| и преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, њего |
| нка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај бара |
| ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> < |
| у.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте к |
| адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити по |
| ак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спом |
| другљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S |
| та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његов |
| е ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не |
| идео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Б |
| /p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само за |
| љу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па |
| Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче |
| аво мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила с |
| аволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="1 |
| насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње п |
| о 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар |
| ељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гро |
| Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за своји |
| ми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао |
| тан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често |
| шли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зац |
| } Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости |
| злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш как |
| наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из |
| ије хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у |
| и се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу ви |
| а је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, |
| ву и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божид |
| ље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да на |
| ЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ко |
| У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, с |
| огаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај |
| ре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} |
| емљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Б |
| сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си м |
| „Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шт |
| љује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не |
| одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на л |
| и — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</ |
| } Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био |
| светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са |
| а се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отворени |
| <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и |
| унару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког с |
| овану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно да |
| лу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чо |
| је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, к |
| коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху |
| pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био ко |
| гласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишу |
| Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу ис |
| озбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га с |
| не натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крв |
| предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је он |
| ребам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћ |
| Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да н |
| и описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили |
| орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали |
| гледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се луд |
| о ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мисл |
| обра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још б |
| и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе во |
| е би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Д |
| где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! |
| такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не |
| та кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.< |
| ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окрену |
| стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се р |
| вог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} По |
| ло убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим |
| з јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пр |
| али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега мој |
| и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте о |
| је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак ж |
| о се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих |
| се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} |
| могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгу |
| но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањ |
| уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово |
| а, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачев |
| пште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра |
| се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S |
| еданпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од м |
| е Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином |
| м ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо |
| по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Бо |
| е мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед |
| липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} |
| траха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће дед |
| ајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му наг |
| зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мо |
| и, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{ |
| ади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговорим |
| у до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и бар |
| ла, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је |
| тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши |
| </p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>У |
| да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да ј |
| собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори он |
| м је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас по |
| ањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће. |
| охватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио |
| Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекај |
| торове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам х |
| попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из |
| овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, а |
| и пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља |
| као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмеја |
| гуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. |
| полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивиј |
| авао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је ос |
| >„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бра |
| а њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече ова |
| ом је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу |
| дена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак |
| </p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао |
| .</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за р |
| ечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и |
| е седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли с |
| бесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте дец |
| ка Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије по |
| е Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која |
| ђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг |
| је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — реч |
| ње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дуб |
| колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећ |
| /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чо |
| зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „ |
| куда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур |
| овом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудово |
| ти.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред |
| едном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности |
| мисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари вла |
| р Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и |
| на и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело с |
| S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости |
| ни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу |
| ликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То |
| лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p |
| на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма з |
| рица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти |
| ито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази. |
| иђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном |
| За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, |
| .</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један про |
| ве сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па |
| што нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се |
| неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му п |
| служење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, |
| ема <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он прибли |
| и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиж |
| ме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка |
| сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо |
| во искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави |
| наш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} П |
| му оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља пр |
| н.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чем |
| /p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод об |
| ци, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивут |
| и и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да |
| а сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар |
| а ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у |
| поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће |
| њу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога |
| био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; за |
| да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и осл |
| ан камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда м |
| деше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у по |
| , но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема в |
| лико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са н |
| е иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да ни |
| а бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p |
| викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће би |
| о овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала ва |
| земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> |
| његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> |
| и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља к |
| равица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није |
| “</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајт |
| по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној |
| себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — до |
| „Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај |
| /p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умре |
| „Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио |
| е уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„ |
| зети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац |
| здравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ |
| о сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} |
| о нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили |
| чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језе |
| а.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! |
| е, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде |
| То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо |
| .{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за рук |
| {S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумњ |
| орска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „И |
| р, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједан |
| потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се |
| 3" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и |
| нуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све мо |
| је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек |
| од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишин |
| стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дош |
| анац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали с |
| /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова харт |
| светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда |
| није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div t |
| је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{ |
| еста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} |
| е и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на |
| нине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стој |
| си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шт |
| зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мр |
| амној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Гос |
| .{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа н |
| њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се |
| и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p |
| е буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом з |
| свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p> |
| егам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као как |
| не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпу |
| унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> |
| зор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као |
| коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викн |
| о ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид |
| а.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом |
| ко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благос |
| " /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се млади |
| м шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрс |
| крсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у |
| исама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд х |
| ћа била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је до |
| из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хо |
| онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог ј |
| греб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се |
| боња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — за |
| прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженс |
| ти за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго |
| , па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је |
| Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замак |
| и фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да |
| ече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло |
| горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p> |
| ко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро |
| {S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног |
| з чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n=" |
| ом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас |
| има му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео прите |
| тарац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста весла |
| сто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="4 |
| тој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“< |
| пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти л |
| састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у м |
| жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад р |
| речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родит |
| се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, |
| а би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са |
| шкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узме |
| ..{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранк |
| У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божи |
| е, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} |
| ше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти |
| очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно п |
| јаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени |
| нез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p> |
| је, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„В |
| p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин |
| едно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n= |
| ти убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућут |
| смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и |
| рише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> |
| х смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко |
| ворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</ |
| а онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> |
| уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p> |
| То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкр |
| се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — од |
| Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један но |
| пада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо л |
| о нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебел |
| ам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једни |
| о и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.< |
| а би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>З |
| и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоњ |
| очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестр |
| и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар ве |
| девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан |
| ужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта |
| оња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непр |
| ну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху гро |
| једанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас |
| очи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p |
| па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Ле |
| ише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих д |
| одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад с |
| мо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде |
| ме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао |
| чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јел |
| ам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p |
| дмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресуши |
| ше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног |
| ћих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бран |
| као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне |
| н је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и |
| м и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p |
| зела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> |
| као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заб |
| клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто |
| ве, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинк |
| брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и нас |
| уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и нами |
| унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или |
| је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средо |
| пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и... |
| оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речи |
| } Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, блен |
| о.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, к |
| а, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" |
| ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Сми |
| Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У |
| ни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне |
| реко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је |
| отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„Т |
| јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баб |
| вог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p |
| — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не сл |
| и је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки бога |
| ош већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенит |
| а је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе к |
| ц се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд |
| у где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, осл |
| довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он и |
| ледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и |
| ог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и пок |
| а. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</ |
| емениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је |
| дахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког ј |
| риту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ло |
| ладића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео |
| знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој |
| и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта д |
| обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај |
| у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.< |
| вати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.< |
| b n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора |
| давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно |
| о својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била т |
| постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али |
| пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао. |
| Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако буд |
| уда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни |
| погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни |
| оји је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он |
| е.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не.. |
| еш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p> |
| а и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p |
| но само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође. |
| о! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали |
| каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда |
| могао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговоре |
| ведити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“< |
| стелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „ |
| озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну |
| /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако |
| ећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p |
| њев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична |
| бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми |
| ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш |
| ћу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите ка |
| оји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и с |
| ћам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање |
| е толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аре |
| зни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се |
| имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се |
| јем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах оте |
| <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се |
| сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не |
| , али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи |
| А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! т |
| — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје п |
| ћ, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај ре |
| едаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то с |
| дао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга |
| >„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" / |
| год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се уми |
| при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта |
| е кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена |
| арца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајл |
| напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше |
| рао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад |
| >„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто п |
| тих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се |
| па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешт |
| ома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита |
| дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Т |
| убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу |
| те; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад |
| се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна |
| ити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв њег |
| ли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед |
| младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се |
| му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а оста |
| се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар |
| онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без ј |
| полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — б |
| торо деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за |
| ло.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била об |
| м.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане |
| ли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син ос |
| риповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавај |
| осао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да |
| пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да |
| вори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ов |
| бро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом |
| лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице ш |
| <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</ |
| } Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} С |
| ло на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближ |
| младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> |
| слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али |
| — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слуша |
| сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Л |
| на, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреп |
| збојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај пос |
| за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са до |
| негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише. |
| је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу м |
| </p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за |
| су и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку |
| Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећ |
| , и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. |
| шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити |
| у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га |
| етрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p> |
| ћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, |
| лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се |
| ога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довел |
| шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> < |
| у први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да ј |
| ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао мл |
| е старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекај |
| ма.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} В |
| ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. |
| бите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! д |
| p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није |
| ни старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа |
| p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а гл |
| за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге |
| Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклоп |
| једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, |
| ...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше |
| о мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажаре |
| трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се мл |
| и Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече стр |
| <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од о |
| а и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља д |
| „Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да |
| уја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево |
| ранцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече |
| очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан.. |
| удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јак |
| ожа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим |
| дарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиљ |
| аврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје чел |
| деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио д |
| о снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и бриж |
| поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачно |
| о јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгле |
| прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам |
| равио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужнос |
| оље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахн |
| да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> |
| ој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Дана |
| ш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капут |
| нио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки мл |
| о срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. |
| и си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осв |
| речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам |
| мени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори |
| </p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако |
| е на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мрамо |
| ској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде про |
| ац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако ос |
| /p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуб |
| о.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — |
| олико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и |
| здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb |
| не, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож |
| ица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да |
| ојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке тв |
| али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му п |
| оје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, |
| </p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по г |
| х у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није мога |
| астова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да |
| /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека |
| по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњани |
| — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам |
| {S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам та |
| ан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд. |
| загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја |
| а ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко в |
| руги беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах по |
| ши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, |
| тражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удеше |
| икну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ћ |
| о си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ни |
| детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били лу |
| за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, к |
| а, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих тр |
| Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се |
| њев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на с |
| .{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше |
| из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расч |
| ? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Н |
| .."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми мора |
| p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — |
| у.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрве |
| ко минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „д |
| задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош до |
| а Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да |
| ћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наре |
| и не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, са |
| p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p> |
| то сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па |
| ам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па ча |
| е.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме |
| Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Ч |
| се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да ј |
| уд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако ос |
| је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{ |
| емаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотл |
| бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одго |
| о. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, |
| ознало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, |
| ше га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други п |
| бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада |
| Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није |
| одио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочи |
| у. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг... |
| ебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и |
| Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се гр |
| {S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје |
| судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткива |
| ве спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем |
| има пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико |
| , да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> < |
| Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље |
| било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да нап |
| ио би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар |
| ица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалаш |
| чу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни пог |
| за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божи |
| чега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> |
| о странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле |
| и не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p |
| скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја |
| ста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се |
| Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако ј |
| е, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по окол |
| е, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="1 |
| p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само |
| а ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер |
| аишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, о |
| одиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко |
| очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост пом |
| сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p |
| .</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n= |
| некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђип |
| еме бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби |
| љадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је иком |
| на реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p> |
| ени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежа |
| ђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="ch |
| Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карак |
| ца...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора г |
| ој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова по |
| ког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече |
| руг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Нег |
| у благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не |
| >Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Д |
| је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га |
| увегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је |
| викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмеј |
| а у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошн |
| >Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја н |
| у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слаг |
| е чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам в |
| огледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити |
| , нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размисли |
| и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком у |
| чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро с |
| авест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен м |
| мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако о |
| унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда н |
| дем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек |
| ењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости п |
| ам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двор |
| та неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{ |
| ретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме |
| еће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докуч |
| } Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, |
| ора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Закле |
| и прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чаши |
| у се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну |
| ти — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад ј |
| ни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> |
| ков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не |
| је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поч |
| иском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S |
| о 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње в |
| } Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се н |
| а си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што |
| дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се в |
| {S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли |
| ма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изус |
| ија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупа |
| остеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и |
| и, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.< |
| >„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или |
| као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи |
| да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих |
| о још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n= |
| Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше сли |
| врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња |
| башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и узд |
| мак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу |
| е подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и |
| гртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и |
| зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао |
| огуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при |
| рбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, зај |
| а сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да с |
| бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже |
| чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви |
| иљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина |
| , ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Сми |
| почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде |
| ија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром |
| што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запи |
| ш хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику |
| која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у соб |
| говори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде з |
| ао да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветље |
| красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанс |
| уо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на г |
| их; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био ку |
| цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девој |
| дићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу б |
| гледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним крас |
| ори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да |
| к шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш |
| , одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> |
| мао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је ког |
| задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао нов |
| вољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине |
| потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић |
| слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n=" |
| сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду |
| ?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадав |
| дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и |
| у копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши |
| јатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбо |
| одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милош |
| проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да |
| вој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио |
| овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, до |
| аченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај с |
| иси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув |
| p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Уби |
| долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</ |
| то си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубо |
| еда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће |
| ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док н |
| о у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежа |
| о за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сав |
| ом...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Да |
| ри праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је г |
| а ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужас |
| у и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице п |
| ли.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће с |
| гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њ |
| данпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повра |
| гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чув |
| аби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Д |
| јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље. |
| јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе |
| си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, п |
| ам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да |
| ри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — прого |
| ашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> |
| и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, кој |
| ћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па |
| деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за тво |
| лима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„ |
| нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми |
| скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поуст |
| деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као |
| а, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“< |
| у је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим ври |
| ојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се |
| тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробу |
| замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Сто |
| данпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра о |
| р да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши |
| нкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му с |
| е био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро |
| и онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што м |
| S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још |
| е и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била |
| озна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила |
| то ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута од |
| ше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти з |
| а је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до |
| ор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала са |
| n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се п |
| цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не |
| ј између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — |
| а то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 |
| бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чу |
| лучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занем |
| запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после некол |
| 200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, |
| имо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима |
| ијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав п |
| у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве |
| нпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <p |
| е се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од |
| идело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга |
| н, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба под |
| нутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{ |
| не ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи оти |
| д судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S |
| ића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и он |
| ет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај |
| ам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Б |
| нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даљ |
| ји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом |
| д који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи ст |
| ивот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежа |
| у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа ста |
| торски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p> |
| је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — прогов |
| ај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездан |
| беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.< |
| д га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, |
| прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворан |
| да је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила |
| чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадо |
| ела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помам |
| ."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> |
| > <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беш |
| на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђ |
| га. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу |
| јан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег друго |
| ћом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћ |
| агло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше |
| рипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао |
| ео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нече |
| ше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред |
| био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" |
| ку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је |
| сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презр |
| рвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још је |
| ке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на по |
| е Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао ј |
| ргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог о |
| анко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако |
| ити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крв |
| овека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, у |
| дње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био глав |
| сиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико м |
| о купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеш |
| а имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био ј |
| иство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} П |
| ата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умр |
| ест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису сме |
| о 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег н |
| ав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим |
| .</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p> |
| се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па |
| } На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из |
| ма садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то би |
| Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике |
| /p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољу |
| > <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Уз |
| родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану по |
| телин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђ |
| ити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баш |
| на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство |
| ml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од доб |
| мо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странце |
| стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко р |
| .</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</ |
| е мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто |
| ња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше ско |
| оци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, кој |
| овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо |
| о како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овда |
| ај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље |
| ињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви за |
| да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам |
| им тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и |
| ајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код ку |
| који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је за |
| анко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги |
| в бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да |
| општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и |
| же бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један стр |
| овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водо |
| Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан |
| што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлос |
| Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Нај |
| а једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао |
| и? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — п |
| , па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта |
| бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака во |
| али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Ст |
| {S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближе |
| јој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пр |
| пазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури |
| — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји как |
| ао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам |
| вио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио |
| знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а |
| новаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њ |
| ше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и |
| ица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> |
| увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стри |
| језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети д |
| деси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај |
| двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати ук |
| ше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; н |
| {S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу |
| испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не |
| је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени стар |
| љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам |
| о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехе |
| ивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за |
| уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После м |
| ју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њив |
| чега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе с |
| ека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у све |
| уда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у |
| о, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образи |
| вест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„ |
| и, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио |
| "159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду |
| ли и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све м |
| динчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад п |
| највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„ |
| </p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек |
| љим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, к |
| а га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога |
| } Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n=" |
| за на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише |
| од свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Ње |
| “, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је |
| ме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски |
| на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај р |
| е: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било непр |
| г свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се ок |
| кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао н |
| знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против ме |
| су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на по |
| јан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазит |
| какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.< |
| даше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, од |
| са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје |
| му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по чел |
| се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наоп |
| ратска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те сх |
| се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те |
| бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро пров |
| еси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе б |
| Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг |
| после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану до |
| ј са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом ум |
| а, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те са |
| му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и |
| ље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут так |
| ри — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — |
| ..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готово |
| Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде |
| кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа п |
| но?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на стра |
| ени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да |
| као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“ |
| дио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... бо |
| ло други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спомену |
| ма извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва мог |
| м тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет ка |
| рдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељст |
| > <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p> |
| едајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обуз |
| ка усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га |
| друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак |
| е дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божида |
| је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да м |
| вој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце.. |
| дар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Ко |
| као олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмо |
| у обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели |
| .{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао |
| е гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида к |
| pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда р |
| орача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома |
| валине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је |
| ниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд нев |
| S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосет |
| ен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овог |
| е, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаг |
| !? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати ни |
| ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био |
| мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа |
| е говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право |
| ојмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Ка |
| свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</ |
| ли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се з |
| племенитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога спо |
| под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" |
| едосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио са |
| .{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викн |
| ад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гро |
| Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренер |
| уду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Ка |
| сиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, с |
| ан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада |
| је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно |
| на нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, |
| његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достоја |
| <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина |
| биство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако |
| изнаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Ал |
| ј је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и ле |
| еде Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова ст |
| ека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше |
| егоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна |
| е рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, п |
| где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, д |
| идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило |
| ште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јаб |
| мо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му |
| свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничен |
| сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не |
| тојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> |
| одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га |
| о ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицо |
| тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаже |
| авила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непо |
| да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појав |
| о и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени |
| ри се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љуб |
| јеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, х |
| ља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоњ |
| о прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за ха |
| била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али н |
| у кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места |
| асену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се |
| але упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се |
| иде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка |
| а њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што |
| има је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештени |
| /p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила р |
| лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху н |
| по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је весл |
| м брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, ма |
| весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши |
| се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, д |
| ану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? за |
| дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видил |
| ма гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гње |
| <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме. |
| руга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да |
| ворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимск |
| Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро |
| Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија скло |
| о тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у бесни |
| рснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи |
| .</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахну |
| криваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лиц |
| наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже з |
| д њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма оти |
| .“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује с |
| -била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљд |
| так Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то с |
| а је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисл |
| е.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, а |
| ао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и су |
| „Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи бли |
| на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је изда |
| учају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да |
| димо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хт |
| а своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је З |
| .</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обо |
| опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама у |
| ијатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће виш |
| и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци |
| иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао |
| беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина влад |
| ојој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим р |
| ну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша пес |
| у и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> |
| лачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро п |
| брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је ц |
| ко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад с |
| ки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки |
| аво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао |
| поменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више |
| се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не см |
| м с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд |
| слања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том ру |
| не Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би т |
| ју, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом |
| игао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво |
| село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је ве |
| је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка |
| пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Ум |
| о и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> |
| .{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст |
| странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и |
| ачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! |
| ива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи |
| Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са реч |
| а сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непог |
| само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се |
| ао у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, с |
| се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка. |
| , беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му |
| сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је |
| рног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности |
| са! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори А |
| ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Ба |
| дужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собо |
| е забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право |
| ест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота |
| имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — |
| е чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најс |
| ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош |
| ко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срц |
| је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не мо |
| о стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурни |
| двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> |
| ction" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{ |
| рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац чита |
| сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустит |
| и:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре пет |
| нају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са це |
| ена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и ко |
| .</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих прек |
| а се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> |
| дна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Ч |
| рт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опра |
| нац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет |
| уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степе |
| а где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале |
| <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан |
| амац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба д |
| ти! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту бо |
| чевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив ва |
| еко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„ |
| о и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново д |
| оста неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ в |
| о тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако ј |
| ревукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отв |
| густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опр |
| н“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише |
| ексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су с |
| т година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, ру |
| нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам |
| излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку |
| на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност |
| лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и о |
| p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам њег |
| и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу д |
| висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом |
| је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се с |
| грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на |
| као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — |
| ах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило |
| ао да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му забор |
| остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој о |
| бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи |
| љаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у ово |
| засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хај |
| чи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу с |
| е до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до са |
| лаготворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно |
| љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, |
| а са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у |
| о би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење м |
| мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвеш |
| те дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запит |
| а ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта ј |
| и свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би г |
| чи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> |
| ким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да прого |
| има ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто и |
| уле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна |
| кнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све |
| ебало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне |
| е ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и |
| ће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина н |
| ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња |
| ј препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није |
| ати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам |
| је знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак по |
| коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јад |
| м, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За |
| анко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по со |
| и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове |
| ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматра |
| — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, ко |
| хаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.< |
| итајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе |
| о из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко па |
| ере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу |
| о У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb |
| бог старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S |
| увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би син |
| викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље |
| и плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већм |
| о већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио |
| би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му |
| а види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> < |
| њу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је и |
| лази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искре |
| но премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да |
| га, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних ми |
| глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао |
| /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем |
| зор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах од |
| а те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“ |
| иш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустра |
| озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Б |
| — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први п |
| тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би м |
| га споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоће |
| м не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} М |
| а, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парни |
| аптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза п |
| рио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ив |
| таменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп. |
| Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног п |
| ога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! |
| а углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је ст |
| у подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је |
| ак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за б |
| одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољ |
| ениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији дру |
| врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред в |
| ио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није |
| ад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је |
| и се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пош |
| тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега... |
| ли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не б |
| али они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се |
| .{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} |
| у, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Биће |
| — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и сво |
| ао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао |
| лази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао |
| ривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио од |
| тан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према |
| есто би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе б |
| аје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и поп |
| {S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полу |
| Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам |
| адар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да |
| p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам. |
| до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку |
| роговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и пок |
| па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у в |
| ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радо |
| постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога да |
| наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи |
| му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не мога |
| ао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута |
| и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори с |
| олим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша |
| замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео дет |
| дилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — |
| p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети буд |
| тео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разг |
| не, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече |
| венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију |
| ио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} |
| га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаз |
| чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> |
| би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек п |
| ласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног |
| ађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и нас |
| е.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S |
| их те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе |
| знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да |
| од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био |
| етиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који с |
| се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разб |
| ворио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугода |
| има — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо н |
| а би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и ка |
| е мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па |
| а изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био разм |
| уо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што зво |
| саћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ов |
| не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како |
| је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Мил |
| о који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше |
| оле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у |
| дило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које г |
| .</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу |
| не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> < |
| , час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унк |
| се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... о |
| љивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n= |
| ој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа рук |
| виринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, ди |
| ада му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бр |
| с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тад |
| ање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито с |
| /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по |
| енду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво |
| а их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, |
| ушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, т |
| n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је ве |
| у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плака |
| ћ ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као д |
| ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тир |
| риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастир |
| рчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па х |
| , који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Бо |
| отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али п |
| леби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад с |
| вала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима |
| у песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки |
| на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пука |
| е црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени |
| рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху |
| какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошк |
| совине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше пораниш |
| иже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога да |
| своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми ви |
| лик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широк |
| вцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неу |
| м.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као св |
| беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли |
| тави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем |
| говори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Стара |
| >„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана |
| <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јеле |
| же за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође |
| .{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима с |
| о у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и т |
| розници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p |
| се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светло |
| тана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, п |
| ече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где |
| е Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера |
| > <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора |
| он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле с |
| дан глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пиј |
| ао да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар |
| ној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа при |
| гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар |
| страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притиск |
| оже Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за др |
| х све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, бе |
| другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде |
| а доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! п |
| окрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од |
| убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха зб |
| г правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су |
| икне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љуб |
| е руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језер |
| </p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу |
| ама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, са |
| па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p |
| ременом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је не |
| врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давал |
| ка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бра |
| ца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да |
| један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су с |
| де мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, |
| штву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан јед |
| крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и н |
| Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви по |
| ло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; с |
| потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажн |
| образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старче |
| идила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} |
| пао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и з |
| лу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавал |
| S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту |
| о неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком ј |
| 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити |
| грли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан ран |
| којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је про |
| његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бр |
| старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови |
| била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети |
| е био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био |
| га, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољуби |
| је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околи |
| једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, |
| звади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и п |
| оведају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да г |
| Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поч |
| ом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног пис |
| бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојн |
| не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога |
| 8" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш |
| е изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад |
| или су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и |
| очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам бе |
| ог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до |
| браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Са |
| а не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора о |
| таше код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је дед |
| жао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за |
| а открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо. |
| га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне о |
| ашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар |
| е морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац |
| Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај |
| о! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћ |
| ти.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу |
| ам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело |
| еља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни |
| да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} |
| авио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...? |
| S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци уде |
| ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благ |
| , јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, поср |
| где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је ј |
| а овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догод |
| и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим |
| та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти |
| кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" |
| ера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се |
| да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздр |
| — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постиг |
| њу му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шака |
| лицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав |
| .“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговор |
| ...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викн |
| у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дет |
| анпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на |
| као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“ |
| ори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb |
| сто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> н |
| д погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле |
| .{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозо |
| и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Ба |
| ву, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S |
| окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је |
| пут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар |
| атар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе |
| вог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не п |
| ћање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} |
| нпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера |
| се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без ик |
| ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница кр |
| ован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зн |
| а се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто |
| бљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је ом |
| гову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код |
| лико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са с |
| вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. |
| викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру |
| јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова |
| њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наоч |
| ролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле |
| ружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори |
| /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} |
| олесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много |
| ђе.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} |
| је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био но |
| ећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је |
| орити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило ни |
| у могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац |
| ’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и |
| у севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мршти |
| их двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="ch |
| ло неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и мило |
| уцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашт |
| ни старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер м |
| знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа доб |
| ка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле д |
| ега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога жив |
| г у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се в |
| а те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе |
| са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, нев |
| >Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окоре |
| ди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку ј |
| S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајн |
| ца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„П |
| орела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по к |
| де голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо ст |
| алог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст |
| , али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади |
| на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давн |
| не дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То б |
| и би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш |
| и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био |
| адар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако |
| Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, уста |
| престано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обор |
| “</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урез |
| опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани |
| .{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спа |
| орио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате |
| слиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах |
| о своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се |
| упао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом |
| изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаш |
| , а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{ |
| Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну |
| по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се с |
| говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му |
| да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрав |
| ића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао |
| зван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на ње |
| о да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови |
| затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{ |
| Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C5 |
| истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни са |
| ивати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће ч |
| етир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се |
| ошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дан |
| ктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахир |
| о оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту |
| та га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се в |
| догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица |
| еговога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стој |
| отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше пред |
| вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </ |
| лика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спа |
| едан поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мале |
| ојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону ст |
| трашна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојки |
| у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знат |
| рим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</ |
| велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S |
| 0 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао св |
| ом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се пр |
| викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад |
| вори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, |
| и да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удар |
| тојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто |
| наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</ |
| стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена |
| и: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у ли |
| <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од |
| уди јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
| оме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига |
| ди унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква ви |
| ога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја н |
| арки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићск |
| хи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ |
| S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла |
| Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде |
| дземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти ста |
| у улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима |
| да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту г |
| оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био |
| ини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за |
| агда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му |
| утра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујес |
| знам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, |
| ари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p> |
| се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избега |
| родаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — зав |
| — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да им |
| — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старче |
| м шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — до |
| , и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта ј |
| рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — р |
| у Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад |
| ви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћур |
| :{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и из |
| главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином |
| беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб |
| а, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болест |
| — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се |
| из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — р |
| и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда |
| језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је |
| ватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> |
| као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати по |
| тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он с |
| и беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?. |
| је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као |
| идара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том при |
| али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али т |
| вори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан и |
| p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбо |
| оше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, ко |
| ојнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било |
| p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити.. |
| > <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усп |
| није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачеви |
| попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али ја |
| дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па о |
| је, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, |
| Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је |
| ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да ук |
| т.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је |
| <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Г |
| каза у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену. |
| кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собо |
| p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спо |
| Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани |
| То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао |
| вну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узм |
| “ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрада |
| га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Н |
| зарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужи |
| {S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} |
| о у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, д |
| > </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупо |
| пет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и м |
| ездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан |
| е заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар к |
| </p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове реч |
| следње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз на |
| волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по см |
| е мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње. |
| тен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, ча |
| {S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију д |
| црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога изба |
| отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула г |
| > <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхт |
| сиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је с |
| } Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, |
| 42_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше |
| се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову баш |
| закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио приј |
| ади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили к |
| ном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанем |
| ко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се прибл |
| — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу |
| тку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњ |
| ш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загуш |
| и, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се ја |
| Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби |
| с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао |
| ахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благ |
| ранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n |
| ..“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого |
| ом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Така |
| S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који |
| ња из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родите |
| , па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неока |
| и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводни |
| их и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Св |
| кладно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико |
| шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очи |
| у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакри |
| постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и |
| упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге |
| севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Г |
| га читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше с |
| у ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, |
| .</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер сал |
| погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао |
| ао да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита |
| ње.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним кор |
| “</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбун |
| Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душ |
| } После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече |
| њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са с |
| га, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва м |
| <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула са |
| таде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале |
| уга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, кој |
| м је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, |
| мрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, нас |
| љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си |
| ливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми |
| кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно |
| викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p |
| е умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјасни |
| > <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настав |
| ирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни погле |
| у јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао |
| у беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још вид |
| ке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо. |
| торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш |
| , небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и |
| То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је кло |
| етлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је тр |
| ти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачк |
| о је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да ј |
| нај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, п |
| поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледи |
| шна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне З |
| и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти |
| ц скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p |
| ..“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, п |
| Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле |
| загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све |
| ео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је |
| горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше про |
| ачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очиј |
| ајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку |
| пчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом |
| p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изн |
| па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S |
| о! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још ј |
| да је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но приме |
| ше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> < |
| ну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше гр |
| али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрим |
| ете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуб |
| пео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те м |
| нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици л |
| о, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — |
| и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут |
| хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! |
| p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n= |
| ру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p> |
| е у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и |
| и рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита |
| <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло м |
| о те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута ка |
| новате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Н |
| е пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеш |
| ла три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S |
| је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p |
| асно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту |
| журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и |
| елин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови |
| анствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изнош |
| сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан ју |
| Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прис |
| и пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели ку |
| у је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора з |
| илом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Он |
| на. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо |
| црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и им |
| е Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет |
| паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> < |
| 5—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче |
| ао питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне д |
| пијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујног |
| нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку |
| у дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, п |
| у, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да |
| та, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо |
| орна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наобл |
| ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је |
| ата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени. |
| ару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо |
| >„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са д |
| новца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Е |
| остеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор |
| е био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.< |
| „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше м |
| сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједа |
| ући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као пит |
| ји по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> |
| веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађ |
| >„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p |
| оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се |
| га друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на |
| а изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Це |
| ану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане |
| мреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он |
| а и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За са |
| и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на ос |
| била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се См |
| ј соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до |
| а и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} |
| е тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> |
| ље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у |
| доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се |
| в тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзин |
| уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади |
| ераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане доброд |
| јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме н |
| путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од др |
| , у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отв |
| а чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог прок |
| кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као |
| вори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко тре |
| оше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пре |
| едени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и |
| ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца |
| Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би |
| е зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у о |
| гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. |
| ом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> |
| /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гла |
| д је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из оч |
| ита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху |
| ртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно кој |
| каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, |
| , од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво |
| је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би м |
| носило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по |
| анко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мач |
| попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплаши |
| се кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи |
| буђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је з |
| ајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загр |
| је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са |
| ...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало.... |
| хвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед |
| замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S |
| рата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе с |
| што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>З |
| шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити уну |
| >„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.< |
| убио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакри |
| и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу с |
| јих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим з |
| > <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље бо |
| розору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао |
| затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Ниј |
| , беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као ма |
| о.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са как |
| лео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са |
| анко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као |
| е неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако |
| а! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозб |
| <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесве |
| сме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не види |
| м Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Б |
| ам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та |
| м.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> |
| икну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њег |
| ти, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерав |
| и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n= |
| ма и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних |
| шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из |
| ру... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлу |
| јући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно |
| е овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, |
| запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да са |
| а? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — |
| ца према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет |
| змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену |
| севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, ал |
| Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велик |
| сио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече |
| подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p |
| розници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" |
| и у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да м |
| ..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајц |
| есомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> |
| , али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан кр |
| а Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божид |
| ак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22 |
| нај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто |
| нуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> < |
| ранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рука |
| сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за |
| беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога м |
| о да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је материнск |
| беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Б |
| 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њем |
| си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Стр |
| нога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се о |
| е светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> |
| е сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са |
| утеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће д |
| ити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и |
| и ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити |
| рестанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли |
| ти да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због деб |
| гаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју с |
| смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„З |
| рилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ств |
| а онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак |
| а дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} П |
| ба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде |
| тарац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви ст |
| ро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека т |
| ајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате.. |
| — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клу |
| аравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајте |
| и мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Јед |
| задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком |
| Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не |
| “</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему |
| еп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од |
| сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је г |
| прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} |
| и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти зн |
| p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била к |
| да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врели |
| ргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Ни |
| је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, |
| знуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је к |
| } У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто |
| ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече ста |
| тукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукн |
| потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си |
| да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрча |
| бере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био доша |
| о се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - |
| >Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода |
| ља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке |
| рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут. |
| ни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи |
| } Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно ја |
| ени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање |
| што све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здр |
| овнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре |
| стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спаз |
| хта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се с |
| > <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи ал |
| љиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је н |
| и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне |
| за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко |
| јати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија ја |
| ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. |
| у ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му ка |
| ога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља ниј |
| S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га |
| ли што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у |
| речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће ола |
| > <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад д |
| суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог |
| оручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе п |
| н сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месе |
| а, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе |
| ахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиж |
| рњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{ |
| ледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махн |
| Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n=" |
| ну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у посте |
| као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде |
| .</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја мато |
| старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} На |
| адаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Ни |
| а би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи п |
| Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчево |
| је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас поги |
| у, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих |
| крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S |
| аши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо |
| огађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, |
| лас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви |
| бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар пре |
| тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се |
| о јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. |
| у нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске в |
| обра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је |
| уће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га |
| што мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је з |
| о улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветр |
| } Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S |
| у и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и с |
| У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори п |
| рату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и |
| ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} |
| плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бра |
| а лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, преб |
| ма се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи ни |
| г тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрест |
| нци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму г |
| Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто ору |
| умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође |
| потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мр |
| ласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са |
| дговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лиц |
| <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније |
| авојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, кој |
| /p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који |
| онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи м |
| у скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, с |
| их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши.. |
| плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> |
| мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах |
| а обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оц |
| што ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као д |
| Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи ст |
| устог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стоја |
| и дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</ |
| цо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.< |
| једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи т |
| у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пош |
| киде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали рек |
| ац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> |
| ву.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стоја |
| ан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и т |
| ао и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међ |
| љци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, |
| на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле |
| ма.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снаж |
| , па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренута |
| та је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> < |
| војке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе |
| Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.< |
| имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасви |
| о је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до |
| ивиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у |
| и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даниц |
| id="SRP18942_C14"> <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да ј |
| отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле стара |
| еслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак |
| грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: |
| е врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице |
| сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи |
| оја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело |
| смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да ча |
| Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и |
| као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога |
| хну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд т |
| p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, је |
| р, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљк |
| ужино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогу |
| се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са |
| лико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, |
| <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да и |
| захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао ј |
| естаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни |
| зујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече |
| нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да |
| м лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утуч |
| </p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме дво |
| села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" |
| вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више г |
| пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, |
| ј задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури н |
| н захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, |
| ти и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изг |
| новатог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је руж |
| о се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div |
| уда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као ра |
| ош коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенит |
| , који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао пи |
| као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође нат |
| p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изгово |
| ла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да |
| деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, п |
| тропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беш |
| зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Б |
| кога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У |
| Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> |
| гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам |
| уо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда с |
| поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као с |
| на а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, ка |
| ао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни |
| пет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пр |
| ане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окре |
| p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стар |
| , али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{ |
| та се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="3 |
| н, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим скла |
| субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде |
| а где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима |
| нутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка |
| акшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{ |
| <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче |
| чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то |
| и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли к |
| >„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а |
| љу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> |
| бери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда |
| једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p |
| > <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити прек |
| и властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду |
| х пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе |
| >Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим |
| Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 г |
| ву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља к |
| p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дак |
| па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здрав |
| могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван |
| н би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а |
| о да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p> |
| Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они с |
| о више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то дв |
| нпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну |
| воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше располож |
| па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли |
| пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо |
| дан је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" |
| клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако |
| воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глав |
| беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се вид |
| триц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде н |
| <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене |
| те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућ |
| да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јад |
| е познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узел |
| Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као |
| уђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор преки |
| пенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</ |
| дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="9 |
| ни ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у с |
| е била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледа |
| то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвеча |
| о па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</ |
| еви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више г |
| ојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљк |
| уд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог |
| а је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На р |
| >Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим |
| у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који вод |
| овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да |
| јвећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор: |
| тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и |
| другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бе |
| бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на |
| озна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити |
| ао громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свес |
| у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учи |
| е домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руков |
| Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље |
| се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ |
| ата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја |
| раву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била кува |
| >Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство н |
| ина умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома воле |
| уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе стр |
| у се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гро |
| а је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} |
| врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Б |
| <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђа |
| ја јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај |
| шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је |
| } Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и гор |
| је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> |
| ашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стој |
| а — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ћ |
| сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И д |
| ad>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече б |
| ут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> < |
| ро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се п |
| <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љ |
| а отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је д |
| жидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред д |
| тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један гла |
| , а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно др |
| ека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и х |
| .“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошк |
| ОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бл |
| е време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико |
| гло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена т |
| орицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколи |
| јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда |
| о запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и не |
| S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам в |
| још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам |
| је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, |
| једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му |
| м га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје |
| седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се |
| сио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца |
| сли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари власт |
| S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, |
| и, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта |
| итао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нем |
| и што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се д |
| ту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га ка |
| </p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упи |
| ти лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена сп |
| рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да с |
| ом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њихов |
| <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћ |
| е.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то |
| и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, по |
| куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.< |
| застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поч |
| чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута прев |
| ли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да |
| наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је прир |
| обе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може би |
| ецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог з |
| властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук |
| ти ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном поб |
| да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере |
| де су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не б |
| ставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" |
| оразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је пита |
| .“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте |
| се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, |
| /p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидар |
| у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате с |
| ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана |
| листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби |
| S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, |
| >„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће |
| p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сара |
| да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде |
| <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, |
| ега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти нај |
| ања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сети |
| двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јо |
| едаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! |
| јде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на |
| замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше. |
| ко је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му м |
| лу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од јед |
| итеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као |
| падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми тв |
| ити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајо |
| <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и в |
| ојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{ |
| г први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добр |
| анка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ко |
| ити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а |
| вде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> |
| ном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, |
| се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по |
| састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, ус |
| танем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробу |
| азила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добр |
| hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом |
| следња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мрг |
| дник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, ко |
| и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је |
| ао змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна |
| али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се... |
| је га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену на |
| ; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ћ |
| ји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" |
| захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић |
| > <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво |
| p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од п |
| стима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде |
| а...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце |
| >„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а д |
| у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S |
| и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Сто |
| >„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, |
| " /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„О |
| p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да |
| адовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је |
| спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног |
| уме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата. |
| е <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и |
| с гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из дет |
| о! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи сто |
| „Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздрав |
| чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ј |
| је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? |
| и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва пром |
| ља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећ |
| дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну |
| „Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је п |
| овлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу з |
| <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоск |
| те вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Х |
| очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га |
| једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео |
| ао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати |
| х овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је з |
| себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „ |
| као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне м |
| имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, |
| дар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тр |
| мка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка |
| укнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забора |
| а за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбурк |
| м.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући |
| си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <di |
| кочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли |
| ен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у з |
| ска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад п |
| це...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је |
| ранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљ |
| ки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се ова |
| ви властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Стара |
| ебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш |
| ао да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини д |
| у собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам |
| сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађај |
| да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре |
| ји од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, |
| чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута |
| рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мо |
| Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз п |
| отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лек |
| и Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би |
| анпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му се |
| дмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљан |
| и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „К |
| о би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бр |
| е — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога |
| о урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече м |
| стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били с |
| не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у |
| као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице |
| ..</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је ве |
| бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није б |
| р, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и |
| рхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бр |
| И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушн |
| зљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, |
| сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, су |
| ао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани с |
| димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац ка |
| оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачк |
| хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> |
| } Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, оч |
| страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак |
| хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} |
| светлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осв |
| је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању |
| а овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе. |
| спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помре |
| суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гле |
| је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а мо |
| „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта |
| .{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
| ј број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више |
| ћам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се стран |
| вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана у |
| и за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачеви |
| Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му |
| још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више |
| Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не па |
| пазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — р |
| рат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као д |
| да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела д |
| а тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="7 |
| еће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео |
| бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, |
| њства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самосталн |
| ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ |
| м лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамен |
| тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био ле |
| ешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже д |
| те, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори стар |
| гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ |
| у.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала |
| ошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! ви |
| колико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај ста |
| >„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше у |
| нат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у |
| а су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им |
| /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као чест |
| рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> < |
| врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зел |
| х у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрез |
| замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — |
| а. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао |
| Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, |
| лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним с |
| је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ћ |
| е уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јау |
| могли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, уз |
| но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за н |
| е веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је по |
| е указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; ј |
| замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> < |
| , па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div |
| стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Сло |
| та је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писн |
| ети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</ |
| попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У |
| лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто |
| је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је |
| му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду |
| а ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се в |
| {S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма |
| <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бра |
| тол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени |
| на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове со |
| е заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где |
| у из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му |
| ди по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане |
| љку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску д |
| за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на др |
| Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражње |
| подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напо |
| је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један |
| ранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више |
| старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповед |
| е болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо повра |
| нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је ро |
| помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и ка |
| а својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се о |
| задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа |
| о, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам б |
| старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена о |
| аза се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколи |
| аху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад |
| кочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад |
| : „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбо |
| је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела све |
| оња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на бан |
| им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на ок |
| ела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S |
| старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу |
| бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у ду |
| Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вад |
| Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам |
| вде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви боле |
| ан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет ко |
| .“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај к |
| ледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док јед |
| n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> |
| ик и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко на |
| сиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и |
| едник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи |
| {S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прс |
| уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" / |
| је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не |
| перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди го |
| уги заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</ |
| ћаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног |
| ица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ад |
| ео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да |
| жише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику к |
| дати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3а |
| га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и |
| чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоњ |
| воју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра цр |
| > <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p |
| ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и |
| анац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остари |
| црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — по |
| ти други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У ос |
| емића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га |
| о.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па |
| ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сур |
| то Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> |
| е величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — |
| и бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са н |
| 162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеуби |
| S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза кој |
| ај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, л |
| о одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три |
| Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последњ |
| још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, |
| итрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виде |
| омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва |
| ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом поглед |
| и води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} |
| <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није т |
| вина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Е |
| че, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, је |
| случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Б |
| се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале |
| ити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране |
| је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична д |
| — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и н |
| тоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а ну |
| розничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да с |
| n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељ |
| варио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Пр |
| да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фење |
| шао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешк |
| .{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је х |
| о још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде у |
| м право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око |
| — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје |
| вагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка |
| , али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чу |
| досно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свешт |
| да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати |
| би, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је |
| овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци м |
| ају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо цели |
| ш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде блед |
| вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" |
| у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душе |
| више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да |
| , премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и вес |
| нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње |
| нићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што и |
| о да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све |
| е је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек ш |
| леју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село |
| ијатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и |
| вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, ша |
| росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму |
| д имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђ |
| између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога ју |
| , који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу |
| руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стој |
| пе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, к |
| а се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не ви |
| chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и |
| /p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се. |
| свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донд |
| собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и док |
| возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} |
| лед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прел |
| о је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прел |
| ад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита |
| а погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим |
| вљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и пр |
| ри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они напа |
| тли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} |
| и и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело |
| у обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже ск |
| ре донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и го |
| после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили |
| лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху си |
| ргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.< |
| м тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бо |
| кну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу б |
| ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а |
| а сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче к |
| грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слобо |
| х 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{ |
| , непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Н |
| акође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама |
| е наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пе |
| дкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари л |
| размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак жив |
| лизина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој |
| опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре |
| доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. |
| г интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу проти |
| а као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно |
| му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору. |
| ...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин |
| за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео добро |
| а око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му с |
| <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се |
| доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише ка |
| апитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одк |
| p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> |
| ецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Ми |
| а, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну |
| да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили |
| о је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је |
| ги говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми |
| сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као |
| рац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? |
| о?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је ст |
| речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли |
| га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља |
| цу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца |
| ран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. |
| је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села |
| ете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> |
| кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бриг |
| чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стој |
| а онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас |
| и.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се |
| <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све |
| непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин |
| па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, |
| начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, |
| старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица |
| и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ни |
| кше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио |
| знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окр |
| лош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје о |
| , брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Н |
| естано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="1 |
| сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> < |
| да више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„И |
| озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас |
| дан дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се |
| е прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{ |
| а у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — |
| тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне с |
| разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p |
| ав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да |
| </p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ |
| смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а! |
| деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — |
| Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко М |
| Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораш |
| пита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од |
| зневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви остан |
| — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “< |
| луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и |
| е поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да |
| .{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино у |
| о да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пре |
| > <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху неп |
| и су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над |
| а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} |
| стано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и |
| ај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, |
| га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ет |
| ромрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тра |
| ећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја |
| ,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се зам |
| о да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 |
| } Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућут |
| ше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду из |
| на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори да |
| дарен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта |
| ар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с |
| скапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укр |
| > <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег вла |
| оћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргић |
| ољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху о |
| чке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} Т |
| нас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на ка |
| <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од се |
| ована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али |
| овољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам б |
| „А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц. |
| — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p> |
| т сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с д |
| еном уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо |
| о умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> < |
| а! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А м |
| е да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта |
| т и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — |
| о ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, с |
| добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лека |
| дар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јован |
| е разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те |
| омаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђах |
| толицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку |
| /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, к |
| S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да |
| срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ |
| умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово |
| све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана. |
| рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је |
| ледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо |
| рим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми дру |
| ам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, осла |
| >„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мр |
| шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му |
| дара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио |
| p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотреб |
| и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у мало |
| цила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгле |
| ело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Ал |
| .“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обал |
| не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чује |
| а се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дун |
| као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођ |
| д и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је |
| о младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше заруди |
| же менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — |
| о погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви д |
| <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; о |
| . — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке по |
| рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на ње |
| е пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му ни |
| ом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са |
| ер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, в |
| p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче |
| и: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ |
| p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувања |
| и.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и п |
| што да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину |
| показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам т |
| /p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће |
| нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p |
| о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између |
| > <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја |
| аја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са сл |
| Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпа |
| младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Ова |
| и да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња |
| не ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чут |
| ом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба |
| на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд |
| е за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рик |
| Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближ |
| слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му |
| стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмеј |
| ље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуд |
| рашан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би |
| исли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а |
| у око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпу |
| рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеј |
| еколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бран |
| а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не |
| д сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и т |
| олико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, п |
| се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче |
| Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког за |
| , док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је |
| востручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, |
| а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и |
| пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевим |
| , који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита |
| бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био пра |
| елим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти с |
| а.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш преко |
| махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста |
| ц дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чита |
| дговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и сил |
| акића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога |
| разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човеч |
| кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-ми |
| ше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух ниј |
| о руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован |
| о странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет син |
| собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи |
| бољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе ко |
| >То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на |
| творише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> < |
| м поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али |
| о да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стева |
| “</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запиња |
| у, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се |
| еб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и |
| p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и с |
| о смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хте |
| свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од |
| ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо |
| еч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је |
| ако си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и исп |
| шли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, |
| ст сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> |
| <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је |
| је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и стра |
| p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим |
| млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми |
| ређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађај |
| н био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим |
| своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{ |
| Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> с |
| ак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бач |
| ада је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша |
| нђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари |
| ота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су најв |
| полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи пог |
| у се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а |
| нпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу к |
| у.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре н |
| је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Б |
| јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На ли |
| ељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али |
| {S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми |
| осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сре |
| . будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно при |
| — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опе |
| ете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио |
| плахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи |
| кочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окре |
| и промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро |
| о крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, о |
| S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи |
| о чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средој |
| ожидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.< |
| цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао |
| , и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газ |
| стос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве |
| и се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сре |
| ла шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар о |
| ..“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десета |
| ..{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомисли |
| е и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом о |
| има поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто в |
| {S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове своји |
| беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над |
| а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у з |
| ој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S |
| младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она |
| } Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још |
| нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства |
| и, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, |
| ш не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замр |
| ње, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац. |
| а, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, к |
| ао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту но |
| се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп пра |
| висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј |
| се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и сед |
| м стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> |
| о село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да ста |
| шке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} |
| лу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изн |
| ио друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га с |
| да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани д |
| е грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се нас |
| може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је дан |
| рњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! |
| усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи |
| сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, зго |
| ва имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друг |
| њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нис |
| ! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја п |
| стани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ |
| или, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцр |
| која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, та |
| била сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд од |
| љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, |
| е како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p |
| о!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њег |
| ју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али н |
| се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан |
| еклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} |
| као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти н |
| узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прог |
| а Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници нап |
| ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„С |
| — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али |
| г Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћ |
| га у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут саста |
| пан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се јед |
| данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ј |
| и о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох! |
| а, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у г |
| ца и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па |
| а.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све |
| коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео |
| Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} |
| , са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто м |
| тиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, |
| и један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић |
| сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задов |
| гово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта |
| да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превук |
| атељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи при |
| " /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са |
| умњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса о |
| азним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му |
| >„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како |
| ма, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуч |
| му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било |
| е пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, не |
| елио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он б |
| дкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад кра |
| пео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ј |
| } После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се рас |
| чи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па |
| уше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђач |
| није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је стар |
| ехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог |
| — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био |
| четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости |
| се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> < |
| се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</ |
| рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао |
| уше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају ча |
| а тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше. |
| лену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален ча |
| нило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ниш |
| !{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговор |
| твени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан прест |
| ку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није |
| е корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред д |
| свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједа |
| се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ с |
| .{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из |
| е хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачк |
| ага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који вод |
| нели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} |
| но лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко |
| еби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нест |
| живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи п |
| селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није з |
| де до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као |
| орите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео с |
| ујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треб |
| т.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и с |
| о удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилос |
| по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, |
| оде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао |
| кама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледн |
| као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била |
| кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћ |
| кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела пр |
| .</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се |
| но читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и |
| и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од |
| жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену |
| тија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немира |
| ећ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао леп |
| у, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора |
| ују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави. |
| ко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидин |
| то попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у |
| <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убав |
| е по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају к |
| ко њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице |
| а пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако ж |
| равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишп |
| водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим ко |
| а, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> |
| е било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме до |
| грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у груд |
| а а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S |
| да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојник |
| е.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ов |
| обу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирта |
| смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама |
| већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкоди |
| д куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор д |
| заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> |
| оноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки п |
| и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и ос |
| оћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све |
| ћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео |
| м — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан |
| се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина |
| о нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" |
| еварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишље |
| еста стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде н |
| ветлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта с |
| 5" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бр |
| „И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ј |
| за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нек |
| ствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам |
| ва опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрал |
| тио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не |
| се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спаса |
| ву над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а б |
| им оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао гд |
| рима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити н |
| ремена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаће |
| ца она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто |
| ја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала пла |
| онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, |
| мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи те |
| ихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“ |
| па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад п |
| ије, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно двора |
| оје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе прек |
| плаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и но |
| е 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледа |
| пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан |
| ога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зраци |
| ринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, |
| амо једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре |
| исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| бледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао б |
| г — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је |
| онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли |
| ац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали |
| а својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кец |
| бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: |
| рану и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, сил |
| та опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и |
| ругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> < |
| е му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се |
| а тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле |
| тужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту н |
| нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страш |
| гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо с |
| ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и |
| но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допуст |
| Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — н |
| ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале |
| Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је... |
| — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То |
| рац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш мир |
| и му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само рад |
| бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита А |
| pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због деб |
| опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошиц |
| је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му |
| година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрл |
| акићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао в |
| /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђ |
| си од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Од |
| се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Јед |
| е прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га једи |
| ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стоја |
| d>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера. |
| војку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на зама |
| S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разб |
| и Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао сво |
| иједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако |
| грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише |
| {S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредн |
| p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — |
| госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хи |
| о у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у неб |
| гом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње кр |
| крет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну |
| замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку |
| одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</ |
| ести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко о |
| што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одст |
| рсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи |
| "SRP18942_C1"> <pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу |
| чевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве |
| аврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми |
| и гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају за |
| ровидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} |
| уми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај |
| > <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљ |
| .</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни м |
| А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај по |
| није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да |
| а драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим пог |
| ам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђи |
| уцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</ |
| е беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и п |
| хотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p |
| пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро |
| аше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се р |
| сећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол |
| "> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио |
| и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и |
| а да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио са |
| арац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц |
| је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и |
| ош га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мис |
| и и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да ис |
| ле неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марк |
| ела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранк |
| жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> |
| кога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и и |
| убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басам |
| несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} Н |
| чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лиц |
| х у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на стра |
| /p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се |
| </p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли |
| деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Ра |
| ости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се |
| ија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати стран |
| <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, |
| е, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад |
| да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега провед |
| ead>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом |
| у, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храс |
| у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам н |
| дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке т |
| екој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и |
| је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри д |
| пеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час |
| ако је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, |
| важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали |
| шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слу |
| Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дал |
| родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари власте |
| анствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p> |
| илог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама |
| дра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним |
| тели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени за |
| свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе |
| ло је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак борав |
| ти, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан |
| погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се |
| <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочит |
| заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задив |
| је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Нај |
| је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њего |
| ој грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ниш |
| али друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико |
| и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би мога |
| час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња пи |
| > <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — |
| само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребле |
| се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чи |
| к осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом ок |
| ече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — к |
| знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} |
| оруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамо |
| ио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога |
| т, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској кр |
| pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на о |
| и кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не з |
| учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Ф |
| {S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко |
| адићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — З |
| има и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брб |
| и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све п |
| у чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим он |
| прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био д |
| е све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза ј |
| а је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао |
| p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — пр |
| својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <p |
| твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} |
| је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре ис |
| викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени с |
| о и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остан |
| бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачи |
| их пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпу |
| јем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ уб |
| неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече |
| нога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну об |
| руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, |
| а се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не прим |
| о од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на н |
| старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда б |
| о се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зор |
| брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке ни |
| алодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! ви |
| обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је |
| гледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан уз |
| , јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, к |
| о, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавос |
| гом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху |
| чарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад пес |
| е се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.< |
| их обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} И |
| речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му |
| оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се |
| то јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше п |
| p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим пр |
| воре и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну ста |
| на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше М |
| ечи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одг |
| мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зо |
| а је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хт |
| вог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда |
| > <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, се |
| {S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био |
| Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“.. |
| пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздр |
| се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мисл |
| е подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала дв |
| /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си |
| Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, п |
| илостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb |
| о у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка |
| ољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А |
| крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хте |
| а и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се |
| окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срц |
| ња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући |
| ико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазид |
| т је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак ник |
| p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n |
| одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је зап |
| ; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, |
| благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се |
| алим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до |
| чи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас к |
| , не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он м |
| е лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја |
| г је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га уд |
| капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на веч |
| Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он ј |
| Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p |
| подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте с |
| Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини |
| Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — пр |
| оказа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Боси |
| им се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим |
| се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а он |
| тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда |
| у шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али |
| Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао. |
| топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати п |
| тојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним брег |
| ...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба |
| евиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си ура |
| ув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо |
| ечи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешт |
| Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме |
| ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја |
| једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао |
| лњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба |
| а не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно |
| сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд заб |
| : „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> |
| ргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> |
| тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>В |
| дост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но бр |
| вац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом глед |
| доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније |
| Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, |
| МОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упу |
| вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се |
| свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крс |
| деш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да т |
| S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледат |
| е грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче |
| у га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у с |
| м старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао пре |
| ad> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са изл |
| метио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту |
| еданпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна мо |
| тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква ц |
| ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми р |
| сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле но |
| ора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није ни |
| на два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем |
| ак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш |
| чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола но |
| усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „ |
| у је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд с |
| нко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прогово |
| машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Ст |
| ваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у р |
| г Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брз |
| да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода |
| сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица п |
| ан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не |
| ледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему |
| мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој |
| ити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они. |
| е лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему |
| одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се пром |
| есела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисањ |
| што рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да |
| > <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овог |
| аци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледа |
| уд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако буд |
| што старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од пр |
| слио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Ост |
| нише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га |
| <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са |
| тадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропи |
| беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав ра |
| ше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког |
| т корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за |
| — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њих |
| убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести |
| онио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! |
| барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо |
| ао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они хр |
| ло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> |
| ји је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми |
| је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гл |
| ца му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено олово |
| ћ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старо |
| } Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, |
| а убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је кип |
| Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — за |
| уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина |
| мо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаш |
| но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохвати |
| Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тре |
| је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој |
| да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља |
| , али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири. |
| је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... ник |
| њи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — |
| ам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним |
| твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ив |
| /p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> |
| икога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвор |
| прави.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ |
| не, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грб |
| врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у с |
| е и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога ст |
| и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко |
| село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао |
| „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао |
| нице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне |
| ићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. |
| повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио с |
| ... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог |
| е долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> |
| ичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак |
| да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урад |
| ли га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео ј |
| личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли јо |
| еди на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам |
| Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност |
| ите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо друго |
| ти..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Гово |
| ше опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — од |
| н, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, ка |
| буна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издад |
| ка.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одв |
| рсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало прод |
| ече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нов |
| а смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што |
| .“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.< |
| ј и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као |
| зио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитр |
| оворио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — |
| ! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„ |
| шку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао |
| лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио. |
| као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одби |
| кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црн |
| последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово: |
| осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — |
| разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Ка |
| ли, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете |
| ства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш |
| Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох |
| ребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се |
| полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. |
| а онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца |
| , дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибер |
| бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па ка |
| ам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић |
| имао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Уза |
| бразине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге |
| ди го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у л |
| јем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старц |
| то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и |
| доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> |
| а да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети |
| је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесве |
| шко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бо |
| несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бран |
| лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња м |
| крете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај за |
| е мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пре |
| о нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта |
| ротепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једв |
| анствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори |
| .</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо |
| и будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S |
| ратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке. |
| а форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет |
| „Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка |
| миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дод |
| себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је гр |
| викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та сл |
| и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„П |
| рбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} О |
| ти и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече |
| пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> |
| у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да |
| њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ћ |
| весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече |
| трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, |
| <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај |
| сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, обра |
| но га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде |
| и старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг |
| <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам |
| насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те м |
| руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мач |
| , ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Млад |
| ...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд |
| као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на сво |
| је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p |
| , па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре |
| ла.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира. |
| днога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад |
| чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и кл |
| ао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ ал |
| тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И з |
| па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако |
| да, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћућ |
| ца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео |
| дар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш госпо |
| елкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чу |
| жан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а |
| ше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но |
| о и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха |
| о у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — |
| рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није |
| едног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да с |
| ...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужив |
| ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво С |
| <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обичн |
| то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прик |
| ност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор |
| се хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек д |
| p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево |
| , а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачу |
| е окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам мога |
| врши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у ст |
| о руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са м |
| час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, |
| да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црн |
| ло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обо |
| кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука ш |
| чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: |
| еретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разго |
| атак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наје |
| ора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шу |
| нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта |
| мејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, кој |
| ин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бри |
| ад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се |
| софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стоја |
| и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и по |
| аше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је оп |
| љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прили |
| После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се ј |
| осле неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао позн |
| је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, н |
| аху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — прого |
| зговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} |
| кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прођ |
| двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре |
| њу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је |
| жљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушил |
| се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако п |
| S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва |
| ше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И са |
| чце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и гор |
| ом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, |
| авезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, |
| во викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оц |
| ао гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, |
| ако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи о |
| на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p |
| не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче |
| аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао д |
| оке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече по |
| за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла. |
| да је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" / |
| ост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинс |
| ј-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као |
| на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам ст |
| и праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{ |
| и бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S |
| рила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним бра |
| трица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухва |
| га оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> |
| ; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притво |
| окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђ |
| о, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, |
| о, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да |
| во двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и поп |
| није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре |
| ио...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, д |
| једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми зва |
| е упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“< |
| ..{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочи |
| тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ с |
| кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био. |
| > <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао с |
| под прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и |
| алашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви |
| и купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, о |
| У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи брков |
| “</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше |
| о површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци си |
| ро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до сам |
| етове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чуј |
| унце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака уму |
| гу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цврк |
| ије хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала |
| квом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгле |
| све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78 |
| ним решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе |
| што рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Св |
| , али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да до |
| љиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кне |
| поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти |
| зо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло |
| о и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, по |
| е могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је |
| одару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојаза |
| каже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старц |
| емљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дат |
| ина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, от |
| мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз |
| .</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у че |
| } Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се |
| >„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођ |
| , на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник о |
| стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај |
| евић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властели |
| н из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој на |
| ра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво |
| али га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити о |
| овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но |
| не, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен |
| јекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање |
| ом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне со |
| светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што п |
| и ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и |
| кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим р |
| дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара |
| ин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на п |
| вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се ј |
| о 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућ |
| убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега |
| су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једно |
| > <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазва |
| сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њег |
| ицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p |
| з питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин у |
| триц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бр |
| село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мрг |
| своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире. |
| м му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догоди |
| и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми |
| .{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих иск |
| но гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" |
| ић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби |
| ао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро дец |
| е било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; |
| ронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво |
| чним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакш |
| од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онд |
| оде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати |
| које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и |
| ти девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио |
| доноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога б |
| човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> < |
| Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да |
| и великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилик |
| м од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним ке |
| осиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати |
| а ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу ви |
| едала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани |
| јутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом |
| буђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од |
| да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Бос |
| ђимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далек |
| естало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на ње |
| дан чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и |
| д јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n= |
| околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима |
| ...“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили |
| адовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} |
| ут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је |
| чило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан |
| пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле прико |
| т и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамц |
| истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби ста |
| ваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само |
| > <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже |
| еше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив |
| била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер каж |
| о о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко њ |
| свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је бил |
| } На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигн |
| погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и |
| опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога |
| ји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прв |
| из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после некол |
| аман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан п |
| ж, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо |
| еколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p |
| уђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за кој |
| умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наобл |
| рободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоде |
| н ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не зн |
| разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним св |
| реће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ мн |
| Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш са |
| исам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, та |
| дар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући |
| ле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, |
| .{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свет |
| је зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{ |
| мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послу |
| n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплемен |
| али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у |
| је даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чи |
| ер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића |
| и се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао са |
| киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које ка |
| етио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То бе |
| и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи и |
| рати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p> |
| а дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> |
| љубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад ј |
| <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан изл |
| ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.< |
| ужи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Ве |
| неше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба но |
| ...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли м |
| Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене вод |
| само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих ре |
| и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништ |
| же — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се |
| нао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта |
| тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> |
| Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим |
| {S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром |
| „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу нег |
| пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту |
| спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена |
| е неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, |
| малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба |
| предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргу |
| е се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Ка |
| крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чуднова |
| е доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним |
| кин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Боси |
| е, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак гла |
| Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених п |
| поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p |
| ст и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Цркв |
| т и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у |
| ико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пр |
| га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, кој |
| ош једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се м |
| одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одев |
| дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и |
| свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страхо |
| сти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! др |
| ст и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед |
| у песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака лет |
| последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим |
| повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним ст |
| врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S |
| та врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у |
| бици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стри |
| теде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</ |
| из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отш |
| адити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у се |
| Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им |
| авуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила све |
| о и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — |
| а, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те ж |
| ваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нис |
| му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се |
| осподар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — ви |
| си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута н |
| стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих |
| .{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри сту |
| су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жа |
| у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући к |
| з коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помак |
| први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} |
| е дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару виде |
| ану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унут |
| ар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дош |
| га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и си |
| ој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра нос |
| у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десн |
| е се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на |
| Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху |
| Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше |
| Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и у |
| ешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> < |
| неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назов |
| чуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се гла |
| ла хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође |
| </p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе. |
| 3" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изју |
| да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} |
| а себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је М |
| аљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших ри |
| је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне ф |
| о у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћ |
| .{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у гр |
| па девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети та |
| је..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало |
| S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па он |
| другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено |
| а, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} У |
| чи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за ост |
| о соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком |
| о што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у сво |
| жати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам м |
| рхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух |
| епукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</ |
| са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не |
| авом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отвориш |
| кне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му |
| RP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо |
| палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут |
| е и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео јо |
| властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљани |
| Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка с |
| сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није |
| ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам ј |
| у на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим |
| ретвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} П |
| итро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се из |
| Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растер |
| свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| то је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом |
| Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези |
| ан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред |
| меја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учини |
| а владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде |
| лављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, |
| била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер са |
| ти да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним з |
| .“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти |
| ш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине |
| ту, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се пр |
| ен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притиск |
| казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехот |
| /p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште г |
| ше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што м |
| p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна ол |
| оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — |
| p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о ко |
| а имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће п |
| свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а |
| ов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, |
| ути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да |
| се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то |
| из црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да |
| је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у ш |
| ла и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и |
| че: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрада |
| ао да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори о |
| .“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га |
| ранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверење |
| .</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је |
| у стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо пото |
| после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до в |
| дио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало п |
| још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у ре |
| {S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, |
| рхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да |
| агледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана |
| а очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и |
| ј чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се |
| полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако |
| м и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам прину |
| ите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не в |
| рије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} |
| лио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј је |
| спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тра |
| кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале |
| случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на |
| њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем |
| ка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако |
| <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, ма |
| сти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог |
| чајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит |
| ком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она ба |
| аједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и |
| ујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо она |
| напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесве |
| лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као |
| а познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му |
| Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде гос |
| изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад |
| г.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци |
| за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди св |
| и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра м |
| дитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на сво |
| озничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S |
| е добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бр |
| ака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти |
| .."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али |
| одник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? за |
| ж’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шум |
| е свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио |
| пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад |
| свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас д |
| вати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су ча |
| ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је |
| е странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на је |
| та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови п |
| подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу чове |
| дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до |
| потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који |
| корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као о |
| неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде |
| и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — нас |
| са, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брз |
| едним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци погле |
| другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је |
| ш неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њим |
| д се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотри |
| распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела пес |
| е и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гроб |
| ла песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива своји |
| ао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су в |
| отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, |
| и, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав |
| ли да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изреза |
| АДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. |
| је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права |
| праву над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад б |
| опрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </di |
| ога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови |
| тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна р |
| и све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одуп |
| по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па |
| и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухвати |
| онутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто |
| ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дод |
| и хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али |
| стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна |
| две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут |
| ли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — |
| икнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је |
| ровести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра види |
| раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га ј |
| .{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} С |
| љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?.. |
| испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и руј |
| з зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми |
| му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! |
| ем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{ |
| p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p> |
| да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што |
| имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица п |
| апије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме заш |
| говори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прих |
| да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се |
| ара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити. |
| 1" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком с |
| ..?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног |
| окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју с |
| повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и реч |
| м Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он з |
| р је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на |
| ледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</ |
| Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто глед |
| га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја |
| читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, |
| е као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено |
| ам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио ст |
| .</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му ке |
| у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не до |
| дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер |
| искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло ус |
| доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити |
| едан поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весе |
| а, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса |
| је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{ |
| И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> < |
| зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у |
| ојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је |
| е главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа |
| а се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја г |
| је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са |
| љ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина б |
| кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по |
| овори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се |
| вога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p |
| на венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог |
| ио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје с |
| она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спас |
| и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа |
| о привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одго |
| х речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом п |
| м ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ н |
| <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун п |
| оказа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отвори |
| во га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куд |
| е да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} |
| ме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло б |
| ад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у |
| гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговор |
| требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Стар |
| дмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам ум |
| за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито |
| имаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваш |
| се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јова |
| је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га |
| од нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и |
| нко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим глас |
| опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и |
| поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда |
| е, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Т |
| није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, к |
| јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <p |
| ранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола. |
| а својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није з |
| о рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си... |
| <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, е |
| — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> < |
| ш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојан |
| едаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — |
| </p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори С |
| .“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је по |
| <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити |
| <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем. |
| арац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нек |
| ао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, |
| дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига ш |
| шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, |
| вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргу |
| прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхћ |
| </p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зли |
| ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не |
| лиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, |
| >„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јед |
| p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде |
| ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам с |
| “</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио м |
| м руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајист |
| Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Све |
| е.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћ |
| оро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам с |
| у читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још |
| </p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам ник |
| а недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и |
| лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио |
| уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Зво |
| једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</ |
| онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу мес |
| авесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} |
| гуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да ј |
| ос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викн |
| је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности р |
| Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је нема |
| тојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту |
| суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети |
| Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „ |
| >Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу С |
| и онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну |
| себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устад |
| е речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако н |
| ао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па |
| шан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на с |
| — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, о |
| наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз з |
| ање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није |
| ли он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Мла |
| се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску б |
| а се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Г |
| “</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га |
| /p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцни |
| > <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, ина |
| у....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му т |
| двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? за |
| није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код о |
| риви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам с |
| Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запитки |
| /p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепот |
| pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.< |
| псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве њего |
| ва друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шали |
| во јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бач |
| ста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p |
| ти, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у ко |
| Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да с |
| мести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчев |
| ажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у |
| сок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче |
| ек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо |
| и се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и |
| ац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у |
| во извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но д |
| а!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опре |
| чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: |
| ма угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у послед |
| који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чује |
| </p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> |
| А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава д |
| х мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме |
| у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетиш |
| еди унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — |
| а га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме |
| о и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче ова |
| 4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад |
| ео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног ср |
| е на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од гл |
| .{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у |
| црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, |
| есетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај |
| ико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је |
| ћев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде |
| јући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, н |
| ...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем |
| у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би в |
| приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори стра |
| м рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и б |
| мак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенц |
| да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разгово |
| чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полу |
| Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја н |
| да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, |
| и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам ка |
| ва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад зн |
| па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш с |
| а, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је |
| , коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослоб |
| оје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочија |
| узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутр |
| и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју зару |
| вету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко ј |
| амац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је |
| муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машу |
| примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити |
| е у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p> |
| , то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа. |
| кне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није |
| е већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао |
| ло у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али |
| S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед |
| променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предав |
| ђо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ћ |
| зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај п |
| кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао с |
| да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</ |
| се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар |
| ен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га т |
| агло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p> |
| невењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C19 |
| коло, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном пр |
| рстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гле |
| рај „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхт |
| ти..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор. |
| у твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па к |
| тојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави ра |
| > <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба с |
| ахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чиј |
| пут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба |
| неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окур |
| и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Пе |
| се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је |
| рцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од уз |
| ио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је п |
| голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је о |
| ливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му ј |
| о са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда б |
| вно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима |
| а пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — зав |
| — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица |
| ана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разгов |
| ј око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој д |
| онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар памет |
| исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је по |
| једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у пот |
| на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уз |
| у помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не сврш |
| ара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао |
| милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запит |
| и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе |
| Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стоја |
| о на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити б |
| Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим г |
| b n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурб |
| о да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше |
| о лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из по |
| нко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком |
| ство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче |
| ам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али |
| уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у |
| иноћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио |
| унару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта. |
| Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једн |
| на умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је мора |
| ..</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе |
| отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је |
| ца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је с |
| ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и с |
| га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разглед |
| што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су |
| је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.< |
| </p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} |
| чепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац |
| "87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора поб |
| која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гој |
| је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао |
| и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је каза |
| ило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му |
| итиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат |
| рту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође |
| викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што |
| а је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо |
| кивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже |
| етан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ |
| бале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Те |
| нели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после |
| ворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао |
| евет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву ру |
| ељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Нек |
| о и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, |
| онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо ст |
| лави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — прого |
| се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједин |
| и па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да с |
| “</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи |
| ије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто м |
| <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица |
| тави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још нек |
| гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га ку |
| у хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишућ |
| тојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отвор |
| мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричеви |
| јазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да |
| ојим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се |
| Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојн |
| како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и з |
| и тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искре |
| p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, |
| е од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Ста |
| амије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али |
| ина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни |
| ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Ч |
| видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш |
| ји је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве кроч |
| она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена ле |
| ? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она сво |
| грешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом ку |
| је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Бос |
| ева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је о |
| преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епроми |
| он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљев |
| онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће |
| ко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашал |
| кса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брз |
| и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено уб |
| а звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да |
| , па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац |
| .</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд |
| ли да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена ку |
| и разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их |
| су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била |
| леда, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста он |
| гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена о |
| једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим |
| као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он! |
| е отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од какви |
| ж, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себ |
| ’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна |
| ије био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био |
| дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам ж |
| .{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста |
| потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плак |
| нем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад м |
| ујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане |
| <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прог |
| другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће |
| .“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што |
| .{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред |
| од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћ |
| громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек с |
| као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се по |
| њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чуве |
| ите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ће |
| изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно и |
| и и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану с |
| ежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и пос |
| ветлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто нали |
| ле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божи |
| а божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је гов |
| х у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај м |
| Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је |
| што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се иск |
| здана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворск |
| преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је с |
| половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у |
| ар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи |
| суо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим г |
| ати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташ |
| рошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се |
| е дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном з |
| свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним г |
| а превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет |
| ко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља |
| инио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састав |
| овори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удво |
| ељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих |
| естано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало |
| а онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахн |
| ладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и од |
| Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Ба |
| и шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у |
| но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема веч |
| нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили т |
| би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Заб |
| прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем |
| баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине к |
| на последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне руко |
| му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, |
| лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој не |
| пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p |
| /p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у р |
| дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То |
| ње.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} |
| крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образ |
| У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, ал |
| ори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, |
| атраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара |
| ече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плач |
| , отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука д |
| и мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам |
| и разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајте |
| а, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако |
| више кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у б |
| ити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљ |
| нове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа |
| дом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„К |
| да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грб |
| n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах бу |
| коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Л |
| ш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подл |
| њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком |
| ута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаро |
| паним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође |
| аљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, |
| бито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинс |
| у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах п |
| ац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> |
| уда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S |
| и стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — п |
| е га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака. |
| гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где |
| еиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изост |
| јанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не |
| </p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати |
| остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са |
| аво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га ста |
| охватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна з |
| кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак с |
| дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну |
| Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао из |
| тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је |
| у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се ск |
| ли га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини |
| њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, |
| је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јов |
| и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сиром |
| више на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата |
| а басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звер |
| ко пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз |
| етром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно ко |
| ца.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом |
| е тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кн |
| смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Ко |
| а!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван с |
| ти Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} |
| н, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана о |
| шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одгов |
| јединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и че |
| приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола |
| познаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> < |
| Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуг |
| аке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене ос |
| дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани |
| </p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властели |
| дан стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га цр |
| > <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да м |
| г брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по |
| господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је |
| ате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско |
| ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, п |
| ад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отић |
| војим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од к |
| резати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га пре |
| у се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали |
| водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучил |
| а обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на |
| о јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај п |
| уром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.< |
| аних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и |
| тачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала з |
| } Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћ |
| спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку |
| у је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После то |
| е, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти |
| бускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је так |
| дару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, |
| арога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра т |
| рац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се |
| посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи |
| >„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега |
| е.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да док |
| а господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све и |
| ећ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним |
| амно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добр |
| ном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој |
| а на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут М |
| да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која |
| нчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" |
| и.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} |
| леда.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> ј |
| њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.< |
| </p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро она |
| мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укоч |
| еш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију с |
| као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p> |
| доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капе |
| сти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S |
| у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стоја |
| pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати |
| ете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг пре |
| /p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, |
| аједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао млади |
| ао у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље с |
| тарац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло с |
| евитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Бо |
| широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 |
| рата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забр |
| После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трз |
| па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почећ |
| теван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и |
| поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и |
| акшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно |
| поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто г |
| говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му |
| .{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико |
| разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба |
| урно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два к |
| <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади је |
| ишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и |
| одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељ |
| /p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} |
| 123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако |
| ма помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, |
| једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче зат |
| мена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са |
| вао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Ст |
| сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекив |
| ирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно с |
| е Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно ка |
| зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p> |
| p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти |
| о Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</ |
| з.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја |
| , мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Вре |
| ико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сп |
| осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда |
| пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свир |
| олазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <p |
| лека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира кој |
| p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Л |
| лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра... |
| се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је |
| и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочиш |
| ледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овам |
| ом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — о |
| рене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш је |
| абрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тиш |
| Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну п |
| } И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеш |
| Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S |
| /p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке |
| и пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново |
| >Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, сч |
| венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и |
| воно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма ма |
| близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити ко |
| Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу.. |
| етрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце |
| p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је |
| /p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном |
| <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — |
| он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која ј |
| е! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, |
| е господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо |
| , сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>С |
| <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница пр |
| </p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Дан |
| </p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Зве |
| /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше |
| p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли |
| , скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као |
| рне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта |
| тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| ло се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишп |
| јим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Дани |
| чне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан |
| иметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" |
| да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, пр |
| вчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збо |
| </p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и сед |
| обро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као гр |
| елу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> < |
| благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну пес |
| кше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на |
| хне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“< |
| тра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„ |
| Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог |
| „Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати н |
| е оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу бе |
| ле опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збого |
| S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено |
| вако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерко |
| “</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко |
| т ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчин |
| ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека од |
| „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га н |
| т да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изу |
| оле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описат |
| блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шт |
| леда у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} |
| ерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим так |
| примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговор |
| ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врл |
| птао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме |
| ти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> < |
| је могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмеш |
| есело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонул |
| гао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је та |
| в, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отв |
| ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан |
| и.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по |
| асљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње про |
| ш писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети |
| Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, п |
| ме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрач |
| аник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обој |
| еодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} Н |
| и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио |
| ењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на к |
| p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће |
| ио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка |
| у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.< |
| ја није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво н |
| после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стоја |
| друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје у |
| оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чу |
| овори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек ш |
| удновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их с |
| ачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, |
| рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац |
| енице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза |
| емо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У оста |
| јте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прст |
| младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, |
| Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осе |
| алик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у ње |
| ! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, п |
| васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша пр |
| нила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би |
| /p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати |
| нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће |
| о гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, |
| и очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да |
| је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој |
| уром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: |
| тарчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те мол |
| овила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука См |
| , стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се |
| и хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, з |
| ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са ти |
| , и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би |
| земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је св |
| p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о њего |
| се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> |
| ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој |
| устити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type=" |
| ма је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео ми |
| крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса. |
| изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише |
| ледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — прог |
| сао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p |
| p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо о |
| посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и к |
| ећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам |
| p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој |
| ојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао к |
| хати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра млади |
| ица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са |
| а.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:< |
| пред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и |
| ве јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гл |
| убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — |
| акав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је о |
| лостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати |
| Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му |
| а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи из |
| смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А |
| <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече мл |
| , који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка |
| ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викн |
| оне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n=" |
| тојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као с |
| зор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су ле |
| боња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се |
| апеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи |
| па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.< |
| се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам прет |
| воје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе |
| ребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамени |
| ата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Д |
| ове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> |
| рила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од |
| же главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запит |
| прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори |
| бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добр |
| поведи лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ниш |
| ек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени |
| вира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбо |
| /p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац |
| ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом с |
| а румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.< |
| ромови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, п |
| м се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе |
| тиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и |
| дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као |
| ри ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о |
| p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутах |
| ио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к |
| и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да м |
| им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад |
| ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себ |
| овачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p> |
| адокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је |
| ануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се |
| је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора |
| анко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата |
| — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу |
| ше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од с |
| му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао |
| ов и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и |
| ве оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења |
| S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покри |
| иран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чис |
| да тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</ |
| упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — С |
| м, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену о |
| пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да |
| од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламти |
| који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш коли |
| сиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао до |
| нства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала ве |
| лушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! к |
| чи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до сто |
| зати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је |
| ог туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој |
| рвим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо ш |
| јурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и по |
| а да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од |
| у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и |
| ола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их |
| рините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, |
| и да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу мо |
| губљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где |
| као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чама |
| неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио |
| а се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, |
| ћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама р |
| знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> |
| ц и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади |
| морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа |
| тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме |
| о две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зов |
| н... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци |
| ранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазит |
| екса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те ј |
| шта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању но |
| еданпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје рас |
| ите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш ст |
| е Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори заш |
| и!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После |
| а кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у гр |
| и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоко |
| ишта — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашег |
| учио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене |
| ено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, |
| Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од |
| а те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — х |
| јна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} |
| агда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не мог |
| викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја мор |
| рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, |
| >„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако до |
| о осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p> |
| али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре |
| г догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се с |
| у ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи власт |
| а воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, види |
| дини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми |
| ра да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезе |
| могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! та |
| ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси |
| се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац з |
| новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери |
| столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај |
| азвија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати м |
| ута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S |
| да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и |
| ашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се вара |
| а.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза |
| ило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је с |
| ли.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле |
| вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спу |
| рашна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} |
| <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито |
| ком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја г |
| ја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Мој |
| ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав |
| се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше |
| .{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко пат |
| а једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло |
| " /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> < |
| агодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заис |
| а и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је паме |
| д старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло до |
| „Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као з |
| живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти сл |
| им!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре г |
| у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено г |
| мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој |
| p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од |
| азим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем ру |
| ...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове |
| ртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе |
| вори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад |
| че Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>Посл |
| ехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је с |
| е ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева. |
| није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођо |
| у борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спус |
| о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промен |
| новац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у жи |
| ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво |
| поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му д |
| носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови |
| Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег нева |
| жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Ба |
| н им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој |
| канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави стара |
| ој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се ни |
| е сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на |
| ју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Ж |
| а и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Јед |
| у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и |
| дан нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак |
| ирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Им |
| а сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као |
| да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не |
| вори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p> |
| ва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са к |
| , а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — |
| убише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„ |
| олазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први ме |
| 9" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше |
| стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца |
| „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се |
| ац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан |
| ранац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћу |
| о добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега |
| тне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бра |
| p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз |
| одина дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног ни |
| се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> |
| дицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац ј |
| о је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају своје |
| а слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да |
| двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њи |
| рата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако д |
| ата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, |
| ам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> |
| ш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, п |
| ере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бл |
| <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па |
| Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрв |
| могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго од |
| и Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“ |
| /p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у |
| се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто |
| , али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом |
| средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село с |
| е чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но |
| ареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом у |
| 00 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу |
| идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — |
| а! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се |
| и склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животи |
| довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пром |
| дио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је |
| ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“< |
| ирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Е |
| ити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњ |
| ћи, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, |
| лиже дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоњ |
| н део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало |
| p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око бо |
| е душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика кра |
| ан срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дох |
| еке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је м |
| иљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, ни |
| зеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху |
| да био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и с |
| >Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори |
| руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита неш |
| г је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами чов |
| заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“ |
| ј се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n |
| се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псо |
| па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је |
| ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, |
| сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на |
| а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто |
| тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из |
| елети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и |
| орацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задово |
| рчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављ |
| ојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми |
| би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врат |
| н прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав се |
| брави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба с |
| ија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио |
| је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На |
| прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога с |
| ребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нов |
| е пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S |
| страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, |
| је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том |
| ти овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се п |
| </p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко |
| , ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој пад |
| лечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други све |
| као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови |
| ви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну н |
| и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање |
| ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отвор |
| рташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу о |
| п и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван д |
| негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„З |
| му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива сте |
| о укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио нов |
| о извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео |
| ча држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p> |
| ом гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се |
| а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише |
| којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма з |
| леда, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, д |
| вост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше св |
| венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двор |
| и живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и |
| разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, |
| } Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да ви |
| луге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко |
| ега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у |
| > <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе. |
| ни, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, к |
| ло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; |
| гуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пр |
| лина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" / |
| куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо о |
| а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком. |
| им осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли |
| е, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ |
| мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старо |
| м свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу |
| обијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе за |
| своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин С |
| ине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеж |
| чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти до |
| ни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати |
| са, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја не |
| е, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, |
| а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаме |
| {S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пр |
| > <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</ |
| овест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и са |
| И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја |
| пењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједа |
| Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повик |
| е у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила |
| аш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изг |
| о од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да |
| и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио л |
| >„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам |
| вога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај у |
| идети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p |
| ну и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој |
| ита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стар |
| н.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима б |
| во шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до л |
| се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна |
| <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер |
| но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је мет |
| дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, |
| шите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том |
| са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жи |
| ter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код с |
| ? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лу |
| ио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета |
| е хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти |
| са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p |
| млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“< |
| онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више |
| о свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са соб |
| ва, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</ |
| У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши |
| ући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S |
| домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> |
| јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачеви |
| наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здр |
| абавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то |
| аза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде! |
| ну, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само ш |
| ао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n= |
| ору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде |
| у и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као |
| тојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ б |
| да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> |
| и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му |
| сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за |
| воје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„М |
| све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика вра |
| ку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кау |
| <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, пробод |
| пази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огрт |
| ђе до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби с |
| На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сен |
| то до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и |
| е од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад |
| поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирно |
| бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар |
| адовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав вр |
| а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</ |
| д му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то кр |
| p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати |
| д.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја |
| и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако п |
| уда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту д |
| чи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише |
| ек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га р |
| <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ве |
| озор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.< |
| мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не мо |
| p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом |
| ни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткиват |
| Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписа |
| одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и зав |
| еше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из |
| м, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то |
| е спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| шао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он ј |
| јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче |
| аница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лев |
| али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио ј |
| руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељи |
| <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаш |
| </p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Н |
| /p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе |
| > <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те |
| ици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је нов |
| исто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би в |
| тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а |
| есте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напољ |
| оје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и н |
| твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто |
| евин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећ |
| ебало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему |
| а Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико мениц |
| ека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за м |
| тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опи |
| кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио |
| 0.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p> |
| Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода |
| а паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су |
| ком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше и |
| онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! прог |
| н како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп на |
| n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже о |
| пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се р |
| , Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђу |
| на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, |
| ајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спаз |
| >Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао |
| ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Ј |
| <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да криј |
| а већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — |
| рено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> < |
| гом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клев |
| дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто ј |
| Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај пр |
| разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у уб |
| па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S |
| жег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по |
| потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога м |
| је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унут |
| а оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас |
| г — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић досели |
| наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — |
| е Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати |
| ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатл |
| родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића са |
| оња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мрг |
| ? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали дру |
| ха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се |
| аглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво д |
| нуо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та о |
| да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испр |
| дне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему ре |
| грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вес |
| даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћу |
| опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> |
| костреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао |
| разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се н |
| оје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав з |
| ан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које мо |
| тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоњ |
| из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а |
| абрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Ка |
| којни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{ |
| Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном ку |
| су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала |
| човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — ре |
| изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједа |
| едно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу ј |
| пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је крив |
| у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрча |
| шио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава ком |
| Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</ |
| рвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојни |
| и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао |
| вутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А |
| љка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга пони |
| — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, изв |
| ин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> < |
| е о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби г |
| о <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Б |
| з заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{ |
| амештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика ко |
| ика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То |
| /p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна р |
| .</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде п |
| <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место |
| о тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом уд |
| а их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је уде |
| <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као |
| лачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија |
| врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз |
| могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отво |
| поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у сам |
| није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углавље |
| их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као д |
| — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано |
| чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он |
| — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу. |
| ротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у вод |
| језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате |
| као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово плем |
| читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или н |
| дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина |
| аза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, |
| а да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага |
| али.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и с |
| b n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заб |
| } Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „П |
| „А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови |
| м са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Ман |
| као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро ско |
| просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се |
| е уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у |
| ика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} |
| че Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад |
| и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудит |
| санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је |
| а, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и |
| т који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за кој |
| се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине |
| гове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, |
| ам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну |
| онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си |
| есма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и |
| , али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плаках |
| ама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисањ |
| сећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</ |
| нчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божи |
| осиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет н |
| {S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним |
| га замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше |
| ило описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрв |
| ледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи |
| едседник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под |
| ни.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је осл |
| </p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} |
| радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је т |
| али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> |
| ц се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и п |
| потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше |
| ба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То |
| ак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта |
| че за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не |
| изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — про |
| ет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку |
| а, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> |
| љиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пу |
| пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче! |
| новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> |
| уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узет |
| ице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божи |
| еде.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Ст |
| у Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачеви |
| ожда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по |
| ејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, в |
| нуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грб |
| S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и |
| почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна ол |
| чаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са |
| ти га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и |
| ује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икакво |
| луја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и з |
| иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше |
| и мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде |
| ри га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште |
| <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја ју |
| као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме |
| но дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прсну |
| .{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на |
| слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p |
| се.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и |
| ћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно |
| са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну свот |
| ити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо |
| </p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљи |
| ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али |
| <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зор |
| стрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како |
| она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди |
| тиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са исти |
| воје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у вр |
| несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саран |
| да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара |
| е све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — ре |
| пијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: |
| осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мр |
| , но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик |
| мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је наша |
| Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомисл |
| и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поч |
| дар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Бо |
| ко му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић |
| јном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; |
| подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном |
| Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу под |
| крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи уми |
| е раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику |
| n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако ј |
| као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик к |
| неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се |
| ече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> < |
| беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на |
| је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га п |
| Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| грли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на |
| У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Б |
| опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам сам |
| же, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чул |
| ек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гр |
| ица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, ка |
| писаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... |
| дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последњ |
| ховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да |
| и свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као г |
| сма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је |
| старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су с |
| осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Кака |
| запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ оста |
| је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а |
| говори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар |
| ао да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свес |
| ш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе про |
| за... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!. |
| следњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div typ |
| а сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, |
| а, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног |
| сам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Ба |
| чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спа |
| и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се про |
| и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p |
| о исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма |
| и са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> < |
| из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер ј |
| пец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и |
| е грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад |
| елка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Зв |
| аше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p |
| лемић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију |
| и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити |
| и поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео |
| осле неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир |
| ану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече |
| као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огрт |
| сет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, зве |
| то рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени с |
| а њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му с |
| о одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад с |
| ош двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" |
| ице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му |
| ве то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p |
| нац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић ни |
| се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> по |
| пазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајд |
| „Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети |
| ли Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми п |
| о врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близ |
| и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се |
| чати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није ве |
| губише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут с |
| што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда п |
| ! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење д |
| </p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Мож |
| бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њ |
| на.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> |
| онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само о |
| у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена |
| сле се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзи |
| а насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи пти |
| љу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели |
| да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгу |
| чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опи |
| о је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открит |
| е поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне ок |
| це.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... |
| Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу |
| за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита |
| о провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра в |
| кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљат |
| љева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где |
| то ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. |
| и се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами |
| за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљен |
| а некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби |
| над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали |
| на травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња ј |
| свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Н |
| је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем |
| шега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и |
| његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме |
| ине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак |
| е, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао |
| <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ с |
| чепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p> |
| прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала ра |
| ио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се р |
| их ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И |
| сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели |
| челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човек |
| му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осв |
| летише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, сче |
| p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за |
| ли...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно |
| олесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — о |
| није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S |
| зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се |
| у је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да н |
| нађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није |
| са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Ка |
| ши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али |
| а ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у |
| се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n=" |
| код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не б |
| га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то г |
| у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</ |
| тлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља |
| обом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S |
| да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је |
| видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај |
| је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он |
| у своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима з |
| а подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим |
| Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју |
| есам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па |
| е буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те уз |
| овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем |
| јбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још ма |
| не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим кораци |
| те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло |
| унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро |
| су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањ |
| Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што с |
| спред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сену |
| из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђа |
| {S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна |
| ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том |
| b n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> |
| .“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, шт |
| ад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пут |
| али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево |
| јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грб |
| двраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p> |
| дан узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поје |
| оњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза јед |
| ромрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно |
| Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новц |
| гло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, изва |
| а одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен д |
| наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Сто |
| : „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потп |
| е највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу д |
| head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S |
| уше; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријате |
| постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња п |
| онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брат |
| настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују |
| е чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај |
| ање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S |
| удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapte |
| онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од с |
| дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и су |
| и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти |
| за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка |
| други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А п |
| да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отвориш |
| сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Ми |
| ебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече |
| рца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе ш |
| S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бр |
| p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаст |
| зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га п |
| ј светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шт |
| невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му са |
| } Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S |
| е лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} |
| но љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска! |
| >Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у |
| неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не ид |
| собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер |
| да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и |
| није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам |
| n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да с |
| ше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај м |
| окојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде |
| а натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла на |
| а.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегле |
| ац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полициј |
| коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао |
| ш је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручи |
| исана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне р |
| “</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, је |
| „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са по |
| арац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се |
| евојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја се |
| ао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали з |
| поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства |
| и су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацел |
| врдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, |
| мњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и |
| ко минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са нек |
| /p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтел |
| а му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи |
| му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним |
| ћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу |
| , као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лута |
| , па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно в |
| непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе кор |
| , али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, |
| и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако ј |
| {S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико |
| ека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна де |
| де ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал |
| в ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених п |
| ора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb |
| у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја |
| које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викн |
| кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него |
| вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се б |
| нурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и |
| тац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} |
| ори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запит |
| у мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док |
| до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље пони |
| ове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Сав |
| обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звезд |
| ној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће |
| и рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбо |
| никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал |
| о и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у |
| па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натр |
| а кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту |
| наге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али |
| рећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто |
| Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћем |
| и младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за овак |
| ју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и д |
| л’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и стр |
| Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад н |
| и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p |
| да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га ид |
| у, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим кора |
| спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је в |
| ла.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску сн |
| мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика под |
| Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотвор |
| та циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори |
| ти сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне |
| омоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах са |
| ре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом |
| ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да ј |
| <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи. |
| тишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из ј |
| послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће |
| ...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли мл |
| тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; |
| иност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте м |
| своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се т |
| на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудн |
| ицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја |
| ш већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као д |
| рзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да ј |
| га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још до |
| — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на ле |
| х те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више н |
| ије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио |
| е им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледа |
| а...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што |
| годити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше о |
| е.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуднов |
| о је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је ње |
| им да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи |
| /p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и |
| је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер |
| на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} |
| хне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p> |
| — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„ |
| поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га м |
| прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме н |
| кла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са |
| гледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, |
| а Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — го |
| долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бе |
| p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око је |
| мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</ |
| > <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не |
| вориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако |
| /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} С |
| упци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојк |
| и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидар |
| p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознат |
| асвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљад |
| се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — пов |
| ије од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац. |
| кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — |
| ме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти доша |
| ас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! в |
| по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањ |
| о речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да |
| кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све свој |
| еда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Мој |
| задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изг |
| канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на |
| уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нем |
| ...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света |
| могаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљин |
| остио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — |
| м Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па |
| — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо жел |
| о на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има си |
| о није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су |
| на, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па он |
| Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрени |
| Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљ |
| долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног з |
| а, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описа |
| бе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода з |
| видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако ј |
| очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су |
| ли није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{ |
| > <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се |
| ве мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не тр |
| вај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади |
| ше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и ка |
| ац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у пост |
| очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох |
| пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако т |
| патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретног |
| речем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди. |
| м.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, |
| > <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> |
| чео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти к |
| скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише |
| е ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу |
| не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао |
| е — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p |
| ше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говор |
| љиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну с |
| у до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и |
| е скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога |
| амокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} |
| Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема |
| би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} По |
| тави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко |
| се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ |
| 13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га он |
| ју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је |
| овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богосл |
| пусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да |
| <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује њего |
| тојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и п |
| оже бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдаш |
| ти му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и |
| е девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би |
| е разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јут |
| раше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све ј |
| што тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чи |
| пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми |
| <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора гр |
| само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново |
| сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лиц |
| ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одм |
| ...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд |
| вамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља обр |
| дарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш |
| икне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа |
| укне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скид |
| старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p> |
| в вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме |
| сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> < |
| ицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће |
| дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је м |
| че! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај траж |
| т, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако на |
| рно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, х |
| само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу |
| одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — п |
| b n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу сво |
| да је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{ |
| „Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говори |
| ргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи |
| ек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то з |
| д вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дув |
| лош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и ту |
| пазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква |
| <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљ |
| у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргу |
| му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије |
| оди управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син м |
| чевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кн |
| врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</ |
| јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мрг |
| старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не мо |
| бро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац |
| ј је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје |
| е флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегат |
| и,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не |
| да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамен |
| као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да |
| Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! ви |
| нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ |
| као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, |
| слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју р |
| службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> |
| —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже глав |
| ка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Стар |
| знемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва па |
| ешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> |
| се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Да |
| е, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни |
| и какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалек |
| Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разуме |
| е сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из з |
| другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне |
| че Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скру |
| за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Д |
| очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом |
| а владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах |
| анковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево г |
| ве вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у |
| .</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а |
| ати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном м |
| о питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита ст |
| та дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се ср |
| нко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике |
| анку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо м |
| ише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радуј |
| </p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис |
| д свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} |
| обро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да с |
| отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сун |
| рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека |
| у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом |
| хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почив |
| у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На диван |
| " /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свез |
| овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могућ |
| pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео |
| е, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бу |
| да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда |
| ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кне |
| е пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Нов |
| себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђив |
| коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за нав |
| да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу |
| свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је див |
| да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи |
| иљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет за |
| ена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више |
| нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљ |
| стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„ |
| јарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се так |
| иморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавни |
| та да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов |
| подара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар плати |
| су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се сп |
| ан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља |
| же! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p |
| е још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</ |
| као.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао д |
| је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па |
| ом заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? |
| ам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче ст |
| отворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је |
| „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута ск |
| зненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахн |
| S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та п |
| оју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се п |
| тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му про |
| де!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али п |
| е! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Бе |
| н од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео |
| ј ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фише |
| тојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушк |
| сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога с |
| а на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи |
| жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни |
| д. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не позн |
| ошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{ |
| и ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се |
| ло натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} |
| бљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где ј |
| у је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине на |
| еху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> |
| и и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напа |
| да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из м |
| а свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљ |
| им Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Мла |
| шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене |
| ан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити доб |
| ="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У тако |
| дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече к |
| овао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, |
| p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за |
| и; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опаре |
| е! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Ов |
| бри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — |
| Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! |
| уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се |
| ћи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дво |
| и глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, п |
| " /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те |
| ок се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је |
| ао непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљ |
| савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> < |
| </p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чу |
| поведи, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У с |
| уг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазин |
| се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као не |
| беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио |
| а дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно |
| и никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни |
| им мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерп |
| рем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч |
| иц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно |
| на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други ти |
| ло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове реч |
| а се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори оп |
| догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се шт |
| ећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њи |
| ја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> < |
| о! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви |
| се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за кој |
| мо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом |
| но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — |
| како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само |
| овори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! |
| ће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече С |
| поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе |
| еше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и |
| своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје уго |
| им речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам |
| е било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опорук |
| дава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Закле |
| му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено |
| ранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! |
| је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — |
| овори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p |
| у отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и |
| а свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па |
| децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону |
| је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи |
| јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то |
| а на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју |
| а приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после п |
| је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, |
| су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу |
| ме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам укр |
| {S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћ |
| оче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не |
| а шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде |
| па Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да |
| рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка се |
| /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у р |
| то се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> |
| страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та па |
| се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син остав |
| нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако т |
| .</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета |
| мац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци јед |
| давно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бега |
| олико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није |
| тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који |
| > <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Б |
| нда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим про |
| <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стр |
| старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинић |
| нутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „О |
| ака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> |
| аг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p |
| а себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце о |
| у. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} |
| — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{ |
| х ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стр |
| , слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе д |
| кве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се пову |
| ош ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртв |
| а тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико |
| — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојн |
| ош држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> |
| елети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испи |
| мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотре |
| е.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а |
| ам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, |
| ене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се от |
| Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека д |
| ти рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са |
| младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну |
| адосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док |
| и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја са |
| анда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се |
| лади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ о |
| бро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> |
| вом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да |
| о води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа бил |
| ! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, |
| , а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часов |
| вакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Ст |
| дмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутр |
| S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “< |
| о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у |
| ли немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевић |
| је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако п |
| копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти |
| рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и о |
| н и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица |
| них зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има |
| жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! пом |
| га задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао |
| посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени по |
| са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разгов |
| гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који |
| одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекај |
| поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n= |
| азим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а о |
| {S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, о |
| је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гу |
| да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, |
| да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном |
| и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито |
| ик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стој |
| о својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислим |
| одар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну |
| а гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде |
| " /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </di |
| p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши |
| околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <p |
| која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе |
| а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти прир |
| отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше |
| Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана не |
| , баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и блену |
| <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто г |
| ранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога |
| сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p |
| {S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земни |
| ри овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао |
| анде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: |
| главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, |
| гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — |
| n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толи |
| пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражи |
| м...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> |
| храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени |
| ући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи син |
| је свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. прими |
| морна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — |
| " /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да ви |
| > <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне |
| , крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојн |
| оруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се в |
| да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„М |
| у се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и |
| дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио |
| рога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити |
| ли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! |
| очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали б |
| онио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити |
| да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце п |
| љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у |
| омрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и |
| видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада |
| а и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема |
| гао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено мес |
| стрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није та |
| , шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, |
| о отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати |
| ше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше ти |
| видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икакв |
| икне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укоче |
| а.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору ст |
| оне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њег |
| не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођ |
| аква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, ј |
| што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела |
| <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> |
| еки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто |
| удновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља |
| смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и |
| </p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p |
| а ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш д |
| аље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба в |
| ла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а по |
| ри: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познава |
| едаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. |
| ре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да |
| це му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав |
| неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и и |
| ом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као д |
| <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи |
| ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти ка |
| е, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p> |
| превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи |
| у весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само ди |
| пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} С |
| } Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у |
| и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми с |
| а вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио |
| као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне |
| и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек |
| {S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и уз |
| ом засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, |
| ко му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу с |
| > <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше |
| и је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пре |
| у као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи оч |
| p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну сн |
| е очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком занос |
| p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је г |
| отоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} |
| о <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} О |
| ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов |
| Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове м |
| ам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га |
| примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у |
| Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диж |
| ушу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад не |
| нда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога да |
| у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му |
| ва.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко |
| ио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> < |
| очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} |
| <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не |
| ења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку д |
| на, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком с |
| p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тог |
| ере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и |
| доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо |
| ре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад |
| а који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, |
| ће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — |
| тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и |
| дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до |
| .{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако над |
| етљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са мла |
| олише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба |
| а благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мир |
| о се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и |
| бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Чита |
| .{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старц |
| разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопр |
| и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори |
| у Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се дог |
| еве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропош |
| младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме |
| павим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћу |
| н је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма |
| S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви з |
| к ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео |
| } Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући гл |
| , ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} |
| је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му |
| , по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли д |
| сподара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не |
| олња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је залив |
| старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се |
| диже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и ч |
| превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али т |
| ао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не |
| лопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанст |
| } Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је |
| онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се ла |
| ворити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих |
| ве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно |
| дјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Вид |
| ви собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколик |
| , скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај дру |
| рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу. |
| и.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте |
| због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, у |
| поздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирн |
| римио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти испр |
| рвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улаза |
| данпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, |
| атио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му ј |
| час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да м |
| не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари пос |
| викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти |
| м — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, ј |
| {S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се т |
| аш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах зас |
| под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке сл |
| водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више |
| данпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скаку |
| бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прек |
| на на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској. |
| Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се л |
| ране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе |
| гло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло |
| ле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му пре |
| ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се |
| стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет уву |
| не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је оби |
| још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и ве |
| бно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих уса |
| <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била л |
| е верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p |
| а суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато укра |
| и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срц |
| баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у ба |
| веда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до јед |
| уше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне |
| са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори к |
| т — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из |
| се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари |
| најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на ст |
| венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се |
| <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет п |
| мао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" |
| час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничав |
| и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу ка |
| да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> |
| ала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и |
| че јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао ос |
| ао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца |
| више.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи |
| вила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их |
| увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разв |
| кну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уз |
| ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци нов |
| у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео уб |
| теде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрач |
| икћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали уз |
| <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p |
| као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чује |
| му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје |
| кса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образи |
| /p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Ве |
| S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно |
| шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зорич |
| е!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено |
| лико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођењ |
| га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења |
| оја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћем |
| тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну нај |
| </p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извад |
| вори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осе |
| у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао |
| гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да с |
| едео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе не |
| му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао он |
| овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појур |
| разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се вр |
| ња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио б |
| к је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p |
| занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} |
| и је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, |
| огосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо об |
| онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p |
| штен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Б |
| Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а |
| и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка |
| здрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха |
| си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зуј |
| на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као |
| „А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно |
| ..{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не |
| дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправ |
| ао мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онес |
| траст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотер |
| уђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво в |
| м, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.00 |
| што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравн |
| едочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера к |
| ог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече |
| о не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од п |
| вана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља |
| ле поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме |
| е нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му |
| н сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео уби |
| езнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — д |
| ље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момк |
| пита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бес |
| м имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десето |
| евну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш. |
| и у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стиг |
| ошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио, |
| е доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборави |
| ачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко сво |
| а преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га ч |
| о комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда |
| ана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре пе |
| ео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чег |
| о пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комш |
| p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p> |
| што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p |
| па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја т |
| замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се врати |
| и један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија в |
| м сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} З |
| мп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шт |
| сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај |
| викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне стара |
| есет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} |
| онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Але |
| ипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пр |
| ђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се уб |
| отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљено |
| , па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори |
| ознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта |
| неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{ |
| ече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрш |
| <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје и |
| апио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ |
| еп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опаз |
| но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри чов |
| S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одкло |
| му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесник |
| зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога шт |
| тарчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване |
| онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да |
| у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигн |
| S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p |
| акри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала бог |
| ега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задр |
| Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зор |
| свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на п |
| и, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си забора |
| пет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га за |
| } Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела |
| ко лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће с |
| шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми в |
| је ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говор |
| ресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних док |
| } Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хај |
| е лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беш |
| о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико |
| казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господар |
| у је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, |
| дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ј |
| множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог прода |
| е, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила как |
| ротив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пр |
| губим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за и |
| је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је |
| о нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ак |
| ци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече |
| ђу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се |
| а властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим |
| какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац нева |
| н у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се |
| творила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита н |
| о из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане |
| раде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при р |
| дар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да |
| старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу с |
| пог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену б |
| беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до сред |
| грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да ва |
| ead> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплаше |
| бру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од свој |
| ана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им |
| повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и с |
| тале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи |
| страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>К |
| свете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? за |
| /p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p |
| аредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дун |
| упаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљин |
| n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи |
| ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и |
| моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, |
| шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} |
| је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, |
| е дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између |
| то Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.< |
| ео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан |
| чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и |
| свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранк |
| , издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је |
| адић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан ка |
| кву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девоја |
| еше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио |
| део нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бра |
| и као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тог |
| триче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!.. |
| ан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити |
| ановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад |
| ци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он |
| мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати |
| вотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основ |
| истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" |
| рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„ |
| о да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна |
| да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шап |
| јаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрља |
| искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају. |
| морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не |
| ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одг |
| ару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки |
| овом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је |
| ече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стри |
| згладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет |
| омшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде |
| а говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао |
| p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Н |
| асмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и |
| ила узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранк |
| ић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар |
| ша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви |
| очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си дан |
| ! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљд |
| да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки |
| е јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p |
| ко кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Ју |
| ојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да |
| је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да |
| ем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана д |
| јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S |
| у се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је |
| нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен |
| , коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу из |
| .. верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника ч |
| верске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и с |
| же ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, |
| ла да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{ |
| и гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у о |
| онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> |
| ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — |
| ошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац |
| је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је м |
| е њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да о |
| Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у нај |
| {S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражи |
| и немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо |
| е мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из |
| <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На н |
| име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годин |
| оја је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова с |
| ем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да ј |
| p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега |
| му, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пуст |
| у.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — |
| вин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађе |
| } Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца |
| ла да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта тороче |
| е овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> |
| бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите |
| ама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се |
| викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искез |
| — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и за |
| попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3на |
| ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са пос |
| би у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се |
| ваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то примети |
| одина венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошл |
| ово врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ |
| о сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржа |
| — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем |
| /p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоће |
| а колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављ |
| хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви у |
| омаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да |
| гам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом нај |
| дну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи |
| Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та з |
| сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, а |
| тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанп |
| та.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека посл |
| ш није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам м |
| ад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после к |
| сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио |
| толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Ми |
| је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — пр |
| {S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме |
| ајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лак |
| потребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непош |
| да неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобо |
| шка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник |
| ише пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио! |
| ко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да м |
| замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скрив |
| свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не |
| ео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини син |
| једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али |
| да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне! |
| е.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од св |
| ут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и ј |
| вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше |
| е захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за |
| есно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код |
| — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није гос |
| вора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако о |
| м довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали |
| и су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, |
| колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се |
| да, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми п |
| је старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p |
| који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Бос |
| <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче |
| рао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега |
| а спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> |
| транац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита |
| оји му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у ло |
| се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> |
| брн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудо |
| , коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести донос |
| у је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им б |
| </p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек |
| дину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се |
| да ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим н |
| о одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао |
| зобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али за |
| ио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо |
| зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако |
| вата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући г |
| а захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао и |
| в мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојн |
| ута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се |
| , као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је |
| менило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе ста |
| двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај трену |
| прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну м |
| >Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше |
| пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад |
| а умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи бли |
| се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу н |
| Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо |
| аву да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! н |
| једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда |
| о:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донес |
| и полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божид |
| — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је |
| ом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме др |
| реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам |
| е, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> |
| е тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда |
| гуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој ба |
| се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! |
| о да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куц |
| не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p |
| коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала |
| лини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуш |
| ошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник |
| властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} |
| у долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по сала |
| окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десн |
| ао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два |
| д је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше |
| ледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли |
| Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то |
| овори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.< |
| ашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац |
| вају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити. |
| амен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја |
| 23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!.. |
| ица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се |
| зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ |
| ло за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде |
| а кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што |
| ене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим |
| , који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учи |
| ући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажн |
| увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са обра |
| извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и освет |
| за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и пос |
| свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако к |
| о мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вра |
| убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> |
| оз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хв |
| адић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p> |
| а на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велик |
| епу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног д |
| ди, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога с |
| ерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угуши |
| ањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викн |
| аљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко цел |
| из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, |
| речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</ |
| сно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S |
| на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело |
| сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке |
| дожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са ро |
| редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друго |
| } Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана п |
| ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуље |
| н дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да с |
| ицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га |
| но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад |
| валимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео |
| рах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије. |
| у је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше ч |
| нај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој |
| ицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где ј |
| , на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, |
| в труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цел |
| да земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени... |
| бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је к |
| ве звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одку |
| овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би |
| а и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ва |
| зне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и ка |
| опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! зао |
| новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао |
| уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>С |
| ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Ср |
| ака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих чет |
| поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади |
| а, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад |
| су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржат |
| зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп |
| {S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице М |
| ости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад |
| и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> |
| намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„В |
| ру властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њем |
| p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је от |
| 942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло |
| а домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац с |
| <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} И |
| ости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божи |
| ерујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну |
| 21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлија |
| 942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец п |
| омрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из д |
| о, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити |
| ака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бр |
| те а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нис |
| извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођ |
| м каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало пр |
| ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту |
| .{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је |
| : „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру. |
| јком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове |
| старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а |
| Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража |
| е Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим ум |
| насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо |
| речена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозн |
| да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му |
| лазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, |
| ом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се под |
| ошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, |
| ек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <p |
| у било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас |
| дну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је так |
| јајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, нов |
| стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра ч |
| и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило н |
| ри, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред оба |
| јмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај |
| бре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти |
| one unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило с |
| <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш бли |
| д села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је |
| </p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као нека |
| ајбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! в |
| “</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један |
| анића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. н |
| срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој |
| е љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам |
| напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљ |
| господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> < |
| b n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачу |
| арати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао које |
| >„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинит |
| стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је с |
| гуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, п |
| p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p> |
| у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и пор |
| твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео ни |
| , а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање ст |
| усној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд сту |
| телин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у н |
| сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p |
| зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb |
| p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка |
| ..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен |
| p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. |
| у беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су лови |
| ћи брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им ч |
| и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена |
| аху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} |
| рбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Каж |
| оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту с |
| p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијури |
| ила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обо |
| , где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва |
| ста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Б |
| забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у |
| >Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег |
| ом руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у |
| се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде н |
| ност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а мож |
| ајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини ис |
| /p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој |
| о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој |
| о да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима ви |
| опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и |
| е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао би |
| веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војни |
| убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе доша |
| пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву. |
| сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> |
| — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и руков |
| р.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што |
| него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb |
| сплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапи |
| шљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није |
| леподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се |
| у.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав |
| народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари |
| ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово |
| срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше дру |
| је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„О |
| тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече |
| укопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попи |
| ти забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Х |
| кује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује |
| им одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50. |
| кругло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на |
| би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладн |
| искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху ста |
| ке бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих |
| одигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином пок |
| урав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађо |
| у је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо а |
| ао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу |
| СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице све |
| ти? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изне |
| да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дозн |
| лико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом за |
| уда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од |
| озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Але |
| млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнаш |
| се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје им |
| вио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који |
| у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад ч |
| > <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко |
| ну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаш |
| ар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећет |
| ло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож |
| , црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на р |
| ано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| згледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млата |
| га храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица |
| која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да јо |
| дне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, |
| — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једв |
| ам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младић |
| <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пус |
| а Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли |
| почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у |
| нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 4 |
| у лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали |
| преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његово |
| уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповед |
| њали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста |
| е у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погод |
| о дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и |
| ни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомуча |
| есретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости |
| ан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био и |
| ојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до |
| е грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, |
| но! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом по |
| S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, |
| } После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче н |
| уком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“< |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је с |
| зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рође |
| ења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прош |
| ји је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко |
| се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима |
| свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n= |
| зо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко |
| /p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени за |
| Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Ко |
| ко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} |
| изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема |
| о пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за |
| а, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подк |
| попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад ј |
| цу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ло |
| ли ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар |
| у искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div t |
| д мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени |
| о? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Пом |
| добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он |
| јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених нау |
| о је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после кр |
| на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и |
| по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> |
| омаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са прот |
| ово прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу н |
| ринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} |
| рати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред |
| ти пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div |
| нда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врат |
| ц.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић |
| м месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се |
| могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке |
| од његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и |
| га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p> |
| не двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугл |
| дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим |
| Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано и |
| их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите |
| а Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта |
| Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дан |
| пет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбо |
| ве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зе |
| ц.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, |
| домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је ш |
| е оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не бе |
| ог је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, к |
| е, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек ш |
| уд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај |
| ресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашт |
| био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| о девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Ни |
| е.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање уп |
| едаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p> |
| будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу с |
| нем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Не |
| двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Ла |
| корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на |
| лем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само |
| ини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не см |
| икао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и |
| врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда |
| оговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са |
| ра властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш са |
| а Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду |
| воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље гост |
| ажари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се о |
| го вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као |
| Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а пок |
| p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије |
| сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, |
| неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је д |
| година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, ка |
| међу њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће |
| мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — |
| — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њ |
| азмаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана как |
| о, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозор |
| арин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! на |
| беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им |
| ошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски |
| баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаокол |
| вори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ход |
| > <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мрг |
| еше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе нап |
| .{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Ј |
| е на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S |
| дајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји |
| игде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> |
| војим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Нара |
| а и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који |
| " xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка. |
| неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ |
| овољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо- |
| } Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари |
| дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак |
| имала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је |
| оштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p> |
| и мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц... |
| ади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко |
| о бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила с |
| х од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду |
| Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, н |
| це.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало |
| ц у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о |
| у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и |
| амо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје с |
| азан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од |
| дана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звезд |
| а.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега п |
| се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко |
| е вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би |
| малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је сам |
| Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> < |
| еразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга |
| } Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако |
| се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — ре |
| p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу б |
| Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим |
| рапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се |
| е клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> < |
| ају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му ч |
| напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ет |
| ају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде ку |
| већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ше с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Да |
| м поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја |
| ица, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим ус |
| ретила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском о |
| ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата дра |
| <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Млади |
| чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш закл |
| и натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и св |
| је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где |
| шке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и г |
| весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се ус |
| > <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталим |
| овор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у ле |
| ом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ал |
| рце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — под |
| и је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„ |
| адић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се |
| ић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутах |
| , а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! |
| ци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштв |
| војке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, с |
| ог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Је |
| но мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нис |
| ше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуд |
| дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и |
| обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао про |
| е сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отво |
| ам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да |
| и одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да о |
| се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> |
| варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унук |
| олети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртно |
| којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, |
| а.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А зн |
| да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. н |
| старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли |
| венка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад с |
| ам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно |
| не руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толи |
| ...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљив |
| наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као |
| p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав |
| и.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p |
| ена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, |
| </p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Ми |
| боњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А б |
| и кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> |
| е.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — |
| > <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, |
| n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имен |
| окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола |
| 3" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно |
| ички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p |
| да зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите |
| ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао |
| а разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози |
| покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153 |
| је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је кр |
| ко ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одго |
| еби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена он |
| ној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из |
| х!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су |
| ажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и |
| сретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их |
| аба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и зап |
| је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? |
| ти га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси |
| а са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти |
| ло причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог гост |
| као:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са |
| у сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чи |
| био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива |
| зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, с |
| ао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда |
| о кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном гос |
| ећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једног |
| д ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан |
| >Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан млад |
| реног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на рук |
| p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она |
| као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и |
| лија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, |
| и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је |
| и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p |
| у је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године п |
| и па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу п |
| запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је |
| стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Т |
| „То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p |
| суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није заш |
| ђене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, |
| бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци с |
| рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} |
| амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба |
| вуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Баки |
| отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак |
| не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљ |
| им корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у |
| овио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узв |
| одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наић |
| пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже |
| да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и |
| ела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врл |
| ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Б |
| идар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао |
| ранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> |
| о му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред |
| ревукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло |
| с убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом |
| ног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би мога |
| вде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, |
| <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} К |
| иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер так |
| гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незна |
| . марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па |
| олену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав би |
| сти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њи |
| кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима |
| сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло ј |
| е к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — р |
| рати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећ |
| лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечем |
| ротепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљ |
| ожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опе |
| пава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио |
| > <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера |
| одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем |
| горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му пре |
| о,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис |
| е се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скин |
| } Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!< |
| е увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни |
| ао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p> |
| сто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пр |
| Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине с |
| попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па |
| долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни позна |
| а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| чије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а |
| у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио |
| од које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је |
| кренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, од |
| S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би јед |
| е.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ |
| а песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга |
| красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и |
| а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том |
| о по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћ |
| еком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се о |
| винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се |
| тким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да ви |
| багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и |
| то пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стр |
| стаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд р |
| е изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обо |
| их погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33 |
| иво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А |
| ћао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и.. |
| отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад з |
| ају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из око |
| до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема го |
| је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" |
| и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, ка |
| .</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отв |
| о али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у |
| и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је из |
| је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па о |
| ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан врша |
| наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Н |
| ца. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шт |
| ! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зли |
| ранац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица си |
| ро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи |
| а је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда ст |
| ке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p |
| ина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађа |
| све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим д |
| еноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме |
| м старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у блед |
| дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потм |
| већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитост |
| их сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака. |
| /p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког |
| ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго |
| ео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Бож |
| ветлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са ма |
| им грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и м |
| им све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпа |
| ене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде д |
| ође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду к |
| ице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје ста |
| из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} |
| село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак бо |
| } Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S |
| проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти |
| скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! |
| његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати до |
| урија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше кр |
| врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари |
| .</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, по |
| аганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом |
| и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S |
| инама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ годи |
| х хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зл |
| пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне |
| протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. |
| асвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га зам |
| ко не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шуп |
| му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор |
| сну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном с |
| а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, ка |
| м пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могл |
| дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом пр |
| омучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на |
| наду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази та |
| стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости |
| „Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ н |
| и му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да |
| — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> < |
| слушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} Т |
| осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим |
| напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо са |
| ио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баш |
| > <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> |
| воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бр |
| рац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће |
| ици напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху зам |
| и су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху ва |
| е тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За т |
| ао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нес |
| едом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам в |
| о сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кли |
| ез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али ј |
| таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам |
| че Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрх |
| ола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом |
| ца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња св |
| покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен т |
| била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где |
| .{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, |
| волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ са |
| а труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад |
| на дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад там |
| лави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „см |
| нствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац на |
| </p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} |
| возам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а З |
| плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако |
| ао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће |
| удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрв |
| је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:< |
| деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви л |
| рао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису |
| </p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи |
| боња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" |
| ли се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?< |
| де га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. |
| н од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се сти |
| а стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па |
| же! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи исп |
| Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у ми |
| ешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом сто |
| знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једно |
| дговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш |
| пуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је г |
| пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и |
| они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са |
| ним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозо |
| а се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од |
| јдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу ст |
| дић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет са |
| д њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књи |
| Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене. |
| жидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете |
| ашно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац |
| зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше |
| та и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи дв |
| у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да с |
| го наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну |
| _C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и |
| у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече гр |
| у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опр |
| драве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази л |
| а чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p> |
| ам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p> |
| Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики |
| ао своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је |
| је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме ј |
| погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко |
| остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми |
| е њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p |
| кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S |
| звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати |
| ead> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из дво |
| лика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко |
| таву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу... |
| тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} |
| о, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми |
| и, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се в |
| а самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер |
| есто лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рика |
| гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретн |
| {S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и про |
| ! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после |
| — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи в |
| па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим |
| онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни с |
| .{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела |
| рум, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога |
| да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заишт |
| а и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бош |
| засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећа |
| се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И |
| аху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући |
| , синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш м |
| ога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта виш |
| >„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљд |
| са се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је |
| ји једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто |
| ере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко д |
| и Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и |
| — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је стра |
| сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука сл |
| ју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар |
| е: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом пог |
| ужи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа |
| а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину усту |
| а ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа |
| ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — |
| где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас ко |
| утим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шу |
| о и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стоја |
| их бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Вељ |
| оро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнуса |
| чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се ј |
| ра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у |
| е, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше з |
| ита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p> |
| у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> |
| и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаш |
| цу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запи |
| з наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, |
| ве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — |
| 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да |
| ио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову со |
| и главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником |
| здрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро. |
| ’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и |
| е шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерит |
| о ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се раст |
| аци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. |
| сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим д |
| 15" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и |
| гласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и он |
| пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове годин |
| ватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао сх |
| сао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{ |
| p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још д |
| да једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње |
| одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је зд |
| а синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад |
| анац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један с |
| рна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови пронос |
| никовог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — |
| ри бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела |
| ишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души |
| лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи уну |
| о и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда н |
| стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код |
| заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Д |
| а, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варја |
| и и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено ба |
| д — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист дев |
| орацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечас |
| чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без |
| драви их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до |
| увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„ |
| дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође |
| као и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, кој |
| у стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста м |
| коло, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дуг |
| тра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> н |
| ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти |
| оштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и л |
| {S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један сто |
| јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p> |
| а.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — |
| није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div t |
| то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> |
| </p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан |
| ити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; н |
| за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чу |
| и пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних |
| ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остат |
| бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ће |
| сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли п |
| умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао к |
| х послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра д |
| ле дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бега |
| село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која |
| те.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и н |
| рим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и л |
| ни и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Има |
| и птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и |
| е.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле жи |
| нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мал |
| оје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Ве |
| покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара |
| — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац вла |
| уо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уз |
| нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, |
| а и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој г |
| Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стр |
| је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напа |
| ем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио неср |
| стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опа |
| азио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сео |
| свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, кој |
| ића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира |
| разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима |
| старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у дог |
| тевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јут |
| тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново по |
| пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да с |
| дина за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко ј |
| уговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кре |
| Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га |
| на за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! за |
| ем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче блед |
| зница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури о |
| рао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им |
| сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава |
| себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма ка |
| еве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салаш |
| у, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мен |
| , а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не глад |
| богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p> |
| ојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишп |
| ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, теш |
| је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се б |
| од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури |
| ра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамиј |
| ити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме |
| рве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као |
| иси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — До |
| <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини суд |
| “</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обр |
| на је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога |
| огату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца |
| ув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p |
| иће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га |
| че да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> |
| с ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Стар |
| рво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, т |
| их, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржа |
| дарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп |
| ну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу |
| да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда |
| рио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву са |
| знао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, п |
| шко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а |
| анпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме |
| ...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег ве |
| е зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо п |
| ица.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, |
| укнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„А |
| омакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потез |
| тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, п |
| и.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" |
| им ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места ук |
| сти кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца с |
| слу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена |
| као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи те |
| бњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ћ |
| лопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.< |
| тале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним м |
| ислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, |
| добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати ј |
| е отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја ук |
| чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен пр |
| у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасе |
| бијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и |
| оњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаш |
| него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спа |
| по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити |
| и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двој |
| драво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је поглед |
| да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроб |
| о како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили |
| , по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара оста |
| смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> < |
| <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p> |
| не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је |
| ирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Б |
| викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени госпо |
| од куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао |
| сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и је |
| ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразго |
| Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, о |
| им.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, |
| си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и |
| казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам с |
| .{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“< |
| на Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као |
| чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону пр |
| Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} |
| ри ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштења |
| а Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан |
| уга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело све |
| ојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ један |
| пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати |
| епе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади |
| еш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши |
| тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти ш |
| амтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробуди |
| сти, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди |
| и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је |
| p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд гр |
| ћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Ш |
| о јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их |
| да се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко ско |
| старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громов |
| дакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори нап |
| га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп ј |
| предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни |
| е нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. |
| Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио с |
| раде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко до |
| Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за |
| сим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би |
| а нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> |
| ђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без д |
| здахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нес |
| ити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S |
| више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} |
| онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато ос |
| Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> |
| уд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда д |
| ем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писм |
| ога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже |
| ј души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста сам |
| с све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отиш |
| анили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му |
| се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао п |
| Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} |
| оруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедст |
| а се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и |
| изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али |
| њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио |
| ићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души |
| ика чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све |
| и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бр |
| Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко |
| земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да |
| ва после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о с |
| днога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиља |
| им светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} |
| изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у |
| ане, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и из |
| је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Ла |
| је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и |
| уком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења и |
| е, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од чо |
| p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме |
| се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком буни |
| о песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као.. |
| му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био сад |
| о Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава |
| уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — |
| вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Ј |
| стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај |
| свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гл |
| ну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је би |
| /p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овог |
| > <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" |
| га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто |
| одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућ |
| ..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргу |
| .{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко |
| док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме т |
| одизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње поч |
| енчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још он |
| хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанст |
| </p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То ј |
| рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</ |
| лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око с |
| ак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица |
| лити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја |
| о што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по |
| вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и не |
| о? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дош |
| мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ра |
| наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, н |
| , и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару |
| ипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веро |
| .{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни не |
| Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је |
| о да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је |
| о измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син п |
| је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и п |
| а њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? |
| врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да |
| на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи с |
| твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бра |
| ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од ко |
| а као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија |
| ког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то |
| сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један мол |
| те! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи ун |
| Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном |
| ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је |
| нда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен |
| сеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити |
| ји би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 го |
| лонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био пла |
| верење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашл |
| куда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи |
| браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца |
| наче им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је |
| звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је |
| /p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се |
| ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, |
| говори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребл |
| у дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио.. |
| је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље |
| плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи |
| једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долаз |
| олаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се ка |
| рми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпу |
| че Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у |
| онови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне стран |
| огао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао |
| {S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори п |
| ро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Сми |
| двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио |
| викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено |
| у на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замци |
| кне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли |
| , само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице н |
| <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не з |
| ! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како про |
| ме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за |
| рило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погл |
| о било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи |
| уд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потав |
| тао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од |
| е Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами. |
| пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„ |
| ари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је < |
| ру, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а и |
| еће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд ка |
| као јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цич |
| гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викат |
| отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивај |
| е који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} |
| ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуш |
| и за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је |
| а и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како с |
| застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа с |
| а да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст св |
| се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и к |
| и.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на ста |
| ад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са с |
| здрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је |
| крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао син |
| во, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бр |
| де си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одгов |
| елиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три гр |
| ади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет |
| е.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p> |
| се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрага |
| је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>За |
| вечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како |
| аћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отрг |
| p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи |
| Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата с |
| а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — од |
| ро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после оби |
| тљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да гд |
| ко проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — И |
| рбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растег |
| ије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп |
| оп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван |
| шко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда до |
| ава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости в |
| а онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаш |
| овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А ком |
| ли у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу |
| ине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје |
| страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу да |
| ењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у не |
| орише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо |
| беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија прија |
| рнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гл |
| екао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које |
| /p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва |
| могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај трену |
| то бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере ран |
| јан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и |
| бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развиј |
| идар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у при |
| где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари |
| утра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, |
| аленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је би |
| рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме |
| оћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запи |
| о бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео с |
| </p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете да |
| аво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је госпо |
| е природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по г |
| ао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се |
| цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Зн |
| , час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викн |
| земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери |
| Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац прот |
| Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранк |
| јао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако |
| } Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из чести |
| да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се |
| „Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао |
| али, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком |
| у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробно |
| уковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам |
| ам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојн |
| говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је нау |
| и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и |
| /p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле о |
| и шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија |
| кне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је |
| ића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Мило |
| p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ко |
| чини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мач |
| p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„ |
| вештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога час |
| доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута уз |
| наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он к |
| ане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се |
| но испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо ј |
| беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n |
| закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не окле |
| ељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио |
| прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је |
| дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{ |
| устих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши |
| ма, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штед |
| ц — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, |
| Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њи |
| е? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</ |
| ргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ј |
| поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има боле |
| азину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> |
| не распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко |
| ас по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту |
| ласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свја |
| чеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} |
| p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте |
| <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb |
| ој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца зе |
| ко је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> < |
| љка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јур |
| ера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 лан |
| се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне |
| ти лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p |
| па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се |
| а га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа |
| ема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} |
| о је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} |
| не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, |
| ликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па и |
| и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку |
| је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде |
| ново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунил |
| склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ |
| оје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући о |
| нку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео плем |
| у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше блед |
| сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита г |
| ри — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуц |
| о је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Ч |
| ше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} |
| штење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као |
| столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: |
| хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последњ |
| ор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> пер |
| } Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p |
| > <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тан |
| гледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна |
| сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — г |
| S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој из |
| и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно з |
| ојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, |
| p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце бац |
| p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста |
| све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type |
| и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у |
| друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку п |
| да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје остав |
| дгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао |
| и:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко за |
| горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми до |
| " /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад до |
| тко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је мо |
| аћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш з |
| цу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико мин |
| ености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, п |
| уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и |
| замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Мар |
| стали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред к |
| у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председни |
| узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац |
| леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клања |
| ан поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић |
| вима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и |
| еоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин |
| ! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господ |
| н доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком |
| се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и в |
| се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим |
| еки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памет |
| ми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву с |
| рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Бо |
| ворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој др |
| собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себ |
| беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисл |
| та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам ве |
| чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изнев |
| данпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за јед |
| го да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се |
| иди ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„ |
| од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, |
| p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је го |
| дару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сус |
| крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлан |
| ј из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво |
| ш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са ре |
| овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве.. |
| због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он ј |
| мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао |
| рбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од |
| а, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудов |
| видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божид |
| Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у |
| p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори оз |
| а, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављ |
| ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> |
| ао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком |
| у.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</ |
| па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те по |
| очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га |
| нам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва |
| ом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лагани |
| ли, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим |
| даре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, |
| {S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега |
| ерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем |
| S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? |
| а глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући! |
| орио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам |
| и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p> |
| и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} |
| волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У л |
| ! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и |
| ојој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар |
| ћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебди |
| оваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смеш |
| авади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знат |
| тојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше |
| а не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љ |
| а, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Ст |
| онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љ |
| исли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је из |
| анас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме |
| за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да |
| говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад |
| избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, п |
| данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне |
| завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако весл |
| е Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгуби |
| а.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока от |
| а где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху |
| р почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе |
| у.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што |
| едње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац |
| цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни |
| S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се |
| језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку су |
| > <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, |
| ваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта |
| а човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом в |
| руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провла |
| ћи се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у |
| } Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупави |
| p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од при |
| досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, |
| ек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, од |
| х речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и |
| > <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја |
| старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p> |
| а пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, |
| али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говори |
| лу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb |
| Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчиц |
| ао мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb |
| ли ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али |
| да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски |
| преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајан |
| Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло с |
| ај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не |
| све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он ј |
| е.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура |
| > беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега |
| е и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p |
| арцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш |
| и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чу |
| у љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћут |
| а нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса |
| ира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али |
| како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ух |
| ваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек |
| ргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три по |
| иловито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, |
| га, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад х |
| мрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, |
| аблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је зап |
| н је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би пл |
| Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затво |
| ио убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро куп |
| </p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> |
| <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то мест |
| тарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није ж |
| ="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — |
| енце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком |
| и..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, п |
| ила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио |
| рекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} |
| Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си |
| па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не |
| оро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз |
| трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком б |
| , нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша |
| г, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа з |
| на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p |
| ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу |
| тво.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кад |
| мејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.< |
| } Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне пр |
| души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се так |
| лабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те у |
| да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</ |
| воту, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а остави |
| , отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио. |
| Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп |
| ледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, сав |
| ело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као см |
| ине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> |
| аше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурен |
| ано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</ |
| грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није |
| ајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе ре |
| кут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} |
| подин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — |
| аци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свеж |
| се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући |
| ко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Г |
| обље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, |
| д се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био |
| ао да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S |
| и лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо л |
| разину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица |
| о био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазит |
| обом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај |
| ној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Госпо |
| или а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</ |
| Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да зна |
| } Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу |
| } Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој |
| а теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржа |
| плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у |
| изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је |
| вић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазев |
| гуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео |
| ле два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасв |
| а.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се н |
| ове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско |
| у знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба ра |
| назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, |
| а, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече |
| д год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му |
| прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене с |
| и изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске ц |
| еше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелин |
| но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Због |
| имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече |
| је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али |
| , да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати ру |
| е вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј нај |
| у онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих св |
| свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац |
| /p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што луп |
| >Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љуб |
| некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које |
| ебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му |
| но Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се |
| поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као д |
| ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједан |
| ише школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, оси |
| проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стр |
| талом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига бр |
| поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне ошт |
| ађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је |
| Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађ |
| ту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, |
| саћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртв |
| шњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан г |
| .{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени ст |
| p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из |
| рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху |
| дном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђа |
| ста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви |
| — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана ваш |
| те и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блеса |
| х.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала |
| н у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали наме |
| ребаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се зак |
| се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати |
| сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прег |
| мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, |
| госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишин |
| у казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепр |
| а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да д |
| туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг |
| раховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скор |
| мо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог |
| {S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} |
| о је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, |
| омили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народ |
| а као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда |
| ху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{ |
| чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га |
| ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као |
| ати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који |
| ео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над нес |
| жим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту б |
| поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога д |
| седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био са |
| <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, С |
| гуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и т |
| е њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> |
| ини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш |
| ранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата |
| ода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди |
| сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је им |
| ла јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — ви |
| ; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице |
| вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу |
| ђите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га глед |
| био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се пока |
| миља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једа |
| о лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћ |
| p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Нај |
| ан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да ј |
| пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са дру |
| о је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног |
| старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — прого |
| ино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се |
| изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, |
| кивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! прог |
| сиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповед |
| снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„ |
| после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, |
| о год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу каза |
| си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му |
| </p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Х |
| ти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га |
| /p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши г |
| ренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта ј |
| у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг. |
| ...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи |
| Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малод |
| рага Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа |
| о двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то. |
| ледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати |
| страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово |
| пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Н |
| хом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као |
| мо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би би |
| љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је |
| у? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта |
| а лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на ос |
| онесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере сво |
| смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платиш |
| о пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена мл |
| ја се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће |
| легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти |
| и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онд |
| акве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека с |
| <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалос |
| дврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља |
| рица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала |
| м те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте б |
| сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко у |
| рен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беш |
| еке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p> |
| осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у |
| но гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан ка |
| хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве пр |
| ио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога веч |
| } Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљ |
| мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељ |
| нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, за |
| ече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! ре |
| ити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна |
| мири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала ј |
| де онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже с |
| д неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак узда |
| и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Сто |
| арца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром |
| оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бо |
| ше га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: |
| удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све ка |
| кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође |
| пазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбо |
| њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци |
| ље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p |
| е котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, |
| ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једана |
| , и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као |
| и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: п |
| свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио |
| ој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека см |
| заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од пи |
| о најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатељ |
| могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се бр |
| нствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад |
| p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади |
| н.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жу |
| се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним |
| гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио |
| зу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширо |
| шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци |
| е блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси |
| ало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као |
| уна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уг |
| на...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} |
| могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шест |
| насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} |
| вао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед |
| раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе л |
| о Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено по |
| готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно. |
| ео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде д |
| рној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као среб |
| бци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до дв |
| и при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, |
| 0000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате |
| а Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе |
| грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, а |
| /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо |
| скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" |
| а твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј |
| исам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био п |
| цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива |
| рода беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а |
| а, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, |
| у да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На |
| и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, ко |
| е, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвог |
| p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужа |
| е бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жер |
| наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цур |
| ника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допр |
| и...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су |
| ко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.< |
| сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му п |
| /p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што ж |
| и дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>М |
| ! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући. |
| више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као д |
| ного допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лека |
| као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше |
| јни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S |
| ело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а |
| и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен |
| > <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад |
| и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког |
| во пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотон |
| ажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестамена |
| ђивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због о |
| убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова убл |
| м чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих |
| пи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одгов |
| јаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало ча |
| /p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по |
| е би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или ш |
| в отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац о |
| Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бр |
| азговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља |
| е бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</ |
| сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се |
| у да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасн |
| ан друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко |
| је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> |
| — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! |
| кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљ |
| је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли |
| ан уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и ка |
| рбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега само |
| еком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвен |
| рестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се |
| певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ос |
| дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мр |
| у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу |
| — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог п |
| е веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у вој |
| е и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све |
| и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој |
| јури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</ |
| Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред за |
| ранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још она |
| а друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело |
| ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао ис |
| зусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв |
| и на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.< |
| ц? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади једа |
| Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говори |
| становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је |
| па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га |
| Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је. |
| ао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, б |
| ка једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стр |
| Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био д |
| убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — |
| а ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и |
| Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код |
| а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, |
| шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Бо |
| ра Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дош |
| еверити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору |
| једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад с |
| гло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо о |
| 41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због |
| је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упу |
| Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега |
| д.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догоди |
| кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> |
| Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже н |
| ико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> |
| о му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после |
| на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздр |
| о мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као |
| и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, при |
| каза на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи |
| ањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника |
| а као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засве |
| даше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста там |
| да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пиј |
| и који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли не |
| здахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си |
| ено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућ |
| по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — п |
| пет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и пој |
| шти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, ко |
| <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Ник |
| хвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као |
| че гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те н |
| бро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угину |
| ко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} |
| д верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну |
| овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабл |
| живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце |
| ва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсм |
| Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако |
| лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у |
| творена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разгова |
| манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као |
| Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове |
| Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат чи |
| цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се сл |
| д умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли. |
| Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и |
| ко је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бог |
| ну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Доб |
| смејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим г |
| заху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} |
| проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, ко |
| >Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — вик |
| тело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему |
| свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу |
| ога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран |
| кане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му |
| марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху ка |
| сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни је |
| ке речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! |
| ори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега |
| и крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за р |
| очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило |
| } Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на не |
| ледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближ |
| га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полете |
| едан осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћ |
| упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се |
| па звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехоти |
| тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти М |
| шао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да ј |
| се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p |
| т као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам ци |
| д честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S |
| /p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас |
| јатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатк |
| аме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојан |
| —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опра |
| ва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напр |
| у допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да ј |
| n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред с |
| Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом |
| авао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пр |
| аљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p |
| ао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао. |
| еколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корак |
| на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, ко |
| ну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и |
| иметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„ |
| едан други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је |
| е до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дв |
| је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај х |
| још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле |
| у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — |
| в!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов от |
| рости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког ст |
| к овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и но |
| , да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучи |
| ...“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> < |
| лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовс |
| сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велик |
| тије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и понов |
| анде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вер |
| е!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или в |
| природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад |
| заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, кад |
| p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двад |
| видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима |
| ошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразбори |
| очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једног |
| <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене ре |
| вршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кућ |
| а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за ма |
| а му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{ |
| ком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори |
| олико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> |
| pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одгово |
| очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> |
| сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„ |
| е газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића. |
| метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био |
| као узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док |
| p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи |
| i>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га |
| осле по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури. |
| олетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да |
| ала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p> |
| вали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкоди |
| по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у к |
| аху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах |
| ра, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго п |
| утно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. |
| о или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„За |
| а је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога |
| ћам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.< |
| >„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врл |
| о прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође к |
| ави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да |
| неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесн |
| у је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Т |
| ком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега |
| ље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, н |
| равају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S |
| урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борб |
| обоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени |
| о куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види м |
| ој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, |
| ко знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> |
| д свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му |
| а Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега |
| не реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у |
| ом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> |
| д њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, ј |
| ст и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chap |
| и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху |
| n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имањ |
| {S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65 |
| , али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио |
| остигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у с |
| ивота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет |
| колу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како |
| ним грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је та |
| беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше |
| сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb |
| прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре |
| ћићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Б |
| избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пр |
| им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико приход |
| ладаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, |
| а својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па |
| иповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> |
| ј дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радиво |
| одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љуба |
| а умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, б |
| што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет вид |
| жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне ми |
| требио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан |
| епања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толк |
| икну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар |
| рете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком ви |
| аду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Б |
| е драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном слас |
| па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана |
| већи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку н |
| други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не |
| ио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <p |
| , али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Д |
| а посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста |
| воје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према |
| поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и |
| ти; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у |
| о у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, |
| потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву |
| е двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телес |
| ек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из кру |
| угу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове ре |
| болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и с |
| ухом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за |
| арила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Бож |
| ранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и |
| е време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 го |
| да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје при |
| њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа |
| веком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“< |
| ети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња |
| одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лиц |
| м хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван с |
| крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — г |
| жем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет д |
| ће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне |
| уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше |
| остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт |
| о што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколи |
| ца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једв |
| неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се вра |
| речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јов |
| прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар п |
| ак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и |
| носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{ |
| е утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Б |
| ју.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрч |
| ази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене б |
| ров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи |
| акуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком |
| ен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром зајед |
| а је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је к |
| дно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натушти |
| рио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пат |
| староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Но |
| инчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, З |
| Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и ра |
| на и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве |
| је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести |
| Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењак |
| та, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима |
| ..“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало но |
| ашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе к |
| 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{ |
| њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, |
| оше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном ру |
| > <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод обра |
| е хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} |
| ше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени ст |
| склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави |
| а спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Х |
| ис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} |
| Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево |
| изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>З |
| викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! |
| .{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„С |
| вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме |
| p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђа |
| је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чин |
| <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад |
| у доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђ |
| </p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочет |
| иво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипа |
| ког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, к |
| каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише |
| посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико виш |
| ој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну |
| с.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није на |
| е озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и |
| , да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p |
| и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих |
| у подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи |
| стати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна та |
| /head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу ос |
| махне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од б |
| <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прел |
| ћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ћ |
| у.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи. |
| пао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао |
| <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито п |
| гао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> |
| ти зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} |
| ако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се нај |
| рео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шк |
| пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше |
| га оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто |
| <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког разми |
| рстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако |
| Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта ј |
| родошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо |
| кој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечер |
| а једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћ |
| ј угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо |
| о своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то |
| обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста |
| тупити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена д |
| што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају св |
| рати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! по |
| око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне |
| нпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има |
| је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и |
| амен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгу |
| е осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{ |
| пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито зап |
| лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и ј |
| , <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, |
| на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га |
| ут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу |
| о вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће би |
| рао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе с |
| те лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни |
| а; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а чит |
| ост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и |
| лош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тра |
| реди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини |
| сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него |
| {S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и не |
| ли смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, |
| е на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, |
| ни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ниш |
| да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса |
| „Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — |
| еде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па |
| ављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. |
| тврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.< |
| адоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међути |
| е, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} |
| боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весел |
| врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извин |
| > <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком |
| а, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> < |
| о сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толи |
| оз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, сле |
| има уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој ј |
| је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна |
| тао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац |
| ло на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мр |
| та у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака |
| ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити |
| фани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пе |
| цеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, |
| <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдеко |
| стира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће |
| </p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица д |
| мо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а |
| “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња |
| мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац |
| ено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност пр |
| уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати |
| издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светло |
| ке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста ј |
| азак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљ |
| зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је |
| акшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну стар |
| ко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике |
| нду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не г |
| ле четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко |
| еном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као у |
| {S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити арен |
| . — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбун |
| а Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што ж |
| Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Прек |
| ч и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мен |
| е, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчин |
| највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну рук |
| е све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа тв |
| д видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, г |
| астане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио д |
| } Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи госп |
| књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима |
| дару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“ |
| лија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не |
| кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} |
| ам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо г |
| лата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад |
| да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом |
| најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</ |
| све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то х |
| па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после |
| теван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Ме |
| о дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрв |
| се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, иза |
| <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> |
| тац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се |
| кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да о |
| пет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да |
| ога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, |
| го шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори |
| овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је н |
| шли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лек |
| не собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити велик |
| гне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — |
| тра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је к |
| о слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући |
| о другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав. |
| агрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној с |
| видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! |
| оце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а кр |
| о се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј |
| сника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо |
| покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{ |
| ори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознати |
| атраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му... |
| ки, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када |
| ођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег ра |
| <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју |
| о живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени |
| одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред с |
| рану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њ |
| етљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао |
| у у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није г |
| и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, |
| естало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уск |
| је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвор |
| чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да та |
| а се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осе |
| еље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас |
| тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му пр |
| — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства |
| а као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> < |
| них као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, |
| дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p |
| га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал |
| и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња |
| часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињен |
| одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, |
| сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, нала |
| грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи. |
| ? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га |
| сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</ |
| Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и ј |
| ћеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је |
| р је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да |
| атили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе. |
| данпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</ |
| сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наиш |
| в од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него д |
| .</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p> |
| спричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдм |
| ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тр |
| е ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p> |
| родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — |
| лести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лека |
| о је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву неср |
| а драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, |
| а у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="1 |
| и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу |
| игао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упро |
| је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после о |
| зи.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мој |
| пали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао п |
| и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих |
| Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, |
| ознали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене оч |
| м <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, ка |
| од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> |
| отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p> |
| едној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га |
| гне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па п |
| p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за |
| вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не мог |
| и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> ник |
| авила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зач |
| оћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. н |
| н удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да |
| и Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак преле |
| аности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава х |
| а и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем |
| а је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад ј |
| и знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди |
| хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута |
| председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојниц |
| ље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред |
| мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{ |
| даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Г |
| дина пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, у |
| оје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како |
| стало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и |
| му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити мож |
| Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њег |
| вом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да |
| екнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима |
| упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута |
| ом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— |
| и. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се |
| мам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb |
| ајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, с |
| и ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старог |
| ора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} |
| иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бран |
| /p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је |
| кота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно |
| ти са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени |
| и је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! ци |
| гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увер |
| у и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу нек |
| аш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — |
| воје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима |
| лица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице узд |
| тари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје |
| p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда |
| ац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и |
| овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, |
| тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речим |
| <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћу |
| а господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од ово |
| „Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео |
| им изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Због |
| } Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Стар |
| не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали с |
| опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалим |
| нковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и |
| е га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и с |
| који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп |
| скочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још |
| заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Сто |
| д миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота |
| ла неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба бож |
| них падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се за |
| бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Ра |
| ну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху п |
| е тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео |
| с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да ни |
| а — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p> |
| војој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено |
| ћао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па |
| слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слу |
| ао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаш |
| ети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрен |
| нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> |
| еше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди |
| њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше |
| еш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се пак |
| ва пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид |
| м кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у |
| песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд |
| , беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око |
| p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи |
| ! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем не |
| оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од соб |
| твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и |
| смо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао |
| рински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, |
| човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но н |
| смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, |
| јом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаме |
| већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p> |
| ово тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је ина |
| кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} |
| хнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широк |
| куда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте |
| , вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи и |
| богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</ |
| а овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није од |
| етање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, он |
| и и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео |
| тане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани п |
| Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад у |
| дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио |
| ш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ић |
| к на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем |
| ела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка |
| ао да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће |
| им.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сум |
| онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелин |
| раби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар |
| такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ће |
| хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, |
| хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла |
| старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и тво |
| нуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу к |
| стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умир |
| — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти зна |
| страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p |
| у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан тако |
| оћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи |
| што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне др |
| срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на |
| <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стиша |
| жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ |
| ога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа б |
| м јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тиши |
| оје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да |
| д из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и |
| .</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p |
| лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и прос |
| адна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по м |
| ел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса |
| ..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви с |
| тојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он |
| ца, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — |
| ју и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно |
| немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве |
| Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} |
| ла моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, |
| агрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Ч |
| ти све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су |
| еше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху. |
| о о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се ос |
| го јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавите |
| p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро дев |
| окварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се |
| црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је бла |
| кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Ником |
| а! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео |
| ече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p |
| >Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад сти |
| "5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околин |
| продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг с |
| ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је река |
| ећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — из |
| запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Сто |
| тлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који |
| <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се |
| p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов о |
| наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој у |
| ењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде д |
| д „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На |
| аграду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио н |
| а. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам |
| е указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, нег |
| очаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и |
| оје је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} К |
| видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац |
| а саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво пре |
| се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{ |
| ле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам |
| Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоб |
| Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац |
| у све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадош |
| p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те ник |
| “</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мрг |
| ер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом |
| и јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и |
| омишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао ј |
| ен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчи |
| Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још ниј |
| штен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана про |
| им гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог с |
| у позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенц |
| вог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше л |
| сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спров |
| је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорга |
| ter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} |
| тупи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натра |
| ајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на њ |
| оказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, |
| ’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке |
| ојима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога |
| >Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком |
| {S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} О |
| ргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим |
| пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Позн |
| о палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупа |
| ра да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави нов |
| ђе напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гур |
| је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад |
| ног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака |
| летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку |
| и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сики |
| стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога |
| ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Сто |
| чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час ру |
| не Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао |
| <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће |
| икати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ход |
| викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на кој |
| и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо ј |
| ло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га |
| n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити д |
| салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! |
| ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Ј |
| ла је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — п |
| о!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се ј |
| а да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро |
| >„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај. |
| се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соб |
| та, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плаках |
| оју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли. |
| роговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осве |
| рај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Им |
| аји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са жен |
| Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао с |
| ао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у так |
| о до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, о |
| ени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролете |
| ку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је |
| укругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко про |
| Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у послед |
| и, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, о |
| ослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „ |
| ељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би зна |
| доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје за |
| ад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му |
| кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сум |
| је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да |
| ио и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тер |
| .</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и |
| ?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред д |
| ојаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и так |
| пазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у гр |
| од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором о |
| би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </ |
| о! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупн |
| а као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила как |
| ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па а |
| г да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам |
| че да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, |
| <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај |
| ом и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а оп |
| да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши заго |
| је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зау |
| ожемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па не |
| суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>С |
| левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега |
| већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењак |
| волела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао |
| о не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце |
| ити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока д |
| аба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је ње |
| > <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си |
| ђење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у је |
| е се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а |
| тио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кико |
| ој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се зам |
| замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо ук |
| олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је че |
| head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од |
| ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера |
| у као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у |
| а преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме уда |
| ића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљ |
| и није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом |
| _C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и о |
| ак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, |
| , прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили |
| а му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да |
| наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута |
| е славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} |
| Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, |
| е се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу |
| ац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и |
| е и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако |
| нко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади с |
| "chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш |
| > <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бра |
| и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам |
| , <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} |
| ледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као |
| из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, кој |
| ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као д |
| село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S |
| да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те по |
| име и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао с |
| показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осм |
| иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље |
| ... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим |
| </p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи раз |
| јног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као |
| размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако до |
| риметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прен |
| е у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв след |
| .{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег с |
| што ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, |
| тале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, кој |
| насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. |
| у на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што |
| е бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђ |
| исне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, кој |
| преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, с |
| нај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула |
| упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до о |
| сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очар |
| ј се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као дана |
| е часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> < |
| о и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути |
| за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одје |
| и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громо |
| боко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Ј |
| да узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер с |
| ранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде |
| је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да м |
| {S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра |
| n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, |
| ања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а ст |
| ок смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде |
| лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед |
| био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не г |
| евин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човек |
| чено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запи |
| уморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одг |
| ористи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас м |
| во не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немо |
| веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни ч |
| 25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара |
| од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - |
| и.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли |
| у.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох с |
| ићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ло |
| поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, |
| зговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори т |
| аве дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„По |
| а брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори |
| > <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те |
| тка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, |
| "154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само |
| сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмук |
| ледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а с |
| p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана до |
| судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори гро |
| Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За са |
| .</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола че |
| Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће дост |
| </p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p |
| </p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стој |
| ко се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га пр |
| подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p> |
| обудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је не |
| овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године |
| “</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — реч |
| ам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво |
| >„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али |
| мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је назд |
| .</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> |
| ше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поч |
| менула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухват |
| аустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бак |
| дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто |
| , поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година |
| е? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти с |
| „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p |
| >„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој |
| на, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„С |
| е, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита |
| дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p> |
| ачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и |
| ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb |
| </p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Де |
| ...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> |
| је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те |
| </p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није |
| , брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село д |
| аде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја |
| гутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући |
| о и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао |
| кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и г |
| а.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико го |
| знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне једа |
| ц укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршен |
| оп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне |
| днегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио |
| дук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирн |
| и — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја. |
| му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу |
| Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види |
| иста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, |
| ца, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено ст |
| презно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и сил |
| веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут де |
| дивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а о |
| гнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише |
| ља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог |
| очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати |
| шу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њег |
| p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! в |
| нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда |
| а се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не |
| ик оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други д |
| а грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и с |
| ањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда |
| S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где обо |
| је се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S |
| ђу старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш мате |
| чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и |
| и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја |
| ишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид.. |
| <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја с |
| и стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{ |
| ојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p |
| илука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и сч |
| тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну та |
| брост улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су |
| у не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи д |
| одиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи м |
| Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погину |
| исак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она |
| дар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да |
| штву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна дево |
| стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„ |
| рође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</ |
| рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитељ |
| !?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.< |
| ене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си |
| риче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„ |
| >„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га ра |
| коро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„С |
| амена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад поло |
| екса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш н |
| p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био |
| као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n |
| ти — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац из |
| “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оц |
| ер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба |
| азу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња к |
| рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца |
| Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ |
| какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикн |
| грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и с |
| аједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови м |
| је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ |
| икну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и |
| ! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућут |
| ићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове |
| се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.< |
| нпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„ |
| д први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам |
| ван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Пре |
| ло да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.< |
| господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што најв |
| о целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} Т |
| хне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Ов |
| ва весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„ |
| се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала п |
| 6" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу |
| вио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе |
| да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапи |
| икну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хте |
| викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се гр |
| кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам го |
| S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра |
| љда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</ |
| да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и са |
| пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, о |
| p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога бра |
| је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи н |
| кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин |
| , уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у |
| мути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разуме |
| јим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо |
| ћи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности |
| дања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећ |
| у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видил |
| изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер |
| ошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда да |
| пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се ка |
| ц читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један в |
| не речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Ве |
| е снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој пог |
| S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила |
| дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му с |
| лити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну у |
| купан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страш |
| ветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, |
| Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком прек |
| ђаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да |
| о се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и г |
| му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га |
| нпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{ |
| га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појм |
| а упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства |
| .{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{ |
| еђе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, ко |
| је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво. |
| ...</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад |
| ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгл |
| олико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио ис |
| арац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он |
| мер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи... |
| бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак С |
| на је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а |
| стом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод см |
| псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чин |
| на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука ј |
| вадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропо |
| се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише |
| Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде с |
| ба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би |
| ут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и упра |
| бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољ |
| ивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се з |
| о за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се се |
| те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити |
| у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благосло |
| неше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко |
| и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мој |
| ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си х |
| ан молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем |
| је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p> |
| и и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој дож |
| а морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорук |
| еља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче |
| кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеван |
| но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јо |
| познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате гд |
| , па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где |
| а зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што |
| ега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац |
| це, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да |
| у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне С |
| да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако прем |
| ременом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав п |
| варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... как |
| севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара |
| староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело |
| о сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати |
| а је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он |
| и — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стоја |
| кога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што |
| Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера ус |
| му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић |
| т амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед |
| у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„ |
| о увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти |
| која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије |
| едне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из |
| м богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зре |
| тојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="9 |
| жидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p |
| >„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Нек |
| викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викн |
| онуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега |
| у притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне |
| е радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто |
| а од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога власт |
| > никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге |
| аран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе |
| о га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу |
| икове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по ког |
| а руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем |
| бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој |
| доше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бра |
| ад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из |
| риш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми с |
| у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али |
| га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печени |
| раше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гла |
| "6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по |
| аље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек |
| {S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуш |
| жише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви прет |
| та га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао п |
| </p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p> |
| ватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час |
| чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто ода |
| у дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху |
| ора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору |
| тио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је |
| од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини. |
| ури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} |
| лак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другари |
| варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, |
| и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаш |
| не није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново < |
| Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шу |
| тли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога |
| образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Ст |
| о се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро в |
| пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је |
| сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче |
| сту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавд |
| може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је |
| ечи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима |
| тила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пу |
| ше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — реч |
| > <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стој |
| /p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је позна |
| ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас |
| да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син |
| и два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде |
| и — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и |
| усти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p |
| налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па |
| та од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње |
| Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се ш |
| се му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се о |
| да и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се |
| о вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек по |
| окојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога |
| оворимо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и зап |
| акав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на нек |
| остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соб |
| .</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као |
| , ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „веч |
| у наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шу |
| је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, ниса |
| p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој |
| нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Сав |
| пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула |
| „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог |
| > <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на њ |
| ди као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> |
| укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у сам |
| ашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад |
| акосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Х |
| за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста |
| час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се ли |
| ћи му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, за |
| Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је |
| вица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није мо |
| да — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо лов |
| вер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и |
| <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес |
| нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао |
| та тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{ |
| пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, |
| S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспет |
| ргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза п |
| друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседи |
| и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што |
| ави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му |
| озови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет |
| вом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>М |
| ека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпу |
| знаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја |
| угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и |
| сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао |
| н и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку стара |
| ланина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбо |
| м одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би |
| тим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога.. |
| ени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као |
| да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бр |
| њем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који се |
| могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, о |
| рзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њего |
| : „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да |
| их разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина |
| на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило |
| један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} |
| година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше стар |
| и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он |
| тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> |
| ај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Б |
| пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу |
| анко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је |
| мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом |
| или мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збого |
| отов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да т |
| > <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и раста |
| х! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора |
| е дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> < |
| могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> |
| сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>П |
| ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се свет |
| ођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бран |
| дседник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:< |
| лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неве |
| оворити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бит |
| ишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S |
| е што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се |
| је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„Т |
| осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је |
| наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за те |
| д мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се |
| Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> < |
| анко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај бо |
| еговога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам ј |
| нао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата |
| колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, к |
| још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше |
| ћеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почел |
| </p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као канди |
| ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољ |
| се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде |
| рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — об |
| глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храст |
| ездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пре |
| >„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p |
| ну.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чу |
| „А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> |
| „Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се |
| са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> < |
| товог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је |
| ад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати д |
| онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> |
| екну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исм |
| се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и та |
| а Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одп |
| твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да с |
| а.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну |
| вади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Б |
| сподару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псет |
| као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, |
| урила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цел |
| се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, |
| ва жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} |
| овори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум. |
| се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ј |
| е су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ћ |
| <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он н |
| идео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорн |
| је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде п |
| > <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још један |
| уне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка |
| а мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мр |
| тао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње |
| а ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p |
| ди.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као |
| подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спров |
| </p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује |
| о живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога с |
| чи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да ра |
| шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте д |
| тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се т |
| ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем |
| овима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површи |
| се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше |
| а који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у |
| и одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са сл |
| ају разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болн |
| /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! на |
| <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за |
| те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледај |
| .</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар |
| ат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да к |
| вечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се у |
| ! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га |
| решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим |
| то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> |
| шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да |
| <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправ |
| при вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше |
| што учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо дост |
| Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута |
| које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бра |
| .</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јак |
| роз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш |
| ранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо. |
| астелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови м |
| а и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш так |
| дали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после |
| </p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше |
| е!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог |
| ице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег с |
| здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише |
| , ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па заш |
| му.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почн |
| кочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљк |
| тоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа л |
| ад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здра |
| лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио |
| Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студ |
| еприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а ова |
| господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, |
| е по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запи |
| ластелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке |
| ца си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово у |
| море и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који |
| по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора |
| , он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута |
| гледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. |
| ="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посма |
| као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на |
| свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови |
| е се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда |
| ом покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} |
| ји је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румен |
| аласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне проп |
| сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза |
| ква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим |
| > <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је ше |
| анпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корица |
| је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор. |
| ..“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Ха |
| изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз г |
| деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он ј |
| е и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као |
| о још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? |
| дим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ |
| под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече |
| ако ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга |
| рст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога |
| , коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ |
| рчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекар |
| о су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то |
| није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су к |
| кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с |
| тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побег |
| м.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме чи |
| у голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да м |
| знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој ко |
| мање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини пл |
| у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суро |
| м пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц |
| Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, |
| о.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само |
| ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у су |
| од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало |
| n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох |
| ни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се д |
| р се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде |
| {S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, |
| нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи... |
| и и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у |
| но је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га |
| овека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да |
| за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благ |
| арац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је и |
| они да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме |
| ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платит |
| истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превук |
| о, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час |
| се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се |
| лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ни |
| вао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„О |
| ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и нас |
| диже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Ал |
| ински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до мале |
| ог се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> < |
| о ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{ |
| } Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика |
| чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силови |
| чи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} |
| помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата о |
| указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{ |
| Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је ба |
| ила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знал |
| и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чаш |
| "SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне |
| ан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко |
| рат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усам |
| ити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властел |
| је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Зап |
| "> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору власте |
| убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца де |
| окајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, ка |
| и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи |
| је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љуба |
| к.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несто |
| они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће треб |
| еки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у слу |
| ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чут |
| о да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама |
| S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја |
| звади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно |
| и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да с |
| се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то |
| зове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на д |
| мо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и |
| рац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило |
| ћи, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи |
| га јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих |
| покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Сто |
| спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p> |
| ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предл |
| ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} |
| остојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте пошт |
| жидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зор |
| ај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића |
| е задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p |
| озна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кр |
| .{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачен |
| а још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? к |
| узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себ |
| сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти н |
| ен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долази |
| која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} |
| неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Ј |
| но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, |
| јатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна |
| е убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне ваш |
| ојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у |
| му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали с |
| те ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна |
| тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави |
| кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражил |
| та код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несре |
| ш мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ е |
| ло у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов |
| хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S |
| више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна м |
| у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко кр |
| еди на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртвац |
| а га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n |
| а рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби |
| ги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора |
| ећ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, и |
| ели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> д |
| ао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље ка |
| бине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан |
| утни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радиво |
| млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојниц |
| давде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти |
| е би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} |
| лекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис ја |
| њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко |
| е затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остан |
| ном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, |
| Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изн |
| ад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Сто |
| е сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</ |
| да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко |
| сиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као |
| о хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде г |
| о је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч |
| није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије как |
| заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p |
| ита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на |
| ше. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — р |
| рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као |
| зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје |
| е — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом лип |
| а га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу рук |
| n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну |
| уд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само |
| ртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p |
| г прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са ваш |
| колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он |
| , да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке |
| епрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот. |
| <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, |
| о, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{ |
| ше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бој |
| е за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао |
| и остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Г |
| украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору |
| егов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, д |
| ога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад |
| у се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, н |
| му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца |
| опада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му б |
| .{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако мог |
| отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да |
| био; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи ил |
| жију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шт |
| ча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, к |
| и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао дока |
| да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам |
| ам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место ле |
| опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p |
| грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обе |
| иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није |
| Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слуш |
| ад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! |
| тац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут |
| ши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотис |
| ојих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n |
| очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане м |
| ти неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим г |
| Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S |
| и је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем д |
| и синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова т |
| а видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и |
| p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко цр |
| чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — у |
| н. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се пом |
| ови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој |
| икну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити |
| > <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умреће |
| {S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад |
| Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њ |
| рата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина |
| и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n= |
| то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p> |
| да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и за |
| вреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој си |
| вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле ве |
| ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни глас |
| и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звездан |
| о! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насм |
| онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, |
| залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш |
| је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком п |
| грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице тв |
| гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звањ |
| у Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним ж |
| скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} |
| уда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан ни |
| <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши вер |
| чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте м |
| а.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Б |
| вамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва ч |
| дости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао д |
| стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него дан |
| ...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тр |
| глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} |
| е као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога |
| „То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... те |
| н сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су нес |
| доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? пита |
| дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај спомен |
| , ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се с |
| Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више |
| ни, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав з |
| </p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пр |
| и.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној л |
| зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући с |
| никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погл |
| </p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе об |
| м понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме ка |
| ам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила леп |
| побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као уб |
| рома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> < |
| та оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју б |
| ли врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као но |
| „Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с |
| <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде |
| старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није |
| ожидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изг |
| ти напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрл |
| авада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао |
| на гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било да |
| есвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зори |
| заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицаје |
| ио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна |
| није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана ка |
| речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер |
| сти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели |
| није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морал |
| ред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и |
| {S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ће |
| о тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајно |
| ега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га |
| ану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, с |
| и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> < |
| ји је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранк |
| >„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, о |
| ега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен. |
| стали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им |
| о не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и об |
| о.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саони |
| </p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бр |
| сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту ни |
| ир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погле |
| ада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани пове |
| јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна |
| ек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио |
| са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је чест |
| чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" |
| у па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би О |
| етку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац |
| Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога муж |
| Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> |
| украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Д |
| је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</ |
| сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још ј |
| исам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, |
| на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколи |
| у задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова |
| на!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону н |
| налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти |
| а говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђос |
| </p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у |
| аве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, п |
| и да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше |
| обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не б |
| јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Од |
| ац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате р |
| ал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћ |
| мо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би мога |
| е упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога |
| пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и |
| анко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница |
| где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb |
| ровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико прист |
| бом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који |
| дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни |
| језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у мест |
| речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њи |
| оглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћ |
| нога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се ч |
| } Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну |
| задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше ка |
| и месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрач |
| се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „доб |
| евој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у уст |
| “ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се |
| S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботим |
| вори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брд |
| едати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који |
| >„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш |
| амргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> |
| гледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог нем |
| p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види |
| мен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb |
| ! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше з |
| о; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га с |
| јак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који |
| д нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу |
| рао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време |
| дахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу. |
| рогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p |
| сам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам |
| </p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколи |
| вори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бран |
| њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла ба |
| у те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да |
| етим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше |
| е био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{ |
| утака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено |
| а сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ |
| појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и т |
| ле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ ли |
| сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва |
| , до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико |
| га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по гл |
| p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{ |
| p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb |
| нац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство наврш |
| се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плаш |
| е и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поган |
| едим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја с |
| ила кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукн |
| ранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби |
| едње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага ис |
| p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим |
| бореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n=" |
| рно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} |
| а положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на |
| ма вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку |
| оваца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би п |
| >Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у |
| н становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата |
| седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> < |
| теде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо |
| <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети |
| p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам н |
| рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали |
| неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од с |
| тицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! за |
| у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Д |
| којнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> |
| ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Дед |
| рзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек |
| , ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо |
| етних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| анашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи |
| , спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам |
| забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у т |
| ђете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи |
| и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, |
| скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и тво |
| ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да с |
| но се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као |
| ни воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S |
| указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабл |
| Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија ста |
| знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју н |
| /p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пут |
| као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} М |
| него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао с |
| те.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багр |
| ше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне п |
| ом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живот |
| га стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Ст |
| одитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, кој |
| спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјур |
| ном па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Св |
| ни тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у тра |
| перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и упла |
| е од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћ |
| када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у вар |
| пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата ши |
| дине и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ |
| а урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхт |
| и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке з |
| то неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горњ |
| им очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благ |
| ри.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји |
| ио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — в |
| дној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, |
| искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, ка |
| га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као |
| растос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путев |
| ровели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том |
| и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" x |
| једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде |
| Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" |
| век, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам |
| ладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кућ |
| тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађа |
| и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху |
| ао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опро |
| ело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, кр |
| осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планин |
| упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама |
| у трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Коли |
| мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, о |
| се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са к |
| идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих уда |
| ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га |
| ш боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се вес |
| н коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта |
| оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Оч |
| липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој |
| /p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Б |
| о на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам |
| це тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико нећ |
| ко куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n=" |
| ниту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...< |
| /p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу |
| о. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестамен |
| у драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> < |
| рши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седе |
| искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га п |
| сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном |
| о је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је |
| е љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једн |
| ам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да пр |
| стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„О |
| ео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, |
| дновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне рук |
| ди и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш |
| „Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме от |
| лазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто |
| еби.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћ |
| и на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело м |
| ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Н |
| их наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружич |
| воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица |
| ем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу |
| викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном стра |
| астио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше н |
| ео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је |
| а и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху |
| Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори бо |
| сиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напор |
| лно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном дево |
| се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да |
| јници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху з |
| ојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорел |
| адржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двор |
| љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сак |
| да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да с |
| у, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа |
| почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети |
| арцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин |
| е но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равн |
| рског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод |
| ке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на на |
| г ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неко |
| драви их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео. |
| Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео д |
| е врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n= |
| му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да в |
| неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без |
| о сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на пре |
| заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Б |
| поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — прогов |
| дмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеос |
| олео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164 |
| , јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађе |
| n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код |
| ра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био |
| о она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен |
| јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевић |
| , да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, |
| опадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђа |
| ао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђ |
| је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубок |
| послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији чове |
| а <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближи |
| а ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио с |
| } Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, |
| ска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Има |
| S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не |
| рив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио стран |
| у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодил |
| ргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спреми |
| покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем |
| у у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов |
| н је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коњ |
| <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше |
| ахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крај |
| ог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљан |
| {S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му |
| уку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице |
| за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за н |
| ине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаш |
| а стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осм |
| густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена м |
| <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо |
| ме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и нео |
| сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин |
| омислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и с |
| n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> |
| тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упр |
| , узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, |
| еза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам |
| су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> |
| ао мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре |
| је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{ |
| а извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац не |
| обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац иско |
| на Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p |
| ња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окоре |
| а свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и не |
| хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез |
| собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, ко |
| вану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само |
| ника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, дол |
| е ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба |
| ви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи |
| дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко |
| светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто на |
| шао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном г |
| о је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, ко |
| тали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће |
| а неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и |
| Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник |
| о бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад с |
| би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја |
| ст, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и туг |
| ци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај ј |
| се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство |
| о да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да |
| о да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до г |
| е ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па |
| акове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добр |
| не ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам |
| награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алек |
| ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>Н |
| приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пр |
| орам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури и |
| а то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</ |
| и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — С |
| крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још |
| S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну |
| сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребле |
| е.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет го |
| им гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не |
| е!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом го |
| да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп |
| пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је ц |
| е о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се |
| а даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме |
| убио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провла |
| пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„ |
| сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка ј |
| е ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој пре |
| су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и |
| Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се н |
| {S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако |
| ори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као |
| а уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кл |
| воре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> |
| Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је н |
| ка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, |
| само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо је |
| амо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — до |
| села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ј |
| е свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је д |
| „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} |
| и бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="ch |
| гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натра |
| не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за два дана — заврши стран |
| , кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуш |
| ехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љу |
| ле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд ко |
| ам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично ос |
| у џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрв |
| м крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „лова |
| 3" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио |
| Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ло |
| ћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им |
| ље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече М |
| и овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле |
| ове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце с |
| ра суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је |
| е мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у вар |
| се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се |
| бешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p |
| заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу |
| богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин |
| амцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведр |
| ниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изглед |
| апред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка ск |
| убопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да |
| х у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљи |
| јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> < |
| осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо |
| ави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гле |
| кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде |
| } Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како ј |
| ди.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И С |
| плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} |
| >Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи. |
| ле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по око |
| па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете |
| је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се |
| рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p |
| {S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за |
| Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био |
| ти..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар с |
| <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chap |
| па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито |
| о их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чува |
| очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Х |
| едо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — од |
| страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, |
| ли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Изв |
| ло даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p> |
| ва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као пома |
| одругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> |
| то трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропо |
| утим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ћ |
| .{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и |
| е да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не С |
| га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се |
| аш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да пр |
| бро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховањ |
| оп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић |
| е стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што д |
| њем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет |
| стати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, |
| рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да с |
| во и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет |
| она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени ст |
| ром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкива |
| </p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па изва |
| к наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он |
| а да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне но |
| а вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у м |
| старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама злик |
| прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се ок |
| ш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот |
| оћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стоја |
| p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико мин |
| пчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да |
| за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па |
| b n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао чит |
| брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
| воја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази |
| која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом |
| >Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! |
| .{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта |
| о беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ |
| ни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по з |
| е му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињ |
| з.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чу |
| у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих. |
| дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мо |
| че — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац |
| p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и ве |
| друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? |
| о заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао |
| лну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу |
| о, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад |
| а укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — |
| Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био б |
| } Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми зн |
| тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, |
| ком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и к |
| ти.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима сада |
| а као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово пл |
| ашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у |
| ио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ј |
| <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — |
| ао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} |
| оже замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљк |
| већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И так |
| ије — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, |
| {S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се р |
| ом зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном б |
| и глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину изв |
| познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње |
| ад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подави |
| овлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечиј |
| а као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна ку |
| Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, |
| уба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је г |
| на, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застад |
| у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца. |
| Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из по |
| огодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морад |
| е га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, |
| сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се у |
| , кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „ |
| ањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се де |
| ре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не |
| усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало |
| лесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> |
| е од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори х |
| ем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговар |
| ивети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоњ |
| као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препреден |
| пут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораш |
| ознајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ |
| па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче ка |
| , и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јеца |
| страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг н |
| ога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвес |
| г загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред соб |
| ну.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тиг |
| е поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био з |
| брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} |
| <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себ |
| } Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељ |
| гледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано п |
| пштинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, |
| на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попа |
| оје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да ви |
| е се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако |
| људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње |
| адо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна |
| ом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или о |
| м стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака |
| зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> < |
| но овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се најед |
| изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавд |
| у нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„ |
| се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то |
| едне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошк |
| азиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ |
| м криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у |
| ! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо с |
| онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беш |
| т сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га |
| бом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме |
| е обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам |
| морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састат |
| <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе. |
| ко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамен |
| ешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на |
| опло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше к |
| ...“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћут |
| осиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет |
| о воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> |
| могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешава |
| свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као ув |
| ужи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пруж |
| ла вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоћ |
| нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љуб |
| </p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема |
| пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражи |
| у — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на др |
| <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стри |
| ога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, н |
| ац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мир |
| сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој |
| тојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се |
| и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу |
| е до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходни |
| ног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и |
| у отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљ |
| ње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корац |
| та, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу |
| а једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц доче |
| авирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p> |
| нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који ј |
| пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком |
| ивена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Виш |
| замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено |
| убављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само |
| и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута |
| а столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља |
| о су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од гу |
| упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као |
| јанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну |
| се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа |
| ан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца |
| самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну |
| и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти |
| ић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин |
| Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и ле |
| мињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наст |
| ена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је |
| наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порум |
| њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим г |
| село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размак |
| у машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић |
| ао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче под |
| риповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да |
| прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по |
| , која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" |
| сплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа к |
| за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n= |
| се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — |
| спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем н |
| а, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече |
| S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не и |
| брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тел |
| клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> < |
| се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кр |
| са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа в |
| тро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретн |
| а малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишин |
| мо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, е |
| вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје млад |
| а ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, а |
| мо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма |
| > <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се |
| <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} |
| ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудови |
| онимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разг |
| > <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него |
| ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мр |
| занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут н |
| е ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницим |
| лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одг |
| д бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није зн |
| .{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„Т |
| ко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али |
| рчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — прогово |
| асном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растан |
| амо што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићи |
| И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и |
| еме.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило |
| >„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — ре |
| асмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата |
| се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку ка |
| ам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи н |
| н благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело |
| жидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио |
| ло, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти о |
| два се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стр |
| </p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо |
| гуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се ов |
| је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповед |
| као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени с |
| та сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је |
| } Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са ч |
| ично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на ст |
| се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој |
| као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане. |
| је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га за |
| } Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима |
| отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу |
| заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто с |
| Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами |
| зима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш с |
| аље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу |
| pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му им |
| завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса |
| е тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже гл |
| па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилич |
| ј намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, |
| <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило пис |
| еран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Прек |
| ..“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жб |
| левету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му с |
| орачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња |
| е мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се |
| у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p |
| можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са ориги |
| љка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да |
| тра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небо |
| као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не раз |
| ећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави и |
| ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</ |
| >Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам прав |
| а један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викн |
| бе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима к |
| ка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту за |
| цеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо |
| вати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невин |
| — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија |
| бма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који |
| тао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанп |
| земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свад |
| еднога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави з |
| и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озб |
| једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</ |
| цу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се в |
| уго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што б |
| лица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћ |
| да.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.< |
| савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати сам |
| богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у не |
| де на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском ме |
| слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“ |
| догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу |
| а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напољ |
| му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док с |
| седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бог |
| , тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде |
| пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући |
| у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено |
| зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисл |
| аци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није |
| и. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну зем |
| и јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па |
| трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несрет |
| о — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти з |
| де је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да |
| речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропниц |
| да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, |
| црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено |
| ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан |
| певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко |
| лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети |
| ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу сво |
| ад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведо |
| ове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зор |
| теде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави со |
| ли ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из са |
| да подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево |
| оње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано |
| незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} |
| родано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам м |
| је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p |
| ута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме ује |
| умњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти с |
| да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који |
| једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан. |
| језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињ |
| Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, не |
| у је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да |
| ..{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче |
| едно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.< |
| викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, го |
| ље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој п |
| ишта дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} |
| дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома |
| и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења |
| авља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код.. |
| аже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко уп |
| ом загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, св |
| лом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Сто |
| Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! по |
| му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—7 |
| S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз |
| ориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто ниј |
| ехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до пос |
| 7" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} К |
| запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. |
| е бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и ч |
| тићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га |
| неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не |
| азјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се т |
| ро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да ј |
| /p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руко |
| после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим сто |
| угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мис |
| кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови г |
| а и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у ма |
| криваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужев |
| — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, ка |
| едне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p |
| далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други |
| спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> |
| у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село |
| одне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазит |
| ушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! |
| чи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене оч |
| га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе |
| још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда прене |
| исак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фу |
| и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта узд |
| ан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи |
| де на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађ |
| д нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекс |
| е по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху |
| роговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу заг |
| аца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чел |
| Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом. |
| о, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио не |
| малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и |
| непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живо |
| о да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, |
| а нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисм |
| е за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и п |
| } Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његов |
| > <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — |
| есторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече стара |
| после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено к |
| е стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, |
| лим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидар |
| потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на |
| вицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челик |
| а дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, заш |
| то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослет |
| иља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овам |
| ио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, уве |
| се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи |
| са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивот |
| из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац не |
| по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње си |
| аца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> |
| не и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог |
| е нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од кој |
| ..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо |
| справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче |
| свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло п |
| е чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару в |
| тре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове к |
| беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, к |
| његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, про |
| рудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бл |
| и могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах от |
| сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само |
| коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгле |
| да је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбо |
| веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младић |
| b n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зо |
| од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</ |
| ачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, п |
| рмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар уб |
| дња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> < |
| иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у сл |
| у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да вра |
| страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред со |
| но се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S |
| уд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатан |
| пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку к |
| угме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мр |
| у.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — ре |
| уд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи |
| ислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.< |
| .. да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци доп |
| ајзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, |
| а о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у |
| као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну |
| о да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> |
| Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице у |
| која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га кр |
| > <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво |
| лу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, кој |
| занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах срет |
| и.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а мо |
| рац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога јез |
| во <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом ра |
| спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, ни |
| два могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, |
| чима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, ко |
| приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тав |
| {S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, ста |
| смејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао ч |
| живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли |
| ут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред јед |
| минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унак |
| снило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака н |
| је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — реч |
| итати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кр |
| н је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро |
| “.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним п |
| , али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — |
| и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у |
| арово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А |
| уд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и млад |
| S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудн |
| „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра |
| и и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком |
| ане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу |
| е куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево |
| овили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајка |
| а била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стар |
| како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико д |
| </p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n |
| скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну |
| ати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад о |
| та у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али |
| да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше зв |
| било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S |
| Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} |
| ком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име д |
| поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто вик |
| ачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља |
| анпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окр |
| полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбо |
| анко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салети |
| руга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кол |
| болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p |
| ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? зап |
| ледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“< |
| , као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно друго |
| на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисн |
| хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. |
| оло..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да |
| и да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповеда |
| лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше |
| ти.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред |
| и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну |
| оји покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред нек |
| је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси |
| ај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у ч |
| ушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под јед |
| љка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и и |
| радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли ј |
| изу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џ |
| p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му п |
| поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p> |
| } Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка. |
| „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је ост |
| ао врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир |
| ом гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам по |
| се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам јед |
| о у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док г |
| се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају т |
| ла: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже гла |
| да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете т |
| ај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеш |
| нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти |
| пут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне |
| а.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени |
| стати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло доб |
| чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из соб |
| се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.< |
| у у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора кој |
| да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опас |
| ожу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд |
| /p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ј |
| ли се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без |
| ња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљ |
| о по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје |
| дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи |
| ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и о |
| е мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — ре |
| ају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Сам |
| као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђ |
| зи кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? уп |
| ија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац |
| га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> < |
| д оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишин |
| када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се кап |
| шта се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац д |
| , под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — ре |
| ине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам си |
| је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гр |
| } У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред |
| уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћин |
| реста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, |
| а, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена |
| га, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одби |
| е тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као |
| свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за |
| b n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра |
| рочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне м |
| а није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, преблед |
| ојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мор |
| још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма си |
| млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај м |
| заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекн |
| не хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана после |
| се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све с |
| Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним |
| ам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„З |
| гледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звер |
| м, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па |
| викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ |
| о да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S |
| је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао |
| е речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какв |
| ао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и на |
| као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма с |
| ушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! |
| који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жаго |
| /p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојан |
| „Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! позна |
| ом столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке |
| </p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче де |
| ху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, |
| у на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну |
| че Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година дос |
| сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад |
| цима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно п |
| тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад сп |
| ироки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакриј |
| снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрште |
| зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен си |
| адост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а |
| ритисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, |
| та.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закон |
| Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На ври |
| ар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има |
| тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта на |
| траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У |
| рт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али ни |
| шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише |
| ног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се |
| се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло |
| ј пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени |
| иви! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно |
| скрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталим |
| >Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве с |
| бром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.< |
| асности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и пакле |
| је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је в |
| ио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> < |
| још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из |
| .</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} |
| е ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p |
| споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш д |
| ко пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“< |
| сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„ |
| онешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи |
| преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S |
| а мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племе |
| му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: |
| ћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом |
| пет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сн |
| им јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напољ |
| че и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта |
| ко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бле |
| је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Б |
| ближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево |
| о ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засе |
| их јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама у |
| и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.< |
| као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, |
| иди свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као |
| раг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, бац |
| подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба |
| а столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше по |
| о на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и п |
| о.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се |
| ећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли |
| ра.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа |
| ник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио |
| у своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоње |
| иље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим п |
| ак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је |
| више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделав |
| од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду |
| о.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, и |
| д дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, |
| и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је |
| осподара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар пла |
| де но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи тер |
| тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и зап |
| усам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма |
| етица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увук |
| ој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу |
| осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, |
| аш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насме |
| ку собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме ре |
| гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </tex |
| мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бач |
| аго лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник |
| <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ П |
| десет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у |
| е се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострук |
| дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти |
| ене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан ј |
| Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Ст |
| ји су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скруше |
| ше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћ |
| љубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му |
| м пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник |
| а <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гл |
| сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се кре |
| њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних. |
| ог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг |
| ди су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се |
| стан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је же |
| и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади госпо |
| ничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учите |
| њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!? |
| S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је |
| јест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, |
| спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљен |
| ла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна |
| првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан |
| но у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје |
| јанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али са |
| шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није |
| на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен |
| овори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да зн |
| е и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да |
| а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљ |
| лазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нес |
| обом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лага |
| ао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, з |
| </p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже |
| робије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели |
| пуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли. |
| је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јо |
| „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја |
| вај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од |
| а и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Т |
| тео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одаг |
| е напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, а |
| е ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет. |
| ајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и |
| а сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега. |
| .{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако за |
| и мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки уби |
| а се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си д |
| тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и |
| ружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„ |
| ј велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на она |
| остадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се про |
| едај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораш |
| {S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше ј |
| ио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S |
| лед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пре |
| ..“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и ма |
| вље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати с |
| ђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га |
| ворио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако вес |
| у имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши М |
| ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи од |
| ом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео |
| ш усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече стара |
| чи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам ос |
| пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опа |
| образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и вик |
| уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод |
| рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и кро |
| тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси г |
| ри руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> |
| у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога из |
| {S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: |
| бавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| вље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — за |
| а, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сип |
| њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше |
| на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни |
| и, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки св |
| а то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</ |
| убма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А д |
| астане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани |
| своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра |
| ио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари вл |
| ...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она |
| .“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледи |
| ти: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и гр |
| уца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан гос |
| и знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад жен |
| инули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојк |
| нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p> |
| тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из к |
| ни, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам с |
| ако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већ |
| ..“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођ |
| том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из |
| данпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитиј |
| се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из |
| че да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је закла |
| шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром |
| n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле |
| пита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, |
| .</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени |
| лого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избави |
| уги извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као |
| p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема д |
| туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и д |
| арчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плака |
| лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљи |
| ше говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Б |
| дао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда |
| е Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благ |
| рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајност |
| акаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p |
| ца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небро |
| .{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на јед |
| а врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекн |
| горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва ч |
| о.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не |
| д је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</ |
| бијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, по |
| спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у |
| а погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> < |
| у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава по |
| ату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило. |
| скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда |
| е довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! пр |
| згуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранк |
| {S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насм |
| сто...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених |
| p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да |
| них падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љу |
| ајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, с |
| еде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита |
| ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљ |
| прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} За |
| унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се |
| лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув |
| реко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се при |
| удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући м |
| мањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљк |
| лазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове |
| уцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одку |
| </p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.< |
| да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се њего |
| новац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то |
| куд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражит |
| разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањ |
| Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими |
| едајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише страж |
| > <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје мес |
| седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са |
| ао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није им |
| ац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Б |
| приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим ту |
| мену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби н |
| о.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ра |
| едео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар |
| ћ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„ |
| кривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро |
| кајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одг |
| ки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ |
| ржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озб |
| . тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића |
| какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да |
| ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути |
| као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну |
| , ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео ту |
| ц. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји к |
| Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."< |
| хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мисли |
| клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био п |
| јури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Але |
| ...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се ч |
| као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже |
| а земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчањ |
| су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спа |
| дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано с |
| шао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син |
| се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“ |
| привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо |
| овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мил |
| ад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — |
| ова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад |
| седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бр |
| а да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га |
| х Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем св |
| што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранко |
| у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па јо |
| адост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у |
| миља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на ме |
| Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n=" |
| коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људс |
| n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту |
| 57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда |
| а могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том |
| шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи до |
| нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, г |
| есетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдм |
| ше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина |
| на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез |
| Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање |
| опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки |
| .{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би ј |
| астиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне |
| му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква |
| азим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно на |
| м.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долази |
| оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се пог |
| /p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш глед |
| претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> < |
| га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташ |
| .</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме |
| е у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах |
| риску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па |
| астово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвор |
| и, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у мој |
| тарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> |
| </p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црн |
| си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> |
| од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} |
| у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори с |
| кић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Сто |
| донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се |
| рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и |
| ечи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да доз |
| абрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и обор |
| /p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео св |
| лавом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — |
| “.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двоб |
| а се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван |
| ајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не |
| На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на з |
| а.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше ве |
| ку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше са |
| трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му сев |
| право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <p |
| ! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имен |
| се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу |
| ан какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> |
| Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и по |
| ца прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и ше |
| рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, кој |
| но на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиља |
| ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и |
| је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тр |
| о дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а |
| велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за крат |
| ин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и д |
| прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убо |
| Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је би |
| о чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме с |
| м на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих |
| отрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд |
| био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро к |
| а.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један о |
| испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хај |
| зу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како б |
| Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те |
| е пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, |
| ма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица |
| че старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за го |
| дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важн |
| ор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и |
| о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако |
| идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126 |
| истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијен |
| сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је о |
| Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у |
| се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликов |
| озор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше сумо |
| ј дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев таја |
| пнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је от |
| — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter |
| сто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-дв |
| крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим о |
| одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, |
| а земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је |
| благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем ж |
| } Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједа |
| адовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах |
| е да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила |
| ин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} |
| пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се |
| едаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„При |
| укавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву |
| чујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах о |
| рат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! вик |
| је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или |
| аљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, стра |
| х груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица |
| лно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</ |
| пасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кн |
| рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао |
| ! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац |
| развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати |
| <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза |
| би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше п |
| орачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред оч |
| блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па он |
| о беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени оси |
| по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</ |
| Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господа |
| е свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зориц |
| нути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као з |
| дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, |
| уше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ ми |
| ко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела с |
| неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са |
| бици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и |
| едну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у |
| ити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и н |
| ом гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из |
| а отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је |
| рођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво |
| е великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње |
| у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела све |
| ма је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Ст |
| ском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у |
| да доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута |
| ле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао |
| е видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и бог |
| з собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезариј |
| о топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати |
| у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S |
| да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, јо |
| чи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се оба |
| мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дањ |
| У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као |
| а је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који с |
| Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила. |
| је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти |
| младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p |
| пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њ |
| p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</ |
| <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се |
| Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плеве |
| риближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" |
| жидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа См |
| о срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да |
| тављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању стран |
| “ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и уми |
| к но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благос |
| јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="1 |
| е било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Ст |
| воје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapte |
| живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опе |
| дило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на |
| мати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p> |
| е, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек пос |
| з детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти ма |
| ма и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју не |
| је му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли г |
| убљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно |
| > <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако ве |
| још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је |
| са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало во |
| шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, ко |
| лиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. н |
| ушу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па |
| и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p> |
| ан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да |
| своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од |
| зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да |
| врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> < |
| ледње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био гл |
| ти.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, |
| е и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се п |
| у заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћи |
| ише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја |
| капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао |
| д је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Б |
| нчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми |
| п Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу моли |
| какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњи |
| јао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само то |
| , и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је |
| риповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и д |
| дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошк |
| сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила л |
| ом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу |
| <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Бож |
| ј помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не |
| је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћи |
| си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао |
| е наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ј |
| о.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Ста |
| .“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри прија |
| реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и за |
| а! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин |
| ом ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био ј |
| зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не с |
| уше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погле |
| д стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут |
| „Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојни |
| звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добр |
| није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као |
| мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је. |
| нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Тво |
| јест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </di |
| иш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најсла |
| сец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога чи |
| воје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при ч |
| одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и с |
| Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тог |
| еје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; |
| ожидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој |
| кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, с |
| та те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче ста |
| потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту |
| проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још |
| гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! ј |
| и, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке |
| лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког |
| Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја н |
| ља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита |
| креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутр |
| : „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.< |
| чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му зад |
| маћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и |
| гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Св |
| ао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут |
| им, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пруж |
| сак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, |
| нио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Мирков |
| се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о које |
| рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било. |
| едно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко |
| лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв удари |
| ав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Б |
| а његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на доса |
| ри сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>Посл |
| било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, гд |
| ључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S |
| м руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљад |
| неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој д |
| ла у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по |
| црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече с |
| S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је к |
| ађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом |
| упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир |
| е проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, |
| тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очара |
| пе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад |
| т птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је с |
| у још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем посл |
| али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она дво |
| је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до |
| ацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој |
| S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути |
| е?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њ |
| опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњ |
| — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти |
| у кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.< |
| .. али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити |
| ишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се н |
| угом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна |
| војим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке неде |
| о сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, |
| ружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је бога |
| истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| м склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зор |
| ожидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том п |
| пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, |
| нажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде |
| аста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> < |
| ио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих ту |
| стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну г |
| амети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и |
| и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрив |
| та, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи ју |
| озора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није |
| свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога ч |
| идила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Д |
| уо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по к |
| едајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослет |
| лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, |
| p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разн |
| остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> и |
| у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="12 |
| ња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад с |
| /p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну с |
| p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата. |
| p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p> |
| <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко |
| ње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе о |
| џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се н |
| онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента |
| да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>П |
| и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође н |
| њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беш |
| ош један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се. |
| о остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После н |
| на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један таба |
| ти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било нап |
| одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше |
| собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гв |
| /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем |
| плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико с |
| вили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спази |
| а.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> |
| </p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам л |
| Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе з |
| >„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} |
| угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.< |
| кавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана про |
| ца, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи |
| режуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако д |
| ише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљен |
| ати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и |
| ила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} |
| По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа |
| ељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова плани |
| д је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говор |
| ори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим. |
| трила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n=" |
| скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним б |
| питкивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да |
| и ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу |
| љубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина к |
| ват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разг |
| ом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће те |
| г сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло |
| ва То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} |
| ху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише |
| <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда |
| отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, н |
| перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати м |
| квом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељиво |
| ово племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођ |
| ад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председнич |
| божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, |
| од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима от |
| клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други с |
| прагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра |
| на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу. |
| иш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестам |
| дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима р |
| пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога |
| оња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још |
| </p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом |
| > <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Мил |
| а, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму |
| иром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учини |
| ик, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара ос |
| диже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупц |
| е дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоко |
| е несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма пораз |
| што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и |
| бије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требал |
| S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очек |
| оново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p |
| p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — п |
| нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му ч |
| а га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разум |
| е трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} |
| арац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад |
| акве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу |
| дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на |
| , поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га пол |
| да извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу |
| Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом |
| тим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна ти |
| оју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и |
| изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је |
| сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче |
| уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица |
| ост, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb |
| рана не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почн |
| шта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку |
| вом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на т |
| рошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам |
| доја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о |
| ари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Фил |
| о — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га уб |
| прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргу |
| о и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек с |
| том месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у б |
| ује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укоп |
| све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по |
| бразина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си |
| .{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће неви |
| чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи |
| и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га |
| бно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка |
| ки, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две ст |
| тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, |
| унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на је |
| о старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и т |
| старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрек |
| еда, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p |
| приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућ |
| актио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве ки |
| и — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек |
| ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо |
| ило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојниц |
| боња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодил |
| њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки но |
| мац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један |
| > <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сеља |
| че не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљ |
| љани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} И |
| ош какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међут |
| ога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је |
| седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узвер |
| помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло пре |
| аде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на |
| овац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p |
| ме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је |
| па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и ис |
| њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши речени |
| дмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брз |
| о разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз |
| е са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лак |
| ложише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику |
| тојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од |
| шкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре уч |
| p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <p |
| оњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Об |
| овори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минут |
| и чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се |
| клетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно с |
| стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ух |
| ише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Ста |
| а, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како |
| збавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Он |
| Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтах |
| ледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: |
| {S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} |
| врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био п |
| ду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{ |
| е ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише |
| и си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухап |
| нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један с |
| о тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробн |
| ет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да с |
| нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</ |
| испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу |
| очита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Б |
| на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, ди |
| природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне т |
| онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер |
| .{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је кра |
| олесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—пр |
| прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у |
| то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг в |
| озна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац |
| боње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изи |
| умљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више |
| је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и боров |
| грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="3 |
| е.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником |
| говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, ви |
| о јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и ч |
| амо би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му нај |
| сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса |
| засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти о |
| .{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> < |
| во ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га |
| су, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју |
| кочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, |
| осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега |
| S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из |
| и приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, нег |
| ла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута |
| да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да |
| тила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаћ |
| „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти |
| ке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако зано |
| е је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдн |
| и — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, ди |
| ледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако вес |
| обро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, ск |
| {S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је |
| евојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао |
| лијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћи |
| старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запи |
| и свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали |
| за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — ре |
| нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћ |
| ти метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико ме |
| тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и |
| ...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наш |
| није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну рек |
| ке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где ј |
| , па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. |
| Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и |
| онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкив |
| је погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n= |
| и јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, в |
| дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може б |
| рачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} П |
| кодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да |
| који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе ниса |
| и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто |
| нару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруме |
| а...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да |
| са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говори |
| чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута бе |
| идео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас |
| Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог |
| сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу |
| итао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је |
| стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар ве |
| другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује |
| <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки но |
| у имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмљ |
| столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p> |
| да у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док с |
| и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би |
| од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакл |
| „Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам ми |
| сам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити д |
| ства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да гов |
| ља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанств |
| аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио. |
| миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача |
| Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да ва |
| паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, |
| .“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи р |
| сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? з |
| „Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да |
| > <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, наст |
| је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p |
| <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао |
| дкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру. |
| ше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; да |
| , он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи |
| pter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S |
| жидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је им |
| p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја |
| ан му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропо |
| > <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико |
| , али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb |
| е именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже |
| е сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрању |
| ржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога |
| ај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој с |
| ње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи прек |
| да наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се |
| розора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бел |
| оје је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из ст |
| чи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као уто |
| еђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{ |
| грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„К |
| ри Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Ст |
| в је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрв |
| код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен |
| ра (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! ви |
| и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и |
| <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро д |
| у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац |
| ање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ућ |
| енадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> |
| ла, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад |
| овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела |
| ноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нем |
| беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болест |
| ац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је |
| p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора |
| о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и ста |
| блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? ви |
| но убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем. |
| га брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је ота |
| } Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полица |
| се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} |
| <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S |
| о плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му б |
| ..“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даљ |
| м или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на тор |
| шку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве |
| Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад |
| ћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио пра |
| о гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу |
| — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у друг |
| а ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду закле |
| ема дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово ч |
| {S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и бр |
| ла заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p |
| далити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходни |
| о? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја с |
| ко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бл |
| рене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до |
| пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си тв |
| натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</ |
| и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољч |
| савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> |
| м сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој с |
| {S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</ |
| све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка С |
| пасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p> |
| али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад н |
| ита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник |
| у своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па |
| одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгл |
| дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сеља |
| езданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта |
| идиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из |
| д њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори |
| љним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, п |
| принела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јован |
| ало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам |
| ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, |
| а образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се ст |
| ао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и за |
| ац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје с |
| каше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху о |
| дазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо |
| попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозо |
| рио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени |
| нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему. |
| и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наобл |
| околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепе |
| к ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као |
| о мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам |
| и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидар |
| асно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући |
| а јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој |
| ица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> |
| <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напо |
| викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше |
| а за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме пс |
| е превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га то |
| им мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада и |
| апат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за |
| адић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме ни |
| омрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се пр |
| мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мо |
| не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао |
| врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, |
| д тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S |
| за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једн |
| ио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| днети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче |
| богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламт |
| .{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се |
| једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би м |
| песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га |
| рила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</ |
| ше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља п |
| какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагн |
| поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим ск |
| мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи |
| јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге |
| омисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом о |
| > <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиств |
| видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо |
| апоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; |
| ати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити |
| увањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{ |
| ије дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранк |
| е разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Ве |
| нуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! |
| амте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма пог |
| је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шум |
| наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обоји |
| ењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господи |
| овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као |
| бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечит |
| ка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језе |
| Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером |
| е придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p> |
| м прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно л |
| па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брад |
| гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Сто |
| у „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погл |
| четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури |
| ти воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега |
| ика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху |
| време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним в |
| <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина |
| /p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у ј |
| тона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње н |
| око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} |
| мах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче г |
| p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдн |
| нку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло |
| сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и луп |
| стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стој |
| љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна |
| говори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрл |
| ост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за |
| ум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром о |
| на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и |
| резно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је |
| ем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! и |
| ислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb |
| оказујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — р |
| анко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„О |
| помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко |
| , јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и поква |
| беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале |
| а који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара ч |
| божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> |
| он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изв |
| ред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну пр |
| нпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам |
| тане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</ |
| и овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гл |
| подар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био ј |
| у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане |
| телин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђи |
| есту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од дво |
| Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. |
| .</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се |
| у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и бла |
| ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање |
| на? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одгов |
| нко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумња |
| и ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторо |
| га човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p |
| гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> |
| рзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита |
| искује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи прати |
| боња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак |
| ао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене |
| а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певач |
| и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га тр |
| аоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази |
| поче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума |
| у ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра јо |
| е својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искр |
| а влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ко |
| евид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда |
| них? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потреб |
| оново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљ |
| </p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад |
| одаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато |
| ости — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за |
| једанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му |
| ени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p> |
| p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S |
| шају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, |
| их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала |
| ојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту |
| та их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} О |
| тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окрето |
| ој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је |
| лазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића г |
| био испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> < |
| ука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим бог |
| н се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се. |
| рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p> |
| црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака |
| браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мо |
| би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву ма |
| е.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи |
| е некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам св |
| једанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут |
| прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени вра |
| “</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на |
| .{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који |
| ак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се |
| е да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах поз |
| брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити он |
| је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди |
| Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог н |
| еш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу |
| , из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скр |
| о кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>М |
| ранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари |
| отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, |
| се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" x |
| се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми |
| мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варош |
| поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго |
| } Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора |
| ао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна |
| естих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да позна |
| ик у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! за |
| к прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Јо |
| ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако как |
| у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p> |
| лази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам |
| ите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече млад |
| полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уваж |
| као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеј |
| обивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе |
| апита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промр |
| е као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросн |
| pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеш |
| когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb |
| <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. |
| </p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пруж |
| .{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} |
| кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p> |
| ака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено п |
| аграду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса |
| их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам |
| су скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p |
| да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци допис |
| у и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале |
| чнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је п |
| дем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ов |
| /p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај п |
| илна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</ |
| ра као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{ |
| буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење примети |
| да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био |
| веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слобод |
| му.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је го |
| ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чист |
| пала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених |
| мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орил |
| с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коњ |
| рно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио ам |
| га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат а |
| .{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је би |
| > <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио |
| се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у |
| за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, ко |
| са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! ра |
| ла одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где ст |
| о несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у д |
| После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговор |
| уци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред п |
| и хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци досе |
| страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње. |
| познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацим |
| у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора |
| апињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубав |
| у, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, поз |
| у, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеб |
| .{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред с |
| еца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред |
| ркеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу стар |
| хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је |
| {S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} П |
| тане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада |
| ић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зе |
| ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на ј |
| право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка |
| p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћ |
| </p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што сар |
| ћи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да жив |
| , која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био м |
| вешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се гр |
| ворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} К |
| , као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је б |
| ци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који ј |
| д Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер н |
| илато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих п |
| пази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво |
| воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} |
| амртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Ј |
| анемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут наг |
| евито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори |
| ужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на п |
| а странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? |
| грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који ка |
| енуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се вр |
| је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста к |
| бледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p |
| ојим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под ов |
| , па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, |
| ао да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а к |
| слила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врат |
| која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумско |
| ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окре |
| како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о |
| тати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет г |
| потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знал |
| до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходнико |
| “, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута к |
| ије ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у р |
| се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођ |
| Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу |
| о да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И |
| о и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенс |
| .</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да |
| аштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде наш |
| роговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти |
| цем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је |
| ажим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он зашт |
| паше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака |
| > <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац н |
| дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их |
| овом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне мук |
| е жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога |
| тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p |
| Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, |
| и а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после п |
| аклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо о |
| и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се |
| уо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да |
| хотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — р |
| дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} |
| слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо до |
| не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онак |
| Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S |
| кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је |
| да као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чел |
| укама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, |
| дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат |
| ош прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску соб |
| му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — про |
| </p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде н |
| довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нов |
| му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у сел |
| им гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од |
| д собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> |
| екао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе |
| <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп |
| ак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пре |
| ора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па он |
| утаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околин |
| еког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са он |
| Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? уп |
| е плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојк |
| онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? |
| дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, је |
| риближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и та |
| > <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једно |
| кратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, м |
| риповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка |
| едрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p |
| благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за |
| >Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка |
| по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се и |
| прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} М |
| осиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се о |
| и Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као ск |
| кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али |
| ао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо |
| лицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} М |
| о жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ев |
| да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов до |
| а човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ с |
| дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти с |
| Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година досел |
| ару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког ско |
| цови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> < |
| ше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> |
| еко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p> |
| а дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога д |
| Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше дво |
| стелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у непри |
| „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се о |
| чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред |
| ећ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуца |
| другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љут |
| ора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не син |
| сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола д |
| ветом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи |
| али да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој ка |
| соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бац |
| .“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти на |
| све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на з |
| </p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад |
| у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и јед |
| жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури п |
| ута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби |
| тарац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљ |
| е нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао пр |
| муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о т |
| з неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку |
| а нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ в |
| нда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњев |
| ц? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у |
| пет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали |
| без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди понов |
| ога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на гл |
| вечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог |
| неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са |
| ст сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, св |
| могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у |
| шним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљко |
| куца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меко |
| о је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, |
| и, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало |
| .“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, |
| ховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао |
| , зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу ми |
| ем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч о |
| о други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени. |
| и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропош |
| олико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која |
| бледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзах |
| као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, к |
| до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да ст |
| ног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их |
| мни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас |
| и.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха |
| не околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља ро |
| је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци |
| емирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено глед |
| е Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређ |
| !“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и наст |
| шим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и та |
| ц и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице |
| на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отвори |
| из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као к |
| еко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар |
| м животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и к |
| му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело л |
| замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p> |
| мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и |
| ао да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаро |
| ке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећ |
| рну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свак |
| кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју |
| ој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане |
| сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамн |
| у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се з |
| већа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па к |
| је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је ч |
| као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва пр |
| ој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се п |
| его да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} |
| вати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још |
| и Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов |
| " /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> |
| ко ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у ве |
| смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса |
| ве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће |
| на да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Б |
| дим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао |
| ваца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула о |
| ати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава гор |
| р си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жи |
| гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашен |
| ко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате |
| да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставин |
| еше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре |
| „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити мога |
| ?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи |
| шла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим |
| ом отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и раз |
| шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично п |
| брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом |
| им корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај н |
| ак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо |
| еса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене |
| домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и дос |
| очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: |
| .</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Го |
| ни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на |
| ком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно жив |
| има су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их |
| д се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је пра |
| у вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живо |
| ше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну |
| говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p |
| умарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд |
| , као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у с |
| за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху власте |
| агословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у т |
| коваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких |
| ери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запит |
| унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>По |
| ру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бра |
| је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе |
| > <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати |
| вога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од |
| вој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16 |
| део.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зо |
| аше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини с |
| да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна вр |
| у Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним б |
| } Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Б |
| еху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капел |
| се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво с |
| асмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичиј |
| ги него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по ч |
| ранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говор |
| ладаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, п |
| јбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столи |
| оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидар |
| воја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пр |
| у прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да |
| аком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задрж |
| д својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" / |
| гао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуру |
| >„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље |
| јан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и |
| а тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је з |
| је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши |
| уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутр |
| и кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дош |
| пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годи |
| селио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер |
| икне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, |
| наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а др |
| м.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једн |
| јана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> |
| 140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на јед |
| е усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу с |
| „Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Г |
| тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече де |
| Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."< |
| разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би |
| p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам примо |
| о гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код те |
| ња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ниш |
| што га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог |
| еко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена |
| вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бада |
| и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, ваше |
| р ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те |
| ак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда по |
| уба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, |
| учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? |
| Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико.. |
| који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на |
| амо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва беја |
| ....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоуч |
| Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази. |
| има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више д |
| радио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао < |
| свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме дв |
| је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведр |
| ве доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собо |
| ог лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у к |
| Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и о |
| дао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старост |
| лактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери |
| сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљ |
| ине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ са |
| звијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио |
| , <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био |
| — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да |
| икад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толик |
| е лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у |
| два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узра |
| је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно |
| ста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и |
| икад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари |
| пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као |
| буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> кој |
| бична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„И |
| се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насм |
| сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{ |
| е сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам |
| пи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц |
| Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледил |
| После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио |
| ме, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље |
| и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми им |
| мали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад н |
| адити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крв |
| Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања |
| га вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се из |
| еше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем |
| о распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе. |
| вде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</ |
| га бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве |
| {S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби |
| е...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после ду |
| кве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> |
| т деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено по |
| као гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и нес |
| "134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} |
| н, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неот |
| неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све по |
| >„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је |
| p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи |
| ивеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћ |
| уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајли |
| а у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека |
| рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо |
| покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо с |
| и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура к |
| положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је |
| p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мога |
| chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече. |
| ри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! н |
| ам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и |
| нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на дру |
| потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да |
| хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда |
| о диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајав |
| чуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p> |
| </p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробу |
| ал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож стар |
| нчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до са |
| /p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим.... |
| поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња пок |
| уше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бр |
| Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху с |
| а их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трч |
| а чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао |
| детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет |
| /p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста ош |
| на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ј |
| ио својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p |
| рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје |
| ају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно др |
| те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну |
| анио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојал |
| г, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! пре |
| га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прил |
| ада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да |
| о,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је |
| рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу |
| да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац |
| дило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да ни |
| о!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} |
| а да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</ |
| е вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запи |
| продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зач |
| ули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. |
| — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убез |
| а, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима.</p> <p>Жи |
| нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незн |
| наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја ма |
| о и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се |
| тојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружин |
| удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за ти |
| прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио |
| о на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише че |
| а за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгуб |
| жидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољу |
| .</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са цр |
| а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на д |
| авете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питањ |
| крете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу со |
| ш дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко св |
| милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га друг |
| о на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили к |
| вео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж |
| одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изнена |
| чкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху |
| излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе |
| у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која нап |
| цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш весел |
| у и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да н |
| ну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би |
| р јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ства |
| если прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као |
| освира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хи |
| ћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва с |
| опастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се з |
| ар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која |
| са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд |
| ар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на јед |
| осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочит |
| уо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само ј |
| кучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда |
| е хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакша |
| да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — |
| зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бит |
| јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здра |
| Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но к |
| му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само дво |
| ено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се ув |
| уо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умно |
| да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, |
| ају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не |
| а, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело |
| боња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p> |
| и и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам |
| а каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да |
| злепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа н |
| на и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гл |
| и образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти н |
| тало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну уп |
| у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Госп |
| а сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{ |
| та.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери. |
| њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно |
| говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час |
| ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет п |
| има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад |
| — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и ка |
| који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо |
| посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепов |
| носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим пл |
| непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће |
| <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху гото |
| е и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окре |
| <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је б |
| ранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умр |
| у.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час б |
| иво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници т |
| на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленк |
| убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само с |
| кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љ |
| ец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико ко |
| ог лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били бога |
| уо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске оград |
| живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са |
| али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и види |
| ћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у вра |
| скези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се |
| араху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи |
| ју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа |
| ше као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман згра |
| .{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је |
| одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас |
| а сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} За |
| онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, ост |
| плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је г |
| ао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође |
| помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> < |
| чи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмогл |
| му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — запов |
| напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али |
| лива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се ч |
| иште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га |
| ше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи |
| тима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац |
| као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом |
| има зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се не |
| нчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</ |
| икоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, к |
| .{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и |
| у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута н |
| сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој к |
| </p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се н |
| p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да ј |
| зу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„ |
| је, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало |
| Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је б |
| Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени |
| речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам ма |
| ило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох д |
| пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за рук |
| руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду |
| тмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из |
| га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрли |
| и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, |
| пе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} |
| десет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми |
| неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан за |
| му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између ста |
| p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Ваш |
| ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити д |
| S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледај |
| Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине ра |
| кочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p |
| ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте по |
| и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У |
| одило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох |
| наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда на |
| немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> |
| затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} |
| и „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет м |
| могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} А |
| му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и |
| последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна вр |
| о да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S |
| ромрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p |
| за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p> |
| ше што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, |
| — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „З |
| S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их страж |
| собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као д |
| затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади |
| која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викн |
| > <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{ |
| аба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше |
| S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стоја |
| оћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио с |
| ше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњег |
| под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ј |
| врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ ме |
| лико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили |
| гу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио ј |
| </p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слуша |
| је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хех |
| наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тиш |
| /p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} |
| зина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p |
| био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва |
| — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се ук |
| знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је гото |
| на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од с |
| уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво прат |
| анко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут в |
| <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше |
| дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа |
| ите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погл |
| <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, у |
| еданпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Ка |
| е као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имал |
| љака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти |
| бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зар |
| беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одвр |
| словио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! |
| њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као |
| аман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки |
| садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по |
| на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврш |
| не са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није гов |
| изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишт |
| {S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесому |
| рмана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — т |
| павају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави в |
| према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога |
| апита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један бр |
| ше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на ј |
| д овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше св |
| нце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бо |
| оња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којо |
| Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} |
| господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња п |
| авог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? |
| му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрх |
| и к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у ру |
| сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута |
| . — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ни |
| нда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div typ |
| ешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, |
| ивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? |
| красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од м |
| ише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте |
| мац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд о |
| узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима б |
| овори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати |
| се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опа |
| Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{ |
| ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше. |
| се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попади |
| ад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јов |
| огодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречка |
| а нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он |
| си непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штеди |
| а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окре |
| ор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутн |
| даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесе |
| Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекс |
| и се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, |
| м оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ј |
| ло је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дан |
| ом“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се н |
| м, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег разми |
| двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови двора |
| <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошиц |
| ад имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богат |
| еља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несре |
| је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> |
| икне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, гово |
| и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је с |
| е ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако н |
| лутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите |
| ртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице |
| стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а |
| је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја мо |
| икне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми |
| ице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се |
| ани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јада |
| ренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јо |
| и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити |
| а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, |
| окојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара н |
| pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа |
| е да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} |
| грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добро |
| је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да |
| и ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани |
| да Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио |
| ушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто с |
| богом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај је |
| ви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора |
| — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи с |
| о лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-спод |
| огу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и на |
| требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дре |
| ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше |
| и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те |
| цнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрн |
| естан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао |
| баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам |
| ха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење. |
| пита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек |
| у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног |
| то викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} Посл |
| и имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу см |
| ео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео |
| ..{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити не |
| адне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мил |
| рни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљали |
| себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромаш |
| , убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онд |
| ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да |
| Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на |
| нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам |
| Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густ |
| зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал |
| је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из з |
| еће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Ве |
| остални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокарт |
| пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни х |
| гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне.. |
| ата, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и у |
| ругу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се в |
| ! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n |
| мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима |
| — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја |
| азити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога с |
| жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад |
| па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад |
| у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва. |
| — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се |
| озничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лиш |
| реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог п |
| <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло ј |
| проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња м |
| дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> |
| ужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дет |
| еп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{ |
| S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> < |
| ури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него |
| си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на по |
| <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али м |
| ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта |
| ластелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила |
| ута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до к |
| S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком |
| ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не м |
| би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Доз |
| пом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А |
| Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — |
| сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па са |
| та! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај г |
| шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрсти |
| била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је доба |
| матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас в |
| ? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше с |
| ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изн |
| другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — |
| , па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p |
| а се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јак |
| за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми о |
| а се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> |
| старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под ов |
| мо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, |
| м.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испо |
| чеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, |
| младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са |
| анела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан |
| <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп |
| оречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да |
| па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки свет |
| ије видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као з |
| адише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p |
| овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је х |
| проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су и |
| Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете |
| жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив од |
| га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као гро |
| ! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је |
| да рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас моли |
| иљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да |
| екрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} О |
| гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и с |
| вио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син |
| јанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја с |
| истра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час |
| но што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се јо |
| о:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Б |
| а — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да по |
| Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скор |
| ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта ј |
| ина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беш |
| наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле |
| даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрин |
| све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња |
| ео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакој |
| изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што |
| и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, до |
| мшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и |
| заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се закли |
| уштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно |
| сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb |
| умњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш |
| храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Ив |
| адгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — ре |
| е!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јак |
| би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање |
| /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи гово |
| у да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како т |
| да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! вик |
| ао утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} |
| <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде |
| е глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се руг |
| мао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо с |
| брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега кри |
| Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити т |
| ема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи |
| едао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо |
| боје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац ова |
| оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку |
| во за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p> |
| д ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се |
| јеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам |
| нпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остат |
| га и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести |
| ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је о |
| аш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме |
| тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да бу |
| наш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бо |
| били, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памет |
| а врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече |
| назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа о |
| и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p |
| , или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре |
| {S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, ко |
| ада се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жа |
| чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: |
| дости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одреч |
| а да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори оч |
| ивити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и |
| отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо рук |
| <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници про |
| његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога дог |
| е угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је ст |
| од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му забли |
| говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљено |
| обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеме |
| ексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је стр |
| уд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи |
| пражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше |
| </p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд |
| свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они к |
| ватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадни |
| ристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што т |
| лема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар се |
| и Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> < |
| окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш |
| и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стој |
| оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропас |
| сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Ш |
| а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грб |
| ај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао |
| > <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади и |
| p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео |
| година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње велич |
| {S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се бор |
| Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у |
| ратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те |
| и ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хр |
| <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене к |
| >Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у гру |
| ш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомуча |
| кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се |
| Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима х |
| вори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути |
| арчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне стран |
| ром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. |
| > Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>Посл |
| тарац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је |
| ем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи приј |
| а да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз ф |
| пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време ј |
| Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита |
| е Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује |
| сти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар |
| позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је |
| ? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> |
| о.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин н |
| е опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет |
| жне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у |
| ала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси о |
| га Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гора |
| грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу д |
| е на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из б |
| , да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, бољ |
| пе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читањ |
| еоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весе |
| , умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наст |
| ...{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„П |
| ... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стри |
| ну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не прет |
| у песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и у |
| му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранк |
| осе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div |
| трчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена |
| ах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо. |
| кићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њи |
| каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд ј |
| ао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узвере |
| му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава |
| ти поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је |
| да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклања |
| е је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Зна |
| па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти |
| лабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но |
| ead> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене ули |
| о је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ћ |
| је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема пом |
| к — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} От |
| овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, |
| мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа м |
| ти док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у |
| одину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше с |
| се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су |
| p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба проб |
| оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани |
| аћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лак |
| ј се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груд |
| . — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, |
| је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шап |
| е умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јо |
| аше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> |
| уд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше |
| је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја др |
| тати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, ка |
| ао опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гле |
| се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стаја |
| p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе. |
| вор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе |
| кочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устад |
| казују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га |
| и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе |
| а бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла! |
| а подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Ту |
| већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је |
| је могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како |
| војим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао |
| а се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно |
| заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отво |
| е и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбо |
| акав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо |
| ц ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је гр |
| како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се |
| ој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је б |
| а својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била |
| а школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без |
| јвише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим глас |
| ав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побоч |
| вори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли |
| је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, |
| о желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три |
| > <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне |
| а старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и |
| онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао к |
| од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је |
| н и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и н |
| аше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио |
| на удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све |
| Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај |
| шио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао |
| просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљк |
| , али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одрж |
| био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</ |
| текоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати |
| ћи поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане рас |
| е после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанаје |
| му је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи свет |
| ћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такођ |
| нили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али оп |
| где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник |
| књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ ц |
| упици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљ |
| мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртно |
| а ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми п |
| у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљ |
| та маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само |
| здржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb |
| на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан |
| Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онд |
| пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и п |
| Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше кол |
| ише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се з |
| ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда поди |
| </p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p |
| обном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен |
| а, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шт |
| травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је д |
| посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, т |
| не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао ко |
| а за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оц |
| озорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радит |
| ..“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно пи |
| сни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одго |
| е ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} О |
| о и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се те |
| ео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, к |
| а?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — о |
| ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци |
| из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том са |
| кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута п |
| узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједин |
| d> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} О |
| теље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња прол |
| ј што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата о |
| тањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и п |
| ј грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стри |
| м уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милиц |
| и дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде.. |
| јнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде ост |
| у га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело н |
| поштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, |
| љино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо г |
| здана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко |
| еко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну |
| циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</ |
| сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се |
| {S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви |
| је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста |
| тило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> |
| <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село |
| грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика |
| од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p |
| е набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и |
| мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба |
| мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у |
| одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Ст |
| ј имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћ |
| зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи т |
| па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло |
| аки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите! |
| >„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу ш |
| управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му А |
| ом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза |
| </p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, ка |
| {S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији |
| Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио |
| и му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом жи |
| овог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! |
| p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мр |
| ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирн |
| итање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита стран |
| несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује с |
| > <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и |
| о мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутр |
| ај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће ј |
| врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што |
| Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћ |
| ан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка п |
| а једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — п |
| уна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Ра |
| не наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је п |
| племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали |
| се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суд |
| најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљ |
| нилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грб |
| о је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да |
| на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стој |
| ило добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку п |
| риметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после преш |
| тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, ос |
| ра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! |
| роговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} |
| легло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе |
| ражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико ме |
| ти преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитуј |
| не али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио |
| поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица мож |
| Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одма |
| долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру |
| нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан |
| војим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима п |
| > још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> |
| ад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе |
| ишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше на |
| ко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ће |
| Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним к |
| е на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Са |
| ста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени ст |
| > мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види |
| менила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћ |
| мља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и јед |
| део Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада пог |
| ију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, |
| тац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Сто |
| као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишин |
| и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и |
| а се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер |
| овато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да |
| од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба води |
| му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав ви |
| ари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем |
| евуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до |
| амен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи |
| а ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у до |
| срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стар |
| p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb |
| е упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребле |
| ао да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и |
| ањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу |
| тојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је глед |
| нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов ма |
| је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана |
| </p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко уби |
| некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лиц |
| немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође |
| <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога ц |
| рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и сл |
| {S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не |
| оји досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да |
| } Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надима |
| ше се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да |
| до, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав с |
| гледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопрола |
| им гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутах |
| ла сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Иде |
| и очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствен |
| ити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! в |
| драви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно с |
| о у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је б |
| ражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао |
| беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилаз |
| Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепш |
| уза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшен |
| па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из ја |
| Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет прог |
| је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> |
| да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и упр |
| к био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведр |
| новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац. |
| прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити |
| е викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни |
| Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> < |
| чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пр |
| пражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричини |
| је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, л |
| о верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједа |
| дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним |
| чи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад |
| ека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се |
| нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у |
| е приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убист |
| и поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — |
| га што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прош |
| зати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару с |
| ив Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре н |
| један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече мла |
| том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да |
| рила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагл |
| з ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! н |
| е отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи |
| оња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам ј |
| > <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, |
| аху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад |
| и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Рад |
| ога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> |
| ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу |
| адио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је |
| узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко ј |
| кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, |
| ли да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је |
| невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би |
| верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију |
| ласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у обли |
| и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је р |
| а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен ј |
| да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете |
| ао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, |
| ћи куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако з |
| ва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али ник |
| ра.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле |
| ије могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко си |
| да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шт |
| д плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који |
| ла је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</ |
| у као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза |
| е да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе |
| и ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћ |
| разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</ |
| езнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац п |
| словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан |
| ам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено |
| ецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца |
| у сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да дома |
| и само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разло |
| аљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лак |
| посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није |
| пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у лет |
| е Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на |
| орио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То |
| тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Ст |
| нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обеше |
| знати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но з |
| згубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p |
| бица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младог |
| очиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p |
| <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драг |
| Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази |
| Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Св |
| и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле пр |
| иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указах |
| p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као ј |
| , час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кори |
| {S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} |
| жући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје. |
| а и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште миро |
| а упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту |
| > <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вече |
| може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не пр |
| на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око н |
| кадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа |
| т прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — |
| ђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хт |
| своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед |
| ући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њим |
| руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се н |
| унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим |
| авни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином р |
| д собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може |
| /p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледн |
| њигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, |
| и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде д |
| ргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио с |
| аде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је |
| > онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на послед |
| не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је т |
| страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се ц |
| е — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рук |
| рисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отр |
| и пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је |
| ада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, ко |
| из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Б |
| а времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом пис |
| намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широк |
| једанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао |
| а десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе до |
| дић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p> |
| ди красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа |
| гњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Де |
| ога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p> |
| дао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћ |
| } Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју те |
| а јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан |
| у ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дош |
| лаву. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана би |
| </p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем пева |
| Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње р |
| иње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори с |
| ечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанстве |
| дигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по |
| авити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он уд |
| а хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају каж |
| к, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват. |
| говори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> < |
| суо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божид |
| ева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" |
| а на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих ср |
| о јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њихово |
| а какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их |
| пелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по с |
| уће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „гос |
| диковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио |
| дене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа дево |
| седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није |
| аћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са нек |
| вим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на мла |
| икад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства |
| узе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи зап |
| рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала |
| м и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бра |
| ђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно |
| ко се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све забор |
| ок га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> < |
| идарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, |
| ла о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготов |
| у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао. |
| чница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чи |
| вори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном |
| .{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n= |
| ок је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало ке |
| ко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не д |
| трану и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону |
| ољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јач |
| ишта докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргу |
| смеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала |
| њу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери |
| цу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница л |
| да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово го |
| зало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео д |
| зговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важ |
| ману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је ваше |
| — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, |
| а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога |
| да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из м |
| говору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, ски |
| донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик пр |
| р га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаш |
| верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну.. |
| , а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим бр |
| , али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лен |
| матрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</ |
| гао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дош |
| аплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да |
| то се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше је |
| > <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чек |
| нко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био с |
| о.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плак |
| „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије |
| 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се уп |
| ама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и про |
| азлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад |
| о га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он |
| дишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изуст |
| <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде |
| ти, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„ |
| се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није м |
| ачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не пи |
| плашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори |
| ава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са з |
| господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунц |
| па лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> |
| ледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином з |
| рце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Н |
| ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима ста |
| сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мо |
| је баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, траж |
| оље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те |
| ј са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине ре |
| — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мисл |
| ај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљ |
| ови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљ |
| ... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, |
| невидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{ |
| уруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, к |
| ц никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само то |
| зор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутр |
| 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је |
| и грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код к |
| до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора пост |
| последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> |
| а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу |
| >Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла |
| лону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, |
| а њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ни |
| хвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене |
| јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог |
| лу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас |
| уку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш |
| м се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као |
| ла да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу |
| ранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господин |
| прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва др |
| х Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао дола |
| могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се п |
| чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" / |
| ви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слобода |
| виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока ка |
| ка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увук |
| шта не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и |
| не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да л |
| и му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите |
| од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сази |
| ао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај ча |
| иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода |
| , а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руц |
| ица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати |
| над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из |
| „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да веч |
| ом зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник п |
| ну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крвол |
| и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Г |
| ловите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и |
| к уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа пра |
| едан део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се ма |
| На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јар |
| м баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна |
| уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик р |
| епа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, н |
| г другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Да |
| ледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стоја |
| једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се ус |
| Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али |
| S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ов |
| p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио |
| именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад |
| ли...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, ум |
| еговог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па он |
| љала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина |
| но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд в |
| тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очев |
| , у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време |
| својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „д |
| санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} По |
| и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе |
| тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, |
| ва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло |
| да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да вид |
| з јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> |
| а њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је чи |
| д. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи пр |
| и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење |
| еменит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у рук |
| </p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, |
| да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи |
| реди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са ов |
| е час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је |
| ут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупи |
| линском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, |
| да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У |
| е неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без па |
| Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу за |
| крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какв |
| кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Брац |
| p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац |
| тво навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са |
| ивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му ј |
| {S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре |
| о њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите.. |
| ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старо |
| ов.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не реч |
| е реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први |
| е напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатн |
| > <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо- |
| оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у |
| а.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу |
| </p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице гор |
| двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па |
| и малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! |
| о друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Е |
| вори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је до |
| , прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не |
| ш мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се р |
| којног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска |
| а, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то |
| ку благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше |
| >„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p> |
| тво старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, наш |
| ри властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чиб |
| сте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па |
| , тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се уд |
| арац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си св |
| ве о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велик |
| од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} |
| кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но |
| еда и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва мо |
| анпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми |
| ети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што д |
| сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити |
| кочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! ви |
| ћ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега то |
| .{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{ |
| кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плану |
| и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, |
| ести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p |
| ранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не х |
| и младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до ст |
| пеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај свр |
| је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; ж |
| </p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад |
| једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуд |
| тар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред пр |
| C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, к |
| глим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип з |
| доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе |
| та, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и са |
| вача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослу |
| легла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и |
| о 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пр |
| но први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас дв |
| и — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио ј |
| ако се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш |
| си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господар |
| гртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име зако |
| док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене соб |
| и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div |
| , али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> |
| рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид ка |
| нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе ка |
| о десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се нео |
| н да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном занос |
| тишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је с |
| Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђак |
| да се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S |
| у тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ |
| е тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми |
| а хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рука |
| емој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру |
| оследња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе |
| је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па г |
| данајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не |
| ло кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђав |
| збојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса |
| на не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако ран |
| нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном |
| препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колик |
| 3" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду п |
| беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</ |
| — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да |
| лницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах повед |
| сом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, |
| чити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио |
| з, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочи |
| се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати |
| о је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгу |
| о жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скамен |
| а немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једн |
| — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! |
| гао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез к |
| рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздра |
| ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори |
| нише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека д |
| ђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола има |
| лучајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо с |
| ти да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје мат |
| цом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио в |
| ром звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао |
| ечења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ |
| ње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу |
| ..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио сн |
| се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало. |
| ламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> |
| алости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује гр |
| у ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„ |
| мо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у ср |
| банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до |
| рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора |
| о да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? |
| могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{ |
| амка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као н |
| и од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде ост |
| о самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине... |
| још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — п |
| > <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око |
| ло пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„ |
| вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} |
| најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати |
| „Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина |
| до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хт |
| /p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их е |
| {S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спр |
| анствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењ |
| ин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Јо |
| ланине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не позн |
| „У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стој |
| ме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојно |
| 942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равниц |
| столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спа |
| о.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се |
| ила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка |
| — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуднов |
| ознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набав |
| аваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо |
| ено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут |
| ећ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. |
| че по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као |
| гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркан |
| е знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У |
| А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ |
| могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, |
| бицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише неп |
| ad>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са |
| стеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јо |
| е ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима д |
| ут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} |
| талима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме зај |
| {S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвиш |
| њен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, |
| но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може б |
| /p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и |
| о Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? |
| зо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p |
| на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једног |
| главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице |
| епа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби |
| њу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет з |
| а од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не |
| е. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине о |
| и грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвет |
| им окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам |
| ди из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке |
| раховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зно |
| ганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац |
| љно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! п |
| сец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скоч |
| их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени |
| мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавањ |
| крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Ми |
| " Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивно |
| огачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти |
| е на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и ба |
| ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ |
| сиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ |
| се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Ш |
| е ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао око |
| во нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S |
| " /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — р |
| данпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који ри |
| о и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други |
| и хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо уте |
| н и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држа |
| њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта |
| рне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост.. |
| } Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати н |
| рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепе |
| и, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и до |
| удовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу н |
| {S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не н |
| е.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом по |
| >„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дв |
| м — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који |
| шноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар |
| осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу. |
| есретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргу |
| и све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље. |
| {S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по |
| икне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава |
| е.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне |
| да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} По |
| ут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тига |
| а је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што ј |
| еданпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали јез |
| зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о |
| ам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају п |
| минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше п |
| сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без |
| о извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је из |
| — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> |
| стано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало |
| ијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њ |
| „Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се доб |
| .{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да м |
| „То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и јед |
| а онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао и |
| оре.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затво |
| {S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па о |
| му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је |
| а узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљк |
| вилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто |
| {S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа доли |
| огодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш |
| се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо д |
| сиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њ |
| воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме |
| ута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зеб |
| прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један пог |
| ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одав |
| и каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао |
| ари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено н |
| пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ниш |
| рома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад |
| су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда С |
| ко се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној све |
| и је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине св |
| х, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница |
| ао што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет |
| кају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} |
| настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бра |
| нпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено |
| мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, |
| га врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам |
| ху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче бла |
| је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као |
| и ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити. |
| ивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се зад |
| кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме при |
| ц лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење нала |
| тало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S |
| хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је наш |
| олико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било |
| > <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе |
| а Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не |
| о Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој м |
| сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога за |
| и стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, |
| ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, |
| .{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако м |
| сиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху ја |
| ва дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сир |
| — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Сми |
| и, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сув |
| анствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан пр |
| одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залу |
| рата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва |
| зо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младоже |
| е спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече г |
| да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплак |
| , па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђавола |
| ч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и о |
| оставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици ко |
| таде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> |
| је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекне |
| е чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> < |
| оке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечит |
| р си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак вера |
| иља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста до |
| ок се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову |
| S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи |
| ошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За |
| аливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш |
| ро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гле |
| е старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, па |
| ије могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевен |
| е до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ко |
| а Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу |
| двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећ |
| скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гл |
| ан, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога гост |
| се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњ |
| ики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака |
| оме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљ |
| да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи мога |
| ршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај |
| } Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека |
| раше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из |
| поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је нек |
| у.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92 |
| утати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој ј |
| јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, |
| дање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање. |
| је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо |
| брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насме |
| ужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, кој |
| н приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и |
| у где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена н |
| да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и |
| ај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи |
| куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> |
| — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да г |
| ибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено ј |
| нута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и |
| а и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са сп |
| са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани |
| осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догоди |
| љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је |
| сподареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута изме |
| зио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи |
| <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога ве |
| све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени |
| ла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> < |
| његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам |
| о смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би |
| том руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрп |
| тор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију |
| мио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло |
| ем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, |
| н за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да ј |
| и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје остал |
| зо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него |
| ј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} |
| вић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргуд |
| ађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отим |
| кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта |
| >„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Сам |
| су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издрж |
| рао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одвр |
| своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе п |
| га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и не |
| еколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а с |
| н, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је |
| ћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да |
| одине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Ха |
| ! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој в |
| из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново в |
| терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене так |
| живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити |
| помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко |
| деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" / |
| пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата |
| раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу у |
| ва мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погле |
| клопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, у |
| кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена |
| ио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вр |
| да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не збо |
| м, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p |
| ја дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо вид |
| везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и ос |
| јна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и слом |
| и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога |
| оп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је прос |
| н у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образин |
| анко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> |
| — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити |
| е! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на м |
| аста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио |
| али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих брк |
| окојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше к |
| и каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као у |
| мо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна у |
| где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио н |
| син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самн |
| } Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећ |
| њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља г |
| љком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се насла |
| заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с |
| обођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у |
| пет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда |
| у одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда |
| егенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у с |
| ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се стара |
| ли млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко дав |
| две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до он |
| ранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен нек |
| ранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <mileston |
| шњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је н |
| есну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, уб |
| горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана |
| јсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскоч |
| г — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју зе |
| прављао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало т |
| мопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чу |
| а се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да п |
| шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се уд |
| Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила суши |
| упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље п |
| саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.< |
| а буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Јо |
| он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма |
| ик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И |
| иво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бес |
| да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави њ |
| амен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Г |
| добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је |
| у не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни |
| тишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после д |
| а са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је свак |
| да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца з |
| властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, де |
| <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у |
| неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи |
| на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при с |
| <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као |
| у руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} |
| ц непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе г |
| син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да |
| .</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| гу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чам |
| падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а ота |
| ука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти та |
| за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица |
| р му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да |
| али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, |
| непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој |
| указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале. |
| надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу |
| као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође |
| и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо |
| зо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не ду |
| је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са в |
| рио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју ц |
| иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка поја |
| длазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљ |
| ден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S |
| ћ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у |
| д устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила |
| дном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S |
| {S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у груди |
| авих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по луг |
| старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега з |
| су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли |
| <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза |
| еба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да р |
| S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и он |
| ао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови ри |
| нога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у |
| /p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насме |
| цима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на |
| ше пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови |
| /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! вик |
| Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, п |
| а и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чу |
| ена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали |
| н младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наоча |
| абрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем преми |
| n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га |
| чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, м |
| своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта |
| оче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} |
| паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прош |
| еданпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер и |
| си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се |
| и...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво тр |
| Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе |
| изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На пос |
| на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и по |
| .</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>Т |
| Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му б |
| црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Ка |
| у; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чис |
| природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећи |
| где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>С |
| ем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао бог |
| ад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <di |
| , који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на в |
| ио ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, н |
| е лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала неко |
| орио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се |
| {S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ов |
| огао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хте |
| ц овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стој |
| уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић при |
| и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један |
| о је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква о |
| а што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло о |
| есвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над |
| павања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, ус |
| у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севну |
| равио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег |
| ад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" |
| рином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, |
| ад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега |
| ми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је |
| >Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„По |
| се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности |
| емљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље |
| Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као д |
| подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гр |
| али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалу |
| испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети |
| ио изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, ј |
| рао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{ |
| јан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај вели |
| S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и до |
| а као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га |
| који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни заш |
| не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У д |
| а врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили |
| у није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама н |
| другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње |
| био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, че |
| у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{ |
| .{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да с |
| дио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су зн |
| ј стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је |
| се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је нов |
| о што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком |
| {S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада |
| ше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S |
| ојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењ |
| ри и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време с |
| то је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива |
| и камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ и |
| обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p |
| вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="4 |
| а тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранк |
| г на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо од |
| улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јо |
| ути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гл |
| ину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у бесн |
| Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S |
| а одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанств |
| ројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца о |
| Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесни |
| гажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбо |
| овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као |
| ашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је |
| нога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“ |
| е човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог т |
| е му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, |
| днога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ног |
| и дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој |
| колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам н |
| и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи дв |
| о другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све г |
| оту особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква |
| n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од из |
| ео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљк |
| ле подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај шт |
| Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и |
| свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам |
| зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио |
| шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је ка |
| ли.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без |
| лико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду |
| се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бра |
| вори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p |
| , који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија. |
| а и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи |
| ри грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стоја |
| црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је |
| а би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише. |
| добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо |
| ли па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био |
| че:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете |
| ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме на |
| та му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је с |
| приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="5 |
| ној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се б |
| не?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо јед |
| је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознат |
| почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стој |
| плакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и |
| тио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност веш |
| еселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и |
| а пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — прогов |
| — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек дос |
| ="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде |
| да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> |
| ојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога јез |
| акуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, ј |
| ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — пр |
| х и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p |
| два промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку |
| у тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досет |
| е миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, |
| а неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</ |
| е опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац од |
| кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице |
| те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је |
| бњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избил |
| а, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сва |
| 71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{ |
| ad> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кр |
| постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сум |
| и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана |
| снилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укочен |
| а болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је мно |
| о болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо ок |
| главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаш |
| један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око |
| Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар |
| а човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод |
| зити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку |
| дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{ |
| не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао |
| изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку. |
| ју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па |
| мицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није |
| уд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говори |
| је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима сврша |
| бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је би |
| C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору вла |
| астила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми на |
| S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао н |
| споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ух |
| цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој са |
| оби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и |
| ише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где |
| гатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и зад |
| Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алек |
| поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и |
| ар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мрг |
| странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица |
| ења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже и |
| пут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така власте |
| вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, |
| оји је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био |
| , он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, д |
| и старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те |
| ичи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло мал |
| р Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да сп |
| } Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству.. |
| готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука |
| рпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад до |
| е испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкива |
| зађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај проз |
| али а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тест |
| у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва п |
| сто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једа |
| да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме бил |
| ак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Д |
| уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{ |
| зда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пуст |
| свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му |
| разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило |
| ркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у шт |
| ажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је |
| , шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећ |
| ј гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гл |
| но се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се |
| ромрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом кр |
| брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без иког |
| овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Сми |
| е као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, |
| а јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свег |
| е пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац г |
| очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одк |
| ри.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S |
| итали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин |
| /p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћи |
| и из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га |
| не липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Ст |
| сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо |
| акав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, |
| е био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ј |
| пана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Ал |
| ја, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече брка |
| ије био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да н |
| и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би м |
| аром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мо |
| био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио. |
| вар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо |
| о.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут |
| ..“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p |
| икад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему |
| господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, на |
| забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца |
| едан сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су |
| ри писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо пад |
| тојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је |
| о да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога |
| код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса |
| као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> < |
| ори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! |
| ком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујућ |
| <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад |
| рилике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} М |
| } Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за |
| двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p |
| та се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка |
| о гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само ж |
| пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана |
| ћа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 6 |
| е.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је к |
| м спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи к |
| е кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољ |
| га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне |
| загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан |
| узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Фили |
| цу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд п |
| о добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпу |
| тну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га стр |
| и оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapt |
| е.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и доне |
| но да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погоди |
| > <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати |
| маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} |
| осиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман |
| а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив |
| ористи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтед |
| оје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице б |
| а би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега |
| се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb |
| двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто |
| <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда |
| ва душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Не |
| тола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спаз |
| утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до |
| "157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S |
| Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухвати |
| доста, али ако изгуби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Остави |
| лике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгл |
| свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по |
| а су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му о |
| од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са |
| га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држ |
| а грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из |
| буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора |
| зе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год биче |
| ’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> < |
| , него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> < |
| онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свог |
| им очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је ск |
| арица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом про |
| творен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа |
| о к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се |
| селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио |
| се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хла |
| га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он м |
| она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а |
| ње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја с |
| таше.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче ш |
| ло писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам |
| губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где |
| тари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње |
| невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p |
| ме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да |
| ико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви прено |
| е Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргу |
| е старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ |
| и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли с |
| адити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити ка |
| добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд |
| шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати об |
| неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викн |
| сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу М |
| лободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали |
| шло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је |
| .{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болн |
| у крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хва |
| дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цвет |
| кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли мог |
| </p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим з |
| енуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и д |
| не таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — пре |
| ан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило. |
| ком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном |
| а - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и за |
| ом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није би |
| тати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати |
| ред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као н |
| ече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплак |
| и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је |
| S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије |
| љиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужнос |
| је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза |
| му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, |
| и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходник |
| а тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 |
| ра у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишље |
| да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар |
| мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам |
| кова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, б |
| н? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранк |
| о неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> |
| већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо |
| мо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но |
| сио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосл |
| шевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди |
| да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да |
| а поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је п |
| кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао л |
| да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Ст |
| можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} |
| раг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирну |
| ају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не д |
| {S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</ |
| и — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу |
| осподар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај ст |
| коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говори |
| суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још ј |
| а, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута п |
| ..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад са |
| о, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим |
| ан зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> < |
| а, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе |
| очи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху |
| а дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована уби |
| није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} |
| него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко о |
| које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Б |
| свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{ |
| ткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше |
| грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, |
| извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и о |
| е, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већм |
| риц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво реч |
| е.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је свак |
| еди, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се |
| лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жар |
| ит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека |
| и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави |
| оловина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко же |
| а ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? зап |
| /p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзл |
| ђе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан |
| ш није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бр |
| да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“ |
| а чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито |
| грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда наг |
| и Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <p |
| љу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше л |
| Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда |
| Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био |
| је могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S |
| ао старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су траго |
| страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи |
| је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <p |
| го се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добр |
| ка се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало в |
| једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутр |
| у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао с |
| и му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мр |
| та лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра |
| оту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вече |
| амисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка поз |
| тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребле |
| е вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да |
| — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — |
| је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, к |
| ашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се нао |
| д изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али |
| ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да про |
| чина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однег |
| {S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива с |
| .</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p> |
| а отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени |
| екса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру |
| о њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type= |
| алеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На в |
| pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не |
| , па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо |
| аја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га д |
| решник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одм |
| је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, кој |
| енуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, |
| старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту |
| њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“ |
| д густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Ст |
| може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао |
| во. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и н |
| о све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпусти |
| баве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће л |
| p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да |
| говор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била |
| и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њ |
| Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше |
| господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе |
| лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе |
| ма сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себ |
| сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једн |
| ам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пр |
| о да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио пр |
| чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странче |
| школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, ал |
| о спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се при |
| ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са |
| тојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече |
| анка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе |
| и робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ств |
| жио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све на |
| о да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио м |
| јуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне |
| на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мац |
| n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу око |
| г јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше |
| ..{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби |
| бма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p |
| а с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед б |
| прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што п |
| и Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после в |
| ћ се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Ниј |
| ан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и п |
| Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав |
| сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са цр |
| право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, |
| ви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га |
| а видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и сн |
| ледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није н |
| а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 к |
| } Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад |
| </p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p |
| ошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дођ |
| запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шче |
| Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p> |
| противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: |
| одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несто |
| p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на |
| да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, |
| о сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{ |
| /p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажа |
| се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе св |
| а ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p |
| амо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. |
| и потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега из |
| е ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим |
| > <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати с |
| води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у |
| и. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелав |
| ране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он |
| ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам т |
| </p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чује |
| речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацим |
| пазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на |
| S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То |
| о да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну л |
| ма пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно пис |
| тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића за |
| Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и о |
| преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љу |
| ео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас дв |
| си за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли |
| ј — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај бр |
| -две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао |
| срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиш |
| о њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, |
| идара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма у |
| располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од п |
| би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> п |
| казаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода ст |
| ко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај с |
| тницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цвр |
| те пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без ика |
| зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на |
| ге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, п |
| идар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер ин |
| е чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> < |
| еданпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бран |
| ог Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на |
| твени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, ко |
| b n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, под |
| асвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао л |
| ђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена |
| и се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак ко |
| к ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти |
| иметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико м |
| ницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живил |
| ек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беш |
| иљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла |
| .</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пров |
| бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, |
| а ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у по |
| ог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и з |
| инче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу |
| p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити |
| миља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Сми |
| зговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне с |
| Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурен |
| овараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља дв |
| х поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао пор |
| се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о |
| сам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сас |
| сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па |
| <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну |
| транац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога |
| поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> |
| > <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не с |
| им корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>К |
| > <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свев |
| го дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</ |
| нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за ка |
| вао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомиња |
| Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћ |
| м мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се јед |
| старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрип |
| се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка об |
| нка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд |
| ме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</ |
| прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и м |
| ма. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима трој |
| че странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам |
| не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар |
| спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груд |
| ртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други п |
| </p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, ку |
| еђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слаба |
| го се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповед |
| а клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" |
| ћма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за |
| зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће |
| ао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се с |
| ц ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао |
| не животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени д |
| страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кућ |
| о.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, п |
| е питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта |
| > <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој о |
| више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем |
| учак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе на |
| свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка се |
| .</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена траву |
| јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ |
| мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше |
| та и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту ј |
| дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла |
| дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и н |
| дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помама |
| о, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање. |
| лоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p> |
| о смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђош |
| инту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље |
| ху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звал |
| вито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хе |
| , као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и |
| ко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили |
| ри, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и |
| p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сети |
| ише кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам |
| поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у |
| чи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми о |
| у и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед |
| } Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина з |
| се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац. |
| — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црн |
| к воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једно |
| наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичас |
| ња старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — |
| уба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресл |
| вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут |
| е, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупи |
| } Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, |
| дића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади гос |
| одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађе |
| ин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо |
| p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гос |
| која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и ж |
| свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај |
| на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — |
| да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? к |
| , ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати |
| 1"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у |
| еметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Д |
| њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда |
| е и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али ма |
| у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; ј |
| четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко ис |
| S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда |
| ечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут |
| нствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.< |
| т, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n |
| то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p> |
| овинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица стар |
| ш дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> |
| куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива |
| ле.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и н |
| ане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док |
| знати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> < |
| и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји јед |
| икне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисн |
| ати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" / |
| .</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше с |
| осрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо л |
| чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар оп |
| тави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! |
| лушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p |
| ше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом прест |
| шљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим ј |
| дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p |
| енчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из |
| обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада |
| ли, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да зал |
| >„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку |
| ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше с |
| прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо |
| p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у ча |
| нпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опа |
| зора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{ |
| се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђав |
| Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„ |
| тинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а |
| <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на кол |
| дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обич |
| воме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Ст |
| > <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудновато |
| о споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити.. |
| C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачко |
| обе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем у |
| ца, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се |
| ди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као д |
| из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помоли |
| уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, ка |
| је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње |
| д као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне |
| Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је с |
| преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром |
| а нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до го |
| који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гав |
| свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мрг |
| ована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био ду |
| да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! вик |
| је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се ка |
| е пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац |
| > <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили пр |
| зао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранк |
| тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио |
| n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи кра |
| племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> |
| мена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћерета |
| ра, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била |
| Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као |
| е се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек ш |
| Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са |
| лебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше коле |
| водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта са |
| ео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозо |
| {S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прен |
| е и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и м |
| Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутар |
| у.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата |
| кроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом |
| <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} К |
| сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божида |
| пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински |
| се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на м |
| отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред ње |
| око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и с |
| вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тет |
| а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата |
| оје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Наст |
| вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, |
| Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео |
| ћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком |
| них и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бо |
| ма разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име х |
| о махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хт |
| нађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела с |
| .</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врат |
| а испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку св |
| раву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи до |
| док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина у |
| самљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је |
| неси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода |
| либа нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догод |
| м састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам |
| љи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи |
| да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим мал |
| Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је би |
| је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоч |
| умеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће |
| мо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аве |
| p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није |
| схрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не |
| — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико |
| њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на |
| олико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у со |
| ирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило |
| висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући у |
| и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим о |
| оде шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само как |
| умене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепш |
| рошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта |
| м дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала |
| Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће |
| леко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и стр |
| е главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намр |
| рили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце по |
| I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп |
| <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно бру |
| адалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад ч |
| икана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече |
| азаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљен |
| ту рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохвати |
| их добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и |
| Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... |
| а нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао |
| виле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у мес |
| мо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудил |
| ц је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ниш |
| ребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, |
| сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо |
| есна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити |
| ам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива |
| чита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо |
| болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар |
| би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се |
| овека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу |
| ма.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле к |
| ена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лиц |
| плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита |
| ојевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочит |
| у а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p |
| <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“< |
| на и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко по |
| вездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова п |
| приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем в |
| ицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи мл |
| ад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на н |
| дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато |
| и викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: |
| ’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, г |
| ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пр |
| на с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p |
| огла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила |
| остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам п |
| ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све ра |
| оговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као залив |
| с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај |
| сили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} Н |
| или, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада |
| војски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју п |
| ио је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећ |
| г из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна |
| о погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децо |
| се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш |
| право к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но прибере |
| јом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумар |
| ма у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допу |
| Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао |
| е: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за са |
| оји је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува |
| на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров |
| поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара |
| га оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му |
| ело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} |
| то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} К |
| оче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од с |
| Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p |
| но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу |
| ио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта с |
| ечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} |
| т очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим |
| вако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од ст |
| ло.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала |
| поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи |
| расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одма |
| ажи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лаган |
| ад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — |
| чке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> < |
| ави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода |
| ити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме |
| тили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, про |
| ласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз о |
| — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево чит |
| анко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од дана |
| даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам |
| збиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња |
| и се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕ |
| а.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблист |
| смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да ј |
| е се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни еп |
| цу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, < |
| д савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Не |
| сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу м |
| ањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд |
| n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао |
| /p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“< |
| је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и с |
| је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давн |
| ри, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам п |
| азорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових |
| којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свеш |
| тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином од |
| па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! за |
| один не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" |
| n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди с |
| е, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем |
| главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознат |
| је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу! |
| асно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стриц |
| з јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа сам |
| одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Ла |
| незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и |
| појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чу |
| <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана |
| вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори |
| но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име брато |
| нко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда |
| га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви п |
| а не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад |
| м писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста |
| лка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са тв |
| е сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти |
| ут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача ст |
| лед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухва |
| , већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступ |
| зговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао |
| ни се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, п |
| Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до орм |
| старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде пос |
| рбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покој |
| уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те |
| бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} |
| ече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто |
| Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао |
| {S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — |
| Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треб |
| проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући |
| ори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди |
| бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне ка |
| > <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа |
| вих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироч |
| овек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде |
| је никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту |
| д женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и |
| и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом |
| Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора |
| агло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спад |
| ојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не гово |
| и једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио т |
| адаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи оч |
| же се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцим |
| одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и б |
| ачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наје |
| ргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје |
| } На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти с |
| бло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло |
| рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар приј |
| ивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али.... |
| > <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло |
| обом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пу |
| постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш |
| аваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, |
| ћ властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{ |
| је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род |
| огом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаља |
| се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи |
| огоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу. |
| ли ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али... |
| > <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачи |
| Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен чов |
| њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаш |
| бица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгле |
| после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи |
| Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је ма |
| ле се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наиш |
| џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах |
| им другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је кл |
| усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите зап |
| да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесн |
| чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана |
| у да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за |
| ад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши л |
| било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајд |
| заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чеља |
| ем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су стар |
| гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, једа |
| да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови |
| Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмљ |
| а поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и п |
| о господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче с |
| ем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати власт |
| ца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, г |
| а црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сам |
| ласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у |
| се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио к |
| свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима |
| говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се |
| об — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је |
| олину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n |
| прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да ј |
| да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне ру |
| некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куц |
| Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно је |
| <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо ст |
| а летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и о |
| о ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шу |
| амо брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! н |
| клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах |
| е наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, |
| мити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, к |
| ом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S |
| акаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја |
| се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље |
| спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђе |
| х боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање |
| притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разу |
| зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке |
| а и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и |
| Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзах |
| етна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као |
| чима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало |
| шом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше |
| пут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гл |
| сиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на |
| p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог м |
| а јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росо |
| м... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — ре |
| а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изја |
| се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, |
| размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свев |
| еби овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме |
| </p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у |
| ало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана пр |
| , то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше леден |
| <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — |
| ој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну не |
| ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже |
| овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се |
| евет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда |
| е <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радозна |
| лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за наве |
| од сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро |
| месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног име |
| {S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рук |
| речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страхови |
| ини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{ |
| сана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај п |
| ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на диван |
| у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере |
| аше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше |
| која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим |
| реко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан |
| ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата с |
| нђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да |
| " /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом вину |
| адуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стре |
| и и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви трој |
| ласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у |
| од прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у |
| јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бу |
| спитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељ |
| турнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му |
| ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па |
| весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> |
| и поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик |
| љубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> < |
| итњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке о |
| рет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе |
| их јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са л |
| сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погре |
| таш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог пом |
| „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагд |
| у зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p |
| и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око |
| она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан |
| оки. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах премет |
| и био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених приј |
| ре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца |
| а свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> < |
| ц.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се уда |
| вршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхо |
| да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стре |
| ре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у |
| ка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вароши |
| ину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдм |
| ати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити н |
| куд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче ру |
| и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бран |
| читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђера |
| поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покрива |
| ије то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> |
| по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица |
| у Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро |
| ет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом трену |
| леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грб |
| здигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта т |
| пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло по |
| ну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по дру |
| образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочн |
| з село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права |
| аш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану |
| а остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад ни |
| је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све наред |
| } Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по шта |
| е пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздрав |
| шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мој |
| зио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха |
| дан глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до |
| сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S |
| реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац с |
| млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као г |
| упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жил |
| , кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„В |
| оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није |
| ког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ нач |
| о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али |
| искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да п |
| > <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању уч |
| ава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је ду |
| у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође н |
| до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико ча |
| данпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућ |
| м севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати |
| која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" / |
| тово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори |
| на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада |
| ом жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у с |
| а аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да п |
| би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна же |
| о.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћ |
| и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита стран |
| говори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам дожи |
| Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељ |
| ар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му |
| од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала с |
| бар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„ |
| згледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb |
| часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутк |
| ови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег бра |
| <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој |
| .“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сас |
| у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разглед |
| ве не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој п |
| , него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака прип |
| говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њег |
| сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А |
| ар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, а |
| тнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али н |
| га што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се и |
| и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но |
| /p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Дом |
| друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где с |
| уче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p |
| да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у |
| ћа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео и |
| е речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као |
| ем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне ру |
| е, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у |
| ада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити |
| нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава |
| де на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n= |
| pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јес |
| е нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, докт |
| врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући погл |
| и казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара |
| да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — |
| ас опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страхов |
| , а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута п |
| у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па |
| ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, |
| од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате ш |
| ама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију ч |
| светлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — |
| нио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те вид |
| у видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> |
| тојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догоди |
| неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стоја |
| о га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и |
| <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара кувариц |
| pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</ |
| у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни |
| p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох |
| младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет |
| па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у ш |
| пред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло так |
| S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Б |
| рви зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, |
| њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по дру |
| p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то м |
| убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“< |
| осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је каз |
| кну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па |
| тицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није |
| огутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на вр |
| , но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и и |
| о сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју у |
| гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста |
| ивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта ј |
| се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је ли |
| га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се |
| аво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Б |
| машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је п |
| двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бу |
| у.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — |
| већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну |
| мац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отои |
| шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да с |
| о кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бран |
| „Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши ка |
| у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Бож |
| ћ беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови |
| у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је |
| с.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њ |
| н је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо вид |
| по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху та |
| се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један мла |
| ру! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето пла |
| то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажн |
| као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби н |
| ну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страх |
| ="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; |
| и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио |
| дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљ |
| му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, |
| алити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је по |
| о громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и |
| у и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој |
| му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропошт |
| еник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскоп |
| за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У |
| ирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му гр |
| уђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — |
| што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му |
| скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стар |
| /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отворе |
| у слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, |
| квењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим |
| у ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабуск |
| ко приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну |
| у, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора |
| ућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху |
| оје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његов |
| ама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила к |
| ter" xml:id="SRP18942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпун |
| , младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке |
| ћи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, |
| а прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — |
| и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отп |
| /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! |
| лико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је |
| отоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у |
| био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, н |
| це.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепш |
| одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг |
| ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико |
| цу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан. |
| ст, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда |
| нога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у на |
| сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар ка |
| ље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила |
| План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме уда |
| ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише |
| ће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као |
| евојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лави |
| ога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче |
| као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један о |
| препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра. |
| ру са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Н |
| <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у |
| .</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соб |
| доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} |
| шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи |
| и девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка ка |
| ше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у нек |
| ричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се |
| дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао |
| већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на |
| се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онд |
| трица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти дон |
| дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад |
| ува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и |
| , искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво бли |
| зо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих |
| ребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово би |
| ро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да |
| .</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брини |
| продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за |
| и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по |
| изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>С |
| бати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац с |
| упило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> |
| <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју |
| {S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, |
| ни.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох |
| мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно п |
| — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за наве |
| p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је г |
| овим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну |
| и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“< |
| и се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бр |
| 8"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред |
| обе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се |
| ’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — ви |
| ким вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} |
| право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> |
| >Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо за |
| чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уп |
| тавити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и г |
| и их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, |
| што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као д |
| а му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста с |
| анпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сре |
| ођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро |
| убише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућ |
| тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао |
| и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на з |
| а пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} |
| као захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једн |
| .</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и н |
| и, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — |
| Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом просед |
| е и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сре |
| јњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хт |
| >Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек |
| дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од ло |
| љда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина |
| ке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако кр |
| ко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, п |
| неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца ње |
| ео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мрг |
| је заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мр |
| </p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде пр |
| ледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо |
| е Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шу |
| говор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах оде |
| ја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> |
| е неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и |
| га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је |
| за једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега |
| к на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједн |
| и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, |
| руговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у |
| су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт |
| м усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабу |
| и — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта- |
| ргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго вр |
| огине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и посл |
| те се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад вид |
| он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жб |
| „А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јо |
| кочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаш |
| огао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш |
| ишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као с |
| боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио |
| е у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јо |
| {S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанс |
| не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворе |
| м ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од т |
| чни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S |
| рата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде |
| добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на проз |
| ључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута вр |
| и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, до |
| и своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеник |
| ом у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне |
| рца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикас |
| и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и р |
| о кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" |
| само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта |
| је због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само река |
| ао убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким окови |
| .{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, |
| тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим т |
| Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је |
| праше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори оч |
| ине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би |
| а, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно |
| као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да |
| м дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p |
| штају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са |
| урени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала |
| ази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим |
| ан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86 |
| а лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сав |
| ру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро ј |
| и толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је |
| ио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и заве |
| р је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и |
| ми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би нај |
| а је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљ |
| ад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми |
| се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и заст |
| о.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ |
| свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и |
| „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унук |
| чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима |
| Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себ |
| во онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S |
| арош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбу |
| о племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у |
| S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова ж |
| ице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази |
| них.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је оба |
| и старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као свој |
| ош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је |
| епа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури |
| не, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и про |
| ! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито |
| > <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замл |
| ему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и п |
| о нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се с |
| о — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; забо |
| , оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка |
| и лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бле |
| лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуд |
| данпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној к |
| асом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."< |
| „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили |
| сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова бех |
| м певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један |
| на пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да |
| што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си |
| му, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас |
| анак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а |
| им би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то |
| .</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Д |
| тено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда |
| астелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ниш |
| њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пуст |
| ора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> |
| > <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са наперен |
| } Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као бе |
| <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећ |
| га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невинос |
| е....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале до |
| о у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили |
| нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} |
| слање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> |
| још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живо |
| ако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога ч |
| ну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стар |
| ао да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не |
| тву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и с |
| p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне син |
| почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно преј |
| Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви |
| з далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира |
| .{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљ |
| о да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господа |
| весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, |
| убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га |
| p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, |
| љиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — |
| почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љ |
| слађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад |
| еда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је |
| ина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена |
| друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ с |
| м цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{ |
| екајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p |
| е, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„Н |
| } Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко |
| редио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се свети |
| е се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, з |
| прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре дваде |
| „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од с |
| оме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако |
| еро у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплаше |
| је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња |
| } Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за св |
| иљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га |
| вом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло пол |
| ојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стој |
| , јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, |
| далио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му |
| ску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па он |
| оска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отв |
| ај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оце |
| ло лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где |
| </p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу |
| S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невино |
| <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настав |
| у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад д |
| Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње |
| > <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао бли |
| скочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! |
| и тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако шт |
| је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су ј |
| којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су |
| јника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било о |
| ше у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним |
| сников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не |
| — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље ве |
| пљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} |
| поведи браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а о |
| говорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима. |
| рац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је |
| спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао |
| - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад |
| уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре |
| но погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уз |
| чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном к |
| бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљањ |
| ање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" / |
| ли мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, пор |
| на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гл |
| и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам с |
| Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече с |
| Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црв |
| е тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушањ |
| изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непри |
| .</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} |
| оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као |
| ван оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробуди |
| бичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, д |
| вио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред |
| грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, м |
| /p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — вик |
| гаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и у |
| љиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би |
| корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одаз |
| њу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгле |
| бљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за г |
| ени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице |
| а до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом |
| мејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоци |
| буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам |
| драво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{ |
| дни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по т |
| о доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тог |
| амо би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да |
| тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брз |
| је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га дов |
| Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па п |
| ити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је мо |
| — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад ј |
| штак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и |
| >„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови |
| вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно |
| од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру |
| .{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара с |
| >„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и стра |
| ву љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко и |
| S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пас |
| рице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун с |
| небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи гос |
| седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као д |
| е још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком |
| p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже |
| , али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица... |
| заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати |
| а покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди звер |
| јака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљк |
| мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да нећ |
| макли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једно |
| тинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и поте |
| м где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му г |
| S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</ |
| > <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> |
| убав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из пл |
| и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаш |
| убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, |
| стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио |
| јурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стр |
| јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и |
| а.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у в |
| ше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се с |
| кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад ј |
| је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S |
| језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима ка |
| ="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату |
| ad> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свеж |
| ати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бош |
| ти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и |
| ајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зор |
| ај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на |
| час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем с |
| ! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. |
| >Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу |
| оћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себ |
| <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да би |
| осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста в |
| двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од |
| мња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и |
| је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздр |
| ачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим д |
| да смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош |
| узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n= |
| и и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога |
| беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнут |
| о племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако |
| обу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекар |
| тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило |
| а млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше |
| беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} |
| нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} В |
| ругоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горк |
| а замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор |
| огао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, |
| задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? вик |
| нао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У пог |
| аоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесн |
| ање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му |
| а дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом прија |
| му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је за |
| све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио вет |
| о, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу д |
| ћам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</ |
| раја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а ок |
| могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да м |
| p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бра |
| , па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. |
| ст.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме з |
| шко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш |
| њкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склоним |
| глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је |
| рац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син |
| јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Дра |
| нео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и |
| Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима. |
| дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дат |
| Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" |
| пијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иште |
| ц пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно |
| рекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — ре |
| во?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у |
| бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, уби |
| аћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изглад |
| анише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и ум |
| вору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се т |
| топиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се а |
| кну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите |
| тимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио |
| стови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срц |
| сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чи |
| због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село |
| није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јова |
| аборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да пре |
| варала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна |
| тра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка |
| уку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Пр |
| дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: |
| старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разго |
| о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да м |
| или од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне стара |
| евили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се |
| гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете н |
| муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он |
| и се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но |
| роши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло које |
| зумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изја |
| ри!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тај |
| јни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити |
| ном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад |
| Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и ни |
| ој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепр |
| о, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога. |
| и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој н |
| ј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми доз |
| је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богата |
| "128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико |
| тојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n= |
| ам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посм |
| принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта |
| већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми |
| >„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кука |
| елених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Од |
| ја се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу ко |
| и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и |
| после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дувано |
| де, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане к |
| код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори плам |
| карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена |
| S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толи |
| и дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио |
| S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} |
| у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, р |
| ница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говора |
| викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господа |
| и пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изуст |
| само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код З |
| и за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се |
| едну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, |
| вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га |
| ахнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранк |
| година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново р |
| .</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p> |
| ан’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, ш |
| p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; |
| скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб вета |
| ну испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући че |
| смеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести! |
| и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, ко |
| и троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело |
| у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи |
| опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво |
| л и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себ |
| може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо |
| ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Дан |
| е знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мисли |
| {S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мр |
| и и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе |
| и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер |
| о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из с |
| ан.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени |
| се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се пра |
| адесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субо |
| глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори за |
| ности и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па ј |
| новац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава с |
| а и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?< |
| су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући |
| и“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p |
| — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да |
| се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с |
| розора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму |
| ома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p> |
| ависне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад пр |
| је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно |
| ео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова у |
| ви тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то |
| ачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно с |
| ће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз |
| јбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва |
| нутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип |
| ом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико |
| еће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грб |
| познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам |
| оговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином |
| а затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасни |
| и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p |
| данпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас м |
| издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„ |
| и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„ |
| је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од |
| ди један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена б |
| м бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога г |
| онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, ко |
| Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? п |
| а кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама |
| Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! |
| устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на ј |
| S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, упр |
| гао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оже |
| но чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити |
| еђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Ха |
| „А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти |
| клана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрч |
| запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је |
| ше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су |
| <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша |
| дма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зов |
| ...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, са |
| ре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја |
| да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пр |
| сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањује |
| стио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још с |
| , ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" |
| дирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтел |
| Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а |
| /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено |
| заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице да |
| врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је |
| биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мучени |
| ела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год в |
| аше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за |
| и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из о |
| смо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад н |
| анин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Т |
| е главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ г |
| д год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да от |
| нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом гос |
| о и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти |
| незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мен |
| ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb |
| пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, ш |
| S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи ов |
| слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђ |
| је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор |
| ора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових |
| идар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овам |
| де му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да |
| красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих |
| пасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S |
| Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути с |
| о! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним |
| драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбу |
| у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујем |
| и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова |
| Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему остави |
| е, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала |
| ! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> |
| рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу по |
| /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци |
| у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговор |
| јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, |
| а га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем |
| Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> < |
| гање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и |
| зина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам о |
| ора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? |
| ак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио |
| полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је т |
| , који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — |
| не као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујни |
| /p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледа |
| зио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељ |
| и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од гром |
| оји је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Им |
| као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара у |
| аше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На тро |
| дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> |
| амти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчев |
| њи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је |
| кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и |
| к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскоч |
| лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> ми |
| кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира |
| господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав пре |
| бгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за св |
| ан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш |
| ="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> |
| .{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као ста |
| .“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно т |
| таву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшн |
| ану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом с |
| ге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти |
| лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немо |
| цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу |
| {S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усан |
| тајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро |
| Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и б |
| /p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекну |
| но Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А |
| је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела ч |
| исмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно |
| љубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p> |
| а му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p |
| о је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погл |
| /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по |
| ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у з |
| говори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој п |
| , оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачуд |
| иже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечи |
| чено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они с |
| ца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкив |
| <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан |
| нова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости т |
| ите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немо |
| езнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“ |
| мо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стр |
| дна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанст |
| } Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи пе |
| итујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи |
| искује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. п |
| са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пи |
| "103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, д |
| от спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јо |
| мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав гр |
| о бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин |
| 8" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? ви |
| а! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као как |
| крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху раз |
| стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело сел |
| без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се п |
| ка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам |
| као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> < |
| а! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљ |
| тра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, гов |
| >Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говор |
| Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њ |
| > <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си |
| кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га позна |
| нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи дого |
| као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла ср |
| н и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док ј |
| — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дун |
| д је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му п |
| тку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у но |
| деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он н |
| у могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено |
| араху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се |
| оћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје ми |
| је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред проз |
| у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али ниј |
| вала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то |
| анка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као да какав дух изговори те ре |
| жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма к |
| ранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухв |
| је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У п |
| заваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаш |
| нега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни и |
| а! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и у |
| S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели |
| озора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозор |
| у клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до |
| дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо |
| ио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није так |
| на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му б |
| 64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха |
| /p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.." |
| х Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника |
| ежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора с |
| ледиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе |
| а је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан |
| је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи д |
| Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за |
| ше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри н |
| не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да |
| ра је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што |
| де чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога бр |
| А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упит |
| јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дуж |
| пе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S |
| прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „ |
| рвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на |
| нуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаш |
| ...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше |
| чи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћ |
| сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто с |
| подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна бор |
| оћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао |
| лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак |
| образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не диш |
| } Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, ча |
| дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема |
| , која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зач |
| жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да |
| ви и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, |
| говори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година поз |
| о гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Све |
| к и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} За |
| и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би |
| n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му он |
| , лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен |
| и.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну на |
| ашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао |
| ној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану |
| гледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију к |
| е кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад |
| /p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када ч |
| а од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозори |
| сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но ка |
| од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је би |
| ело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бле |
| /p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете пор |
| шом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја т |
| едаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> |
| тру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, от |
| песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и сам |
| гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{ |
| ..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и |
| рави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То |
| ни да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опч |
| ију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да под |
| је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} |
| с...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена |
| жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жера |
| и тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — |
| "</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, глед |
| који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је |
| снику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склоп |
| p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силн |
| елике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком з |
| ма.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — |
| у се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи |
| p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју |
| и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма |
| нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{ |
| ако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је њ |
| о ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као о |
| ?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидаро |
| ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет |
| ши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила м |
| ј бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне ка |
| поље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у в |
| .{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се |
| си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка. |
| гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ |
| и старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем |
| ка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти ника |
| а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Оног |
| ита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Бо |
| е по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш не |
| /p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где м |
| о чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд ј |
| је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, од |
| јурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата |
| дна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу |
| коро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма |
| а Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити н |
| аточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</ |
| <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зач |
| а претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, ка |
| ле читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бран |
| и прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда о |
| але очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао. |
| о воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар |
| /p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ |
| роносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у вар |
| шао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљ |
| у, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и г |
| није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени дола |
| „То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звез |
| е пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи уби |
| у силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у чов |
| је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором. |
| ше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мис |
| скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне |
| ци пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљишт |
| остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак. |
| жати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n= |
| рнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није из |
| ао махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Б |
| ли све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена С |
| /p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао. |
| , као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Је |
| ош један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног л |
| чио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то |
| м, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађив |
| двукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда гд |
| најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога |
| арац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збив |
| Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, н |
| енађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послет |
| колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и поток |
| о код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често |
| ар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У |
| лу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим |
| сподин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе... |
| оле, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али с |
| на.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је пог |
| ивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, |
| добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупци |
| .“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали |
| испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало гла |
| —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује |
| само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безору |
| ам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и кра |
| о подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су |
| ем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља удари |
| м умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, п |
| иделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере бо |
| о да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је оног |
| ком доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, узда |
| <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи |
| опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чама |
| детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самос |
| обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па |
| ј, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога све |
| могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио ниј |
| а, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце за |
| но одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало |
| се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си т |
| жала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако |
| осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са |
| је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50. |
| помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с |
| ивала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} |
| робно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијн |
| еше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} |
| чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе с |
| ног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве ми |
| ти, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар от |
| дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! прого |
| викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се |
| тарчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стр |
| рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, јо |
| тара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је |
| рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао з |
| храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби св |
| дучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са ст |
| тојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у гр |
| цу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар |
| урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао |
| станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| и.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћућ |
| оде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му |
| p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше та |
| "121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> < |
| бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chap |
| адан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг. |
| кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Са |
| и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше |
| Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи |
| и му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружен |
| вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће |
| а господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, |
| ечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је |
| а, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је з |
| је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му |
| , подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, |
| ак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фури |
| рава из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. |
| ебледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као |
| </p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи |
| зад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, а |
| икне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ до |
| гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је до |
| и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тај |
| ћ.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стоја |
| авна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву п |
| дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац пр |
| још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао с |
| наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју |
| цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад з |
| та одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p> |
| остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После нек |
| е; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан |
| азина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си.. |
| авим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај |
| ави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у па |
| ње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изиша |
| олици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„В |
| ва, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говор |
| необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговор |
| тао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана |
| а отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да |
| Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па за |
| је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти |
| ва дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је у |
| Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо с |
| окаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или д |
| е вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што |
| спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је |
| а ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио с |
| >„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују |
| им, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као |
| што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у |
| ајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари |
| ли у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стоја |
| адгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p> |
| " /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи н |
| у, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад |
| ао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора д |
| гудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спази |
| е...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он |
| оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исп |
| ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено ка |
| } Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах |
| ебу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутк |
| орба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} В |
| Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да с |
| трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и |
| а нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор |
| звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеос |
| прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се н |
| нпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу |
| добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може з |
| е стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна из |
| е нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд н |
| <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му |
| исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Дан |
| о језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме |
| замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно з |
| икну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино |
| ивоту нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горс |
| оћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет |
| ла, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је |
| тењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муњ |
| ан у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље |
| ајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном |
| сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из с |
| и кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих |
| /p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је би |
| смеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори |
| звините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захв |
| досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ зб |
| ком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да ј |
| му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p |
| ном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети |
| тан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му о |
| листа суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато |
| подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несре |
| сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type= |
| руди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на |
| ="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је с |
| лед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе |
| риповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до |
| севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се у |
| воно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно зао |
| амент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегн |
| јих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске |
| не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше проти |
| баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи н |
| и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мисли |
| свешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Стр |
| часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда |
| /p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда оп |
| . „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n=" |
| преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога |
| , па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозн |
| пућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обал |
| Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољ |
| као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима. |
| и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше п |
| се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да |
| ави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици па |
| а стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроњ |
| ио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се |
| а намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто р |
| и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмука |
| малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу |
| слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо с |
| превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео |
| превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упр |
| је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се |
| аде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... неда |
| умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последњ |
| цио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци |
| нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хте |
| да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у |
| ње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вал |
| аже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно |
| Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаш |
| о, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му |
| нка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бр |
| овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да |
| </p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жал |
| ха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш са |
| /p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан |
| блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„ |
| Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад пос |
| е трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли ско |
| н последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div |
| ! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устук |
| и доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко |
| ли Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу |
| , која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спровед |
| S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чу |
| <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је |
| очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} О |
| Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори об |
| ја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку |
| ом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је т |
| усто шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана З |
| поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој |
| снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем к |
| ра уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.< |
| .{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никог |
| .{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поно |
| ити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремет |
| та је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укоч |
| лим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осе |
| шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“ |
| ИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампариј |
| почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, сво |
| за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молит |
| } Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог |
| оглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као д |
| онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше с |
| знутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном ме |
| <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепо |
| зи лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо |
| м се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по там |
| пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је |
| затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан |
| јала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко бил |
| теник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху л |
| не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и |
| друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да |
| опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаш |
| ако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на |
| у је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које |
| пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом план |
| рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрж |
| ављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само м |
| осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</ |
| дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њ |
| . „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ |
| ожио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је закл |
| а где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изг |
| памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Не |
| его <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} |
| поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалст |
| преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи |
| сао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један поте |
| блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а нез |
| авила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију до |
| неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред |
| охвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехех |
| је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео пода |
| а сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као |
| тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је слу |
| акију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни т |
| равицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховит |
| {S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као |
| у, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и ба |
| ледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, н |
| о долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је по |
| S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога син |
| астелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда к |
| , јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да |
| ејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска |
| је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од |
| неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгуби |
| слити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуц |
| и гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напо |
| ца и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом прогов |
| азише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марам |
| а вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али д |
| г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их |
| је приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави |
| асто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробу |
| ровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем |
| се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је |
| могла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде. |
| сто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено ви |
| аве јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше ј |
| и на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети бла |
| >Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — и |
| дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, з |
| оговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла |
| слио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као |
| Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p |
| ивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим д |
| </p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакл |
| де.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуч |
| .{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она б |
| обу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас д |
| То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео п |
| ретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше блед |
| еди Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога |
| у упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом живот |
| а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то |
| дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанс |
| ред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину |
| <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p |
| когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад нај |
| ти ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратит |
| башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стој |
| ветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мра |
| одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом |
| p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и кл |
| ошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што зн |
| анка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, |
| ичин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кр |
| али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмех |
| бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загон |
| згледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао јо |
| н се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, |
| држати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост |
| а стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанстве |
| поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</ |
| го! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећа |
| о сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер |
| ац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се |
| би разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде о |
| чевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше |
| промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња ст |
| „Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то |
| е добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком |
| пити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало ку |
| , које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</ |
| одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} С |
| данпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му о |
| синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, |
| <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је |
| о да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па о |
| очиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њ |
| чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња бе |
| ободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца. |
| . — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„ |
| Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он с |
| а”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{ |
| поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез |
| иц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Ш |
| римети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се |
| ју приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у |
| тајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но |
| а веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини б |
| гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потп |
| руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Да |
| једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га |
| .</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети |
| у хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у р |
| нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је |
| да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — |
| идеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, н |
| дбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети ве |
| уше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он са |
| верено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо |
| нос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи |
| едно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на св |
| животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио ка |
| <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од |
| а продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш ова |
| а стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се г |
| ег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?” |
| ко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је о |
| изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна |
| љ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{ |
| м очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти по |
| мио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јован |
| {S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без пит |
| т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало у |
| ао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па.. |
| хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Бос |
| ељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше |
| грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ов |
| огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем бли |
| отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као |
| ише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљи |
| и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу бож |
| и од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се |
| аху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их св |
| p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћ |
| ине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да |
| и.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да с |
| — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S |
| и образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа рук |
| рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>П |
| Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} |
| после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај |
| је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав ј |
| са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја |
| ње, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је бесн |
| јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргу |
| рила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу |
| , счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно ста |
| ше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је |
| оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан |
| а.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{ |
| а рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је свој |
| „ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахир |
| писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је ово |
| несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p |
| одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро |
| унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} |
| арац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. |
| ј валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, син |
| ранац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила |
| у тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа |
| и сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сун |
| другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у в |
| је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад с |
| .{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући |
| е дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=но |
| пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора д |
| Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као б |
| е и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још н |
| гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла |
| из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљд |
| отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колк |
| <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у кр |
| pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да приморав |
| едаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један |
| ао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А |
| с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би |
| е му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за |
| се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p |
| о не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и нем |
| Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избаци |
| з понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом |
| је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Ст |
| А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли |
| воката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошт |
| и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да м |
| равији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ п |
| р сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо т |
| , не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од |
| јна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло п |
| .{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, д |
| о да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исп |
| именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, |
| и тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се |
| те младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић |
| глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ев |
| ..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуш |
| b n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p> |
| ар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и до |
| ргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звиж |
| врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и за |
| ју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ћ |
| d> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може п |
| чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без |
| стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде по |
| вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи |
| p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бран |
| „Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам се |
| била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам |
| ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо |
| и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> у |
| , који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му п |
| ала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p |
| екам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер не |
| оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и ре |
| да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и он |
| то подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жен |
| погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то |
| Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, |
| оћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p> |
| т се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћ |
| не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} |
| Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога |
| ом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да о |
| и.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филип |
| p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све л |
| тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узј |
| ца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашт |
| на Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код ње |
| да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи |
| о кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега |
| уди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њег |
| емљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p |
| нствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за него |
| младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади |
| Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку мо |
| {S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота |
| > <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано |
| ка завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лу |
| више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му ни |
| вазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову и |
| то га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био |
| аклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне |
| аром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Мол |
| о да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити он |
| ујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово св |
| кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о |
| о и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и |
| д се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемога |
| е чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти с |
| његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S |
| > <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ход |
| главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груд |
| их несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би с |
| често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он |
| .</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела |
| моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не д |
| усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелк |
| очаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му |
| ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у |
| Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа |
| <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> |
| орише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто би |
| , стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си |
| ика, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се у |
| бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, ј |
| де.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, |
| е мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му |
| ићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је |
| ан себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, прав |
| о-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом |
| пред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била |
| ће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и т |
| образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</ |
| >„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац с |
| ас дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре |
| права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште |
| језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} |
| а.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег |
| ла.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња |
| ко му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} |
| алана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље |
| х сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јо |
| p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прође |
| у се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ов |
| ви некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} |
| данпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја м |
| зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и т |
| у, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога |
| } Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља |
| е јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, в |
| вори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки по |
| врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око |
| уну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомир |
| као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са |
| али вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пре |
| а усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да у |
| це из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад |
| егова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са св |
| нпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуњ |
| иљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, |
| /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Среди |
| а своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, мо |
| ама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хте |
| био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао са |
| есно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем |
| дмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић о |
| а сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то |
| ћи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен |
| о њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p> |
| са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, с |
| ану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи |
| ... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не пр |
| на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говор |
| руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена п |
| ају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар ск |
| из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остав |
| се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — реч |
| b n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на ст |
| лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неогра |
| дна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у |
| налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, по |
| кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непошт |
| , којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислен |
| њени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину пр |
| ога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му |
| ачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, |
| ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе |
| тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је |
| ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега |
| , која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> < |
| уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лиц |
| авнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту д |
| песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гон |
| колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине |
| д имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад ко |
| ћ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ ње |
| пошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа ис |
| рковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет годи |
| емљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше с |
| а тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојн |
| у, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у д |
| средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као |
| а и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно. |
| чи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитељ |
| ad> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа |
| ови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притиску |
| ћи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце |
| снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећ |
| рао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као |
| Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Ст |
| слетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> |
| о писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је |
| у ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу н |
| и до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и |
| путницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад |
| столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те |
| о! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и |
| кратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Ш |
| и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело |
| ав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па та |
| ло нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, ко |
| ена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је |
| време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n=" |
| још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за |
| неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу н |
| удила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео по |
| једно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>До |
| видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ |
| уроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледа |
| и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан |
| ког црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољаш |
| , за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то су |
| боље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар |
| ак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и ст |
| благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p> |
| адовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Ла |
| S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло |
| Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, ве |
| , има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти цр |
| е из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти с |
| а у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, ко |
| силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова преб |
| ..“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам |
| роб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{ |
| ..{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко |
| разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Ник |
| и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево |
| „Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао |
| То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, |
| и нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих |
| доцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори је |
| у, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихо |
| ево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> < |
| ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за |
| племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилиј |
| пасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> |
| је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као |
| код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и |
| ић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али и |
| о неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледа |
| , а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невино |
| ="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који ј |
| то претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Са |
| заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„М |
| еше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наје |
| наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га ко |
| оворио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Д |
| велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосм |
| странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мо |
| а ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p> |
| учног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} П |
| нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и |
| поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде |
| и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испу |
| а, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног |
| силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, |
| опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на |
| очи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и строп |
| оји беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p |
| , посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Мил |
| чка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше |
| ол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохв |
| име изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала В |
| вадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка к |
| ац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки |
| убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се |
| а Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога уб |
| порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле |
| јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна |
| е реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом долам |
| p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је о |
| н да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“ |
| ладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби ова |
| ут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само јед |
| е.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут наша |
| >„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, |
| и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода |
| страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Гос |
| ично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на |
| тој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је |
| што ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује |
| „Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одгов |
| лили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше љу |
| ли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног позд |
| > <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упи |
| ео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! |
| стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже |
| у кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! |
| о испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојни |
| као да је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{ |
| еданпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан |
| у а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног мало |
| се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи |
| од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно |
| е скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стра |
| ј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обал |
| } На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио исп |
| одо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још к |
| ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађ |
| ш пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гор |
| да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њо |
| жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па |
| је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и |
| ежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га |
| авао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S |
| је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! вик |
| ла по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S |
| ажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад |
| служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“ |
| непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави |
| а савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу б |
| > <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако с |
| о сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио |
| > <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих |
| им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротв |
| и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и |
| ривезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговор |
| ластелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим оси |
| ца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком ча |
| о те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћ |
| ше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом да |
| рости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Б |
| <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</ |
| еда горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило |
| сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју |
| гар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На стр |
| асмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вили |
| јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком |
| оњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, |
| нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пр |
| који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, |
| опуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широ |
| новац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зач |
| стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали сво |
| тео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Б |
| двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! |
| ошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. |
| што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није |
| а левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје |
| пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко трга |
| т шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долази, као |
| ка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу |
| са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му н |
| из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> |
| , да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше |
| То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type= |
| видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на |
| ред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред |
| до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе д |
| се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице |
| не!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин |
| , као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху |
| У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштрка |
| ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу |
| <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег р |
| ду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмул |
| трано пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хл |
| соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена п |
| заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе |
| о дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове |
| {S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је |
| о код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица. |
| мента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. |
| разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина |
| елико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло |
| о га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замиш |
| јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад |
| ико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворе |
| по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка |
| ква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га |
| грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би с |
| адесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упал |
| х.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јова |
| е напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је |
| лушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хл |
| мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, к |
| су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када ј |
| ма, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} |
| ик! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и з |
| ке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које |
| им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао по |
| ро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и он |
| рио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, ра |
| и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке д |
| којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане |
| љено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која ј |
| прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p |
| оравио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И |
| радовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече ст |
| који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти |
| лонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачев |
| е већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадг |
| и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати о |
| > <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка |
| уче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити |
| одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд л |
| ем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрв |
| места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног х |
| сти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> |
| и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} |
| кад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, |
| ти како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да |
| </p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насм |
| } Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S |
| ув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми буд |
| ком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, кој |
| печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љу |
| "69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а но |
| лекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и |
| оје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, и |
| >У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи |
| а јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето |
| n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и п |
| и нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и нас |
| з Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова |
| pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево |
| смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божи |
| ђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type= |
| остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, сто |
| и — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ов |
| на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд т |
| он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе н |
| Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенис |
| chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину |
| chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је |
| кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кро |
| рицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао по |
| ка стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — к |
| ече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи. |
| <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је т |
| учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — у |
| и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} П |
| о, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим.. |
| притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја с |
| ћ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му ср |
| и.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благосло |
| очено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хте |
| дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и |
| ни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, |
| чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу са |
| ислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... д |
| која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок узда |
| Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од |
| Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао |
| {S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога |
| једнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а ос |
| и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То бе |
| ејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" |
| еком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је ба |
| било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће |
| Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chap |
| речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због те |
| агосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо |
| , њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак бе |
| ше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је |
| нове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита |
| и дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та обр |
| е Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати.. |
| а ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} |
| челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав др |
| розора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па о |
| реба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла |
| ку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман з |
| ргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да |
| дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес |
| И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као с |
| астелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> < |
| Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помо |
| са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не |
| да ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да |
| уштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви по |
| е Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си |
| му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се |
| о.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси |
| > <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин |
| из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо нази |
| спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао б |
| у Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> < |
| тог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи |
| је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко дос |
| м рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговор |
| његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица п |
| ао стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p |
| диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на р |
| Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, по |
| е, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још јед |
| амком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{ |
| су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко |
| уца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — по |
| естра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! |
| ило кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше |
| о!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до ста |
| о из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини д |
| до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и он |
| њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сре |
| Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледа |
| , тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језд |
| лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина ка |
| речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини п |
| бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два чове |
| д села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме |
| еданпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се |
| чаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу |
| лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Бож |
| у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капе |
| а као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукав |
| ше га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле |
| д летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чи |
| као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучи |
| господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље |
| браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као |
| јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо |
| вест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није им |
| ад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који пок |
| огледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете до |
| ђе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље |
| грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у |
| вине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а |
| кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старч |
| м огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде |
| ћеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време |
| p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам с |
| уго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне |
| м се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се |
| це му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са |
| вижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са |
| ех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико к |
| га, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се |
| сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, к |
| о да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколик |
| е неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није превар |
| рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико |
| це од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један деч |
| сок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и |
| ва миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане |
| није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и п |
| мо видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме |
| а, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која |
| е полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Н |
| узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао |
| орацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, |
| унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио |
| S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S |
| д овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког |
| чу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счеп |
| одиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих оч |
| жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уп |
| се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за ст |
| да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако |
| е зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено |
| во севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, оч |
| из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи |
| S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно шт |
| ла, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп о |
| ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачу |
| вести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После н |
| ствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би ч |
| не поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> < |
| То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако |
| ан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „ |
| , а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога к |
| осле ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће |
| них сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај гр |
| изу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као с |
| их.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у о |
| сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпу |
| е лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели вра |
| једанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! |
| ена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас |
| S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су |
| но прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на |
| ни приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашов |
| ло јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, о |
| ћ, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није |
| едним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> |
| мрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали |
| ишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самок |
| ућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" |
| поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим |
| , па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одј |
| где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, |
| а нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весељ |
| вом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам |
| тишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о |
| им себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месец |
| тићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и |
| S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде ра |
| вагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а |
| ој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седе |
| ред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна |
| два видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици д |
| крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син |
| не, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје. |
| а жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила м |
| се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу |
| илило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је с |
| отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен једа |
| је мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед бол |
| ругог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даниц |
| звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за |
| амац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p> |
| ио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лул |
| > <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{ |
| ај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је |
| вора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда |
| ао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром |
| а Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону |
| ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим с |
| осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зори |
| одине.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се п |
| следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к се |
| стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и гор |
| о се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али проб |
| орела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо ј |
| грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне ве |
| аше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стоја |
| ан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био наш |
| стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га |
| посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојо |
| замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не |
| ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, под |
| аљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једа |
| >„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и пор |
| бали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим г |
| шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво |
| еде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко |
| у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево |
| ца до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредн |
| устило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком про |
| а је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пр |
| вус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Г |
| га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацо |
| {S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени с |
| љавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и |
| на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је |
| на могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанств |
| имо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе кој |
| а, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! из |
| је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бист |
| —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован |
| поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа |
| ам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико |
| рац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и заблену |
| а ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше с |
| таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој зап |
| се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Јед |
| орити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! ри |
| га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га |
| ви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац |
| траховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шу |
| >Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетк |
| т разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранк |
| , и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девој |
| цу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш |
| прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> |
| рмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу |
| упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу сл |
| мрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми |
| аху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>В |
| рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхт |
| езнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да |
| е за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир |
| се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијен |
| “ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грознича |
| још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Б |
| онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећ |
| ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} О |
| казало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па |
| иљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу |
| ожем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ак |
| ар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже |
| о.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када |
| уто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p |
| лаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекс |
| и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и к |
| т, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; ж |
| дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хт |
| Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S |
| нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред св |
| се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно |
| и у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад |
| растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас |
| ац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p |
| жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у нед |
| у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> |
| илу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и |
| ила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! из |
| пио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема з |
| им што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове посл |
| их шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом.. |
| ку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу остав |
| b n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapte |
| ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на |
| лиже. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p |
| рипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{ |
| зине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад |
| бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном |
| о свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху ч |
| ао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите м |
| да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> |
| ко врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друж |
| ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} П |
| збојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стоја |
| Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда |
| себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњев |
| та је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има к |
| о је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... |
| ко ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није ов |
| а би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар |
| трашно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. |
| ати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>О |
| поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло не |
| по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, |
| но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара... |
| <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још д |
| Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што |
| отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти |
| олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки с |
| ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.< |
| ости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као д |
| мена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и |
| ојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, д |
| p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу |
| прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, |
| p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке н |
| еше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“ |
| душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад |
| а лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одпри |
| могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га н |
| устој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет |
| инуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче |
| ја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, друго |
| рт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но на |
| д дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинам |
| иште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није |
| агом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра т |
| } Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? по |
| Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дв |
| Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је |
| , свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није.. |
| агло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у пи |
| једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једн |
| а и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени |
| ојој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао |
| S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави вр |
| е с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тај |
| ије ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбо |
| <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге с |
| иво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за п |
| ан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да |
| ује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севну |
| је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем |
| руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад |
| ри на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пре |
| „Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се |
| етрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да |
| јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} |
| ио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; неб |
| ану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба |
| пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му |
| а где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи др |
| н је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђ |
| >После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се ви |
| ва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <p |
| а; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p> |
| врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабе |
| то вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са ваш |
| ојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако леп |
| Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здр |
| драге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је |
| д. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Са |
| е смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је |
| догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је до |
| итање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синова |
| и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши |
| рао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> |
| ло се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лиц |
| а Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> < |
| а и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни |
| илоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављ |
| странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. |
| онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо |
| мо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и |
| на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажиј |
| жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после |
| рећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога д |
| лим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p> |
| ц.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.< |
| да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука |
| ц! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на зем |
| се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p |
| ви Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не |
| па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> |
| Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао |
| моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муца |
| — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руко |
| ао помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукл |
| Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, о |
| p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав |
| собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо па |
| викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покуп |
| ио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим |
| на, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље |
| и се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда |
| p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје |
| но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених |
| . — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме ч |
| ad>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове |
| А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" / |
| Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одвр |
| де жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна |
| , бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му про |
| са, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му |
| они ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе кр |
| тране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> |
| м насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога |
| р, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „ |
| аче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар ле |
| а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да |
| а очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на |
| чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> |
| прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — |
| а је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па |
| дном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — п |
| дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, ка |
| ити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, |
| ав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други |
| кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога ч |
| да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И |
| њу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</ |
| „Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да вид |
| аци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, о |
| ара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио и |
| ред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише |
| иди по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> ви |
| н да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван |
| тац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управ |
| да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јова |
| на и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бра |
| али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем |
| а ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши |
| >„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше |
| пра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после ве |
| . је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десети |
| ти.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у је |
| /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! |
| S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподн |
| мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је |
| и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађош |
| ратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под ц |
| а пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдач |
| с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> в |
| напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по |
| ије могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћ |
| у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи ве |
| се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онд |
| кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им |
| аву и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и |
| о да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} |
| нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора х |
| ог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p |
| } Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео |
| а сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже свој |
| соше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ пос |
| н је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по п |
| S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбо |
| терао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно |
| , у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћем |
| и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од чес |
| ма вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови |
| те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао |
| и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата б |
| и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше про |
| кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидо |
| сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не |
| време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три |
| стаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се т |
| е памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката |
| а једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушће |
| ше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </di |
| подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе б |
| жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли |
| {S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошк |
| .{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац у |
| варио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! |
| не флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> |
| Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољ |
| ла и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше |
| pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пу |
| ар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво п |
| лост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни |
| међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да по |
| ња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва чове |
| твори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се |
| заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у |
| ; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Не |
| један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро |
| се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, |
| Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на |
| м.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача |
| <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милиц |
| Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отиш |
| ка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је д |
| никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбу |
| им шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко вр |
| репње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата |
| ано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и прек |
| це и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипр |
| збиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју добро |
| ио и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја н |
| и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отиш |
| о трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} |
| очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво п |
| нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити. |
| уд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај ш |
| се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Сми |
| ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си |
| не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> |
| ече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би наш |
| у собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходник |
| адивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правом |
| тарац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш л |
| што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест |
| ам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} |
| у послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода г |
| заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне ист |
| >„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мо |
| дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима |
| седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никака |
| од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n |
| , Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствен |
| ије изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је неког |
| них убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем м |
| ли, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим поква |
| ши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио |
| вај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне |
| а за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанст |
| као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам небл |
| оћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за тво |
| се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у нева |
| боња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо |
| се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш |
| ц, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је д |
| унару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за |
| елети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише. |
| а...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — наст |
| <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта ј |
| ио и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се с |
| указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спуст |
| аза мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло |
| а је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне |
| им погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје |
| ко леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у |
| е је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред |
| ху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мал |
| ти да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи д |
| {S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш |
| Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога |
| нице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп |
| ишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад ста |
| а преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече приј |
| тните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу би |
| p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе |
| реснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра |
| птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и |
| осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, |
| тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масн |
| ело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пош |
| убок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми |
| , јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом кри |
| су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао с |
| — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче |
| <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро |
| гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: |
| Кад беху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала ни |
| а белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Сми |
| ознаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто п |
| како но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло д |
| упе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам си |
| ао да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети з |
| да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Је |
| викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од уз |
| иља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алек |
| ештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставит |
| рете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво |
| о да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 50 |
| а мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> |
| у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли |
| ико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти с |
| али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над |
| љацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" |
| евића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{ |
| ори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније с |
| ељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју пл |
| еља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе |
| о, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим. |
| , и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде |
| к застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се уп |
| ора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозор |
| мо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за |
| ада прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука уч |
| а пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо ж |
| сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било чест |
| ђе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горел |
| о. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као ве |
| хита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри |
| са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се о |
| опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какв |
| а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ м |
| — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у сме |
| ла му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запи |
| >Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S |
| ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и се |
| ису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и |
| 30" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} На |
| обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена тр |
| лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само ј |
| рисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p |
| о даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлач |
| себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> као с |
| ега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n=" |
| ошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да назд |
| </p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и |
| му! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише |
| не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заи |
| спред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала |
| ад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насм |
| раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се од |
| ешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над св |
| оме крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и с |
| ев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда |
| ељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Је |
| говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Бож |
| осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као у |
| есник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—проз |
| удије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица |
| и су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлос |
| ш пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне |
| арчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо разм |
| претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једн |
| и спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као зма |
| рстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори |
| је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим с |
| </p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Не |
| грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам бок |
| боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је |
| адим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, |
| м..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! в |
| гледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила ок |
| у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко |
| је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о д |
| е, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слу |
| ас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стар |
| мете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — |
| брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не по |
| олестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио н |
| г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а к |
| То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“< |
| ранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара т |
| аше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном глас |
| и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје д |
| ше. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26 |
| Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао г |
| , кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита г |
| рица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесве |
| звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују је |
| а — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спава |
| не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш |
| ..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратко |
| лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопча |
| и, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она |
| у завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплака |
| ам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{ |
| Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врат |
| есно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао |
| и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Ви |
| подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он.. |
| полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко |
| ких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и п |
| и тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се |
| амку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расп |
| ао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} |
| head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Мил |
| ше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, цр |
| , за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да |
| за сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше |
| тро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај |
| рестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. |
| ојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима. |
| уше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне л |
| сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Пр |
| могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n= |
| , затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! |
| ко би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву ј |
| {S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да узди |
| ље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да п |
| се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се ста |
| , у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дан |
| p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже н |
| ам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну под |
| ја се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их |
| дном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div typ |
| мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се |
| са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанп |
| ам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, |
| ем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по св |
| шпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер ка |
| " /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му |
| вој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови |
| е са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече |
| а је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, ви |
| га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у |
| десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>В |
| старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је |
| </p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и |
| украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у |
| > <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Т |
| ци и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p> |
| али.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као а |
| идао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милиц |
| рачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храст |
| а, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе зас |
| н узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамн |
| , несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који по |
| .</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С д |
| а се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила н |
| head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“ |
| а обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо н |
| — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху з |
| је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превал |
| ледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошло |
| амо што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једн |
| е певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S |
| осле по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муко |
| лаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике |
| кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је |
| челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше к |
| га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у |
| и. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веров |
| да се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овам |
| Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена п |
| ова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме раз |
| над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127 |
| гуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јад |
| м и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако |
| е овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите? |
| ц и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се до |
| јка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи |
| минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком |
| ју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек. |
| и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један |
| но ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам о |
| у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг |
| нац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита ст |
| новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом г |
| десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино с |
| будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје бе |
| онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти ре |
| им гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брз |
| е не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по |
| о да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да т |
| нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао |
| е смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, |
| стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и пошт |
| ога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несре |
| орно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем |
| и, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, |
| је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p> |
| ећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беш |
| о, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам |
| b n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на о |
| чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се на |
| о да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муц |
| ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гу |
| да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборави |
| оговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићем |
| а донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере |
| и! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам |
| ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стр |
| ну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели |
| родераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо |
| ије ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па д |
| јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — и |
| ана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се |
| „Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако |
| изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зу |
| ркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мрг |
| злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, |
| ргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не п |
| те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје |
| а дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији |
| ачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је б |
| ст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да |
| појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој |
| загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="ch |
| брва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламте |
| ! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> |
| који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар |
| једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> |
| одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био он |
| еног стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} |
| анку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и |
| је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и п |
| да Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! в |
| То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога ум |
| ло далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме доброт |
| у лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, |
| ке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече |
| ; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а |
| илика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог обр |
| корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним ш |
| } За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима |
| и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте |
| као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове м |
| борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога го |
| ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да |
| никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо с |
| ло ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича |
| и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и с |
| есело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинс |
| нилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак |
| и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита пон |
| у, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене рад |
| илу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му |
| д га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два о |
| да. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То доб |
| шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, неб |
| један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на |
| где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Дру |
| едан задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а |
| места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи уп |
| /p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаш |
| , коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се јо |
| убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и |
| зио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнул |
| поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се |
| пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у |
| ај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора |
| несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега |
| лим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно |
| ди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држањ |
| , корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу |
| ј боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страх |
| оверљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не п |
| аоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из г |
| копча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком сп |
| ва ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки |
| рашан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи раз |
| напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је |
| ки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи |
| ас са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! |
| ио неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан го |
| љу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изу |
| једанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумен |
| да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> < |
| н и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој |
| Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“< |
| и, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не |
| ештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће |
| ојеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема у |
| и, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је трострук |
| азина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож |
| Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је од |
| није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сети |
| беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати |
| е синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, |
| окрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и |
| о зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила |
| и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Ха |
| ч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„ |
| ака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, при |
| ци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво сев |
| еху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљен |
| ц му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се ско |
| овори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали |
| кне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот с |
| у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образин |
| епог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дођ |
| што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишл |
| а забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније |
| n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом |
| ми.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци о |
| ико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест з |
| Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео |
| сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно |
| еђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} |
| се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке |
| вима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су |
| ије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала |
| беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на д |
| лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет вес |
| већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„ |
| о речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и |
| ог воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати пр |
| дну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њ |
| ти, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, |
| и ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи |
| и ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранко |
| песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја нес |
| је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> |
| о.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљ |
| чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше |
| у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио |
| он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божи |
| ита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поре |
| ате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело |
| бавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге би |
| p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површин |
| које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од лет |
| ече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је с |
| <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћет |
| ак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу у |
| вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу би |
| дох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду |
| игне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ |
| hapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се |
| у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прља |
| етњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљ |
| утали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, |
| људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спуст |
| аху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам д |
| мо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бр |
| Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкре |
| а домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео мест |
| Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што см |
| у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом |
| а од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђан |
| га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То |
| тојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и сам |
| ри и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад |
| уј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој окол |
| <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} |
| из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p |
| и чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд о |
| ве као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једн |
| ом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрела |
| у је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре |
| о тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} |
| дговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико! |
| оње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... је |
| покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђо |
| а, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p |
| кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео д |
| лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће |
| ранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то |
| ини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p> |
| а непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгуби |
| хирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упр |
| а млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што св |
| и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка |
| опеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p> |
| ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</ |
| p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим с |
| >Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} |
| > <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бра |
| чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисл |
| ан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се зами |
| а, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је |
| сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у |
| оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се |
| нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па у |
| хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао он |
| гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се |
| узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти |
| отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо к |
| кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикн |
| ранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад |
| клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео |
| ва у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која ј |
| нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и с |
| овечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до н |
| ера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на свој |
| утку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неве |
| уше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријате |
| ебледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито заплам |
| ак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> кр |
| рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш |
| њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је ос |
| ао да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у стар |
| ...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође |
| дио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наобл |
| цу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац ника |
| е краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су пл |
| > <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срц |
| и, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да |
| јстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да с |
| не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин |
| а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом |
| Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док с |
| о хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања ста |
| срећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне реч |
| .{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна м |
| ити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој п |
| има племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима |
| е најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> |
| је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим р |
| болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта |
| друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује |
| — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а ср |
| прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице ј |
| ишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је вол |
| га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је. |
| отребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на м |
| уку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише н |
| а; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете. |
| младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и б |
| гови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше пост |
| дају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако весла |
| крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и п |
| >„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. |
| е, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољ |
| > <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све |
| силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навука |
| ом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи вл |
| згледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла |
| пио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиж |
| већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу. |
| > <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да |
| е десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било с |
| .{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, |
| ао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне |
| те, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме |
| су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар |
| родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство |
| волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бр |
| .{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху ра |
| умњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио ј |
| ељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ки |
| бе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — прог |
| ору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место |
| помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом |
| у. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била |
| уше по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним |
| p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвави |
| намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? заш |
| мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" / |
| , или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му др |
| али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} |
| /p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> |
| зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су в |
| {S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благот |
| нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари гов |
| бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, диг |
| у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах |
| и.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па и |
| а.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев |
| ато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце |
| Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ лист |
| је ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као д |
| д је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо д |
| ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као д |
| унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се |
| мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </di |
| опло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио |
| вога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему ј |
| земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања |
| е прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни |
| .{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше. |
| ета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посве |
| — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је |
| вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после ду |
| је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, |
| задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насме |
| у видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> |
| ици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само |
| > <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на кориц |
| >Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју |
| на један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се |
| е растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао |
| неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, ко |
| као па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите |
| е доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко... |
| ледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је н |
| , Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на и |
| и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку. |
| подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Ка |
| анином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па з |
| звесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а в |
| д двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} С |
| ироди и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне тра |
| ода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спаз |
| просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до |
| е; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна де |
| стим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му |
| р, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао |
| /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, с |
| слоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, глав |
| е, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су |
| дите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка |
| плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако за |
| х цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и |
| е...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад |
| p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли |
| ан, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да |
| у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте |
| ћ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека |
| ачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био |
| веној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим |
| алим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види с |
| ну баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице ј |
| т глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне с |
| јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих |
| ући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сест |
| амп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао |
| показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја б |
| ле месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свако |
| овораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> ара |
| Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и до |
| дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило |
| е вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћ |
| скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна хра |
| љају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећ |
| творен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћем |
| ужи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и как |
| је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њ |
| из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — |
| утра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> кл |
| је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седо |
| 8942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двор |
| вој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, ув |
| н. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редо |
| } Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код т |
| ан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p |
| сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по... |
| {S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се |
| како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а р |
| лиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да |
| несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и не |
| о Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намр |
| ху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим припо |
| -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хв |
| о Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца |
| пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена ре |
| ред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се н |
| идара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој с |
| воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! х |
| бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутај |
| м медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Из |
| одину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави |
| као ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио ла |
| а као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бач |
| Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, |
| м и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме п |
| и Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није |
| ки вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошл |
| е зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пр |
| тно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац |
| „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гл |
| ано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног |
| ојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и к |
| на гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Зве |
| те где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p |
| о. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Б |
| .{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку |
| ао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти |
| глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обал |
| мо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је |
| ад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — |
| латким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна на |
| к полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapte |
| рац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разгово |
| Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, с |
| лена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и у |
| ошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који |
| лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ гото |
| к што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија |
| н одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, ч |
| око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата |
| {S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да ч |
| „Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да по |
| ромрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим не |
| аше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу |
| красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна из |
| тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја. |
| слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</ |
| то ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, |
| о и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она сед |
| женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „в |
| човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепа |
| ише, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао |
| естро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговор |
| Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошк |
| > <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се |
| ји су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, |
| палих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па о |
| младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно |
| ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, |
| аћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига. |
| чају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни |
| Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p |
| Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш... |
| ћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула |
| вакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — од |
| а други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су |
| рова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она |
| ку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{ |
| а коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова д |
| има о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p |
| а за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p> |
| ести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак е |
| е опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да г |
| ј обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста |
| заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубм |
| је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме |
| унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога |
| а. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како с |
| ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је ј |
| но погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. |
| , имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на |
| никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би с |
| ро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрш |
| да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — |
| њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хт |
| ованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ |
| а као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима |
| у странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb |
| ам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се дево |
| га Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> |
| S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, |
| енеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијено |
| астрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија ј |
| о и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољет |
| рбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад |
| ајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „ |
| е изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас |
| p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сест |
| Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непош |
| } Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он ј |
| ко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“ |
| рашна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собо |
| ."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна ол |
| један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и ст |
| е, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни |
| дао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по |
| p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачев |
| рбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором |
| се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је |
| у.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у вр |
| ао гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио |
| — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова им |
| пљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да |
| <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече |
| ећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи |
| кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се |
| вој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити м |
| рагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрил |
| па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обнев |
| асрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се |
| вапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То ј |
| јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испи |
| д на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замис |
| ако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта наго |
| загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја |
| {S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на до |
| четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi |
| ој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево |
| ..“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шк |
| ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти |
| ажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склон |
| руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч из |
| е грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севну |
| а, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози |
| пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао |
| ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио |
| нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Ве |
| одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нис |
| енице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се |
| оче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ћ |
| падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је |
| /p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега |
| ми је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше ст |
| мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у к |
| у Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам сна |
| " /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се |
| знемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади ум |
| ица крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у пр |
| ндило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> < |
| Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, поб |
| о, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо |
| да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{ |
| кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем |
| сто пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! с |
| апламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма |
| костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, ка |
| p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са к |
| олико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стр |
| сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар ј |
| боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила. |
| неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледа |
| икне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи д |
| опот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагн |
| огу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мр |
| викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи |
| после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да б |
| ори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу |
| и ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрат |
| ...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде |
| ку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде у |
| те шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} На |
| ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим. |
| Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> < |
| јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале |
| — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао |
| ам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као |
| езнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шуш |
| моглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божи |
| ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саони |
| и овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља |
| n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио ко |
| зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега |
| кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређа |
| /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си |
| -го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет скл |
| а ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који |
| ала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се |
| ...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — |
| а оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а. |
| црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже |
| и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела ост |
| ворио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако шт |
| здахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p |
| је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после нек |
| јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мал |
| и дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој |
| какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, |
| ећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја ниса |
| ека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, кој |
| .{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто п |
| е зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} |
| су.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изг |
| у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упуст |
| не и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти |
| лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на ко |
| ареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга с |
| азове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано |
| едох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшиј |
| Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! |
| о га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи ту |
| ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам т |
| тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му |
| га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговор |
| — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{ |
| у је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света |
| иси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су до |
| бри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и страна |
| стукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања |
| ш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће дос |
| вави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p |
| грли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза р |
| ице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му ник |
| пет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито |
| {S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зор |
| т, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, ка |
| и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> < |
| у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, |
| били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слуша |
| ...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки |
| Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки |
| треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш |
| храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и |
| не радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам доша |
| на ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се |
| отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> |
| ислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се |
| е дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у дру |
| Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдск |
| слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори пон |
| о! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање |
| пан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и |
| а за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; |
| > <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта гово |
| Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упроп |
| тропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још д |
| и постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју с |
| ле да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дође |
| вати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам з |
| /p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притв |
| наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ва |
| догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} |
| риц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоњ |
| S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта с |
| на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта дру |
| ги...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p> |
| оћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у |
| оброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти |
| дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо зап |
| ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо |
| о пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи |
| ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све ла |
| дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита г |
| ве и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда |
| ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како |
| ам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, |
| е ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и а |
| ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и пад |
| у своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом пр |
| овек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има |
| } Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја с |
| огодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док |
| нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкив |
| елу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у |
| г жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама сп |
| — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дох |
| оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља прев |
| дговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су |
| нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и он |
| ло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Х |
| ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа ве |
| неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко нек |
| ју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p |
| ичаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства |
| рком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p |
| добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преи |
| звади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку |
| еница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињ |
| сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врат |
| > <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш |
| та је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.< |
| викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било доб |
| ио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му |
| е старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти цр |
| <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пош |
| га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> |
| ав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па д |
| Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној п |
| а неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо плов |
| >„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно |
| је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} П |
| ред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној |
| milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико иску |
| и покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког |
| ече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели |
| p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и це |
| ла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у |
| беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, |
| шио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бр |
| нула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха |
| а од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у с |
| де и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови |
| , кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала |
| тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натр |
| ојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту |
| е Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у м |
| запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху |
| да Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви леже |
| зекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговара |
| нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, п |
| p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од кој |
| правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не б |
| ј би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати |
| киде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом лип |
| а се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| и да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се. |
| „Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад због |
| и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село. |
| ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p |
| е, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих |
| је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја с |
| одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по неп |
| о силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној но |
| ену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у т |
| у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он |
| место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који ч |
| ен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у |
| ана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћер |
| шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противн |
| , он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд |
| сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи оче |
| премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, |
| и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага |
| година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се о |
| ји ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад н |
| е и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још |
| је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којим |
| еринска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко д |
| <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало с |
| ји људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалин |
| би га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста |
| не однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити |
| ећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за с |
| лати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно |
| чу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мр |
| Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S |
| >„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико |
| лству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпути |
| ца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желе |
| лост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече |
| Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, д |
| у вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казат |
| неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан |
| , и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори |
| се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени |
| и, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо |
| /p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозо |
| нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби н |
| године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам |
| може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене. |
| пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао д |
| радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади св |
| >„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешн |
| им...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш мл |
| дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац кр |
| p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.< |
| > као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те оп |
| чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем. |
| „Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p |
| да настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p> |
| си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} |
| којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још |
| ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> св |
| реда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох |
| оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ |
| ра сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука |
| еди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, з |
| еданпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђ |
| икао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а |
| ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га брка |
| ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц п |
| лим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А з |
| дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се н |
| ем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од ме |
| укама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у соб |
| рчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп |
| који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго пожив |
| р да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до |
| жидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука |
| свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећ |
| </p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годин |
| озори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд по |
| ојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче |
| свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један |
| ра из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо н |
| ва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде п |
| на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени |
| падну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} |
| апита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Мило |
| „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} |
| бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! |
| Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти има |
| је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, |
| се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко |
| <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му в |
| 0" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи |
| ига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако |
| мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p> |
| о ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све б |
| } А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и к |
| ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, а |
| <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n |
| ћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и је |
| , тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи |
| по време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила |
| очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n=" |
| ћим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — |
| ке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p |
| веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану ре |
| нков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори |
| о да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас н |
| Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта ова |
| а сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! |
| твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</ |
| стаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоњ |
| ћаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко св |
| о пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста |
| </p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио |
| </p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми гово |
| целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, ил |
| и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„ |
| м, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу т |
| да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — |
| и која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! |
| за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела |
| ао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити таков |
| своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„ |
| “</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја |
| мени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као оп |
| дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Уста |
| опусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</ |
| да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ов |
| Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Ст |
| теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао ради |
| </p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђ |
| } Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу ума |
| чекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се |
| озничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим |
| беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче М |
| знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валим |
| отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да |
| ве ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти |
| младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се од |
| своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Ал |
| за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме |
| 9" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјар |
| ко више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај. |
| сподару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на |
| отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је с |
| и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем о |
| отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење н |
| Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим.. |
| к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још пис |
| ом сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. |
| <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, |
| сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је |
| ш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао б |
| тојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" / |
| да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„И |
| га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене |
| и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори |
| </p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ бен |
| рома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још |
| ђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немо |
| оро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине м |
| грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој д |
| да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома б |
| о сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш ку |
| сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар |
| сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла. |
| јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога |
| Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није ум |
| ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не мо |
| дише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p |
| Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише мил |
| добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак |
| — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са обр |
| ан, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, ал |
| е је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па го |
| атраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне |
| /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога |
| самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића. |
| p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, кој |
| ствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали ка |
| е, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беш |
| ај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, |
| рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахах |
| ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је би |
| обио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две год |
| и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну |
| сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бран |
| .{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! |
| аше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шт |
| , радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети д |
| {S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} О |
| се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{ |
| иво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плаках |
| коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи |
| пи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како |
| уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу с |
| роговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — |
| кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто п |
| ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо друг |
| и, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, сна |
| >„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, ост |
| о бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од п |
| тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошал |
| тим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер |
| га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар н |
| Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег прем |
| давде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљ |
| га....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p |
| рацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само ка |
| Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се оста |
| аш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Прист |
| p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> |
| мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у |
| да се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — |
| бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Угов |
| ене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота. |
| властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n=" |
| д мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и поглед |
| и старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га |
| и ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја с |
| ћи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а |
| тне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала ка |
| м тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице. |
| бив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код |
| , и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго |
| !“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се г |
| на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали |
| ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре по |
| труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S |
| — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> |
| >„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} |
| алудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра з |
| </p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писам |
| ајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се о |
| је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибар |
| ојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови двор |
| дравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p |
| тпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно |
| „Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p |
| година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико |
| да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег долас |
| одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? ви |
| аво Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb |
| е поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у |
| ече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје |
| p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> < |
| >„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за јед |
| задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје п |
| > <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“ |
| није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако |
| малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима |
| авила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се |
| састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје дра |
| вном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бр |
| само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је т |
| а храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини ни |
| ој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„ |
| куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необи |
| није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад сл |
| пала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна |
| ољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек |
| шту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јова |
| оше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и у |
| отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад |
| о да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра |
| бун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо |
| останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, ра |
| гледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно м |
| Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. |
| а непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да |
| апослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућ |
| нуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри |
| се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и с |
| нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био ве |
| х зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртва |
| ом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на је |
| све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не |
| се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на бре |
| латко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету расп |
| , а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест. |
| ћи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миом |
| викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу |
| рцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, пого |
| судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одла |
| <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд |
| промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се |
| Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говори |
| му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је б |
| ремишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанп |
| не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се |
| ћ је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали |
| ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру |
| <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око зам |
| и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо дос |
| здахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас |
| >Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати |
| а блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам о |
| p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије ра |
| е ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на |
| рагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти |
| жа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћо |
| аг осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпу |
| лини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико ме |
| сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је присл |
| рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко |
| ј углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, |
| је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче д |
| на спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића |
| цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чиј |
| је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогл |
| војим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону туж |
| оворите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као ш |
| ји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад д |
| о то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Ст |
| икакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса |
| уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј |
| одићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао... |
| који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пиће |
| сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је за |
| уче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача ум |
| сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по к |
| ила насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити ко |
| о се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени ст |
| е појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени |
| онки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми п |
| p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да |
| м крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задов |
| с. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар ј |
| а ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у т |
| да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се |
| тало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p> |
| ла, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у |
| наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на |
| и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад |
| е сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад |
| ље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви ов |
| <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове |
| неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умук |
| је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отво |
| заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заист |
| мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да бе |
| — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, зат |
| обар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb |
| амо сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети |
| евојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрм |
| розног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено |
| е неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да |
| у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обич |
| е му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отиш |
| кор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она |
| није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укоч |
| грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви |
| .{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, |
| н — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила по |
| хове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, |
| ут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Сто |
| о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити |
| ак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога |
| воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? |
| То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је |
| таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опом |
| Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Ште |
| врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="1 |
| ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сања |
| , подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком п |
| Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него к |
| апуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао |
| о да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне |
| и властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњо |
| чан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховит |
| еданпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и п |
| и смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет |
| акав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да о |
| и га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење мало |
| зира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш пре |
| ебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц г |
| Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим |
| ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосн |
| то се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</ |
| очи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му |
| видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд |
| се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са послед |
| зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи |
| а је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, о |
| Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p |
| миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Бос |
| бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су с |
| бећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одгов |
| n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би до |
| епа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> < |
| ин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вам |
| а тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, |
| <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да |
| клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане |
| а разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, |
| , ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну ст |
| а указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{ |
| дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, а |
| д су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Т |
| хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да |
| си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари кр |
| осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћ |
| пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази к |
| овољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом |
| ој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се |
| стојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није ви |
| венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене |
| вили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</ |
| те заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер б |
| > <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„О |
| еменити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у ш |
| ужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио |
| липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стоја |
| родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, |
| он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S |
| ш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То с |
| "15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами уви |
| сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац |
| нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — |
| о га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! по |
| руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти м |
| је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> |
| поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице |
| иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клу |
| расно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и пр |
| ражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је |
| </p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.< |
| раво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збу |
| топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их млад |
| јевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем М |
| ат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим о |
| мо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му го |
| нога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и к |
| замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких |
| био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, |
| ошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове |
| еба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду з |
| њу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца. |
| Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних х |
| Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бр |
| вио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећ |
| Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже г |
| пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> |
| дашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но о |
| „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и |
| пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замисли |
| дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кро |
| а топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стој |
| вору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и |
| њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само |
| p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам |
| и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чи |
| еверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„ |
| ним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас |
| > <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је |
| овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је т |
| е и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита млад |
| до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар |
| узе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{ |
| на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у |
| у обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</ |
| Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.< |
| </p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења |
| ве и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за |
| се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролаз |
| брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. |
| ајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога |
| окојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весел |
| цело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати се |
| ђен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио |
| } Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом ша |
| дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје мла |
| но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благосло |
| е пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља |
| био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве д |
| ог би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе |
| <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за |
| овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан М |
| све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је мла |
| и чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широ |
| .{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> |
| кој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и у |
| је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута пр |
| на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат |
| да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <p |
| се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загу |
| n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено. |
| Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру |
| кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца н |
| синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у соб |
| ше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе |
| дно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„ |
| о и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> |
| но јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брз |
| ати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ |
| /p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се |
| те од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и по |
| не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са |
| твени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићет |
| синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„ |
| S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за |
| у баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом |
| јанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али са |
| ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да и |
| <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и |
| човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се |
| .{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{ |
| ан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!. |
| м да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест |
| еге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али |
| <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити |
| побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајли |
| ије могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, |
| је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку ниј |
| јанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвор |
| ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Вож |
| па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба з |
| ца тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и |
| је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би м |
| у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен брк |
| аше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чул |
| ли на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин |
| га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и њего |
| којног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре ла |
| ке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког чове |
| племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љу |
| паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да |
| о, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода |
| а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничењ |
| , да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана |
| <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућн |
| ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта |
| авао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако ј |
| у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да до |
| ги је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотр |
| S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео |
| рали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тра |
| аца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хар |
| онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и о |
| а, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати с |
| опа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко |
| њиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста д |
| старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељ |
| у полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговарах |
| отиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су и |
| тор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што |
| старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмот |
| љедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> < |
| речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да ку |
| али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким не |
| {S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала |
| етио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез у |
| а дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је к |
| 6" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се |
| 2" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S |
| Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежа |
| о дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — р |
| буње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд |
| ку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка з |
| оша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече |
| могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде за |
| о из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помисли |
| p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање |
| емо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њ |
| оје им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 |
| опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Т |
| тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари ка |
| енуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам |
| је у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замиш |
| Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још ј |
| ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан |
| Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед |
| еви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S |
| ице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова. |
| да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно |
| раги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже посл |
| у душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од |
| „Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, |
| сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим |
| у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се ука |
| {S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} |
| — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори а |
| та више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача ст |
| о да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја |
| екао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кућ |
| е...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се дого |
| .</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам... |
| рти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, кој |
| е ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакн |
| оведаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је н |
| се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад уд |
| S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што мор |
| а и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њег |
| добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! з |
| Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код пр |
| Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ј |
| </p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} |
| лико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! |
| ="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и ј |
| си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мо |
| аки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спав |
| оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се |
| е речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше са |
| и, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Т |
| p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — |
| } Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди |
| ви господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и н |
| ветле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље не |
| ас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та |
| е ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, |
| и ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад |
| Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш |
| зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случај |
| га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би |
| а радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом |
| нда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је |
| па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је т |
| план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; са |
| p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја |
| осетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне так |
| здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји |
| ку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те |
| говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па |
| ли незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје |
| ј ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p |
| плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у је |
| пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру и |
| срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сат |
| бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p |
| ве, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити |
| цу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на по |
| ина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, |
| Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се |
| нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитељ |
| дник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи с |
| Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не исп |
| ераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде |
| а будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајан |
| стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је дав |
| о тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред ба |
| дића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обе |
| зишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! |
| ну уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако мал |
| тао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом зверком, али ће доћ |
| м нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, |
| ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — ал |
| , грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола |
| рекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празн |
| ерујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти ка |
| е...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{ |
| препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, |
| е већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, н |
| тно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не |
| речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издад |
| ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</ |
| — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко |
| и у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао |
| брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити |
| рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом |
| Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово н |
| ли смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и п |
| а и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у |
| ече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капел |
| ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи те |
| а. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се на |
| сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то се |
| га родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву н |
| о ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни с |
| двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} |
| било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стој |
| ости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој |
| азумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над |
| и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хла |
| ори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме с |
| тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти |
| писте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадико |
| се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је би |
| ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је мог |
| јући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више |
| е дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изнев |
| лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до |
| и тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не го |
| оче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тра |
| ече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је нера |
| очи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше њег |
| сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога |
| — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оруж |
| ила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи |
| зо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога с |
| ред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац глед |
| } Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, |
| о.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“< |
| сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? з |
| и ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и жив |
| до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није ч |
| нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — про |
| ио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - у |
| ца син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и |
| да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, с |
| рају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке л |
| рука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам |
| ечи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, а |
| .{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит д |
| речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко |
| д кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу |
| ко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бој |
| имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам н |
| а посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да |
| Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић ко |
| .{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чу |
| ди, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста су |
| ње није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој п |
| уђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину го |
| } Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да о |
| озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не |
| р се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) т |
| земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Ни |
| их.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb |
| мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и |
| {S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну |
| те имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблист |
| рове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хте |
| то си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш |
| а.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштен |
| ина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — бе |
| Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи |
| та широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра |
| коро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и |
| твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали |
| и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — |
| {S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови |
| господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а с |
| га непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видим |
| и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју неве |
| ам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову г |
| о руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb |
| ом месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, јер |
| очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопа |
| зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да п |
| је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себ |
| стим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наст |
| <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајан |
| S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, л |
| ачињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог ни |
| сле толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! за |
| се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетен |
| ука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у л |
| лела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћ |
| .“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше г |
| е прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хи |
| ојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио |
| вато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд к |
| /p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, о |
| час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на вра |
| у.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном све |
| чи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те |
| 108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати. |
| и пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Д |
| тојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Бо |
| у чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољ |
| довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња |
| њаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви зна |
| м од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ев |
| /p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо д |
| о и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} |
| теван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете |
| овораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — |
| хватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио |
| твари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји |
| да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је ст |
| лану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадов |
| ећ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао чи |
| шије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу н |
| којна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу о |
| мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после |
| што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још з |
| којног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је оп |
| ом часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља |
| а, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била |
| и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, |
| и, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, к |
| ти — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.< |
| ебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох шт |
| че са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! завр |
| , узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер |
| а ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети |
| тиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо |
| се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би о |
| а скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана ск |
| се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: |
| а, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштип |
| већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешко |
| ан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине ш |
| му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стри |
| њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва пров |
| ући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, |
| кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о не |
| — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долаз |
| ад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знат |
| вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехе |
| ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину |
| убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Де |
| но ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети |
| и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строг |
| руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чел |
| ости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се з |
| ижио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би |
| им Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? з |
| — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чује |
| савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже г |
| pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ Пос |
| видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињ |
| њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један |
| па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, |
| ну опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из нас |
| вршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но с |
| утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске са |
| .. хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је |
| ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо ук |
| и тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаниц |
| вићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези |
| о те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у не |
| тојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и је |
| се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у р |
| рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и |
| ојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> |
| ако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зи |
| врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које |
| ено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврат |
| изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе ка |
| и добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{ |
| до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким лето |
| весели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма ви |
| е унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потм |
| аке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео д |
| ена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да он |
| мњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стр |
| д се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну |
| их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи к |
| д је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново |
| а му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослуш |
| „Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пр |
| а си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, под |
| , хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал |
| овинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду |
| ни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу к |
| во ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, |
| а ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више |
| о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече ј |
| онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмака |
| ошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави |
| гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је от |
| педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан пох |
| вид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... |
| у био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу |
| а столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребр |
| већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици |
| те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У та |
| .</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласи |
| а.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио |
| е.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкри |
| тац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице |
| ..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — З |
| ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> < |
| оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једн |
| оруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име |
| вом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице |
| тра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села к |
| таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и удар |
| езно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати |
| , да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церек |
| јекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет вра |
| n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнут |
| к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на |
| ћи...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстраш |
| удуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче о |
| еш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бој |
| p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са |
| </p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи |
| о! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено |
| е Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, ка |
| а прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речим |
| мо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p |
| /p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се ка |
| .</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стри |
| а...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код В |
| “</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога оп |
| весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Бо |
| збечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, |
| ед њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прил |
| p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са о |
| овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> |
| собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Доб |
| е беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, |
| а је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе |
| је несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" |
| а се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку к |
| исаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао с |
| у су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе |
| </p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио ни |
| то је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико фла |
| n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад |
| </p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који |
| све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив з |
| ута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватр |
| сови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим |
| ешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! позд |
| обом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац |
| Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечаст |
| да на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули |
| Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао |
| нас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш мо |
| /p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„ |
| е им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хит |
| овац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице |
| ц погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало |
| аше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из |
| риц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„От |
| нио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира по |
| са.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — |
| >„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на кл |
| у Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и |
| <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p |
| му да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити бо |
| за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! ви |
| ука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p> |
| /p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да има |
| а раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја |
| ла онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу де |
| ната за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде |
| ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си пр |
| из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним о |
| ита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред А |
| 18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио |
| е и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као |
| едео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао с |
| е нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гла |
| ече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере |
| иде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знад |
| он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као уби |
| ени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђ |
| онесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и |
| на брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га морад |
| рина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чаш |
| ам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко биче |
| да да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више |
| које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох |
| 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро с |
| што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> са |
| зјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„ |
| бицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но |
| нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} |
| , да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре г |
| — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица предсе |
| ђе — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође |
| ? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд по |
| ва дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но ова |
| дба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да М |
| одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му |
| а те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаж |
| <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се |
| разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се се |
| ик.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, |
| капи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p |
| вора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њи |
| а — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види. |
| ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, |
| ије...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књи |
| подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио к |
| уду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„ |
| ла два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође |
| де Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и ка |
| едноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше по |
| дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одвед |
| ође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био сам |
| чуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја |
| и избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да |
| иковао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно нап |
| ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> |
| у убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са |
| да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђе |
| ро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, приб |
| ога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сас |
| им добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уз |
| м — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да |
| ени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муњ |
| знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили |
| не.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњ |
| цу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, |
| ом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вешт |
| спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један |
| е могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p> |
| алим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„ |
| ћала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он |
| неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, |
| оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били |
| ако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указ |
| аним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Стара |
| „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јо |
| до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“ |
| ...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опр |
| дреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош ка |
| ети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и г |
| ез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се у |
| че:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од |
| ађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ пол |
| е се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио |
| ро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беш |
| ве да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља |
| опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи |
| висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ |
| в беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да и |
| ошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код |
| г немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново |
| ти, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину |
| јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не ч |
| очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледн |
| е сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> |
| лно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку |
| куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их |
| — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се |
| прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане |
| ну, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегл |
| егледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и оча |
| радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво Алекса и с |
| дости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да |
| , зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„ |
| у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скруше |
| поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мо |
| Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко |
| там тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју С |
| је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбо |
| /p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али |
| смо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важ |
| ан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио как |
| ло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко вр |
| носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најп |
| душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „И |
| “</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сут |
| ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — О |
| да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разв |
| ло да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу |
| вољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад н |
| о, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло |
| аху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је н |
| ећма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да ј |
| окојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети |
| а бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, |
| менио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише не |
| јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После |
| љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је има |
| ана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђ |
| шао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је мора |
| ="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју |
| жбу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p |
| у.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало |
| ко можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке. |
| натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Ди |
| е син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине накло |
| гађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што н |
| ...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим.. |
| и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом жив |
| ј блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то та |
| и господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај |
| свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири |
| на коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — гов |
| а Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али |
| у реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да м |
| роз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хте |
| ком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Јо |
| речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштат |
| е два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — |
| дара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не мог |
| ај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакши |
| г туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, узда |
| облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слуша |
| дила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пут |
| нат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад |
| оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхта |
| као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у |
| имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одгово |
| ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, кој |
| а Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али |
| уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми б |
| бамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта с |
| сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошап |
| ошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за о |
| ју и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено |
| лед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и |
| гледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дош |
| о време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, |
| маман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p |
| уо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му |
| е новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао. |
| пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за св |
| , каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и ујед |
| срећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се оте |
| ника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер ин |
| скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако б |
| брна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована |
| чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врат |
| оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и |
| во није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{ |
| је него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима прек |
| ог што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне |
| S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је виде |
| } Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S |
| а тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!? |
| о није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p |
| есник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко |
| њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиш |
| ојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му |
| онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћ |
| оји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. |
| шићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да |
| ан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у |
| у, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога син |
| а беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко глав |
| <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, п |
| ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиља |
| отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мор |
| ије могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је д |
| коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко |
| то свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отво |
| ведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, |
| } Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно дв |
| у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нес |
| аћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.< |
| S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала. |
| апиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Дон |
| е зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То ниса |
| ди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плач |
| једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурен |
| ше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе |
| S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севн |
| се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе |
| Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му |
| весно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је |
| ежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, за |
| нко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку од |
| </p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља |
| он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранк |
| ц, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто |
| кире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце в |
| аборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд |
| стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво |
| >Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата |
| акше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је с |
| огледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа |
| посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе |
| војих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру пома |
| из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у |
| а познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене |
| се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио пора |
| <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да |
| није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и |
| тарчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Гд |
| а када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе |
| и је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајд |
| Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече |
| и кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гу |
| ехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао! |
| “</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер |
| и ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је |
| баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јуна |
| ало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће д |
| бар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче |
| кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вест |
| ичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече |
| чеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разгов |
| јој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S |
| бити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој ку |
| </p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p |
| и — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p> |
| p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко вр |
| о да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан вен |
| а којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, св |
| аког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за ч |
| оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> |
| ног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као |
| менио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Бо |
| </p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец д |
| икну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха н |
| њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну |
| жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страхо |
| не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напр |
| ше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Ст |
| у бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред вр |
| лушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! п |
| испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити по |
| е му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар |
| обуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми |
| заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у |
| ела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и поди |
| грли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ор |
| ма да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и о |
| вена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је |
| а дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гон |
| p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у г |
| .“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгле |
| S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и п |
| , нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у чове |
| х када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је |
| раво капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање изд |
| ачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као д |
| е онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања |
| иво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздра |
| чено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди |
| хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти |
| сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То |
| пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати свој |
| Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни |
| ип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за ко |
| груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као |
| светљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да |
| о да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси по |
| је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је н |
| мили мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да |
| теше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста бе |
| просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда |
| премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отк |
| па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли |
| в.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао уз |
| или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни |
| би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја |
| о за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је |
| ио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан г |
| и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне |
| ег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у |
| у исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво иск |
| е као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелет |
| .{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта |
| че окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе д |
| ечи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у оч |
| >„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима |
| дени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота |
| мите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но |
| p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} |
| д половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко |
| очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на к |
| кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? |
| о загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море |
| нац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора за |
| ед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасн |
| и.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? в |
| хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан |
| нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један уз |
| „Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га |
| ри Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен |
| па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па |
| ина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земљ |
| гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, |
| . “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једно |
| а што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као |
| осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван ово |
| го лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља |
| есна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као |
| о је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очај |
| екне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкри |
| склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је н |
| о!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да |
| шена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? вик |
| мо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тре |
| се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву |
| ладих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на бре |
| кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му б |
| творну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима с |
| бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је у |
| му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? |
| ода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа ста |
| а нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве р |
| р иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</ |
| , на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчеви |
| у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Б |
| а.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, г |
| ј.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облил |
| >Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и |
| ојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом |
| оле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозниц |
| тим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па ро |
| S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго |
| утине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу |
| га: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као |
| но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламе |
| ти благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, п |
| ше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад |
| >„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опро |
| {S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учин |
| сом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј |
| са не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута ре |
| у ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задр |
| стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звањ |
| > <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога |
| чини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба |
| ртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — про |
| <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из к |
| “</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb |
| и мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкоди |
| а срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто прете |
| едао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapte |
| њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору |
| комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му |
| викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... уби |
| е на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај |
| шао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и |
| азиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који |
| одина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна в |
| стро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клекне до |
| очим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешк |
| ра грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда |
| p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да ј |
| два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, н |
| “</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Н |
| где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га |
| а је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После с |
| ојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> |
| и синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему |
| а мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож с |
| стељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беш |
| ена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и он |
| ан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио |
| није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме |
| ојину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако |
| е као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су тр |
| казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су не |
| је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> о |
| где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му |
| е да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу |
| од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако |
| му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, |
| дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте д |
| намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сум |
| полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јед |
| а, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шт |
| чију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страхов |
| {S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ва |
| Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мал |
| — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али |
| м план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се дос |
| још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изј |
| ма да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем ко |
| би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, доша |
| добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућу |
| Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову |
| у је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Сто |
| о би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час |
| Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} С |
| упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем уну |
| своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове в |
| , замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка |
| отужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш ова |
| и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пре |
| ад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је |
| зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше п |
| ош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да |
| ахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш |
| уд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из костурнице долази.</p> <p |
| > <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам |
| о ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је |
| ам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму |
| на те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гле |
| задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац |
| па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и |
| , док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и из |
| сти, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зу |
| ати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. |
| ео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од луд |
| ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрв |
| да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби |
| крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, |
| } И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у цел |
| ве тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза не |
| који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворе |
| доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом коле |
| утио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није и |
| ад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем |
| /p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху г |
| {S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лаком |
| ам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога се |
| ’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе дим |
| , вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се |
| н, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је п |
| оред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, |
| ко ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да |
| жидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру к |
| убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној |
| лна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну |
| о обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> |
| ше...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре... |
| ек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, |
| лесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... д |
| паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — мо |
| гор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор |
| знаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> |
| /p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би ч |
| сиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао |
| ћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био |
| ни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље. |
| ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обало |
| да и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се |
| ри властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и |
| </p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новина |
| традан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако п |
| астаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јов |
| наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све |
| бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је |
| ши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му кор |
| ј, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће б |
| богатство замак и 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојан |
| као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стоја |
| тојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац би |
| риђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућут |
| гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p |
| стелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а гла |
| и тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> |
| .“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити |
| илу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, |
| — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући л |
| .{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“< |
| довољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповетка |
| сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавиц |
| имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, |
| е се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђ |
| рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен.. |
| одигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио |
| Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су |
| .</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео |
| екар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} |
| оран.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> |
| (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викн |
| аше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се по |
| кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозн |
| познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше о |
| <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене |
| . нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега у |
| ља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне з |
| ога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по вазду |
| , када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и |
| сиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Б |
| ке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију зав |
| би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје с |
| ра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео |
| pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гла |
| рбинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво ч |
| полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n=" |
| ао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји |
| н тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грознича |
| ужан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два |
| понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанк |
| оје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са с |
| д грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> |
| ли сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Бож |
| се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наст |
| о није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другов |
| иљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p |
| и, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у |
| реме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</ |
| их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро |
| {S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде |
| ше врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јо |
| ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала |
| ла вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на бр |
| ти добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што ј |
| {S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког ло |
| пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је |
| <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте с |
| раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком |
| крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година |
| на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то С |
| не пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старинс |
| упили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изр |
| згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и тру |
| и и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бл |
| и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запет |
| се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну к |
| чи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S |
| ика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше |
| <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин |
| је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо р |
| чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{ |
| његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста и |
| беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{ |
| један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и пи |
| Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па ре |
| p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком нами |
| зо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао |
| и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се |
| <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, ка |
| лео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се |
| ја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу |
| де као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! в |
| кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Боси |
| ком рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То б |
| једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма зах |
| олицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радив |
| да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, |
| ксу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се д |
| о дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хе |
| и, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговор |
| сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство |
| .{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чуп |
| је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево ка |
| крес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} За |
| аки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„К |
| ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, кој |
| е странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица оно |
| уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби |
| у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</ |
| ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени |
| се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица. |
| а викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења прит |
| Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>У |
| нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и |
| угу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забран |
| а вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку |
| ао да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је т |
| /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су н |
| етао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зар |
| у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју ра |
| че опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео к |
| ом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оц |
| Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутр |
| </p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се н |
| квира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто би |
| а у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико н |
| падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p |
| ог летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Б |
| p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога |
| дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по ле |
| био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви уби |
| аква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док н |
| бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је |
| бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је уб |
| и се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гро |
| е на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта |
| но да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у |
| твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен |
| е видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.< |
| ах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред |
| онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божи |
| према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у д |
| ет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у р |
| p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега |
| рвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак |
| е нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p |
| м ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и |
| пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стен |
| и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу |
| p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плаках |
| ко доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп |
| е новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви г |
| и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па |
| сак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохват |
| 9" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као ч |
| о проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били о |
| ори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко |
| пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошин |
| </p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је |
| капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, ч |
| бао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је.. |
| ј и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — |
| са и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S |
| ашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповеди |
| што кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај |
| е мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у |
| меника крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{ |
| мом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у |
| Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну |
| ићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на |
| Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем.. |
| ! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> |
| у, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи с |
| удо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он |
| пи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским ос |
| страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гра |
| с за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чу |
| зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само |
| ола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку |
| ем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро с |
| ше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мач |
| ке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, ко |
| ; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> |
| као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се |
| аби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад |
| се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори |
| > У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице |
| ено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поје |
| умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... |
| .{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, сл |
| како плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице м |
| досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је |
| . — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је в |
| одних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи < |
| чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољуб |
| p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, |
| и друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равн |
| нда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње |
| раха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери |
| се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборави |
| Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ћ |
| навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са стр |
| доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и о |
| лед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, |
| ука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на |
| раци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лиц |
| ка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone u |
| у своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу |
| рко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, ш |
| ра умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу |
| де на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапт |
| је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је |
| ога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да |
| релим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам |
| крености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца п |
| могнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к |
| смамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранк |
| — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Не |
| лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак |
| гаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још |
| руги дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та |
| "122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио корак |
| -вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи |
| лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слу |
| .</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину |
| и и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи |
| кну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ј |
| „Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите |
| ли.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити |
| тари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће ст |
| белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> < |
| х, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше за |
| Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје т |
| ри у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта |
| с и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обо |
| а несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита |
| /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао п |
| тио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљени |
| закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбо |
| ућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи |
| вај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју сил |
| оја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопад |
| сле неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и на |
| рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се |
| нствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у |
| — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p |
| ће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре на |
| у.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гл |
| е руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти ника |
| тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руц |
| .{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господин |
| о беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе |
| ске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унао |
| ке провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена |
| вуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Те |
| већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му |
| аје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена. |
| ад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше |
| им ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и от |
| <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p |
| е....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он |
| лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које |
| , па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а ку |
| виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је са |
| .{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} О |
| нко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењ |
| <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље |
| дузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је |
| чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као |
| би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„ |
| </p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име С |
| „Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше |
| ма нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за |
| а.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огле |
| мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, |
| S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се уп |
| ву наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водон |
| с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> |
| јури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко |
| на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли бех |
| p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука |
| ашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије |
| „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> < |
| се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом |
| ан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе з |
| дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло р |
| и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Јо |
| људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољ |
| кну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху |
| е развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да на |
| о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се са |
| после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше |
| ажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пр |
| осиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриск |
| ижњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Бо |
| о, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагна |
| широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа |
| птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је сав |
| ама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учин |
| спред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и |
| кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је ст |
| р описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... |
| жег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није же |
| ри деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се |
| цима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густ |
| ав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је било ч |
| нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је го |
| Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицо |
| де су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који б |
| прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори |
| {S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господин |
| ну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боц |
| атраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама |
| {S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца |
| слутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади |
| еч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још |
| одигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> |
| дижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и вид |
| иљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и он |
| е спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, п |
| да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да о |
| <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додир |
| еним и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ пол |
| они добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га бес |
| ити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од пос |
| тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру |
| д си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, кој |
| да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару |
| цу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је |
| рдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chap |
| воју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега не |
| лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори |
| есто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ чет |
| во севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, |
| одио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике пров |
| те ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је |
| !? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p |
| уком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он |
| рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и ру |
| лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ пр |
| а онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, в |
| {S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред пост |
| при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="19" /> ка |
| пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога к |
| ћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто |
| е па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове |
| лико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до |
| переним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто |
| ече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не веруј |
| тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти |
| а гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера |
| етлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје ср |
| а са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен |
| са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они |
| м је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб. |
| кова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш м |
| очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане св |
| р је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја |
| елити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме и |
| иће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, |
| ти, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спа |
| чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и |
| им, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда |
| енуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{ |
| ...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се |
| p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости |
| ло тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и по |
| позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спом |
| девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" |
| вде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица пре |
| ишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као |
| онизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„С |
| у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сав |
| цепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лиц |
| огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривал |
| д њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb |
| дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај д |
| е нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савес |
| стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо по |
| осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига |
| .{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поч |
| а тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима |
| а волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: |
| ни.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са |
| лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и ст |
| ушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до кап |
| се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мр |
| си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац |
| уд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у тол |
| још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса |
| не природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља к |
| ву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p |
| ћи једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Бос |
| ме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — |
| јка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — ви |
| а и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и од |
| у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника јед |
| ена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} З |
| S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту ве |
| том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све |
| јаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне неста |
| је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пу |
| јан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу |
| у и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се у |
| {S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када нер |
| ај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у н |
| венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Б |
| о одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неока |
| на — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да ј |
| у је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај |
| маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше н |
| свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао |
| д.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</ |
| пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде |
| поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако ле |
| ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убис |
| </p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто |
| дан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти |
| га дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је свак |
| о — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалу |
| ог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прс |
| се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње |
| Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Уб |
| када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућури |
| p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. к |
| а се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му д |
| прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хи |
| клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њ |
| зне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и ка |
| „Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаш |
| скери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости |
| они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у гот |
| ео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се п |
| опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чу |
| ити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и за |
| у у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са проз |
| као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи |
| рата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не |
| ак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројен |
| ојим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи |
| се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше полови |
| ојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у т |
| нка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади плем |
| рави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави |
| а да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми стар |
| д, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако ж |
| пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га г |
| после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца д |
| данпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира п |
| прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да н |
| же! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима |
| девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? за |
| а сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору пок |
| и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</ |
| у је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болесн |
| аставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се |
| ице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p> |
| Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Вељ |
| Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мисли |
| а од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа |
| {S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ј |
| апред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брз |
| Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дис |
| бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су с |
| ао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отво |
| шеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у село, |
| који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{ |
| које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p |
| колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше к |
| S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђенос |
| а, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти д |
| а помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доноси |
| и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је ј |
| исан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба |
| сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби н |
| е грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као |
| е готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје мес |
| ском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се |
| аник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједан |
| е и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако |
| руже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаш |
| Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа |
| м, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње |
| pb n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумски |
| црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало |
| ло је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је з |
| т бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове сне |
| осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засв |
| јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак б |
| ше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз |
| га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на |
| амном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> |
| говога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и |
| .</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, |
| има старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шк |
| ожда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му |
| ац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„ |
| аца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би пле |
| сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња |
| едства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S |
| прати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће тр |
| {S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога |
| о...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше н |
| ета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај |
| кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити |
| лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж |
| и неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — |
| ато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се ун |
| „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад. |
| и.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта |
| вени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар |
| сти ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! |
| </p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам |
| се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље |
| ладенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старо |
| д позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стој |
| кивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није |
| убицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо не |
| јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и је |
| амо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини |
| опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! |
| p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакш |
| хтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искре |
| орио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и |
| ази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увет |
| /p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка |
| олазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у |
| у га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека |
| посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — |
| носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је не |
| јао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.< |
| па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се |
| </p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећ |
| еко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим |
| укну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко |
| спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га |
| пути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да |
| и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се |
| ори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, |
| си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе |
| м већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Сми |
| p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чи |
| подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{ |
| сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплах |
| чи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видеће |
| о да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„ |
| о гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> |
| ош једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није ко |
| њ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко ка |
| огу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, |
| собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</ |
| ла.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико |
| ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био с |
| ом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гл |
| нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> |
| р и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао |
| , покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код ме |
| Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и |
| ад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему јо |
| самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне |
| >Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне о |
| ст, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је пота |
| е избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађан |
| шило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, |
| предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због ста |
| ље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Ње |
| над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омал |
| икне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну најед |
| говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уве |
| ак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око |
| ејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли |
| у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи |
| ри се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморн |
| а нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, |
| ловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? |
| ње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му с |
| издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранк |
| егов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просе |
| .</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собо |
| /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини |
| и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свег |
| задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прв |
| не шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког |
| и; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и м |
| ор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован стано |
| анове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ић |
| ече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искус |
| и га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану |
| ом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разум |
| пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим пре |
| нута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрс |
| и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође |
| исли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из се |
| <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најп |
| г јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију |
| рати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> |
| дкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди ј |
| е од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, па |
| јатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причек |
| убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убис |
| мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође б |
| } Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њег |
| е болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља |
| ио прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај |
| ах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да по |
| у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} М |
| Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одм |
| , тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље |
| ред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скоч |
| а се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стран |
| ежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у |
| Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је |
| ло и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем |
| ите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај н |
| лашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{ |
| у да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућут |
| рбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из њег |
| анка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше |
| ије отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра в |
| он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је верова |
| оче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао |
| Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако |
| кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до |
| ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сања |
| е се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће друг |
| кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>С |
| гуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај |
| мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> < |
| из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео от |
| прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости |
| ом острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен... |
| икну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p> |
| вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погл |
| е с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не вер |
| На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не бе |
| а.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад ј |
| је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим |
| а обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човек |
| они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се це |
| тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика с |
| кве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси виш |
| , али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је з |
| По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег ро |
| сподара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха |
| о занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађе |
| ло ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. г |
| е и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и траж |
| и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти |
| .</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, ру |
| својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика |
| аде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога стариј |
| а кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем |
| то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не |
| да види мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше |
| pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стој |
| ша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издах |
| о је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој |
| , зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> < |
| изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 1 |
| могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут с |
| ва грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, б |
| „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мер |
| е.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана д |
| да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак сл |
| .</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Гла |
| е ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли |
| се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два ч |
| страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} |
| .{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> < |
| изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступ |
| у чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура св |
| лазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му |
| ни пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер њег |
| сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{ |
| вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим в |
| ’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас |
| м ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страша |
| пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и |
| едњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо б |
| о поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред |
| шег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мрг |
| стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још н |
| > „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журн |
| згледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! |
| а као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поч |
| чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Ст |
| синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и |
| едног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; на |
| вижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна |
| занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пре |
| пљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да |
| е и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни запо |
| који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жб |
| а у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S |
| црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да |
| о га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који з |
| ијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих |
| ачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до об |
| а, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што |
| >А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и |
| p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> < |
| вом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био прив |
| поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи неча |
| /p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде |
| .{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у вра |
| p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трч |
| је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњ |
| ен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да ст |
| вим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подско |
| ним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових |
| <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> |
| ролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му |
| је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Прен |
| е за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="1 |
| чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред |
| е се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на |
| ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо |
| се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам |
| лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић |
| а он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, |
| њенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио |
| моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста св |
| другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на д |
| тојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан го |
| , а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти оче |
| којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} М |
| од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо |
| ли Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао |
| уд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело се |
| <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit |
| сање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи д |
| /p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љубав..“</p> |
| .{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чул |
| , који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима д |
| не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао н |
| био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који |
| жност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили < |
| у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се |
| не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано о |
| ора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погл |
| столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам прав |
| деља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљи |
| у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено |
| и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мр |
| свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад пос |
| како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслеп |
| , хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас |
| и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван |
| о одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста |
| арац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину |
| авде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да остав |
| ћу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није |
| у плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као д |
| ело изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку |
| p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу им |
| друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који |
| ...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нис |
| о да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан о |
| нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; |
| тио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико к |
| > <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p> |
| ро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од се |
| е горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чис |
| јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам и |
| ка властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног |
| {S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је |
| упио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједна |
| може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p |
| ова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> |
| их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, |
| говарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! |
| хвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како |
| имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb |
| другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног вес |
| не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели рит“ об |
| имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако |
| ко да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. |
| S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту |
| аборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, ск |
| орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика де |
| да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... |
| гати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?” |
| ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! по |
| брве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У |
| <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашт |
| анко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник ј |
| творе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу бо |
| прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шеши |
| овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му ј |
| " /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „к |
| о капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издава |
| лави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите |
| врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече |
| е <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас |
| да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад д |
| ад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, п |
| .{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стој |
| мало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотл |
| да му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као по |
| бо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне г |
| у дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако |
| јни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог с |
| у сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито уз |
| носио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске п |
| однесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако подне |
| н и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је |
| </p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам |
| p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога |
| бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљ |
| а црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изгов |
| одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбо |
| ебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послет |
| подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бран |
| ој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упо |
| ашна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца |
| господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} |
| n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не на |
| д су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној |
| и на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и н |
| онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.< |
| еде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само |
| намо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане |
| у са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Је |
| ахите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће ника |
| >„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом с |
| дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је пр |
| тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однеси |
| на на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука |
| прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ |
| њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као лу |
| ИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерс |
| ц и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на кр |
| могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том ст |
| били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако ј |
| сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небо |
| епо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине |
| Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају в |
| </p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1894 |
| је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто |
| ше врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва |
| а чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао |
| о да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са а |
| дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стр |
| о, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена |
| — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| и и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одм |
| мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, |
| рену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" |
| и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, ал |
| нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очи |
| коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну |
| да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно чит |
| беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где |
| а залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим |
| се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Ба |
| че наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, |
| збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше |
| Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам |
| тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг. |
| тнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађани |
| о у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али св |
| овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња |
| икад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, з |
| а.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се |
| илош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се и |
| а обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кр |
| , а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку. |
| је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скор |
| кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пр |
| .{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу |
| а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје у |
| Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан |
| о издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звезд |
| , али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш н |
| едио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — |
| тити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као |
| Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како |
| више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А ка |
| какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим |
| ари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну р |
| био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим ос |
| е по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и д |
| ва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио |
| у је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао |
| ри ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога |
| реме стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p |
| ека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник |
| ти Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се |
| је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде го |
| рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности |
| но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у |
| ја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац |
| {S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, ник |
| Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу |
| а.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ра |
| ека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуш |
| е огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао. |
| света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да бу |
| е. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погину |
| у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S |
| ве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — |
| странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које |
| и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узне |
| деле нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакри |
| па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Бож |
| да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш п |
| , па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p |
| да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли ра |
| елес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне |
| нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио |
| а Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне ча |
| колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукн |
| овори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа |
| анково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно |
| ужана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо ст |
| има.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље |
| без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бо |
| хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од пи |
| едаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже |
| ти — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> |
| , кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може на |
| <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну |
| њега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоц |
| рзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све ј |
| од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао р |
| је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све т |
| чен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вече |
| твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја пог |
| свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“ |
| е у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекл |
| ји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога прот |
| ка.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га |
| Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бун |
| Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари власте |
| <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p> |
| днога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби. |
| ретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се |
| телин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре |
| гођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стиша |
| — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај |
| где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити ха |
| аћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми с |
| љаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај |
| агушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери о |
| брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је ди |
| си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу д |
| и!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао |
| е руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бој |
| . у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш |
| и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ев |
| ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколи |
| тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну ма |
| рио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако весел |
| е Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља |
| и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто |
| ли, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да т |
| оп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад с |
| и правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми |
| и вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она ре |
| хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару |
| тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже глав |
| ао да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разум |
| ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашт |
| триц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} |
| Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора |
| воњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бле |
| као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га |
| вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате |
| тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, не |
| {S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником н |
| !{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је уд |
| трах почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певат |
| му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидар |
| грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом |
| дар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у |
| Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се ве |
| р скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да с |
| ца и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћар |
| јем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. |
| арче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита |
| још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама ник |
| г никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, |
| му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље |
| >„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је |
| окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао о |
| ојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p |
| и за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам д |
| и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа |
| ај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о ш |
| к, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{ |
| {S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом гото |
| ао да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени |
| о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мо |
| али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уз |
| ац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме |
| је спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, |
| та, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помр |
| по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све д |
| и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одм |
| че да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том ис |
| атом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њихово |
| а, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још |
| па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бра |
| Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са св |
| воре! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Ут |
| поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здр |
| ући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не б |
| а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш мор |
| ече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од вр |
| е пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасе |
| оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се |
| ечи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх |
| е му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p |
| та као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} |
| ње и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им |
| овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер б |
| вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досади |
| > <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, до |
| осле неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници |
| зао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене |
| оћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је |
| а Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро |
| у, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и |
| венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је п |
| ead>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу |
| /p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрасти |
| и, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанс |
| ож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никог |
| уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Те |
| је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изуст |
| је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу ос |
| звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам |
| опао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторо |
| .“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме |
| е било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да в |
| д себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, |
| за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} С |
| ло би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, а |
| гарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се с |
| да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо |
| а те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима у |
| је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говор |
| утицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми до |
| и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стој |
| младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка ле |
| вас достојно жигосао.{S} На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да ст |
| > Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" |
| м опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше грбоња. — М |
| господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, а |
| украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас н |
| на постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем ст |
| е дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Ми |
| е све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мисл |
| близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад |
| о!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна |
| н Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело |
| вест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам |
| и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радост |
| свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и |
| „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, |
| омогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим. |
| ш ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — пром |
| ужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за ко |
| међу њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле |
| и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на некол |
| вљао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странче |
| енат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p |
| баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам јед |
| опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Сто |
| та је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми |
| мишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклон |
| се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну гр |
| шао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала |
| Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам |
| } Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранк |
| цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо |
| , кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и |
| е шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног д |
| ш.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p |
| /p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који |
| бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја леб |
| за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са с |
| смо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас |
| з села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по |
| ко тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница з |
| са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> |
| а где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су види |
| ћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га |
| ни старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_ |
| ник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах |
| ин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за |
| читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка |
| ар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала |
| /p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је има |
| ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи |
| у отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучи |
| у полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стад |
| а једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? вик |
| нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> |
| ар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не |
| дину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићи |
| ће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би |
| ола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојник |
| лаго да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насме |
| а у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да |
| 62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привуч |
| е то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекид |
| ровлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добр |
| то се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи |
| љни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види |
| разина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стри |
| наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а |
| муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двор |
| престано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главо |
| „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} |
| ресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем |
| ко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да и |
| кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</ |
| а мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син њ |
| хћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде б |
| ели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>М |
| прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах |
| се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти |
| ити али језик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким |
| Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што т |
| } Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? |
| твор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми |
| ањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где |
| шите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се д |
| {S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Дан |
| да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти ј |
| у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“< |
| — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла. |
| ко малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи |
| ам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S |
| нао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта |
| журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи стара |
| и вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} |
| аног Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао |
| сту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Пот |
| ена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање |
| ено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам |
| у неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме |
| у убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се |
| „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже п |
| ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога |
| мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неус |
| орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу |
| S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио |
| а. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај барату |
| сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар т |
| ори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихват |
| бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благ |
| му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и о |
| у.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је к |
| " /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победи |
| , опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и |
| ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак доз |
| на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше ј |
| ранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чеља |
| е и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где |
| храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањ |
| је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу прв |
| семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би |
| воју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задо |
| ед Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше |
| јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што б |
| е њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам дол |
| смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, |
| свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању |
| викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше |
| ебе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од т |
| жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сва |
| „О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, т |
| Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцк |
| ечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако х |
| ој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> < |
| заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је н |
| n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа ру |
| ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да ум |
| >„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у |
| та није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије |
| и, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“ |
| >Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" |
| икотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, |
| небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукн |
| н споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, ви |
| а, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео н |
| али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{ |
| ш нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је са |
| преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} |
| за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{ |
| се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохв |
| ага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — за |
| <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром о |
| о, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам ч |
| у неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да |
| ућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза ј |
| е мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је |
| а му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио |
| су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не |
| е.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Г |
| знам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ х |
| мрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> |
| цама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изг |
| иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} |
| а, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да |
| заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао ј |
| , али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, ал |
| идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима ка |
| та у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко |
| ?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало? |
| иће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S |
| добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико |
| су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад |
| у једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје |
| зовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш |
| овори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха пошт |
| доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као |
| сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S |
| аблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у пом |
| „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке |
| њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; о |
| тлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га |
| .</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци срет |
| у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један |
| че их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> |
| од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вр |
| ио.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозив |
| сточно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете к |
| је хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S |
| >„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших |
| S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, |
| гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p> |
| и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчи |
| в стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље |
| поче се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећа |
| али неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неко |
| о је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сиром |
| ника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша |
| ства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за па |
| мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко |
| набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљи |
| — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат |
| ну.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хо |
| изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па г |
| уге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? в |
| а сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасно |
| <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено глед |
| ај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше |
| " /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда ка |
| благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и з |
| сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, ш |
| врати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше д |
| дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо |
| ве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу п |
| узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаз |
| .</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто |
| запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа |
| веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том |
| ед цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме с |
| Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</ |
| апоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио. |
| уду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерн |
| агодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не гово |
| риметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кне |
| разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао гл |
| ча стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и ост |
| ан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> м |
| ко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам |
| од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.< |
| отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“< |
| у.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што |
| екса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на |
| скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству |
| ут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избави |
| ећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало |
| Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак |
| викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што б |
| заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубц |
| е се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори |
| је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који |
| по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двор |
| ети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цел |
| арају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартиј |
| да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Нес |
| нога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога ј |
| стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби |
| трано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледну |
| ао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотр |
| S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код |
| >Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама |
| удило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и њег |
| и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, |
| вори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>По |
| онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. |
| ли, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбо |
| залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би с |
| упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња с |
| чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви |
| р ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај м |
| им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а с |
| е доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? з |
| .. хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи |
| тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џ |
| арица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено |
| нал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог каз |
| S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица при |
| — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ ис |
| S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зорино |
| а ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох |
| жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду за |
| ина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече |
| до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду посл |
| о у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на |
| новога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Х |
| неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преста |
| ана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тра |
| моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! |
| нили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стој |
| зини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста |
| ину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чис |
| ="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби |
| била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је |
| а у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и |
| {S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћић |
| ерити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са они |
| ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише реч |
| ра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонил |
| но рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару. |
| рће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећ |
| а да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекс |
| </p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се о |
| n="140" /> као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на |
| ине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаће |
| каше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавн |
| стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на др |
| ="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине |
| еч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме п |
| ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову дец |
| м се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица |
| а нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч |
| решио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, |
| због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао |
| је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиж |
| проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пр |
| и, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казал |
| стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим п |
| ло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„ |
| во село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је |
| пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не з |
| да као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n=" |
| то је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из за |
| RP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у д |
| во:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао. |
| о једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола п |
| годило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанстве |
| аде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени ста |
| ли га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мен |
| рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — за |
| ве ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте |
| ацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ спом |
| њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут са |
| {S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и л |
| била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у |
| толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хаха |
| пазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама |
| и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљив |
| овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на мест |
| се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покваре |
| старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није ник |
| о те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. |
| ац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се с |
| ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Ла |
| матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је |
| а је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне |
| од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше гр |
| едну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи |
| ељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа С |
| оса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, |
| о би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, п |
| и си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздрж |
| „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши н |
| ош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као крпа звераше уна |
| д села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учи |
| о сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори с |
| ; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанп |
| , или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељ |
| ка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасно |
| обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, к |
| биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је |
| куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Нен |
| вењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат |
| квих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, |
| вори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми би |
| неш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ с |
| се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муњ |
| непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху |
| ропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се |
| маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, и |
| целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се |
| <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим |
| ревуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан |
| Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се бо |
| ме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старче |
| у и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст |
| вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко |
| е замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка |
| рироди је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцниј |
| оња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто пров |
| , а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбије |
| се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пред судом |
| , не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе до |
| и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живи |
| рошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да |
| а, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викн |
| његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући |
| о полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, |
| увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и |
| > <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „лова |
| човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана дока |
| из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заис |
| шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се т |
| ну његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас |
| и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и н |
| /p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одк |
| ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад ј |
| њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен с |
| обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога |
| штен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може б |
| а нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Б |
| н — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће |
| е му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новце |
| /p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да |
| оду.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеј |
| : „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу спе |
| адар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} |
| пе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зра |
| иде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си не |
| и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи |
| ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево |
| 8" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном ме |
| се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, сто |
| брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи |
| му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је |
| <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Ка |
| руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од г |
| бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до |
| е ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у д |
| ело, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и |
| чи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу... |
| и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново власт |
| се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је |
| то сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога веч |
| при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све |
| липовог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми |
| ти, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стоја |
| а се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе мени |
| одари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока скло |
| гу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљ |
| е, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда в |
| Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} |
| Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано им |
| и Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче |
| .</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо |
| во.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће би |
| ите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после ње |
| кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који ј |
| те — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи |
| не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ На |
| видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који |
| јица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разг |
| жидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понаша |
| син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који м |
| а после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам д |
| двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, |
| и малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом. |
| е — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са ов |
| — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божи |
| дмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, |
| ..{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p> |
| оред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n= |
| коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p |
| остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају. |
| ја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага |
| ка, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо под |
| оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p> |
| де мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па |
| тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мр |
| њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, о |
| и извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као д |
| оји је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да с |
| лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да |
| оја ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! те |
| је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Изви |
| <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се н |
| о дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у сво |
| </p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Б |
| е је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} |
| груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он ј |
| — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јад |
| разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се поп |
| шлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се с |
| ајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дозн |
| не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљан |
| и доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава |
| >„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опе |
| опаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} На |
| “ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухв |
| зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мен |
| веже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и б |
| авест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони |
| оговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи |
| говори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им г |
| <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори. |
| лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим |
| прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је не |
| вај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме из |
| а Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи в |
| и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун |
| ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид п |
| /p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око |
| говарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде. |
| ћ, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одли |
| и — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је |
| ате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко д |
| временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да по |
| од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом |
| ка склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се См |
| на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није зна |
| га што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му |
| на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали |
| илиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>С |
| звикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа |
| Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац |
| а! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шт |
| ли ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p |
| и...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну |
| то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочит |
| ад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се б |
| стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„ |
| незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„ |
| .{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац ч |
| рхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твоји |
| и и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нис |
| розору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд |
| ћу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бр |
| 14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на п |
| ст, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, |
| чи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, |
| одиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастук |
| собљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.< |
| вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће ск |
| е као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад |
| р, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспав |
| ај језера, близу једнога замка, који је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли |
| прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи ст |
| онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода. |
| да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле г |
| и заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран д |
| овидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била |
| Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жа |
| а врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; |
| изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, ко |
| /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених реч |
| дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је |
| иног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ м |
| устом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло о |
| указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ве |
| ештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Др |
| стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и чит |
| посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по |
| Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер |
| азио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну |
| в је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, ал |
| орала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био |
| тац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} |
| ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива |
| ем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш по |
| <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио. |
| су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а |
| о образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагони |
| {S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> |
| му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Да |
| се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана по |
| {S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не |
| фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти |
| тајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то |
| , извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Са |
| еме у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећ |
| екиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну |
| речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се |
| чу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрм |
| чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и |
| ом упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, к |
| ем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, н |
| ва шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и вид |
| буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом зај |
| уражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се у |
| њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, о |
| е одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и је |
| је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте п |
| енула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То |
| на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кр |
| и неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као д |
| <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p |
| и један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше |
| оше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, к |
| е допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би |
| кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме. |
| куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако заку |
| о да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даљ |
| пуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се прибли |
| и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Су |
| и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који ј |
| и.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо ч |
| која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинк |
| n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му |
| у.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико мину |
| одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанс |
| — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, |
| жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвор |
| суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је |
| три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мис |
| дар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изгов |
| о и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике |
| ховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше |
| да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека |
| .“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и н |
| еће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и |
| овала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Сми |
| а, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранк |
| их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чут |
| а поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и сп |
| да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} |
| з села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде |
| а! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу.. |
| лаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху |
| е велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, |
| ога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким ув |
| Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди шт |
| иљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо |
| S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остав |
| се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме |
| о ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чин |
| једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљк |
| у. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји |
| {S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У |
| а некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз к |
| мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им ј |
| > <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је |
| и ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је |
| еса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> |
| је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили нек |
| S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену бил |
| ивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечер |
| а, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња |
| его онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему |
| а баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави |
| сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело сел |
| едник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — |
| нда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац ј |
| и.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, |
| тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му поток |
| Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним |
| у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ |
| провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађ |
| вију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забун |
| окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p |
| пет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи повета |
| две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе пес |
| м путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе с |
| ј је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повели |
| уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је и |
| и