм 
апоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапу 
шина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваш 
дарцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Су 
ну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то 
ди чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече б 
"111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чама 
једанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надј 
; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, стра 
ња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, 
 као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез,  
воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непре 
еди у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p>  
> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио д 
ико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко,  
огледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n= 
гледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи  
 је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука о 
Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{ 
И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече 
p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; 
 и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо.. 
 <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног дого 
а превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" x 
и сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</ 
ђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> 
вакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и ма 
х...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, а 
.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бр 
д га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо 
, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p 
 добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на м 
ина.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке су 
не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — проде 
о обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш цел 
и нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Х 
дар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ник 
атраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо 
ко да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и згра 
је, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако 
амљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилег 
крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице ко 
 кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p 
 сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица 
и рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца М 
у обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опас 
. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењ 
у је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — о 
је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана 
 обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јо 
>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише 
м — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана упра 
иметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па 
је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај 
 од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од  
би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа 
едао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јова 
рац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом при 
 се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти с 
 скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мор 
ка; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасеч 
а да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно 
м шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље ун 
о, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>И 
о какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се ос 
, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда б 
} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је  
аписао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је 
тком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако  
н био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па о 
кнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу отк 
ога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц ч 
 Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати. 
нствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
гао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу 
давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећањ 
у још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког б 
кивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> 
 молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше санду 
акле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему 
е као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињ 
 из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би  
p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи 
наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како с 
утао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би  
} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почас 
зишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута про 
 са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би  
јну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу 
мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Ниса 
 буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склони 
 У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш  
ехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је ор 
са, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb  
себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> 
ар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана 
 боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва,  
ине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у 
 нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{ 
ужене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p>  
шице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, прола 
>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долаз 
рио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани ств 
а новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{ 
ним очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није в 
а у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли пр 
Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше ја 
зина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћу 
д човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громо 
едео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p> 
део је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бран 
а наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Пога 
рчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком п 
 од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга вр 
љио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око вра 
и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} 
руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише 
лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде ст 
л наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — в 
 тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше 
 је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него 
игурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Из 
 догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су раз 
p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестал 
 је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није п 
смо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади лова 
д наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му прос 
ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз пр 
ма и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, 
у јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознат 
 му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бра 
ега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обе 
 старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годи 
у у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не  
о страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S 
S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку вла 
и сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси  
оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан 
колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба То 
наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи 
ад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бр 
и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем т 
 опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p> 
ном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је  
каху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се се 
ко правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{ 
{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но са 
ргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиљ 
свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за једа 
тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника бе 
ди.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благода 
 тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да у 
д како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми 
ац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за дв 
заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је 
 Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину њего 
осто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар ј 
им што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо ц 
угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио 
дах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема у 
као да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А т 
о сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против гр 
бљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баб 
 Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја к 
абета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мр 
истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Т 
ишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова  
ири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да  
ди <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и 
ро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у  
} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти  
стигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лак 
дно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, не 
амо што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време п 
ам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио о 
 РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> < 
ђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За 
</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„ 
о било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошк 
 зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p 
прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави ма 
, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум...  
 звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћно 
</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је  
ајбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љу 
 одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема ра 
 у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> < 
не проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се 
лио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена 
ена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изи 
и властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се труд 
беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко!  
 и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује 
 домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, о 
а њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хв 
 осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али  
не и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ т 
зе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин с 
ном, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушиће 
на поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљај 
пан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на  
>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од  
: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више гово 
трашно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје 
и кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје н 
као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по ти 
тарац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се  
дивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се ц 
и ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном м 
сати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу м 
и да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете н 
лина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства 
да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући  
ерује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас 
догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те план 
сиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем 
 се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне 
ри онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стоја 
 хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени 
чео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њим 
, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљ 
{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стига 
ознаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти 
лико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и  
/p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сав 
, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" />  
 пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао  
камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! ш 
глед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и са 
о пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, н 
појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенк 
есеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка 
бра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га  
е један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвен 
и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од мили 
едну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} 
стур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{ 
к не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе,  
 изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече  
Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да  
се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавој 
ом промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним  
дом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и 
уци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави 
 дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га 
седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га преглед 
и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.< 
им Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наиш 
но се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше с 
виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ћ 
рљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и он 
мо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n 
</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после п 
 врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило 
ц крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука 
гао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало 
ељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нис 
а знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест  
ве ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искус 
 добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо ук 
 и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац 
латити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак вла 
ајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једно 
> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној 
тивне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — по 
рилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окр 
та рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да  
пи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S 
.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у јед 
ранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста  
анпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непре 
тало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако  
ло ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота  
е и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест са 
вога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type=" 
“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“< 
че руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње  
 одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на 
. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочас 
а га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазн 
паше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње н 
вен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у 
ли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и  
реба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати ил 
 на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца. 
песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекив 
еч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну д 
у, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом  
најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљк 
 ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би д 
а оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А 
један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова им 
 обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана м 
е једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је  
{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао 
већма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним  
 руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори обр 
ца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S}  
ном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој 
</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаће 
не, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите,  
м страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане р 
 стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати та 
е препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собо 
.{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо н 
ном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе 
 одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, 
Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој 
аго вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбу 
на догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се 
 да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="1 
не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опе 
ислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала 
 уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> 
очи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стан 
старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим ре 
 кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.< 
ао да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скам 
да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми 
чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти с 
велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај  
: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу мл 
.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укр 
рши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори  
, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше т 
та: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! вик 
то гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не 
у, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њего 
вља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Сте 
а хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? зап 
ати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи:  
о, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не изд 
учи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вил 
минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили 
мих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав 
о мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад  
ни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мр 
погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упит 
 кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти  
>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опа 
а онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох 
 плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло 
примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>О 
л’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једн 
</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљ 
S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас к 
</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо,  
 комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</ 
левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Л 
ранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрес 
пи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прег 
неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из  
/> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те ма 
ом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење н 
ћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и по 
.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле 
аже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао ка 
мо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када 
техе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, теп 
а стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p 
 и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви 
е воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поч 
су положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, боле 
ога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указ 
оље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује. 
рзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Б 
 Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде т 
на Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, 
усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму 
такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, с 
 и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он ј 
у нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обз 
и у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчас 
е приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и пој 
тишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих п 
бојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та в 
еби и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и  
, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно коб 
 од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" 
на и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше  
авину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га ле 
м убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је 
ло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужа 
ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем 
 дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом по 
лицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије  
ју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко уби 
, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у 
 брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже 
а сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је би 
огли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је пре 
слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац  
неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом ј 
ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се у 
иља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је  
Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и 
 одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 
S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше ј 
} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у ла 
повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрв 
кова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бр 
ји се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад 
рбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше. 
роговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па ил 
јаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи  
p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је про 
ојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд пор 
о...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених д 
p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни  
 проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p 
а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунар 
атраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспр 
ар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик у 
рисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну  
е до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече  
до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе 
бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати  
ње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму,  
{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он пр 
е далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник слу 
аг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне... 
ао од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си 
е у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари 
кама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бош 
Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао п 
 и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стран 
 већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више ш 
аци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си б 
да оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, 
поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да  
 Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата прово 
одсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која  
Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад 
ам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам зна 
Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шт 
ави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очим 
Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна  
их 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, ре 
о је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Ш 
оњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грб 
 знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава под 
 беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! вик 
де...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и 
насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Каз 
ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те о 
насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p 
двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? з 
га је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је  
који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био. 
а грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у  
Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један д 
и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим. 
ао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> прос 
ина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само  
ар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се ис 
возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главо 
једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак г 
ад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо ви 
 чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваш 
.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре де 
аном кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се  
еоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз 
/p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одо 
повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозниц 
ао онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мен 
пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" 
 сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — ре 
ји је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљк 
аску из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице м 
p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у 
...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде —  
као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња 
ше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задр 
а и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лута 
а знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбо 
 мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш 
а ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не  
лио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} О 
/p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p> 
едва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се нај 
ала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од  
ећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају  
арца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да 
ше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p>  
прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде 
милосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег прија 
у је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твој 
ке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тиши 
ем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’  
им.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</ 
аним корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га  
на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Ст 
ном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је б 
 <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и заб 
сподин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту се 
че! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чује 
е речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже с 
оју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас. 
смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз гла 
рога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се 
!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање н 
 ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.< 
спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну 
 никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да вид 
>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте и 
та, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен за 
 <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј 
з — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.< 
."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> 
 <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад  
та у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којеш 
ораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разгов 
м, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се от 
гуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> 
трицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња р 
њено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћ 
p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и с 
руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је вра 
 се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше г 
ти — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из косту 
а, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S}  
p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало у 
свешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укр 
је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ћ 
скези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скор 
екнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали  
н и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, у 
p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли  
. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пр 
а покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га 
пи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелк 
о у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато в 
о живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. 
ба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу ос 
</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово  
ћа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим груд 
ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко узда 
а вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„И 
ка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Бо 
ових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и 
бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ О 
> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису  
цајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или —  
/p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестамен 
е запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p 
као да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико  
и разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана  
е још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну,  
а то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за те 
мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље 
м и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго  
p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овд 
е Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век 
ео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па 
уштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да 
собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} По 
це...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо  
чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез 
 га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме...  
бњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник примет 
е...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћ 
им грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p 
т коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео  
е исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут  
 није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p 
чима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ при 
ом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са 
дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се п 
о си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у 
„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али 
да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слат 
 не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бран 
јетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је н 
 њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кр 
запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p>  
 женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узв 
пут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себ 
се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда 
и странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома о 
да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју  
же и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку 
.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао.  
ац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ов 
 лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ с 
претите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд у 
рт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очиј 
о јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једн 
 те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим  
 грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пруж 
увару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„М 
> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</ 
ио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S}  
акића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом р 
„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</ 
обе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу  
S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све 
/p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде 
о се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница ка 
 би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе ф 
абасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разг 
> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је гот 
риц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина.  
а Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи 
на, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш 
— прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обал 
ка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да с 
</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше бо 
p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошк 
дазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је н 
е.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво А 
реме кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, на 
је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ 
на или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао. 
ићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p 
вно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> < 
рбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој 
не и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био н 
евојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио  
о пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече 
.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стол 
есет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми т 
ра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми 
ити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си с 
е знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти 
околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако с 
га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац 
собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо ли 
тво — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је п 
против, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p>  
лео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста 
а.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њ 
о руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох г 
кргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не 
о га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изн 
арца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и за 
/p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим  
ао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — 
јан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој стра 
ва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — 
х са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — 
е Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нек 
иде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи б 
отресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, п 
п Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад  
ргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња б 
ром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господ 
и.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“  
а чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко 
најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> 
 својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је 
а је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ј 
езано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збуни 
и и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао  
дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у ру 
ово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шт 
 но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет 
.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S}  
 стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам оста 
ца председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се 
азбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи  
уши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p 
е бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“ 
вар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре  
и, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ни 
дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле 
љиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу к 
о је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и  
ела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговори 
сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном 
>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p>  
S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мисли 
еше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац С 
 узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају 
с бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шт 
ој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — си 
игрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина 
као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретник 
га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила 
ислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мрг 
ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина 
наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, ко 
 зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стига 
сретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би  
че: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер 
кови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам о 
ао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што бе 
е му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, власт 
а..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла пр 
тим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и  
о пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „ 
 <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим 
и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па  
ом живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а пог 
 поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старче 
 ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p> 
те овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севн 
 странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут 
</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је доз 
пасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред  
арачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим збо 
грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек посл 
познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице глед 
е старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, ко 
, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе 
први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две т 
матраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у  
на као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па ка 
 моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу  
на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало  
 нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, г 
коро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено  
тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки п 
’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је 
 знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога  
ш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, си 
мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан,  
за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити п 
S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало  
и ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је 
/p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед 
е и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже г 
 <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет  
.</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац.  
ка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је 
 неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан н 
о рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“< 
замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно же 
риш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>И 
и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како 
</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млог 
ба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закра 
се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се 
зик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним 
но гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је  
 <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} С 
 — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у  
окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не го 
ледица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она ј 
ледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, 
, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају 
и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху  
гову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узет 
ко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко  
осподине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији 
 те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози  
ајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на дру 
акао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му 
е, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се н 
прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окре 
> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се с 
 погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јест 
вога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицо 
отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после не 
мате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозн 
етно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја ниса 
да, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранк 
/p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да н 
ади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити ср 
ло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави луш 
 — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збого 
, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још д 
ију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> ује 
его ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се 
тарчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим  
 могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и  
ло с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читал 
 која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа доз 
лук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противни 
али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је  
хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p>  
 засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори сво 
 дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.< 
ан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Сто 
 — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словим 
д колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана  
је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња!  
„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек бе 
е, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу  
ји је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљц 
е..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде поб 
са старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном сви 
 и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друж 
ога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима 
е и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха н 
о кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана 
лко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сва 
а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разг 
да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S}  
њ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку ол 
је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима 
у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем 
му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је  
 шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви с 
закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан 
 сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би п 
е сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте 
ткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’  
Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са  
.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочек 
о и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је 
ер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и  
расли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста бога 
.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на лив 
јана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Ч 
толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачуди 
з зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одгов 
руци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му 
поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
вам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је ве 
е могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак  
обро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја с 
адањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="1 
ветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не  
е, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с 
ио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type= 
родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како  
изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се п 
tlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>П 
 која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти за 
ући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленил 
ат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обр 
кве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у вен 
ошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венч 
о — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме р 
згледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста  
, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу  
 — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешка 
лио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али у 
војка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> 
ну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — п 
{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом з 
 неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они обр 
 пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече 
а са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће о 
и! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно,  
ао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима 
ко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник!  
 нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p> 
ије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је 
</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се бр 
 сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чис 
ђимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио ча 
м.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у ј 
рбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру з 
 жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну об 
вадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:< 
као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! вика 
но, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш 
 очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном 
ито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хват 
а за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — м 
у у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, мет 
а тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде  
ва је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео г 
 не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скри 
 обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвир 
> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тре 
брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се 
про у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23 
очитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очим 
беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима траго 
е скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p>  
ц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни пс 
 кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар 
ога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа сед 
свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „ 
чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопље 
, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста 
одиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам  
а је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда  
>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље  
ед ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоко 
ај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као как 
упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али ниј 
ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем  
олину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шт 
 Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене 
ам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим  
ица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један  
дао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ п 
део сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ н 
„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезат 
тно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове рук 
 — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац се 
бале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро 
би.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранк 
> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? 
400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је оста 
арио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако чес 
pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па 
иноћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господа 
е — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђа 
собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим  
.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и  
вога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко ли 
оња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који  
ако ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. 
часник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се  
де, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, кој 
е оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио ре 
ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте м 
„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између  
еколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без о 
b n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мр 
 је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта  
 се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, пог 
обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> 
е из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов 
о и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад 
 што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све ур 
ис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а о 
ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чу 
ајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху  
збиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себ 
не на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола 
 погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети 
рхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати... 
клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори о 
смешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта т 
е налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај црк 
јавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окану 
ао да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ 
ца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива 
 — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и 
 <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једн 
кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама 
 /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми п 
згледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Бос 
 се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим,  
— говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„ 
 њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да  
сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себ 
ћ приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав 
 прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имал 
<p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга  
розори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се 
окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да м 
, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи д 
прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и за 
ше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске р 
 глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим  
 они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која 
, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, ст 
и човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p 
, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем З 
ђе к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жар 
усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Ум 
ламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну  
 стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху  
се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чвр 
мац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку  
се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће г 
 мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном н 
ашан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну св 
ри онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>О 
ти нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, 
амо је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеш 
 ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ће 
н, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држ 
једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То 
 лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под  
а висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у кр 
пут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њ 
ени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаок 
се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиств 
 дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче св 
о излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробо 
уку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, 
 Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш  
сто долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је  
рата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац  
оброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја са 
д примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p 
азао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши дед 
и је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угри 
еда у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и З 
то погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му  
и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није мога 
о чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је л 
мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двор 
 као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се 
 стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у  
безекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разгова 
бледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но о 
ао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повад 
ио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослов 
умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај  
ута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зија 
 ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Мил 
у куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — 
уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се в 
 му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли гла 
 година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је 
> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њен 
али.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, ил 
ошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљуб 
је ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одма 
но биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој  
и нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, 
ијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један ч 
ло унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но ст 
з, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.< 
ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! 
е благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На  
а си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута 
и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви ос 
1" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Ср 
ке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Ш 
анко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} 
ина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж 
 ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под ре 
 ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим цр 
а.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога  
</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још је 
 властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онд 
у га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрил 
ана.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лиж 
} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на 
кога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка но 
чног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој 
ху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренут 
шка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их поглед 
 да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске 
ло и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упр 
се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} С 
ица као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ов 
једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и пр 
S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, и 
н ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често ј 
 сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весе 
е син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дор 
ранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога 
ана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио. 
а воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, 
е брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће 
ечи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покр 
ја у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију с 
ко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи 
о...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше 
{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света се 
 држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пут 
на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум 
пази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну  
а противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и стра 
 дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упал 
.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах 
то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут д 
ала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну 
оћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама 
зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави  
је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера  
ред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви. 
лов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на  
тна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима. 
ексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је  
ра остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се 
дном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори 
 пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела  
о дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p>  
 грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? 
иље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда 
бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли  
штен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — 
ше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дот 
а није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.< 
="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта с 
ош три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вин 
утак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се 
аки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p 
ла.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме  
међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст 
 обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склони 
“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети пре 
е је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као  
<p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци. 
о примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости  
 је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! 
кво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као ра 
 онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Уву 
лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p 
еном, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је  
ском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као 
/> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позв 
еника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора бр 
ироде, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће  
Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао 
о је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} 
</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„М 
{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмеш 
кама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерав 
 се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога 
ше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столи 
орбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где  
Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево 
аке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама 
ави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на стол 
а додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, уст 
 као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине,  
у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као д 
!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћут 
коше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су о 
ом равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је  
 без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељани 
 <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно 
ац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о 
ати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S}  
 на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наје 
ик дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се  
та, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усу 
њу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја  
 некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка  
ога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Зб 
м се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита м 
љања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко  
Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образ 
ож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на јед 
једанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим кор 
.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрен 
и укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хај 
а малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа вид 
нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих 
ше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као 
мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече 
дскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба С 
вом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — В 
је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Бил 
Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитв 
вичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана проти 
, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи п 
 — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестамен 
ово пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>П 
угом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бит 
екао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом с 
е, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам  
 осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се  
.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је  
е.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ва 
кописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуг 
ица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“ 
/> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, к 
 n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је тол 
p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је с 
а масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд  
 као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио  
чита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <p 
отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p>  
 време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто  
же до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и 
трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ов 
p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша. 
/p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> 
а преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} П 
.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Але 
„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи  
и... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кора 
 стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше з 
тња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла  
 се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас чо 
на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде 
ћ племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених оч 
ац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је ф 
о.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше 
 вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове  
 кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче!  
а јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео 
торо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверск 
о да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше г 
чаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан  
 тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свеча 
га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стри 
но и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крај 
та да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога слав 
 увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлаз 
а Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју 
ера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је ч 
та.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се  
и крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст 
ласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде ба 
љину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као ш 
аца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеб 
приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор  
 Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати 
на мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу н 
да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд  
 у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је 
p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго  
г је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљани 
ри поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“< 
као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре  
ог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="15 
о све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто п 
рећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грб 
ојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим 
веног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед  
.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас. 
а онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне  
 сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Н 
. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и иск 
о стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече 
 <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128 
 спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанс 
нога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p 
а казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али  
има: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад 
 почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са  
а два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве 
е са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средин 
 Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда 
рака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво р 
 „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда узд 
ш.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p>  
у на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поч 
кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продеран 
синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ва 
<p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div ty 
ше богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и 
ње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу мо 
 је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у 
клецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у гр 
што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима у 
 лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и м 
дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на п 
а је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну дв 
ј га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p>  
анко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трз 
, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} П 
олико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу  
 тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина  
ња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — завр 
ето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како 
цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер 
кашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим 
ено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечан 
ам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у 
ртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи 
 вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на зем 
 мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин од 
сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло с 
> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — прого 
, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стев 
ачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поз 
 онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном стр 
 је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју  
> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли 
ога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су ја 
.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте он 
 син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па о 
ке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико сн 
 викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p 
ре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да пр 
си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — од 
> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p> 
у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опаз 
<p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка С 
 у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли  
р...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>П 
> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет 
Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падош 
37" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на  
 <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох 
поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добр 
а лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу,  
говора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам  
 је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори  
ишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће 
 Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она  
зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза 
и Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је оп 
тана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали п 
а још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? најед 
 за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нех 
речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и  
ичекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта нес 
S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разро 
чност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто с 
биство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сео 
колико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговор 
Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не мог 
апеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да  
носити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом у 
, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојан 
 То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти тр 
е! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савес 
ваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>На 
мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли ј 
олу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде. 
ј а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} В 
лагослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одма 
 — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад  
се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се 
 је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито  
вери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам  
 сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? з 
нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола,  
стане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам  
 чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" />  
 корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко 
е читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је б 
еке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, 
о низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је л 
ан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и  
ате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађ 
горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби  
се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не про 
шину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом б 
лакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај уб 
/head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, к 
отре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра п 
им.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав 
ом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно  
имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отвор 
.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хус 
нув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас  
о тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он 
почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p> 
 и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, 
да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе 
ко јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу  
е ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или та 
племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па пос 
тије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде с 
ла у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} 
ну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“< 
а пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељ 
њи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем пр 
а <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или 
е старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо с 
ра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>По 
редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне в 
и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу 
ћицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута. 
ду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При ук 
етку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио  
 се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро 
<p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испр 
стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не п 
све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дош 
овори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p> 
љу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Бож 
ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у гр 
емљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> та 
гов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> < 
о, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Да 
ила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква ва 
опи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави ка 
оња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} 
у бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једв 
ен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет прогово 
, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он  
 бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитн 
> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана 
стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједн 
 свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у 
нисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у стар 
 би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма ра 
а загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује 
и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти ода 
о где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао на 
о је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да 
смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешк 
> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гроб 
као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана  
p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хус 
адимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Сам 
раше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, в 
 странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрост 
ржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, 
ослушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек  
вету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му суз 
ута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући цр 
осле прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столо 
 пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p 
зора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, 
е је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из стар 
 старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} И 
управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, 
— прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза  
 деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће би 
 рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>С 
нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p 
аву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморн 
е.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повади 
ћи црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у ње 
о, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај ст 
у — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај г 
 одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестад 
м прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вија 
 тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит. 
вори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш на 
зеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би м 
а куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му ка 
де полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Ла 
нам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам освед 
идила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p> 
и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је ш 
жи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав 
 тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S 
а прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дозн 
ше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој с 
еру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му 
оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, сл 
 на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> ј 
ргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави ле 
 је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцн 
итао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до ст 
ро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене 
е нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда 
 ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртач 
де је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</ 
 децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Не 
 пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мр 
уо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — прогов 
ек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га ос 
или мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На в 
n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бе 
е домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је пола 
ити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговор 
еван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Баки 
седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" />  
уком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само јо 
ору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете во 
ом господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, 
ени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од  
 винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере до 
ао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у  
<p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па ма 
ани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно х 
ац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није 
крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачк 
 да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад н 
арца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао,  
му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S 
 волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са сво 
у топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала 
е једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тр 
кар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варја 
 долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио с 
ије био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова ц 
 на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја 
лиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и наг 
жи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у најве 
етка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши  
сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела ж 
} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те  
трела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се реч 
де — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али 
убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — ви 
унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и во 
а, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овд 
о, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“ 
здравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан 
ајвећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго 
 од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у дв 
у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио  
ош данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p>  
је име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угости 
— То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово 
 зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има не 
е ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио са 
 „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала  
 Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнем 
 па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресе 
е тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S}  
ије — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад 
в остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му  
рицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бо 
е; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми ис 
!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бе 
 драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше  
јног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на к 
ете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани кој 
иво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си д 
у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да 
ица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин  
, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше ста 
ан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... 
а Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам ра 
а га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шт 
оје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ив 
S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш 
е јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили м 
 друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим д 
 <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му 
жидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на ко 
 недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечер 
ални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао  
обамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходн 
икне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="8 
твима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мрг 
иомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{ 
ч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прел 
Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је з 
ђох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p> 
 ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на после 
>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми н 
телина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила ко 
Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по 
 говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А зн 
е мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам о 
 викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај греш 
ла, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар п 
апита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше сруш 
угоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на 
а онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> < 
е као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад 
амо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео 
пав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван  
 чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и 
а се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те ј 
утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче 
лас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш  
ва Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твој 
е топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо  
за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стр 
т бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — 
и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до 
 старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш 
ољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је  
рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама 
рат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S}  
ти девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„В 
о неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошл 
 сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда 
сузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља м 
те имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам ник 
, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио  
Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуд 
а онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан  
о да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чини 
о тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледањ 
 је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао  
је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врат 
колико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Дани 
у.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} П 
 као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао 
 Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окрену 
тарога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекор 
колико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и нек 
шта спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зи 
 замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мис 
шла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p 
у и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стол 
вати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један проз 
ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си рад 
ео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу 
 чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево  
киде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет  
м је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да  
ала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се св 
<p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне М 
растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па прест 
 смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет  
речула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да 
енит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после о 
ао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од 
ом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Нестор 
спред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стр 
и: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостру 
а дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам с 
е и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава рук 
је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за с 
то!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отво 
и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху с 
но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, 
ислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад 
 шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да прос 
режуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} До 
а старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади 
чао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретни 
отови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну С 
 у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ни 
га Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола  
ка остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти по 
ме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Не 
о да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну ра 
ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тума 
вде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — 
 беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послал 
огао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и  
 капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120"  
.!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где ј 
га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао он 
пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и 
ио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни теста 
> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} 
 то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и  
 окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа 
на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи  
х болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грл 
дар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица обра 
р не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Б 
љку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док см 
век и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна откр 
 у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испр 
лу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове 
30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме,  
 упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим 
 уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим 
.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде оти 
бати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у 
„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што 
 није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то о 
ослушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! до 
узећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време и 
инити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, з 
ети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох 
 си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не  
о се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — пр 
живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} 
е да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Дра 
 — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бран 
а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању ник 
питаше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на не 
и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Зн 
обро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А 
подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки уб 
зговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.< 
пца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! 
 садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се буд 
о му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, к 
.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, прогово 
 — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марв 
си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим 
/p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло 
и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде 
га... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљан 
</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч 
бори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изне 
а хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како 
и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удал 
обро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, уч 
то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчал 
роговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш м 
непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са ва 
не? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам  
ћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за с 
внуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те ј 
не унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне 
, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове м 
 корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве. 
ао назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, к 
већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали с 
е Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} О 
боје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш  
ам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и 
! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуг 
о, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе кра 
па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божи 
 — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју  
 с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекл 
њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како рад 
м, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој  
 све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо уг 
Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у 
анас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац 
тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и 
к — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кли 
о, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски веч 
 а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — в 
ају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је  
ом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подзем 
бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> < 
„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш 
ворим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како  
ама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони  
ро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава про 
лаву и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и м 
пуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Б 
им оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам с 
амоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче ста 
рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младо 
ахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће д 
за па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се з 
итеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по да 
 ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си сме 
 појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он 
а...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити  
p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, п 
жу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тиш 
Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет  
ћ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај.. 
но.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као 
ли после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код  
шће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао  
да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не  
мо незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад 
а и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{ 
 ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш. 
 оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Ра 
хаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па п 
/p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег г 
обро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Са 
ака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јо 
ледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и 
 рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама 
p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n=" 
ицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше д 
— сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свисне 
реко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам са 
а тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го,  
и се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са пол 
а је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неко 
уди таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{ 
а Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и н 
и <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им ј 
ргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га п 
уцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам  
ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано 
еда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се из 
 госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ств 
нога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом се 
тира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо. 
о.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањен 
његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика за 
јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљуск 
 из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричет 
р је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помисли 
ац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се  
о да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај  
алуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Б 
следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Он 
је шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Св 
тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је на 
.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио би 
рај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{ 
преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед ј 
 Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је о 
b n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко 
му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју 
не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац. 
 руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива с 
лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице 
а рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га т 
и облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, раз 
а двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така в 
простре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о цел 
тарац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца  
 пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p 
и..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем 
и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га 
то ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стоја 
која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је ка 
ј пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред  
т, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јо 
вио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чу 
дин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а нек 
што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно 
осподар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем превар 
а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После  
 је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је мо 
тко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примит 
 му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Ст 
>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна млади 
о Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а 
.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб м 
а младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљал 
мехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па  
S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стр 
ту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p 
далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах 
> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика мара 
 ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излеп 
г посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и к 
ило.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S}  
нпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија  
је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> 
 е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслаби 
ју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадник 
 па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Обл 
неше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мис 
Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p 
 <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућу 
у.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је т 
ослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио ш 
тера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ва 
 још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ј 
ов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож ј 
е се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, 
ожидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са реч 
и хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз п 
 сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре 
сте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у  
>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш 
p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n=" 
ега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, 
и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта с 
руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам г 
у деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на зе 
уђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; 
ога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за р 
а рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мр 
е грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све 
p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и  
Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да  
 које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући ун 
укло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен 
{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје 
иш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемир 
тав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као  
и, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изврши 
умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и о 
а потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је  
у у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљив 
дно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type=" 
Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бран 
ини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу  
е му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саран 
вна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ се 
ршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац прикова 
аклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше св 
пази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда  
 да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта  
зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што са 
утра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, к 
добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи 
т као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде 
адни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" / 
кочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, 
вити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све д 
инута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар т 
нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испрати 
весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и  
е миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је срет 
однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је на 
ра кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко  
е не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S 
сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара,  
о одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре 
пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан про 
з је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе п 
 нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клец 
, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат 
дило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p 
цу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког ин 
Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и 
есто лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Д 
p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко < 
и ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рук 
 Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на 
а поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у 
 сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лако 
о написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут М 
 видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама поз 
е ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдни 
тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам рад 
х једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но т 
рај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на  
рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила 
једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га  
ва Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме с 
 кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога 
ке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка 
ајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S}  
 мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред 
трну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије с 
ти из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио ни 
здуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који ј 
p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише жив 
ав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро  
{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи 
ре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова п 
Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу  
РОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче 
нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не б 
асом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „ 
"120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чека 
води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма јез 
ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 ко 
а говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га гд 
7" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јак 
 „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној 
 ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S 
/p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb 
е чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и и 
{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, ј 
клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, т 
м Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило п 
под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</ 
 да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{ 
а и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дво 
„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, 
о.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагд 
рију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту,  
е. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Дево 
еретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час рад 
 леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као ка 
а побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при све 
ведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња,  
ш и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ т 
 три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто ј 
{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и  
био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у  
 сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти  
едине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{ 
> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљ 
нута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покрива 
дељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство 
амо у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног п 
затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S}  
прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови,  
м-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му  
једанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — ре 
тере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викн 
е Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприп 
љ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћ 
брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S}  
а је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глав 
авест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само  
гат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неко 
ене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запи 
и долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до  
ју на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или 
нута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше плам 
о речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га  
.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, запо 
</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{ 
 се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне пла 
е читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем,  
буркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне ст 
и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана  
. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла зд 
пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовин 
есет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необич 
лужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њи 
{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам  
чити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда 
са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни об 
ањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојни 
 крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведр 
о и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је 
му прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га м 
 ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> 
му живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште  
ате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећ 
к — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога  
а Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p 
оме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хус 
хватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си  
анкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — р 
..{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли в 
ти је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врат 
те.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за време 
ратске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја,  
ико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црк 
репредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се  
 баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и  
2" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и 
 нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви  
осиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само  
у, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, а 
; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут он 
што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и нова 
 а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? з 
о сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа з 
ана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село 
 у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је  
јбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p>  
у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не на 
х, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, п 
 да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n=" 
Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком м 
 из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племе 
тап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Ср 
иш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени 
ојој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога госп 
е од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим 
реко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила  
ле моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“< 
ом огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име  
а је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене 
едан покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше з 
> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартиј 
сти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у тр 
 сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро н 
е сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и нев 
аћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хо 
ше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у 
м сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који 
, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрип 
 зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после мо 
м крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n=" 
траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро ве 
а црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не д 
уком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад р 
свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху ц 
писати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па  
бом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру пос 
на открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да 
ле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то о 
Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта  
м валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p>  
но, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ 
 у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина,  
 сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све п 
„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јов 
ури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удали 
а, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушку 
ња, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде 
а него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро  
острука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, 
 баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи вет 
ао ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, је 
торог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па 
шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мрг 
 као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зо 
овори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан б 
све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твог 
са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима з 
ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене? 
разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху  
бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} О 
е необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју ч 
 требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту  
у се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу на 
 врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветар 
 <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће  
ином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — ре 
ечи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p>  
им шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја син 
ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и  
пу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се 
 се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чиј 
 столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке г 
и исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљив 
 да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина о 
ах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао в 
 Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} 
старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у  
 мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене реч 
Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клон 
 дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже 
 Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен  
м ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати 
то, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћи 
ину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њег 
 макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, а 
да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко ч 
тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе  
ашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи 
</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађе 
стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га 
ђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге  
ко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је М 
ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свог 
ави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те  
крену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мисл 
 мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“< 
 већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жен 
а до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остат 
ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју д 
 n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусно 
е оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад ова 
, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} 
 овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретник 
нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и по 
 а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико он 
ознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца 
ко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се 
или да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је  
пет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је приј 
{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље ист 
убио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —< 
о двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао 
Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теб 
 је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је  
улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да  
ислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам зн 
 данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се  
ње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао.. 
тор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</ 
шала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш 
у је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> < 
себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца. 
икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беш 
 за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да ради 
да Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено поглед 
еда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме река 
амениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S}  
те, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, 
.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ев 
струко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда  
 „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је бил 
а мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни т 
е и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се н 
у се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвор 
ш — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори гр 
љене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и  
себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти  
вориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године 
коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушим 
ли још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја  
рчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? 
е спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостре 
а од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено. 
 дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја 
 би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а 
ажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацим 
S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела је 
силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила 
е Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</ 
 затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак 
која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади кра 
 и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, п 
.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </ 
 младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по зем 
јном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно с 
ознати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као  
 ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по  
ом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мога 
 срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика  
Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја ст 
 је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сест 
, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и  
азеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору  
знала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а п 
 могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и по 
умарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка г 
зио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се 
 тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро неср 
аље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нек 
хташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне 
земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је кра 
ном изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми нед 
а сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{ 
 неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очар 
 те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да сва 
ну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим с 
дри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а м 
ишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже. 
балу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт  
ли се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао  
 међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде  
.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — п 
о да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче св 
 Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме 
пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен л 
ица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац уву 
ицу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко 
 на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах позна 
/p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице ра 
, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову поче 
у, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрв 
чина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да  
а однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да 
— прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећ 
за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше 
е добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја ни 
, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па он 
, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишен 
лого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Ста 
, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиљ 
она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, о 
ао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу ј 
ата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</ 
се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што 
/p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Да 
шна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час 
оп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и  
ер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође н 
ћ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? з 
p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p 
е отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко 
Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу < 
p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом д 
ди на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како  
угу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од  
 и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови го 
p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да 
 ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан 
атеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полет 
трана.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се 
орили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповест 
и све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим  
штркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу увед 
есму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n= 
 сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још  
.. а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и с 
упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осме 
 ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снаж 
ло се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити б 
олом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се  
есело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало муче 
ко нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једно 
де на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек  
убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали д 
му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отвор 
 <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и с 
олако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Т 
а тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му  
упу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од в 
То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мал 
а је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати 
и се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се  
шли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, 
ор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била од 
руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p> 
/p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, д 
 је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа 
</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном 
еше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p 
 косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага н 
м па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви  
„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним 
ог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног  
, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се це 
 целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно це 
ко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S 
ури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је  
свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео д 
 брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је посл 
— чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао 
до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња  
ело је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у ср 
гушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса на 
ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, в 
, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја  
ј левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад са 
им мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! 
га дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечанос 
и је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек п 
азали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се  
 приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бр 
ајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу,  
о налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бе 
стане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па 
какућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и 
 као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испад 
пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као  
 гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге 
елу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и њег 
ости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам з 
ено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да 
роме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови  
та му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху 
ј оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је оба 
 почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет  
p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред 
уо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Б 
бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изус 
нога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <p 
беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу ре 
 „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племен 
топљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бран 
разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила  
есретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита пог 
ко зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозо 
роба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пош 
је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толико 
озничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу 
одирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукн 
је му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну  
ћ, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо осврта 
.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и жи 
или.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и кра 
а сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде 
у...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мај 
у леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дув 
д своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуно 
аљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме  
и је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали л 
по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хте 
јатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, изв 
осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза. 
лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође 
, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихов 
нио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се н 
мо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је п 
S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство.. 
но и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запо 
црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми  
икну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох д 
пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одг 
а вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову соб 
} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше кло 
S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да оде 
о осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, ко 
 очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли С 
 кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је туж 
 глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прс 
азвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судо 
дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и 
ет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му 
ада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве призна 
посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је 
беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим  
ли га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао. 
ца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко 
.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор  
а води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац 
даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у т 
етници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн  
да узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми,  
евача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да б 
 ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па 
, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда 
ану, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранат 
а слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter 
н кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те с 
њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарк 
ном доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на  
овац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је с 
Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота прев 
и, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би би 
 Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијал 
нао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљ 
а на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подкле 
 име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло д 
рпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао ги 
теван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојка 
ни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише не 
ајвећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су 
<p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше,  
о, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један пог 
снику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље 
умен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаш 
ено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још г 
ад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да 
 људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако 
<pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао пра 
, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрв 
 био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <p 
 одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захте 
сам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где  
ао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног л 
ом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу незави 
у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xm 
слове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, 
а се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{ 
о дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? за 
 погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} 
јеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спу 
а са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж с 
угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем 
и, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај је 
н притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио 
еним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — К 
 девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S}  
, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p 
оћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, ка 
 пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} 
иш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и с 
ође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још жи 
по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да 
p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То 
p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, 
у и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице к 
вод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и  
"164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту ј 
оше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде! 
 и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лак 
просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко  
 претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На јед 
ина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људ 
 сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије 
ри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то 
{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — п 
 пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре,  
ојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S}  
ер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен 
чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто сино 
е, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викн 
д свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милог 
 домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море  
 старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После  
и, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази 
те, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од к 
ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на как 
паљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да с 
е неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен  
јка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице! 
укама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благ 
жи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута с 
о што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко  
.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби н 
он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p>  
— викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је  
 доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече 
воме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то ота 
ве лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога 
ригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{ 
бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као 
м снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> < 
 неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја 
и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где 
 пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза м 
га сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Ст 
о бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата  
 подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разле 
ма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пећ 
ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата  
тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа при 
је говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, п 
есмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу дору 
 се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, 
.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за б 
ћа, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
у испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и  
очекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново 
Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Пр 
 старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим мило 
опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта  
и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био сада 
 ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње реч 
омреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило  
 очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благод 
ему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље 
} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов но 
да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га п 
глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а б 
 дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која м 
обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било ду 
рв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговор 
густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази,  
лахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да 
е из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је 
та је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишт 
зио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао  
 Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, ш 
нито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, п 
у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом 
том сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје нес 
p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш 
е на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је  
к у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретн 
емљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме от 
важени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу  
о је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да 
љу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо  
p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као к 
љном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмул 
их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити,  
аље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх 
 свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натр 
етни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем п 
ли мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али т 
а је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна 
ћности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком 
и на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави ко 
де дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора на 
лу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио на 
ина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не мог 
вуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од  
{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове 
пи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, узда 
, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познав 
 а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко 
рио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад најед 
ши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> < 
амрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном 
е би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p 
же нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа з 
лане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш  
 саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад 
 поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздрави 
 између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зеб 
напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поце 
на олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, пот 
ј ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, го 
али! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми 
д тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да 
а.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50"  
p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена 
ља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p 
> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване ид 
pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промук 
ерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и нева 
 био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорен 
ад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђи 
нуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни з 
дних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном 
здрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на с 
 Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворит 
ам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>К 
га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда ј 
ојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан с 
ти и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? најед 
ре да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим вр 
е, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди. 
а га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ип 
Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о т 
нар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих  
раг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена тр 
је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубље 
кавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати,  
ј живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но т 
личне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку т 
аше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није ник 
и рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у ка 
д тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и 
ше.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <p 
 Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све 
ам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи 
м, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног 
рмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се 
киљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај ба 
лише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter"  
, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупљ 
даде да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га прит 
бу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу  
да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај млад 
у заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у  
ао да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао т 
ли — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, кој 
насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и 
 неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре 
 стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита ј 
ући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту ве 
другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да с 
која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацим 
ао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једн 
иливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, 
м ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше. 
лед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени 
зори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није 
и тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћ 
превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Б 
Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{ 
ио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дод 
без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати  
p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не  
оје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</ 
рац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, 
’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ ос 
полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас 
ретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загр 
угарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зра 
жа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно  
орну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је леж 
жи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода  
 дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда 
у где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унк 
мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи 
вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим 
 Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — гов 
и: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе не 
 с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не мо 
крботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми  
 признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао 
држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p> 
/p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и и 
 и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отвор 
дићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њ 
а поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се не 
икне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али 
немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића.. 
има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном ка 
ја је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе суд 
едаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — про 
обуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила  
 гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовч 
рај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници 
су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! ви 
о да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S 
 баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема ниг 
> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> < 
ше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. —  
а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви 
pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи  
скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нек 
имири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срц 
— рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А  
ен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађим 
} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и 
Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знат 
анас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас. 
о сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи 
рац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она 
е главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чека 
вуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти н 
вај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је дв 
собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико м 
/p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, т 
ио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприпо 
пут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер 
е, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тај 
 чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му преста 
и на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту 
а, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне  
нчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се гро 
 је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина  
 викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упр 
 мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да 
 један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао  
т сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Ка 
а зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори ср 
есвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да по 
 он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загуш 
лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигу 
ично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше к 
ркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико са 
жио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продават 
 <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> < 
ми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Нај 
воре, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих 
ице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и иск 
 добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да  
рао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не бе 
м десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је от 
ије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећ 
и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хо 
сте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Д 
е, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је ве 
<p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... 
S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрм 
ио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш,  
олена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено 
ћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да про 
му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после крат 
већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — преки 
 пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? а 
овикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да 
p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зр 
} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву н 
 саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе пот 
ху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље 
ђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53"  
тиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избав 
 мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога ј 
лед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p 
али излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху г 
аћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио р 
е, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TE 
на између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? зап 
 уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с вр 
тао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше 
ича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да  
ислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукав 
ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом  
о...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! в 
 је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изј 
ојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река  
“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је  
 двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд  
ан и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут иско 
рже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртв 
<p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред 
љно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи... 
Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног д 
о ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дод 
S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењер 
а у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у  
ање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право зам 
о. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S}  
 слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} 
дник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза је 
о, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ о 
ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао 
ла жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и  
 викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у 
 муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао чове 
знао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем  
ла се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обал 
пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти 
ионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је  
„Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па 
а.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стоти 
ем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сав 
о да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као  
час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву 
а види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p 
 вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно 
ажио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{ 
звијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, ко 
заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Т 
ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ослови 
муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, назва 
хну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледал 
клено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беш 
о, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужасн 
ави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над с 
убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па о 
р, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наје 
неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлега 
тро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори г 
боња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну,  
.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхт 
одсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„ 
</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше пор 
{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгле 
ђима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечани 
 ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — 
д би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас 
.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан,  
као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе  
ало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на 
стељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине,  
дмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра 
хне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да  
бучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Ско 
толу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговор 
ло уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} 
онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у  
дстављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанстве 
 се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која  
ога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево  
 погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан 
ио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке н 
у и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у 
{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{ 
полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да не 
орацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из 
 да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се ни 
ало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се  
руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а 
.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса ко 
ју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник 
ода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад 
е, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако 
 јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у с 
а млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе на 
д и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш,  
ти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — ре 
где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега 
.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у п 
још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је 
знала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши па 
и.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p>  
вање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо по 
лико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попад 
ограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венча 
 околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је в 
, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад  
 и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ст 
изао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, бе 
ећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им С 
ници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у  
Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је им 
 на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто  
ојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! 
 смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче б 
е га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни  
грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјур 
еш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у ме 
оварао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто  
ину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци с 
године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладн 
корачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га ка 
аја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Госпо 
тојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде  
есрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури но 
еде, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао 
усти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском  
м а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет  
ју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара 
 свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства д 
 Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке  
оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбин 
д милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унао 
</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у јед 
противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — 
 је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошл 
што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се 
овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да  
а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно  
ица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти См 
ро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — уби 
 ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разуме 
и, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се 
натих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла прек 
к се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p>  
..</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдн 
вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Стар 
 сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједн 
ти разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледа 
даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро ско 
захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога  
те па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом б 
 што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек иза 
 <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде припов 
о је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам 
за у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум ка 
е Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p> 
вима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води 
евима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука,  
изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! 
е из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде гд 
То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствен 
ца му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на 
нажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла. 
е к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час 
која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена 
> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео 
једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота,  
тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човек 
обу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Са 
кнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} О 
 кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио 
аганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности  
та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су један 
ш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају 
ла је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене  
жи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и  
им жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да от 
ака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва,  
ворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи у 
ба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога да 
а? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови госп 
ше онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране  
p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече  
а медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ре 
утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с в 
али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свог 
екар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено 
 једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А ш 
есече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! з 
у обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна см 
 изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. — 
пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна ко 
, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласо 
оиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пре 
p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одм 
председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и реч 
е ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги  
 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји п 
правим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Зд 
уку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! в 
аше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ с 
 али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средој 
 покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пу 
та сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ,  
ести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} 
ио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је би 
о да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво  
евуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет зад 
а, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху 
је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Св 
, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> 
самацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера ко 
ола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз сел 
шено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам  
<p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези. 
 испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзи 
ољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва вра 
бљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког време 
весла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало п 
тави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.< 
провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} 
и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему 
шао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће 
рче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје  
ате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млог 
им.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да ви 
кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са  
е му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га п 
ри полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Г 
 да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Ва 
 Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви сал 
} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде пор 
 опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече ру 
 — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је 
ислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштр 
ш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа 
 у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одј 
около али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је 
 би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче г 
реко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде г 
Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова 
а је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео 
и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.< 
ићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазиш 
остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је проме 
ма, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година ум 
и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј 
шту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше 
ан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, ка 
ећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што ј 
иштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али ка 
јица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ов 
 ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па  
е сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стоја 
ремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <p 
 да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож  
у и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато 
о и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће до 
е на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жи 
ва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S 
рбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друм 
чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у  
 у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно 
овориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> < 
едаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим п 
ући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто  
грли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја од 
ане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше з 
е потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке леств 
ере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божи 
ри као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговар 
 Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но пр 
ке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> 
 приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено глед 
год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби?  
у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мр 
и и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио нова 
ио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Доз 
 зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — п 
ше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У  
 се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром 
а, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстит 
е бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро 
 кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најст 
али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је 
ше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с 
 га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно др 
ву, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, вр 
ку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да је 
атече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" 
ако хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти с 
же — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад  
са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> < 
Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то н 
гледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да 
неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а неп 
 би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S}  
елке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јел 
вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пр 
диже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лека 
хвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њ 
ха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по 
 од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које с 
 ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га  
 нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће 
кво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја с 
од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвес 
ку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да  
 пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни при 
удућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче ру 
се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је  
ено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а др 
с је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио кој 
ег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! д 
ј убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разг 
пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, н 
, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана 
ога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? зап 
 па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху за 
а бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао 
и, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче  
и на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини од 
да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи 
е лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поч 
 у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p>  
p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не мога 
те, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стиш 
када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рање 
ац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> 
предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, 
асвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав б 
рамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — 
у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! —  
р чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не б 
не громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез те 
S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гла 
 Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћута 
Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгу 
богом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци,  
роким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и 
и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, м 
 један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више так 
г, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На 
 <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта т 
рдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јо 
минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скри 
аоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као 
ниште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору стар 
нчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да  
ођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обуз 
више иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосав 
овукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где с 
растовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која 
ц.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму 
" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи припов 
ма.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају 
је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда п 
 на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слуш 
вац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен 
иси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је,  
о и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па  
знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао 
сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове ре 
ли венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчић 
лануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма у 
} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као 
и да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао чо 
 и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према св 
Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{ 
S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Т 
исли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па он 
оји листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у с 
 сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце 
ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан 
ога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспе 
не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух 
 и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмеја 
ом стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит 
вот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађ 
и својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у о 
— промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви  
инити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Фили 
орити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао нап 
велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећ 
.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још  
кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с 
 и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она  
ислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе  
p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> 
/p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као 
очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета 
 <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо д 
{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! пром 
е грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто  
и мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљин 
соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А ш 
ли смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један т 
/p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Хо 
етећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди 
ити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта  
н, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убо 
ш пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме ли 
 лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из  
оваца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p 
се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе ч 
 — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено 
а.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци и 
једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг пр 
вори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо о 
 ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајт 
губљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма 
а.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам  
о био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност до 
е и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је 
ећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти 
о минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у б 
блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потек 
овом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче  
ињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди.. 
} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и 
и га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да с 
свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно,  
исли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, 
уд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефти 
дао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p 
е Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак п 
уд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја најве 
е источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећет 
ила лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Ст 
а прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возил 
е прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} 
о је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред  
исну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг 
евојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звез 
мо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похит 
ао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико  
и се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p>  
ити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса прет 
егмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; в 
овао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, та 
3" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових 
ње поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисл 
лопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи 
ститајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасн 
S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га он 
 је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам 
 је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да ј 
о и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а ни 
в дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори де 
ковче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај т 
> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио ру 
b n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, је 
боњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да м 
м његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар ва 
проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p> 
у Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком 
к који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред  
сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку ни 
S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет  
ња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу 
 али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А за 
ам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље  
 Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанств 
са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„ 
буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у терев 
безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком  
 усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и  
е! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ни 
гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако 
е, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну 
егла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка вел 
и дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је ви 
тишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан,  
 наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједан 
то време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силни 
дином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То  
а.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сес 
м да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече ок 
ле дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем 
у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.< 
уда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и нас 
слио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим —  
рно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади с 
 иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} 
иља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши ст 
<p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — поно 
, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше ка 
да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и  
игурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам 
/p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам т 
икад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о  
 и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље 
а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће  
ко — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити  
 живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуш 
иш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и се 
дно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељ 
далити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно 
/p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претхо 
 Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко 
сец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је та 
удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S 
де господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из 
ати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бак 
ђу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При  
тарац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xm 
и лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под  
 а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда. 
а његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта 
ом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуни 
ргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смо 
леди добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуд 
из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смеш 
мца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S}  
пази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка 
 се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао свој 
о и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разл 
p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је пог 
ша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас пла 
 цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> угл 
ило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, ко 
ејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зе 
 морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађ 
 По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но д 
ено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, ко 
ко уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особи 
ин деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргуд 
ко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вор 
<p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док 
де, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш д 
 кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, к 
миља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S 
е му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати. 
и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува 
л’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у ј 
 видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јест 
осиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша  
арено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љуба 
 неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио  
 <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у нек 
е оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несрет 
 јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек ск 
еницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осо 
цу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у ме 
као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше ста 
и у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње  
а је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам би 
ени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> 
ју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог 
p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени х 
<p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу з 
етра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се на 
о дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.< 
као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза ј 
 није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека 
јао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбо 
ао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше  
 <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је на 
знат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин пог 
тра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Об 
 се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, 
о везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је б 
рбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њ 
за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрип 
 одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онд 
претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извиј 
 чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се  
, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала тако 
же...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друшт 
р као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена 
спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме,  
к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И  
ла Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да рас 
 ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш М 
 поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овд 
, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и њего 
} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је ве 
у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину 
/> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да л 
опастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад 
и — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам  
га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би г 
дврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{ 
 <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу  
е.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је пр 
побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчи 
сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ  
ини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од  
</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да в 
а престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засве 
на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у в 
 говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 год 
запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била леп 
се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна  
нко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да ва 
акше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам.  
 близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади и 
равда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слобод 
словени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај  
.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде м 
 петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам 
 заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била по 
<p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви гов 
е и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми 
о, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесо 
ећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p>  
.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тин 
ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта ва 
био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви 
 и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Бос 
у.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташ 
о обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сес 
p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и оба 
е зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња и 
ка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, 
е му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледа 
есело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живо 
у.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто зани 
S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га у 
вника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још  
аву да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши з 
 закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео сво 
 и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао 
p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бра 
р јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш т 
у.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно и 
/p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли пород 
га властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљ 
е његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из в 
јанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није примет 
{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљ 
 на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти  
лице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бош 
расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чвору 
 је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о 
и и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јес 
та је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p 
мте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а 
ећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар 
ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова по 
ве „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је  
смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је 
њи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, 
невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе на 
лава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} По 
о, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад 
 очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на. 
ица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се н 
Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно 
 свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наста 
гло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше з 
јако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја да 
дину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише т 
 чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од њ 
 овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указ 
снило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, 
еби.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро 
розора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На проз 
теник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта  
з воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S}  
оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <di 
е чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно 
еко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p 
едно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесв 
 ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, бли 
счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девоја 
а дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, п 
</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад стара 
 се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како  
</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“ 
оји је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачај 
> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју х 
и, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко 
чао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњани 
 пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{ 
о Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкр 
</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу оз 
Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то 
цима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а  
т као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обз 
остиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путниц 
т...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S 
човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по т 
жидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би пом 
Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разг 
а је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је 
а ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам 
Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Је 
века где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и  
тајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла сн 
 или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p>  
ин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флег 
само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буд 
ежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брат 
 заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стај 
ити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња с 
жава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранк 
оје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу н 
.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина к 
 — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо јед 
ст прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лиц 
не младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа  
ан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, дв 
и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко врем 
чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.< 
беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разб 
Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла 
 изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка 
ериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у ок 
аху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драган 
<p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго 
удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да  
ји је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле,  
 ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једно 
уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у 
удски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога  
ше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу 
еш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p>  
д је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад 
„Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туг 
пази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста  
е даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чу 
ни који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зи 
га чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</ 
 онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>По 
јекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико 
пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да  
 Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и 
е и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите 
 Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам  
 беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у о 
 Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља 
ме закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио п 
језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак о 
> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник по 
рунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају 
је!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко 
умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и 
/p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а пода 
 стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а  
е око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико мину 
C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили 
нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква неср 
<p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на  
е само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Нај 
Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мрг 
о беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас. 
д нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, 
ај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter"  
из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо са 
иједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам  
м месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n=" 
и стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан.... 
чу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одје 
илно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стр 
погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми  
p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мо 
сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио  
о час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страш 
ађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац 
у звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и  
оћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита 
 чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се з 
вало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео до 
лини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S}  
збавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи 
ри вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви мор 
од тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, 
оварати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и нес 
ма....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, 
чи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и 
ред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лиц 
ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како 
ј лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и с 
> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље,  
..“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне  
 као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напо 
о.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S}  
и баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куца 
 је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да  
ога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма 
ц одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да 
 попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну 
гласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде чове 
већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте  
бе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одав 
 <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у ово 
нио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицај 
 волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони  
 мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се 
ошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина 
ас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јур 
и!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и  
мо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пр 
ма и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља ба 
 сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни зе 
 и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 1 
и је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стан 
 започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не с 
ађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} 
злетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка 
ку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тиши 
 отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{ 
е добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, 
 не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН. 
пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам преша 
утна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмица 
че бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслуша 
украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли н 
ше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под обла 
p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу. 
а дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} 
p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше 
ије био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="1 
 облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју друг 
орам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} 
прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу бл 
 и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим  
ећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас рич 
ла кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам 
ља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље гу 
ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог пода 
ти и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погле 
никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на  
ако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и и 
смо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" />  
ина.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли кр 
е! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави  
егују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да 
лин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гости 
оћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упал 
дртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко 
говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног,  
че странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу 
елену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова от 
кве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину  
а дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (н 
уј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој 
то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна п 
аш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мрг 
се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време 
и оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није 
тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло си 
ио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него  
ин опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен 
ранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али је 
ва-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за  
реме стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, оби 
је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му уп 
 постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој  
ије кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А 
ом, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се 
еш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је 
ера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора о 
ока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, ко 
не! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> 
догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ниш 
 је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлуч 
чево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где ј 
у смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговара 
 болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Л 
г грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час  
 писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да 
> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана 
 чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже  
Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и посл 
ада уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је не 
љине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљ 
њи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је 
/p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде  
а њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бр 
} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да  
агрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а 
 чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато  
</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном г 
ећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога  
не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву че 
р убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио 
наче ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p>  
не.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S 
прости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опрости 
 Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити 
ричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање з 
и.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да  
зали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема  
 би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је 
ицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог једино 
ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта о 
у му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито 
 Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше  
е био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан 
он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да 
хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и хр 
боје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p 
спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да 
е Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ов 
ро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и обо 
та би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> < 
ао да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свет 
траг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па 
ка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да б 
} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали 
и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигу 
ље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, је 
ћу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, 
/p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик 
ак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као 
ао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p 
азати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због  
у се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обави 
ну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разго 
 овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заво 
p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је  
 ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се ве 
 убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благос 
ни — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У  
наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед ме 
месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> 
ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: 
 у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обој 
азгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази о 
ликом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо  
н прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш 
p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образи 
 прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак раст 
однише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и поглед 
тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат кој 
 закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На м 
игоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они 
 опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и мал 
је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стоја 
.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је  
е стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајан 
сно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несве 
саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко,  
и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чин 
гову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта  
држаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на 
унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно М 
> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по повр 
ремишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад  
алчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седи 
ином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац  
хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече п 
 Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са 
аша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху нај 
ћма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад ка 
ени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времен 
 дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звер 
 кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред  
Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њ 
е, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једно 
ари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, а 
овлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до 
а певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зор 
 се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на не 
оња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би д 
 указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после нек 
ам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне ј 
за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху по 
вараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и к 
нита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само ш 
 зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи 
 вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, к 
нутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко 
— Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се  
о.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што б 
</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању 
га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и 
ад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p> 
Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти б 
зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину 
је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако  
еће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око јед 
 — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше 
 мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, а 
внуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p 
во подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но ист 
зао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, к 
{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим  
дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и з 
у се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p 
кварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S}  
е у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и поди 
ну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од  
, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племени 
озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу  
<p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је пос 
да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се к 
во ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврј 
и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв  
ио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се  
Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврш 
 неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који ј 
је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се  
и га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога,  
ну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд 
лаг.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све о 
>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомич 
 поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њим 
идарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри  
ом човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испр 
у прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ва 
ар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и  
с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p 
а дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у насло 
незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, п 
н нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали  
јку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица  
 у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осме 
>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у се 
се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком  
иних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се ст 
х те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нис 
 више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на ко 
p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините  
летву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем 
триц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је про 
да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ос 
едило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за 
нци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражил 
ди у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити про 
 пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у ш 
у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерав 
елина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> < 
, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.< 
а старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ос 
/p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби  
бише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било 
ачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испо 
 радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки 
 направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, 
нам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и  
о је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не б 
 одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде ју 
..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако 
</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крва 
вију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Вет 
миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе до 
лаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} М 
е, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом. 
 подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мрг 
овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пуст 
да га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћута 
 Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан гово 
 — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — изви 
ем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њ 
у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе прив 
риве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био 
/p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грче 
благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па п 
не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: 
лиже. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхта 
 одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" / 
 на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред 
же ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па он 
 обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мор 
врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Во 
ања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устан 
о, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође  
ини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је 
е добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига  
 се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па 
 и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанск 
{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним пог 
у на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једно 
ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„ 
 себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, 
 у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су  
а у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем  
ну пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два  
старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које до 
еље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње ј 
је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n 
у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп  
онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p 
и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, ко 
ацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у 
а у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари вл 
а.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши  
 се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! прог 
 <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз  
очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склоп 
и је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! ви 
d> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној мален 
 нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па о 
ода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор 
/p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p>  
<p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства 
ста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кр 
>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} 
ође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоко 
ј је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју гос 
богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и јо 
>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, и 
 дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто  
е својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце све 
 једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околи 
е.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до посте 
 <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разг 
ри свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тр 
нпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> < 
ио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бран 
шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи  
S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се  
а нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од  
в пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из 
лове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„ 
6" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си с 
 па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у  
оведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подкле 
— одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви 
и њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} М 
 госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са 
ебе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио с 
.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледа 
што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечи 
еби.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове 
ан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахну 
јаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајн 
д се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене з 
{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је до 
и...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као  
Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p>  
Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа —  
кву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу 
оја је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се  
мља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право 
оји рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чама 
 му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изврши 
им је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће  
е баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром 
 поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати сво 
малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и по 
е, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p>  
У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — 
 <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најп 
 тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље  
ме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спах 
ло је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележн 
реплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма у 
, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце свој 
онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не 
е Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар 
саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће 
из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна  
> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и 
но одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом 
арога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима. 
subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црк 
лети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупи 
ју, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је  
е и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поч 
о — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} 
 узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смр 
у људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им ј 
} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} 
испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и  
е венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ и 
 имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпу 
_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уре 
рати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине 
07" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни 
 Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само от 
Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изуст 
 му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уст 
р иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су св 
авао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном  
 говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у  
 лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим  
љда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам ј 
био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме 
Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Д 
дујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, 
ор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу —  
, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку 
д кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме 
ла, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш ц 
крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у кој 
 столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан чов 
 није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; под 
ножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... пр 
гињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за је 
, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а  
 да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га 
ти.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пруж 
седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чи 
 он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа д 
била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари  
е врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци с 
суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође но 
 и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чу 
егов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправиш 
лином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаш 
да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад 
S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми сл 
и мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — ре 
ађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да  
ује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је пок 
риликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и  
ских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површин 
рироду; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два 
умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његово 
ја стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању с 
ола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Из 
 га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, 
8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари  
ан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно  
 све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђе 
тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је л 
тати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њег 
мак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути. 
кује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутс 
, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — с 
е о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а он 
поведали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму  
евић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божид 
то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе  
миру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица  
>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као д 
чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам  
 Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> < 
 чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стоја 
е на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени  
и..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и о 
на је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало д 
ди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као зма 
„Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бра 
крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стоја 
је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он 
ожидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо 
, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p 
 Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је  
и до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — 
 као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражил 
тац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и ова 
p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је ра 
умљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурне 
орио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда 
дне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесве 
и не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хар 
а двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, д 
, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је 
 ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га  
ди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила нек 
инко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков и 
 <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгл 
је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко  
Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео 
се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој  
p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> < 
о, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} 
 се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити та 
уо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увер 
е у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „ 
 Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили  
деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудово 
новато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је  
тере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је би 
и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанп 
и халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао 
ине, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш 
после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је о 
ри Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим 
је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш 
тао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни с 
е баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа 
егов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде 
ти.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филипов 
 је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргу 
а те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, 
тресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни 
е се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам с 
овили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата 
ној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први  
 нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече гр 
ћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрт 
p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не од 
 људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — реч 
после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно ка 
дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси 
рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са но 
сно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је 
, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да ник 
своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме  
лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, 
асвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар  
ли зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо 
ске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стро 
Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> < 
м, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје с 
си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> 
Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и  
ја склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га ј 
и је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бра 
> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутин 
 сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко 
ам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, поп 
лико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заи 
поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборави 
га.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се ма 
ео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да од 
и крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“ 
дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе  
е погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао 
аше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Б 
 проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићи 
миља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вече 
ош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми г 
дираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему д 
 мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим 
ипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Б 
гуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад  
ред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту наме 
..{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изне 
у са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вр 
ђе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају  
ати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увре 
енио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора  
о одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори  
</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одг 
аш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, 
м ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека 
е кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те он 
а хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</ 
 тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам срет 
 неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одго 
. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, у 
рекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас  
срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!?  
трвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образ 
презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш  
ад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шал 
{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чуј 
>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" />  
 украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и зад 
ине, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на  
 ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да се 
: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није доврш 
<pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио 
и ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Ја 
лди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њ 
чинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора  
ше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да р 
 кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу,  
и хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и о 
— Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мил 
{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео 
ио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По њег 
04" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио 
ила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би 
тола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадн 
чима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помог 
д врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са  
о, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зач 
знати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз проз 
 заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам 
 причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече 
 у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да иска 
гуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> < 
емарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посад 
ажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћ 
ен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и  
енат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цу 
ио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју  
ов истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба са 
твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљ 
че! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но т 
{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утуч 
даре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо ил 
p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био дру 
си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде 
анпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме им 
 као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и поми 
ви пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам при 
 не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида. 
 ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ства 
ашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом  
о си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она т 
и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узал 
нак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му  
ачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљ 
аш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} К 
сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође  
оћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p>  
 дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је ка 
.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуш 
телин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али  
мо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње 
 с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p 
иваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња 
им је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и  
 само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господа 
ито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се оп 
.!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушил 
вито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! под 
вај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div 
{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, 
о <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао  
учно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размр 
рати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар х 
 открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову 
<p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико од 
оче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој  
двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити 
јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} 
да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да 
ило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни  
ромовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка г 
зора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине. 
вор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Нес 
/p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’  
ду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци 
 крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отп 
 /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио 
 га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше 
ћа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занес 
стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који  
 последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" 
 да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звече 
о овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испу 
<p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којеку 
и немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се  
 Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута по 
 ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти остав 
тојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре 
И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да ј 
нуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> < 
</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</ 
 синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Л 
 испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Нег 
се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него сед 
 ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси 
ре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> < 
рио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> < 
р он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за ко 
е пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен  
мо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуште 
сиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из  
х тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, ал 
ва свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога  
гледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда  
а лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, ни 
 мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту ду 
већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посврша 
8" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, 
 сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} 
т година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома 
оба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет сас 
ости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да вид 
о.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Боси 
огу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са њего 
му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, ок 
 одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сав 
вао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Сна 
ле; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S}  
ри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима ј 
в као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" 
морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Ја 
 ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га ниса 
 уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља по 
о да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Б 
тојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело 
ељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми до 
ек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре два 
е тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. —  
о сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не  
ам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи  
„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти мож 
 му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху  
отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је 
све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стри 
er" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S}  
“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар 
 толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синов 
ши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом 
поведали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличнос 
ашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркај 
 мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</ 
„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац  
e="chapter" xml:id="SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за кој 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p 
ц.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети  
екорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори  
вом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто  
 је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га зна 
ни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — узд 
ћ и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као  
 о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Нег 
 пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p 
p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p 
 и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Пота 
сте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Одне 
 Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну  
крстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте ц 
 намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворо 
бично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је  
p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели,  
да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац,  
.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи 
ка моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде  
Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну З 
плакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S 
амену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиш 
јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмеј 
хрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим 
ио.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.< 
за оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једа 
суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га 
, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма 
кајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи 
е, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе кув 
ва мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чуј 
па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био доб 
 убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се 
о добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“ 
 запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се з 
век доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тра 
S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћ 
бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p 
странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо с 
о је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије пра 
ва и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао.. 
 и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се  
 је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“< 
це јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаже 
стегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од 
венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића н 
расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива д 
е висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му мога 
е да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе  
љу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију оба 
је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Погле 
има као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.< 
 од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су д 
е да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи гов 
аоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? зап 
теде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливо 
аслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу с 
цо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика  
 n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је  
ош једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ве 
дарао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у 
вира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па он 
у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чуд 
 стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она дв 
лаву старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше  
мац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше  
...“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, шт 
и да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старц 
и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то доп 
 у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</ 
траха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и  
, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата 
трашна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, с 
лати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је  
/p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до мален 
>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао!  
вени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А позн 
кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„ 
пови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш  
ао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на 
иног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит 
{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, 
а се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поц 
си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе 
а беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови мла 
 сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој пр 
S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из в 
ке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село 
емаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да  
во пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветит 
раже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У д 
 журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наст 
прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} У 
и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати 
хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац 
ени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на  
т.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио  
нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остан 
.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на гру 
 —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола д 
 ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и  
олесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око з 
дах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и оне 
ао да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мил 
ли мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да на 
ас као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два 
је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је  
мије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца 
едну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте 
м и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полица 
је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заво 
ирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да 
ка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши ка 
} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала 
новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не бе 
као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадањ 
а докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд,  
оди га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали по 
о се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је о 
ице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше 
 но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После ч 
ранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{ 
раги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отер 
та дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Т 
У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{ 
ближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> 
е кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи 
ека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога  
авио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на  
ра.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</ 
ашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и  
 осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и  
и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</ 
оју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас  
чи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломит 
стите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би  
p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао  
 n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни  
ад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! вр 
реми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као д 
н!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од со 
ад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му 
 је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карв 
се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену б 
</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се  
би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрост 
ред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд в 
но их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p 
уче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом пре 
чи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зар 
оћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле. 
ећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! з 
p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц  
>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} По 
овио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то ист 
хтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на с 
p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну  
 са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то 
г дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — 
Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда С 
је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењ 
ури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„ 
а о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се  
обој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је свој 
јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај је 
и.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано 
стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и ума 
 чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао  
баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви  
не или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа. 
а камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих с 
" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? з 
ти незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу на 
идиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован ј 
телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом  
 кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
твени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пушт 
 загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаш 
оји тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор  
ојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије 
је је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година,  
рхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> 
таше.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покв 
 каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном прилико 
време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и о 
о свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу ми 
 своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правд 
 убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је.. 
ом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а п 
оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да д 
 <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено  
оје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се дого 
непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се под 
теле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикн 
поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га полож 
д, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био  
оше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</ 
га оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и в 
знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право ст 
еправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив 
ло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише 
тића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасн 
уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — 
е наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„ 
оглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — из 
 лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и  
ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јут 
ео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмеј 
инчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је  
да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја 
е у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму  
јао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који  
ода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> 
њаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! 
мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо 
ворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће,  
иваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни 
а образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми пом 
 пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога  
 ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се 
који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У кра 
а јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, кој 
око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина ср 
нише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и 
ј нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која пре 
>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у  
рац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и зат 
што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен р 
и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слик 
беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени с 
о у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежа 
лика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарној 
о да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је бил 
са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти 
ад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је 
ораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу  
вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се наша 
ђен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите о 
 ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са влас 
и онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Стара 
о!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унут 
воту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу на 
.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што  
убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али  
мац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и 
ру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека 
{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на  
ужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро  
у, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.< 
рова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p 
пља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упроп 
шћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је ум 
 сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p 
> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоко 
ре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих до 
ер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра 
мо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослуже 
S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и са 
но винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи  
 салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко с 
село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све по 
 немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па б 
аху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта 
ам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути  
ранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге  
ејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао чит 
би, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљ 
је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави,  
зговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p>  
дину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели  
р му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господар 
е.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим и 
евљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зе 
оранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околи 
иваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевље 
тку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине 
 шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викн 
Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и 
 луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше  
еким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па к 
ене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш в 
ти.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је ч 
еда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи 
</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде 
 а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо би 
кових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако л 
 даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје  
на — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком он 
је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше стара 
а гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала бил 
ена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не 
у вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах  
забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе 
 упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора г 
е покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Лен 
 се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Ми 
е, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше  
о средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам д 
 звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита 
и и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи а 
езани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био  
>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни о 
пава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио ис 
еху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} 
е причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну 
обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зу 
инац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Т 
се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући 
 руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p>  
, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га с 
мку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено и 
 је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чуј 
ж’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али  
 се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S}  
 знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојал 
и смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? ви 
р. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми обр 
ло али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пр 
узео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам би 
да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да 
несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразиш 
>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S}  
, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим к 
p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто зб 
ољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зориц 
оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина. 
..</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да б 
S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се  
лила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверав 
дње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„ 
ано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђи 
ју?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли 
пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} О 
 нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обо 
до и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и  
о у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала ха 
свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да упра 
е већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава о 
мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу 
ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> < 
ма.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, кој 
анац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за 
ита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда 
а ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одмо 
в за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац 
близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило  
} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у  
укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — ре 
ва се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без 
Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знам 
ма не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? зап 
оћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија 
с те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац,  
, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је,  
сто.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекл 
се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се  
а онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда С 
, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики  
>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је  
ан замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.< 
. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не 
„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбо 
стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака у 
мо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га  
ста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана  
пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник  
лободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму.. 
p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала 
и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стај 
ну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила с 
S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без бра 
на Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П 
и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног с 
 бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га зн 
70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево  
чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква  
гу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира 
} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су  
е је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су 
p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим други 
/p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи 
. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се с 
.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали 
ао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} 
ина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је 
знасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> < 
о ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао 
рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече ста 
очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо 
ојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p 
ац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац к 
црвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Ми 
т... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече пре 
ам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати.. 
 тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у у 
опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени ста 
рац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко 
<head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога јез 
 већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо поз 
никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу б 
сму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p 
апитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла с 
е онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapt 
а нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на  
 погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био т 
о оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p> 
ше смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио 
скеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде 
дара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре 
и, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и  
минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико г 
 и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи 
и је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом 
 неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних 
" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном 
сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, 
ити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> 
цај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој. 
ну свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу  
радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је 
 са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је св 
што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{ 
ује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде 
е онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој 
итавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку,  
анкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ б 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болест 
 — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу ре 
} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у 
добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити  
мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. вид 
је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер д 
>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче глади 
ар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ стар 
менитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И 
н.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — го 
решен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи ле 
е Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</ 
ћих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где д 
а труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан  
 би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и  
агрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо  
.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати  
ој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p> 
је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти ду 
у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голи 
 онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соб 
још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стис 
ри, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа... 
“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га  
пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у 
а радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарнос 
на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Б 
ди овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио 
дњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> са 
 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко  
ва минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пуши 
ила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Док 
у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље о 
 преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао 
вота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигн 
а ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јо 
о замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" / 
 и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђ 
е.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим ш 
а је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Ст 
е нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да тв 
и — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се  
Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица 
а, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постан 
 брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади 
 недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога  
увао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене  
лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два  
ставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у к 
 себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, пр 
илније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне реч 
ва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут 
рац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да 
 <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко ста 
освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дош 
> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, 
и напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сиро 
ка учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусре 
е харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима  
да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> < 
итаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озб 
е на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда 
 лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепа 
S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад 
о вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог ј 
 Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра 
, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао гл 
мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, по 
и застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Нај 
</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата 
не у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <p 
сли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Ма 
<p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна с 
а кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и н 
з врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених с 
та да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљк 
ико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор  
змеђу старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти ре 
вору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на ур 
вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи неми 
крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслон 
и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу  
сигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне  
....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ н 
сећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле оч 
е.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једана 
о и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забав 
им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се < 
 и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</ 
је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{ 
е целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког та 
во и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај ј 
 <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда  
а, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљи 
ао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више н 
b n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погл 
.{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћ 
исе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго н 
ћићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p> 
ви господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а 
 убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален,  
нусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не  
зно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га ви 
 падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше  
ну на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом о 
 као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала 
у дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђ 
 може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! в 
брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишље 
 му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи у 
 пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица 
као је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма  
!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте глав 
 мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два  
са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег 
а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као  
 што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свеш 
 звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем  
и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p>  
ње.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро запо 
кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше п 
ктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро  
ема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило уб 
 тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столи 
пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат  
 ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би т 
58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захи 
већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запом 
ноћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало зад 
p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка 
<pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла  
 у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„ 
ашнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палиц 
 је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака. 
ас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној со 
чко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чу 
м обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растер 
Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробуди 
у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу г 
ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би 
 тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S 
оше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око се 
ји је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слуг 
ећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му преле 
зјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе с 
и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне:  
ц, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p 
унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре свој 
ргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После че 
пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да си 
трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} Т 
јана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од ч 
 се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се  
вирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лиц 
шлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ 
{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком 
p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, 
 не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђа 
</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече:  
еч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пу 
м до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара с 
 часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде  
итава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па ка 
ког врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод н 
х потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заден 
олицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упути 
рац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, т 
бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — о 
ем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да с 
 чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад 
> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе,  
руже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево  
све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају прип 
муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Т 
ђајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај мл 
а се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мен 
на.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна влас 
био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и ј 
 их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити та 
ио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као 
аху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, од 
оме нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побего 
ода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, сл 
е само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жар 
оњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му ос 
но их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <p 
: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спал 
х је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, от 
и Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож 
н ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Спољ 
е неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли 
о јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p>  
лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да  
је јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Дом 
ећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утоп 
 њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да  
но, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам не 
 Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Нагли 
астави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као д 
ци; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме  
војим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне  
е Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом си 
олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи 
дног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру 
 је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица 
астелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиш 
србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За пис 
лесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је не 
уо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бран 
; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</ 
е сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи ва 
н, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто  
.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да  
а уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и ско 
ан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — 
 ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате 
атим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан ка 
 састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце  
нио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Ма 
ге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекс 
.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе м 
„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода о 
 скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на 
 Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара. 
да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, б 
ст? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да  
{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто  
д видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао 
знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} 
може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пу 
ри.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрч 
аћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као  
ом, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им  
.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код 
 тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде  
е тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Н 
ази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хо 
згледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине 
и су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“< 
 је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А ка 
 преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи  
о флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора.. 
ени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, бех 
во заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не  
риковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужн 
 поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гл 
и, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га  
орио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обг 
аза мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, к 
 хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рам 
; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек  
 седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је. 
<head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и р 
ска ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка г 
Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гр 
рицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке  
" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светл 
ром на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време ста 
кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво н 
ређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак  
b n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, ко 
аковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p>  
/> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после  
} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаш 
 да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад о 
е иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше  
 трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При пол 
да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише 
живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим  
а оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џеп 
пушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Вет 
ни таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} 
 се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај гос 
и.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко из 
 што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пре 
 су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том 
к је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут 
он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више лич 
 малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро по 
 у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвор 
епа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко 
ште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} 
 добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром 
ајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше  
, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и с 
не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљин 
тка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих  
чете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле ова 
 За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра 
ле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича  
 лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у цр 
ри у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кући 
длетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори ниј 
ам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке  
стим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и  
ад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим зв 
 славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само  
сретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује свој 
озли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је с 
о тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно прол 
 и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет  
позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи мла 
ајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — 
 <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цв 
и час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранк 
 ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста 
поче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише  
ији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је виде 
е одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништ 
није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг. 
састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„ 
оје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мр 
рила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говори 
уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене д 
д као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећ 
мо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах  
а сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“< 
 се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Пр 
 мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга 
е радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо ј 
ву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекив 
 и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са  
д њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим живото 
ас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да  
 <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не из 
 попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Мило 
="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепец 
и, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није по 
 - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда изб 
задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад 
p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко  
{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуш 
рст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст ру 
нко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и х 
читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га з 
као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај,  
ш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па  
 јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је б 
срамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S}  
стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се повр 
а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојан 
иже па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша 
ед.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га н 
орио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед до 
ана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
т видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, 
ти Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као зас 
вуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко 
снем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође 
Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По прир 
ике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али ј 
е јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говор 
мом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше сл 
 могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта т 
, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже глав 
и терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије 
о код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих д 
 да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине 
р с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не бе 
 Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> < 
нутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p>  
и крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ороси 
им пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да  
нога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p>  
 био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на т 
тојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао 
ице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозн 
му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да  
твице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још  
ку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запа 
 прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! как 
ше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуд 
ипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и пе 
икне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жа 
онио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње ум 
а узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рука 
рица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако 
д коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.< 
ао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="ch 
b n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долаз 
дена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслаган 
о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике о 
ше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуго 
окривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да 
<p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно  
н поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је  
} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија з 
и може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и  
да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече:  
иомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и у 
и лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са г 
атраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до  
оња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која ј 
руди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ух 
величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У јед 
S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у дру 
дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земљ 
а један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд  
 је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек 
м очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се ста 
>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је 
зио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p 
 се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уз 
ава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђа 
“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле,  
аве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао 
још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна ме 
ња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до стар 
з груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће 
у, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и са 
криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у гр 
ед лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у пред 
стелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађ 
 Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме  
руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S 
 <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са најв 
е огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако  
 лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је  
ашан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а  
ике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргу 
ру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме т 
е чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људ 
ља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упал 
<p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</ 
ако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је 
сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — М 
 старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не зап 
head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора станов 
разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну  
но отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече С 
и и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чис 
орише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и по 
су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и  
ила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бит 
што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима —  
у му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима 
за руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ ме 
е лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му 
; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати 
говори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи оно 
се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих п 
рац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати 
 како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана једина 
p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе  
..“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако 
 дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђуве 
увајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они с 
 мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је  
ри.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не вар 
ј шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, 
пошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице д 
</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно ов 
ава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако ј 
е у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, к 
на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> тр 
в барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до 
нит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке с 
буње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио  
твени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен  
p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То б 
азак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован 
икне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на  
.. никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо 
а: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а з 
/p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја 
 а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанп 
еве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{ 
...{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор  
р ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће 
астелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и о 
 и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се... 
и.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш  
погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да 
и нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Т 
ше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на сло 
 <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p 
ам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} 
> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов  
енило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори 
„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути. 
љу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни вл 
вени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ се 
ирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. —  
а се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не  
м прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи,  
ланине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва 
ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми  
неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости 
.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који 
 отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигд 
ивеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо с 
пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави до 
.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри вла 
етврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, п 
ван и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их  
сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао н 
ва, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и т 
ло да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њ 
</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, б 
им судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је  
 помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно ко 
 У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упу 
, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу. 
ачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад г 
 Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у т 
не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше ј 
у.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све 
ледњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних свед 
ј пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испри 
го, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам ј 
 речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се  
и.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div>  
е и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!?  
 полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени 
рата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодо 
> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
/p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, бе 
реко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је ко 
ml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора види 
{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто 
ило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојно 
ну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг  
, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод  
е да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и н 
е.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <p 
<p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „А 
е не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његово 
 /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења 
биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је  
и и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али  
 изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти обр 
 њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бр 
/p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} 
акићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је 
 главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S}  
а се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је л 
ргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</ 
о си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се  
<p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите. 
/p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Не 
о!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пуст 
А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица,  
 <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви зај 
тати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато 
учај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што пре 
сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код 
а.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти до 
дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они гово 
е? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше М 
о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао пр 
о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и ув 
 грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у и 
 чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од свој 
 се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„ 
ш П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болн 
ав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чека 
и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и 
сило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p> 
p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али 
евић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранк 
26" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и приско 
ује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: 
а од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор. 
 Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег саста 
 старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара  
дило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали 
роваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа,  
е беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижу 
...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и зап 
ога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра 
поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га 
ио кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венч 
их врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко уш 
! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће н 
Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари власт 
е свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети 
етити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао  
то и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач ч 
 могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђош 
еру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, ви 
/p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" />  
Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155"  
 густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му о 
је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стол 
на у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима раз 
кве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једн 
лоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насље 
окојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близ 
ко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога вл 
, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p>  
 малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештенико 
лада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је о 
и Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у ста 
ите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован как 
 Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Сто 
и унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се  
био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се  
росио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{ 
јанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где  
има му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-а 
есрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је 
д пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пр 
па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о н 
г поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој ра 
 то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од 
ојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алек 
м узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} О 
 тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини о 
 <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословен 
оше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на се 
..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од  
а као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем н 
{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као  
кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога с 
азвеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздр 
беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет  
ога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни једа 
ству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време  
ња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило 
.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ј 
аве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 
 властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здрав 
> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова  
 старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао о 
 крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека 
беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса посл 
ке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована. 
.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чуд 
<p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме  
шне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То б 
га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. —  
лене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше иск 
удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм,  
 опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му 
apter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан би 
изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</ 
то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав р 
ни старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном о 
упила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранк 
ан поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у г 
лин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари 
м крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те 
chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од 
, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се  
н нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово ме 
љком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана. 
коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак д 
ошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> < 
ко му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних нес 
 у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заи 
во било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац < 
: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит  
гло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно  
 да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црв 
 је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силови 
ога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p 
собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести по 
а, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледа 
 од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв  
 говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у неч 
ј <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„ 
она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!. 
 унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари в 
трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто м 
.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи  
> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе М 
удма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше б 
ован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам  
ован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда најед 
једанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, 
{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разб 
ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укоче 
аг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....< 
 домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу 
Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонит 
у сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним  
ром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи м 
га сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне с 
скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шап 
 је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо 
рицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прек 
Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно за 
еди, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — при 
ва и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плака 
а као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Е 
а дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка  
 велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. 
здрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се 
тачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац пре 
аста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за 
 каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> 
ри — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог  
илачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као о 
“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше  
нам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу  
че убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога 
чи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца 
шити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека 
ме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за он 
рогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ће 
м пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.< 
, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сју 
је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сј 
 рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе јед 
{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заис 
врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гл 
их двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и ј 
а црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цика 
 Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Дан 
смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам  
 Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што 
едаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одго 
стано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се б 
 осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече  
од овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све ч 
 је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S 
>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњк 
ли јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да ј 
 овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда  
саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом жив 
ш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је 
твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</ 
и си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју 
оња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле 
вета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати 
 сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити прек 
 се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уп 
му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбу 
 се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је б 
Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једно 
му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и са 
ри.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> < 
а којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју ба 
ребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштен 
ена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се нав 
старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> < 
е стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближ 
о у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и му 
 старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата  
екоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала и 
ли са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво  
едоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате к 
кса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме  
 из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно,  
а је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је до 
смејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза о 
 старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Т 
p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — реч 
смејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком  
који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми 
n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове  
 — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили 
оведио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранков 
} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести. 
ено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, б 
на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пу 
 сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја н 
<p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо 
вачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет  
 као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и  
просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих сме 
е у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у с 
вати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и  
и у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у јед 
 Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се и 
адија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачк 
упкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је неш 
и домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна 
 Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стев 
утра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Б 
виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто  
а, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом звер 
 је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор 
 поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица,  
 око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо ка 
је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, 
 ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му  
лаве бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрес 
</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати  
захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и стра 
је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Б 
ај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан зас 
а.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" />  
 спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p>  
! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као  
ало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руко 
дареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу  
 се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће 
репредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фур 
{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова,  
ан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно им 
 тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је  
осно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати дево 
еше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брз 
суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце  
ао бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и па 
во дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати  
ли грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај за 
 по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, кој 
 жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погу 
 види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашт 
е, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, 
p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоће 
шта чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном м 
тице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — п 
јом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако  
ана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то  
а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш д 
анко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се —  
д имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји пого 
/p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја  
је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранк 
кочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако то 
пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у 
 нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож. 
ин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је  
 да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запал 
лексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако 
анко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код 
пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут б 
 прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до п 
 унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и уг 
?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи 
.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дозн 
 се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради ка 
рећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро! 
/p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је  
м са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у бесн 
мљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечер 
и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p>  
је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Ок 
спит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда 
е.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку,  
зговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда вик 
 да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпос 
Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња н 
т и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ,  
за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад с 
и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му 
 поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други н 
ватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио о 
а — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у пр 
ц.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека т 
!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све  
ше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прв 
 <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицо 
Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у ј 
p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се уве 
омагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одк 
који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, 
е то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родите 
ead>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног пр 
ам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша прија 
 вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево т 
 неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и 
због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце 
 његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том саста 
 дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бач 
акав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чуј 
се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно 
p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао  
јој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добр 
ак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиж 
ас мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, ш 
амницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ пр 
мо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му  
погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лиц 
писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дан 
одар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари 
умеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу 
 беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму 
ра не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна  
е ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца д 
о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описа 
није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у во 
акаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би  
p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је 
атише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Бос 
иђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше 
ваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околи 
 <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљ 
воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — од 
 <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Вид 
 висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мат 
о за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор  
 па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се дес 
ан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече стар 
оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја с 
p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера 
 друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и це 
 ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга в 
где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли 
p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху кој 
на врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков  
ту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p 
о и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојк 
{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старо 
у.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S 
ило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> 
/p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би ч 
м преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије 
</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p 
смеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац п 
 у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему н 
p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио,  
авио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Ми 
сиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргу 
о сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„ 
ми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена ле 
ност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један п 
ти преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да  
 <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са 
 и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је башти 
Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и нас 
упао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да ра 
лао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја?  
теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни са 
ед увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње  
а Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан  
</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница 
оја те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи 
</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити 
 свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке 
путили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да с 
 дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направ 
 Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа 
била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божида 
мо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> с 
ик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше,  
а балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и про 
а од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драг 
м нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па 
p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у 
познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се н 
хта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очим 
овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати х 
нијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да прого 
о сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изгов 
ну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира  
 тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га ј 
е чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиж 
е старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим с 
ео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се 
ју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 лана 
 састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепе 
тва, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и 
ћу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом у 
тарац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у оста 
ебледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан  
јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Б 
шењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„ 
сетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опро 
ога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!? 
ам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако за 
ари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на ру 
 цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала г 
 се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уре 
тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаг 
лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне он 
побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забра 
>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — О 
о гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у ви 
сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па 
е са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко  
е блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми н 
ед њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, см 
чала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песм 
а и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, кој 
но су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p 
и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до реч 
Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се  
ли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божида 
рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори ст 
 и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, 
ме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би река 
 брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, 
а.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се  
а јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> < 
мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и 
, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрве 
 и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, ког 
 да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш д 
 млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жар 
ић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, 
коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око 
рије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах 
 је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на пр 
и, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узв 
ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога  
 могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног  
е варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из ј 
нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо  
ву.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поце 
ојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да 
тола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек п 
 гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити не 
е је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохват 
дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не пома 
анас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обуз 
 се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па 
ем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за 
анка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било пог 
ом гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и сл 
окаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и г 
 ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћи 
о да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај  
ђеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше  
унци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана 
а, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца на 
ске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S 
хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година  
ога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане 
вом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућ 
аторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му  
ем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p 
ећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч он 
о и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуд 
а! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Бо 
 се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на ст 
 је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи в 
/p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а стар 
м, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> 
и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чи 
а сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбо 
неми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне гро 
д је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко 
и, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било 
колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба по 
{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана как 
згледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „ 
сти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За  
ш нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе  
...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се бли 
о и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, ка 
 неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз 
отерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. —  
 а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бр 
уд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p 
То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p 
 рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио 
деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се зам 
це му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане 
а цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем 
мску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би 
 — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро стар 
ица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако 
 Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим к 
е поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећах 
за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један ст 
часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприпове 
се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу ле 
ошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и п 
седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца с 
 месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па 
их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове  
рбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да  
них бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало ру 
ћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам ос 
ао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко 
им пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потре 
>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n= 
боњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, жур 
на, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац ж 
раћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ко 
ући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и д 
рстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемог 
кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пр 
им оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, кој 
а Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спр 
аклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадк 
тали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло 
 јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са  
<p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол н 
огат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да п 
танује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирта 
 — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одго 
 деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака с 
један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде 
p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скоч 
цао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека. 
да.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ло 
<p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — 
рави на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече: 
о којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спусти 
мерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговара 
еза спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаш 
 за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак н 
, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — 
ба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p 
га госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је дом 
/p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше < 
е — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Јед 
ху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p 
 се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац з 
него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p>  
 свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одгов 
са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Стар 
илу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’  
таде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути о 
од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац с 
на аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе 
ње и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас пе 
далише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> < 
но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче измеђ 
елених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кр 
илош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу 
 Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" 
о празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака дв 
ћи се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да 
оводошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га з 
 трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио  
 прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — за 
еним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још 
отова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место  
тише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветл 
етрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи н 
тави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасм 
 старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и  
 тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио  
 је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачеви 
 n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко 
.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесве 
ића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда 
" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на од 
— одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је в 
а га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше трену 
ико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој  
запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што 
/> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад ст 
ио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој с 
 дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје 
о.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по харт 
="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} 
а је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора  
 не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром мес 
у скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били  
ном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен заста 
 а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи на 
едо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и  
а могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, н 
вога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео 
рхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва има 
собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито до 
/p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мр 
.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је  
 сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја  
ечи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице  
а љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме  
и преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар  
облачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нек 
рље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће ст 
миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Му 
аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било у 
а му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Ре 
мршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко,  
благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му 
е дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.< 
т стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на проз 
с ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p 
е и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у јед 
и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове  
не! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја  
ј је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запа 
 је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше 
ни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} 
та ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи п 
{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим с 
вом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлу 
разинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викат 
заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти  
оражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, о 
.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори. 
бије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели во 
е торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих 
к, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио из 
с риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олуј 
искочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p 
кну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач  
ава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и 
и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у за 
гу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда  
а благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и 
плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти  
и се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а  
онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па  
може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је тре 
Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до  
е умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових 
за, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и с 
а укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како 
плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакује 
дио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — 
>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до  
акар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се мла 
в, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мр 
и нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p>  
али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш д 
о кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p 
е стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — жен 
е осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n= 
ју и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, наг 
</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> < 
и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 
кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и  
 је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан,  
оликој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа  
оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је 
им и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац  
Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински д 
здрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавај 
узе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га вид 
а останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек 
о украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом за 
и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара пр 
ог оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и оч 
ма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p 
приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери 
вених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се  
 крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са М 
уд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изоб 
у — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код  
о у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко 
човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мр 
м.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</ 
убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијен 
им, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се д 
епо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље настави 
 је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргу 
="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништ 
 исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p 
дричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то 
иновац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан. 
има као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће 
кој крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пуш 
оће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p 
S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће 
 n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанстве 
не на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одб 
ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на ко 
 и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао са 
 Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц 
ргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет навод 
еди.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и т 
карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекош 
а, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се надне 
рити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли  
ек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! уда 
ку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је 
а искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> 
а Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случ 
рчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд м 
ита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Бож 
аклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са 
, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам в 
на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих ј 
ка магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да 
и сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним ш 
 дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Нест 
 се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће. 
че пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам неш 
грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за ча 
 иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можем 
скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута 
 — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестан 
ладић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Власт 
се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када с 
вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право к 
захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једни 
>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро  
а се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече  
новао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у др 
 шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну  
ацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којек 
ло срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију. 
м да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, 
е временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је 
и које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S 
знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена 
 Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и р 
дјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Ст 
дати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да  
елка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па ка 
.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумар 
> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани 
 да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља би 
у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворан 
ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва,  
ече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници 
е бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста 
.{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p 
 не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пен 
ког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изиш 
воласто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лиц 
 и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздах 
подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би т 
, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих  
с две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза 
да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S}  
ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наив 
а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позв 
не и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „С 
поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо 
н.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље,  
и, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема о 
 једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну але 
 Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — 
и одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздр 
од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“ 
гој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду  
<head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред веч 
сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бран 
бијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима,  
торова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га  
 даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, 
 и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљуб 
...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанов 
ајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко 
 ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ход 
ди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно к 
ји су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или 
умео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само  
ажењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше 
се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и т 
 кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близи 
 речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа ста 
м хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође нап 
 <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати дед 
S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом под 
..</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споме 
рњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час п 
еност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="c 
има је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености. 
а је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чу 
пцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица пре 
 ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору  
ини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, 
о лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац  
 поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе д 
је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врат 
 n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами  
ам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</ 
је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи  
и сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говори 
загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корач 
рисутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Рад 
ет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{ 
ред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице да 
ајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наран 
ао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отв 
 ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жр 
грљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да г 
 када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко  
били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се  
ошћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самрт 
али своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због пр 
вде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спро 
ром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p 
а, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је  
звишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у сел 
> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузим 
дноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Ја 
није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од ка 
у, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигд 
је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред т 
се млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбој 
м претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим  
но климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече св 
ћну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде д 
опали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. —  
..{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара 
ру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си 
ра да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборави 
ј грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га  
зо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану  
Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} А 
ром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господ 
викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> 
 и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живи 
ови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, ко 
 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је  
е <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и С 
 нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се времен 
у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а  
и казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је зб 
на свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и дове 
ио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ве 
е тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је нос 
гао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред с 
ати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали 
<p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са св 
је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко с 
пут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Исп 
е му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб об 
два памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је д 
бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови не 
з шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S 
добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и ма 
поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C2 
кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле ј 
јом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао п 
рбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица  
 пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћ 
р Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао 
о...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико д 
ед њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвав 
 са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га предс 
ижи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар  
евојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће бо 
p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка < 
слени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка... 
 друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ 
..{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он јо 
одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење пр 
бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изну 
ца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је  
ли се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио неко 
 шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао  
 дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет прит 
старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, 
нко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само 
препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет сп 
 је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стар 
а“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније  
 се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у дру 
 за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго р 
но отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p>  
 за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где  
 о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тиши 
а ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</ 
ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој  
га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, тв 
<p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се ве 
лугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</ 
 умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p 
 некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужн 
ао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је не 
ољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лако 
ди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми пок 
ко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву,  
о би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снаг 
има свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче 
ске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на  
траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Баче 
даваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па он 
ћи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наслед 
десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле д 
умњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам у 
ао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто 
вом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише 
 шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје  
те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе мес 
 за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш у 
вац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то п 
се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па ч 
ешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранк 
Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а п 
е нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачу 
 дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна 
као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда 
унца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, нећ 
{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије в 
еп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{ 
жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави  
рила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште н 
{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле јед 
сподар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напос 
воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цвр 
> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља  
љства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да ј 
ме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврд 
 пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро 
 је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пр 
 који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који 
То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се 
д могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, 
г жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребл 
те липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче 
аза странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p> 
емо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозо 
а а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи с 
 указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у с 
р се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али  
>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то са 
<p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости по 
 одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, к 
ање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само 
Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место. 
један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S 
тедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне ј 
проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замис 
а!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој  
ргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{ 
 Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре  
моту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре  
било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метн 
ло и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладн 
 куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше 
ојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је ма 
заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, к 
орино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и 
ној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неко 
јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио 
74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и памет 
но размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схват 
.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дук 
ицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“< 
Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола. 
“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лиц 
} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадо 
погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p> 
 младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом су 
ти за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’  
ј се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ак 
е бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме дво 
>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га 
а би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргу 
ена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</ 
си га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као 
а спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вра 
 шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај  
вори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак пр 
ња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну с 
д њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не на 
 донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест. 
д изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чем 
о и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може би 
, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши 
биљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бран 
="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном 
бразе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Уст 
едо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну С 
А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и о 
справи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао. 
 ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јел 
на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p>  
<p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S}  
стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је  
љубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека 
вао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вод 
 <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и тр 
: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља п 
у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало п 
бата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Он 
.“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда 
 да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео 
 том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа ње 
 То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео 
ни и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где 
..{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом 
робове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> 
 и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Бос 
о онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Зве 
а онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зин 
 долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио  
сретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили 
 „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> 
 дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у 
 шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће на 
<p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p> 
, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радив 
јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну 
настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S 
подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што г 
реном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="11 
о би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му најед 
. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! п 
„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која  
 А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но ос 
и очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту,  
варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче мл 
етају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале дру 
з једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву о 
огу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огр 
ао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише 
е.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше н 
ажара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанствен 
е.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто. 
нати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо и 
омучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} 
 трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у не 
} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онд 
 зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О ко 
ко хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„ 
римо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему. 
а која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрав 
ка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на стран 
ожда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — 
о ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расве 
е старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А 
лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу м 
заху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био ја 
е удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрве 
нога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде ла 
 усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p 
ика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S 
 уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепо 
 као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 
ругога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају  
 шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд п 
смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све 
 башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо 
ба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. —  
паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет поли 
{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од  
 овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у  
Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац.  
ти — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса 
стој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли. 
 останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог 
а њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну 
гледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — 
ши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба ра 
ирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а  
="chapter" xml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старог 
ажио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесни 
 некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица.. 
 се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у  
p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То б 
а паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S}  
p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанс 
ар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S}  
али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p 
.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам им 
је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог  
снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Ш 
ња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико туж 
ри, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо  
е хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисл 
id="SRP18942_C15"> <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о ка 
> <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на  
 сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После  
ху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на доб 
е му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изра 
 зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа 
е, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе уну 
 Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју 
..</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе и 
авила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који ве 
и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу 
и унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико виш 
одклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S 
му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом ру 
их који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад ка 
ве прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, х 
икакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само  
 га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S}  
но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да 
е оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и ње 
 сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги д 
у нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код сво 
ком умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, ка 
адржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинск 
етите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Ка 
т према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић плем 
од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и 
>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишља 
едство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше им 
г би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се 
а па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшн 
„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су б 
p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одр 
гуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је 
} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје  
 те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је 
а тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се  
он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје ми 
е осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђенос 
ако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бран 
ене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби 
дости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се ч 
 би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — п 
љку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ чове 
ко немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег  
<pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми —  
је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу  
ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је у 
 очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко 
Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута,  
Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — а 
о кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи 
акао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </ 
а покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирног 
е да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше 
ста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} 
 знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отво 
ука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или к 
оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би с 
аху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{ 
а се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не прогово 
 то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млог 
а, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штет 
Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не  
амо један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се з 
 ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку вру 
им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72 
лно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу ку 
, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже  
о — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, остав 
овори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад 
 једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не б 
азаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тај 
у на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да и 
Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац  
ока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филипов 
ораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, к 
 малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плоч 
ново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али 
бори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку  
зио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца 
аса скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао и 
>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди 
властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и ист 
p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком 
угом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> 
и убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p> 
падија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</ 
не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као св 
амет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам с 
ај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „О 
ргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим 
јаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом  
абра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз з 
ао да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао 
амену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали,  
 је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као шт 
ника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих 
ави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</ 
ер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p> 
 <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ  
ш жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренера 
тарца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекну 
p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога 
 на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се о 
т зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен млади 
ати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика п 
е! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при пол 
љно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</ 
први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га  
ад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом усп 
дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући 
зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо вр 
запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар  
жи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај 
— Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звез 
ет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут ш 
и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света на 
неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га  
ство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог  
за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се и 
{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — пр 
поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко,  
узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све ш 
едног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она ј 
} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан 
ост, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху  
пазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, ко 
дана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p 
ху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и  
ма: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? у 
ано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо 
јати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде 
пет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али не 
а уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а  
једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђо 
p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S}  
 не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан 
„добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и т 
е већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Бо 
 своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да го 
аху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо  
 претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> 
ица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у груд 
ке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола х 
 да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш от 
новца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено 
а човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један 
чевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стар 
ре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чи 
добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се за 
„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старче 
 ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p> 
црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За  
се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да сл 
 вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао ј 
детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мази 
у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. 
ице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али  
ка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај ј 
ка, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро го 
 блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се  
есто да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу,  
 само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наје 
 убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, кој 
а рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се сли 
/p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина  
и видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на с 
о писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p 
хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места ви 
д хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа с 
 умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећ 
их шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко п 
врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд  
а Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако от 
ћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће л 
а.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде 
 као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса 
ла помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ сви 
род.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а 
е и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прст 
 кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. —  
шла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разго 
намо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал 
Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, ви 
ти где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато 
сподар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци,  
ни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, који 
ио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и  
нко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно ос 
то још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну при 
о у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске 
о и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одго 
торовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац. 
зле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, 
> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао 
огледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, је 
 глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Бр 
викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и з 
када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један м 
емним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је дост 
тано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори је 
 сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се  
вио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шум 
ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе  
ио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у с 
преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне ј 
у и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац  
еба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од стр 
ку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! др 
тка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, с 
черњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране 
Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би м 
 зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао пр 
, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе  
воју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње д 
 исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и бл 
 n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му пом 
ј коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> 
ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{ 
иста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторов 
а као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори 
ише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед ба 
— Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> < 
>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и м 
чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p> 
 мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани 
одица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан  
.“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од  
ко хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> 
ала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није м 
ет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их  
{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} 
 је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? п 
аш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима л 
ра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и раста 
што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку р 
о и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове. 
з зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p 
ржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје 
реотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче 
а да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Б 
данпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога ж 
Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да пом 
 Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, 
заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао о 
 Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија кр 
, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би др 
стивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти ј 
ори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властели 
ово?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p> 
а те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, раз 
> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испу 
ко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи кад 
 поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
а се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да 
 банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца.... 
 корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром 
Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме н 
сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију н 
p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер н 
ио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, нег 
азиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесом 
иш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуд 
евојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек 
м ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Д 
си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, к 
да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче стара 
“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази 
арче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу т 
овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S 
S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не бр 
и дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, на 
не несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и 
 <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{ 
 радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но 
.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</ 
менит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи 
ци напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам 
 руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да 
 то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у пи 
а срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му б 
а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Н 
 сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи 
уд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим к 
и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик н 
ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та  
ед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</ 
pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и к 
b n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се  
будила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам з 
ло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је  
и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као  
иц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се м 
ам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одма 
о толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече  
се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку  
о вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у окол 
кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радос 
као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задов 
и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n=" 
ске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Не 
ту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже  
гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му за 
 проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе 
ш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142"  
змем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је и 
тао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као  
 стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој 
ко минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколик 
и тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац. 
љен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беш 
о и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако 
n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и па 
и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Т 
тарац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће  
и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и млади 
вињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се бр 
ављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанп 
ну свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка д 
обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S}  
е памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећа 
т од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче 
а већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора 
вна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А  
и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„ 
асто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице н 
 будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађ 
зети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве р 
ао данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била уз 
свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да ви 
ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој б 
ога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{ 
 гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не 
а Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је 
рим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, чи 
а остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече 
оју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну  
 и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак и 
а. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не ос 
д...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да оста 
бог тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S}  
 лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да крије 
е плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.< 
д о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега спо 
 „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега чи 
ворити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, вика 
о голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујда 
, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао 
би остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стоја 
? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топл 
одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> < 
шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро д 
S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласо 
оје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p>  
а у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај 
шено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори ов 
, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није 
 у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S 
его да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>М 
е...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и 
 онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као 
ну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у с 
огу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S 
а ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га 
и као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стој 
је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — 
олко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила з 
побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одгов 
 мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва 
зала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже глав 
ата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица уп 
ели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безб 
Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак кра 
оје се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замк 
а ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруме 
руштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми ј 
</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту с 
 /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено по 
 је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div  
х отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се 
а као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила ос 
о, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, 
 не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једн 
 За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа стран 
 крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са у 
ста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња 
ду Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полици 
и сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређ 
Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из преми 
неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, ка 
 није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки х 
уму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који  
тини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан зви 
...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што  
у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебл 
смо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и 
Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости,  
едаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудор 
груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Боси 
 се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама 
 Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији љу 
мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се  
 до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овд 
 у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита с 
виште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше по 
ње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага иско 
 вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку но 
 куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="14 
уго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и 
бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам 
, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, 
алеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други ру 
ма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да  
/p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме за 
на не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне  
дао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверен 
преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да  
Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Х 
 сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад с 
ац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и 
 Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са 
Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим  
„господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору  
омрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа г 
мој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се 
ново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме 
е, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му 
 већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме у 
оди широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зе 
 Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не ис 
у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему 
ву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беш 
а ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, стр 
 околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покрив 
 држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква та 
з мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је 
узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на 
ст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао  
ји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследст 
, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хл 
 била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало  
: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му 
осио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут  
 није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишт 
че растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је б 
 Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Ј 
едесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми 
едњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си 
е би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао 
лим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад 
гуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао раз 
, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником ума 
триц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгл 
 би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и 
 те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима < 
 се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад са 
е, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је мат 
падија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свећ 
димаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору  
 ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се ма 
</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p 
ј се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — о 
 Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и по 
"9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико 
ед очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он  
 замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверав 
 вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господ 
ног осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један п 
 су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари мо 
 се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} За 
ућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочи 
 убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — ода 
т старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Ве 
 као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти о 
 те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те мо 
Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благод 
.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и 
на тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S 
уђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне 
е и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — 
Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до кана 
 се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином 
 запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори 
погода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се  
; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је у 
а себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади 
ге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те  
 Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно к 
сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зо 
ео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стоја 
{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди ма 
} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту н 
 Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши 
ца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад и 
вору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к 
 зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги ра 
схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно у 
е женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мо 
ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта гово 
ти за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко вре 
бу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме —  
ујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бир 
е не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш...  
мре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да 
ујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово н 
није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те 
и драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! прот 
кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> 
ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни г 
„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да... 
 чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се св 
еда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам с 
 да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лиши 
казао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити та 
 оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној ш 
то Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може 
Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш 
а ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У о 
p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари  
 добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> < 
де?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем жив 
<p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{ 
д је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — реч 
дио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако 
p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — п 
 и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошло 
 се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше 
аш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода 
ора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господ 
 и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оп 
е је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мог 
шна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђав 
 главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу 
је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну  
 хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо скло 
 у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да  
и сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — И 
у.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је је 
 реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко  
агрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, 
непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крча 
о исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено 
пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — о 
зе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани 
едпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици 
застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</ 
уше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звез 
о то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се н 
 поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо доб 
моз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са диван 
киде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми заме 
ису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> 
ко је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што ре 
и се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p 
ен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„ 
онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p> 
очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то 
 и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуч 
па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тај 
} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, п 
а топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осе 
о а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако  
 држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се к 
кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки  
а.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја са 
е никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро 
ти док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне 
ли <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну к 
стра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном ск 
— слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друм 
зна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Б 
еш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и п 
 какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" 
, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад В 
ћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема  
ше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан 
ник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше. 
а! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> 
узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар зале 
 Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак в 
 Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста 
е познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по ст 
мешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, иди 
премио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од г 
 се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си  
почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Ст 
ху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Мило 
наш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо 
огледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао са 
аш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да м 
рло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са мес 
што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђе 
ичаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са 
реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапим 
истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само  
ут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме имено 
пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам припов 
 то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, 
ао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“ 
ах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност 
} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га 
 сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те пред 
ру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} С 
на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње  
е, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то  
га двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио 
о! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд 
лно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио с 
о да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао с 
 тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневери 
че старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго ра 
p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је 
дина дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</ 
 сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ак 
 перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту  
стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озби 
е узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац 
> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља 
 га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече ста 
жљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирт 
 му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> < 
ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> 
у годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и наба 
 на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му н 
, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже о 
еницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који 
о!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене р 
ар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је 
т дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p> 
о заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где  
и у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, по 
ече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава 
 да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</ 
p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми кв 
 на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али 
еби живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице сев 
добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и  
да опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово 
не и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на 
та се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш ка 
а сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина 
 — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад с 
у стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну об 
кне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — 
а изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p>  
јеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лагани 
ћ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи та 
поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, 
иде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као  
 је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Бо 
лониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и 
де је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p 
есту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а  
зо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако н 
ропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити  
 запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но 
ишта — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по  
нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је дом 
 Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси  
е препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — пр 
 умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и о 
ерено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочит 
ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехе 
ам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњ 
ам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} А 
чити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{ 
рекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико  
дар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што з 
ле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ б 
ито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руко 
ун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, вид 
лаво до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека 
че разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини 
чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврш 
о сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му  
рачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака б 
ла само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осет 
 странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долази 
гуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и од 
S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу 
едам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хл 
.{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојн 
епе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спа 
леме шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређаш 
клонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукам 
а и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и  
p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је 
p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p 
врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте 
нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га ј 
од огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“ 
 ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у  
срне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се 
од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, к 
то ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ ру 
.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај 
м..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори све 
гами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би г 
рођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као д 
га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Дим 
ку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се нема 
ас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спус 
 ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске ре 
ј.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као  
 му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чув 
ело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода л 
и, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему 
го и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад вид 
 ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — о 
ре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је 
SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац 
о ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху  
собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних 
 и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и послед 
 гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њ 
м осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га на 
мо ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и при 
шине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире,  
замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни  
 отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радил 
ку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране мла 
етна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће т 
ије могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p>  
ри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зориц 
охвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново за 
Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Кра 
 читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се ч 
заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћута 
 овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{ 
то је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељ 
шало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> зад 
ица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки талас 
ањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче  
њ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>П 
да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али п 
ловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка оба 
а притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па 
снуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са  
ткрије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лак 
да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код т 
збори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред з 
сећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви с 
ао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“ 
ц изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе п 
а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како 
Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пус 
рагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, 
ило 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које  
еш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у 
хом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S}  
 гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио,  
 покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њ 
ва и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, иде 
а себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице  
 подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет  
еник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S}  
кати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре  
ћ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са 
рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и 
оре.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих п 
која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</ 
 грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсеније 
зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ мес 
 смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ о 
транац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! о 
ра, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до ст 
дића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му уп 
али свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда  
p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ру 
ао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и бесн 
а била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и  
е чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати об 
м засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако  
 обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило 
, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у 
а кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да  
оре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач зве 
ршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски  
онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и 
че Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у уш 
разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А так 
лобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како  
 лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка,  
ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштењ 
ити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да ч 
озничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротво 
арче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом  
гово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њ 
ан странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао 
оче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се ра 
>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад с 
, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чис 
..</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни  
и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још про 
 тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да 
p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — 
 мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту 
о изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Х 
насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек уч 
, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p>  
ита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изг 
 којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горс 
тио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао 
 ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све прену 
и, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и  
 другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она гр 
шкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?. 
p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са  
ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је судело 
ерно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпу 
 осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је  
е Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срц 
ну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону соб 
егао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад ка 
их више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа 
 није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог ви 
ног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд 
 он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живи 
ачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона  
отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div typ 
дио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш на 
теван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима 
а својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке н 
вамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан. 
га жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге и 
узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две о 
ућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав 
н те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да м 
о новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем 
могао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрет 
знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати  
а дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога  
ора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта 
ега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да 
а проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима ма 
светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чед 
на Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и ма 
оживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на ос 
Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} 
и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом 
.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Сто 
о и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S 
е и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тут 
 се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без и 
сет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цр 
S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако зани 
{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ради 
га истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="16 
зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам т 
ранчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив 
...{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него на 
ле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате 
клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{ 
е Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Он 
стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па  
 ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божид 
е имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини 
и и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Ка 
више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка  
ворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то  
ј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око  
о да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“< 
ј баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у га 
рај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвал 
>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> < 
укао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче нанов 
вим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постига 
 или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хо 
м „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом 
куд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његови 
 уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са  
та к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још  
ав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њ 
ргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те з 
није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно. 
 у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држа 
на, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су траго 
.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али та 
 убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да  
Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће  
мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју ко 
г госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се ве 
тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Так 
рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се с 
 некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ в 
е виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бран 
седниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду 
неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње доша 
 да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се вре 
 се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас 
а је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда стара 
јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано пр 
а њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знам 
ним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео,  
и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смеје 
ибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне 
>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је нев 
и.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но дом 
рати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем  
једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је 
јни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише  
ео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година а 
А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чуп 
 казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао  
ла, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја 
а је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта 
 ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p> 
мшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече б 
ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да ј 
 свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио 
 румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се  
 унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но стар 
на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозден 
це, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и  
е десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — р 
облачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни  
head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна. 
ти, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку  
тали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на дале 
а нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмис 
 <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужн 
 доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу св 
ољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не 
е с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} К 
.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оц 
тнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци  
а управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до уши 
могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се 
о опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p 
свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи 
после се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве  
но у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p 
 кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по 
ло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сав 
 Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује у 
ако ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S 
ао да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно би 
тац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у кој 
 све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> 
942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћа 
SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари ме 
а! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче 
 што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио измеђ 
ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава пос 
дао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко в 
аш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам с 
јао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може би 
његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело тро 
 сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — п 
едаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сиро 
знам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни к 
ве кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио  
 све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S 
сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задес 
вљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S 
, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише 
и да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “< 
у ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју  
еко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Уста 
икне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, обод 
> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио 
 ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p>  
 склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу 
х изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из ус 
 отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада. 
реме изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити мак 
и.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки преми 
д чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу пол 
ица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: о 
 је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то  
само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш 
добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је п 
.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједин 
 син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу ис 
деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p 
е спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу 
> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина н 
ече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на дру 
стао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десн 
ога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућиц 
 ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и о 
неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи тере 
 као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... уби 
 твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни 
 одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полица 
ље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — го 
</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушај 
и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето 
ало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер н 
— А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио с 
те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.< 
друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио с 
и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разл 
о запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре д 
су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће 
своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије 
а ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љу 
сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмо 
 да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми 
д себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образ 
псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу 
почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко 
шле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда че 
руги дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жа 
 игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као д 
ри, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја гла 
лави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — п 
на.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи  
ами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је  
ше по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ћ 
чна рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога д 
ко смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова с 
о човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко к 
ма.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пр 
ор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p>  
ешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо  
 му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао 
жили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ти.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је не 
орио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Зн 
ржиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам  
скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је ка 
 је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које ј 
 а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови  
 старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која  
—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је дож 
 <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на М 
астири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S 
ат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у о 
ма болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо 
 је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где ко 
дагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на п 
саћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту ник 
ла нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице зауст 
 за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гла 
ему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо 
 тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга 
S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </d 
ка да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву  
у храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаш 
м.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од ка 
оју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу изврш 
, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом 
во отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко  
чи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени с 
 радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним  
поведач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми 
та је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која 
о би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би м 
а код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бој 
 ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити —  
лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па о 
ћу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар  
он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле ов 
код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</h 
о са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их ни 
а је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти убл 
своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над 
ићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему ти 
ријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мрг 
 и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц. 
но звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — 
еза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио са 
и се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда  
те, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим  
еданпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да 
 би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар 
усница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочен 
и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је  
аче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти м 
тарца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе  
евића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за кам 
иш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад поми 
однише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уј 
заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам се 
ило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени  
 ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, поква 
аново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид дед 
амбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирк 
је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одм 
ст.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по деб 
давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n 
 се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љу 
е са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто  
али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n 
<pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с 
 рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окре 
овори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је з 
че мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозре 
д рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спаст 
но имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“< 
анко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p> 
ни загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и  
и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стр 
мо је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака,  
ругови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} 
е шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како  
ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади дв 
едног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У п 
 свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, прогов 
 у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се зами 
ом отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке,  
кама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави. 
ине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта 
уђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месе 
. ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата 
 не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на име 
разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Вели 
 убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите м 
 <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају јо 
, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање  
 лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је  
ргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре г 
јан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се са 
ор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморн 
аница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан к 
отима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми спр 
и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се ср 
п Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела 
 веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> поч 
екуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да по 
а и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу  
 Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростиш 
назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено 
и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по с 
мопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа млад 
 год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице  
у пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња  
ут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази г 
д ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и з 
витеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јо 
едаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко до 
 Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко за 
но, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави  
ви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озби 
 руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра с 
де девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи  
ло па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је 
оји води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма 
аба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стр 
/p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али 
гуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро ско 
ега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у 
еви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње с 
p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„ 
ево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалош 
 занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али 
о изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако  
 онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви трој 
а је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осе 
не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бит 
сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као д 
>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића 
њенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад ј 
 раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и гд 
оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином 
</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти н 
м хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па 
о уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S}  
 за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на ко 
ецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана 
у јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи  
исли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме св 
авао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем 
ј хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ћ 
да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније  
езнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у нек 
е; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је о 
ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„ 
утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом  
е указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче 
рцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближ 
, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се  
="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком 
гледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега С 
а тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати пр 
окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те вид 
р беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту ка 
трану реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо ра 
о сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спас 
данпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p> 
 се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Бех 
е шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник 
е и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо з 
, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и  
ом старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је  
еданпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p 
у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако пост 
 насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да подне 
а добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад 
 Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.< 
а га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у  
тив њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити.. 
лексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радиво 
тарица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку 
ан сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око ун 
да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Ф 
а се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да  
где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред  
е у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина 
оба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад ниј 
ад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„ 
... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуч 
 туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која  
— дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на д 
рачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога  
> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да  
једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</ 
 узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено  
} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p>  
да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и 
стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко  
вештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита бех 
ојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опа 
ме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни ви 
 по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић ниј 
 <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто 
д стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последњ 
а од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У 
ше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше м 
ови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пут 
бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к врати 
 овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на 
мејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед  
сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али  
ога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био,  
стру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угл 
ост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у ј 
 заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љ 
 а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стој 
Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом —  
вурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго 
ље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати 
вде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што м 
а је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и  
и гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са о 
ио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што д 
то ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што 
 тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли ј 
ад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је 
, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из м 
да изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Не 
баци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али с 
 Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} П 
крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достоја 
потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте 
парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи 
Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, 
кратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из теш 
оби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново скл 
 као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громоглас 
и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештени 
је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и так 
 тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим в 
n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читат 
хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онд 
а грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му ис 
место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам 
јан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, 
фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено —  
 унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једн 
 узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бо 
ести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> 
ргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убист 
бзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку по 
положен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга  
 тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати в 
стило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у по 
икне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ћ 
екога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у с 
ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја 
ише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа  
е лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не б 
није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло до 
ладога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки с 
коро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога ост 
арца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Тво 
мо дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гл 
ече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува с 
шаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради 
а и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез 
лас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па о 
само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — ре 
 њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора 
еде ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо  
че Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="15 
 јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, см 
 му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па х 
му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се н 
, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће  
 обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза 
етра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео дв 
 се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му н 
 вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана  
благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас д 
у, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбур 
 брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо а 
н је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог  
 Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода  
 какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ј 
 му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну  
 дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад  
>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке  
{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрв 
>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се у 
 као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба 
бе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бес 
којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да  
у је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима.... 
да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури ру 
војку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо  
 уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бе 
е и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљи 
силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S}  
, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала  
ац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са о 
глама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља  
меје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек 
е су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, ка 
е а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи и 
би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тр 
жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о бол 
мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убије 
 на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Ум 
а, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено ч 
е кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као  
а. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда 
 је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ  
та и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па о 
њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грање 
г милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним груда 
50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу 
стати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за у 
ина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни  
ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p>  
није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} 
 да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — уп 
 поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је до 
м, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чи 
 протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу 
аше.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као о 
их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не о 
гнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори  
 је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила 
во.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је им 
 <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су ве 
<p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено поглед 
дан глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла хр 
д, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још јед 
га језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће 
е будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче 
су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља  
а и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бра 
.{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у ов 
о здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих. 
странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је 
 да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздр 
та ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си и 
а ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто  
/p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни пом 
га сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да по 
 ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</ 
и, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати 
је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је о 
д то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у о 
нствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док 
амљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а 
, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила  
себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p> 
м невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада  
треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. 
а деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме р 
бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била у 
 кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га сп 
е на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остал 
д отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као зв 
 мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага руме 
гледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп 
и је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — 
још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направ 
 <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то 
си наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, к 
 је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечит 
 и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од ра 
који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мучениц 
ра се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала  
ругог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује в 
е за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запит 
и, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побрин 
рац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад 
 — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало 
ријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер дана 
ош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро м 
и ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му с 
оклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb  
манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па по 
p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — реч 
ом бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... 
>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="1 
т Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу о 
еоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће 
ише личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врл 
>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се з 
 иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и за 
пила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони з 
д која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови гос 
а растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се ла 
ана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти?  
 мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapt 
ђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; н 
 Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи  
p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им  
то те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди 
етак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо  
Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана  
гледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран 
 и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја  
а.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а 
<p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас 
га. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов сино 
ке — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових 
="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p> 
устити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац  
чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„ 
ерује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„О 
си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викн 
у крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p 
платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хра 
у, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и ла 
, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао 
ислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза поја 
младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој д 
ао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем тол 
у, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осиг 
>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар но 
 таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи жив 
има.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у о 
место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћ 
 лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те 
 чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити  
Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може до 
иде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико нез 
разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини —  
ам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да до 
ла. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са 
но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> 
Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Да 
одаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору 
мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили 
гунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160 
о у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта ј 
асну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одл 
ворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... 
кога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све —  
пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог ба 
— говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште. 
{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У де 
ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не  
је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S}  
еш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се за 
мао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом к 
о воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју 
је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то глед 
 баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам 
ув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој з 
лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити —  
ти кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са с 
ичаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио  
 склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клуп 
ше и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви 
и где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> 
м месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, 
симо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпу 
о. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: 
 брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ак 
е пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао кри 
ешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Зад 
ога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се 
бро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико каж 
..“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну к 
ш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчев 
.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну  
p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — гово 
 <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p> 
{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, ост 
 нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од  
на свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув но 
 сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да  
руги тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључа 
ву и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу 
е пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за је 
..{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв,  
вом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да 
{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећ 
ад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш ш 
 одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаш 
еђашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћу 
аповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија. 
уришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стре 
рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај госпо 
е звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко 
Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нек 
S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S}  
н пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Гово 
Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове  
</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; на 
 да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Т 
ет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’ 
 и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликова 
вом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама по 
з прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи  
Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче 
оздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му ј 
 најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Ј 
е све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двор 
ека свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног стра 
<p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосн 
 се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —< 
есело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и 
и и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у оно 
ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај  
 насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично з 
еко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила  
е он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више л 
р водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта  
а, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред  
, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше 
ама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се  
<p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога д 
ајвећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајни 
цу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни.. 
дим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по т 
 велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишл 
а у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је о 
арка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај 
на.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине,  
у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који 
ај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замисли 
указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> < 
знати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати с 
а не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Але 
 свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type 
од њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чу 
 је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег 
је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња 
а сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината з 
разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, к 
познао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не  
="chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода  
 му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — з 
— рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори  
 из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву 
 обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим 
 могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром о 
евају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му 
д чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну з 
ево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато оде 
чека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро  
адовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овам 
и или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве к 
— Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изу 
р Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали  
 чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је сто 
, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је  
саћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ко 
о беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на 
{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Ста 
јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи 
е средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита с 
а стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далек 
мо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети не 
 свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита б 
ице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, так 
 Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не  
који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p 
аше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана  
вори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p 
угљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S}  
 он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово  
.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког  
ман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали на 
е грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} К 
огао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгуби 
Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранк 
ше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у посл 
л’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</ 
 и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — с 
ђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, ча 
уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког 
едра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пуш 
ано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад 
дно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p>  
а хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места  
ти постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево п 
 <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашев 
о, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промо 
 хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба ри 
 и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима би 
 јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сест 
и из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после нек 
ни се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног  
вер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не  
 <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Бос 
та овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онд 
 У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S 
еколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окре 
моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p>  
униш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнем 
 лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне гро 
чево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S 
га посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков  
 и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и 
ав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји 
 а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не  
то! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац  
а дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Н 
га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на сто 
муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му 
а окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.< 
е унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се 
жити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријате 
ши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стр 
тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојанов 
>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бо 
азвалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То ј 
теде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се ј 
мљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива  
лизу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеши 
а.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Д 
ицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код  
 пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спа 
 Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и блен 
узи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, 
у, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа д 
вездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред двор 
га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му ра 
њиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега  
поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволел 
е обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било  
 Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на је 
е, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да  
 ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — И 
утру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у 
е сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто а 
„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све  
реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p 
окојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не о 
роке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу 
црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево н 
а стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њ 
о што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и но 
 горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежу 
ава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да ј 
бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је т 
да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу у 
 осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле  
ше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полуг 
ојим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> сн 
дње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже 
а дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипа 
ку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва мог 
16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појави 
а и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора  
о ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича  
S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
обудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео  
инимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад ј 
<p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте 
лу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благос 
лочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S 
 лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последиц 
 поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> < 
 опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</ 
ића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! ви 
м Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обеген 
 натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не пад 
 је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p>  
је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плака 
што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава зам 
</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели  
 дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћ 
непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му с 
ојекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да  
и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у 
а помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата 
е.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и рич 
 то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.0 
ећа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овд 
едео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на про 
телин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни ста 
е смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Бо 
аписано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их 
ику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом с 
дсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће 
ешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени 
 још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapte 
ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! 
 и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро с 
трица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: 
 познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња ка 
ћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по пр 
ин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што ј 
ван, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан ид 
ојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи. 
 ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у про 
е се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силн 
> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег 
ојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био н 
ем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа 
е и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очи 
 су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су к 
 бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, п 
баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво с 
агослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне 
олеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена  
.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, 
приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико 
та поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кне 
ан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође н 
их малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро  
било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: 
еља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш т 
.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече З 
збрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радос 
ан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у ј 
 шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен  
ио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у ко 
 за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му 
а на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.< 
ике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља преблед 
ити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц. 
јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су  
г, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p 
 рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клуп 
 он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клон 
 сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен ови 
би а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да 
е је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" / 
у скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> < 
епријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати М 
{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућ 
а, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Са 
ђоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду  
устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала  
нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе 
, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замиш 
це му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи 
не туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натр 
чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео 
а маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, 
 банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — 
коле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њег 
 себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топ 
ији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спа 
о нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи. 
н неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи те 
е поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара ч 
ник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, п 
могаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ 
ари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се 
рац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и 
то потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје прену 
ом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отв 
 џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бран 
то обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена  
и! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном ск 
} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" 
м саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом ж 
баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио  
а твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи. 
 ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, ко 
 и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у 
рбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капе 
дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постоја 
е деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А б 
им корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као 
 и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... у 
етниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд н 
е оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени ст 
баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„ 
онађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за 
вљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трај 
иште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од 
 заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан 
рху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да 
а овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлет 
е стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора 
писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде д 
>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда нај 
.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неос 
ем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко б 
у љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће на 
оше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једа 
јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху  
а кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ра 
кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ 
.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="ch 
нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикас 
" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лак 
 не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је з 
им речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“ 
</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изго 
ожидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загр 
и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тре 
а...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе 
лична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога 
ред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> 
као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе 
{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, м 
убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од 
ом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто 
у сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и с 
ш за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chap 
по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав  
зничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедст 
 догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; д 
ше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и  
 чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онд 
је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за рук 
 близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих виш 
клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена  
ицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, сам 
е се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml 
мејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и ов 
аш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“< 
ше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — прогов 
између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запита 
 скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.< 
н осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата  
шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите с 
 место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други 
 убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао  
ше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима 
> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен кр 
уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух по 
..{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак п 
стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ в 
...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо 
 <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да 
рекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Он 
ргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је 
Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Жив 
ујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зелен 
 природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцн 
нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се 
, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник с 
ло.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за 
ка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик 
ише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше 
тражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанств 
аше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на ст 
гуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са за 
уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када 
таш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</ 
 искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти у 
го целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да с 
још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њ 
у ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Ј 
ао стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено  
екну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже 
љиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{ 
а разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се п 
површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима. 
о да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али 
ткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S 
единац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина воле 
то подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио 
х речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио... 
е и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p 
и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p>  
оја је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није к 
 кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То  
ео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</ 
 и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га пре 
екар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасн 
> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — реч 
сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div typ 
 мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После  
> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> < 
 <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас наш 
 ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не 
но лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет в 
p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео  
гао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се заб 
грљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећа 
зала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри. 
дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после ме 
ио нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога по 
 напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпу 
је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је преви 
о још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни теста 
зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога  
а их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла ч 
го — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху 
здахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај  
у их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као 
приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p 
 с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне  
транац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад 
ци једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио  
 само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу одн 
ем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ ј 
> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у с 
оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу за 
убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је једа 
разина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зуб 
 задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у прав 
сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ од 
о вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Ј 
цу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очај 
ре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да  
е дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да види 
 давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оно 
бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао 
 на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађај 
ати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз 
 кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упит 
на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и пре 
ге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дал 
е рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га 
ела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио  
 венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се  
Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанп 
ом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост 
 побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отво 
опио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога в 
ран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача д 
 беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљ 
е, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући  
љаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што 
 — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на к 
 по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у нек 
 и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, плат 
ера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осм 
ао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — 
 тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но б 
ери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њим 
осиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакл 
нда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p> 
ечи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и досто 
наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри погле 
асност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а м 
усти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убила 
ти од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да в 
 како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им за 
га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — од 
га и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стри 
на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од  
о ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов ш 
ледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као 
лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, за 
идимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе к 
и посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мо 
ушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране ов 
а ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на к 
 никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја 
ише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом 
сам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{ 
ар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранков 
ов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — 
м одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Мил 
едељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би з 
жидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре 
о....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узапти 
 беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Об 
 ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори  
{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао. 
нати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде  
ко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пр 
брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у 
смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однес 
о средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убез 
та пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зори 
</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге со 
главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Ка 
 већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао л 
ли, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је к 
зе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом с 
) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури  
им озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се  
S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневер 
а разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к врати 
 Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава из 
е бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Д 
ора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непошт 
ставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који  
 — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде  
викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већм 
и доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје  
редао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ 
дић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} С 
тву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им 
љу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једн 
ео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу п 
 начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог  
страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече ск 
оре и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и 
оду, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и  
. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен 
ад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари  
е земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је к 
ли!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте гл 
есуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p 
S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, 
 се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим 
/p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притиск 
 од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше коле 
 Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали  
та указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмља 
ивено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу повр 
стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље на 
ен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа 
{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{ 
но шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на м 
е.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То н 
бро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече 
овачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Бос 
 прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па 
а.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, н 
о тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се  
 на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и  
илици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи 
 треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могл 
им њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесве 
здржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и мо 
 и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља  
анас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„ 
 смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирен 
управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем  
сао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуднова 
ознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо 
осади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бран 
и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„ 
сиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпан 
е сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зи 
 ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шт 
удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам 
им лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште по 
<p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — в 
ало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у зе 
ек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле 
ста висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у  
анпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на 
едан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да 
твени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи уна 
олико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отво 
ра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само ш 
запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да 
старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стри 
џаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман 
це скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{ 
је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени поли 
ло равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на 
во већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p 
етар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трж 
вића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у д 
ат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на  
е, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обн 
о његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело т 
 га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бр 
киде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава. 
b n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа 
.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да о 
S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано 
ко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да у 
видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ 
 тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дал 
но и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех н 
ише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвн 
зину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући  
 опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи пове 
ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана 
едан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица  
 би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога ју 
дјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивн 
 расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам с 
pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би  
к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплака 
се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да 
зера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче 
крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте  
мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше ка 
— прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови 
насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савест 
ћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица 
 Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново с 
 не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је изл 
е се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убис 
..{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са ра 
осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове по 
p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урез 
 <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мо 
а, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси до 
ц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она ј 
ега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од стр 
итања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а  
битно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове р 
 и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — муча 
 Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао  
, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврш 
уке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораш 
 очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај  
е!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам о 
 /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег в 
е испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше  
адић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као  
 је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</ 
хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{ 
ође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворе 
Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соб 
о није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и ук 
де говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила  
 претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} 
 ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Кврг 
е им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се 
а у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се врати 
гање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код  
>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозг 
ранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади 
да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, зати 
уда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у  
> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат г 
ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам 
ао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био. 
е он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Бо 
 се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ 
ш. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{ 
о Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један 
 се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није мога 
а.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он  
ку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још један 
им..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она а 
на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} 
 прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти 
д обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, ова 
 младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам зауз 
Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице ј 
е отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу 
идар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и  
p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз см 
на и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао с 
упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше по 
Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</ 
ивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у 
н, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајућ 
оје време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20  
е био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одуз 
е неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али  
 рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> 
, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју освет 
бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред. 
а сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наје 
 и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац с 
 неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо о 
замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чут 
се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са дв 
{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би 
еколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у  
нимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од то 
 <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора стан 
.{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (гр 
колико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер  
тола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Н 
номе коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни  
<p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љ 
е и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и са 
 спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тр 
ра су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у т 
 питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао сино 
ца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просв 
не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да н 
амтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њем 
јаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, изд 
арно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака  
 је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко с 
ка — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непреста 
арушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ног 
м и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати уби 
роведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, 
ума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S}  
ну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> 
ју, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би ј 
 Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згр 
зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм 
јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} 
 Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је д 
ико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко 
 хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се  
се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва уве 
 Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад  
ислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и н 
би је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар 
 да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је  
разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће на 
 и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе  
 њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто 
орских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор 
После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем!  
 крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одгов 
ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим проти 
сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а  
ли да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S 
 реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је са 
онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми 
 памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а бољ 
војка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зориц 
јбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху 
да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај г 
ренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p 
нез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао 
..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</ 
p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер са 
ишта у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је кој 
е бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше  
икну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху 
. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћи 
о у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter"  
дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму пев 
му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га 
S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош 
квог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и 
 вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Ст 
проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као зал 
</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је  
ише о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби 
 му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима  
кама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име 
у са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћ 
уд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савес 
 Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..< 
 неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p>  
тао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага 
 на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани... 
данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на  
њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе п 
на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога 
ако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила 
упље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник —  
} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} 
оде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју го 
за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда  
ст по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић н 
енуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне 
pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„ 
ти.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри с 
p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унут 
!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слуш 
 рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и 
Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа 
о.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова. 
ахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила 
о се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викн 
У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше сн 
 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледа 
нпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад ј 
 сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши,  
трже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта.  
ају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врат 
сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши,  
менише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> г 
кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити 
тарац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забле 
аса а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи 
а, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у 
пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, ал 
з густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази 
<p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то  
</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода 
есвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врис 
 га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен д 
је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здрав 
ш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, 
="chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савин 
="chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо веч 
e="chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком поглед 
="chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да ј 
<pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{ 
 <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе  
есомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{ 
о, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у  
отопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </ 
утри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! 
в викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Н 
{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па о 
о је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање 
 је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког  
 сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" />  
лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај 
ну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О  
/p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем т 
 ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p 
мах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао п 
ашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег 
У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапиш 
во сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити пр 
ирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славу 
већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је  
своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени 
 по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна в 
Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укоч 
/p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш  
 старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи ј 
га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео 
ковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> < 
о Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несв 
љеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! за 
езоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашим 
 су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени 
се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне 
це.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са  
 полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не  
овити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напољ 
</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мр 
к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, 
де, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у н 
удима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p>  
т, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се  
 један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцни 
о.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се  
нашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са  
 куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млад 
учити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно с 
ја ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени  
а севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образ 
Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањ 
а образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам м 
ури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретн 
ла, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, к 
рце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Св 
у и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оц 
ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и  
це старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад 
ретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи под 
са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То 
 председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није ис 
га стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ра 
аљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ниш 
ња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргу 
он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и  
е нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“< 
спала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у ње 
о...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убис 
p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне но 
тарца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад 
помично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на 
...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у с 
што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — 
вао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд ов 
 на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па ма 
јима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, 
 Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно 
 рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То бе 
оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван 
 због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" />  
дину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загл 
 тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шт 
в нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера ум 
аљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као  
заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још д 
код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сав 
.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</ 
ла.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов,  
ку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ 
 Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен 
b n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег 
="chapter" xml:id="SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, кад 
 — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио ј 
>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте 
ијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај им 
није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим с 
гао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно уб 
а у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бран 
м, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Л 
S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га  
 као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p 
ару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је нај 
> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онд 
 испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат к 
у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито 
ена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни ск 
асвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио 
а сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занем 
 младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо  
{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... веруј 
ин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би по 
анпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.< 
што плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у н 
урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истог 
Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприч 
 тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен з 
 Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n=" 
> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — с 
нају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније сарани 
ер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их уби 
ећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и  
је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њ 
ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба С 
 убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председ 
и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те  
у ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном  
суђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пр 
љи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало  
е пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни бе 
скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо су 
ећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти ста 
еговој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца  
</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</ 
на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! 
ма носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и 
че Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p 
</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу 
медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Б 
јни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож 
напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у 
 прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера  
 је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам 
по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави,  
лужио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Ве 
јнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <m 
/p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црв 
пасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи каме 
 <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик ал 
је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју 
 испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! цер 
мрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, 
седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг вра 
обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит напла 
 Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и  
иковаца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му 
погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божида 
оводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да 
е, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да прем 
влачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p> 
— поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти м 
речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана  
мо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми 
од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи. 
Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад  
 је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји о 
овати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке  
едао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{ 
скусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пош 
 тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану:  
о тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као  
ш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, 
чи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пуш 
оро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поз 
аки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Ме 
еше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и је 
н певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задов 
 и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се поди 
и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима 
о си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти  
тарац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ ме 
 понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вр 
о на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да р 
 где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад 
у пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спава 
м, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као закл 
„Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Бо 
 ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... из 
да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да др 
 кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А шт 
дине ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, т 
о дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоно 
раморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметит 
од мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Ј 
 као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</ 
ријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био  
а му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мис 
че за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Због 
p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати јед 
ања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би б 
о лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник о 
још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после  
право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највиш 
и осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стр 
 и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видит 
то га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали 
 му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се ов 
ве фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p> 
му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним р 
 поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ћ 
већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблис 
је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је 
смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, ис 
еди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се  
ац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји  
</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди 
 неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши 
оред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговор 
но писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и 
з чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где м 
ош неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона н 
о — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се  
питајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим к 
сти се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" / 
еколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој див 
о одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипр 
строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„ 
Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио д 
е земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче 
и твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био н 
и још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као в 
 се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче  
е са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пр 
/p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћ 
и Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко в 
и се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, 
гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ о 
 рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и 
је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете тол 
.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Иск 
мак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав  
 и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи сл 
 старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бр 
де му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао 
 кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој ви 
и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и 
господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља 
зев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом 
тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је  
ира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да ж 
лио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузе 
овора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p 
љи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напо 
 јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може б 
ле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, 
.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени стара 
емогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступ 
гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира. 
уби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка  
е граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S}  
ах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! позд 
оди, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била,  
 је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> < 
ети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута  
ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старц 
и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг 
лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стев 
обљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је з 
 дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и сед 
} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разг 
цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сока 
о — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p>  
нком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби?  
ек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остав 
атима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече де 
скрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено  
и, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се и 
изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—4 
раг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе 
.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз вр 
е, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на ко 
живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се. 
 <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и 
2_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двор 
не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час 
 стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло 
и да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала свет 
га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.< 
 од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом 
да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро  
, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као 
</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па так 
во склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине 
љена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је 
асрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо прого 
у пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож  
о наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше на 
>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наиша 
а Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и зас 
а чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна бу 
 су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса  
.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, 
је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, о 
 је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</ 
водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава,  
 шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи с 
 но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло о 
 страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника одн 
 читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свог 
скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Глед 
 могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други 
 и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{ 
препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на 
тву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали,  
риметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство  
="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> 
 сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, и 
аче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се  
жуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако див 
е пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити 
рли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је докт 
 — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо г 
и.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клев 
Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у др 
 изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђ 
да поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После 
ко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће  
 испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно  
прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као  
рвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи скл 
њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се  
/p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„ 
дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој 
S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћ 
 и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог с 
е зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло от 
 је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између 
као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упути 
убма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере сра 
и се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој 
зу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и оства 
 близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, к 
ели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву  
 дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда  
 преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела п 
кну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — р 
м главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" / 
ао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — проша 
и блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</ 
 би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости 
..{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од < 
 као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са оборено 
ој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету  
 гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је  
нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви 
ео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти  
а прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А  
 што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад прв 
ле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо 
је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> 
>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, 
ранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кор 
 ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанић 
а, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени стар 
</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати  
и се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече: 
 и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим.. 
о му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за ср 
јући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’  
 платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, кој 
одом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна  
ам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав 
осиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце т 
ну <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан о 
сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачу 
образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу гла 
ао тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>Н 
игне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потреше 
— кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упр 
> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду. 
, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче  
хтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуј 
 глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно пр 
 се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљ 
 неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње  
е — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говор 
! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хт 
 лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стоја 
а је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена  
/p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би.. 
а поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и про 
и друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове 
кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ј 
рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укоче 
е, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцај 
, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах  
и, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито ц 
 да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића 
 ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се ок 
лашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и  
ли: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на 
 је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто уради 
 подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Пот 
 је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила за 
е — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад 
т обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаш 
вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се 
цима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ов 
, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему 
ане?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила св 
 доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо 
е сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке 
 — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљ 
ти он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетк 
ем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свег 
{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше 
кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко  
земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога  
> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Ба 
 тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не 
омшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Са 
напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен с 
„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју  
н ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну 
 викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп  
овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> < 
на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну б 
 су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао  
м бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и кло 
ужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p 
лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образи 
та. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдогл 
ам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту  
н, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића 
 очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао д 
знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји р 
> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео 
хне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А 
ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и 
 пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота. 
жем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв м 
каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку уну 
ника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са 
почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу 
 мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га 
еста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пуш 
о веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио пра 
 био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, н 
 Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи  
отајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице 
 срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар 
 слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и с 
м — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он 
е и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину 
евачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица 
отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљин 
 грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа та 
оки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије  
 што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда изв 
и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар  
— викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко ду 
ављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени  
подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутиш 
 справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и п 
 онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај  
арчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти,  
ћи губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња се 
 својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље ста 
заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div 
осетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гле 
Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га за 
 згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у  
из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, 
еву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чека 
јао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, п 
 као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај.  
ице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се 
рла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама с 
ка.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња 
чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару вис 
апља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао п 
омакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вили 
о је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Су 
зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која 
Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — по 
јем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где ј 
ја и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и изв 
абедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и он 
ја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Н 
о да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даљ 
S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села в 
летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> < 
натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са св 
м столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шт 
пита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но са 
а — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по оби 
о некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Јо 
ва кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> < 
, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда  
 природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> < 
 сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт 
утра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до к 
бише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара јо 
а скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и  
ља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац  
е овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас уби 
дао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села б 
 кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водиш 
/> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго  
та хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година наст 
авукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село 
 до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си  
 ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“< 
 Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Ј 
климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме 
ало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам 
е још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га  
ј једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од < 
ада је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S}  
астављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдн 
 хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махн 
 прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез с 
о доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио 
јана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш 
оња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану ост 
д као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше 
ут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, 
се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако ве 
хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рање 
бла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, дв 
 пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то за 
 од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он д 
а зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше о 
 у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаш 
му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем о 
икад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни мо 
; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете,  
оро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад 
 <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Ст 
н поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело  
ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их та 
 ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, је 
ију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је мој 
. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као  
<p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са д 
поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распач 
м и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и 
ен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне гл 
то пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи та 
е Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово ј 
 рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља  
простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврн 
ао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} 
иметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда м 
бијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни... 
 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} О 
глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! 
ајвећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од гл 
ара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисл 
уби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али са 
ад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав 
да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не ви 
ле од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо 
 Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи  
едно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језер 
а је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да  
а син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и 
 мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младић 
триче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он 
стао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га  
и твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цр 
оје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лиц 
Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је 
и господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n 
.{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару!  
одићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је 
нки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p> 
и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи  
е то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у неко 
 путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна н 
и је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаокол 
 исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче св 
 глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и п 
 јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани п 
ослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут п 
ц још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језер 
а једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу по 
епа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач 
 старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је —  
и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с ме 
брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледн 
ље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p> 
 среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише  
презно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и  
врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву  
ац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Под 
рави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ће 
лику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не запл 
овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, 
јлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац м 
 ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђуј 
е потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранк 
а у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако с 
ланину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</ 
а после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код к 
јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још 
добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зов 
коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрс 
низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака б 
е замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно др 
 са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати 
p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неки 
ин оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дораст 
рај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер 
сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у в 
би сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили 
зговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати 
 може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка и 
ику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на 
е и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу 
изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„ 
а кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, 
ји је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватају 
чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео. 
бе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранк 
и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком ј 
ачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синч 
 <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном вод 
по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну у 
кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Б 
ријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам 
 се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Б 
о да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није  
 жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се 
је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који б 
 познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко  
уку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си  
и нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колеб 
 као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p>  
ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше 
урно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је 
уше да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Пр 
ораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле ш 
тати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се ка 
х ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај ма 
 се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! пр 
ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се ј 
.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона  
беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за с 
ml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дру 
“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамни 
а искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Дани 
Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва  
ао какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 ко 
у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова  
дговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљ 
е Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је с 
м ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац 
е, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти п 
 ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам п 
еме...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у ли 
е стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. —  
 ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и 
у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка 
н.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и  
Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је  
дне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори гла 
рата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп 
ла док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће  
.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венч 
упавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг  
у где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој сме 
 <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до 
 ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претњ 
ји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом 
устио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њим 
омиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и по 
чено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово?  
е деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одвра 
кези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома  
ве собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! по 
огом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, м 
з очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ет 
ашта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нис 
елите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез 
зјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од сто 
p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p>  
иљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у око 
ају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p 
е а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахах 
етар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запит 
леди.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по  
Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчим 
 собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица ј 
ао бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и  
.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не 
о познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код  
утој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам б 
 био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледн 
едведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе  
рекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и за 
крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бра 
реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговар 
 Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био дос 
д, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари 
ано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Се 
 и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али 
тио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље прем 
 на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, цере 
ови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Сав 
о да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му 
Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, ск 
поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здр 
к и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, н 
у и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено  
ање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану  
х му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које з 
а најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> 
кше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво 
S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на један 
</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не им 
, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао:  
а је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још  
старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи п 
и спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и с 
тећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p> 
амењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледа 
ста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и  
Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га 
} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S}  
} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му н 
а слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама неп 
 разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу  
н и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш 
и и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те т 
 нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за р 
као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он м 
е.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде 
овито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју  
ога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену рад 
жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и доб 
 питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледо 
у да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно —  
сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га ни 
, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до 
и кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их  
 из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазр 
 Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Б 
 ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лута 
га вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош 
 мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта 
шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их  
нога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за  
ом огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој т 
воје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стаја 
 сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећ 
а посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак  
брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у св 
} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорит 
 се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он 
невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p 
ичаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор.  
и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па  
 као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Н 
обичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашиц 
а два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине год 
 да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 
е....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p 
таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — предсе 
е, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“< 
есни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по ули 
и Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе 
 на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да ч 
у ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам 
путише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту кап 
га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој  
осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остав 
а гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило 
>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" / 
јим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из о 
е хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи 
се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне 
м...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{ 
д које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врат 
е се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше 
ест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а о 
 крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва  
 се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам  
гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полуг 
, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише д 
.“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутит 
<p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гон 
p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у  
прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ пре 
лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је уп 
 речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи 
севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> < 
ице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испр 
и будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче  
 Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд 
њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени  
 прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздиш 
тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког 
мо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне 
 у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми 
ече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох м 
упи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозва 
ачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња п 
де је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на ч 
и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам н 
ко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погреши 
ма, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно 
 добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. — 
лавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а у 
и сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја с 
е домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло си 
и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је ка 
Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох т 
одигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну.. 
ени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и  
 а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! вр 
о! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет 
ивоту твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори за 
гао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па ка 
 као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све 
>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи власт 
?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице ј 
ита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир на 
нио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Ст 
То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарит 
е већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p 
толици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. —  
ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала 
 веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја с 
о беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, 
 ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> 
це јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу  
а беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови с 
поведим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позва 
замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говор 
 и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш пр 
 као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да 
та уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаш 
 који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели 
сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланац 
елин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну 
 ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да с 
 синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мен 
> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам  
чно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете кори 
е Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла  
вој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени стар 
ије замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру  
ац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нит 
те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божида 
у тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без  
 крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни с 
, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и дел 
Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А ш 
ње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече ов 
д домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретах 
оде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он  
те га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавите 
дну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде 
оју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао ч 
д Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пут 
 иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="cha 
 или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Чест 
зумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нист 
ору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, ко 
је бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„ 
редо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује 
ицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> < 
д сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гл 
кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше  
м већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити доб 
 <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једр 
рав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца узда 
постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздах 
снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да ч 
та спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> < 
главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу 
ом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поч 
че: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није ник 
.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S 
е к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац  
е догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га с 
кса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и 
и били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он 
ено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако п 
е зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опас 
м, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш 
аповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну  
ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену 
тао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се дог 
 и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо ов 
Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око 
рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје од 
ина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас зво 
> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити. 
 тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} 
ороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (неча 
авити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо 
робуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде в 
ри му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај  
чи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клеца 
>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S}  
ата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их је 
та — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину... 
тлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да  
лико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говора 
рити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти 
итам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио г 
 одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових г 
тне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му преки 
{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.< 
шао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и сел 
 се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добр 
 Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима. 
идили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што ј 
ри га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, ра 
ин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пушта 
и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгл 
.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, ко 
ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш 
 Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбунови 
 тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као с 
 церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све д 
и како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша. 
икакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја с 
> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискуј 
шао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаш 
апусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћ 
ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грб 
атке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p>  
баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну.. 
.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} По 
„Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на вра 
ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити д 
о, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесма 
о урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фурун 
а тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разг 
извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да и 
о је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би  
о старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској  
о месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори ста 
д њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је би 
 нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем 
доглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му о 
а је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а  
н умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, х 
ужје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај на 
а, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдс 
и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} 
Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима:  
вом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад  
>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да 
 — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одса 
енуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао к 
пут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу. 
ву које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је угово 
ад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби 
нога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као  
овом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пођ 
не!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста,  
а су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је н 
гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> 
артија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се злико 
м им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде  
то, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, уз 
 упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га од 
верујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да с 
о гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће 
 ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а  
 је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоњ 
и — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" />  
 — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу о 
Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури 
им гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу поглед 
аховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па с 
ховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, 
а из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе г 
 рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога проти 
друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром з 
п ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда 
пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло 
ла, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S 
агло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си св 
цепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и бац 
ше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме  
оњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места с 
плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли у 
>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али 
ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пре 
 чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи  
мо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом  
ће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да на 
 вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си паме 
хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше 
тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> < 
а би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ  
е и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом 
ец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је с 
ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети  
храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} 
имо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио 
ако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за 
инарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође 
је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>Посл 
су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе  
S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо  
 упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величин 
, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и мога 
ња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пођ 
 да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво  
вом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору  
у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин  
една лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ пле 
 изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спа 
љикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа  
о живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буд 
иге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима то 
 дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са  
не на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртв 
вачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који каз 
мрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зор 
еначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Н 
амисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</ 
ом месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш с 
 очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Гр 
азговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извад 
и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све с 
, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак ха 
оставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало  
! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојно 
стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под веш 
јући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне  
амо један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама испле 
не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крво 
меје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До вр 
ођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем ср 
евин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! 
 могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве 
ју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је в 
? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који,  
о рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и неми 
ви — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад  
и и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, к 
до, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — 
 грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђа 
 мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, ал 
100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S}  
 на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао М 
а сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало спо 
као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао к 
арки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју  
„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да 
ранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му ни 
>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и те 
 ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се  
ода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опе 
ма је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врат 
е и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима од 
слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поно 
једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и ово 
у зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лиц 
оговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још н 
 када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„ 
 писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу под 
ако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и да 
јан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога с 
стрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која м 
 око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп 
отов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p> 
тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орман 
ремена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> н 
шта — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настав 
 Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати на 
> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако може 
ргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи т 
 са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не  
 и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом 
 зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне  
лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> 
{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја  
0 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргу 
 рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде 
ме венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венц 
 су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов 
рошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то 
 понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу 
а их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шв 
е, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>По 
би.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{ 
пнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесве 
лицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња 
рмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању  
 једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој ч 
ац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S}  
ао да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом ма 
новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</ 
полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S}  
час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор 
јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{ 
 је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све  
 платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и при 
вели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том уб 
тна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина 
 разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су по 
оде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахн 
мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћ 
у још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одб 
ва сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених 
све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око 
о и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваб 
 све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? зап 
} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? 
ВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да ј 
у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди ко 
.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”,  
чка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу мога 
; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо  
ава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у н 
јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. —  
ца успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да 
 крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна 
дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — р 
знам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да ч 
го уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике ко 
вом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на св 
 густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из  
дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га 
уга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где 
таменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну спра 
е.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одл 
и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То бе 
 се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> 
та.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, кој 
рво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој стран 
 притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S 
смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о  
уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја 
до <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера 
ати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па к 
!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопак 
> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда с 
а је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно  
нда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ов 
т улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су дет 
оћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас ник 
оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Ру 
е је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не му 
дио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник 
е на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неус 
одио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишп 
} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... го 
иљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај 
им ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти  
а скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа  
ајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја не 
та други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; ш 
аде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га ус 
о... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p> 
 ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћ 
аздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мо 
ош једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове 
е поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p> 
вога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га наш 
изао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се 
ља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n=" 
анемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје 
, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Нај 
с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека 
p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад  
{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац по 
у ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза д 
 као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете д 
а догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и 
ц. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње  
хаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога 
</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог  
е ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што 
брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из 
.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста  
ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке ист 
дне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мир 
но иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено б 
 једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да пита 
о да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати 
"88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да ни 
 и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта ј 
које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном  
која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</ 
Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође в 
састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они с 
; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, к 
ашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си  
е прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му.. 
 гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњ 
лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли с 
и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и ср 
 Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га св 
а Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто  
.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њег 
о увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш с 
ло с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Др 
а вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено 
!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</ 
лесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто  
гао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, 
ве свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде,  
е Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у  
га стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај 
та је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а  
Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре 
.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно 
у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која  
{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, исп 
п од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не  
 један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S 
чевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и по 
е испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходни 
украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грб 
ечи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи М 
сећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шан 
ко узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани  
е на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јур 
и овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обо 
име.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, 
 И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из о 
дих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пр 
 кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња д 
 однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка 
} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанп 
по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често  
ком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док 
ди у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса  
о да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не 
а ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па  
теде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби влада 
јан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође  
и читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ 
 главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заб 
 моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је поз 
јаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страх 
док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у гус 
им мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима прек 
ош јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <di 
ислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта 
 и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно  
ви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сања 
 село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака 
жје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.< 
> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече 
у је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да ко 
ост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живе 
два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо п 
к.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије та 
властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си  
је хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни д 
 а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, оси 
јлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одгов 
сао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез 
е <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој г 
се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма 
је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио 
си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју зар 
. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p 
јим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам 
ближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} 
у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„Н 
гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n 
рази му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало  
бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слаб 
“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и  
не Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник  
 менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Б 
 Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајн 
е лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа... 
онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</ 
оје добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говор 
му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у  
аш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање  
Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а за 
аде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам  
рице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да  
 бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп  
во и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</ 
утра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово од 
рлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју 
ци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S}  
пуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему  
војим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама. 
хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док  
прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко др 
рах слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозор 
о на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џ 
 са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом пораж 
 дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа би 
да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се  
у после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојн 
 севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљ 
о рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју 
а говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, б 
мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не с 
емље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов  
није саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му 
е чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи 
а су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су ср 
е.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро 
жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештени 
р паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар,  
до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барја 
да по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур п 
чи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно при 
Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му  
nit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пре 
а пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог 
це му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S 
гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху,  
ако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћута 
лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, кој 
.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена 
и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека 
 равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на м 
анков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је с 
b n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} 
Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је имен 
ао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не  
меновао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се с 
 по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се р 
} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро  
гда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> 
зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори по 
ољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар к 
S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв 
и шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и н 
 и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и с 
ужи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису ис 
116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из 
 бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?.. 
 си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> < 
од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори хра 
есту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109 
 не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет  
S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се у 
трашни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, сч 
да као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена  
 и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављ 
уроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, н 
 даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, 
јача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бес 
 му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> < 
свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетио 
аше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је 
ладић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре  
вити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се испр 
.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогов 
е.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепа 
ку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је  
во слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! 
о до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека од 
ерем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењ 
м како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132"  
„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити 
грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, ко 
 уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући г 
ну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? за 
азим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ  
ad>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар и 
е подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекив 
 девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући  
.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њи 
љено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не заним 
и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори 
 по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{ 
ш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> 
рпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Б 
 Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год  
утак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао д 
 рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет с 
ру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у ц 
рошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти в 
 се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани с 
сао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако  
вору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се з 
село.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, ко 
оноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ 
ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да м 
ћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њ 
све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од с 
ома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покрив 
рилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане 
, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебл 
будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам д 
зневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему г 
 росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са не 
 му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом мате 
.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је ста 
ним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав 
{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак пре 
 за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — п 
 — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, 
р ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слу 
 А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише С 
 склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш ј 
. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му 
...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и  
ротивне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни 
ечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове ми 
мејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гле 
са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаш 
 расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном  
 бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу п 
 ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле пот 
доше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000  
 то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио 
>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина 
 кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p 
све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бра 
 заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко см 
ирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други бе 
ем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какв 
е са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаокол 
ари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зра 
осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и  
им се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је 
 му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љуб 
„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грох 
к ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд 
но.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и м 
ом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми 
? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу 
, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгл 
 и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи:  
{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чи 
 Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као  
ије нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви диви 
х је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се до 
клео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се  
е синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд ј 
кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуњ 
ас по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“  
ело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестан 
које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељ 
це јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упр 
 га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртл 
е глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и за 
а ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњ 
вори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на ле 
пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше до 
ћ кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божи 
вовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним пра 
Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</ 
сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} С 
, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S 
е! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљ 
д у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребл 
 погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="1 
иљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девој 
не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чам 
чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је  
p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насм 
е.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S 
дговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! ре 
 једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У  
а обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, ко 
 њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; 
ји је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао м 
и оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стр 
 указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао  
 и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким г 
ао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грб 
ко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је дола 
p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препли 
 што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p 
обом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљу 
тлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, за 
ори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио  
е.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p>  
 рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљд 
оје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност 
рио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи ј 
средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита ста 
унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се д 
ред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} 
ред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова  
а представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> ка 
ка се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанств 
евача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с 
је знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на 
итву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне г 
утао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узм 
киваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под  
у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планин 
о је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао! 
отама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено 
с шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију  
еко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љуба 
с му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громо 
овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке 
.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе дол 
{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у 
зле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините 
p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком пре 
па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div 
мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло 
она, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртв 
о заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допуст 
ерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n= 
, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која  
 уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто 
угодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио 
ој соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и 
о му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв. 
опитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <p 
ојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био  
 из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће 
у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи в 
 ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољн 
и био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно,  
..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да  
иљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и 
 о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је  
а торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали 
вони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по н 
гове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предо 
на снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића 
азиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвор 
n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно зво 
Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена пост 
 <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртач 
ј се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргу 
ј тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда р 
 био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разгово 
ера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Милив 
и у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати  
а.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После  
 На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже 
 њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што  
 Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весељ 
.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав  
ретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко 
ода и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ 
етати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут 
побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо  
пимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зат 
ола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље наше 
ко ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме уб 
рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онд 
 да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — на 
 би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда 
нца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе 
 машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек 
понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алек 
о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде  
е водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудно 
 матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са свој 
чинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на с 
рава мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на са 
уту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са  
ајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За трен 
...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на  
их који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та не 
/p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргод 
>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бес 
 Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозн 
р, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Сте 
</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи гд 
ори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свог 
су независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Нај 
 Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Б 
пита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. —  
оже бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко 
да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљен 
 су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао  
а.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још п 
и Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневере 
ну ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке у 
поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме не 
 проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{ 
 дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је  
оји је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на воле 
вери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звиж 
д је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца об 
{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се 
даше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи 
а а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од  
, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — вик 
тари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауст 
дну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше  
....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</ 
 малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на 
 започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао с 
дим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачев 
ди се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једни 
 нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У 
брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} К 
ери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава  
оње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочија 
 вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „То 
певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чу 
мо што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао к 
 са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде к 
 и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племић 
 из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по ст 
ог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице  
прости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> 
руга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко 
икне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко по 
...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви  
{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли млади 
оби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше заб 
ру је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> < 
pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди п 
Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, ид 
ао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражи 
ахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је 
воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега ба 
а љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p 
о је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p 
а је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца.. 
ји му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> < 
 Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице 
 зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и сил 
кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто  
 удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно п 
би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи  
.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па он 
остао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се н 
 снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га о 
их се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пр 
 његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио неко 
ати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро 
бро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разли 
о што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут  
и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода 
и странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола 
е.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром 
p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{ 
о Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко.  
е и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се пои 
 погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчи 
идар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрља 
прати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте траж 
 <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него  
се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче гд 
.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговара 
стао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао 
адне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат 
тва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p 
ао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече с 
то бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја с 
/p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба 
шна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у  
и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају с 
апоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да 
родам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд 
 су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је 
ручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га ос 
ему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</ 
ма благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p 
о им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две  
ци оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и в 
који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше с 
>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога дру 
ати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све 
јак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се за 
 бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — пр 
и им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му ик 
p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S}  
не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединч 
.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, не 
их људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има бл 
усти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде. 
о али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скоч 
по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи  
ори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са кап 
 мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргн 
ветија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо 
а сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </di 
етим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је 
 <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шт 
рхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девој 
="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер е 
све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, д 
 му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <p 
 био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га н 
 У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну с 
<p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Ви 
м да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранков 
шће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бит 
ао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, уб 
 тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као  
 дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни  
утро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како 
не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад  
ом приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> 
евалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божид 
ија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају  
лопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и с 
чио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се о 
оз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је с 
ас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојк 
ту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећ 
нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наоча 
> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као 
ладића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки са 
</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина  
окојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем н 
релети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окре 
о и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут 
ма, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{ 
ш већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је би 
ораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел 
вене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече стр 
чаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Пре 
 болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p>  
се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напо 
4" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладн 
лого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не мо 
ао да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да т 
 и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{ 
о..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђа 
авише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњи 
викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Бож 
свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао он 
нуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника поврати 
осле неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p 
неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта д 
ки рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S}  
 чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан  
 ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божида 
 наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се н 
<p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише  
е и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам нај 
им шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а 
 дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сун 
јућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав узд 
од је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а це 
 ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} До 
 пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је 
 да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! ш 
олео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти б 
та га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број  
прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} С 
рчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од с 
 тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — р 
ојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ вет 
вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грознич 
е рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} 
је упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као 
ичаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно —  
е јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и  
....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо про 
 — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p 
стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренут 
дивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, о 
ао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не 
о шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{ 
ије имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом 
пило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена вра 
ране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко 
азбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро  
че се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби 
 говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала 
о.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог  
а а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва ви 
 не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„ 
муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд 
гу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је 
ан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да им 
ома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш 
а свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} 
за се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Ка 
га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цуп 
двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред дев 
арац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз 
 храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку уну 
шко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, пове 
ле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао,  
> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одгово 
{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде  
земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сеља 
еколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, а 
гије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Т 
Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и мале 
н старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На стол 
 се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасв 
род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А как 
 који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и  
а су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни 
д љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стој 
 си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбо 
очише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити 
 мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку. 
стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађах 
>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необ 
апомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у пр 
раста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црн 
ечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подрт 
екао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Ор 
з тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед н 
ло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено  
есмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се 
ти ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чу 
 људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо д 
едочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу 
и јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово ве 
а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, ота 
 и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не  
ема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио  
е за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{ 
овео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као из 
 Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Але 
занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај 
решку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти ни 
гуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица 
коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том п 
ок не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље траву 
аци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу  
ром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва 
е разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долаз 
 великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбо 
и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да ви 
.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти обр 
ч у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак р 
наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и пог 
ћи тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат  
ако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} Н 
" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награ 
подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар  
зе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изус 
из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху за 
</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да с 
а, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жур 
S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбо 
као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" 
 знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и  
ихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од в 
тарац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликов 
зим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један  
исли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих 
јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па з 
дан број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, 
м, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p 
ну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи к 
ије било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама напа 
 Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху 
о нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као 
S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> < 
соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Боси 
га несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</ 
 ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и н 
Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечег 
о га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало узд 
ече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што 
им као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је б 
че Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде м 
 мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучи 
ђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уве 
p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут с 
овори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да  
 али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пут 
јаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да 
! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје 
о шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да 
ка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Ал 
р има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљак 
аишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала 
вори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те 
и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се све 
е приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, 
 срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — И 
мах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, кој 
{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко су 
; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог  
ито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опа 
 ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси тр 
зите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одр 
 као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике на 
 да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! заш 
и стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао 
тао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се с 
 могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им бе 
е и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају  
 из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, а 
p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна  
брало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво  
 n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше 
етрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмеј 
вом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда 
као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{ 
јке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о  
могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type=" 
рбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је те 
адознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“< 
о чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче 
, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутин 
у?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, к 
ајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох св 
у да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, к 
 чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече ка 
оју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш  
> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се 
..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлац 
свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре не 
еким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је 
ли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се зака 
ји је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки р 
 тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут 
и је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац 
е, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. —  
мех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре сво 
а — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — 
вика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеј 
е у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Ш 
муче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другар 
е и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора,  
.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спу 
 замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храс 
е и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, а 
да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој узд 
а кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, 
ислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево  
улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у  
еп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче ст 
 не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.< 
но гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га ви 
аде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше 
чију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> 
и...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох 
p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник понов 
аљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи,  
та..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као  
а сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко  
еленску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им мил 
 врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњ 
ам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оц 
 Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу 
етре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одг 
 је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да  
се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <p 
 старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној вели 
 у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канаб 
х ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђ 
племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оц 
мо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не ум 
заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter"  
ећ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио см 
ере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила 
.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> < 
и видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p 
о и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пи 
д прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц н 
лади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда то 
кса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са  
е!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем 
ошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком 
адава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш плат 
лупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{ 
ше на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, 
ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица  
огаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до годи 
оња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље 
урили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.< 
ас око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је бил 
ихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изглед 
ве је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода з 
а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и поч 
Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Да 
уку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога в 
о јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p>  
такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Нек 
ило на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p 
} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија.. 
 и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се  
 поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам 
 није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздр 
и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје 
е сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два чо 
 и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да ско 
сан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљ 
му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{ 
ло: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „ 
ици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи.. 
злике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наје 
амет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље  
ече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и з 
њара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S}  
Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме н 
но разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је уш 
ушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n=" 
 пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} 
зверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све проч 
н у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад 
стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и 
слиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка 
дина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи... 
икладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпев 
чка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! как 
грлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако м 
ло мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p> 
Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиља 
шко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Спољ 
еданпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долаз 
е.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb  
ј стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бу 
<p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га 
је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац преб 
љани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам 
у вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само  
сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у н 
це на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се  
ек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„ 
ио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег ст 
одичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то о 
шту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда  
еш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин пок 
ивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и 
колико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона по 
осле месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено как 
од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и д 
шицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нес 
>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог сто 
ози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпозд 
} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Н 
брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће  
чију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда нам 
ношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и  
ачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога  
ре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени стар 
леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој ч 
. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бор 
уће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} 
 хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здрав 
једанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица  
} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који ј 
 неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао. 
тарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украс 
, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше ве 
дним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено н 
 је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76"  
де даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се јед 
говог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи с 
! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогач 
осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђ 
ских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор В 
масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу мо 
ела, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио 
одобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</ 
еш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствен 
 се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чу 
ма сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав суд 
олео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но  
му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Н 
да се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет годин 
сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава 
еху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обој 
усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли проз 
намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, —  
е свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек 
, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> 
подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога 
са. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар  
ујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину 
 њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је не 
Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем свој 
и су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и.... 
о се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранково 
тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој лев 
ин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! р 
ан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихва 
та сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и 
то разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али 
 сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на о 
 сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S}  
вде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? 
дин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Је 
господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу о 
 како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам 
и Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене ист 
, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се преву 
а седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — и 
еби силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао. 
шти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи,  
х погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди м 
мни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посм 
уд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p 
онети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} 
ко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. 
/p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хт 
ца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво ст 
 од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није мог 
 наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па  
решница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се  
в па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио 
 је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер  
о ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам и 
 да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори  
евић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дозн 
ид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p 
акође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би 
бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p>  
сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Ни 
е плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Н 
 и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одго 
да Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож  
нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели  
 стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња. 
чи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрин 
е Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих дво 
је! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка 
ла срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> < 
радом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насме 
 удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја 
црни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима 
ац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То  
г проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p>  
/p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и п 
тала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад  
н није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу,  
о шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужа 
 и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге  
а. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унут 
на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао д 
мевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкин 
и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну друг 
не само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахах 
Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај  
на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта ц 
 и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа 
е неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и  
 окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb 
лова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта  
ети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обој 
 прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пр 
да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти 
 — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу 
д овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити  
утаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{ 
поведи грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да  
иту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља 
даћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се  
 је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и о 
не завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео. 
 и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад ч 
таво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у ра 
глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, тр 
и где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну 
 борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за из 
итељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се  
 мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</ 
олико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека проти 
главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што н 
 „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! н 
трицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња  
да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао 
ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере  
рецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и син 
имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква та 
 Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони 
} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на зем 
.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте ок 
 у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писам 
клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, иско 
 отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, сам 
; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака о 
 ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта ова 
вика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да 
 прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p> 
 да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“ 
разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што  
ма и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми 
овори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и к 
его манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, п 
ном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора  
а а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио 
 на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“ 
ретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се  
тета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год  
смеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.< 
а, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом ст 
би старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут пр 
ти...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“ 
аиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази о 
> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се пома 
 и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и т 
 до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујућ 
ао да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Ниј 
ном Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд 
н и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестамена 
ом ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од  
ежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда 
па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао н 
ранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{ 
ући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква ново 
 тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гом 
во, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и б 
бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је  
а отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходник 
ву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти др 
о сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који 
 се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже с 
е у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргу 
>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звезда 
Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћ 
држала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Каз 
из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-госп 
 ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница св 
пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са  
у дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када 
p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам  
p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао  
 усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно пу 
ао у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се 
„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео си 
„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче 
 не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му  
а-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отиша 
„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве р 
и ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је  
да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако п 
лству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се при 
н вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </fr 
.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегл 
 и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња,  
н, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, 
 што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. 
ије могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим! 
а никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из ње 
е Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</ 
тео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана 
, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком 
гу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ 
тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још 
.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству по 
тишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједа 
ке.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цел 
 ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су 
иде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</ 
ком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи н 
шао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p 
 свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира 
 остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох дра 
 странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„ 
 <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта х 
 је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређаш 
у говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и к 
и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни  
ђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси б 
ће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њ 
ко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што 
упцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да остане 
другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се запла 
 знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пип 
.{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја с 
у је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала 
војкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто г 
еби, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода 
а, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрес 
а онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лека 
је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и п 
оне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто ј 
здахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигн 
ао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за 
 добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава 
имо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка н 
о усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мрг 
 шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена с 
ицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нов 
</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу 
че грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он ј 
и не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанп 
та па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора ум 
 добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси г 
укопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S 
на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад 
 шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој и 
мо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Мил 
о сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, б 
отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо 
 да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро,  
лу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горел 
али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</ 
нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега до 
.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и бо 
т у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњик 
, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и  
даше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да са 
Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом 
опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен уд 
одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p> 
 Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — 
рави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом 
д писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто ј 
но кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту,  
 — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настав 
желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао т 
његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n 
ајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Ал 
вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p 
..“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што 
дило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме  
викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичн 
и и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам  
агу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</ 
дговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збо 
, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необи 
?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једн 
љаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је  
 посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали  
новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижн 
се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се 
о неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејк 
везда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек 
га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} 
 вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Бо 
</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш  
 одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{ 
/p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче 
 ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије  
и.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком 
агушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и виш 
доше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са сво 
подин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отво 
да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са  
 звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме наг 
то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо  
о се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обич 
же главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја 
кварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса суз 
а испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и п 
стаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш  
} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао. 
 Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бр 
и ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш,  
Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се са 
 грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на тв 
о је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече  
ије, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по д 
 Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац  
 хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу. 
 таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доб 
лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо  
га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> 
држао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> 
ред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, н 
оворим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато с 
ашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по 
муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је си 
одаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба 
наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ре 
 к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> 
оведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је зад 
о више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан гов 
 поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, ли 
елину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, 
 у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче 
ном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а 
— умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p 
 мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако  
, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога  
гледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој ста 
тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Ан 
азила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>А 
 Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио 
амо рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху м 
 самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би з 
шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, узд 
.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког ч 
уђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећ 
и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми ко 
срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра  
ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба од 
тео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га 
 отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказал 
ем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано о 
<p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="12 
жда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад  
о сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} 
“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје 
(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав д 
 усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено г 
 осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже.. 
около.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргу 
 са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брз 
n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то 
 исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбун 
свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше она 
отле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заишт 
ивота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут  
ирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљ 
ема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлиш 
трпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад 
 плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао ј 
ка спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} 
о заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући од 
ма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је 
ридружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви 
решао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно лови 
лада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког м 
 суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је в 
ло....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту д 
 све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао ста 
 „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и но 
млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши в 
ерали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол 
очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали  
ра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку 
p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљ 
ов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица  
вршини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S 
 болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова  
о сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато 
 да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси дове 
ње, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мр 
ије се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, 
и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав  
мо овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која с 
остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се дв 
маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при за 
а, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p>  
апред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут  
е чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заи 
 Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и  
м вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе 
рао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му  
рдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету м 
.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{ 
храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као 
ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Бо 
и да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, к 
и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутн