| и преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, њего |
| нка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај бара |
| ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> < |
| у.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте к |
| адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити по |
| ак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спом |
| другљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S |
| та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његов |
| е ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не |
| идео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Б |
| /p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само за |
| љу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па |
| Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче |
| аво мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила с |
| аволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="1 |
| насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње п |
| о 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар |
| ељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гро |
| Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за своји |
| ми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао |
| тан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често |
| шли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зац |
| } Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости |
| злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш как |
| наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из |
| ије хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у |
| и се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу ви |
| а је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, |
| ву и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божид |
| ље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да на |
| ЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ко |
| У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, с |
| огаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај |
| ре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} |
| емљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Б |
| сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си м |
| „Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шт |
| љује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не |
| одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на л |
| и — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</ |
| } Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био |
| светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са |
| а се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отворени |
| <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и |
| унару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког с |
| овану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно да |
| лу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чо |
| је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, к |
| коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху |
| pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био ко |
| гласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишу |
| Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу ис |
| озбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га с |
| не натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крв |
| предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је он |
| ребам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћ |
| Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да н |
| и описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили |
| орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали |
| гледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се луд |
| о ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мисл |
| обра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још б |
| и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе во |
| е би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Д |
| где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! |
| такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не |
| та кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.< |
| ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окрену |
| стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се р |
| вог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} По |
| ло убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим |
| з јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пр |
| али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега мој |
| и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте о |
| је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак ж |
| о се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих |
| се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} |
| могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгу |
| но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањ |
| уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово |
| а, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачев |
| пште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра |
| се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S |
| еданпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од м |
| е Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином |
| м ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо |
| по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Бо |
| е мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед |
| липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} |
| траха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће дед |
| ајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му наг |
| зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мо |
| и, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{ |
| ади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговорим |
| у до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и бар |
| ла, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је |
| тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши |
| </p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>У |
| да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да ј |
| собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори он |
| м је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас по |
| ањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће. |
| охватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио |
| Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекај |
| торове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам х |
| попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из |
| овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, а |
| и пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља |
| као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмеја |
| гуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. |
| полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивиј |
| авао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је ос |
| >„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бра |
| а њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече ова |
| ом је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу |
| дена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак |
| </p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао |
| .</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за р |
| ечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и |
| е седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли с |
| бесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте дец |
| ка Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије по |
| е Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која |
| ђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг |
| је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — реч |
| ње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дуб |
| колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећ |
| /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чо |
| зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „ |
| куда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур |
| овом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудово |
| ти.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред |
| едном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности |
| мисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари вла |
| р Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и |
| на и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело с |
| S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости |
| ни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу |
| ликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То |
| лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p |
| на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма з |
| рица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти |
| ито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази. |
| иђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном |
| За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, |
| .</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један про |
| ве сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па |
| што нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се |
| неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му п |
| служење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, |
| ема <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он прибли |
| и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиж |
| ме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка |
| сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо |
| во искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави |
| наш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} П |
| му оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља пр |
| н.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чем |
| /p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод об |
| ци, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивут |
| и и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да |
| а сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар |
| а ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у |
| поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће |
| њу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога |
| био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; за |
| да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и осл |
| ан камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда м |
| деше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у по |
| , но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема в |
| лико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са н |
| е иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да ни |
| а бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p |
| викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће би |
| о овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала ва |
| земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> |
| његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> |
| и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља к |
| равица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није |
| “</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајт |
| по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној |
| себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — до |
| „Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај |
| /p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умре |
| „Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио |
| е уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„ |
| зети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац |
| здравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ |
| о сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} |
| о нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили |
| чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језе |
| а.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! |
| е, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде |
| То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо |
| .{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за рук |
| {S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумњ |
| орска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „И |
| р, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједан |
| потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се |
| 3" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и |
| нуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све мо |
| је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек |
| од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишин |
| стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дош |
| анац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали с |
| /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова харт |
| светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда |
| није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div t |
| је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{ |
| еста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} |
| е и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на |
| нине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стој |
| си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шт |
| зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мр |
| амној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Гос |
| .{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа н |
| њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се |
| и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p |
| е буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом з |
| свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p> |
| егам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као как |
| не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпу |
| унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> |
| зор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као |
| коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викн |
| о ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид |
| а.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом |
| ко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благос |
| " /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се млади |
| м шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрс |
| крсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у |
| исама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд х |
| ћа била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је до |
| из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хо |
| онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог ј |
| греб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се |
| боња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — за |
| прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженс |
| ти за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго |
| , па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је |
| Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замак |
| и фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да |
| ече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло |
| горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p> |
| ко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро |
| {S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног |
| з чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n=" |
| ом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас |
| има му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео прите |
| тарац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста весла |
| сто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="4 |
| тој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“< |
| пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти л |
| састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у м |
| жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад р |
| речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родит |
| се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, |
| а би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са |
| шкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узме |
| ..{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранк |
| У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божи |
| е, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} |
| ше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти |
| очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно п |
| јаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени |
| нез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p> |
| је, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„В |
| p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин |
| едно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n= |
| ти убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућут |
| смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и |
| рише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> |
| х смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко |
| ворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</ |
| а онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> |
| уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p> |
| То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкр |
| се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — од |
| Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један но |
| пада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо л |
| о нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебел |
| ам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једни |
| о и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.< |
| а би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>З |
| и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоњ |
| очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестр |
| и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар ве |
| девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан |
| ужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта |
| оња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непр |
| ну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху гро |
| једанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас |
| очи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p |
| па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Ле |
| ише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих д |
| одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад с |
| мо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде |
| ме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао |
| чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јел |
| ам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p |
| дмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресуши |
| ше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног |
| ћих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бран |
| као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне |
| н је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и |
| м и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p |
| зела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> |
| као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заб |
| клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто |
| ве, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинк |
| брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и нас |
| уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и нами |
| унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или |
| је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средо |
| пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и... |
| оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речи |
| } Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, блен |
| о.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, к |
| а, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" |
| ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Сми |
| Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У |
| ни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне |
| реко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је |
| отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„Т |
| јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баб |
| вог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p |
| — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не сл |
| и је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки бога |
| ош већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенит |
| а је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе к |
| ц се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд |
| у где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, осл |
| довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он и |
| ледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и |
| ог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и пок |
| а. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</ |
| емениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је |
| дахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког ј |
| риту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ло |
| ладића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео |
| знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој |
| и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта д |
| обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај |
| у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.< |
| вати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.< |
| b n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора |
| давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно |
| о својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била т |
| постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али |
| пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао. |
| Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако буд |
| уда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни |
| погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни |
| оји је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он |
| е.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не.. |
| еш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p> |
| а и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p |
| но само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође. |
| о! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали |
| каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда |
| могао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговоре |
| ведити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“< |
| стелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „ |
| озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну |
| /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако |
| ећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p |
| њев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична |
| бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми |
| ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш |
| ћу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите ка |
| оји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и с |
| ћам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање |
| е толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аре |
| зни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се |
| имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се |
| јем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах оте |
| <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се |
| сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не |
| , али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи |
| А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! т |
| — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје п |
| ћ, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај ре |
| едаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то с |
| дао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга |
| >„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" / |
| год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се уми |
| при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта |
| е кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена |
| арца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајл |
| напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше |
| рао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад |
| >„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто п |
| тих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се |
| па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешт |
| ома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита |
| дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Т |
| убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу |
| те; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад |
| се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна |
| ити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв њег |
| ли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед |
| младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се |
| му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а оста |
| се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар |
| онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без ј |
| полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — б |
| торо деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за |
| ло.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била об |
| м.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане |
| ли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син ос |
| риповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавај |
| осао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да |
| пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да |
| вори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ов |
| бро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом |
| лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице ш |
| <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</ |
| } Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} С |
| ло на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближ |
| младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> |
| слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али |
| — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слуша |
| сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Л |
| на, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреп |
| збојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај пос |
| за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са до |
| негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише. |
| је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу м |
| </p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за |
| су и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку |
| Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећ |
| , и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. |
| шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити |
| у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га |
| етрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p> |
| ћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, |
| лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се |
| ога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довел |
| шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> < |
| у први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да ј |
| ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао мл |
| е старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекај |
| ма.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} В |
| ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. |
| бите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! д |
| p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није |
| ни старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа |
| p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а гл |
| за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге |
| Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклоп |
| једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, |
| ...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше |
| о мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажаре |
| трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се мл |
| и Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече стр |
| <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од о |
| а и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља д |
| „Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да |
| уја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево |
| ранцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече |
| очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан.. |
| удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јак |
| ожа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим |
| дарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиљ |
| аврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје чел |
| деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио д |
| о снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и бриж |
| поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачно |
| о јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгле |
| прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам |
| равио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужнос |
| оље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахн |
| да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> |
| ој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Дана |
| ш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капут |
| нио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки мл |
| о срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. |
| и си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осв |
| речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам |
| мени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори |
| </p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако |
| е на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мрамо |
| ској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде про |
| ац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако ос |
| /p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуб |
| о.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — |
| олико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и |
| здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb |
| не, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож |
| ица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да |
| ојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке тв |
| али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му п |
| оје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, |
| </p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по г |
| х у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није мога |
| астова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да |
| /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека |
| по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњани |
| — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам |
| {S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам та |
| ан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд. |
| загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја |
| а ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко в |
| руги беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах по |
| ши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, |
| тражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удеше |
| икну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ћ |
| о си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ни |
| детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били лу |
| за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, к |
| а, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих тр |
| Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се |
| њев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на с |
| .{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше |
| из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расч |
| ? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Н |
| .."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми мора |
| p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — |
| у.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрве |
| ко минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „д |
| задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош до |
| а Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да |
| ћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наре |
| и не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, са |
| p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p> |
| то сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па |
| ам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па ча |
| е.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме |
| Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Ч |
| се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да ј |
| уд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако ос |
| је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{ |
| емаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотл |
| бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одго |
| о. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, |
| ознало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, |
| ше га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други п |
| бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада |
| Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није |
| одио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочи |
| у. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг... |
| ебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и |
| Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се гр |
| {S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје |
| судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткива |
| ве спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем |
| има пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико |
| , да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> < |
| Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље |
| било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да нап |
| ио би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар |
| ица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалаш |
| чу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни пог |
| за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божи |
| чега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> |
| о странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле |
| и не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p |
| скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја |
| ста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се |
| Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако ј |
| е, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по окол |
| е, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="1 |
| p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само |
| а ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер |
| аишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, о |
| одиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко |
| очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост пом |
| сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p |
| .</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n= |
| некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђип |
| еме бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби |
| љадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је иком |
| на реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p> |
| ени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежа |
| ђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="ch |
| Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карак |
| ца...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора г |
| ој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова по |
| ког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече |
| руг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Нег |
| у благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не |
| >Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Д |
| је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га |
| увегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је |
| викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмеј |
| а у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошн |
| >Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја н |
| у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слаг |
| е чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам в |
| огледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити |
| , нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размисли |
| и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком у |
| чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро с |
| авест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен м |
| мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако о |
| унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда н |
| дем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек |
| ењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости п |
| ам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двор |
| та неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{ |
| ретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме |
| еће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докуч |
| } Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, |
| ора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Закле |
| и прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чаши |
| у се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну |
| ти — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад ј |
| ни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> |
| ков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не |
| је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поч |
| иском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S |
| о 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње в |
| } Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се н |
| а си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што |
| дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се в |
| {S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли |
| ма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изус |
| ија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупа |
| остеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и |
| и, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.< |
| >„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или |
| као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи |
| да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих |
| о још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n= |
| Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше сли |
| врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња |
| башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и узд |
| мак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу |
| е подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и |
| гртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и |
| зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао |
| огуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при |
| рбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, зај |
| а сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да с |
| бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже |
| чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви |
| иљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина |
| , ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Сми |
| почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде |
| ија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром |
| што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запи |
| ш хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику |
| која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у соб |
| говори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде з |
| ао да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветље |
| красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанс |
| уо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на г |
| их; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био ку |
| цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девој |
| дићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу б |
| гледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним крас |
| ори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да |
| к шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш |
| , одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> |
| мао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је ког |
| задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао нов |
| вољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине |
| потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић |
| слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n=" |
| сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду |
| ?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадав |
| дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и |
| у копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши |
| јатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбо |
| одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милош |
| проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да |
| вој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио |
| овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, до |
| аченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај с |
| иси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув |
| p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Уби |
| долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</ |
| то си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубо |
| еда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће |
| ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док н |
| о у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежа |
| о за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сав |
| ом...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Да |
| ри праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је г |
| а ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужас |
| у и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице п |
| ли.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће с |
| гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њ |
| данпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повра |
| гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чув |
| аби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Д |
| јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље. |
| јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе |
| си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, п |
| ам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да |
| ри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — прого |
| ашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> |
| и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, кој |
| ћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па |
| деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за тво |
| лима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„ |
| нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми |
| скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поуст |
| деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као |
| а, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“< |
| у је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим ври |
| ојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се |
| тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробу |
| замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Сто |
| данпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра о |
| р да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши |
| нкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му с |
| е био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро |
| и онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што м |
| S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још |
| е и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била |
| озна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила |
| то ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута од |
| ше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти з |
| а је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до |
| ор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала са |
| n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се п |
| цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не |
| ј између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — |
| а то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 |
| бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чу |
| лучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занем |
| запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после некол |
| 200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, |
| имо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима |
| ијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав п |
| у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве |
| нпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <p |
| е се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од |
| идело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга |
| н, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба под |
| нутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{ |
| не ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи оти |
| д судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S |
| ића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и он |
| ет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај |
| ам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Б |
| нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даљ |
| ји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом |
| д који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи ст |
| ивот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежа |
| у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа ста |
| торски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p> |
| је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — прогов |
| ај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездан |
| беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.< |
| д га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, |
| прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворан |
| да је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила |
| чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадо |
| ела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помам |
| ."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> |
| > <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беш |
| на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђ |
| га. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу |
| јан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег друго |
| ћом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћ |
| агло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше |
| рипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао |
| ео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нече |
| ше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред |
| био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" |
| ку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је |
| сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презр |
| рвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још је |
| ке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на по |
| е Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао ј |
| ргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог о |
| анко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако |
| ити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крв |
| овека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, у |
| дње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био глав |
| сиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико м |
| о купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеш |
| а имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био ј |
| иство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} П |
| ата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умр |
| ест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису сме |
| о 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег н |
| ав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим |
| .</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p> |
| се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па |
| } На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из |
| ма садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то би |
| Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике |
| /p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољу |
| > <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Уз |
| родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану по |
| телин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђ |
| ити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баш |
| на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство |
| ml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од доб |
| мо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странце |
| стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко р |
| .</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</ |
| е мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто |
| ња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше ско |
| оци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, кој |
| овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо |
| о како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овда |
| ај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље |
| ињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви за |
| да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам |
| им тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и |
| ајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код ку |
| који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је за |
| анко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги |
| в бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да |
| општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и |
| же бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један стр |
| овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водо |
| Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан |
| што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлос |
| Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Нај |
| а једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао |
| и? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — п |
| , па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта |
| бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака во |
| али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Ст |
| {S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближе |
| јој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пр |
| пазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури |
| — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји как |
| ао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам |
| вио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио |
| знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а |
| новаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њ |
| ше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и |
| ица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> |
| увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стри |
| језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети д |
| деси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај |
| двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати ук |
| ше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; н |
| {S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу |
| испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не |
| је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени стар |
| љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам |
| о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехе |
| ивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за |
| уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После м |
| ју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њив |
| чега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе с |
| ека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у све |
| уда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у |
| о, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образи |
| вест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„ |
| и, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио |
| "159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду |
| ли и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све м |
| динчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад п |
| највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„ |
| </p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек |
| љим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, к |
| а га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога |
| } Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n=" |
| за на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише |
| од свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Ње |
| “, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је |
| ме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски |
| на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај р |
| е: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било непр |
| г свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се ок |
| кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао н |
| знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против ме |
| су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на по |
| јан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазит |
| какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.< |
| даше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, од |
| са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје |
| му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по чел |
| се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наоп |
| ратска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те сх |
| се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те |
| бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро пров |
| еси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе б |
| Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг |
| после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану до |
| ј са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом ум |
| а, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те са |
| му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и |
| ље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут так |
| ри — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — |
| ..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готово |
| Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде |
| кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа п |
| но?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на стра |
| ени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да |
| као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“ |
| дио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... бо |
| ло други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спомену |
| ма извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва мог |
| м тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет ка |
| рдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељст |
| > <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p> |
| едајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обуз |
| ка усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га |
| друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак |
| е дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божида |
| је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да м |
| вој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце.. |
| дар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Ко |
| као олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмо |
| у обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели |
| .{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао |
| е гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида к |
| pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда р |
| орача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома |
| валине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је |
| ниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд нев |
| S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосет |
| ен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овог |
| е, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаг |
| !? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати ни |
| ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био |
| мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа |
| е говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право |
| ојмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Ка |
| свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</ |
| ли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се з |
| племенитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога спо |
| под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" |
| едосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио са |
| .{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викн |
| ад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гро |
| Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренер |
| уду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Ка |
| сиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, с |
| ан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада |
| је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно |
| на нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, |
| његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достоја |
| <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина |
| биство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако |
| изнаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Ал |
| ј је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и ле |
| еде Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова ст |
| ека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше |
| егоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна |
| е рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, п |
| где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, д |
| идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило |
| ште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јаб |
| мо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му |
| свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничен |
| сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не |
| тојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> |
| одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га |
| о ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицо |
| тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаже |
| авила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непо |
| да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појав |
| о и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени |
| ри се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љуб |
| јеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, х |
| ља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоњ |
| о прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за ха |
| била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али н |
| у кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места |
| асену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се |
| але упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се |
| иде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка |
| а њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што |
| има је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештени |
| /p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила р |
| лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху н |
| по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је весл |
| м брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, ма |
| весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши |
| се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, д |
| ану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? за |
| дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видил |
| ма гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гње |
| <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме. |
| руга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да |
| ворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимск |
| Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро |
| Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија скло |
| о тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у бесни |
| рснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи |
| .</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахну |
| криваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лиц |
| наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже з |
| д њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма оти |
| .“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује с |
| -била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљд |
| так Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то с |
| а је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисл |
| е.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, а |
| ао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и су |
| „Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи бли |
| на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је изда |
| учају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да |
| димо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хт |
| а своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је З |
| .</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обо |
| опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама у |
| ијатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће виш |
| и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци |
| иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао |
| беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина влад |
| ојој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим р |
| ну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша пес |
| у и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> |
| лачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро п |
| брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је ц |
| ко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад с |
| ки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки |
| аво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао |
| поменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више |
| се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не см |
| м с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд |
| слања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том ру |
| не Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би т |
| ју, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом |
| игао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво |
| село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је ве |
| је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка |
| пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Ум |
| о и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> |
| .{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст |
| странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и |
| ачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! |
| ива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи |
| Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са реч |
| а сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непог |
| само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се |
| ао у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, с |
| се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка. |
| , беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му |
| сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је |
| рног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности |
| са! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори А |
| ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Ба |
| дужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собо |
| е забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право |
| ест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота |
| имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — |
| е чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најс |
| ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош |
| ко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срц |
| је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не мо |
| о стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурни |
| двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> |
| ction" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{ |
| рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац чита |
| сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустит |
| и:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре пет |
| нају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са це |
| ена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и ко |
| .</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих прек |
| а се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> |
| дна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Ч |
| рт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опра |
| нац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет |
| уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степе |
| а где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале |
| <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан |
| амац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба д |
| ти! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту бо |
| чевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив ва |
| еко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„ |
| о и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново д |
| оста неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ в |
| о тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако ј |
| ревукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отв |
| густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опр |
| н“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише |
| ексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су с |
| т година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, ру |
| нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам |
| излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку |
| на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност |
| лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и о |
| p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам њег |
| и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу д |
| висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом |
| је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се с |
| грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на |
| као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — |
| ах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило |
| ао да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му забор |
| остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој о |
| бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи |
| љаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у ово |
| засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хај |
| чи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу с |
| е до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до са |
| лаготворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно |
| љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, |
| а са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у |
| о би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење м |
| мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвеш |
| те дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запит |
| а ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта ј |
| и свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би г |
| чи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> |
| ким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да прого |
| има ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто и |
| уле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна |
| кнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све |
| ебало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне |
| е ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и |
| ће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина н |
| ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња |
| ј препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није |
| ати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам |
| је знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак по |
| коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јад |
| м, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За |
| анко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по со |
| и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове |
| ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматра |
| — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, ко |
| хаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.< |
| итајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе |
| о из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко па |
| ере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу |
| о У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb |
| бог старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S |
| увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би син |
| викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље |
| и плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већм |
| о већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио |
| би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му |
| а види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> < |
| њу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је и |
| лази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искре |
| но премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да |
| га, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних ми |
| глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао |
| /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем |
| зор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах од |
| а те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“ |
| иш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустра |
| озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Б |
| — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први п |
| тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би м |
| га споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоће |
| м не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} М |
| а, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парни |
| аптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза п |
| рио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ив |
| таменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп. |
| Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног п |
| ога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! |
| а углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је ст |
| у подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је |
| ак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за б |
| одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољ |
| ениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији дру |
| врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред в |
| ио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није |
| ад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је |
| и се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пош |
| тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега... |
| ли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не б |
| али они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се |
| .{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} |
| у, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Биће |
| — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и сво |
| ао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао |
| лази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао |
| ривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио од |
| тан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према |
| есто би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе б |
| аје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и поп |
| {S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полу |
| Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам |
| адар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да |
| p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам. |
| до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку |
| роговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и пок |
| па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у в |
| ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радо |
| постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога да |
| наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи |
| му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не мога |
| ао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута |
| и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори с |
| олим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша |
| замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео дет |
| дилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — |
| p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети буд |
| тео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разг |
| не, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече |
| венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију |
| ио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} |
| га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаз |
| чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> |
| би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек п |
| ласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног |
| ађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и нас |
| е.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S |
| их те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе |
| знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да |
| од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био |
| етиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који с |
| се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разб |
| ворио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугода |
| има — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо н |
| а би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и ка |
| е мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па |
| а изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био разм |
| уо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што зво |
| саћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ов |
| не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како |
| је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Мил |
| о који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше |
| оле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у |
| дило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које г |
| .</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу |
| не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> < |
| , час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унк |
| се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... о |
| љивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n= |
| ој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа рук |
| виринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, ди |
| ада му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бр |
| с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тад |
| ање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито с |
| /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по |
| енду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво |
| а их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, |
| ушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, т |
| n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је ве |
| у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плака |
| ћ ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као д |
| ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тир |
| риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастир |
| рчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па х |
| , који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Бо |
| отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али п |
| леби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад с |
| вала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима |
| у песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки |
| на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пука |
| е црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени |
| рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху |
| какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошк |
| совине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше пораниш |
| иже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога да |
| своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми ви |
| лик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широк |
| вцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неу |
| м.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као св |
| беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли |
| тави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем |
| говори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Стара |
| >„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана |
| <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јеле |
| же за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође |
| .{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима с |
| о у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и т |
| розници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p |
| се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светло |
| тана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, п |
| ече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где |
| е Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера |
| > <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора |
| он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле с |
| дан глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пиј |
| ао да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар |
| ној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа при |
| гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар |
| страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притиск |
| оже Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за др |
| х све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, бе |
| другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде |
| а доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! п |
| окрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од |
| убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха зб |
| г правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су |
| икне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љуб |
| е руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језер |
| </p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу |
| ама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, са |
| па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p |
| ременом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је не |
| врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давал |
| ка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бра |
| ца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да |
| један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су с |
| де мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, |
| штву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан јед |
| крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и н |
| Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви по |
| ло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; с |
| потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажн |
| образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старче |
| идила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} |
| пао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и з |
| лу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавал |
| S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту |
| о неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком ј |
| 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити |
| грли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан ран |
| којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је про |
| његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бр |
| старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови |
| била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети |
| е био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био |
| га, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољуби |
| је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околи |
| једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, |
| звади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и п |
| оведају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да г |
| Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поч |
| ом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног пис |
| бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојн |
| не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога |
| 8" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш |
| е изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад |
| или су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и |
| очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам бе |
| ог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до |
| браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Са |
| а не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора о |
| таше код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је дед |
| жао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за |
| а открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо. |
| га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне о |
| ашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар |
| е морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац |
| Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај |
| о! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћ |
| ти.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу |
| ам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело |
| еља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни |
| да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} |
| авио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...? |
| S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци уде |
| ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благ |
| , јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, поср |
| где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је ј |
| а овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догод |
| и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим |
| та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти |
| кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" |
| ера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се |
| да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздр |
| — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постиг |
| њу му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шака |
| лицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав |
| .“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговор |
| ...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викн |
| у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дет |
| анпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на |
| као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“ |
| ори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb |
| сто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> н |
| д погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле |
| .{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозо |
| и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Ба |
| ву, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S |
| окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је |
| пут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар |
| атар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе |
| вог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не п |
| ћање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} |
| нпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера |
| се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без ик |
| ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница кр |
| ован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зн |
| а се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто |
| бљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је ом |
| гову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код |
| лико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са с |
| вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. |
| викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру |
| јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова |
| њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наоч |
| ролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле |
| ружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори |
| /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} |
| олесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много |
| ђе.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} |
| је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био но |
| ећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је |
| орити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило ни |
| у могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац |
| ’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и |
| у севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мршти |
| их двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="ch |
| ло неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и мило |
| уцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашт |
| ни старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер м |
| знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа доб |
| ка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле д |
| ега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога жив |
| г у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се в |
| а те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе |
| са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, нев |
| >Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окоре |
| ди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку ј |
| S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајн |
| ца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„П |
| орела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по к |
| де голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо ст |
| алог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст |
| , али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади |
| на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давн |
| не дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То б |
| и би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш |
| и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био |
| адар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако |
| Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, уста |
| престано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обор |
| “</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урез |
| опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани |
| .{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спа |
| орио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате |
| слиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах |
| о своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се |
| упао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом |
| изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаш |
| , а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{ |
| Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну |
| по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се с |
| говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му |
| да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрав |
| ића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао |
| зван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на ње |
| о да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови |
| затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{ |
| Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C5 |
| истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни са |
| ивати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће ч |
| етир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се |
| ошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дан |
| ктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахир |
| о оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту |
| та га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се в |
| догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица |
| еговога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стој |
| отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше пред |
| вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </ |
| лика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спа |
| едан поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мале |
| ојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону ст |
| трашна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојки |
| у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знат |
| рим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</ |
| велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S |
| 0 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао св |
| ом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се пр |
| викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад |
| вори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, |
| и да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удар |
| тојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто |
| наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</ |
| стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена |
| и: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у ли |
| <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од |
| уди јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
| оме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига |
| ди унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква ви |
| ога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја н |
| арки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићск |
| хи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ |
| S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла |
| Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде |
| дземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти ста |
| у улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима |
| да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту г |
| оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био |
| ини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за |
| агда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му |
| утра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујес |
| знам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, |
| ари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p> |
| се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избега |
| родаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — зав |
| — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да им |
| — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старче |
| м шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — до |
| , и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта ј |
| рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — р |
| у Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад |
| ви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћур |
| :{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и из |
| главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином |
| беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб |
| а, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болест |
| — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се |
| из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — р |
| и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда |
| језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је |
| ватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> |
| као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати по |
| тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он с |
| и беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?. |
| је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као |
| идара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том при |
| али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али т |
| вори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан и |
| p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбо |
| оше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, ко |
| ојнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било |
| p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити.. |
| > <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усп |
| није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачеви |
| попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али ја |
| дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па о |
| је, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, |
| Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је |
| ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да ук |
| т.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је |
| <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Г |
| каза у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену. |
| кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собо |
| p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спо |
| Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани |
| То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао |
| вну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узм |
| “ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрада |
| га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Н |
| зарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужи |
| {S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} |
| о у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, д |
| > </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупо |
| пет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и м |
| ездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан |
| е заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар к |
| </p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове реч |
| следње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз на |
| волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по см |
| е мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње. |
| тен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, ча |
| {S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију д |
| црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога изба |
| отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула г |
| > <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхт |
| сиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је с |
| } Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, |
| 42_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше |
| се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову баш |
| закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио приј |
| ади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили к |
| ном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанем |
| ко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се прибл |
| — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу |
| тку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњ |
| ш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загуш |
| и, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се ја |
| Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби |
| с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао |
| ахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благ |
| ранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n |
| ..“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого |
| ом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Така |
| S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који |
| ња из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родите |
| , па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неока |
| и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводни |
| их и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Св |
| кладно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико |
| шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очи |
| у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакри |
| постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и |
| упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге |
| севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Г |
| га читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше с |
| у ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, |
| .</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер сал |
| погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао |
| ао да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита |
| ње.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним кор |
| “</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбун |
| Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душ |
| } После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече |
| њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са с |
| га, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва м |
| <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула са |
| таде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале |
| уга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, кој |
| м је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, |
| мрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, нас |
| љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си |
| ливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми |
| кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно |
| викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p |
| е умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјасни |
| > <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настав |
| ирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни погле |
| у јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао |
| у беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још вид |
| ке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо. |
| торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш |
| , небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и |
| То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је кло |
| етлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је тр |
| ти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачк |
| о је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да ј |
| нај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, п |
| поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледи |
| шна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне З |
| и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти |
| ц скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p |
| ..“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, п |
| Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле |
| загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све |
| ео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је |
| горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше про |
| ачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очиј |
| ајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку |
| пчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом |
| p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изн |
| па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S |
| о! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још ј |
| да је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но приме |
| ше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> < |
| ну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше гр |
| али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрим |
| ете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуб |
| пео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те м |
| нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици л |
| о, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — |
| и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут |
| хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! |
| p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n= |
| ру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p> |
| е у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и |
| и рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита |
| <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло м |
| о те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута ка |
| новате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Н |
| е пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеш |
| ла три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S |
| је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p |
| асно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту |
| журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и |
| елин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови |
| анствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изнош |
| сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан ју |
| Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прис |
| и пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели ку |
| у је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора з |
| илом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Он |
| на. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо |
| црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и им |
| е Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет |
| паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> < |
| 5—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче |
| ао питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне д |
| пијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујног |
| нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку |
| у дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, п |
| у, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да |
| та, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо |
| орна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наобл |
| ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је |
| ата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени. |
| ару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо |
| >„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са д |
| новца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Е |
| остеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор |
| е био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.< |
| „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше м |
| сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједа |
| ући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као пит |
| ји по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> |
| веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађ |
| >„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p |
| оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се |
| га друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на |
| а изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Це |
| ану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане |
| мреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он |
| а и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За са |
| и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на ос |
| била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се См |
| ј соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до |
| а и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} |
| е тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> |
| ље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у |
| доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се |
| в тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзин |
| уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади |
| ераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане доброд |
| јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме н |
| путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од др |
| , у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отв |
| а чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог прок |
| кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као |
| вори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко тре |
| оше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пре |
| едени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и |
| ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца |
| Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би |
| е зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у о |
| гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. |
| ом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> |
| /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гла |
| д је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из оч |
| ита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху |
| ртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно кој |
| каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, |
| , од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво |
| је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би м |
| носило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по |
| анко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мач |
| попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплаши |
| се кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи |
| буђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је з |
| ајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загр |
| је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са |
| ...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало.... |
| хвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед |
| замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S |
| рата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе с |
| што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>З |
| шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити уну |
| >„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.< |
| убио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакри |
| и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу с |
| јих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим з |
| > <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље бо |
| розору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао |
| затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Ниј |
| , беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као ма |
| о.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са как |
| лео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са |
| анко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као |
| е неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако |
| а! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозб |
| <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесве |
| сме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не види |
| м Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Б |
| ам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та |
| м.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> |
| икну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њег |
| ти, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерав |
| и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n= |
| ма и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних |
| шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из |
| ру... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлу |
| јући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно |
| е овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, |
| запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да са |
| а? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — |
| ца према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет |
| змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену |
| севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, ал |
| Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велик |
| сио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече |
| подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p |
| розници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" |
| и у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да м |
| ..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајц |
| есомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> |
| , али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан кр |
| а Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божид |
| ак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22 |
| нај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто |
| нуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> < |
| ранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рука |
| сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за |
| беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога м |
| о да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је материнск |
| беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Б |
| 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њем |
| си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Стр |
| нога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се о |
| е светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> |
| е сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са |
| утеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће д |
| ити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и |
| и ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити |
| рестанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли |
| ти да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због деб |
| гаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју с |
| смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„З |
| рилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ств |
| а онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак |
| а дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} П |
| ба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде |
| тарац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви ст |
| ро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека т |
| ајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате.. |
| — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клу |
| аравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајте |
| и мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Јед |
| задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком |
| Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не |
| “</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему |
| еп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од |
| сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је г |
| прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} |
| и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти зн |
| p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била к |
| да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врели |
| ргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Ни |
| је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, |
| знуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је к |
| } У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто |
| ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече ста |
| тукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукн |
| потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си |
| да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрча |
| бере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био доша |
| о се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - |
| >Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода |
| ља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке |
| рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут. |
| ни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи |
| } Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно ја |
| ени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање |
| што све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здр |
| овнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре |
| стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спаз |
| хта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се с |
| > <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи ал |
| љиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је н |
| и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне |
| за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко |
| јати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија ја |
| ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. |
| у ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му ка |
| ога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља ниј |
| S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га |
| ли што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у |
| речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће ола |
| > <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад д |
| суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог |
| оручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе п |
| н сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месе |
| а, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе |
| ахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиж |
| рњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{ |
| ледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махн |
| Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n=" |
| ну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у посте |
| као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде |
| .</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја мато |
| старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} На |
| адаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Ни |
| а би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи п |
| Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчево |
| је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас поги |
| у, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих |
| крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S |
| аши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо |
| огађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, |
| лас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви |
| бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар пре |
| тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се |
| о јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. |
| у нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске в |
| обра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је |
| уће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га |
| што мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је з |
| о улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветр |
| } Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S |
| у и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и с |
| У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори п |
| рату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и |
| ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} |
| плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бра |
| а лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, преб |
| ма се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи ни |
| г тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрест |
| нци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму г |
| Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто ору |
| умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође |
| потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мр |
| ласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са |
| дговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лиц |
| <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније |
| авојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, кој |
| /p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који |
| онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи м |
| у скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, с |
| их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши.. |
| плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> |
| мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах |
| а обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оц |
| што ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као д |
| Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи ст |
| устог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стоја |
| и дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</ |
| цо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.< |
| једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи т |
| у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пош |
| киде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали рек |
| ац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> |
| ву.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стоја |
| ан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и т |
| ао и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међ |
| љци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, |
| на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле |
| ма.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снаж |
| , па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренута |
| та је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> < |
| војке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе |
| Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.< |
| имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасви |
| о је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до |
| ивиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у |
| и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даниц |
| id="SRP18942_C14"> <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да ј |
| отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле стара |
| еслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак |
| грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: |
| е врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице |
| сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи |
| оја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело |
| смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да ча |
| Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и |
| као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога |
| хну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд т |
| p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, је |
| р, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљк |
| ужино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогу |
| се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са |
| лико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, |
| <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да и |
| захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао ј |
| естаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни |
| зујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече |
| нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да |
| м лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утуч |
| </p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме дво |
| села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" |
| вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више г |
| пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, |
| ј задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури н |
| н захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, |
| ти и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изг |
| новатог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је руж |
| о се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div |
| уда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као ра |
| ош коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенит |
| , који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао пи |
| као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође нат |
| p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изгово |
| ла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да |
| деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, п |
| тропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беш |
| зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Б |
| кога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У |
| Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> |
| гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам |
| уо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда с |
| поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као с |
| на а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, ка |
| ао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни |
| пет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пр |
| ане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окре |
| p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стар |
| , али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{ |
| та се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="3 |
| н, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим скла |
| субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде |
| а где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима |
| нутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка |
| акшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{ |
| <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче |
| чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то |
| и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли к |
| >„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а |
| љу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> |
| бери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда |
| једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p |
| > <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити прек |
| и властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду |
| х пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе |
| >Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим |
| Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 г |
| ву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља к |
| p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дак |
| па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здрав |
| могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван |
| н би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а |
| о да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p> |
| Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они с |
| о више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то дв |
| нпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну |
| воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше располож |
| па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли |
| пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо |
| дан је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" |
| клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако |
| воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глав |
| беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се вид |
| триц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде н |
| <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене |
| те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућ |
| да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јад |
| е познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узел |
| Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као |
| уђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор преки |
| пенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</ |
| дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="9 |
| ни ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у с |
| е била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледа |
| то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвеча |
| о па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</ |
| еви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више г |
| ојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљк |
| уд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог |
| а је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На р |
| >Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим |
| у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који вод |
| овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да |
| јвећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор: |
| тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и |
| другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бе |
| бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на |
| озна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити |
| ао громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свес |
| у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учи |
| е домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руков |
| Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље |
| се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ |
| ата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја |
| раву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била кува |
| >Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство н |
| ина умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома воле |
| уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе стр |
| у се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гро |
| а је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} |
| врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Б |
| <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђа |
| ја јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај |
| шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је |
| } Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и гор |
| је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> |
| ашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стој |
| а — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ћ |
| сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И д |
| ad>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече б |
| ут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> < |
| ро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се п |
| <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љ |
| а отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је д |
| жидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред д |
| тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један гла |
| , а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно др |
| ека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и х |
| .“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошк |
| ОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бл |
| е време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико |
| гло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена т |
| орицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколи |
| јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда |
| о запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и не |
| S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам в |
| још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам |
| је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, |
| једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му |
| м га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје |
| седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се |
| сио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца |
| сли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари власт |
| S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, |
| и, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта |
| итао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нем |
| и што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се д |
| ту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га ка |
| </p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упи |
| ти лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена сп |
| рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да с |
| ом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њихов |
| <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћ |
| е.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то |
| и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, по |
| куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.< |
| застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поч |
| чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута прев |
| ли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да |
| наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је прир |
| обе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може би |
| ецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог з |
| властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук |
| ти ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном поб |
| да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере |
| де су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не б |
| ставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" |
| оразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је пита |
| .“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте |
| се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, |
| /p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидар |
| у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате с |
| ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана |
| листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби |
| S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, |
| >„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће |
| p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сара |
| да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде |
| <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, |
| ега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти нај |
| ања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сети |
| двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јо |
| едаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! |
| јде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на |
| замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше. |
| ко је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му м |
| лу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од јед |
| итеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као |
| падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми тв |
| ити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајо |
| <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и в |
| ојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{ |
| г први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добр |
| анка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ко |
| ити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а |
| вде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> |
| ном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, |
| се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по |
| састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, ус |
| танем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробу |
| азила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добр |
| hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом |
| следња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мрг |
| дник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, ко |
| и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је |
| ао змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна |
| али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се... |
| је га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену на |
| ; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ћ |
| ји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" |
| захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић |
| > <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво |
| p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од п |
| стима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде |
| а...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце |
| >„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а д |
| у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S |
| и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Сто |
| >„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, |
| " /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„О |
| p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да |
| адовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је |
| спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног |
| уме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата. |
| е <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и |
| с гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из дет |
| о! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи сто |
| „Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздрав |
| чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ј |
| је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? |
| и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва пром |
| ља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећ |
| дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну |
| „Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је п |
| овлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу з |
| <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоск |
| те вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Х |
| очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га |
| једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео |
| ао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати |
| х овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је з |
| себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „ |
| као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне м |
| имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, |
| дар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тр |
| мка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка |
| укнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забора |
| а за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбурк |
| м.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући |
| си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <di |
| кочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли |
| ен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у з |
| ска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад п |
| це...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је |
| ранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљ |
| ки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се ова |
| ви властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Стара |
| ебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш |
| ао да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини д |
| у собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам |
| сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађај |
| да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре |
| ји од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, |
| чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута |
| рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мо |
| Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз п |
| отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лек |
| и Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би |
| анпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му се |
| дмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљан |
| и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „К |
| о би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бр |
| е — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога |
| о урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече м |
| стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били с |
| не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у |
| као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице |
| ..</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је ве |
| бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није б |
| р, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и |
| рхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бр |
| И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушн |
| зљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, |
| сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, су |
| ао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани с |
| димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац ка |
| оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачк |
| хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> |
| } Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, оч |
| страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак |
| хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} |
| светлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осв |
| је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању |
| а овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе. |
| спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помре |
| суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гле |
| је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а мо |
| „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта |
| .{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
| ј број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више |
| ћам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се стран |
| вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана у |
| и за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачеви |
| Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му |
| још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више |
| Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не па |
| пазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — р |
| рат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као д |
| да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела д |
| а тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="7 |
| еће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео |
| бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, |
| њства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самосталн |
| ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ |
| м лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамен |
| тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био ле |
| ешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже д |
| те, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори стар |
| гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ |
| у.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала |
| ошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! ви |
| колико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај ста |
| >„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше у |
| нат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у |
| а су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им |
| /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као чест |
| рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> < |
| врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зел |
| х у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрез |
| замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — |
| а. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао |
| Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, |
| лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним с |
| је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ћ |
| е уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јау |
| могли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, уз |
| но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за н |
| е веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је по |
| е указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; ј |
| замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> < |
| , па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div |
| стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Сло |
| та је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писн |
| ети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</ |
| попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У |
| лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто |
| је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је |
| му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду |
| а ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се в |
| {S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма |
| <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бра |
| тол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени |
| на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове со |
| е заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где |
| у из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му |
| ди по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане |
| љку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску д |
| за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на др |
| Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражње |
| подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напо |
| је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један |
| ранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више |
| старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповед |
| е болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо повра |
| нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је ро |
| помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и ка |
| а својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се о |
| задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа |
| о, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам б |
| старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена о |
| аза се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколи |
| аху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад |
| кочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад |
| : „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбо |
| је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела све |
| оња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на бан |
| им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на ок |
| ела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S |
| старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу |
| бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у ду |
| Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вад |
| Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам |
| вде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви боле |
| ан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет ко |
| .“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај к |
| ледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док јед |
| n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> |
| ик и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко на |
| сиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и |
| едник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи |
| {S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прс |
| уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" / |
| је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не |
| перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди го |
| уги заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</ |
| ћаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног |
| ица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ад |
| ео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да |
| жише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику к |
| дати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3а |
| га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и |
| чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоњ |
| воју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра цр |
| > <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p |
| ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и |
| анац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остари |
| црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — по |
| ти други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У ос |
| емића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га |
| о.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па |
| ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сур |
| то Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> |
| е величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — |
| и бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са н |
| 162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеуби |
| S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза кој |
| ај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, л |
| о одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три |
| Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последњ |
| још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, |
| итрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виде |
| омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва |
| ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом поглед |
| и води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} |
| <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није т |
| вина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Е |
| че, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, је |
| случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Б |
| се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале |
| ити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране |
| је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична д |
| — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и н |
| тоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а ну |
| розничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да с |
| n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељ |
| варио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Пр |
| да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фење |
| шао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешк |
| .{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је х |
| о још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде у |
| м право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око |
| — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје |
| вагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка |
| , али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чу |
| досно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свешт |
| да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати |
| би, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је |
| овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци м |
| ају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо цели |
| ш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде блед |
| вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" |
| у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душе |
| више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да |
| , премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и вес |
| нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње |
| нићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што и |
| о да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све |
| е је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек ш |
| леју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село |
| ијатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и |
| вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, ша |
| росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму |
| д имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђ |
| између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога ју |
| , који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу |
| руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стој |
| пе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, к |
| а се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не ви |
| chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и |
| /p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се. |
| свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донд |
| собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и док |
| возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} |
| лед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прел |
| о је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прел |
| ад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита |
| а погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим |
| вљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и пр |
| ри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они напа |
| тли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} |
| и и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело |
| у обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже ск |
| ре донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и го |
| после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили |
| лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху си |
| ргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.< |
| м тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бо |
| кну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу б |
| ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а |
| а сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче к |
| грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слобо |
| х 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{ |
| , непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Н |
| акође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама |
| е наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пе |
| дкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари л |
| размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак жив |
| лизина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој |
| опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре |
| доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. |
| г интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу проти |
| а као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно |
| му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору. |
| ...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин |
| за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео добро |
| а око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му с |
| <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се |
| доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише ка |
| апитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одк |
| p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> |
| ецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Ми |
| а, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну |
| да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили |
| о је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је |
| ги говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми |
| сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као |
| рац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? |
| о?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је ст |
| речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли |
| га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља |
| цу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца |
| ран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. |
| је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села |
| ете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> |
| кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бриг |
| чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стој |
| а онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас |
| и.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се |
| <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све |
| непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин |
| па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, |
| начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, |
| старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица |
| и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ни |
| кше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио |
| знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окр |
| лош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје о |
| , брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Н |
| естано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="1 |
| сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> < |
| да више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„И |
| озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас |
| дан дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се |
| е прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{ |
| а у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — |
| тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне с |
| разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p |
| ав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да |
| </p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ |
| смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а! |
| деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — |
| Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко М |
| Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораш |
| пита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од |
| зневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви остан |
| — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “< |
| луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и |
| е поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да |
| .{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино у |
| о да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пре |
| > <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху неп |
| и су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над |
| а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} |
| стано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и |
| ај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, |
| га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ет |
| ромрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тра |
| ећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја |
| ,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се зам |
| о да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 |
| } Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућут |
| ше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду из |
| на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори да |
| дарен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта |
| ар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с |
| скапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укр |
| > <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег вла |
| оћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргић |
| ољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху о |
| чке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} Т |
| нас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на ка |
| <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од се |
| ована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али |
| овољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам б |
| „А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц. |
| — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p> |
| т сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с д |
| еном уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо |
| о умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> < |
| а! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А м |
| е да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта |
| т и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — |
| о ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, с |
| добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лека |
| дар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јован |
| е разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те |
| омаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђах |
| толицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку |
| /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, к |
| S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да |
| срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ |
| умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово |
| све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана. |
| рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је |
| ледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо |
| рим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми дру |
| ам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, осла |
| >„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мр |
| шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му |
| дара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио |
| p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотреб |
| и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у мало |
| цила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгле |
| ело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Ал |
| .“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обал |
| не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чује |
| а се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дун |
| као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођ |
| д и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је |
| о младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше заруди |
| же менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — |
| о погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви д |
| <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; о |
| . — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке по |
| рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на ње |
| е пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му ни |
| ом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са |
| ер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, в |
| p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче |
| и: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ |
| p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувања |
| и.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и п |
| што да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину |
| показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам т |
| /p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће |
| нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p |
| о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између |
| > <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја |
| аја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са сл |
| Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпа |
| младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Ова |
| и да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња |
| не ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чут |
| ом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба |
| на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд |
| е за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рик |
| Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближ |
| слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му |
| стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмеј |
| ље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуд |
| рашан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би |
| исли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а |
| у око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпу |
| рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеј |
| еколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бран |
| а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не |
| д сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и т |
| олико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, п |
| се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче |
| Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког за |
| , док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је |
| востручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, |
| а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и |
| пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевим |
| , који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита |
| бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био пра |
| елим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти с |
| а.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш преко |
| махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста |
| ц дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чита |
| дговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и сил |
| акића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога |
| разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човеч |
| кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-ми |
| ше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух ниј |
| о руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован |
| о странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет син |
| собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи |
| бољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе ко |
| >То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на |
| творише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> < |
| м поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али |
| о да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стева |
| “</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запиња |
| у, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се |
| еб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и |
| p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и с |
| о смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хте |
| свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од |
| ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо |
| еч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је |
| ако си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и исп |
| шли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, |
| ст сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> |
| <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је |
| је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и стра |
| p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим |
| млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми |
| ређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађај |
| н био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим |
| своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{ |
| Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> с |
| ак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бач |
| ада је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша |
| нђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари |
| ота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су најв |
| полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи пог |
| у се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а |
| нпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу к |
| у.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре н |
| је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Б |
| јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На ли |
| ељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али |
| {S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми |
| осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сре |
| . будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно при |
| — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опе |
| ете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио |
| плахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи |
| кочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окре |
| и промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро |
| о крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, о |
| S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи |
| о чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средој |
| ожидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.< |
| цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао |
| , и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газ |
| стос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве |
| и се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сре |
| ла шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар о |
| ..“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десета |
| ..{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомисли |
| е и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом о |
| има поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто в |
| {S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове своји |
| беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над |
| а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у з |
| ој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S |
| младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она |
| } Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још |
| нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства |
| и, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, |
| ш не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замр |
| ње, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац. |
| а, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, к |
| ао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту но |
| се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп пра |
| висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј |
| се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и сед |
| м стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> |
| о село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да ста |
| шке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} |
| лу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изн |
| ио друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га с |
| да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани д |
| е грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се нас |
| може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је дан |
| рњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! |
| усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи |
| сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, зго |
| ва имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друг |
| њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нис |
| ! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја п |
| стани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ |
| или, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцр |
| која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, та |
| била сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд од |
| љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, |
| е како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p |
| о!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њег |
| ју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али н |
| се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан |
| еклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} |
| као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти н |
| узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прог |
| а Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници нап |
| ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„С |
| — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али |
| г Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћ |
| га у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут саста |
| пан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се јед |
| данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ј |
| и о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох! |
| а, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у г |
| ца и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па |
| а.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све |
| коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео |
| Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} |
| , са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто м |
| тиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, |
| и један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић |
| сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задов |
| гово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта |
| да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превук |
| атељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи при |
| " /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са |
| умњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса о |
| азним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му |
| >„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како |
| ма, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуч |
| му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било |
| е пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, не |
| елио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он б |
| дкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад кра |
| пео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ј |
| } После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се рас |
| чи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па |
| уше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђач |
| није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је стар |
| ехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог |
| — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био |
| четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости |
| се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> < |
| се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</ |
| рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао |
| уше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају ча |
| а тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше. |
| лену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален ча |
| нило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ниш |
| !{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговор |
| твени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан прест |
| ку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није |
| е корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред д |
| свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједа |
| се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ с |
| .{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из |
| е хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачк |
| ага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који вод |
| нели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} |
| но лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко |
| еби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нест |
| живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи п |
| селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није з |
| де до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као |
| орите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео с |
| ујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треб |
| т.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и с |
| о удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилос |
| по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, |
| оде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао |
| кама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледн |
| као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била |
| кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћ |
| кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела пр |
| .</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се |
| но читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и |
| и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од |
| жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену |
| тија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немира |
| ећ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао леп |
| у, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора |
| ују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави. |
| ко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидин |
| то попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у |
| <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убав |
| е по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају к |
| ко њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице |
| а пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако ж |
| равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишп |
| водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим ко |
| а, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> |
| е било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме до |
| грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у груд |
| а а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S |
| да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојник |
| е.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ов |
| обу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирта |
| смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама |
| већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкоди |
| д куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор д |
| заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> |
| оноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки п |
| и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и ос |
| оћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све |
| ћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео |
| м — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан |
| се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина |
| о нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" |
| еварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишље |
| еста стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде н |
| ветлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта с |
| 5" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бр |
| „И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ј |
| за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нек |
| ствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам |
| ва опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрал |
| тио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не |
| се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спаса |
| ву над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а б |
| им оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао гд |
| рима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити н |
| ремена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаће |
| ца она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто |
| ја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала пла |
| онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, |
| мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи те |
| ихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“ |
| па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад п |
| ије, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно двора |
| оје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе прек |
| плаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и но |
| е 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледа |
| пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан |
| ога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зраци |
| ринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, |
| амо једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре |
| исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| бледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао б |
| г — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је |
| онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли |
| ац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали |
| а својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кец |
| бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: |
| рану и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, сил |
| та опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и |
| ругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> < |
| е му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се |
| а тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле |
| тужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту н |
| нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страш |
| гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо с |
| ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и |
| но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допуст |
| Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — н |
| ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале |
| Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је... |
| — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То |
| рац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш мир |
| и му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само рад |
| бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита А |
| pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због деб |
| опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошиц |
| је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му |
| година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрл |
| акићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао в |
| /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђ |
| си од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Од |
| се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Јед |
| е прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га једи |
| ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стоја |
| d>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера. |
| војку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на зама |
| S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разб |
| и Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао сво |
| иједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако |
| грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише |
| {S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредн |
| p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — |
| госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хи |
| о у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у неб |
| гом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње кр |
| крет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну |
| замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку |
| одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</ |
| ести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко о |
| што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одст |
| рсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи |
| "SRP18942_C1"> <pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу |
| чевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве |
| аврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми |
| и гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају за |
| ровидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} |
| уми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај |
| > <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљ |
| .</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни м |
| А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај по |
| није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да |
| а драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим пог |
| ам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђи |
| уцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</ |
| е беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и п |
| хотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p |
| пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро |
| аше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се р |
| сећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол |
| "> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио |
| и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и |
| а да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио са |
| арац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц |
| је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и |
| ош га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мис |
| и и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да ис |
| ле неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марк |
| ела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранк |
| жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> |
| кога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и и |
| убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басам |
| несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} Н |
| чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лиц |
| х у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на стра |
| /p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се |
| </p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли |
| деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Ра |
| ости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се |
| ија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати стран |
| <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, |
| е, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад |
| да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега провед |
| ead>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом |
| у, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храс |
| у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам н |
| дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке т |
| екој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и |
| је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри д |
| пеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час |
| ако је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, |
| важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали |
| шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слу |
| Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дал |
| родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари власте |
| анствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p> |
| илог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама |
| дра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним |
| тели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени за |
| свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе |
| ло је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак борав |
| ти, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан |
| погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се |
| <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочит |
| заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задив |
| је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Нај |
| је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њего |
| ој грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ниш |
| али друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико |
| и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би мога |
| час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња пи |
| > <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — |
| само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребле |
| се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чи |
| к осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом ок |
| ече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — к |
| знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} |
| оруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамо |
| ио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога |
| т, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској кр |
| pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на о |
| и кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не з |
| учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Ф |
| {S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко |
| адићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — З |
| има и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брб |
| и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све п |
| у чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим он |
| прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био д |
| е све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза ј |
| а је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао |
| p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — пр |
| својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <p |
| твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} |
| је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре ис |
| викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени с |
| о и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остан |
| бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачи |
| их пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпу |
| јем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ уб |
| неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече |
| нога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну об |
| руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, |
| а се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не прим |
| о од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на н |
| старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда б |
| о се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зор |
| брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке ни |
| алодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! ви |
| обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је |
| гледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан уз |
| , јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, к |
| о, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавос |
| гом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху |
| чарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад пес |
| е се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.< |
| их обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} И |
| речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му |
| оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се |
| то јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше п |
| p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим пр |
| воре и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну ста |
| на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше М |
| ечи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одг |
| мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зо |
| а је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хт |
| вог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда |
| > <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, се |
| {S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био |
| Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“.. |
| пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздр |
| се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мисл |
| е подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала дв |
| /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си |
| Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, п |
| илостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb |
| о у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка |
| ољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А |
| крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хте |
| а и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се |
| окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срц |
| ња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући |
| ико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазид |
| т је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак ник |
| p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n |
| одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је зап |
| ; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, |
| благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се |
| алим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до |
| чи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас к |
| , не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он м |
| е лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја |
| г је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га уд |
| капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на веч |
| Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он ј |
| Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p |
| подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте с |
| Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини |
| Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — пр |
| оказа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Боси |
| им се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим |
| се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а он |
| тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда |
| у шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али |
| Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао. |
| топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати п |
| тојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним брег |
| ...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба |
| евиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си ура |
| ув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо |
| ечи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешт |
| Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме |
| ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја |
| једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао |
| лњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба |
| а не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно |
| сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд заб |
| : „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> |
| ргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> |
| тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>В |
| дост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но бр |
| вац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом глед |
| доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније |
| Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, |
| МОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упу |
| вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се |
| свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крс |
| деш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да т |
| S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледат |
| е грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче |
| у га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у с |
| м старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао пре |
| ad> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са изл |
| метио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту |
| еданпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна мо |
| тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква ц |
| ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми р |
| сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле но |
| ора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није ни |
| на два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем |
| ак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш |
| чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола но |
| усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „ |
| у је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд с |
| нко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прогово |
| машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Ст |
| ваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у р |
| г Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брз |
| да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода |
| сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица п |
| ан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не |
| ледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему |
| мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој |
| ити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они. |
| е лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему |
| одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се пром |
| есела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисањ |
| што рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да |
| > <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овог |
| аци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледа |
| уд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако буд |
| што старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од пр |
| слио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Ост |
| нише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га |
| <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са |
| тадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропи |
| беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав ра |
| ше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког |
| т корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за |
| — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њих |
| убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести |
| онио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! |
| барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо |
| ао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они хр |
| ло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> |
| ји је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми |
| је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гл |
| ца му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено олово |
| ћ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старо |
| } Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, |
| а убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је кип |
| Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — за |
| уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина |
| мо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаш |
| но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохвати |
| Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тре |
| је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој |
| да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља |
| , али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири. |
| је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... ник |
| њи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — |
| ам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним |
| твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ив |
| /p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> |
| икога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвор |
| прави.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ |
| не, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грб |
| врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у с |
| е и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога ст |
| и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко |
| село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао |
| „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао |
| нице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне |
| ићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. |
| повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио с |
| ... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог |
| е долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> |
| ичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак |
| да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урад |
| ли га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео ј |
| личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли јо |
| еди на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам |
| Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност |
| ите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо друго |
| ти..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Гово |
| ше опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — од |
| н, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, ка |
| буна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издад |
| ка.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одв |
| рсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало прод |
| ече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нов |
| а смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што |
| .“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.< |
| ј и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као |
| зио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитр |
| оворио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — |
| ! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„ |
| шку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао |
| лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио. |
| као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одби |
| кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црн |
| последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово: |
| осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — |
| разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Ка |
| ли, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете |
| ства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш |
| Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох |
| ребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се |
| полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. |
| а онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца |
| , дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибер |
| бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па ка |
| ам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић |
| имао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Уза |
| бразине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге |
| ди го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у л |
| јем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старц |
| то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и |
| доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> |
| а да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети |
| је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесве |
| шко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бо |
| несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бран |
| лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња м |
| крете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај за |
| е мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пре |
| о нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта |
| ротепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једв |
| анствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори |
| .</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо |
| и будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S |
| ратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке. |
| а форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет |
| „Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка |
| миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дод |
| себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је гр |
| викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та сл |
| и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„П |
| рбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} О |
| ти и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече |
| пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> |
| у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да |
| њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ћ |
| весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече |
| трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, |
| <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај |
| сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, обра |
| но га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде |
| и старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг |
| <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам |
| насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те м |
| руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мач |
| , ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Млад |
| ...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд |
| као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на сво |
| је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p |
| , па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре |
| ла.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира. |
| днога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад |
| чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и кл |
| ао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ ал |
| тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И з |
| па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако |
| да, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћућ |
| ца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео |
| дар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш госпо |
| елкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чу |
| жан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а |
| ше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но |
| о и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха |
| о у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — |
| рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није |
| едног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да с |
| ...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужив |
| ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво С |
| <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обичн |
| то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прик |
| ност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор |
| се хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек д |
| p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево |
| , а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачу |
| е окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам мога |
| врши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у ст |
| о руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са м |
| час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, |
| да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црн |
| ло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обо |
| кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука ш |
| чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: |
| еретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разго |
| атак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наје |
| ора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шу |
| нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта |
| мејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, кој |
| ин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бри |
| ад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се |
| софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стоја |
| и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и по |
| аше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је оп |
| љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прили |
| После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се ј |
| осле неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао позн |
| је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, н |
| аху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — прого |
| зговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} |
| кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прођ |
| двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре |
| њу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је |
| жљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушил |
| се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако п |
| S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва |
| ше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И са |
| чце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и гор |
| ом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, |
| авезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, |
| во викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оц |
| ао гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, |
| ако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи о |
| на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p |
| не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче |
| аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао д |
| оке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече по |
| за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла. |
| да је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" / |
| ост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинс |
| ј-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као |
| на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам ст |
| и праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{ |
| и бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S |
| рила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним бра |
| трица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухва |
| га оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> |
| ; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притво |
| окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђ |
| о, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, |
| о, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да |
| во двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и поп |
| није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре |
| ио...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, д |
| једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми зва |
| е упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“< |
| ..{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочи |
| тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ с |
| кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био. |
| > <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао с |
| под прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и |
| алашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви |
| и купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, о |
| У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи брков |
| “</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше |
| о површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци си |
| ро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до сам |
| етове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чуј |
| унце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака уму |
| гу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цврк |
| ије хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала |
| квом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгле |
| све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78 |
| ним решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе |
| што рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Св |
| , али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да до |
| љиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кне |
| поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти |
| зо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло |
| о и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, по |
| е могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је |
| одару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојаза |
| каже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старц |
| емљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дат |
| ина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, от |
| мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз |
| .</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у че |
| } Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се |
| >„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођ |
| , на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник о |
| стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај |
| евић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властели |
| н из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој на |
| ра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво |
| али га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити о |
| овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но |
| не, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен |
| јекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање |
| ом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне со |
| светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што п |
| и ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и |
| кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим р |
| дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара |
| ин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на п |
| вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се ј |
| о 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућ |
| убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега |
| су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једно |
| > <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазва |
| сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њег |
| ицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p |
| з питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин у |
| триц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бр |
| село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мрг |
| своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире. |
| м му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догоди |
| и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми |
| .{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих иск |
| но гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" |
| ић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби |
| ао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро дец |
| е било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; |
| ронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво |
| чним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакш |
| од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онд |
| оде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати |
| које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и |
| ти девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио |
| доноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога б |
| човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> < |
| Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да |
| и великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилик |
| м од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним ке |
| осиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати |
| а ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу ви |
| едала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани |
| јутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом |
| буђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од |
| да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Бос |
| ђимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далек |
| естало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на ње |
| дан чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и |
| д јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n= |
| околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима |
| ...“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили |
| адовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} |
| ут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је |
| чило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан |
| пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле прико |
| т и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамц |
| истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби ста |
| ваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само |
| > <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже |
| еше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив |
| била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер каж |
| о о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко њ |
| свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је бил |
| } На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигн |
| погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и |
| опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога |
| ји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прв |
| из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после некол |
| аман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан п |
| ж, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо |
| еколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p |
| уђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за кој |
| умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наобл |
| рободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоде |
| н ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не зн |
| разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним св |
| реће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ мн |
| Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш са |
| исам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, та |
| дар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући |
| ле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, |
| .{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свет |
| је зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{ |
| мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послу |
| n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплемен |
| али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у |
| је даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чи |
| ер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића |
| и се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао са |
| киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које ка |
| етио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То бе |
| и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи и |
| рати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p> |
| а дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> |
| љубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад ј |
| <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан изл |
| ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.< |
| ужи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Ве |
| неше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба но |
| ...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли м |
| Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене вод |
| само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих ре |
| и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништ |
| же — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се |
| нао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта |
| тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> |
| Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим |
| {S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром |
| „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу нег |
| пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту |
| спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена |
| е неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, |
| малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба |
| предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргу |
| е се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Ка |
| крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чуднова |
| е доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним |
| кин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Боси |
| е, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак гла |
| Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених п |
| поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p |
| ст и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Цркв |
| т и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у |
| ико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пр |
| га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, кој |
| ош једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се м |
| одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одев |
| дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и |
| свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страхо |
| сти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! др |
| ст и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед |
| у песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака лет |
| последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим |
| повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним ст |
| врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S |
| та врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у |
| бици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стри |
| теде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</ |
| из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отш |
| адити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у се |
| Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им |
| авуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила све |
| о и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — |
| а, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те ж |
| ваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нис |
| му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се |
| осподар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — ви |
| си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута н |
| стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих |
| .{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри сту |
| су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жа |
| у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући к |
| з коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помак |
| први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} |
| е дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару виде |
| ану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унут |
| ар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дош |
| га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и си |
| ој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра нос |
| у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десн |
| е се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на |
| Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху |
| Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше |
| Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и у |
| ешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> < |
| неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назов |
| чуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се гла |
| ла хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође |
| </p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе. |
| 3" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изју |
| да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} |
| а себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је М |
| аљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших ри |
| је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне ф |
| о у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћ |
| .{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у гр |
| па девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети та |
| је..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало |
| S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па он |
| другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено |
| а, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} У |
| чи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за ост |
| о соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком |
| о што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у сво |
| жати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам м |
| рхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух |
| епукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</ |
| са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не |
| авом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отвориш |
| кне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му |
| RP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо |
| палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут |
| е и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео јо |
| властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљани |
| Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка с |
| сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није |
| ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам ј |
| у на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим |
| ретвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} П |
| итро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се из |
| Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растер |
| свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| то је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом |
| Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези |
| ан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред |
| меја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учини |
| а владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде |
| лављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, |
| била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер са |
| ти да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним з |
| .“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти |
| ш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине |
| ту, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се пр |
| ен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притиск |
| казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехот |
| /p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште г |
| ше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што м |
| p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна ол |
| оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — |
| p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о ко |
| а имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће п |
| свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а |
| ов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, |
| ути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да |
| се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то |
| из црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да |
| је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у ш |
| ла и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и |
| че: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрада |
| ао да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори о |
| .“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га |
| ранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверење |
| .</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је |
| у стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо пото |
| после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до в |
| дио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало п |
| још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у ре |
| {S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, |
| рхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да |
| агледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана |
| а очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и |
| ј чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се |
| полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако |
| м и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам прину |
| ите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не в |
| рије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} |
| лио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј је |
| спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тра |
| кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале |
| случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на |
| њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем |
| ка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако |
| <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, ма |
| сти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог |
| чајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит |
| ком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она ба |
| аједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и |
| ујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо она |
| напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесве |
| лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као |
| а познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му |
| Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде гос |
| изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад |
| г.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци |
| за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди св |
| и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра м |
| дитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на сво |
| озничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S |
| е добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бр |
| ака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти |
| .."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али |
| одник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? за |
| ж’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шум |
| е свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио |
| пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад |
| свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас д |
| вати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су ча |
| ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је |
| е странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на је |
| та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови п |
| подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу чове |
| дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до |
| потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који |
| корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као о |
| неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде |
| и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — нас |
| са, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брз |
| едним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци погле |
| другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је |
| ш неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њим |
| д се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотри |
| распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела пес |
| е и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гроб |
| ла песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива своји |
| ао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су в |
| отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, |
| и, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав |
| ли да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изреза |
| АДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. |
| је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права |
| праву над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад б |
| опрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </di |
| ога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови |
| тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна р |
| и све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одуп |
| по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па |
| и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухвати |
| онутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто |
| ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дод |
| и хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али |
| стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна |
| две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут |
| ли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — |
| икнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је |
| ровести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра види |
| раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га ј |
| .{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} С |
| љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?.. |
| испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и руј |
| з зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми |
| му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! |
| ем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{ |
| p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p> |
| да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што |
| имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица п |
| апије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме заш |
| говори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прих |
| да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се |
| ара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити. |
| 1" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком с |
| ..?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног |
| окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју с |
| повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и реч |
| м Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он з |
| р је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на |
| ледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</ |
| Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто глед |
| га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја |
| читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, |
| е као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено |
| ам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио ст |
| .</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му ке |
| у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не до |
| дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер |
| искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло ус |
| доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити |
| едан поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весе |
| а, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса |
| је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{ |
| И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> < |
| зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у |
| ојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је |
| е главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа |
| а се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја г |
| је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са |
| љ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина б |
| кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по |
| овори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се |
| вога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p |
| на венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог |
| ио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје с |
| она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спас |
| и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа |
| о привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одго |
| х речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом п |
| м ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ н |
| <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун п |
| оказа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отвори |
| во га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куд |
| е да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} |
| ме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло б |
| ад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у |
| гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговор |
| требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Стар |
| дмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам ум |
| за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито |
| имаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваш |
| се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јова |
| је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га |
| од нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и |
| нко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим глас |
| опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и |
| поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда |
| е, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Т |
| није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, к |
| јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <p |
| ранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола. |
| а својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није з |
| о рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си... |
| <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, е |
| — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> < |
| ш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојан |
| едаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — |
| </p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори С |
| .“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је по |
| <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити |
| <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем. |
| арац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нек |
| ао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, |
| дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига ш |
| шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, |
| вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргу |
| прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхћ |
| </p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зли |
| ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не |
| лиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, |
| >„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јед |
| p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде |
| ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам с |
| “</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио м |
| м руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајист |
| Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Све |
| е.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћ |
| оро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам с |
| у читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још |
| </p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам ник |
| а недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и |
| лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио |
| уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Зво |
| једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</ |
| онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу мес |
| авесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} |
| гуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да ј |
| ос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викн |
| је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности р |
| Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је нема |
| тојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту |
| суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети |
| Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „ |
| >Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу С |
| и онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну |
| себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устад |
| е речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако н |
| ао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па |
| шан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на с |
| — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, о |
| наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз з |
| ање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није |
| ли он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Мла |
| се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску б |
| а се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Г |
| “</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га |
| /p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцни |
| > <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, ина |
| у....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му т |
| двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? за |
| није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код о |
| риви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам с |
| Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запитки |
| /p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепот |
| pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.< |
| псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве њего |
| ва друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шали |
| во јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бач |
| ста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p |
| ти, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у ко |
| Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да с |
| мести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчев |
| ажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у |
| сок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче |
| ек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо |
| и се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и |
| ац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у |
| во извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но д |
| а!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опре |
| чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: |
| ма угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у послед |
| који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чује |
| </p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> |
| А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава д |
| х мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме |
| у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетиш |
| еди унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — |
| а га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме |
| о и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче ова |
| 4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад |
| ео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног ср |
| е на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од гл |
| .{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у |
| црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, |
| есетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај |
| ико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је |
| ћев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде |
| јући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, н |
| ...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем |
| у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би в |
| приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори стра |
| м рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и б |
| мак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенц |
| да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разгово |
| чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полу |
| Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја н |
| да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, |
| и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам ка |
| ва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад зн |
| па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш с |
| а, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је |
| , коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослоб |
| оје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочија |
| узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутр |
| и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју зару |
| вету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко ј |
| амац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је |
| муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машу |
| примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити |
| е у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p> |
| , то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа. |
| кне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није |
| е већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао |
| ло у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али |
| S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед |
| променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предав |
| ђо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ћ |
| зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај п |
| кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао с |
| да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</ |
| се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар |
| ен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га т |
| агло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p> |
| невењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C19 |
| коло, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном пр |
| рстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гле |
| рај „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхт |
| ти..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор. |
| у твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па к |
| тојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави ра |
| > <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба с |
| ахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чиј |
| пут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба |
| неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окур |
| и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Пе |
| се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је |
| рцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од уз |
| ио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је п |
| голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је о |
| ливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му ј |
| о са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда б |
| вно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима |
| а пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — зав |
| — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица |
| ана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разгов |
| ј око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој д |
| онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар памет |
| исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је по |
| једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у пот |
| на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уз |
| у помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не сврш |
| ара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао |
| милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запит |
| и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе |
| Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стоја |
| о на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити б |
| Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим г |
| b n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурб |
| о да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше |
| о лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из по |
| нко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком |
| ство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче |
| ам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али |
| уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у |
| иноћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио |
| унару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта. |
| Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једн |
| на умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је мора |
| ..</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе |
| отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је |
| ца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је с |
| ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и с |
| га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разглед |
| што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су |
| је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.< |
| </p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} |
| чепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац |
| "87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора поб |
| која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гој |
| је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао |
| и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је каза |
| ило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му |
| итиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат |
| рту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође |
| викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што |
| а је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо |
| кивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже |
| етан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ |
| бале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Те |
| нели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после |
| ворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао |
| евет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву ру |
| ељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Нек |
| о и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, |
| онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо ст |
| лави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — прого |
| се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједин |
| и па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да с |
| “</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи |
| ије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто м |
| <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица |
| тави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још нек |
| гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га ку |
| у хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишућ |
| тојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отвор |
| мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричеви |
| јазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да |
| ојим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се |
| Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојн |
| како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и з |
| и тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искре |
| p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, |
| е од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Ста |
| амије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али |
| ина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни |
| ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Ч |
| видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш |
| ји је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве кроч |
| она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена ле |
| ? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она сво |
| грешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом ку |
| је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Бос |
| ева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је о |
| преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епроми |
| он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљев |
| онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће |
| ко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашал |
| кса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брз |
| и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено уб |
| а звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да |
| , па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац |
| .</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд |
| ли да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена ку |
| и разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их |
| су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била |
| леда, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста он |
| гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена о |
| једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим |
| као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он! |
| е отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од какви |
| ж, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себ |
| ’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна |
| ије био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био |
| дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам ж |
| .{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста |
| потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плак |
| нем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад м |
| ујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане |
| <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прог |
| другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће |
| .“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што |
| .{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред |
| од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћ |
| громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек с |
| као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се по |
| њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чуве |
| ите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ће |
| изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно и |
| и и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану с |
| ежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и пос |
| ветлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто нали |
| ле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божи |
| а божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је гов |
| х у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај м |
| Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је |
| што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се иск |
| здана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворск |
| преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је с |
| половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у |
| ар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи |
| суо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим г |
| ати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташ |
| рошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се |
| е дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном з |
| свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним г |
| а превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет |
| ко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља |
| инио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састав |
| овори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удво |
| ељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих |
| естано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало |
| а онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахн |
| ладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и од |
| Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Ба |
| и шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у |
| но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема веч |
| нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили т |
| би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Заб |
| прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем |
| баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине к |
| на последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне руко |
| му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, |
| лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој не |
| пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p |
| /p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у р |
| дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То |
| ње.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} |
| крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образ |
| У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, ал |
| ори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, |
| атраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара |
| ече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плач |
| , отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука д |
| и мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам |
| и разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајте |
| а, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако |
| више кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у б |
| ити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљ |
| нове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа |
| дом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„К |
| да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грб |
| n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах бу |
| коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Л |
| ш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подл |
| њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком |
| ута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаро |
| паним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође |
| аљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, |
| бито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинс |
| у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах п |
| ац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> |
| уда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S |
| и стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — п |
| е га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака. |
| гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где |
| еиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изост |
| јанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не |
| </p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати |
| остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са |
| аво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га ста |
| охватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна з |
| кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак с |
| дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну |
| Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао из |
| тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је |
| у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се ск |
| ли га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини |
| њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, |
| је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јов |
| и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сиром |
| више на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата |
| а басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звер |
| ко пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз |
| етром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно ко |
| ца.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом |
| е тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кн |
| смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Ко |
| а!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван с |
| ти Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} |
| н, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана о |
| шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одгов |
| јединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и че |
| приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола |
| познаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> < |
| Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуг |
| аке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене ос |
| дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани |
| </p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властели |
| дан стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га цр |
| > <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да м |
| г брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по |
| господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је |
| ате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско |
| ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, п |
| ад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отић |
| војим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од к |
| резати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га пре |
| у се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали |
| водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучил |
| а обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на |
| о јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај п |
| уром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.< |
| аних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и |
| тачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала з |
| } Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћ |
| спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку |
| у је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После то |
| е, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти |
| бускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је так |
| дару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, |
| арога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра т |
| рац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се |
| посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи |
| >„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега |
| е.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да док |
| а господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све и |
| ећ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним |
| амно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добр |
| ном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој |
| а на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут М |
| да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која |
| нчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" |
| и.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} |
| леда.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> ј |
| њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.< |
| </p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро она |
| мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укоч |
| еш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију с |
| као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p> |
| доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капе |
| сти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S |
| у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стоја |
| pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати |
| ете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг пре |
| /p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, |
| аједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао млади |
| ао у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље с |
| тарац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло с |
| евитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Бо |
| широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 |
| рата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забр |
| После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трз |
| па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почећ |
| теван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и |
| поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и |
| акшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно |
| поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто г |
| говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му |
| .{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико |
| разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба |
| урно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два к |
| <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади је |
| ишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и |
| одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељ |
| /p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} |
| 123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако |
| ма помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, |
| једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче зат |
| мена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са |
| вао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Ст |
| сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекив |
| ирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно с |
| е Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно ка |
| зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p> |
| p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти |
| о Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</ |
| з.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја |
| , мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Вре |
| ико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сп |
| осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда |
| пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свир |
| олазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <p |
| лека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира кој |
| p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Л |
| лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра... |
| се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је |
| и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочиш |
| ледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овам |
| ом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — о |
| рене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш је |
| абрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тиш |
| Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну п |
| } И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеш |
| Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S |
| /p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке |
| и пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново |
| >Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, сч |
| венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и |
| воно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма ма |
| близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити ко |
| Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу.. |
| етрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце |
| p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је |
| /p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном |
| <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — |
| он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која ј |
| е! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, |
| е господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо |
| , сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>С |
| <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница пр |
| </p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Дан |
| </p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Зве |
| /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше |
| p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли |
| , скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као |
| рне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта |
| тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| ло се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишп |
| јим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Дани |
| чне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан |
| иметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" |
| да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, пр |
| вчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збо |
| </p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и сед |
| обро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као гр |
| елу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> < |
| благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну пес |
| кше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на |
| хне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“< |
| тра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„ |
| Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог |
| „Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати н |
| е оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу бе |
| ле опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збого |
| S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено |
| вако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерко |
| “</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко |
| т ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчин |
| ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека од |
| „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га н |
| т да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изу |
| оле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описат |
| блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шт |
| леда у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} |
| ерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим так |
| примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговор |
| ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врл |
| птао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме |
| ти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> < |
| је могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмеш |
| есело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонул |
| гао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је та |
| в, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отв |
| ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан |
| и.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по |
| асљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње про |
| ш писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети |
| Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, п |
| ме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрач |
| аник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обој |
| еодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} Н |
| и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио |
| ењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на к |
| p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће |
| ио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка |
| у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.< |
| ја није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво н |
| после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стоја |
| друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје у |
| оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чу |
| овори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек ш |
| удновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их с |
| ачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, |
| рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац |
| енице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза |
| емо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У оста |
| јте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прст |
| младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, |
| Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осе |
| алик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у ње |
| ! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, п |
| васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша пр |
| нила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би |
| /p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати |
| нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће |
| о гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, |
| и очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да |
| је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој |
| уром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: |
| тарчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те мол |
| овила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука См |
| , стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се |
| и хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, з |
| ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са ти |
| , и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би |
| земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је св |
| p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о њего |
| се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> |
| ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој |
| устити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type=" |
| ма је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео ми |
| крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса. |
| изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише |
| ледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — прог |
| сао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p |
| p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо о |
| посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и к |
| ећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам |
| p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој |
| ојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао к |
| хати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра млади |
| ица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са |
| а.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:< |
| пред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и |
| ве јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гл |
| убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — |
| акав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је о |
| лостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати |
| Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му |
| а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи из |
| смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А |
| <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече мл |
| , који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка |
| ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викн |
| оне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n=" |
| тојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као с |
| зор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су ле |
| боња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се |
| апеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи |
| па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.< |
| се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам прет |
| воје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе |
| ребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамени |
| ата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Д |
| ове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> |
| рила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од |
| же главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запит |
| прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори |
| бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добр |
| поведи лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ниш |
| ек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени |
| вира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбо |
| /p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац |
| ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом с |
| а румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.< |
| ромови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, п |
| м се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе |
| тиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и |
| дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као |
| ри ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о |
| p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутах |
| ио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к |
| и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да м |
| им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад |
| ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себ |
| овачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p> |
| адокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је |
| ануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се |
| је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора |
| анко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата |
| — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу |
| ше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од с |
| му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао |
| ов и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и |
| ве оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења |
| S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покри |
| иран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чис |
| да тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</ |
| упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — С |
| м, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену о |
| пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да |
| од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламти |
| који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш коли |
| сиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао до |
| нства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала ве |
| лушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! к |
| чи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до сто |
| зати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је |
| ог туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој |
| рвим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо ш |
| јурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и по |
| а да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од |
| у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и |
| ола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их |
| рините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, |
| и да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу мо |
| губљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где |
| као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чама |
| неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио |
| а се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, |
| ћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама р |
| знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> |
| ц и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади |
| морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа |
| тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме |
| о две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зов |
| н... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци |
| ранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазит |
| екса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те ј |
| шта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању но |
| еданпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје рас |
| ите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш ст |
| е Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори заш |
| и!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После |
| а кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у гр |
| и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоко |
| ишта — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашег |
| учио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене |
| ено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, |
| Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од |
| а те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — х |
| јна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} |
| агда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не мог |
| викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја мор |
| рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, |
| >„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако до |
| о осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p> |
| али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре |
| г догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се с |
| у ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи власт |
| а воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, види |
| дини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми |
| ра да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезе |
| могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! та |
| ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси |
| се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац з |
| новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери |
| столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај |
| азвија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати м |
| ута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S |
| да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и |
| ашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се вара |
| а.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза |
| ило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је с |
| ли.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле |
| вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спу |
| рашна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} |
| <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито |
| ком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја г |
| ја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Мој |
| ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав |
| се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше |
| .{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко пат |
| а једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло |
| " /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> < |
| агодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заис |
| а и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је паме |
| д старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло до |
| „Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као з |
| живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти сл |
| им!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре г |
| у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено г |
| мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој |
| p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од |
| азим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем ру |
| ...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове |
| ртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе |
| вори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад |
| че Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>Посл |
| ехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је с |
| е ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева. |
| није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођо |
| у борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спус |
| о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промен |
| новац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у жи |
| ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво |
| поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му д |
| носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови |
| Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег нева |
| жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Ба |
| н им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој |
| канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави стара |
| ој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се ни |
| е сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на |
| ју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Ж |
| а и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Јед |
| у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и |
| дан нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак |
| ирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Им |
| а сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као |
| да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не |
| вори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p> |
| ва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са к |
| , а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — |
| убише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„ |
| олазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први ме |
| 9" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше |
| стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца |
| „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се |
| ац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан |
| ранац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћу |
| о добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега |
| тне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бра |
| p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз |
| одина дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног ни |
| се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> |
| дицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац ј |
| о је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају своје |
| а слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да |
| двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њи |
| рата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако д |
| ата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, |
| ам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> |
| ш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, п |
| ере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бл |
| <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па |
| Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрв |
| могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго од |
| и Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“ |
| /p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у |
| се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто |
| , али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом |
| средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село с |
| е чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но |
| ареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом у |
| 00 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу |
| идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — |
| а! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се |
| и склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животи |
| довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пром |
| дио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је |
| ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“< |
| ирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Е |
| ити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњ |
| ћи, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, |
| лиже дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоњ |
| н део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало |
| p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око бо |
| е душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика кра |
| ан срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дох |
| еке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је м |
| иљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, ни |
| зеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху |
| да био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и с |
| >Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори |
| руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита неш |
| г је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами чов |
| заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“ |
| ј се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n |
| се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псо |
| па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је |
| ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, |
| сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на |
| а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто |
| тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из |
| елети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и |
| орацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задово |
| рчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављ |
| ојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми |
| би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врат |
| н прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав се |
| брави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба с |
| ија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио |
| је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На |
| прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога с |
| ребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нов |
| е пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S |
| страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, |
| је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том |
| ти овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се п |
| </p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко |
| , ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој пад |
| лечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други све |
| као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови |
| ви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну н |
| и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање |
| ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отвор |
| рташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу о |
| п и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван д |
| негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„З |
| му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива сте |
| о укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио нов |
| о извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео |
| ча држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p> |
| ом гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се |
| а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише |
| којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма з |
| леда, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, д |
| вост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше св |
| венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двор |
| и живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и |
| разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, |
| } Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да ви |
| луге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко |
| ега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у |
| > <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе. |
| ни, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, к |
| ло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; |
| гуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пр |
| лина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" / |
| куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо о |
| а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком. |
| им осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли |
| е, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ |
| мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старо |
| м свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу |
| обијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе за |
| своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин С |
| ине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеж |
| чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти до |
| ни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати |
| са, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја не |
| е, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, |
| а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаме |
| {S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пр |
| > <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</ |
| овест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и са |
| И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја |
| пењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједа |
| Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повик |
| е у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила |
| аш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изг |
| о од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да |
| и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио л |
| >„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам |
| вога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај у |
| идети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p |
| ну и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој |
| ита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стар |
| н.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима б |
| во шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до л |
| се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна |
| <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер |
| но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је мет |
| дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, |
| шите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том |
| са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жи |
| ter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код с |
| ? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лу |
| ио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета |
| е хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти |
| са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p |
| млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“< |
| онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више |
| о свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са соб |
| ва, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</ |
| У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши |
| ући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S |
| домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> |
| јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачеви |
| наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здр |
| абавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то |
| аза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде! |
| ну, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само ш |
| ао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n= |
| ору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде |
| у и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као |
| тојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ б |
| да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> |
| и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му |
| сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за |
| воје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„М |
| све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика вра |
| ку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кау |
| <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, пробод |
| пази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огрт |
| ђе до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби с |
| На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сен |
| то до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и |
| е од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад |
| поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирно |
| бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар |
| адовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав вр |
| а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</ |
| д му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то кр |
| p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати |
| д.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја |
| и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако п |
| уда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту д |
| чи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише |
| ек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га р |
| <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ве |
| озор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.< |
| мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не мо |
| p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом |
| ни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткиват |
| Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписа |
| одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и зав |
| еше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из |
| м, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то |
| е спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| шао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он ј |
| јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче |
| аница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лев |
| али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио ј |
| руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељи |
| <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаш |
| </p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Н |
| /p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе |
| > <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те |
| ици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је нов |
| исто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би в |
| тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а |
| есте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напољ |
| оје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и н |
| твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто |
| евин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећ |
| ебало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему |
| а Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико мениц |
| ека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за м |
| тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опи |
| кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио |
| 0.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p> |
| Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода |
| а паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су |
| ком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше и |
| онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! прог |
| н како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп на |
| n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже о |
| пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се р |
| , Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђу |
| на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, |
| ајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спаз |
| >Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао |
| ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Ј |
| <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да криј |
| а већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — |
| рено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> < |
| гом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клев |
| дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто ј |
| Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај пр |
| разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у уб |
| па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S |
| жег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по |
| потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога м |
| је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унут |
| а оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас |
| г — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић досели |
| наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — |
| е Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати |
| ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатл |
| родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића са |
| оња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мрг |
| ? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали дру |
| ха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се |
| аглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво д |
| нуо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та о |
| да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испр |
| дне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему ре |
| грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вес |
| даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћу |
| опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> |
| костреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао |
| разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се н |
| оје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав з |
| ан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које мо |
| тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоњ |
| из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а |
| абрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Ка |
| којни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{ |
| Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном ку |
| су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала |
| човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — ре |
| изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједа |
| едно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу ј |
| пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је крив |
| у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрча |
| шио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава ком |
| Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</ |
| рвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојни |
| и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао |
| вутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А |
| љка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга пони |
| — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, изв |
| ин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> < |
| е о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби г |
| о <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Б |
| з заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{ |
| амештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика ко |
| ика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То |
| /p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна р |
| .</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде п |
| <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место |
| о тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом уд |
| а их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је уде |
| <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као |
| лачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија |
| врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз |
| могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отво |
| поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у сам |
| није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углавље |
| их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као д |
| — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано |
| чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он |
| — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу. |
| ротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у вод |
| језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате |
| као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово плем |
| читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или н |
| дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина |
| аза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, |
| а да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага |
| али.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и с |
| b n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заб |
| } Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „П |
| „А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови |
| м са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Ман |
| као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро ско |
| просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се |
| е уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у |
| ика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} |
| че Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад |
| и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудит |
| санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је |
| а, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и |
| т који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за кој |
| се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине |
| гове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, |
| ам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну |
| онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си |
| есма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и |
| , али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плаках |
| ама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисањ |
| сећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</ |
| нчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божи |
| осиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет н |
| {S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним |
| га замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше |
| ило описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрв |
| ледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи |
| едседник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под |
| ни.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је осл |
| </p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} |
| радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је т |
| али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> |
| ц се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и п |
| потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше |
| ба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То |
| ак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта |
| че за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не |
| изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — про |
| ет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку |
| а, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> |
| љиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пу |
| пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче! |
| новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> |
| уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узет |
| ице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божи |
| еде.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Ст |
| у Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачеви |
| ожда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по |
| ејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, в |
| нуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грб |
| S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и |
| почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна ол |
| чаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са |
| ти га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и |
| ује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икакво |
| луја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и з |
| иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше |
| и мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде |
| ри га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште |
| <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја ју |
| као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме |
| но дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прсну |
| .{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на |
| слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p |
| се.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и |
| ћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно |
| са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну свот |
| ити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо |
| </p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљи |
| ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али |
| <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зор |
| стрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како |
| она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди |
| тиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са исти |
| воје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у вр |
| несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саран |
| да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара |
| е све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — ре |
| пијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: |
| осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мр |
| , но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик |
| мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је наша |
| Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомисл |
| и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поч |
| дар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Бо |
| ко му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић |
| јном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; |
| подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном |
| Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу под |
| крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи уми |
| е раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику |
| n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако ј |
| као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик к |
| неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се |
| ече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> < |
| беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на |
| је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га п |
| Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| грли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на |
| У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Б |
| опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам сам |
| же, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чул |
| ек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гр |
| ица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, ка |
| писаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... |
| дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последњ |
| ховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да |
| и свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као г |
| сма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је |
| старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су с |
| осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Кака |
| запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ оста |
| је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а |
| говори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар |
| ао да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свес |
| ш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе про |
| за... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!. |
| следњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div typ |
| а сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, |
| а, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног |
| сам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Ба |
| чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спа |
| и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се про |
| и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p |
| о исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма |
| и са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> < |
| из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер ј |
| пец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и |
| е грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад |
| елка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Зв |
| аше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p |
| лемић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију |
| и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити |
| и поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео |
| осле неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир |
| ану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече |
| као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огрт |
| сет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, зве |
| то рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени с |
| а њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му с |
| о одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад с |
| ош двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" |
| ице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му |
| ве то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p |
| нац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић ни |
| се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> по |
| пазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајд |
| „Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети |
| ли Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми п |
| о врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близ |
| и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се |
| чати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није ве |
| губише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут с |
| што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда п |
| ! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење д |
| </p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Мож |
| бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њ |
| на.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> |
| онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само о |
| у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена |
| сле се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзи |
| а насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи пти |
| љу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели |
| да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгу |
| чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опи |
| о је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открит |
| е поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне ок |
| це.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... |
| Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу |
| за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита |
| о провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра в |
| кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљат |
| љева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где |
| то ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. |
| и се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами |
| за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљен |
| а некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби |
| над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали |
| на травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња ј |
| свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Н |
| је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем |
| шега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и |
| његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме |
| ине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак |
| е, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао |
| <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ с |
| чепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p> |
| прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала ра |
| ио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се р |
| их ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И |
| сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели |
| челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човек |
| му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осв |
| летише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, сче |
| p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за |
| ли...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно |
| олесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — о |
| није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S |
| зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се |
| у је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да н |
| нађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није |
| са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Ка |
| ши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али |
| а ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у |
| се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n=" |
| код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не б |
| га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то г |
| у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</ |
| тлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља |
| обом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S |
| да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је |
| видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај |
| је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он |
| у своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима з |
| а подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим |
| Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју |
| есам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па |
| е буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те уз |
| овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем |
| јбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још ма |
| не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим кораци |
| те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло |
| унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро |
| су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањ |
| Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што с |
| спред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сену |
| из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђа |
| {S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна |
| ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том |
| b n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> |
| .“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, шт |
| ад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пут |
| али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево |
| јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грб |
| двраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p> |
| дан узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поје |
| оњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза јед |
| ромрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно |
| Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новц |
| гло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, изва |
| а одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен д |
| наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Сто |
| : „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потп |
| е највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу д |
| head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S |
| уше; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријате |
| постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња п |
| онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брат |
| настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују |
| е чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај |
| ање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S |
| удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapte |
| онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од с |
| дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и су |
| и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти |
| за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка |
| други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А п |
| да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отвориш |
| сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Ми |
| ебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече |
| рца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе ш |
| S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бр |
| p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаст |
| зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га п |
| ј светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шт |
| невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му са |
| } Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S |
| е лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} |
| но љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска! |
| >Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у |
| неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не ид |
| собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер |
| да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и |
| није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам |
| n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да с |
| ше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај м |
| окојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде |
| а натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла на |
| а.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегле |
| ац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полициј |
| коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао |
| ш је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручи |
| исана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне р |
| “</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, је |
| „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са по |
| арац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се |
| евојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја се |
| ао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали з |
| поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства |
| и су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацел |
| врдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, |
| мњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и |
| ко минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са нек |
| /p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтел |
| а му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи |
| му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним |
| ћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу |
| , као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лута |
| , па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно в |
| непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе кор |
| , али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, |
| и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако ј |
| {S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико |
| ека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна де |
| де ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал |
| в ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених п |
| ора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb |
| у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја |
| које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викн |
| кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него |
| вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се б |
| нурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и |
| тац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} |
| ори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запит |
| у мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док |
| до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље пони |
| ове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Сав |
| обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звезд |
| ној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће |
| и рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбо |
| никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал |
| о и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у |
| па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натр |
| а кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту |
| наге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али |
| рећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто |
| Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћем |
| и младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за овак |
| ју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и д |
| л’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и стр |
| Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад н |
| и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p |
| да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га ид |
| у, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим кора |
| спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је в |
| ла.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску сн |
| мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика под |
| Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотвор |
| та циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори |
| ти сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне |
| омоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах са |
| ре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом |
| ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да ј |
| <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи. |
| тишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из ј |
| послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће |
| ...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли мл |
| тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; |
| иност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте м |
| своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се т |
| на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудн |
| ицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја |
| ш већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као д |
| рзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да ј |
| га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још до |
| — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на ле |
| х те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више н |
| ије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио |
| е им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледа |
| а...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што |
| годити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше о |
| е.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуднов |
| о је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је ње |
| им да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи |
| /p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и |
| је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер |
| на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} |
| хне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p> |
| — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„ |
| поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га м |
| прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме н |
| кла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са |
| гледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, |
| а Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — го |
| долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бе |
| p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око је |
| мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</ |
| > <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не |
| вориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако |
| /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} С |
| упци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојк |
| и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидар |
| p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознат |
| асвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљад |
| се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — пов |
| ије од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац. |
| кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — |
| ме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти доша |
| ас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! в |
| по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањ |
| о речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да |
| кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све свој |
| еда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Мој |
| задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изг |
| канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на |
| уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нем |
| ...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света |
| могаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљин |
| остио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — |
| м Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па |
| — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо жел |
| о на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има си |
| о није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су |
| на, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па он |
| Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрени |
| Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљ |
| долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног з |
| а, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описа |
| бе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода з |
| видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако ј |
| очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су |
| ли није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{ |
| > <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се |
| ве мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не тр |
| вај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади |
| ше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и ка |
| ац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у пост |
| очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох |
| пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако т |
| патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретног |
| речем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди. |
| м.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, |
| > <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> |
| чео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти к |
| скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише |
| е ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу |
| не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао |
| е — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p |
| ше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говор |
| љиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну с |
| у до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и |
| е скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога |
| амокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} |
| Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема |
| би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} По |
| тави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко |
| се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ |
| 13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га он |
| ју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је |
| овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богосл |
| пусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да |
| <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује њего |
| тојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и п |
| оже бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдаш |
| ти му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и |
| е девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би |
| е разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јут |
| раше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све ј |
| што тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чи |
| пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми |
| <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора гр |
| само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново |
| сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лиц |
| ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одм |
| ...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд |
| вамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља обр |
| дарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш |
| икне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа |
| укне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скид |
| старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p> |
| в вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме |
| сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> < |
| ицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће |
| дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је м |
| че! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај траж |
| т, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако на |
| рно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, х |
| само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу |
| одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — п |
| b n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу сво |
| да је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{ |
| „Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говори |
| ргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи |
| ек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то з |
| д вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дув |
| лош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и ту |
| пазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква |
| <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљ |
| у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргу |
| му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије |
| оди управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син м |
| чевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кн |
| врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</ |
| јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мрг |
| старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не мо |
| бро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац |
| ј је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје |
| е флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегат |
| и,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не |
| да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамен |
| као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да |
| Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! ви |
| нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ |
| као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, |
| слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју р |
| службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> |
| —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже глав |
| ка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Стар |
| знемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва па |
| ешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> |
| се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Да |
| е, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни |
| и какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалек |
| Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разуме |
| е сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из з |
| другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне |
| че Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скру |
| за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Д |
| очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом |
| а владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах |
| анковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево г |
| ве вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у |
| .</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а |
| ати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном м |
| о питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита ст |
| та дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се ср |
| нко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике |
| анку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо м |
| ише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радуј |
| </p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис |
| д свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} |
| обро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да с |
| отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сун |
| рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека |
| у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом |
| хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почив |
| у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На диван |
| " /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свез |
| овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могућ |
| pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео |
| е, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бу |
| да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда |
| ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кне |
| е пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Нов |
| себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђив |
| коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за нав |
| да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу |
| свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је див |
| да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи |
| иљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет за |
| ена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више |
| нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљ |
| стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„ |
| јарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се так |
| иморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавни |
| та да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов |
| подара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар плати |
| су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се сп |
| ан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља |
| же! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p |
| е још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</ |
| као.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао д |
| је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па |
| ом заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? |
| ам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче ст |
| отворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је |
| „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута ск |
| зненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахн |
| S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та п |
| оју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се п |
| тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му про |
| де!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али п |
| е! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Бе |
| н од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео |
| ј ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фише |
| тојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушк |
| сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога с |
| а на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи |
| жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни |
| д. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не позн |
| ошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{ |
| и ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се |
| ло натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} |
| бљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где ј |
| у је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине на |
| еху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> |
| и и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напа |
| да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из м |
| а свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљ |
| им Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Мла |
| шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене |
| ан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити доб |
| ="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У тако |
| дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече к |
| овао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, |
| p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за |
| и; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опаре |
| е! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Ов |
| бри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — |
| Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! |
| уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се |
| ћи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дво |
| и глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, п |
| " /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те |
| ок се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је |
| ао непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљ |
| савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> < |
| </p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чу |
| поведи, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У с |
| уг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазин |
| се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као не |
| беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио |
| а дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно |
| и никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни |
| им мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерп |
| рем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч |
| иц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно |
| на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други ти |
| ло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове реч |
| а се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори оп |
| догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се шт |
| ећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њи |
| ја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> < |
| о! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви |
| се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за кој |
| мо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом |
| но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — |
| како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само |
| овори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! |
| ће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече С |
| поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе |
| еше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и |
| своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје уго |
| им речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам |
| е било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опорук |
| дава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Закле |
| му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено |
| ранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! |
| је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — |
| овори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p |
| у отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и |
| а свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па |
| децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону |
| је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи |
| јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то |
| а на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју |
| а приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после п |
| је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, |
| су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу |
| ме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам укр |
| {S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћ |
| оче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не |
| а шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде |
| па Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да |
| рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка се |
| /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у р |
| то се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> |
| страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та па |
| се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син остав |
| нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако т |
| .</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета |
| мац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци јед |
| давно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бега |
| олико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није |
| тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који |
| > <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Б |
| нда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим про |
| <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стр |
| старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинић |
| нутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „О |
| ака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> |
| аг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p |
| а себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце о |
| у. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} |
| — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{ |
| х ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стр |
| , слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе д |
| кве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се пову |
| ош ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртв |
| а тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико |
| — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојн |
| ош држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> |
| елети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испи |
| мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотре |
| е.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а |
| ам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, |
| ене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се от |
| Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека д |
| ти рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са |
| младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну |
| адосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док |
| и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја са |
| анда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се |
| лади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ о |
| бро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> |
| вом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да |
| о води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа бил |
| ! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, |
| , а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часов |
| вакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Ст |
| дмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутр |
| S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “< |
| о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у |
| ли немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевић |
| је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако п |
| копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти |
| рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и о |
| н и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица |
| них зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има |
| жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! пом |
| га задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао |
| посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени по |
| са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разгов |
| гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који |
| одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекај |
| поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n= |
| азим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а о |
| {S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, о |
| је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гу |
| да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, |
| да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном |
| и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито |
| ик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стој |
| о својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислим |
| одар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну |
| а гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде |
| " /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </di |
| p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши |
| околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <p |
| која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе |
| а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти прир |
| отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше |
| Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана не |
| , баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и блену |
| <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто г |
| ранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога |
| сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p |
| {S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земни |
| ри овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао |
| анде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: |
| главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, |
| гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — |
| n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толи |
| пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражи |
| м...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> |
| храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени |
| ући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи син |
| је свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. прими |
| морна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — |
| " /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да ви |
| > <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне |
| , крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојн |
| оруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се в |
| да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„М |
| у се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и |
| дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио |
| рога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити |
| ли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! |
| очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали б |
| онио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити |
| да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце п |
| љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у |
| омрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и |
| видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада |
| а и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема |
| гао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено мес |
| стрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није та |
| , шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, |
| о отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати |
| ше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше ти |
| видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икакв |
| икне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укоче |
| а.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору ст |
| оне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њег |
| не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођ |
| аква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, ј |
| што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела |
| <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> |
| еки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто |
| удновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља |
| смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и |
| </p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p |
| а ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш д |
| аље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба в |
| ла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а по |
| ри: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познава |
| едаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. |
| ре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да |
| це му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав |
| неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и и |
| ом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као д |
| <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи |
| ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти ка |
| е, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p> |
| превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи |
| у весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само ди |
| пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} С |
| } Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у |
| и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми с |
| а вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио |
| као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне |
| и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек |
| {S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и уз |
| ом засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, |
| ко му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу с |
| > <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше |
| и је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пре |
| у као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи оч |
| p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну сн |
| е очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком занос |
| p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је г |
| отоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} |
| о <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} О |
| ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов |
| Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове м |
| ам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га |
| примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у |
| Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диж |
| ушу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад не |
| нда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога да |
| у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му |
| ва.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко |
| ио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> < |
| очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} |
| <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не |
| ења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку д |
| на, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком с |
| p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тог |
| ере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и |
| доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо |
| ре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад |
| а који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, |
| ће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — |
| тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и |
| дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до |
| .{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако над |
| етљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са мла |
| олише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба |
| а благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мир |
| о се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и |
| бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Чита |
| .{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старц |
| разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопр |
| и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори |
| у Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се дог |
| еве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропош |
| младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме |
| павим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћу |
| н је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма |
| S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви з |
| к ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео |
| } Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући гл |
| , ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} |
| је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му |
| , по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли д |
| сподара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не |
| олња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је залив |
| старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се |
| диже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и ч |
| превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али т |
| ао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не |
| лопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанст |
| } Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је |
| онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се ла |
| ворити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих |
| ве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно |
| дјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Вид |
| ви собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколик |
| , скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај дру |
| рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу. |
| и.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте |
| због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, у |
| поздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирн |
| римио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти испр |
| рвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улаза |
| данпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, |
| атио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му ј |
| час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да м |
| не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари пос |
| викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти |
| м — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, ј |
| {S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се т |
| аш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах зас |
| под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке сл |
| водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више |
| данпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скаку |
| бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прек |
| на на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској. |
| Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се л |
| ране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе |
| гло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло |
| ле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му пре |
| ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се |
| стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет уву |
| не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је оби |
| још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и ве |
| бно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих уса |
| <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била л |
| е верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p |
| а суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато укра |
| и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срц |
| баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у ба |
| веда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до јед |
| уше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне |
| са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори к |
| т — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из |
| се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари |
| најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на ст |
| венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се |
| <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет п |
| мао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" |
| час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничав |
| и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу ка |
| да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> |
| ала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и |
| че јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао ос |
| ао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца |
| више.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи |
| вила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их |
| увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разв |
| кну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уз |
| ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци нов |
| у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео уб |
| теде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрач |
| икћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали уз |
| <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p |
| као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чује |
| му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје |
| кса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образи |
| /p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Ве |
| S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно |
| шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зорич |
| е!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено |
| лико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођењ |
| га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења |
| оја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћем |
| тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну нај |
| </p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извад |
| вори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осе |
| у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао |
| гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да с |
| едео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе не |
| му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао он |
| овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појур |
| разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се вр |
| ња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио б |
| к је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p |
| занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} |
| и је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, |
| огосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо об |
| онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p |
| штен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Б |
| Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а |
| и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка |
| здрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха |
| си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зуј |
| на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као |
| „А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно |
| ..{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не |
| дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправ |
| ао мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онес |
| траст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотер |
| уђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво в |
| м, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.00 |
| што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравн |
| едочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера к |
| ог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече |
| о не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од п |
| вана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља |
| ле поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме |
| е нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му |
| н сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео уби |
| езнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — д |
| ље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момк |
| пита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бес |
| м имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десето |
| евну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш. |
| и у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стиг |
| ошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио, |
| е доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборави |
| ачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко сво |
| а преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га ч |
| о комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда |
| ана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре пе |
| ео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чег |
| о пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комш |
| p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p> |
| што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p |
| па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја т |
| замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се врати |
| и један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија в |
| м сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} З |
| мп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шт |
| сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај |
| викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне стара |
| есет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} |
| онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Але |
| ипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пр |
| ђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се уб |
| отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљено |
| , па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори |
| ознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта |
| неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{ |
| ече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрш |
| <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје и |
| апио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ |
| еп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опаз |
| но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри чов |
| S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одкло |
| му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесник |
| зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога шт |
| тарчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване |
| онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да |
| у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигн |
| S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p |
| акри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала бог |
| ега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задр |
| Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зор |
| свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на п |
| и, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си забора |
| пет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га за |
| } Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела |
| ко лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће с |
| шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми в |
| је ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говор |
| ресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних док |
| } Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хај |
| е лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беш |
| о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико |
| казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господар |
| у је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, |
| дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ј |
| множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог прода |
| е, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила как |
| ротив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пр |
| губим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за и |
| је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је |
| о нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ак |
| ци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече |
| ђу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се |
| а властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим |
| какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац нева |
| н у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се |
| творила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита н |
| о из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане |
| раде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при р |
| дар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да |
| старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу с |
| пог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену б |
| беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до сред |
| грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да ва |
| ead> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплаше |
| бру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од свој |
| ана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им |
| повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и с |
| тале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи |
| страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>К |
| свете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? за |
| /p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p |
| аредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дун |
| упаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљин |
| n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи |
| ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и |
| моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, |
| шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} |
| је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, |
| е дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између |
| то Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.< |
| ео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан |
| чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и |
| свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранк |
| , издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је |
| адић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан ка |
| кву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девоја |
| еше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио |
| део нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бра |
| и као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тог |
| триче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!.. |
| ан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити |
| ановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад |
| ци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он |
| мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати |
| вотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основ |
| истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" |
| рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„ |
| о да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна |
| да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шап |
| јаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрља |
| искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају. |
| морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не |
| ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одг |
| ару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки |
| овом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је |
| ече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стри |
| згладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет |
| омшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде |
| а говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао |
| p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Н |
| асмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и |
| ила узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранк |
| ић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар |
| ша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви |
| очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си дан |
| ! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљд |
| да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки |
| е јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p |
| ко кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Ју |
| ојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да |
| је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да |
| ем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана д |
| јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S |
| у се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је |
| нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен |
| , коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу из |
| .. верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника ч |
| верске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и с |
| же ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, |
| ла да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{ |
| и гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у о |
| онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> |
| ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — |
| ошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац |
| је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је м |
| е њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да о |
| Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у нај |
| {S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражи |
| и немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо |
| е мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из |
| <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На н |
| име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годин |
| оја је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова с |
| ем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да ј |
| p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега |
| му, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пуст |
| у.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — |
| вин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађе |
| } Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца |
| ла да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта тороче |
| е овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> |
| бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите |
| ама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се |
| викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искез |
| — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и за |
| попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3на |
| ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са пос |
| би у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се |
| ваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то примети |
| одина венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошл |
| ово врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ |
| о сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржа |
| — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем |
| /p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоће |
| а колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављ |
| хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви у |
| омаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да |
| гам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом нај |
| дну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи |
| Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та з |
| сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, а |
| тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанп |
| та.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека посл |
| ш није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам м |
| ад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после к |
| сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио |
| толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Ми |
| је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — пр |
| {S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме |
| ајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лак |
| потребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непош |
| да неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобо |
| шка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник |
| ише пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио! |
| ко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да м |
| замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скрив |
| свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не |
| ео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини син |
| једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али |
| да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне! |
| е.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од св |
| ут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и ј |
| вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше |
| е захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за |
| есно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код |
| — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није гос |
| вора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако о |
| м довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали |
| и су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, |
| колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се |
| да, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми п |
| је старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p |
| који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Бос |
| <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче |
| рао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега |
| а спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> |
| транац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита |
| оји му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у ло |
| се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> |
| брн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудо |
| , коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести донос |
| у је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им б |
| </p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек |
| дину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се |
| да ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим н |
| о одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао |
| зобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али за |
| ио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо |
| зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако |
| вата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући г |
| а захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао и |
| в мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојн |
| ута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се |
| , као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је |
| менило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе ста |
| двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај трену |
| прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну м |
| >Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше |
| пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад |
| а умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи бли |
| се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу н |
| Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо |
| аву да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! н |
| једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда |
| о:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донес |
| и полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божид |
| — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је |
| ом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме др |
| реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам |
| е, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> |
| е тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда |
| гуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој ба |
| се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! |
| о да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куц |
| не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p |
| коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала |
| лини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуш |
| ошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник |
| властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} |
| у долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по сала |
| окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десн |
| ао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два |
| д је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше |
| ледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли |
| Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то |
| овори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.< |
| ашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац |
| вају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити. |
| амен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја |
| 23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!.. |
| ица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се |
| зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ |
| ло за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде |
| а кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што |
| ене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим |
| , који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учи |
| ући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажн |
| увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са обра |
| извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и освет |
| за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и пос |
| свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако к |
| о мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вра |
| убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> |
| оз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хв |
| адић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p> |
| а на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велик |
| епу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног д |
| ди, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога с |
| ерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угуши |
| ањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викн |
| аљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко цел |
| из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, |
| речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</ |
| сно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S |
| на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело |
| сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке |
| дожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са ро |
| редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друго |
| } Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана п |
| ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуље |
| н дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да с |
| ицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га |
| но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад |
| валимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео |
| рах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије. |
| у је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше ч |
| нај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој |
| ицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где ј |
| , на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, |
| в труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цел |
| да земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени... |
| бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је к |
| ве звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одку |
| овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би |
| а и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ва |
| зне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и ка |
| опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! зао |
| новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао |
| уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>С |
| ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Ср |
| ака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих чет |
| поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади |
| а, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад |
| су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржат |
| зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп |
| {S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице М |
| ости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад |
| и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> |
| намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„В |
| ру властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њем |
| p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је от |
| 942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло |
| а домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац с |
| <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} И |
| ости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божи |
| ерујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну |
| 21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлија |
| 942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец п |
| омрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из д |
| о, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити |
| ака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бр |
| те а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нис |
| извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођ |
| м каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало пр |
| ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту |
| .{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је |
| : „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру. |
| јком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове |
| старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а |
| Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража |
| е Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим ум |
| насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо |
| речена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозн |
| да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му |
| лазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, |
| ом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се под |
| ошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, |
| ек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <p |
| у било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас |
| дну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је так |
| јајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, нов |
| стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра ч |
| и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило н |
| ри, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред оба |
| јмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај |
| бре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти |
| one unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило с |
| <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш бли |
| д села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је |
| </p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као нека |
| ајбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! в |
| “</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један |
| анића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. н |
| срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој |
| е љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам |
| напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљ |
| господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> < |
| b n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачу |
| арати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао које |
| >„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинит |
| стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је с |
| гуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, п |
| p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p> |
| у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и пор |
| твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео ни |
| , а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање ст |
| усној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд сту |
| телин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у н |
| сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p |
| зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb |
| p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка |
| ..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен |
| p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. |
| у беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су лови |
| ћи брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им ч |
| и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена |
| аху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} |
| рбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Каж |
| оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту с |
| p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијури |
| ила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обо |
| , где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва |
| ста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Б |
| забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у |
| >Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег |
| ом руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у |
| се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде н |
| ност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а мож |
| ајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини ис |
| /p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој |
| о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој |
| о да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима ви |
| опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и |
| е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао би |
| веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војни |
| убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе доша |
| пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву. |
| сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> |
| — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и руков |
| р.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што |
| него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb |
| сплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапи |
| шљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није |
| леподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се |
| у.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав |
| народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари |
| ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово |
| срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше дру |
| је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„О |
| тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече |
| укопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попи |
| ти забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Х |
| кује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује |
| им одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50. |
| кругло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на |
| би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладн |
| искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху ста |
| ке бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих |
| одигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином пок |
| урав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађо |
| у је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо а |
| ао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу |
| СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице све |
| ти? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изне |
| да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дозн |
| лико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом за |
| уда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од |
| озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Але |
| млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнаш |
| се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје им |
| вио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који |
| у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад ч |
| > <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко |
| ну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаш |
| ар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећет |
| ло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож |
| , црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на р |
| ано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| згледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млата |
| га храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица |
| која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да јо |
| дне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, |
| — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једв |
| ам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младић |
| <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пус |
| а Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли |
| почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у |
| нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 4 |
| у лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали |
| преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његово |
| уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповед |
| њали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста |
| е у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погод |
| о дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и |
| ни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомуча |
| есретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости |
| ан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био и |
| ојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до |
| е грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, |
| но! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом по |
| S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, |
| } После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче н |
| уком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“< |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је с |
| зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рође |
| ења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прош |
| ји је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко |
| се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима |
| свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n= |
| зо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко |
| /p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени за |
| Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Ко |
| ко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} |
| изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема |
| о пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за |
| а, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подк |
| попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад ј |
| цу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ло |
| ли ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар |
| у искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div t |
| д мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени |
| о? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Пом |
| добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он |
| јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених нау |
| о је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после кр |
| на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и |
| по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> |
| омаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са прот |
| ово прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу н |
| ринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} |
| рати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред |
| ти пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div |
| нда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врат |
| ц.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић |
| м месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се |
| могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке |
| од његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и |
| га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p> |
| не двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугл |
| дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим |
| Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано и |
| их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите |
| а Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта |
| Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дан |
| пет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбо |
| ве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зе |
| ц.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, |
| домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је ш |
| е оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не бе |
| ог је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, к |
| е, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек ш |
| уд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај |
| ресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашт |
| био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| о девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Ни |
| е.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање уп |
| едаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p> |
| будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу с |
| нем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Не |
| двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Ла |
| корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на |
| лем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само |
| ини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не см |
| икао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и |
| врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда |
| оговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са |
| ра властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш са |
| а Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду |
| воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље гост |
| ажари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се о |
| го вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као |
| Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а пок |
| p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије |
| сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, |
| неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је д |
| година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, ка |
| међу њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће |
| мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — |
| — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њ |
| азмаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана как |
| о, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозор |
| арин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! на |
| беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им |
| ошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски |
| баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаокол |
| вори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ход |
| > <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мрг |
| еше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе нап |
| .{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Ј |
| е на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S |
| дајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји |
| игде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> |
| војим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Нара |
| а и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који |
| " xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка. |
| неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ |
| овољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо- |
| } Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари |
| дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак |
| имала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је |
| оштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p> |
| и мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц... |
| ади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко |
| о бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила с |
| х од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду |
| Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, н |
| це.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало |
| ц у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о |
| у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и |
| амо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје с |
| азан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од |
| дана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звезд |
| а.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега п |
| се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко |
| е вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би |
| малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је сам |
| Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> < |
| еразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга |
| } Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако |
| се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — ре |
| p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу б |
| Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим |
| рапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се |
| е клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> < |
| ају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му ч |
| напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ет |
| ају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде ку |
| већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ше с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Да |
| м поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја |
| ица, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим ус |
| ретила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском о |
| ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата дра |
| <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Млади |
| чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш закл |
| и натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и св |
| је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где |
| шке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и г |
| весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се ус |
| > <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталим |
| овор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у ле |
| ом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ал |
| рце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — под |
| и је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„ |
| адић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се |
| ић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутах |
| , а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! |
| ци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштв |
| војке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, с |
| ог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Је |
| но мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нис |
| ше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуд |
| дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и |
| обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао про |
| е сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отво |
| ам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да |
| и одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да о |
| се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> |
| варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унук |
| олети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртно |
| којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, |
| а.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А зн |
| да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. н |
| старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли |
| венка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад с |
| ам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно |
| не руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толи |
| ...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљив |
| наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као |
| p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав |
| и.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p |
| ена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, |
| </p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Ми |
| боњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А б |
| и кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> |
| е.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — |
| > <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, |
| n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имен |
| окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола |
| 3" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно |
| ички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p |
| да зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите |
| ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао |
| а разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози |
| покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153 |
| је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је кр |
| ко ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одго |
| еби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена он |
| ној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из |
| х!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су |
| ажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и |
| сретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их |
| аба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и зап |
| је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? |
| ти га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси |
| а са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти |
| ло причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог гост |
| као:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са |
| у сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чи |
| био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива |
| зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, с |
| ао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда |
| о кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном гос |
| ећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једног |
| д ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан |
| >Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан млад |
| реног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на рук |
| p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она |
| као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и |
| лија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, |
| и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је |
| и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p |
| у је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године п |
| и па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу п |
| запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је |
| стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Т |
| „То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p |
| суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није заш |
| ђене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, |
| бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци с |
| рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} |
| амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба |
| вуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Баки |
| отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак |
| не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљ |
| им корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у |
| овио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узв |
| одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наић |
| пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже |
| да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и |
| ела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врл |
| ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Б |
| идар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао |
| ранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> |
| о му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред |
| ревукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло |
| с убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом |
| ног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би мога |
| вде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, |
| <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} К |
| иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер так |
| гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незна |
| . марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па |
| олену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав би |
| сти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њи |
| кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима |
| сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло ј |
| е к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — р |
| рати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећ |
| лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечем |
| ротепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљ |
| ожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опе |
| пава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио |
| > <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера |
| одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем |
| горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му пре |
| о,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис |
| е се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скин |
| } Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!< |
| е увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни |
| ао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p> |
| сто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пр |
| Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине с |
| попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па |
| долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни позна |
| а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| чије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а |
| у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио |
| од које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је |
| кренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, од |
| S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би јед |
| е.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ |
| а песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга |
| красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и |
| а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том |
| о по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћ |
| еком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се о |
| винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се |
| тким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да ви |
| багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и |
| то пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стр |
| стаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд р |
| е изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обо |
| их погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33 |
| иво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А |
| ћао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и.. |
| отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад з |
| ају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из око |
| до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема го |
| је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" |
| и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, ка |
| .</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отв |
| о али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у |
| и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је из |
| је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па о |
| ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан врша |
| наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Н |
| ца. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шт |
| ! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зли |
| ранац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица си |
| ро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи |
| а је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда ст |
| ке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p |
| ина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађа |
| све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим д |
| еноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме |
| м старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у блед |
| дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потм |
| већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитост |
| их сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака. |
| /p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког |
| ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго |
| ео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Бож |
| ветлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са ма |
| им грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и м |
| им све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпа |
| ене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде д |
| ође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду к |
| ице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје ста |
| из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} |
| село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак бо |
| } Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S |
| проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти |
| скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! |
| његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати до |
| урија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше кр |
| врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари |
| .</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, по |
| аганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом |
| и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S |
| инама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ годи |
| х хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зл |
| пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне |
| протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. |
| асвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га зам |
| ко не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шуп |
| му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор |
| сну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном с |
| а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, ка |
| м пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могл |
| дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом пр |
| омучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на |
| наду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази та |
| стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости |
| „Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ н |
| и му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да |
| — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> < |
| слушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} Т |
| осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим |
| напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо са |
| ио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баш |
| > <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> |
| воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бр |
| рац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће |
| ици напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху зам |
| и су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху ва |
| е тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За т |
| ао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нес |
| едом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам в |
| о сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кли |
| ез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али ј |
| таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам |
| че Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрх |
| ола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом |
| ца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња св |
| покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен т |
| била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где |
| .{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, |
| волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ са |
| а труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад |
| на дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад там |
| лави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „см |
| нствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац на |
| </p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} |
| возам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а З |
| плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако |
| ао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће |
| удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрв |
| је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:< |
| деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви л |
| рао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису |
| </p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи |
| боња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" |
| ли се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?< |
| де га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. |
| н од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се сти |
| а стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па |
| же! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи исп |
| Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у ми |
| ешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом сто |
| знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једно |
| дговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш |
| пуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је г |
| пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и |
| они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са |
| ним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозо |
| а се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од |
| јдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу ст |
| дић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет са |
| д њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књи |
| Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене. |
| жидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете |
| ашно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац |
| зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше |
| та и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи дв |
| у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да с |
| го наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну |
| _C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и |
| у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече гр |
| у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опр |
| драве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази л |
| а чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p> |
| ам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p> |
| Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики |
| ао своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је |
| је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме ј |
| погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко |
| остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми |
| е њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p |
| кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S |
| звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати |
| ead> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из дво |
| лика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко |
| таву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу... |
| тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} |
| о, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми |
| и, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се в |
| а самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер |
| есто лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рика |
| гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретн |
| {S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и про |
| ! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после |
| — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи в |
| па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим |
| онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни с |
| .{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела |
| рум, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога |
| да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заишт |
| а и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бош |
| засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећа |
| се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И |
| аху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући |
| , синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш м |
| ога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта виш |
| >„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљд |
| са се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је |
| ји једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто |
| ере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко д |
| и Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и |
| — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је стра |
| сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука сл |
| ју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар |
| е: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом пог |
| ужи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа |
| а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину усту |
| а ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа |
| ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — |
| где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас ко |
| утим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шу |
| о и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стоја |
| их бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Вељ |
| оро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнуса |
| чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се ј |
| ра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у |
| е, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше з |
| ита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p> |
| у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> |
| и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаш |
| цу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запи |
| з наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, |
| ве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — |
| 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да |
| ио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову со |
| и главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником |
| здрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро. |
| ’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и |
| е шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерит |
| о ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се раст |
| аци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. |
| сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим д |
| 15" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и |
| гласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и он |
| пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове годин |
| ватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао сх |
| сао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{ |
| p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још д |
| да једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње |
| одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је зд |
| а синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад |
| анац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један с |
| рна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови пронос |
| никовог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — |
| ри бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела |
| ишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души |
| лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи уну |
| о и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда н |
| стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код |
| заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Д |
| а, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варја |
| и и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено ба |
| д — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист дев |
| орацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечас |
| чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без |
| драви их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до |
| увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„ |
| дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође |
| као и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, кој |
| у стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста м |
| коло, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дуг |
| тра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> н |
| ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти |
| оштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и л |
| {S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један сто |
| јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p> |
| а.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — |
| није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div t |
| то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> |
| </p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан |
| ити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; н |
| за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чу |
| и пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних |
| ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остат |
| бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ће |
| сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли п |
| умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао к |
| х послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра д |
| ле дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бега |
| село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која |
| те.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и н |
| рим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и л |
| ни и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Има |
| и птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и |
| е.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле жи |
| нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мал |
| оје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Ве |
| покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара |
| — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац вла |
| уо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уз |
| нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, |
| а и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој г |
| Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стр |
| је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напа |
| ем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио неср |
| стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опа |
| азио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сео |
| свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, кој |
| ића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира |
| разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима |
| старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у дог |
| тевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јут |
| тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново по |
| пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да с |
| дина за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко ј |
| уговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кре |
| Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га |
| на за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! за |
| ем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче блед |
| зница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури о |
| рао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им |
| сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава |
| себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма ка |
| еве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салаш |
| у, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мен |
| , а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не глад |
| богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p> |
| ојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишп |
| ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, теш |
| је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се б |
| од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури |
| ра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамиј |
| ити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме |
| рве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као |
| иси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — До |
| <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини суд |
| “</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обр |
| на је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога |
| огату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца |
| ув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p |
| иће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га |
| че да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> |
| с ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Стар |
| рво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, т |
| их, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржа |
| дарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп |
| ну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу |
| да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда |
| рио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву са |
| знао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, п |
| шко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а |
| анпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме |
| ...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег ве |
| е зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо п |
| ица.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, |
| укнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„А |
| омакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потез |
| тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, п |
| и.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" |
| им ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места ук |
| сти кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца с |
| слу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена |
| као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи те |
| бњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ћ |
| лопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.< |
| тале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним м |
| ислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, |
| добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати ј |
| е отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја ук |
| чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен пр |
| у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасе |
| бијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и |
| оњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаш |
| него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спа |
| по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити |
| и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двој |
| драво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је поглед |
| да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроб |
| о како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили |
| , по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара оста |
| смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> < |
| <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p> |
| не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је |
| ирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Б |
| викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени госпо |
| од куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао |
| сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и је |
| ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразго |
| Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, о |
| им.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, |
| си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и |
| казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам с |
| .{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“< |
| на Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као |
| чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону пр |
| Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} |
| ри ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштења |
| а Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан |
| уга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело све |
| ојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ један |
| пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати |
| епе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади |
| еш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши |
| тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти ш |
| амтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробуди |
| сти, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди |
| и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је |
| p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд гр |
| ћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Ш |
| о јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их |
| да се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко ско |
| старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громов |
| дакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори нап |
| га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп ј |
| предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни |
| е нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. |
| Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио с |
| раде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко до |
| Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за |
| сим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би |
| а нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> |
| ђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без д |
| здахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нес |
| ити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S |
| више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} |
| онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато ос |
| Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> |
| уд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда д |
| ем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писм |
| ога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже |
| ј души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста сам |
| с све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отиш |
| анили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му |
| се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао п |
| Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} |
| оруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедст |
| а се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и |
| изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али |
| њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио |
| ићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души |
| ика чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све |
| и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бр |
| Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко |
| земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да |
| ва после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о с |
| днога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиља |
| им светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} |
| изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у |
| ане, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и из |
| је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Ла |
| је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и |
| уком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења и |
| е, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од чо |
| p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме |
| се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком буни |
| о песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као.. |
| му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био сад |
| о Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава |
| уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — |
| вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Ј |
| стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај |
| свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гл |
| ну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је би |
| /p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овог |
| > <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" |
| га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто |
| одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућ |
| ..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргу |
| .{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко |
| док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме т |
| одизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње поч |
| енчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још он |
| хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанст |
| </p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То ј |
| рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</ |
| лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око с |
| ак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица |
| лити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја |
| о што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по |
| вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и не |
| о? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дош |
| мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ра |
| наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, н |
| , и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару |
| ипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веро |
| .{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни не |
| Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је |
| о да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је |
| о измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син п |
| је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и п |
| а њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? |
| врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да |
| на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи с |
| твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бра |
| ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од ко |
| а као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија |
| ког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то |
| сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један мол |
| те! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи ун |
| Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном |
| ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је |
| нда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен |
| сеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити |
| ји би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 го |
| лонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био пла |
| верење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашл |
| куда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи |
| браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца |
| наче им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је |
| звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је |
| /p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се |
| ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, |
| говори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребл |
| у дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио.. |
| је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље |
| плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи |
| једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долаз |
| олаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се ка |
| рми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпу |
| че Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у |
| онови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне стран |
| огао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао |
| {S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори п |
| ро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Сми |
| двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио |
| викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено |
| у на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замци |
| кне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли |
| , само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице н |
| <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не з |
| ! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како про |
| ме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за |
| рило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погл |
| о било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи |
| уд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потав |
| тао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од |
| е Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами. |
| пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„ |
| ари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је < |
| ру, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а и |
| еће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд ка |
| као јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цич |
| гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викат |
| отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивај |
| е који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} |
| ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуш |
| и за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је |
| а и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како с |
| застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа с |
| а да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст св |
| се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и к |
| и.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на ста |
| ад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са с |
| здрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је |
| крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао син |
| во, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бр |
| де си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одгов |
| елиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три гр |
| ади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет |
| е.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p> |
| се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрага |
| је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>За |
| вечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како |
| аћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отрг |
| p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи |
| Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата с |
| а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — од |
| ро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после оби |
| тљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да гд |
| ко проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — И |
| рбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растег |
| ије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп |
| оп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван |
| шко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда до |
| ава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости в |
| а онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаш |
| овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А ком |
| ли у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу |
| ине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје |
| страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу да |
| ењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у не |
| орише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо |
| беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија прија |
| рнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гл |
| екао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које |
| /p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва |
| могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај трену |
| то бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере ран |
| јан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и |
| бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развиј |
| идар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у при |
| где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари |
| утра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, |
| аленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је би |
| рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме |
| оћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запи |
| о бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео с |
| </p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете да |
| аво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је госпо |
| е природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по г |
| ао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се |
| цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Зн |
| , час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викн |
| земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери |
| Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац прот |
| Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранк |
| јао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако |
| } Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из чести |
| да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се |
| „Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао |
| али, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком |
| у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробно |
| уковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам |
| ам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојн |
| говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је нау |
| и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и |
| /p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле о |
| и шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија |
| кне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је |
| ића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Мило |
| p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ко |
| чини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мач |
| p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„ |
| вештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога час |
| доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута уз |
| наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он к |
| ане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се |
| но испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо ј |
| беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n |
| закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не окле |
| ељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио |
| прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је |
| дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{ |
| устих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши |
| ма, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штед |
| ц — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, |
| Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њи |
| е? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</ |
| ргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ј |
| поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има боле |
| азину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> |
| не распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко |
| ас по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту |
| ласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свја |
| чеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} |
| p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте |
| <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb |
| ој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца зе |
| ко је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> < |
| љка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јур |
| ера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 лан |
| се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне |
| ти лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p |
| па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се |
| а га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа |
| ема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} |
| о је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} |
| не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, |
| ликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па и |
| и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку |
| је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде |
| ново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунил |
| склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ |
| оје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући о |
| нку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео плем |
| у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше блед |
| сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита г |
| ри — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуц |
| о је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Ч |
| ше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} |
| штење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као |
| столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: |
| хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последњ |
| ор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> пер |
| } Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p |
| > <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тан |
| гледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна |
| сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — г |
| S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој из |
| и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно з |
| ојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, |
| p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце бац |
| p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста |
| све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type |
| и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у |
| друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку п |
| да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје остав |
| дгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао |
| и:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко за |
| горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми до |
| " /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад до |
| тко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је мо |
| аћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш з |
| цу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико мин |
| ености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, п |
| уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и |
| замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Мар |
| стали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред к |
| у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председни |
| узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац |
| леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клања |
| ан поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић |
| вима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и |
| еоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин |
| ! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господ |
| н доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком |
| се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и в |
| се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим |
| еки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памет |
| ми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву с |
| рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Бо |
| ворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој др |
| собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себ |
| беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисл |
| та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам ве |
| чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изнев |
| данпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за јед |
| го да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се |
| иди ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„ |
| од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, |
| p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је го |
| дару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сус |
| крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлан |
| ј из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво |
| ш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са ре |
| овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве.. |
| због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он ј |
| мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао |
| рбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од |
| а, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудов |
| видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божид |
| Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у |
| p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори оз |
| а, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављ |
| ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> |
| ао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком |
| у.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</ |
| па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те по |
| очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га |
| нам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва |
| ом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лагани |
| ли, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим |
| даре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, |
| {S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега |
| ерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем |
| S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? |
| а глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући! |
| орио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам |
| и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p> |
| и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} |
| волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У л |
| ! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и |
| ојој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар |
| ћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебди |
| оваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смеш |
| авади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знат |
| тојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше |
| а не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љ |
| а, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Ст |
| онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љ |
| исли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је из |
| анас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме |
| за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да |
| говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад |
| избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, п |
| данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне |
| завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако весл |
| е Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгуби |
| а.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока от |
| а где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху |
| р почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе |
| у.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што |
| едње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац |
| цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни |
| S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се |
| језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку су |
| > <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, |
| ваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта |
| а човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом в |
| руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провла |
| ћи се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у |
| } Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупави |
| p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од при |
| досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, |
| ек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, од |
| х речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и |
| > <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја |
| старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p> |
| а пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, |
| али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говори |
| лу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb |
| Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчиц |
| ао мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb |
| ли ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али |
| да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски |
| преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајан |
| Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло с |
| ај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не |
| све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он ј |
| е.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура |
| > беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега |
| е и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p |
| арцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш |
| и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чу |
| у љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћут |
| а нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса |
| ира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али |
| како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ух |
| ваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек |
| ргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три по |
| иловито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, |
| га, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад х |
| мрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, |
| аблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је зап |
| н је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би пл |
| Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затво |
| ио убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро куп |
| </p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> |
| <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то мест |
| тарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није ж |
| ="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — |
| енце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком |
| и..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, п |
| ила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио |
| рекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} |
| Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си |
| па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не |
| оро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз |
| трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком б |
| , нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша |
| г, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа з |
| на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p |
| ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу |
| тво.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кад |
| мејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.< |
| } Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне пр |
| души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се так |
| лабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те у |
| да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</ |
| воту, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а остави |
| , отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио. |
| Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп |
| ледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, сав |
| ело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као см |
| ине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> |
| аше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурен |
| ано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</ |
| грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није |
| ајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе ре |
| кут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} |
| подин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — |
| аци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свеж |
| се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући |
| ко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Г |
| обље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, |
| д се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био |
| ао да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S |
| и лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо л |
| разину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица |
| о био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазит |
| обом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај |
| ној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Госпо |
| или а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</ |
| Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да зна |
| } Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу |
| } Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој |
| а теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржа |
| плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у |
| изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је |
| вић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазев |
| гуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео |
| ле два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасв |
| а.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се н |
| ове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско |
| у знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба ра |
| назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, |
| а, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече |
| д год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му |
| прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене с |
| и изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске ц |
| еше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелин |
| но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Због |
| имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече |
| је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али |
| , да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати ру |
| е вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј нај |
| у онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих св |
| свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац |
| /p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што луп |
| >Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љуб |
| некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које |
| ебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му |
| но Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се |
| поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као д |
| ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједан |
| ише школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, оси |
| проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стр |
| талом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига бр |
| поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне ошт |
| ађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је |
| Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађ |
| ту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, |
| саћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртв |
| шњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан г |
| .{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени ст |
| p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из |
| рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху |
| дном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђа |
| ста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви |
| — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана ваш |
| те и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блеса |
| х.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала |
| н у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали наме |
| ребаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се зак |
| се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати |
| сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прег |
| мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, |
| госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишин |
| у казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепр |
| а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да д |
| туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг |
| раховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скор |
| мо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог |
| {S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} |
| о је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, |
| омили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народ |
| а као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда |
| ху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{ |
| чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га |
| ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као |
| ати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који |
| ео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над нес |
| жим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту б |
| поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога д |
| седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био са |
| <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, С |
| гуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и т |
| е њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> |
| ини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш |
| ранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата |
| ода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди |
| сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је им |
| ла јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — ви |
| ; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице |
| вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу |
| ђите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га глед |
| био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се пока |
| миља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једа |
| о лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћ |
| p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Нај |
| ан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да ј |
| пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са дру |
| о је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног |
| старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — прого |
| ино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се |
| изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, |
| кивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! прог |
| сиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповед |
| снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„ |
| после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, |
| о год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу каза |
| си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му |
| </p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Х |
| ти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га |
| /p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши г |
| ренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта ј |
| у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг. |
| ...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи |
| Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малод |
| рага Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа |
| о двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то. |
| ледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати |
| страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово |
| пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Н |
| хом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као |
| мо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би би |
| љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је |
| у? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта |
| а лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на ос |
| онесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере сво |
| смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платиш |
| о пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена мл |
| ја се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће |
| легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти |
| и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онд |
| акве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека с |
| <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалос |
| дврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља |
| рица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала |
| м те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте б |
| сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко у |
| рен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беш |
| еке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p> |
| осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у |
| но гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан ка |
| хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве пр |
| ио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога веч |
| } Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљ |
| мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељ |
| нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, за |
| ече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! ре |
| ити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна |
| мири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала ј |
| де онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже с |
| д неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак узда |
| и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Сто |
| арца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром |
| оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бо |
| ше га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: |
| удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све ка |
| кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође |
| пазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбо |
| њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци |
| ље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p |
| е котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, |
| ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једана |
| , и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као |
| и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: п |
| свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио |
| ој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека см |
| заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од пи |
| о најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатељ |
| могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се бр |
| нствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад |
| p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади |
| н.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жу |
| се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним |
| гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио |
| зу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширо |
| шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци |
| е блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси |
| ало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као |
| уна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уг |
| на...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} |
| могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шест |
| насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} |
| вао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед |
| раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе л |
| о Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено по |
| готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно. |
| ео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде д |
| рној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као среб |
| бци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до дв |
| и при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, |
| 0000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате |
| а Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе |
| грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, а |
| /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо |
| скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" |
| а твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј |
| исам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био п |
| цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива |
| рода беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а |
| а, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, |
| у да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На |
| и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, ко |
| е, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвог |
| p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужа |
| е бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жер |
| наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цур |
| ника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допр |
| и...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су |
| ко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.< |
| сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му п |
| /p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што ж |
| и дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>М |
| ! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући. |
| више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као д |
| ного допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лека |
| као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше |
| јни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S |
| ело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а |
| и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен |
| > <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад |
| и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког |
| во пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотон |
| ажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестамена |
| ђивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због о |
| убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова убл |
| м чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих |
| пи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одгов |
| јаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало ча |
| /p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по |
| е би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или ш |
| в отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац о |
| Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бр |
| азговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља |
| е бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</ |
| сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се |
| у да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасн |
| ан друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко |
| је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> |
| — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! |
| кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљ |
| је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли |
| ан уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и ка |
| рбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега само |
| еком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвен |
| рестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се |
| певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ос |
| дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мр |
| у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу |
| — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог п |
| е веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у вој |
| е и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све |
| и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој |
| јури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</ |
| Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред за |
| ранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још она |
| а друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело |
| ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао ис |
| зусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв |
| и на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.< |
| ц? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади једа |
| Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говори |
| становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је |
| па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га |
| Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је. |
| ао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, б |
| ка једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стр |
| Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био д |
| убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — |
| а ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и |
| Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код |
| а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, |
| шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Бо |
| ра Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дош |
| еверити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору |
| једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад с |
| гло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо о |
| 41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због |
| је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упу |
| Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега |
| д.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догоди |
| кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> |
| Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже н |
| ико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> |
| о му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после |
| на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздр |
| о мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као |
| и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, при |
| каза на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи |
| ањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника |
| а као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засве |
| даше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста там |
| да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пиј |
| и који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли не |
| здахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си |
| ено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућ |
| по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — п |
| пет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и пој |
| шти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, ко |
| <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Ник |
| хвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као |
| че гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те н |
| бро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угину |
| ко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} |
| д верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну |
| овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабл |
| живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце |
| ва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсм |
| Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако |
| лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у |
| творена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разгова |
| манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као |
| Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове |
| Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат чи |
| цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се сл |
| д умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли. |
| Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и |
| ко је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бог |
| ну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Доб |
| смејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим г |
| заху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} |
| проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, ко |
| >Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — вик |
| тело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему |
| свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу |
| ога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран |
| кане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му |
| марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху ка |
| сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни је |
| ке речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! |
| ори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега |
| и крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за р |
| очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило |
| } Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на не |
| ледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближ |
| га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полете |
| едан осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћ |
| упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се |
| па звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехоти |
| тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти М |
| шао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да ј |
| се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p |
| т као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам ци |
| д честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S |
| /p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас |
| јатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатк |
| аме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојан |
| —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опра |
| ва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напр |
| у допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да ј |
| n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред с |
| Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом |
| авао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пр |
| аљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p |
| ао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао. |
| еколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корак |
| на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, ко |
| ну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и |
| иметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„ |
| едан други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је |
| е до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дв |
| је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај х |
| још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле |
| у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — |
| в!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов от |
| рости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког ст |
| к овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и но |
| , да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучи |
| ...“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> < |
| лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовс |
| сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велик |
| тије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и понов |
| анде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вер |
| е!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или в |
| природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад |
| заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, кад |
| p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двад |
| видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима |
| ошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразбори |
| очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једног |
| <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене ре |
| вршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кућ |
| а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за ма |
| а му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{ |
| ком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори |
| олико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> |
| pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одгово |
| очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> |
| сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„ |
| е газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића. |
| метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био |
| као узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док |
| p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи |
| i>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га |
| осле по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури. |
| олетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да |
| ала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p> |
| вали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкоди |
| по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у к |
| аху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах |
| ра, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго п |
| утно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. |
| о или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„За |
| а је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога |
| ћам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.< |
| >„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врл |
| о прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође к |
| ави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да |
| неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесн |
| у је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Т |
| ком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега |
| ље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, н |
| равају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S |
| урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борб |
| обоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени |
| о куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види м |
| ој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, |
| ко знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> |
| д свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му |
| а Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега |
| не реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у |
| ом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> |
| д њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, ј |
| ст и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chap |
| и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху |
| n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имањ |
| {S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65 |
| , али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио |
| остигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у с |
| ивота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет |
| колу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како |
| ним грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је та |
| беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше |
| сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb |
| прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре |
| ћићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Б |
| избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пр |
| им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико приход |
| ладаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, |
| а својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па |
| иповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> |
| ј дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радиво |
| одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љуба |
| а умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, б |
| што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет вид |
| жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне ми |
| требио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан |
| епања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толк |
| икну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар |
| рете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком ви |
| аду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Б |
| е драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном слас |
| па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана |
| већи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку н |
| други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не |
| ио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <p |
| , али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Д |
| а посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста |
| воје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према |
| поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и |
| ти; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у |
| о у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, |
| потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву |
| е двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телес |
| ек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из кру |
| угу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове ре |
| болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и с |
| ухом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за |
| арила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Бож |
| ранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и |
| е време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 го |
| да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје при |
| њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа |
| веком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“< |
| ети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња |
| одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лиц |
| м хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван с |
| крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — г |
| жем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет д |
| ће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне |
| уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше |
| остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт |
| о што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколи |
| ца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једв |
| неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се вра |
| речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јов |
| прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар п |
| ак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и |
| носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{ |
| е утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Б |
| ју.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрч |
| ази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене б |
| ров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи |
| акуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком |
| ен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром зајед |
| а је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је к |
| дно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натушти |
| рио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пат |
| староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Но |
| инчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, З |
| Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и ра |
| на и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве |
| је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести |
| Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењак |
| та, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима |
| ..“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало но |
| ашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе к |
| 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{ |
| њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, |
| оше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном ру |
| > <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод обра |
| е хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} |
| ше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени ст |
| склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави |
| а спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Х |
| ис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} |
| Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево |
| изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>З |
| викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! |
| .{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„С |
| вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме |
| p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђа |
| је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чин |
| <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад |
| у доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђ |
| </p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочет |
| иво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипа |
| ког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, к |
| каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише |
| посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико виш |
| ој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну |
| с.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није на |
| е озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и |
| , да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p |
| и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих |
| у подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи |
| стати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна та |
| /head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу ос |
| махне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од б |
| <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прел |
| ћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ћ |
| у.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи. |
| пао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао |
| <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито п |
| гао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> |
| ти зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} |
| ако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се нај |
| рео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шк |
| пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше |
| га оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто |
| <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког разми |
| рстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако |
| Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта ј |
| родошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо |
| кој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечер |
| а једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћ |
| ј угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо |
| о своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то |
| обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста |
| тупити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена д |
| што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају св |
| рати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! по |
| око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне |
| нпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има |
| је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и |
| амен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгу |
| е осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{ |
| пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито зап |
| лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и ј |
| , <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, |
| на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га |
| ут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу |
| о вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће би |
| рао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе с |
| те лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни |
| а; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а чит |
| ост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и |
| лош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тра |
| реди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини |
| сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него |
| {S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и не |
| ли смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, |
| е на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, |
| ни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ниш |
| да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса |
| „Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — |
| еде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па |
| ављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. |
| тврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.< |
| адоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међути |
| е, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} |
| боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весел |
| врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извин |
| > <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком |
| а, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> < |
| о сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толи |
| оз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, сле |
| има уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој ј |
| је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна |
| тао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац |
| ло на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мр |
| та у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака |
| ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити |
| фани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пе |
| цеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, |
| <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдеко |
| стира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће |
| </p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица д |
| мо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а |
| “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња |
| мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац |
| ено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност пр |
| уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати |
| издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светло |
| ке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста ј |
| азак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљ |
| зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је |
| акшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну стар |
| ко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике |
| нду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не г |
| ле четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко |
| еном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као у |
| {S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити арен |
| . — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбун |
| а Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што ж |
| Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Прек |
| ч и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мен |
| е, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчин |
| највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну рук |
| е све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа тв |
| д видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, г |
| астане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио д |
| } Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи госп |
| књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима |
| дару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“ |
| лија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не |
| кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} |
| ам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо г |
| лата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад |
| да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом |
| најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</ |
| све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то х |
| па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после |
| теван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Ме |
| о дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрв |
| се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, иза |
| <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> |
| тац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се |
| кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да о |
| пет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да |
| ога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, |
| го шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори |
| овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је н |
| шли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лек |
| не собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити велик |
| гне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — |
| тра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је к |
| о слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући |
| о другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав. |
| агрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној с |
| видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! |
| оце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а кр |
| о се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј |
| сника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо |
| покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{ |
| ори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознати |
| атраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му... |
| ки, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када |
| ођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег ра |
| <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју |
| о живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени |
| одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред с |
| рану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њ |
| етљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао |
| у у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није г |
| и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, |
| естало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уск |
| је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвор |
| чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да та |
| а се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осе |
| еље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас |
| тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му пр |
| — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства |
| а као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> < |
| них као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, |
| дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p |
| га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал |
| и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња |
| часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињен |
| одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, |
| сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, нала |
| грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи. |
| ? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га |
| сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</ |
| Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и ј |
| ћеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је |
| р је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да |
| атили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе. |
| данпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</ |
| сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наиш |
| в од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него д |
| .</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p> |
| спричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдм |
| ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тр |
| е ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p> |
| родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — |
| лести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лека |
| о је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву неср |
| а драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, |
| а у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="1 |
| и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу |
| игао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упро |
| је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после о |
| зи.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мој |
| пали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао п |
| и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих |
| Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, |
| ознали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене оч |
| м <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, ка |
| од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> |
| отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p> |
| едној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га |
| гне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па п |
| p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за |
| вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не мог |
| и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> ник |
| авила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зач |
| оћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. н |
| н удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да |
| и Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак преле |
| аности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава х |
| а и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем |
| а је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад ј |
| и знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди |
| хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута |
| председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојниц |
| ље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред |
| мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{ |
| даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Г |
| дина пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, у |
| оје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како |
| стало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и |
| му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити мож |
| Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њег |
| вом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да |
| екнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима |
| упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута |
| ом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— |
| и. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се |
| мам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb |
| ајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, с |
| и ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старог |
| ора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} |
| иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бран |
| /p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је |
| кота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно |
| ти са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени |
| и је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! ци |
| гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увер |
| у и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу нек |
| аш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — |
| воје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима |
| лица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице узд |
| тари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје |
| p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда |
| ац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и |
| овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, |
| тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речим |
| <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћу |
| а господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од ово |
| „Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео |
| им изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Због |
| } Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Стар |
| не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали с |
| опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалим |
| нковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и |
| е га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и с |
| који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп |
| скочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још |
| заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Сто |
| д миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота |
| ла неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба бож |
| них падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се за |
| бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Ра |
| ну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху п |
| е тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео |
| с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да ни |
| а — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p> |
| војој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено |
| ћао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па |
| слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слу |
| ао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаш |
| ети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрен |
| нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> |
| еше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди |
| њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше |
| еш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се пак |
| ва пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид |
| м кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у |
| песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд |
| , беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око |
| p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи |
| ! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем не |
| оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од соб |
| твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и |
| смо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао |
| рински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, |
| човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но н |
| смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, |
| јом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаме |
| већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p> |
| ово тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је ина |
| кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} |
| хнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широк |
| куда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте |
| , вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи и |
| богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</ |
| а овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није од |
| етање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, он |
| и и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео |
| тане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани п |
| Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад у |
| дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио |
| ш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ић |
| к на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем |
| ела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка |
| ао да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће |
| им.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сум |
| онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелин |
| раби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар |
| такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ће |
| хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, |
| хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла |
| старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и тво |
| нуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу к |
| стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умир |
| — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти зна |
| страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p |
| у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан тако |
| оћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи |
| што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне др |
| срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на |
| <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стиша |
| жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ |
| ога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа б |
| м јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тиши |
| оје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да |
| д из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и |
| .</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p |
| лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и прос |
| адна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по м |
| ел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса |
| ..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви с |
| тојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он |
| ца, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — |
| ју и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно |
| немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве |
| Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} |
| ла моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, |
| агрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Ч |
| ти све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су |
| еше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху. |
| о о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се ос |
| го јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавите |
| p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро дев |
| окварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се |
| црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је бла |
| кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Ником |
| а! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео |
| ече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p |
| >Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад сти |
| "5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околин |
| продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг с |
| ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је река |
| ећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — из |
| запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Сто |
| тлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који |
| <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се |
| p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов о |
| наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој у |
| ењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде д |
| д „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На |
| аграду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио н |
| а. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам |
| е указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, нег |
| очаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и |
| оје је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} К |
| видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац |
| а саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво пре |
| се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{ |
| ле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам |
| Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоб |
| Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац |
| у све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадош |
| p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те ник |
| “</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мрг |
| ер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом |
| и јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и |
| омишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао ј |
| ен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчи |
| Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још ниј |
| штен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана про |
| им гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог с |
| у позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенц |
| вог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше л |
| сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спров |
| је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорга |
| ter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} |
| тупи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натра |
| ајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на њ |
| оказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, |
| ’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке |
| ојима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога |
| >Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком |
| {S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} О |
| ргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим |
| пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Позн |
| о палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупа |
| ра да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави нов |
| ђе напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гур |
| је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад |
| ног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака |
| летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку |
| и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сики |
| стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога |
| ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Сто |
| чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час ру |
| не Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао |
| <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће |
| икати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ход |
| викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на кој |
| и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо ј |
| ло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га |
| n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити д |
| салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! |
| ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Ј |
| ла је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — п |
| о!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се ј |
| а да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро |
| >„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај. |
| се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соб |
| та, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плаках |
| оју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли. |
| роговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осве |
| рај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Им |
| аји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са жен |
| Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао с |
| ао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у так |
| о до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, о |
| ени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролете |
| ку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је |
| укругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко про |
| Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у послед |
| и, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, о |
| ослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „ |
| ељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би зна |
| доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје за |
| ад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му |
| кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сум |
| је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да |
| ио и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тер |
| .</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и |
| ?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред д |
| ојаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и так |
| пазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у гр |
| од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором о |
| би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </ |
| о! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупн |
| а као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила как |
| ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па а |
| г да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам |
| че да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, |
| <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај |
| ом и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а оп |
| да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши заго |
| је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зау |
| ожемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па не |
| суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>С |
| левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега |
| већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењак |
| волела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао |
| о не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце |
| ити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока д |
| аба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је ње |
| > <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си |
| ђење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у је |
| е се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а |
| тио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кико |
| ој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се зам |
| замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо ук |
| олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је че |
| head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од |
| ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера |
| у као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у |
| а преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме уда |
| ића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљ |
| и није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом |
| _C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и о |
| ак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, |
| , прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили |
| а му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да |
| наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута |
| е славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} |
| Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, |
| е се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу |
| ац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и |
| е и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако |
| нко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади с |
| "chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш |
| > <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бра |
| и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам |
| , <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} |
| ледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као |
| из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, кој |
| ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као д |
| село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S |
| да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те по |
| име и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао с |
| показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осм |
| иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље |
| ... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим |
| </p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи раз |
| јног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као |
| размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако до |
| риметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прен |
| е у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв след |
| .{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег с |
| што ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, |
| тале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, кој |
| насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. |
| у на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што |
| е бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђ |
| исне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, кој |
| преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, с |
| нај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула |
| упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до о |
| сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очар |
| ј се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као дана |
| е часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> < |
| о и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути |
| за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одје |
| и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громо |
| боко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Ј |
| да узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер с |
| ранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде |
| је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да м |
| {S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра |
| n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, |
| ања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а ст |
| ок смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде |
| лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед |
| био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не г |
| евин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човек |
| чено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запи |
| уморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одг |
| ористи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас м |
| во не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немо |
| веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни ч |
| 25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара |
| од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - |
| и.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли |
| у.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох с |
| ићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ло |
| поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, |
| зговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори т |
| аве дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„По |
| а брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори |
| > <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те |
| тка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, |
| "154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само |
| сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмук |
| ледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а с |
| p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана до |
| судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори гро |
| Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За са |
| .</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола че |
| Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће дост |
| </p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p |
| </p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стој |
| ко се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га пр |
| подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p> |
| обудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је не |
| овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године |
| “</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — реч |
| ам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво |
| >„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али |
| мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је назд |
| .</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> |
| ше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поч |
| менула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухват |
| аустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бак |
| дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто |
| , поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година |
| е? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти с |
| „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p |
| >„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој |
| на, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„С |
| е, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита |
| дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p> |
| ачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и |
| ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb |
| </p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Де |
| ...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> |
| је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те |
| </p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није |
| , брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село д |
| аде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја |
| гутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући |
| о и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао |
| кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и г |
| а.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико го |
| знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне једа |
| ц укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршен |
| оп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне |
| днегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио |
| дук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирн |
| и — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја. |
| му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу |
| Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види |
| иста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, |
| ца, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено ст |
| презно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и сил |
| веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут де |
| дивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а о |
| гнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише |
| ља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог |
| очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати |
| шу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њег |
| p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! в |
| нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда |
| а се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не |
| ик оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други д |
| а грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и с |
| ањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда |
| S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где обо |
| је се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S |
| ђу старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш мате |
| чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и |
| и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја |
| ишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид.. |
| <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја с |
| и стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{ |
| ојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p |
| илука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и сч |
| тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну та |
| брост улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су |
| у не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи д |
| одиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи м |
| Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погину |
| исак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она |
| дар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да |
| штву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна дево |
| стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„ |
| рође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</ |
| рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитељ |
| !?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.< |
| ене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си |
| риче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„ |
| >„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га ра |
| коро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„С |
| амена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад поло |
| екса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш н |
| p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био |
| као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n |
| ти — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац из |
| “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оц |
| ер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба |
| азу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња к |
| рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца |
| Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ |
| какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикн |
| грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и с |
| аједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови м |
| је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ |
| икну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и |
| ! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућут |
| ићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове |
| се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.< |
| нпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„ |
| д први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам |
| ван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Пре |
| ло да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.< |
| господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што најв |
| о целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} Т |
| хне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Ов |
| ва весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„ |
| се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала п |
| 6" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу |
| вио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе |
| да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапи |
| икну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хте |
| викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се гр |
| кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам го |
| S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра |
| љда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</ |
| да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и са |
| пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, о |
| p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога бра |
| је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи н |
| кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин |
| , уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у |
| мути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разуме |
| јим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо |
| ћи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности |
| дања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећ |
| у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видил |
| изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер |
| ошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда да |
| пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се ка |
| ц читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један в |
| не речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Ве |
| е снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој пог |
| S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила |
| дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му с |
| лити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну у |
| купан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страш |
| ветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, |
| Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком прек |
| ђаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да |
| о се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и г |
| му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га |
| нпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{ |
| га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појм |
| а упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства |
| .{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{ |
| еђе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, ко |
| је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво. |
| ...</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад |
| ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгл |
| олико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио ис |
| арац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он |
| мер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи... |
| бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак С |
| на је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а |
| стом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод см |
| псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чин |
| на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука ј |
| вадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропо |
| се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише |
| Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде с |
| ба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би |
| ут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и упра |
| бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољ |
| ивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се з |
| о за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се се |
| те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити |
| у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благосло |
| неше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко |
| и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мој |
| ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си х |
| ан молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем |
| је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p> |
| и и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој дож |
| а морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорук |
| еља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче |
| кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеван |
| но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јо |
| познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате гд |
| , па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где |
| а зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што |
| ега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац |
| це, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да |
| у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне С |
| да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако прем |
| ременом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав п |
| варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... как |
| севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара |
| староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело |
| о сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати |
| а је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он |
| и — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стоја |
| кога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што |
| Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера ус |
| му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић |
| т амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед |
| у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„ |
| о увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти |
| која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије |
| едне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из |
| м богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зре |
| тојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="9 |
| жидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p |
| >„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Нек |
| викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викн |
| онуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега |
| у притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне |
| е радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто |
| а од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога власт |
| > никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге |
| аран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе |
| о га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу |
| икове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по ког |
| а руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем |
| бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој |
| доше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бра |
| ад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из |
| риш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми с |
| у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али |
| га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печени |
| раше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гла |
| "6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по |
| аље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек |
| {S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуш |
| жише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви прет |
| та га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао п |
| </p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p> |
| ватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час |
| чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто ода |
| у дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху |
| ора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору |
| тио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је |
| од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини. |
| ури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} |
| лак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другари |
| варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, |
| и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаш |
| не није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново < |
| Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шу |
| тли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога |
| образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Ст |
| о се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро в |
| пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је |
| сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче |
| сту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавд |
| може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је |
| ечи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима |
| тила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пу |
| ше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — реч |
| > <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стој |
| /p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је позна |
| ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас |
| да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син |
| и два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде |
| и — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и |
| усти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p |
| налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па |
| та од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње |
| Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се ш |
| се му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се о |
| да и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се |
| о вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек по |
| окојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога |
| оворимо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и зап |
| акав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на нек |
| остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соб |
| .</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као |
| , ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „веч |
| у наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шу |
| је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, ниса |
| p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој |
| нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Сав |
| пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула |
| „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог |
| > <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на њ |
| ди као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> |
| укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у сам |
| ашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад |
| акосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Х |
| за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста |
| час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се ли |
| ћи му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, за |
| Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је |
| вица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није мо |
| да — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо лов |
| вер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и |
| <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес |
| нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао |
| та тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{ |
| пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, |
| S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспет |
| ргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза п |
| друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседи |
| и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што |
| ави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му |
| озови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет |
| вом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>М |
| ека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпу |
| знаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја |
| угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и |
| сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао |
| н и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку стара |
| ланина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбо |
| м одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би |
| тим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога.. |
| ени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као |
| да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бр |
| њем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који се |
| могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, о |
| рзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њего |
| : „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да |
| их разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина |
| на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило |
| један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} |
| година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше стар |
| и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он |
| тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> |
| ај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Б |
| пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу |
| анко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је |
| мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом |
| или мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збого |
| отов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да т |
| > <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и раста |
| х! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора |
| е дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> < |
| могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> |
| сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>П |
| ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се свет |
| ођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бран |
| дседник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:< |
| лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неве |
| оворити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бит |
| ишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S |
| е што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се |
| је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„Т |
| осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је |
| наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за те |
| д мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се |
| Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> < |
| анко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај бо |
| еговога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам ј |
| нао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата |
| колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, к |
| још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше |
| ћеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почел |
| </p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као канди |
| ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољ |
| се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде |
| рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — об |
| глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храст |
| ездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пре |
| >„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p |
| ну.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чу |
| „А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> |
| „Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се |
| са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> < |
| товог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је |
| ад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати д |
| онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> |
| екну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исм |
| се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и та |
| а Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одп |
| твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да с |
| а.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну |
| вади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Б |
| сподару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псет |
| као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, |
| урила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цел |
| се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, |
| ва жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} |
| овори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум. |
| се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ј |
| е су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ћ |
| <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он н |
| идео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорн |
| је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде п |
| > <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још један |
| уне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка |
| а мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мр |
| тао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње |
| а ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p |
| ди.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као |
| подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спров |
| </p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује |
| о живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога с |
| чи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да ра |
| шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте д |
| тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се т |
| ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем |
| овима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површи |
| се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше |
| а који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у |
| и одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са сл |
| ају разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болн |
| /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! на |
| <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за |
| те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледај |
| .</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар |
| ат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да к |
| вечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се у |
| ! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га |
| решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим |
| то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> |
| шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да |
| <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправ |
| при вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше |
| што учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо дост |
| Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута |
| које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бра |
| .</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јак |
| роз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш |
| ранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо. |
| астелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови м |
| а и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш так |
| дали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после |
| </p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше |
| е!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог |
| ице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег с |
| здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише |
| , ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па заш |
| му.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почн |
| кочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљк |
| тоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа л |
| ад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здра |
| лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио |
| Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студ |
| еприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а ова |
| господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, |
| е по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запи |
| ластелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке |
| ца си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово у |
| море и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који |
| по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора |
| , он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута |
| гледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. |
| ="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посма |
| као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на |
| свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови |
| е се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда |
| ом покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} |
| ји је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румен |
| аласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне проп |
| сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза |
| ква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим |
| > <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је ше |
| анпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корица |
| је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор. |
| ..“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Ха |
| изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз г |
| деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он ј |
| е и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као |
| о још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? |
| дим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ |
| под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече |
| ако ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга |
| рст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога |
| , коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ |
| рчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекар |
| о су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то |
| није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су к |
| кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с |
| тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побег |
| м.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме чи |
| у голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да м |
| знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој ко |
| мање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини пл |
| у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суро |
| м пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц |
| Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, |
| о.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само |
| ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у су |
| од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало |
| n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох |
| ни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се д |
| р се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде |
| {S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, |
| нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи... |
| и и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у |
| но је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га |
| овека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да |
| за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благ |
| арац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је и |
| они да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме |
| ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платит |
| истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превук |
| о, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час |
| се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се |
| лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ни |
| вао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„О |
| ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и нас |
| диже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Ал |
| ински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до мале |
| ог се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> < |
| о ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{ |
| } Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика |
| чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силови |
| чи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} |
| помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата о |
| указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{ |
| Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је ба |
| ила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знал |
| и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чаш |
| "SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне |
| ан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко |
| рат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усам |
| ити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властел |
| је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Зап |
| "> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору власте |
| убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца де |
| окајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, ка |
| и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи |
| је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љуба |
| к.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несто |
| они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће треб |
| еки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у слу |
| ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чут |
| о да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама |
| S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја |
| звади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно |
| и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да с |
| се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то |
| зове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на д |
| мо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и |
| рац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило |
| ћи, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи |
| га јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих |
| покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Сто |
| спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p> |
| ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предл |
| ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} |
| остојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте пошт |
| жидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зор |
| ај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића |
| е задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p |
| озна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кр |
| .{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачен |
| а још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? к |
| узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себ |
| сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти н |
| ен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долази |
| која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} |
| неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Ј |
| но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, |
| јатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна |
| е убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне ваш |
| ојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у |
| му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали с |
| те ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна |
| тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави |
| кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражил |
| та код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несре |
| ш мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ е |
| ло у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов |
| хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S |
| више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна м |
| у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко кр |
| еди на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртвац |
| а га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n |
| а рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби |
| ги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора |
| ећ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, и |
| ели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> д |
| ао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље ка |
| бине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан |
| утни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радиво |
| млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојниц |
| давде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти |
| е би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} |
| лекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис ја |
| њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко |
| е затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остан |
| ном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, |
| Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изн |
| ад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Сто |
| е сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</ |
| да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко |
| сиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као |
| о хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде г |
| о је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч |
| није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије как |
| заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p |
| ита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на |
| ше. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — р |
| рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као |
| зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје |
| е — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом лип |
| а га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу рук |
| n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну |
| уд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само |
| ртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p |
| г прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са ваш |
| колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он |
| , да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке |
| епрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот. |
| <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, |
| о, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{ |
| ше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бој |
| е за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао |
| и остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Г |
| украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору |
| егов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, д |
| ога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад |
| у се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, н |
| му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца |
| опада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му б |
| .{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако мог |
| отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да |
| био; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи ил |
| жију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шт |
| ча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, к |
| и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао дока |
| да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам |
| ам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место ле |
| опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p |
| грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обе |
| иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није |
| Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слуш |
| ад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! |
| тац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут |
| ши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотис |
| ојих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n |
| очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане м |
| ти неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим г |
| Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S |
| и је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем д |
| и синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова т |
| а видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и |
| p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко цр |
| чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — у |
| н. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се пом |
| ови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој |
| икну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити |
| > <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умреће |
| {S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад |
| Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њ |
| рата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина |
| и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n= |
| то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p> |
| да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и за |
| вреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој си |
| вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле ве |
| ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни глас |
| и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звездан |
| о! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насм |
| онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, |
| залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш |
| је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком п |
| грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице тв |
| гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звањ |
| у Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним ж |
| скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} |
| уда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан ни |
| <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши вер |
| чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте м |
| а.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Б |
| вамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва ч |
| дости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао д |
| стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него дан |
| ...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тр |
| глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} |
| е као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога |
| „То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... те |
| н сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су нес |
| доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? пита |
| дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спомен |
| , ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се с |
| Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више |
| ни, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав з |
| </p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пр |
| и.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној л |
| зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући с |
| никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погл |
| </p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе об |
| м понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме ка |
| ам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила леп |
| побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као уб |
| рома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> < |
| та оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју б |
| ли врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као но |
| „Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с |
| <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде |
| старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није |
| ожидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изг |
| ти напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрл |
| авада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао |
| на гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било да |
| есвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зори |
| заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицаје |
| ио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна |
| није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана ка |
| речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер |
| сти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели |
| није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морал |
| ред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и |
| {S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ће |
| о тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајно |
| ега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га |
| ану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, с |
| и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> < |
| ји је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранк |
| >„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, о |
| ега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен. |
| стали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им |
| о не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и об |
| о.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саони |
| </p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бр |
| сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту ни |
| ир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погле |
| ада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани пове |
| јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна |
| ек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио |
| са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је чест |
| чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" |
| у па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би О |
| етку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац |
| Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога муж |
| Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> |
| украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Д |
| је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</ |
| сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још ј |
| исам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, |
| на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколи |
| у задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова |
| на!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону н |
| налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти |
| а говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђос |
| </p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у |
| аве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, п |
| и да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше |
| обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не б |
| јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Од |
| ац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате р |
| ал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћ |
| мо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би мога |
| е упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога |
| пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и |
| анко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница |
| где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb |
| ровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико прист |
| бом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који |
| дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни |
| језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у мест |
| речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њи |
| оглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћ |
| нога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се ч |
| } Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну |
| задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше ка |
| и месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрач |
| се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „доб |
| евој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у уст |
| “ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се |
| S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботим |
| вори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брд |
| едати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који |
| >„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш |
| амргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> |
| гледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог нем |
| p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види |
| мен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb |
| ! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше з |
| о; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га с |
| јак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који |
| д нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу |
| рао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време |
| дахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу. |
| рогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p |
| сам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам |
| </p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколи |
| вори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бран |
| њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла ба |
| у те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да |
| етим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше |
| е био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{ |
| утака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено |
| а сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ |
| појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и т |
| ле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ ли |
| сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва |
| , до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико |
| га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по гл |
| p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{ |
| p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb |
| нац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство наврш |
| се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плаш |
| е и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поган |
| едим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја с |
| ила кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукн |
| ранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби |
| едње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага ис |
| p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим |
| бореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n=" |
| рно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} |
| а положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на |
| ма вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку |
| оваца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би п |
| >Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у |
| н становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата |
| седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> < |
| теде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо |
| <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети |
| p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам н |
| рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали |
| неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од с |
| тицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! за |
| у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Д |
| којнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> |
| ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Дед |
| рзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек |
| , ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо |
| етних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| анашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи |
| , спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам |
| забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у т |
| ђете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи |
| и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, |
| скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и тво |
| ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да с |
| но се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као |
| ни воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S |
| указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабл |
| Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија ста |
| знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју н |
| /p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пут |
| као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} М |
| него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао с |
| те.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багр |
| ше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне п |
| ом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живот |
| га стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Ст |
| одитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, кој |
| спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјур |
| ном па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Св |
| ни тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у тра |
| перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и упла |
| е од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћ |
| када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у вар |
| пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата ши |
| дине и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ |
| а урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхт |
| и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке з |
| то неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горњ |
| им очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благ |
| ри.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји |
| ио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — в |
| дној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, |
| искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, ка |
| га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као |
| растос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путев |
| ровели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том |
| и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" x |
| једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде |
| Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" |
| век, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам |
| ладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кућ |
| тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађа |
| и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху |
| ао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опро |
| ело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, кр |
| осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планин |
| упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама |
| у трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Коли |
| мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, о |
| се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са к |
| идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих уда |
| ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га |
| ш боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се вес |
| н коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта |
| оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Оч |
| липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој |
| /p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Б |
| о на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам |
| це тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико нећ |
| ко куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n=" |
| ниту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...< |
| /p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу |
| о. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестамен |
| у драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> < |
| рши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седе |
| искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га п |
| сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном |
| о је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је |
| е љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једн |
| ам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да пр |
| стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„О |
| ео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, |
| дновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне рук |
| ди и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш |
| „Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме от |
| лазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто |
| еби.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћ |
| и на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело м |
| ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Н |
| их наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружич |
| воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица |
| ем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу |
| викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном стра |
| астио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше н |
| ео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је |
| а и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху |
| Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори бо |
| сиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напор |
| лно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном дево |
| се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да |
| јници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху з |
| ојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорел |
| адржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двор |
| љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сак |
| да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да с |
| у, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа |
| почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети |
| арцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин |
| е но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равн |
| рског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод |
| ке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на на |
| г ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неко |
| драви их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео. |
| Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео д |
| е врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n= |
| му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да в |
| неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без |
| о сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на пре |
| заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Б |
| поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — прогов |
| дмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеос |
| олео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164 |
| , јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађе |
| n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код |
| ра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био |
| о она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен |
| јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевић |
| , да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, |
| опадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђа |
| ао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђ |
| је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубок |
| послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чове |
| а <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближи |
| а ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио с |
| } Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, |
| ска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Има |
| S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не |
| рив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио стран |
| у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодил |
| ргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спреми |
| покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем |
| у у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов |
| н је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коњ |
| <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше |
| ахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крај |
| ог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљан |
| {S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му |
| уку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице |
| за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за н |
| ине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаш |
| а стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осм |
| густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена м |
| <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо |
| ме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и нео |
| сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин |
| омислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и с |
| n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> |
| тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упр |
| , узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, |
| еза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам |
| су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> |
| ао мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре |
| је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{ |
| а извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац не |
| обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац иско |
| на Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p |
| ња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окоре |
| а свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и не |
| хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез |
| собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, ко |
| вану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само |
| ника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, дол |
| е ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба |
| ви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи |
| дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко |
| светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто на |
| шао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном г |
| о је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, ко |
| тали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће |
| а неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и |
| Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник |
| о бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад с |
| би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја |
| ст, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и туг |
| ци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај ј |
| се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство |
| о да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да |
| о да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до г |
| е ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па |
| акове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добр |
| не ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам |
| награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алек |
| ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>Н |
| приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пр |
| орам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури и |
| а то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</ |
| и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — С |
| крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још |
| S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну |
| сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребле |
| е.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет го |
| им гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не |
| е!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом го |
| да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп |
| пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је ц |
| е о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се |
| а даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме |
| убио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провла |
| пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„ |
| сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка ј |
| е ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој пре |
| су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и |
| Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се н |
| {S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако |
| ори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као |
| а уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кл |
| воре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> |
| Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је н |
| ка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, |
| само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо је |
| амо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — до |
| села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ј |
| е свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је д |
| „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} |
| и бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="ch |
| гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натра |
| не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши стран |
| , кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуш |
| ехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љу |
| ле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд ко |
| ам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично ос |
| у џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрв |
| м крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „лова |
| 3" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио |
| Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ло |
| ћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им |
| ље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече М |
| и овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле |
| ове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце с |
| ра суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је |
| е мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у вар |
| се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се |
| бешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p |
| заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу |
| богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин |
| амцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведр |
| ниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изглед |
| апред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка ск |
| убопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да |
| х у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљи |
| јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> < |
| осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо |
| ави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гле |
| кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде |
| } Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како ј |
| ди.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И С |
| плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} |
| >Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи. |
| ле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по око |
| па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете |
| је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се |
| рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p |
| {S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за |
| Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био |
| ти..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар с |
| <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chap |
| па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито |
| о их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чува |
| очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Х |
| едо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — од |
| страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, |
| ли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Изв |
| ло даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p> |
| ва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као пома |
| одругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> |
| то трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропо |
| утим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ћ |
| .{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и |
| е да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не С |
| га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се |
| аш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да пр |
| бро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховањ |
| оп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић |
| е стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што д |
| њем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет |
| стати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, |
| рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да с |
| во и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет |
| она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени ст |
| ром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкива |
| </p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па изва |
| к наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он |
| а да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне но |
| а вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у м |
| старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама злик |
| прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се ок |
| ш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот |
| оћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стоја |
| p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико мин |
| пчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да |
| за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па |
| b n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао чит |
| брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
| воја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази |
| која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом |
| >Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! |
| .{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта |
| о беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ |
| ни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по з |
| е му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињ |
| з.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чу |
| у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих. |
| дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мо |
| че — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац |
| p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и ве |
| друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? |
| о заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао |
| лну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу |
| о, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад |
| а укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — |
| Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био б |
| } Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми зн |
| тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, |
| ком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и к |
| ти.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима сада |
| а као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово пл |
| ашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у |
| ио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ј |
| <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — |
| ао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} |
| оже замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљк |
| већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И так |
| ије — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, |
| {S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се р |
| ом зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном б |
| и глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину изв |
| познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње |
| ад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подави |
| овлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечиј |
| а као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна ку |
| Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, |
| уба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је г |
| на, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застад |
| у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца. |
| Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из по |
| огодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морад |
| е га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, |
| сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се у |
| , кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „ |
| ањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се де |
| ре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не |
| усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало |
| лесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> |
| е од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори х |
| ем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговар |
| ивети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоњ |
| као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препреден |
| пут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораш |
| ознајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ |
| па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче ка |
| , и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јеца |
| страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг н |
| ога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвес |
| г загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред соб |
| ну.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тиг |
| е поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био з |
| брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} |
| <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себ |
| } Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељ |
| гледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано п |
| пштинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, |
| на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попа |
| оје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да ви |
| е се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако |
| људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње |
| адо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна |
| ом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или о |
| м стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака |
| зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> < |
| но овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се најед |
| изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавд |
| у нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„ |
| се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то |
| едне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошк |
| азиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ |
| м криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у |
| ! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо с |
| онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беш |
| т сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га |
| бом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме |
| е обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам |
| морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састат |
| <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе. |
| ко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамен |
| ешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на |
| опло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше к |
| ...“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћут |
| осиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет |
| о воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> |
| могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешава |
| свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као ув |
| ужи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пруж |
| ла вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоћ |
| нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љуб |
| </p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема |
| пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражи |
| у — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на др |
| <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стри |
| ога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, н |
| ац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мир |
| сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој |
| тојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се |
| и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу |
| е до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходни |
| ног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и |
| у отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљ |
| ње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корац |
| та, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу |
| а једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц доче |
| авирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p> |
| нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који ј |
| пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком |
| ивена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Виш |
| замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено |
| убављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само |
| и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута |
| а столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља |
| о су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од гу |
| упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као |
| јанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну |
| се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа |
| ан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца |
| самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну |
| и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти |
| ић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин |
| Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и ле |
| мињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наст |
| ена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је |
| наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порум |
| њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим г |
| село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размак |
| у машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић |
| ао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче под |
| риповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да |
| прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по |
| , која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" |
| сплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа к |
| за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n= |
| се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — |
| спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем н |
| а, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече |
| S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не и |
| брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тел |
| клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> < |
| се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кр |
| са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа в |
| тро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретн |
| а малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишин |
| мо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, е |
| вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје млад |
| а ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, а |
| мо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма |
| > <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се |
| <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} |
| ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудови |
| онимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разг |
| > <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него |
| ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мр |
| занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут н |
| е ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницим |
| лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одг |
| д бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није зн |
| .{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„Т |
| ко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али |
| рчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — прогово |
| асном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растан |
| амо што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићи |
| И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и |
| еме.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило |
| >„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — ре |
| асмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата |
| се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку ка |
| ам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи н |
| н благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело |
| жидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио |
| ло, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти о |
| два се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стр |
| </p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо |
| гуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се ов |
| је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповед |
| као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени с |
| та сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је |
| } Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са ч |
| ично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на ст |
| се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој |
| као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане. |
| је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га за |
| } Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима |
| отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу |
| заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто с |
| Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами |
| зима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш с |
| аље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу |
| pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му им |
| завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса |
| е тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже гл |
| па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилич |
| ј намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, |
| <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило пис |
| еран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Прек |
| ..“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жб |
| левету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му с |
| орачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња |
| е мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се |
| у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p |
| можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са ориги |
| љка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да |
| тра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небо |
| као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не раз |
| ећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави и |
| ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</ |
| >Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам прав |
| а један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викн |
| бе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима к |
| ка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту за |
| цеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо |
| вати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невин |
| — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија |
| бма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који |
| тао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанп |
| земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свад |
| еднога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави з |
| и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озб |
| једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</ |
| цу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се в |
| уго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што б |
| лица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћ |
| да.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.< |
| савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати сам |
| богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у не |
| де на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском ме |
| слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“ |
| догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу |
| а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напољ |
| му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док с |
| седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бог |
| , тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде |
| пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући |
| у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено |
| зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисл |
| аци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није |
| и. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну зем |
| и јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па |
| трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несрет |
| о — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти з |
| де је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да |
| речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропниц |
| да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, |
| црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено |
| ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан |
| певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко |
| лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети |
| ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу сво |
| ад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведо |
| ове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зор |
| теде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави со |
| ли ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из са |
| да подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево |
| оње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано |
| незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} |
| родано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам м |
| је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p |
| ута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме ује |
| умњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти с |
| да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који |
| једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан. |
| језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињ |
| Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, не |
| у је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да |
| ..{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче |
| едно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.< |
| викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, го |
| ље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој п |
| ишта дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} |
| дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома |
| и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења |
| авља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код.. |
| аже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко уп |
| ом загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, св |
| лом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Сто |
| Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! по |
| му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—7 |
| S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз |
| ориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто ниј |
| ехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до пос |
| 7" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} К |
| запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. |
| е бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и ч |
| тићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га |
| неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не |
| азјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се т |
| ро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да ј |
| /p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руко |
| после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим сто |
| угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мис |
| кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови г |
| а и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у ма |
| криваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужев |
| — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, ка |
| едне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p |
| далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други |
| спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> |
| у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село |
| одне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазит |
| ушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! |
| чи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене оч |
| га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе |
| још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда прене |
| исак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фу |
| и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта узд |
| ан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи |
| де на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађ |
| д нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекс |
| е по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху |
| роговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу заг |
| аца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чел |
| Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом. |
| о, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио не |
| малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и |
| непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живо |
| о да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, |
| а нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисм |
| е за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и п |
| } Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његов |
| > <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — |
| есторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече стара |
| после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено к |
| е стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, |
| лим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидар |
| потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на |
| вицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челик |
| а дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, заш |
| то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослет |
| иља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овам |
| ио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, уве |
| се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи |
| са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивот |
| из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац не |
| по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње си |
| аца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> |
| не и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог |
| е нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од кој |
| ..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо |
| справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче |
| свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло п |
| е чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару в |
| тре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове к |
| беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, к |
| његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, про |
| рудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бл |
| и могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах от |
| сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само |
| коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгле |
| да је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбо |
| веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младић |
| b n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зо |
| од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</ |
| ачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, п |
| рмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар уб |
| дња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> < |
| иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у сл |
| у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да вра |
| страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред со |
| но се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S |
| уд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатан |
| пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку к |
| угме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мр |
| у.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — ре |
| уд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи |
| ислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.< |
| .. да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци доп |
| ајзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, |
| а о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у |
| као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну |
| о да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> |
| Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице у |
| која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га кр |
| > <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво |
| лу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, кој |
| занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах срет |
| и.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а мо |
| рац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога јез |
| во <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом ра |
| спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, ни |
| два могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, |
| чима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, ко |
| приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тав |
| {S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, ста |
| смејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао ч |
| живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли |
| ут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред јед |
| минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унак |
| снило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака н |
| је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — реч |
| итати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кр |
| н је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро |
| “.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним п |
| , али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — |
| и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у |
| арово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А |
| уд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и млад |
| S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудн |
| „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра |
| и и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком |
| ане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу |
| е куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево |
| овили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајка |
| а била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стар |
| како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико д |
| </p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n |
| скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну |
| ати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад о |
| та у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али |
| да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше зв |
| било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S |
| Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} |
| ком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име д |
| поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто вик |
| ачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља |
| анпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окр |
| полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбо |
| анко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салети |
| руга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кол |
| болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p |
| ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? зап |
| ледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“< |
| , као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно друго |
| на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисн |
| хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. |
| оло..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да |
| и да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповеда |
| лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше |
| ти.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред |
| и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну |
| оји покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред нек |
| је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси |
| ај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у ч |
| ушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под јед |
| љка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и и |
| радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли ј |
| изу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џ |
| p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му п |
| поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p> |
| } Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка. |
| „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је ост |
| ао врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир |
| ом гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам по |
| се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам јед |
| о у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док г |
| се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају т |
| ла: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже гла |
| да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете т |
| ај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеш |
| нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти |
| пут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне |
| а.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени |
| стати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло доб |
| чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из соб |
| се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.< |
| у у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора кој |
| да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опас |
| ожу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд |
| /p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ј |
| ли се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без |
| ња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљ |
| о по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје |
| дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи |
| ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и о |
| е мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — ре |
| ају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Сам |
| као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђ |
| зи кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? уп |
| ија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац |
| га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> < |
| д оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишин |
| када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се кап |
| шта се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац д |
| , под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — ре |
| ине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам си |
| је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гр |
| } У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред |
| уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћин |
| реста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, |
| а, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена |
| га, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одби |
| е тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као |
| свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за |
| b n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра |
| рочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне м |
| а није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, преблед |
| ојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мор |
| још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма си |
| млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај м |
| заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекн |
| не хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана после |
| се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све с |
| Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним |
| ам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„З |
| гледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звер |
| м, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па |
| викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ |
| о да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S |
| је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао |
| е речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какв |
| ао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и на |
| као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма с |
| ушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! |
| који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жаго |
| /p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојан |
| „Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! позна |
| ом столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке |
| </p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче де |
| ху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, |
| у на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну |
| че Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година дос |
| сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад |
| цима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно п |
| тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад сп |
| ироки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакриј |
| снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрште |
| зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен си |
| адост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а |
| ритисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, |
| та.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закон |
| Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На ври |
| ар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има |
| тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта на |
| траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У |
| рт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али ни |
| шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише |
| ног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се |
| се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло |
| ј пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени |
| иви! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно |
| скрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталим |
| >Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве с |
| бром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.< |
| асности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и пакле |
| је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је в |
| ио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> < |
| још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из |
| .</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} |
| е ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p |
| споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш д |
| ко пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“< |
| сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„ |
| онешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи |
| преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S |
| а мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племе |
| му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: |
| ћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом |
| пет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сн |
| им јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напољ |
| че и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта |
| ко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бле |
| је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Б |
| ближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево |
| о ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засе |
| их јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама у |
| и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.< |
| као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, |
| иди свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као |
| раг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, бац |
| подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба |
| а столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше по |
| о на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и п |
| о.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се |
| ећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли |
| ра.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа |
| ник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио |
| у своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоње |
| иље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим п |
| ак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је |
| више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделав |
| од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду |
| о.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, и |
| д дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, |
| и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је |
| осподара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар пла |
| де но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи тер |
| тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и зап |
| усам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма |
| етица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увук |
| ој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу |
| осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, |
| аш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насме |
| ку собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме ре |
| гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </tex |
| мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бач |
| аго лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник |
| <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ П |
| десет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у |
| е се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострук |
| дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти |
| ене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан ј |
| Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Ст |
| ји су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скруше |
| ше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћ |
| љубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му |
| м пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник |
| а <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гл |
| сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се кре |
| њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних. |
| ог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг |
| ди су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се |
| стан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је же |
| и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади госпо |
| ничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учите |
| њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!? |
| S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је |
| јест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, |
| спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљен |
| ла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна |
| првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан |
| но у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје |
| јанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али са |
| шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није |
| на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен |
| овори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да зн |
| е и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да |
| а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљ |
| лазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нес |
| обом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лага |
| ао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, з |
| </p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже |
| робије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели |
| пуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли. |
| је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јо |
| „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја |
| вај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од |
| а и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Т |
| тео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одаг |
| е напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, а |
| е ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет. |
| ајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и |
| а сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега. |
| .{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако за |
| и мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки уби |
| а се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си д |
| тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и |
| ружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„ |
| ј велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на она |
| остадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се про |
| едај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораш |
| {S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше ј |
| ио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S |
| лед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пре |
| ..“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и ма |
| вље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати с |
| ђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га |
| ворио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако вес |
| у имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши М |
| ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи од |
| ом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео |
| ш усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече стара |
| чи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам ос |
| пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опа |
| образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и вик |
| уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод |
| рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и кро |
| тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси г |
| ри руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> |
| у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога из |
| {S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: |
| бавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| вље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — за |
| а, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сип |
| њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше |
| на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни |
| и, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки св |
| а то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</ |
| убма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А д |
| астане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани |
| своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра |
| ио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари вл |
| ...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она |
| .“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледи |
| ти: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и гр |
| уца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан гос |
| и знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад жен |
| инули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојк |
| нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p> |
| тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из к |
| ни, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам с |
| ако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већ |
| ..“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођ |
| том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из |
| данпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитиј |
| се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из |
| че да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је закла |
| шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром |
| n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле |
| пита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, |
| .</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени |
| лого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избави |
| уги извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као |
| p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема д |
| туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и д |
| арчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плака |
| лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљи |
| ше говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Б |
| дао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда |
| е Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благ |
| рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајност |
| акаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p |
| ца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небро |
| .{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на јед |
| а врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекн |
| горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва ч |
| о.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не |
| д је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</ |
| бијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, по |
| спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у |
| а погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> < |
| у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава по |
| ату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило. |
| скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда |
| е довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пр |
| згуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранк |
| {S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насм |
| сто...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених |
| p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да |
| них падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љу |
| ајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, с |
| еде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита |
| ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљ |
| прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} За |
| унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се |
| лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув |
| реко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се при |
| удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући м |
| мањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљк |
| лазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове |
| уцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одку |
| </p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.< |
| да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се њего |
| новац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то |
| куд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражит |
| разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањ |
| Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими |
| едајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише страж |
| > <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје мес |
| седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са |
| ао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није им |
| ац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Б |
| приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим ту |
| мену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби н |
| о.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ра |
| едео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар |
| ћ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
| кривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро |
| кајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одг |
| ки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ |
| ржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озб |
| . тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића |
| какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да |
| ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути |
| као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну |
| , ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео ту |
| ц. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји к |
| Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."< |
| хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мисли |
| клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био п |
| јури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Але |
| ...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се ч |
| као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже |
| а земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчањ |
| су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спа |
| дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано с |
| шао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син |
| се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“ |
| привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо |
| овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мил |
| ад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — |
| ова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад |
| седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бр |
| а да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га |
| х Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем св |
| што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранко |
| у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па јо |
| адост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у |
| миља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на ме |
| Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n=" |
| коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људс |
| n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту |
| 57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда |
| а могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том |
| шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи до |
| нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, г |
| есетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдм |
| ше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина |
| на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез |
| Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање |
| опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки |
| .{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би ј |
| астиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне |
| му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква |
| азим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно на |
| м.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долази |
| оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се пог |
| /p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш глед |
| претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> < |
| га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташ |
| .</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме |
| е у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах |
| риску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па |
| астово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвор |
| и, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у мој |
| тарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> |
| </p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црн |
| си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> |
| од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} |
| у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори с |
| кић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Сто |
| донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се |
| рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и |
| ечи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да доз |
| абрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и обор |
| /p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео св |
| лавом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — |
| “.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двоб |
| а се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван |
| ајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не |
| На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на з |
| а.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше ве |
| ку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше са |
| трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му сев |
| право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <p |
| ! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имен |
| се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу |
| ан какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> |
| Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и по |
| ца прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и ше |
| рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, кој |
| но на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиља |
| ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и |
| је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тр |
| о дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а |
| велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за крат |
| ин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и д |
| прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убо |
| Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је би |
| о чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме с |
| м на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих |
| отрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд |
| био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро к |
| а.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један о |
| испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хај |
| зу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како б |
| Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те |
| е пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, |
| ма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица |
| че старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за го |
| дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важн |
| ор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и |
| о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако |
| идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126 |
| истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијен |
| сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је о |
| Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у |
| се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликов |
| озор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше сумо |
| ј дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев таја |
| пнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је от |
| — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter |
| сто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-дв |
| крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим о |
| одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, |
| а земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је |
| благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем ж |
| } Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједа |
| адовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах |
| е да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила |
| ин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} |
| пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се |
| едаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„При |
| укавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву |
| чујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах о |
| рат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! вик |
| је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или |
| аљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, стра |
| х груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица |
| лно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</ |
| пасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кн |
| рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао |
| ! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац |
| развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати |
| <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза |
| би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше п |
| орачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред оч |
| блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па он |
| о беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени оси |
| по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</ |
| Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господа |
| е свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зориц |
| нути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као з |
| дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, |
| уше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ ми |
| ко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела с |
| неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са |
| бици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и |
| едну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у |
| ити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и н |
| ом гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из |
| а отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је |
| рођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво |
| е великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње |
| у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела све |
| ма је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Ст |
| ском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у |
| да доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута |
| ле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао |
| е видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и бог |
| з собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезариј |
| о топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати |
| у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S |
| да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, јо |
| чи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се оба |
| мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дањ |
| У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као |
| а је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који с |
| Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила. |
| је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти |
| младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p |
| пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њ |
| p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</ |
| <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се |
| Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плеве |
| риближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" |
| жидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа См |
| о срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да |
| тављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању стран |
| “ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и уми |
| к но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благос |
| јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="1 |
| е било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Ст |
| воје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapte |
| живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опе |
| дило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на |
| мати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p> |
| е, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек пос |
| з детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти ма |
| ма и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју не |
| је му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли г |
| убљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно |
| > <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако ве |
| још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је |
| са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало во |
| шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, ко |
| лиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. н |
| ушу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па |
| и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p> |
| ан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да |
| своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од |
| зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да |
| врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> < |
| ледње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био гл |
| ти.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, |
| е и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се п |
| у заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћи |
| ише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја |
| капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао |
| д је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Б |
| нчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми |
| п Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу моли |
| какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњи |
| јао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само то |
| , и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је |
| риповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и д |
| дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошк |
| сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила л |
| ом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу |
| <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Бож |
| ј помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не |
| је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћи |
| си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао |
| е наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ј |
| о.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Ста |
| .“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри прија |
| реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и за |
| а! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин |
| ом ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био ј |
| зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не с |
| уше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погле |
| д стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут |
| „Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојни |
| звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добр |
| није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као |
| мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је. |
| нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Тво |
| јест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </di |
| иш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најсла |
| сец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чи |
| воје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при ч |
| одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и с |
| Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тог |
| еје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; |
| ожидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој |
| кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, с |
| та те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче ста |
| потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту |
| проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још |
| гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! ј |
| и, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке |
| лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког |
| Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја н |
| ља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита |
| креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутр |
| : „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.< |
| чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му зад |
| маћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и |
| гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Св |
| ао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут |
| им, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пруж |
| сак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, |
| нио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Мирков |
| се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о које |
| рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било. |
| едно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко |
| лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв удари |
| ав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Б |
| а његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на доса |
| ри сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>Посл |
| било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, гд |
| ључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S |
| м руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљад |
| неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој д |
| ла у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по |
| црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече с |
| S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је к |
| ађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом |
| упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир |
| е проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, |
| тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очара |
| пе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад |
| т птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је с |
| у још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем посл |
| али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она дво |
| је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до |
| ацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој |
| S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути |
| е?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њ |
| опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњ |
| — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти |
| у кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.< |
| .. али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити |
| ишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се н |
| угом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна |
| војим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке неде |
| о сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, |
| ружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је бога |
| истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| м склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зор |
| ожидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том п |
| пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, |
| нажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде |
| аста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> < |
| ио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих ту |
| стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну г |
| амети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и |
| и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрив |
| та, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи ју |
| озора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није |
| свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога ч |
| идила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Д |
| уо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по к |
| едајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослет |
| лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, |
| p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разн |
| остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> и |
| у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="12 |
| ња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад с |
| /p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну с |
| p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата. |
| p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p> |
| <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко |
| ње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе о |
| џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се н |
| онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента |
| да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>П |
| и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође н |
| њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беш |
| ош један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се. |
| о остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После н |
| на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један таба |
| ти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било нап |
| одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше |
| собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гв |
| /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем |
| плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико с |
| вили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спази |
| а.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> |
| </p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам л |
| Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе з |
| >„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} |
| угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.< |
| кавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана про |
| ца, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи |
| режуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако д |
| ише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљен |
| ати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и |
| ила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} |
| По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа |
| ељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова плани |
| д је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говор |
| ори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим. |
| трила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n=" |
| скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним б |
| питкивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да |
| и ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу |
| љубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина к |
| ват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разг |
| ом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће те |
| г сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло |
| ва То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} |
| ху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише |
| <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда |
| отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, н |
| перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати м |
| квом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељиво |
| ово племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођ |
| ад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председнич |
| божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, |
| од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима от |
| клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други с |
| прагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра |
| на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу. |
| иш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестам |
| дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима р |
| пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога |
| оња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још |
| </p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом |
| > <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Мил |
| а, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму |
| иром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учини |
| ик, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара ос |
| диже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупц |
| е дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоко |
| е несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма пораз |
| што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и |
| бије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требал |
| S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очек |
| оново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p |
| p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — п |
| нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му ч |
| а га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разум |
| е трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} |
| арац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад |
| акве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу |
| дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на |
| , поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га пол |
| да извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу |
| Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом |
| тим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна ти |
| оју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и |
| изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је |
| сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче |
| уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица |
| ост, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb |
| рана не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почн |
| шта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку |
| вом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на т |
| рошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам |
| доја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о |
| ари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Фил |
| о — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га уб |
| прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргу |
| о и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек с |
| том месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у б |
| ује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укоп |
| све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по |
| бразина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си |
| .{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће неви |
| чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи |
| и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га |
| бно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка |
| ки, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две ст |
| тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, |
| унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на је |
| о старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и т |
| старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрек |
| еда, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p |
| приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућ |
| актио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве ки |
| и — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек |
| ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо |
| ило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојниц |
| боња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодил |
| њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки но |
| мац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један |
| > <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сеља |
| че не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљ |
| љани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} И |
| ош какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међут |
| ога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је |
| седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узвер |
| помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло пре |
| аде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на |
| овац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p |
| ме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је |
| па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и ис |
| њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши речени |
| дмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брз |
| о разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз |
| е са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лак |
| ложише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику |
| тојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од |
| шкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре уч |
| p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <p |
| оњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Об |
| овори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минут |
| и чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се |
| клетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно с |
| стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ух |
| ише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Ста |
| а, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како |
| збавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Он |
| Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтах |
| ледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: |
| {S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} |
| врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био п |
| ду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{ |
| е ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише |
| и си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухап |
| нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један с |
| о тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробн |
| ет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да с |
| нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</ |
| испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу |
| очита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Б |
| на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, ди |
| природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне т |
| онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер |
| .{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је кра |
| олесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—пр |
| прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у |
| то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг в |
| озна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац |
| боње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изи |
| умљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више |
| је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и боров |
| грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="3 |
| е.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником |
| говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, ви |
| о јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и ч |
| амо би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му нај |
| сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса |
| засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти о |
| .{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> < |
| во ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га |
| су, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју |
| кочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, |
| осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега |
| S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из |
| и приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, нег |
| ла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута |
| да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да |
| тила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаћ |
| „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти |
| ке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако зано |
| е је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдн |
| и — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, ди |
| ледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако вес |
| обро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, ск |
| {S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је |
| евојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао |
| лијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћи |
| старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запи |
| и свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали |
| за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — ре |
| нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћ |
| ти метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико ме |
| тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и |
| ...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наш |
| није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну рек |
| ке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где ј |
| , па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. |
| Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и |
| онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкив |
| је погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n= |
| и јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, в |
| дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може б |
| рачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} П |
| кодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да |
| који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе ниса |
| и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто |
| нару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруме |
| а...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да |
| са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говори |
| чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута бе |
| идео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас |
| Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог |
| сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу |
| итао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је |
| стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар ве |
| другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује |
| <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки но |
| у имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмљ |
| столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p> |
| да у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док с |
| и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би |
| од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакл |
| „Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам ми |
| сам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити д |
| ства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да гов |
| ља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанств |
| аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио. |
| миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача |
| Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да ва |
| паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, |
| .“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи р |
| сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? з |
| „Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да |
| > <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, наст |
| је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p |
| <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао |
| дкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру. |
| ше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; да |
| , он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи |
| pter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S |
| жидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је им |
| p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја |
| ан му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропо |
| > <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико |
| , али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb |
| е именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже |
| е сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрању |
| ржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога |
| ај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој с |
| ње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи прек |
| да наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се |
| розора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бел |
| оје је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из ст |
| чи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као уто |
| еђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{ |
| грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„К |
| ри Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Ст |
| в је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрв |
| код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен |
| ра (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! ви |
| и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и |
| <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро д |
| у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац |
| ање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ућ |
| енадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> |
| ла, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад |
| овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела |
| ноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нем |
| беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болест |
| ац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је |
| p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора |
| о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и ста |
| блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? ви |
| но убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем. |
| га брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је ота |
| } Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полица |
| се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} |
| <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S |
| о плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му б |
| ..“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даљ |
| м или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на тор |
| шку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве |
| Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад |
| ћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио пра |
| о гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу |
| — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у друг |
| а ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду закле |
| ема дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово ч |
| {S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и бр |
| ла заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p |
| далити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходни |
| о? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја с |
| ко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бл |
| рене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до |
| пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си тв |
| натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</ |
| и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољч |
| савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> |
| м сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој с |
| {S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</ |
| све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка С |
| пасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p> |
| али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад н |
| ита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник |
| у своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па |
| одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгл |
| дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сеља |
| езданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта |
| идиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из |
| д њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори |
| љним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, п |
| принела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јован |
| ало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам |
| ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, |
| а образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се ст |
| ао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и за |
| ац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје с |
| каше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху о |
| дазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо |
| попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозо |
| рио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени |
| нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему. |
| и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наобл |
| околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепе |
| к ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као |
| о мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам |
| и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидар |
| асно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући |
| а јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој |
| ица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> |
| <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напо |
| викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше |
| а за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме пс |
| е превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га то |
| им мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада и |
| апат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за |
| адић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме ни |
| омрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се пр |
| мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мо |
| не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао |
| врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, |
| д тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S |
| за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једн |
| ио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| днети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче |
| богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламт |
| .{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се |
| једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би м |
| песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га |
| рила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</ |
| ше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља п |
| какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагн |
| поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим ск |
| мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи |
| јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге |
| омисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом о |
| > <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиств |
| видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо |
| апоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; |
| ати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити |
| увањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{ |
| ије дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранк |
| е разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Ве |
| нуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! |
| амте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма пог |
| је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шум |
| наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обоји |
| ењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господи |
| овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као |
| бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечит |
| ка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језе |
| Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером |
| е придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p> |
| м прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно л |
| па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брад |
| гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Сто |
| у „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погл |
| четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури |
| ти воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега |
| ика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху |
| време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним в |
| <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина |
| /p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у ј |
| тона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње н |
| око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} |
| мах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче г |
| p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдн |
| нку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло |
| сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и луп |
| стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стој |
| љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна |
| говори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрл |
| ост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за |
| ум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром о |
| на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и |
| резно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је |
| ем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! и |
| ислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb |
| оказујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — р |
| анко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„О |
| помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко |
| , јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и поква |
| беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале |
| а који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара ч |
| божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> |
| он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изв |
| ред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну пр |
| нпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам |
| тане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</ |
| и овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гл |
| подар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био ј |
| у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане |
| телин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђи |
| есту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од дво |
| Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. |
| .</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се |
| у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и бла |
| ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање |
| на? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одгов |
| нко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумња |
| и ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторо |
| га човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p |
| гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> |
| рзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита |
| искује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи прати |
| боња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак |
| ао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене |
| а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певач |
| и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га тр |
| аоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази |
| поче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума |
| у ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра јо |
| е својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искр |
| а влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ко |
| евид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда |
| них? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потреб |
| оново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљ |
| </p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад |
| одаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато |
| ости — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за |
| једанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му |
| ени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p> |
| p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S |
| шају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, |
| их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала |
| ојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту |
| та их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} О |
| тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окрето |
| ој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је |
| лазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића г |
| био испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> < |
| ука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим бог |
| н се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се. |
| рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p> |
| црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака |
| браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мо |
| би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву ма |
| е.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи |
| е некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам св |
| једанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут |
| прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени вра |
| “</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на |
| .{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који |
| ак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се |
| е да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах поз |
| брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити он |
| је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди |
| Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог н |
| еш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу |
| , из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скр |
| о кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>М |
| ранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари |
| отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, |
| се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" x |
| се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми |
| мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варош |
| поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго |
| } Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора |
| ао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна |
| естих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да позна |
| ик у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! за |
| к прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Јо |
| ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако как |
| у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p> |
| лази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам |
| ите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече млад |
| полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уваж |
| као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеј |
| обивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе |
| апита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промр |
| е као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросн |
| pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеш |
| когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb |
| <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. |
| </p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пруж |
| .{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} |
| кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p> |
| ака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено п |
| аграду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса |
| их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам |
| су скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p |
| да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци допис |
| у и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале |
| чнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је п |
| дем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ов |
| /p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај п |
| илна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</ |
| ра као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{ |
| буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење примети |
| да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био |
| веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слобод |
| му.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је го |
| ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чист |
| пала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених |
| мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орил |
| с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коњ |
| рно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио ам |
| га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат а |
| .{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је би |
| > <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио |
| се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у |
| за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, ко |
| са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! ра |
| ла одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где ст |
| о несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у д |
| После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговор |
| уци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред п |
| и хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци досе |
| страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње. |
| познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацим |
| у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора |
| апињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубав |
| у, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, поз |
| у, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеб |
| .{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред с |
| еца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред |
| ркеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу стар |
| хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је |
| {S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} П |
| тане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада |
| ић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зе |
| ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на ј |
| право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка |
| p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћ |
| </p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што сар |
| ћи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да жив |
| , која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био м |
| вешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се гр |
| ворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} К |
| , као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је б |
| ци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који ј |
| д Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер н |
| илато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих п |
| пази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво |
| воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} |
| амртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Ј |
| анемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут наг |
| евито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори |
| ужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на п |
| а странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? |
| грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који ка |
| енуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се вр |
| је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста к |
| бледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p |
| ојим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под ов |
| , па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, |
| ао да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а к |
| слила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врат |
| која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумско |
| ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окре |
| како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о |
| тати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет г |
| потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знал |
| до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходнико |
| “, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута к |
| ије ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у р |
| се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођ |
| Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу |
| о да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И |
| о и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенс |
| .</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да |
| аштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде наш |
| роговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти |
| цем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је |
| ажим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он зашт |
| паше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака |
| > <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац н |
| дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их |
| овом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне мук |
| е жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога |
| тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p |
| Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, |
| и а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после п |
| аклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо о |
| и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се |
| уо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да |
| хотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — р |
| дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} |
| слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо до |
| не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онак |
| Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S |
| кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је |
| да као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чел |
| укама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, |
| дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат |
| ош прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску соб |
| му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — про |
| </p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде н |
| довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нов |
| му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у сел |
| им гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од |
| д собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> |
| екао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе |
| <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп |
| ак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пре |
| ора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па он |
| утаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околин |
| еког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са он |
| Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? уп |
| е плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојк |
| онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? |
| дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, је |
| риближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и та |
| > <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једно |
| кратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, м |
| риповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка |
| едрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p |
| благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за |
| >Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка |
| по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се и |
| прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} М |
| осиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се о |
| и Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као ск |
| кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али |
| ао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо |
| лицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} М |
| о жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ев |
| да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов до |
| а човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ с |
| дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти с |
| Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година досел |
| ару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког ско |
| цови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> < |
| ше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> |
| еко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p> |
| а дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога д |
| Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше дво |
| стелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у непри |
| „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се о |
| чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред |
| ећ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуца |
| другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љут |
| ора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не син |
| сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола д |
| ветом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи |
| али да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој ка |
| соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бац |
| .“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти на |
| све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на з |
| </p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад |
| у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и јед |
| жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури п |
| ута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби |
| тарац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљ |
| е нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао пр |
| муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о т |
| з неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку |
| а нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ в |
| нда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњев |
| ц? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у |
| пет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали |
| без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди понов |
| ога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на гл |
| вечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог |
| неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са |
| ст сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, св |
| могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у |
| шним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљко |
| куца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меко |
| о је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, |
| и, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало |
| .“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, |
| ховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао |
| , зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу ми |
| ем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч о |
| о други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени. |
| и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропош |
| олико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која |
| бледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзах |
| као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, к |
| до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да ст |
| ног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их |
| мни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас |
| и.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха |
| не околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља ро |
| је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци |
| емирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено глед |
| е Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређ |
| !“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и наст |
| шим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и та |
| ц и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице |
| на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отвори |
| из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као к |
| еко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар |
| м животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и к |
| му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело л |
| замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p> |
| мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и |
| ао да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаро |
| ке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећ |
| рну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свак |
| кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју |
| ој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане |
| сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамн |
| у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се з |
| већа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па к |
| је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је ч |
| као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва пр |
| ој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се п |
| его да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} |
| вати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још |
| и Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов |
| " /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> |
| ко ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у ве |
| смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса |
| ве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће |
| на да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Б |
| дим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао |
| ваца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула о |
| ати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава гор |
| р си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жи |
| гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашен |
| ко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате |
| да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставин |
| еше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре |
| „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити мога |
| ?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи |
| шла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим |
| ом отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и раз |
| шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично п |
| брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом |
| им корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај н |
| ак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо |
| еса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене |
| домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и дос |
| очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: |
| .</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Го |
| ни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на |
| ком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно жив |
| има су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их |
| д се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је пра |
| у вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живо |
| ше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну |
| говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p |
| умарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд |
| , као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у с |
| за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху власте |
| агословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у т |
| коваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких |
| ери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запит |
| унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>По |
| ру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бра |
| је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе |
| > <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати |
| вога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од |
| вој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16 |
| део.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зо |
| аше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини с |
| да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна вр |
| у Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним б |
| } Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Б |
| еху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капел |
| се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво с |
| асмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичиј |
| ги него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по ч |
| ранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говор |
| ладаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, п |
| јбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столи |
| оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидар |
| воја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пр |
| у прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да |
| аком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задрж |
| д својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" / |
| гао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуру |
| >„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље |
| јан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и |
| а тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је з |
| је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши |
| уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутр |
| и кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дош |
| пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годи |
| селио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер |
| икне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, |
| наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а др |
| м.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једн |
| јана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> |
| 140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на јед |
| е усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу с |
| „Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Г |
| тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече де |
| Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."< |
| разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би |
| p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам примо |
| о гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код те |
| ња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ниш |
| што га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог |
| еко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена |
| вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бада |
| и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, ваше |
| р ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те |
| ак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда по |
| уба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, |
| учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? |
| Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико.. |
| који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на |
| амо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва беја |
| ....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоуч |
| Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази. |
| има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више д |
| радио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао < |
| свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме дв |
| је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведр |
| ве доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собо |
| ог лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у к |
| Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и о |
| дао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старост |
| лактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери |
| сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљ |
| ине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ са |
| звијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио |
| , <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био |
| — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да |
| икад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толик |
| е лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у |
| два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узра |
| је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно |
| ста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и |
| икад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари |
| пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као |
| буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> кој |
| бична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„И |
| се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насм |
| сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{ |
| е сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам |
| пи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц |
| Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледил |
| После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио |
| ме, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље |
| и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми им |
| мали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад н |
| адити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крв |
| Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања |
| га вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се из |
| еше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем |
| о распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе. |
| вде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</ |
| га бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве |
| {S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби |
| е...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после ду |
| кве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> |
| т деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено по |
| као гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и нес |
| "134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} |
| н, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неот |
| неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све по |
| >„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је |
| p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи |
| ивеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћ |
| уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајли |
| а у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека |
| рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо |
| покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо с |
| и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура к |
| положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је |
| p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мога |
| chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече. |
| ри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! н |
| ам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и |
| нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на дру |
| потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да |
| хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда |
| о диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајав |
| чуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p> |
| </p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробу |
| ал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож стар |
| нчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до са |
| /p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим.... |
| поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња пок |
| уше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бр |
| Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху с |
| а их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трч |
| а чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао |
| детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет |
| /p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста ош |
| на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ј |
| ио својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p |
| рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје |
| ају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно др |
| те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну |
| анио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојал |
| г, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! пре |
| га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прил |
| ада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да |
| о,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је |
| рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу |
| да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац |
| дило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да ни |
| о!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} |
| а да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</ |
| е вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запи |
| продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зач |
| ули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. |
| — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убез |
| а, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Жи |
| нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незн |
| наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја ма |
| о и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се |
| тојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружин |
| удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за ти |
| прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио |
| о на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише че |
| а за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгуб |
| жидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољу |
| .</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са цр |
| а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на д |
| авете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питањ |
| крете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу со |
| ш дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко св |
| милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га друг |
| о на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили к |
| вео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж |
| одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изнена |
| чкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху |
| излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе |
| у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која нап |
| цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш весел |
| у и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да н |
| ну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би |
| р јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ства |
| если прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као |
| освира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хи |
| ћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва с |
| опастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се з |
| ар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која |
| са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд |
| ар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на јед |
| осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочит |
| уо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само ј |
| кучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда |
| е хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакша |
| да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — |
| зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бит |
| јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здра |
| Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но к |
| му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само дво |
| ено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се ув |
| уо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умно |
| да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, |
| ају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не |
| а, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело |
| боња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p> |
| и и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам |
| а каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да |
| злепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа н |
| на и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гл |
| и образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти н |
| тало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну уп |
| у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Госп |
| а сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{ |
| та.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери. |
| њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно |
| говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час |
| ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет п |
| има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад |
| — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и ка |
| који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо |
| посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепов |
| носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим пл |
| непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће |
| <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху гото |
| е и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окре |
| <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је б |
| ранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умр |
| у.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час б |
| иво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници т |
| на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленк |
| убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само с |
| кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љ |
| ец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико ко |
| ог лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били бога |
| уо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске оград |
| живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са |
| али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и види |
| ћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у вра |
| скези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се |
| араху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи |
| ју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа |
| ше као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман згра |
| .{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је |
| одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас |
| а сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} За |
| онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, ост |
| плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је г |
| ао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође |
| помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> < |
| чи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмогл |
| му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — запов |
| напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али |
| лива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се ч |
| иште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га |
| ше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи |
| тима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац |
| као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом |
| има зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се не |
| нчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</ |
| икоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, к |
| .{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и |
| у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута н |
| сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој к |
| </p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се н |
| p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да ј |
| зу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„ |
| је, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало |
| Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је б |
| Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени |
| речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам ма |
| ило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох д |
| пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за рук |
| руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду |
| тмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из |
| га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрли |
| и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, |
| пе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} |
| десет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми |
| неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан за |
| му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између ста |
| p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Ваш |
| ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити д |
| S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледај |
| Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине ра |
| кочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p |
| ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте по |
| и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У |
| одило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох |
| наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда на |
| немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> |
| затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} |
| и „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет м |
| могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} А |
| му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и |
| последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна вр |
| о да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S |
| ромрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p |
| за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p> |
| ше што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, |
| — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „З |
| S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их страж |
| собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као д |
| затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади |
| која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викн |
| > <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{ |
| аба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше |
| S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стоја |
| оћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио с |
| ше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњег |
| под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ј |
| врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ ме |
| лико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили |
| гу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио ј |
| </p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слуша |
| је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хех |
| наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тиш |
| /p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} |
| зина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p |
| био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва |
| — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се ук |
| знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је гото |
| на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од с |
| уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво прат |
| анко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут в |
| <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше |
| дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа |
| ите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погл |
| <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, у |
| еданпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Ка |
| е као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имал |
| љака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти |
| бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зар |
| беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одвр |
| словио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! |
| њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као |
| аман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки |
| садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по |
| на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврш |
| не са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није гов |
| изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишт |
| {S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесому |
| рмана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — т |
| павају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави в |
| према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога |
| апита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један бр |
| ше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на ј |
| д овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше св |
| нце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бо |
| оња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којо |
| Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} |
| господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња п |
| авог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? |
| му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрх |
| и к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у ру |
| сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута |
| . — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ни |
| нда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div typ |
| ешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, |
| ивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? |
| красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од м |
| ише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте |
| мац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд о |
| узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима б |
| овори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати |
| се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опа |
| Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{ |
| ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше. |
| се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попади |
| ад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јов |
| огодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречка |
| а нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он |
| си непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штеди |
| а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окре |
| ор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутн |
| даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесе |
| Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекс |
| и се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, |
| м оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ј |
| ло је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дан |
| ом“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се н |
| м, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег разми |
| двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови двора |
| <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошиц |
| ад имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богат |
| еља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несре |
| је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> |
| икне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, гово |
| и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је с |
| е ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако н |
| лутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите |
| ртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице |
| стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а |
| је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја мо |
| икне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми |
| ице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се |
| ани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јада |
| ренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јо |
| и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити |
| а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, |
| окојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара н |
| pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа |
| е да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} |
| грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добро |
| је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да |
| и ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани |
| да Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио |
| ушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто с |
| богом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај је |
| ви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора |
| — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи с |
| о лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-спод |
| огу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и на |
| требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дре |
| ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше |
| и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те |
| цнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрн |
| естан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао |
| баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам |
| ха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење. |
| пита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек |
| у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног |
| то викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} Посл |
| и имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу см |
| ео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео |
| ..{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити не |
| адне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мил |
| рни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљали |
| себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромаш |
| , убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онд |
| ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да |
| Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на |
| нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам |
| Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густ |
| зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал |
| је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из з |
| еће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Ве |
| остални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокарт |
| пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни х |
| гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне.. |
| ата, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и у |
| ругу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се в |
| ! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n |
| мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима |
| — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја |
| азити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога с |
| жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад |
| па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад |
| у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва. |
| — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се |
| озничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лиш |
| реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог п |
| <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло ј |
| проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња м |
| дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> |
| ужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дет |
| еп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{ |
| S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> < |
| ури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него |
| си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на по |
| <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али м |
| ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта |
| ластелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила |
| ута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до к |
| S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком |
| ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не м |
| би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Доз |
| пом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А |
| Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — |
| сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па са |
| та! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај г |
| шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрсти |
| била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је доба |
| матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас в |
| ? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше с |
| ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изн |
| другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — |
| , па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p |
| а се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јак |
| за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми о |
| а се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> |
| старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под ов |
| мо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, |
| м.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испо |
| чеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, |
| младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са |
| анела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан |
| <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп |
| оречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да |
| па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки свет |
| ије видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као з |
| адише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p |
| овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је х |
| проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су и |
| Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете |
| жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив од |
| га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као гро |
| ! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је |
| да рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас моли |
| иљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да |
| екрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} О |
| гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и с |
| вио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син |
| јанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја с |
| истра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час |
| но што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се јо |
| о:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Б |
| а — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да по |
| Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скор |
| ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта ј |
| ина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беш |
| наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле |
| даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрин |
| све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња |
| ео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакој |
| изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што |
| и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, до |
| мшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и |
| заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се закли |
| уштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно |
| сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb |
| умњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш |
| храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Ив |
| адгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — ре |
| е!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јак |
| би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање |
| /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи гово |
| у да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како т |
| да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! вик |
| ао утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} |
| <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде |
| е глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се руг |
| мао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо с |
| брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега кри |
| Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити т |
| ема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи |
| едао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо |
| боје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац ова |
| оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку |
| во за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p> |
| д ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се |
| јеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам |
| нпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остат |
| га и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести |
| ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је о |
| аш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме |
| тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да бу |
| наш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бо |
| били, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памет |
| а врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече |
| назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа о |
| и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p |
| , или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре |
| {S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, ко |
| ада се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жа |
| чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: |
| дости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одреч |
| а да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори оч |
| ивити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и |
| отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо рук |
| <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници про |
| његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога дог |
| е угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је ст |
| од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му забли |
| говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљено |
| обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеме |
| ексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је стр |
| уд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи |
| пражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше |
| </p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд |
| свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они к |
| ватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадни |
| ристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што т |
| лема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар се |
| и Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> < |
| окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш |
| и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стој |
| оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропас |
| сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Ш |
| а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грб |
| ај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао |
| > <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади и |
| p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео |
| година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње велич |
| {S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се бор |
| Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у |
| ратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те |
| и ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хр |
| <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене к |
| >Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у гру |
| ш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомуча |
| кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се |
| Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима х |
| вори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути |
| арчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне стран |
| ром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. |
| > Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>Посл |
| тарац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је |
| ем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи приј |
| а да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз ф |
| пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време ј |
| Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита |
| е Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује |
| сти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар |
| позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је |
| ? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> |
| о.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин н |
| е опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет |
| жне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у |
| ала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси о |
| га Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гора |
| грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу д |
| е на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из б |
| , да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, бољ |
| пе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читањ |
| еоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весе |
| , умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наст |
| ...{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„П |
| ... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стри |
| ну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не прет |
| у песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и у |
| му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранк |
| осе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div |
| трчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена |
| ах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо. |
| кићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њи |
| каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд ј |
| ао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узвере |
| му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава |
| ти поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је |
| да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклања |
| е је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Зна |
| па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти |
| лабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но |
| ead> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене ули |
| о је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ћ |
| је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема пом |
| к — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} От |
| овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, |
| мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа м |
| ти док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у |
| одину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше с |
| се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су |
| p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба проб |
| оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани |
| аћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лак |
| ј се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груд |
| . — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, |
| је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шап |
| е умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јо |
| аше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> |
| уд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше |
| је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја др |
| тати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, ка |
| ао опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гле |
| се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стаја |
| p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе. |
| вор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе |
| кочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устад |
| казују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га |
| и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе |
| а бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла! |
| а подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Ту |
| већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је |
| је могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како |
| војим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао |
| а се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно |
| заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отво |
| е и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбо |
| акав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо |
| ц ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је гр |
| како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се |
| ој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је б |
| а својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била |
| а школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без |
| јвише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим глас |
| ав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побоч |
| вори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли |
| је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, |
| о желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три |
| > <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне |
| а старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и |
| онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао к |
| од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је |
| н и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и н |
| аше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио |
| на удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све |
| Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај |
| шио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао |
| просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљк |
| , али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одрж |
| био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</ |
| текоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати |
| ћи поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане рас |
| е после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанаје |
| му је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи свет |
| ћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такођ |
| нили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али оп |
| где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник |
| књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ ц |
| упици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљ |
| мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртно |
| а ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми п |
| у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљ |
| та маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само |
| здржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb |
| на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан |
| Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онд |
| пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и п |
| Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше кол |
| ише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се з |
| ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда поди |
| </p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p |
| обном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен |
| а, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шт |
| травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је д |
| посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, т |
| не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао ко |
| а за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оц |
| озорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радит |
| ..“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно пи |
| сни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одго |
| е ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} О |
| о и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се те |
| ео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, к |
| а?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — о |
| ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци |
| из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том са |
| кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута п |
| узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједин |
| d> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} О |
| теље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња прол |
| ј што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата о |
| тањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и п |
| ј грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стри |
| м уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милиц |
| и дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде.. |
| јнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде ост |
| у га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело н |
| поштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, |
| љино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо г |
| здана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко |
| еко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну |
| циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</ |
| сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се |
| {S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви |
| је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста |
| тило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> |
| <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село |
| грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика |
| од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p |
| е набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и |
| мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба |
| мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у |
| одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Ст |
| ј имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћ |
| зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи т |
| па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло |
| аки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите! |
| >„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу ш |
| управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му А |
| ом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза |
| </p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, ка |
| {S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији |
| Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио |
| и му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом жи |
| овог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! |
| p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мр |
| ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирн |
| итање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита стран |
| несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује с |
| > <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и |
| о мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутр |
| ај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће ј |
| врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што |
| Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћ |
| ан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка п |
| а једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — п |
| уна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Ра |
| не наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је п |
| племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали |
| се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суд |
| најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљ |
| нилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грб |
| о је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да |
| на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стој |
| ило добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку п |
| риметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после преш |
| тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, ос |
| ра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! |
| роговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} |
| легло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе |
| ражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико ме |
| ти преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитуј |
| не али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио |
| поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица мож |
| Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одма |
| долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру |
| нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан |
| војим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима п |
| > још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> |
| ад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе |
| ишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше на |
| ко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ће |
| Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним к |
| е на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Са |
| ста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени ст |
| > мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види |
| менила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћ |
| мља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и јед |
| део Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада пог |
| ију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, |
| тац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Сто |
| као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишин |
| и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и |
| а се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер |
| овато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да |
| од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба води |
| му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав ви |
| ари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем |
| евуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до |
| амен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи |
| а ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у до |
| срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стар |
| p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb |
| е упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребле |
| ао да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и |
| ањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу |
| тојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је глед |
| нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов ма |
| је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана |
| </p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко уби |
| некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лиц |
| немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође |
| <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога ц |
| рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и сл |
| {S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не |
| оји досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да |
| } Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надима |
| ше се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да |
| до, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав с |
| гледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопрола |
| им гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутах |
| ла сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Иде |
| и очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствен |
| ити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! в |
| драви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно с |
| о у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је б |
| ражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао |
| беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилаз |
| Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепш |
| уза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшен |
| па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из ја |
| Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прог |
| је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> |
| да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и упр |
| к био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведр |
| новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац. |
| прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити |
| е викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни |
| Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> < |
| чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пр |
| пражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричини |
| је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, л |
| о верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједа |
| дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним |
| чи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад |
| ека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се |
| нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у |
| е приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убист |
| и поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — |
| га што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прош |
| зати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару с |
| ив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре н |
| један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече мла |
| том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да |
| рила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагл |
| з ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! н |
| е отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи |
| оња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам ј |
| > <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, |
| аху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад |
| и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Рад |
| ога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> |
| ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу |
| адио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је |
| узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко ј |
| кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, |
| ли да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је |
| невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би |
| верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију |
| ласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у обли |
| и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је р |
| а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен ј |
| да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете |
| ао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, |
| ћи куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако з |
| ва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али ник |
| ра.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле |
| ије могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко си |
| да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шт |
| д плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који |
| ла је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</ |
| у као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза |
| е да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе |
| и ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћ |
| разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</ |
| езнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац п |
| словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан |
| ам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено |
| ецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца |
| у сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да дома |
| и само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разло |
| аљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лак |
| посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није |
| пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у лет |
| е Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на |
| орио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То |
| тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Ст |
| нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обеше |
| знати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но з |
| згубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p |
| бица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младог |
| очиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p |
| <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драг |
| Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази |
| Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Св |
| и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле пр |
| иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указах |
| p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као ј |
| , час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кори |
| {S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} |
| жући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје. |
| а и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште миро |
| а упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту |
| > <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вече |
| може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не пр |
| на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око н |
| кадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа |
| т прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — |
| ђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хт |
| своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед |
| ући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њим |
| руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се н |
| унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим |
| авни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином р |
| д собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може |
| /p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледн |
| њигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, |
| и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде д |
| ргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио с |
| аде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је |
| > онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на послед |
| не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је т |
| страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се ц |
| е — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рук |
| рисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отр |
| и пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је |
| ада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, ко |
| из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Б |
| а времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом пис |
| намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широк |
| једанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао |
| а десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе до |
| дић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p> |
| ди красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа |
| гњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Де |
| ога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p> |
| дао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћ |
| } Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју те |
| а јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан |
| у ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дош |
| лаву. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана би |
| </p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем пева |
| Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње р |
| иње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори с |
| ечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанстве |
| дигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по |
| авити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он уд |
| а хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају каж |
| к, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват. |
| говори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> < |
| суо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божид |
| ева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" |
| а на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих ср |
| о јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њихово |
| а какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их |
| пелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по с |
| уће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „гос |
| диковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио |
| дене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа дево |
| седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није |
| аћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са нек |
| вим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на мла |
| икад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства |
| узе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи зап |
| рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала |
| м и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бра |
| ђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно |
| ко се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све забор |
| ок га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> < |
| идарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, |
| ла о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготов |
| у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао. |
| чница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чи |
| вори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном |
| .{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n= |
| ок је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало ке |
| ко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не д |
| трану и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону |
| ољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јач |
| ишта докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргу |
| смеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала |
| њу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери |
| цу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница л |
| да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово го |
| зало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео д |
| зговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важ |
| ману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је ваше |
| — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, |
| а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога |
| да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из м |
| говору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, ски |
| донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик пр |
| р га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаш |
| верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну.. |
| , а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим бр |
| , али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лен |
| матрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</ |
| гао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дош |
| аплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да |
| то се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше је |
| > <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чек |
| нко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био с |
| о.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плак |
| „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије |
| 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се уп |
| ама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и про |
| азлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад |
| о га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он |
| дишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изуст |
| <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде |
| ти, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„ |
| се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није м |
| ачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не пи |
| плашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори |
| ава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са з |
| господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунц |
| па лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> |
| ледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином з |
| рце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Н |
| ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима ста |
| сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мо |
| је баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, траж |
| оље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те |
| ј са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине ре |
| — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мисл |
| ај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљ |
| ови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљ |
| ... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, |
| невидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{ |
| уруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, к |
| ц никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само то |
| зор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутр |
| 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је |
| и грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код к |
| до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора пост |
| последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> |
| а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу |
| >Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла |
| лону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, |
| а њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ни |
| хвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене |
| јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог |
| лу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас |
| уку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш |
| м се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као |
| ла да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу |
| ранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господин |
| прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва др |
| х Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао дола |
| могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се п |
| чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" / |
| ви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слобода |
| виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока ка |
| ка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увук |
| шта не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и |
| не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да л |
| и му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите |
| од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сази |
| ао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај ча |
| иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода |
| , а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руц |
| ица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати |
| над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из |
| „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да веч |
| ом зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник п |
| ну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крвол |
| и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Г |
| ловите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и |
| к уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа пра |
| едан део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се ма |
| На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јар |
| м баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна |
| уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик р |
| епа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, н |
| г другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Да |
| ледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стоја |
| једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се ус |
| Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али |
| S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ов |
| p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио |
| именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад |
| ли...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, ум |
| еговог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па он |
| љала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина |
| но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд в |
| тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очев |
| , у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време |
| својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „д |
| санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} По |
| и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе |
| тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, |
| ва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло |
| да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да вид |
| з јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> |
| а њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је чи |
| д. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи пр |
| и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење |
| еменит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у рук |
| </p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, |
| да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи |
| реди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са ов |
| е час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је |
| ут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупи |
| линском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, |
| да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У |
| е неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без па |
| Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу за |
| крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какв |
| кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Брац |
| p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац |
| тво навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са |
| ивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му ј |
| {S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре |
| о њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите.. |
| ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старо |
| ов.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не реч |
| е реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први |
| е напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатн |
| > <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо- |
| оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у |
| а.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу |
| </p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице гор |
| двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па |
| и малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! |
| о друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Е |
| вори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је до |
| , прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не |
| ш мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се р |
| којног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска |
| а, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то |
| ку благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше |
| >„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p> |
| тво старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, наш |
| ри властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чиб |
| сте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па |
| , тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се уд |
| арац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си св |
| ве о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велик |
| од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} |
| кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но |
| еда и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва мо |
| анпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми |
| ети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што д |
| сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити |
| кочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! ви |
| ћ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега то |
| .{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{ |
| кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плану |
| и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, |
| ести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p |
| ранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не х |
| и младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до ст |
| пеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај свр |
| је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; ж |
| </p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад |
| једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуд |
| тар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред пр |
| C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, к |
| глим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип з |
| доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе |
| та, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и са |
| вача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослу |
| легла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и |
| о 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пр |
| но први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас дв |
| и — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио ј |
| ако се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш |
| си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господар |
| гртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име зако |
| док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене соб |
| и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div |
| , али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> |
| рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид ка |
| нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе ка |
| о десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се нео |
| н да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном занос |
| тишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је с |
| Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђак |
| да се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S |
| у тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ |
| е тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми |
| а хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рука |
| емој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру |
| оследња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе |
| је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па г |
| данајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не |
| ло кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђав |
| збојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса |
| на не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако ран |
| нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном |
| препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колик |
| 3" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду п |
| беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</ |
| — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да |
| лницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах повед |
| сом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, |
| чити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио |
| з, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочи |
| се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати |
| о је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгу |
| о жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скамен |
| а немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једн |
| — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! |
| гао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез к |
| рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздра |
| ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори |
| нише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека д |
| ђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола има |
| лучајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо с |
| ти да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје мат |
| цом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио в |
| ром звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао |
| ечења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ |
| ње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу |
| ..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио сн |
| се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало. |
| ламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> |
| алости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује гр |
| у ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„ |
| мо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у ср |
| банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до |
| рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора |
| о да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? |
| могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{ |
| амка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као н |
| и од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде ост |
| о самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине... |
| још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — п |
| > <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око |
| ло пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„ |
| вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} |
| најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати |
| „Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина |
| до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хт |
| /p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их е |
| {S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спр |
| анствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењ |
| ин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Јо |
| ланине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не позн |
| „У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стој |
| ме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојно |
| 942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равниц |
| столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спа |
| о.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се |
| ила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка |
| — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуднов |
| ознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набав |
| аваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо |
| ено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут |
| ећ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. |
| че по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као |
| гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркан |
| е знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У |
| А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ |
| могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, |
| бицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише неп |
| ad>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са |
| стеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јо |
| е ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима д |
| ут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} |
| талима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме зај |
| {S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвиш |
| њен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, |
| но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може б |
| /p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и |
| о Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? |
| зо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p |
| на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једног |
| главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице |
| епа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби |
| њу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет з |
| а од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не |
| е. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине о |
| и грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвет |
| им окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам |
| ди из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке |
| раховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зно |
| ганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац |
| љно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! п |
| сец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скоч |
| их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени |
| мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавањ |
| крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Ми |
| " Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивно |
| огачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти |
| е на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и ба |
| ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ |
| сиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ |
| се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Ш |
| е ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао око |
| во нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S |
| " /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — р |
| данпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који ри |
| о и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други |
| и хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо уте |
| н и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држа |
| њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта |
| рне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост.. |
| } Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати н |
| рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепе |
| и, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и до |
| удовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу н |
| {S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не н |
| е.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом по |
| >„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дв |
| м — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који |
| шноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар |
| осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу. |
| есретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргу |
| и све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље. |
| {S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по |
| икне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава |
| е.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне |
| да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} По |
| ут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тига |
| а је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што ј |
| еданпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали јез |
| зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о |
| ам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају п |
| минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше п |
| сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без |
| о извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је из |
| — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> |
| стано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало |
| ијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њ |
| „Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се доб |
| .{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да м |
| „То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и јед |
| а онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао и |
| оре.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затво |
| {S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па о |
| му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је |
| а узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљк |
| вилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто |
| {S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа доли |
| огодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш |
| се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо д |
| сиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њ |
| воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме |
| ута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зеб |
| прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један пог |
| ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одав |
| и каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао |
| ари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено н |
| пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ниш |
| рома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад |
| су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда С |
| ко се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној све |
| и је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине св |
| х, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница |
| ао што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет |
| кају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} |
| настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бра |
| нпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено |
| мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, |
| га врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам |
| ху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче бла |
| је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као |
| и ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити. |
| ивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се зад |
| кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме при |
| ц лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење нала |
| тало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S |
| хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је наш |
| олико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било |
| > <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе |
| а Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не |
| о Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој м |
| сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога за |
| и стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, |
| ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, |
| .{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако м |
| сиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху ја |
| ва дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сир |
| — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Сми |
| и, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сув |
| анствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан пр |
| одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залу |
| рата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва |
| зо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младоже |
| е спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече г |
| да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплак |
| , па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђавола |
| ч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и о |
| оставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици ко |
| таде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> |
| је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекне |
| е чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> < |
| оке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечит |
| р си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак вера |
| иља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста до |
| ок се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову |
| S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи |
| ошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За |
| аливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш |
| ро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гле |
| е старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, па |
| ије могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевен |
| е до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ко |
| а Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу |
| двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећ |
| скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гл |
| ан, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога гост |
| се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњ |
| ики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака |
| оме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљ |
| да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи мога |
| ршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај |
| } Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека |
| раше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из |
| поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је нек |
| у.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92 |
| утати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој ј |
| јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, |
| дање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање. |
| је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо |
| брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насме |
| ужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, кој |
| н приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и |
| у где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена н |
| да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и |
| ај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи |
| куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> |
| — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да г |
| ибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено ј |
| нута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и |
| а и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са сп |
| са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани |
| осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догоди |
| љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је |
| сподареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута изме |
| зио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи |
| <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога ве |
| све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени |
| ла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> < |
| његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам |
| о смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би |
| том руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрп |
| тор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију |
| мио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло |
| ем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, |
| н за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да ј |
| и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје остал |
| зо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него |
| ј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} |
| вић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргуд |
| ађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отим |
| кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта |
| >„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Сам |
| су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издрж |
| рао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одвр |
| своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе п |
| га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и не |
| еколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а с |
| н, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је |
| ћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да |
| одине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Ха |
| ! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој в |
| из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново в |
| терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене так |
| живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити |
| помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко |
| деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" / |
| пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата |
| раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу у |
| ва мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погле |
| клопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, у |
| кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена |
| ио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вр |
| да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не збо |
| м, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p |
| ја дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо вид |
| везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и ос |
| јна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и слом |
| и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога |
| оп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је прос |
| н у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образин |
| анко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> |
| — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити |
| е! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на м |
| аста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио |
| али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих брк |
| окојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше к |
| и каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као у |
| мо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна у |
| где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио н |
| син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самн |
| } Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећ |
| њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља г |
| љком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се насла |
| заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с |
| обођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у |
| пет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда |
| у одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда |
| егенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у с |
| ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се стара |
| ли млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко дав |
| две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до он |
| ранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен нек |
| ранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <mileston |
| шњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је н |
| есну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, уб |
| горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана |
| јсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскоч |
| г — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју зе |
| прављао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало т |
| мопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чу |
| а се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да п |
| шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се уд |
| Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила суши |
| упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље п |
| саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.< |
| а буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Јо |
| он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма |
| ик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И |
| иво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бес |
| да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њ |
| амен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Г |
| добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је |
| у не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни |
| тишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после д |
| а са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је свак |
| да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца з |
| властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, де |
| <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у |
| неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи |
| на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при с |
| <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као |
| у руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} |
| ц непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе г |
| син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да |
| .</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| гу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чам |
| падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а ота |
| ука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти та |
| за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица |
| р му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да |
| али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, |
| непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој |
| указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале. |
| надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу |
| као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође |
| и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо |
| зо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не ду |
| је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са в |
| рио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју ц |
| иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка поја |
| длазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљ |
| ден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S |
| ћ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у |
| д устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила |
| дном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S |
| {S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у груди |
| авих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по луг |
| старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега з |
| су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли |
| <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза |
| еба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да р |
| S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и он |
| ао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови ри |
| нога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у |
| /p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насме |
| цима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на |
| ше пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови |
| /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! вик |
| Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, п |
| а и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чу |
| ена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали |
| н младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наоча |
| абрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем преми |
| n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га |
| чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, м |
| своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта |
| оче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} |
| паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прош |
| еданпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер и |
| си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се |
| и...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво тр |
| Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе |
| изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На пос |
| на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и по |
| .</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>Т |
| Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му б |
| црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Ка |
| у; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чис |
| природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећи |
| где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>С |
| ем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао бог |
| ад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <di |
| , који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на в |
| ио ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, н |
| е лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала неко |
| орио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се |
| {S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ов |
| огао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хте |
| ц овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стој |
| уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић при |
| и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један |
| о је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква о |
| а што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло о |
| есвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над |
| павања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, ус |
| у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севну |
| равио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег |
| ад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" |
| рином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, |
| ад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега |
| ми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је |
| >Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„По |
| се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности |
| емљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље |
| Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као д |
| подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гр |
| али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалу |
| испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети |
| ио изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, ј |
| рао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{ |
| јан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај вели |
| S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и до |
| а као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га |
| који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни заш |
| не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У д |
| а врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили |
| у није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама н |
| другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње |
| био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, че |
| у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{ |
| .{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да с |
| дио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су зн |
| ј стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је |
| се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је нов |
| о што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком |
| {S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада |
| ше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S |
| ојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењ |
| ри и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време с |
| то је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива |
| и камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ и |
| обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p |
| вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="4 |
| а тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранк |
| г на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо од |
| улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јо |
| ути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гл |
| ину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у бесн |
| Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S |
| а одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанств |
| ројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца о |
| Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесни |
| гажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбо |
| овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као |
| ашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је |
| нога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“ |
| е човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог т |
| е му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, |
| днога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ног |
| и дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој |
| колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам н |
| и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи дв |
| о другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све г |
| оту особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква |
| n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од из |
| ео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљк |
| ле подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај шт |
| Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и |
| свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам |
| зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио |
| шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је ка |
| ли.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без |
| лико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду |
| се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бра |
| вори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p |
| , који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија. |
| а и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи |
| ри грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стоја |
| црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је |
| а би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише. |
| добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо |
| ли па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био |
| че:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете |
| ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме на |
| та му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је с |
| приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="5 |
| ној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се б |
| не?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо јед |
| је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознат |
| почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стој |
| плакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и |
| тио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност веш |
| еселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и |
| а пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — прогов |
| — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек дос |
| ="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде |
| да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> |
| ојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога јез |
| акуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, ј |
| ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — пр |
| х и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p |
| два промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку |
| у тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досет |
| е миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, |
| а неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</ |
| е опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац од |
| кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице |
| те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је |
| бњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избил |
| а, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сва |
| 71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{ |
| ad> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кр |
| постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сум |
| и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана |
| снилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укочен |
| а болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је мно |
| о болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо ок |
| главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаш |
| један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око |
| Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар |
| а човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод |
| зити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку |
| дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{ |
| не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао |
| изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку. |
| ју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па |
| мицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није |
| уд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говори |
| је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима сврша |
| бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је би |
| C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору вла |
| астила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми на |
| S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао н |
| споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ух |
| цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој са |
| оби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и |
| ише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где |
| гатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и зад |
| Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алек |
| поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и |
| ар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мрг |
| странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица |
| ења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже и |
| пут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така власте |
| вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, |
| оји је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био |
| , он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, д |
| и старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те |
| ичи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло мал |
| р Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да сп |
| } Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству.. |
| готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука |
| рпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад до |
| е испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкива |
| зађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај проз |
| али а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тест |
| у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва п |
| сто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једа |
| да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме бил |
| ак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Д |
| уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{ |
| зда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пуст |
| свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му |
| разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило |
| ркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у шт |
| ажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је |
| , шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећ |
| ј гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гл |
| но се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се |
| ромрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом кр |
| брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без иког |
| овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Сми |
| е као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, |
| а јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свег |
| е пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац г |
| очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одк |
| ри.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S |
| итали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин |
| /p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћи |
| и из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га |
| не липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Ст |
| сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо |
| акав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, |
| е био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ј |
| пана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Ал |
| ја, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече брка |
| ије био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да н |
| и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би м |
| аром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мо |
| био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио. |
| вар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо |
| о.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут |
| ..“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p |
| икад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему |
| господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, на |
| забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца |
| едан сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су |
| ри писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо пад |
| тојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је |
| о да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога |
| код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса |
| као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> < |
| ори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! |
| ком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујућ |
| <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад |
| рилике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} М |
| } Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за |
| двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p |
| та се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка |
| о гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само ж |
| пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана |
| ћа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 6 |
| е.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је к |
| м спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи к |
| е кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољ |
| га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне |
| загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан |
| узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Фили |
| цу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд п |
| о добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпу |
| тну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га стр |
| и оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapt |
| е.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и доне |
| но да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погоди |
| > <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати |
| маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} |
| осиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман |
| а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив |
| ористи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтед |
| оје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице б |
| а би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега |
| се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb |
| двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто |
| <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда |
| ва душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Не |
| тола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спаз |
| утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до |
| "157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S |
| Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухвати |
| доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Остави |
| лике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгл |
| свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по |
| а су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му о |
| од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са |
| га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држ |
| а грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из |
| буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора |
| зе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год биче |
| ’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> < |
| , него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> < |
| онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свог |
| им очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је ск |
| арица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом про |
| творен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа |
| о к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се |
| селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио |
| се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хла |
| га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он м |
| она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а |
| ње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја с |
| таше.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче ш |
| ло писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам |
| губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где |
| тари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње |
| невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p |
| ме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да |
| ико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви прено |
| е Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргу |
| е старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ |
| и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли с |
| адити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити ка |
| добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд |
| шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати об |
| неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викн |
| сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу М |
| лободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали |
| шло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је |
| .{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болн |
| у крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хва |
| дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цвет |
| кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли мог |
| </p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим з |
| енуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и д |
| не таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — пре |
| ан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило. |
| ком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном |
| а - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и за |
| ом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није би |
| тати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати |
| ред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као н |
| ече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплак |
| и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је |
| S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије |
| љиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужнос |
| је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза |
| му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, |
| и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходник |
| а тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 |
| ра у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишље |
| да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар |
| мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам |
| кова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, б |
| н? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранк |
| о неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> |
| већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо |
| мо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но |
| сио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосл |
| шевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди |
| да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да |
| а поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је п |
| кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао л |
| да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Ст |
| можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} |
| раг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирну |
| ају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не д |
| {S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</ |
| и — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу |
| осподар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај ст |
| коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говори |
| суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још ј |
| а, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута п |
| ..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад са |
| о, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим |
| ан зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> < |
| а, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе |
| очи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху |
| а дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована уби |
| није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} |
| него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко о |
| које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Б |
| свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{ |
| ткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше |
| грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, |
| извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и о |
| е, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већм |
| риц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво реч |
| е.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је свак |
| еди, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се |
| лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жар |
| ит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека |
| и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави |
| оловина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко же |
| а ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? зап |
| /p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзл |
| ђе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан |
| ш није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бр |
| да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“ |
| а чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито |
| грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда наг |
| и Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <p |
| љу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше л |
| Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда |
| Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био |
| је могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S |
| ао старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су траго |
| страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи |
| је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <p |
| го се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добр |
| ка се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало в |
| једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутр |
| у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао с |
| и му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мр |
| та лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра |
| оту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вече |
| амисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка поз |
| тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребле |
| е вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да |
| — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — |
| је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, к |
| ашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се нао |
| д изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али |
| ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да про |
| чина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однег |
| {S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива с |
| .</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p> |
| а отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени |
| екса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру |
| о њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type= |
| алеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На в |
| pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не |
| , па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо |
| аја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га д |
| решник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одм |
| је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, кој |
| енуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, |
| старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту |
| њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“ |
| д густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Ст |
| може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао |
| во. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и н |
| о све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпусти |
| баве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће л |
| p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да |
| говор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била |
| и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њ |
| Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше |
| господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе |
| лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе |
| ма сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себ |
| сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једн |
| ам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пр |
| о да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио пр |
| чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странче |
| школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, ал |
| о спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се при |
| ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са |
| тојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече |
| анка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе |
| и робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ств |
| жио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све на |
| о да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио м |
| јуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне |
| на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мац |
| n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу око |
| г јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше |
| ..{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби |
| бма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p |
| а с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед б |
| прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што п |
| и Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после в |
| ћ се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Ниј |
| ан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и п |
| Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав |
| сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са цр |
| право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, |
| ви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га |
| а видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и сн |
| ледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није н |
| а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 к |
| } Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад |
| </p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p |
| ошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дођ |
| запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шче |
| Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p> |
| противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: |
| одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несто |
| p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на |
| да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, |
| о сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{ |
| /p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажа |
| се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе св |
| а ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p |
| амо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. |
| и потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега из |
| е ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим |
| > <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати с |
| води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у |
| и. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелав |
| ране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он |
| ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам т |
| </p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чује |
| речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацим |
| пазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на |
| S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То |
| о да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну л |
| ма пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно пис |
| тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића за |
| Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и о |
| преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љу |
| ео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас дв |
| си за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли |
| ј — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај бр |
| -две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао |
| срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиш |
| о њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, |
| идара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма у |
| располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од п |
| би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> п |
| казаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода ст |
| ко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај с |
| тницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цвр |
| те пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без ика |
| зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на |
| ге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, п |
| идар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер ин |
| е чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> < |
| еданпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бран |
| ог Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на |
| твени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, ко |
| b n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, под |
| асвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао л |
| ђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена |
| и се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак ко |
| к ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти |
| иметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико м |
| ницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живил |
| ек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беш |
| иљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла |
| .</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пров |
| бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, |
| а ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у по |
| ог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и з |
| инче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу |
| p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити |
| миља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Сми |
| зговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне с |
| Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурен |
| овараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља дв |
| х поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао пор |
| се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о |
| сам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сас |
| сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па |
| <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну |
| транац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога |
| поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> |
| > <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не с |
| им корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>К |
| > <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свев |
| го дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</ |
| нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за ка |
| вао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомиња |
| Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћ |
| м мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се јед |
| старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрип |
| се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка об |
| нка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд |
| ме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</ |
| прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и м |
| ма. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима трој |
| че странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам |
| не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар |
| спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груд |
| ртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други п |
| </p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, ку |
| еђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слаба |
| го се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповед |
| а клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" |
| ћма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за |
| зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће |
| ао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се с |
| ц ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао |
| не животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени д |
| страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кућ |
| о.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, п |
| е питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта |
| > <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој о |
| више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем |
| учак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе на |
| свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка се |
| .</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена траву |
| јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ |
| мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше |
| та и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту ј |
| дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла |
| дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и н |
| дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помама |
| о, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање. |
| лоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p> |
| о смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђош |
| инту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље |
| ху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звал |
| вито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хе |
| , као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и |
| ко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили |
| ри, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и |
| p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сети |
| ише кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам |
| поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у |
| чи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми о |
| у и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед |
| } Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина з |
| се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац. |
| — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црн |
| к воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једно |
| наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичас |
| ња старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — |
| уба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресл |
| вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут |
| е, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупи |
| } Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, |
| дића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади гос |
| одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађе |
| ин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо |
| p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гос |
| која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и ж |
| свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај |
| на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — |
| да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? к |
| , ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати |
| 1"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у |
| еметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Д |
| њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда |
| е и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али ма |
| у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; ј |
| четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко ис |
| S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда |
| ечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут |
| нствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.< |
| т, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n |
| то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p> |
| овинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица стар |
| ш дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> |
| куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива |
| ле.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и н |
| ане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док |
| знати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> < |
| и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји јед |
| икне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисн |
| ати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" / |
| .</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше с |
| осрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо л |
| чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар оп |
| тави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! |
| лушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p |
| ше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом прест |
| шљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим ј |
| дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p |
| енчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из |
| обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада |
| ли, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да зал |
| >„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку |
| ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше с |
| прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо |
| p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у ча |
| нпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опа |
| зора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{ |
| се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђав |
| Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„ |
| тинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а |
| <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на кол |
| дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обич |
| воме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Ст |
| > <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудновато |
| о споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити.. |
| C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачко |
| обе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем у |
| ца, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се |
| ди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као д |
| из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помоли |
| уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, ка |
| је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње |
| д као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне |
| Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је с |
| преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром |
| а нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до го |
| који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гав |
| свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мрг |
| ована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био ду |
| да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! вик |
| је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се ка |
| е пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац |
| > <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили пр |
| зао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранк |
| тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио |
| n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи кра |
| племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> |
| мена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћерета |
| ра, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била |
| Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као |
| е се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек ш |
| Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са |
| лебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше коле |
| водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта са |
| ео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозо |
| {S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прен |
| е и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и м |
| Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутар |
| у.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата |
| кроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом |
| <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} К |
| сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божида |
| пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински |
| се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на м |
| отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред ње |
| око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и с |
| вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тет |
| а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата |
| оје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Наст |
| вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, |
| Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео |
| ћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком |
| них и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бо |
| ма разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име х |
| о махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хт |
| нађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела с |
| .</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врат |
| а испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку св |
| раву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи до |
| док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина у |
| самљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је |
| неси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода |
| либа нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догод |
| м састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам |
| љи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи |
| да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим мал |
| Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је би |
| је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоч |
| умеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће |
| мо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аве |
| p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није |
| схрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не |
| — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико |
| њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на |
| олико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у со |
| ирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило |
| висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући у |
| и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим о |
| оде шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само как |
| умене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепш |
| рошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта |
| м дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала |
| Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће |
| леко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и стр |
| е главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намр |
| рили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце по |
| I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп |
| <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно бру |
| адалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад ч |
| икана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече |
| азаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљен |
| ту рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохвати |
| их добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и |
| Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... |
| а нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао |
| виле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у мес |
| мо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудил |
| ц је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ниш |
| ребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, |
| сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо |
| есна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити |
| ам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива |
| чита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо |
| болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар |
| би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се |
| овека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу |
| ма.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле к |
| ена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лиц |
| плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита |
| ојевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочит |
| у а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p |
| <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“< |
| на и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко по |
| вездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова п |
| приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем в |
| ицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи мл |
| ад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на н |
| дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато |
| и викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: |
| ’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, г |
| ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пр |
| на с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p |
| огла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила |
| остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам п |
| ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све ра |
| оговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као залив |
| с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај |
| сили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} Н |
| или, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада |
| војски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју п |
| ио је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећ |
| г из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна |
| о погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децо |
| се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш |
| право к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но прибере |
| јом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумар |
| ма у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допу |
| Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао |
| е: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за са |
| оји је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува |
| на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров |
| поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара |
| га оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му |
| ело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} |
| то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} К |
| оче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од с |
| Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p |
| но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу |
| ио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта с |
| ечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} |
| т очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим |
| вако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од ст |
| ло.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала |
| поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи |
| расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одма |
| ажи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лаган |
| ад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — |
| чке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> < |
| ави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода |
| ити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме |
| тили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, про |
| ласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз о |
| — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево чит |
| анко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од дана |
| даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам |
| збиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња |
| и се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕ |
| а.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблист |
| смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да ј |
| е се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни еп |
| цу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, < |
| д савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Не |
| сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу м |
| ањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд |
| n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао |
| /p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“< |
| је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и с |
| је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давн |
| ри, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам п |
| азорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових |
| којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свеш |
| тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином од |
| па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! за |
| один не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" |
| n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди с |
| е, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем |
| главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознат |
| је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу! |
| асно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стриц |
| з јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа сам |
| одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Ла |
| незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и |
| појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чу |
| <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана |
| вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори |
| но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име брато |
| нко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда |
| га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви п |
| а не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад |
| м писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста |
| лка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са тв |
| е сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти |
| ут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача ст |
| лед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухва |
| , већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступ |
| зговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао |
| ни се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, п |
| Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до орм |
| старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде пос |
| рбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покој |
| уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те |
| бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} |
| ече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто |
| Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао |
| {S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — |
| Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треб |
| проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући |
| ори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди |
| бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне ка |
| > <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа |
| вих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироч |
| овек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде |
| је никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту |
| д женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и |
| и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом |
| Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора |
| агло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спад |
| ојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не гово |
| и једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио т |
| адаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи оч |
| же се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцим |
| одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и б |
| ачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наје |
| ргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје |
| } На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти с |
| бло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло |
| рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар приј |
| ивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али.... |
| > <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло |
| обом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пу |
| постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш |
| аваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, |
| ћ властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{ |
| је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род |
| огом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаља |
| се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи |
| огоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу. |
| ли ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али... |
| > <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачи |
| Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен чов |
| њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаш |
| бица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгле |
| после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи |
| Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је ма |
| ле се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наиш |
| џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах |
| им другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је кл |
| усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите зап |
| да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесн |
| чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана |
| у да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за |
| ад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши л |
| било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајд |
| заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чеља |
| ем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су стар |
| гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, једа |
| да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови |
| Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмљ |
| а поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и п |
| о господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче с |
| ем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати власт |
| ца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, г |
| а црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сам |
| ласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у |
| се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио к |
| свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима |
| говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се |
| об — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је |
| олину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n |
| прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да ј |
| да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне ру |
| некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куц |
| Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно је |
| <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо ст |
| а летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и о |
| о ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шу |
| амо брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! н |
| клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах |
| е наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, |
| мити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, к |
| ом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S |
| акаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја |
| се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље |
| спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђе |
| х боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање |
| притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разу |
| зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке |
| а и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и |
| Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзах |
| етна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као |
| чима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало |
| шом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше |
| пут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гл |
| сиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на |
| p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог м |
| а јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росо |
| м... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — ре |
| а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изја |
| се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, |
| размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свев |
| еби овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме |
| </p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у |
| ало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана пр |
| , то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше леден |
| <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — |
| ој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну не |
| ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже |
| овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се |
| евет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда |
| е <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радозна |
| лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за наве |
| од сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро |
| месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног име |
| {S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рук |
| речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страхови |
| ини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{ |
| сана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај п |
| ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на диван |
| у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере |
| аше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше |
| која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим |
| реко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан |
| ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата с |
| нђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да |
| " /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом вину |
| адуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стре |
| и и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви трој |
| ласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у |
| од прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у |
| јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бу |
| спитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељ |
| турнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му |
| ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па |
| весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> |
| и поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик |
| љубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> < |
| итњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке о |
| рет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе |
| их јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са л |
| сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погре |
| таш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог пом |
| „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагд |
| у зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p |
| и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око |
| она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан |
| оки. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах премет |
| и био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених приј |
| ре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца |
| а свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> < |
| ц.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се уда |
| вршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхо |
| да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стре |
| ре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у |
| ка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вароши |
| ину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдм |
| ати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити н |
| куд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче ру |
| и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бран |
| читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђера |
| поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покрива |
| ије то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> |
| по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица |
| у Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро |
| ет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом трену |
| леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грб |
| здигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта т |
| пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло по |
| ну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по дру |
| образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочн |
| з село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права |
| аш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану |
| а остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад ни |
| је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све наред |
| } Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по шта |
| е пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздрав |
| шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мој |
| зио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха |
| дан глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до |
| сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S |
| реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац с |
| млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као г |
| упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жил |
| , кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„В |
| оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није |
| ког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ нач |
| о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али |
| искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да п |
| > <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању уч |
| ава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је ду |
| у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође н |
| до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико ча |
| данпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућ |
| м севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати |
| која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" / |
| тово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори |
| на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада |
| ом жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у с |
| а аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да п |
| би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна же |
| о.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћ |
| и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита стран |
| говори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам дожи |
| Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељ |
| ар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му |
| од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала с |
| бар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„ |
| згледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb |
| часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутк |
| ови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег бра |
| <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој |
| .“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сас |
| у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разглед |
| ве не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој п |
| , него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака прип |
| говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њег |
| сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А |
| ар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, а |
| тнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али н |
| га што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се и |
| и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но |
| /p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Дом |
| друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где с |
| уче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p |
| да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у |
| ћа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео и |
| е речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као |
| ем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне ру |
| е, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у |
| ада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити |
| нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава |
| де на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n= |
| pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јес |
| е нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, докт |
| врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући погл |
| и казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара |
| да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — |
| ас опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страхов |
| , а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута п |
| у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па |
| ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, |
| од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате ш |
| ама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију ч |
| светлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — |
| нио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те вид |
| у видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> |
| тојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догоди |
| неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стоја |
| о га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и |
| <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара кувариц |
| pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</ |
| у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни |
| p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох |
| младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет |
| па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у ш |
| пред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло так |
| S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Б |
| рви зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, |
| њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по дру |
| p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то м |
| убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“< |
| осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је каз |
| кну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па |
| тицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није |
| огутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на вр |
| , но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и и |
| о сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју у |
| гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста |
| ивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта ј |
| се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је ли |
| га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се |
| аво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Б |
| машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је п |
| двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бу |
| у.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — |
| већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну |
| мац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отои |
| шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да с |
| о кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бран |
| „Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши ка |
| у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Бож |
| ћ беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови |
| у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је |
| с.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њ |
| н је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо вид |
| по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху та |
| се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један мла |
| ру! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето пла |
| то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажн |
| као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби н |
| ну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страх |
| ="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; |
| и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио |
| дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљ |
| му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, |
| алити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је по |
| о громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и |
| у и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој |
| му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропошт |
| еник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскоп |
| за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У |
| ирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му гр |
| уђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — |
| што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му |
| скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стар |
| /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отворе |
| у слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, |
| квењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим |
| у ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабуск |
| ко приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну |
| у, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора |
| ућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху |
| оје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његов |
| ама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила к |
| ter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпун |
| , младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке |
| ћи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, |
| а прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — |
| и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отп |
| /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! |
| лико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је |
| отоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у |
| био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, н |
| це.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепш |
| одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг |
| ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико |
| цу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан. |
| ст, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда |
| нога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у на |
| сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар ка |
| ље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила |
| План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме уда |
| ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише |
| ће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као |
| евојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лави |
| ога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче |
| као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један о |
| препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра. |
| ру са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Н |
| <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у |
| .</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соб |
| доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} |
| шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи |
| и девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка ка |
| ше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у нек |
| ричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се |
| дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао |
| већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на |
| се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онд |
| трица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти дон |
| дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад |
| ува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и |
| , искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво бли |
| зо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих |
| ребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово би |
| ро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да |
| .</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брини |
| продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за |
| и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по |
| изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>С |
| бати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац с |
| упило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> |
| <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју |
| {S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, |
| ни.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох |
| мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно п |
| — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за наве |
| p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је г |
| овим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну |
| и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“< |
| и се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бр |
| 8"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред |
| обе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се |
| ’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — ви |
| ким вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} |
| право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> |
| >Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо за |
| чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уп |
| тавити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и г |
| и их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, |
| што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као д |
| а му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста с |
| анпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сре |
| ођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро |
| убише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућ |
| тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао |
| и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на з |
| а пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} |
| као захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једн |
| .</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и н |
| и, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — |
| Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом просед |
| е и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сре |
| јњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хт |
| >Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек |
| дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од ло |
| љда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина |
| ке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако кр |
| ко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, п |
| неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца ње |
| ео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мрг |
| је заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мр |
| </p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде пр |
| ледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо |
| е Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шу |
| говор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах оде |
| ја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> |
| е неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и |
| га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је |
| за једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега |
| к на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједн |
| и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, |
| руговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у |
| су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт |
| м усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабу |
| и — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта- |
| ргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго вр |
| огине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и посл |
| те се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад вид |
| он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жб |
| „А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јо |
| кочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаш |
| огао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш |
| ишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као с |
| боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио |
| е у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јо |
| {S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанс |
| не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворе |
| м ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од т |
| чни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S |
| рата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде |
| добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на проз |
| ључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута вр |
| и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, до |
| и своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеник |
| ом у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне |
| рца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикас |
| и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и р |
| о кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" |
| само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта |
| је због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само река |
| ао убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким окови |
| .{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, |
| тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим т |
| Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је |
| праше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори оч |
| ине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би |
| а, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно |
| као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да |
| м дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p |
| штају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са |
| урени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала |
| ази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим |
| ан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86 |
| а лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сав |
| ру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро ј |
| и толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је |
| ио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и заве |
| р је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и |
| ми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би нај |
| а је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљ |
| ад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми |
| се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и заст |
| о.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ |
| свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и |
| „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унук |
| чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима |
| Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себ |
| во онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S |
| арош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбу |
| о племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у |
| S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова ж |
| ице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази |
| них.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је оба |
| и старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као свој |
| ош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је |
| епа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури |
| не, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и про |
| ! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито |
| > <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замл |
| ему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и п |
| о нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се с |
| о — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; забо |
| , оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка |
| и лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бле |
| лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуд |
| данпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној к |
| асом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."< |
| „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили |
| сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова бех |
| м певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један |
| на пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да |
| што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си |
| му, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас |
| анак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а |
| им би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то |
| .</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Д |
| тено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда |
| астелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ниш |
| њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пуст |
| ора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> |
| > <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са наперен |
| } Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као бе |
| <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећ |
| га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невинос |
| е....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале до |
| о у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили |
| нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} |
| слање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> |
| још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живо |
| ако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога ч |
| ну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стар |
| ао да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не |
| тву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и с |
| p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне син |
| почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно преј |
| Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви |
| з далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира |
| .{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљ |
| о да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господа |
| весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, |
| убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га |
| p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, |
| љиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — |
| почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љ |
| слађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад |
| еда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је |
| ина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена |
| друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ с |
| м цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{ |
| екајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p |
| е, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„Н |
| } Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко |
| редио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се свети |
| е се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, з |
| прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре дваде |
| „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од с |
| оме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако |
| еро у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплаше |
| је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња |
| } Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за св |
| иљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га |
| вом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло пол |
| ојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стој |
| , јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, |
| далио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му |
| ску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па он |
| оска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отв |
| ај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оце |
| ло лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где |
| </p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу |
| S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невино |
| <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настав |
| у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад д |
| Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње |
| > <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао бли |
| скочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! |
| и тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако шт |
| је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су ј |
| којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су |
| јника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било о |
| ше у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним |
| сников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не |
| — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље ве |
| пљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} |
| поведи браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а о |
| говорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима. |
| рац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је |
| спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао |
| - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад |
| уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре |
| но погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уз |
| чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном к |
| бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљањ |
| ање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" / |
| ли мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, пор |
| на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гл |
| и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам с |
| Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече с |
| Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црв |
| е тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушањ |
| изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непри |
| .</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} |
| оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као |
| ван оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробуди |
| бичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, д |
| вио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред |
| грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, м |
| /p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — вик |
| гаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и у |
| љиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би |
| корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одаз |
| њу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгле |
| бљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за г |
| ени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице |
| а до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом |
| мејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоци |
| буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам |
| драво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{ |
| дни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по т |
| о доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тог |
| амо би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да |
| тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брз |
| је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га дов |
| Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па п |
| ити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је мо |
| — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад ј |
| штак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и |
| >„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови |
| вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно |
| од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру |
| .{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара с |
| >„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и стра |
| ву љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко и |
| S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пас |
| рице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун с |
| небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи гос |
| седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као д |
| е још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком |
| p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже |
| , али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица... |
| заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати |
| а покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди звер |
| јака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљк |
| мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да нећ |
| макли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једно |
| тинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и поте |
| м где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му г |
| S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</ |
| > <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> |
| убав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из пл |
| и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаш |
| убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, |
| стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио |
| јурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стр |
| јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и |
| а.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у в |
| ше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се с |
| кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад ј |
| је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S |
| језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима ка |
| ="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату |
| ad> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свеж |
| ати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бош |
| ти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и |
| ајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зор |
| ај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на |
| час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем с |
| ! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. |
| >Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу |
| оћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себ |
| <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да би |
| осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста в |
| двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од |
| мња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и |
| је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздр |
| ачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим д |
| да смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош |
| узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n= |
| и и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога |
| беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнут |
| о племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако |
| обу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекар |
| тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило |
| а млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше |
| беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} |
| нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} В |
| ругоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горк |
| а замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор |
| огао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, |
| задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? вик |
| нао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У пог |
| аоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесн |
| ање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му |
| а дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом прија |
| му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је за |
| све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио вет |
| о, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу д |
| ћам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</ |
| раја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а ок |
| могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да м |
| p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бра |
| , па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. |
| ст.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме з |
| шко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш |
| њкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склоним |
| глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је |
| рац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син |
| јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Дра |
| нео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и |
| Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима. |
| дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дат |
| Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" |
| пијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иште |
| ц пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно |
| рекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — ре |
| во?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у |
| бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, уби |
| аћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изглад |
| анише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и ум |
| вору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се т |
| топиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се а |
| кну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите |
| тимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио |
| стови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срц |
| сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чи |
| због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село |
| није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јова |
| аборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да пре |
| варала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна |
| тра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка |
| уку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Пр |
| дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: |
| старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разго |
| о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да м |
| или од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне стара |
| евили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се |
| гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете н |
| муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он |
| и се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но |
| роши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло које |
| зумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изја |
| ри!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тај |
| јни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити |
| ном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад |
| Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и ни |
| ој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепр |
| о, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога. |
| и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој н |
| ј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми доз |
| је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богата |
| "128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико |
| тојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n= |
| ам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посм |
| принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта |
| већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми |
| >„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кука |
| елених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Од |
| ја се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу ко |
| и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и |
| после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дувано |
| де, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане к |
| код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори плам |
| карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена |
| S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толи |
| и дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио |
| S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} |
| у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, р |
| ница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говора |
| викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господа |
| и пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изуст |
| само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код З |
| и за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се |
| едну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, |
| вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га |
| ахнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранк |
| година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново р |
| .</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p> |
| ан’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, ш |
| p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; |
| скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб вета |
| ну испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући че |
| смеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести! |
| и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, ко |
| и троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело |
| у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи |
| опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво |
| л и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себ |
| може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо |
| ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Дан |
| е знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мисли |
| {S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мр |
| и и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе |
| и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер |
| о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из с |
| ан.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени |
| се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се пра |
| адесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субо |
| глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори за |
| ности и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па ј |
| новац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава с |
| а и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?< |
| су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући |
| и“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p |
| — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да |
| се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с |
| розора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму |
| ома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p> |
| ависне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад пр |
| је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно |
| ео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова у |
| ви тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то |
| ачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно с |
| ће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз |
| јбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва |
| нутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип |
| ом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико |
| еће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грб |
| познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам |
| оговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином |
| а затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасни |
| и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p |
| данпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас м |
| издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„ |
| и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„ |
| је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од |
| ди један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена б |
| м бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога г |
| онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, ко |
| Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? п |
| а кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама |
| Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! |
| устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на ј |
| S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, упр |
| гао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оже |
| но чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити |
| еђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Ха |
| „А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти |
| клана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрч |
| запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је |
| ше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су |
| <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша |
| дма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зов |
| ...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, са |
| ре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја |
| да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пр |
| сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањује |
| стио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још с |
| , ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" |
| дирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтел |
| Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а |
| /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено |
| заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице да |
| врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је |
| биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мучени |
| ела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год в |
| аше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за |
| и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из о |
| смо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад н |
| анин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Т |
| е главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ г |
| д год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да от |
| нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом гос |
| о и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти |
| незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мен |
| ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb |
| пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, ш |
| S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи ов |
| слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђ |
| је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор |
| ора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових |
| идар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овам |
| де му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да |
| красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих |
| пасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S |
| Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути с |
| о! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним |
| драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбу |
| у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујем |
| и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова |
| Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему остави |
| е, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала |
| ! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> |
| рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу по |
| /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци |
| у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговор |
| јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, |
| а га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем |
| Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> < |
| гање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и |
| зина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам о |
| ора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? |
| ак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио |
| полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је т |
| , који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — |
| не као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујни |
| /p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледа |
| зио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељ |
| и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од гром |
| оји је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Им |
| као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара у |
| аше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На тро |
| дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> |
| амти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчев |
| њи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је |
| кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и |
| к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскоч |
| лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> ми |
| кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира |
| господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав пре |
| бгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за св |
| ан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш |
| ="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> |
| .{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као ста |
| .“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно т |
| таву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшн |
| ану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом с |
| ге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти |
| лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немо |
| цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу |
| {S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усан |
| тајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро |
| Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и б |
| /p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекну |
| но Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А |
| је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела ч |
| исмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно |
| љубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p> |
| а му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p |
| о је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погл |
| /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по |
| ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у з |
| говори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој п |
| , оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачуд |
| иже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечи |
| чено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они с |
| ца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкив |
| <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан |
| нова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости т |
| ите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немо |
| езнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“ |
| мо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стр |
| дна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанст |
| } Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи пе |
| итујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи |
| искује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. п |
| са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пи |
| "103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, д |
| от спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јо |
| мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав гр |
| о бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин |
| 8" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? ви |
| а! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као как |
| крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху раз |
| стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело сел |
| без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се п |
| ка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам |
| као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> < |
| а! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљ |
| тра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, гов |
| >Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говор |
| Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њ |
| > <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си |
| кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га позна |
| нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи дого |
| као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла ср |
| н и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док ј |
| — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дун |
| д је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му п |
| тку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у но |
| деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он н |
| у могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено |
| араху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се |
| оћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје ми |
| је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред проз |
| у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али ниј |
| вала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то |
| анка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те ре |
| жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма к |
| ранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухв |
| је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У п |
| заваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаш |
| нега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни и |
| а! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и у |
| S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели |
| озора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозор |
| у клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до |
| дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо |
| ио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није так |
| на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му б |
| 64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха |
| /p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.." |
| х Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника |
| ежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора с |
| ледиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе |
| а је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан |
| је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи д |
| Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за |
| ше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри н |
| не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да |
| ра је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што |
| де чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога бр |
| А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упит |
| јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дуж |
| пе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S |
| прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „ |
| рвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на |
| нуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаш |
| ...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше |
| чи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћ |
| сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто с |
| подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна бор |
| оћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао |
| лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак |
| образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не диш |
| } Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, ча |
| дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема |
| , која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зач |
| жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да |
| ви и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, |
| говори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година поз |
| о гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Све |
| к и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} За |
| и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би |
| n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му он |
| , лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен |
| и.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну на |
| ашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао |
| ној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану |
| гледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију к |
| е кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад |
| /p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када ч |
| а од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозори |
| сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но ка |
| од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је би |
| ело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бле |
| /p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете пор |
| шом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја т |
| едаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> |
| тру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, от |
| песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и сам |
| гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{ |
| ..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и |
| рави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То |
| ни да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опч |
| ију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да под |
| је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} |
| с...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена |
| жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жера |
| и тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — |
| "</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, глед |
| који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је |
| снику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склоп |
| p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силн |
| елике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком з |
| ма.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — |
| у се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи |
| p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју |
| и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма |
| нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{ |
| ако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је њ |
| о ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као о |
| ?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидаро |
| ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет |
| ши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила м |
| ј бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне ка |
| поље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у в |
| .{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се |
| си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка. |
| гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ |
| и старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем |
| ка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти ника |
| а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Оног |
| ита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Бо |
| е по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш не |
| /p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где м |
| о чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд ј |
| је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, од |
| јурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата |
| дна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу |
| коро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма |
| а Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити н |
| аточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</ |
| <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зач |
| а претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, ка |
| ле читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бран |
| и прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда о |
| але очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао. |
| о воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар |
| /p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ |
| роносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у вар |
| шао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљ |
| у, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и г |
| није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени дола |
| „То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звез |
| е пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи уби |
| у силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у чов |
| је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором. |
| ше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мис |
| скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне |
| ци пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљишт |
| остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак. |
| жати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n= |
| рнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није из |
| ао махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Б |
| ли све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена С |
| /p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао. |
| , као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Је |
| ош један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног л |
| чио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то |
| м, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађив |
| двукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда гд |
| најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога |
| арац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збив |
| Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, н |
| енађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послет |
| колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и поток |
| о код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често |
| ар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У |
| лу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим |
| сподин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе... |
| оле, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али с |
| на.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је пог |
| ивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, |
| добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупци |
| .“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали |
| испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало гла |
| —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује |
| само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безору |
| ам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и кра |
| о подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су |
| ем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља удари |
| м умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, п |
| иделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере бо |
| о да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је оног |
| ком доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, узда |
| <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи |
| опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чама |
| детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самос |
| обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па |
| ј, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван |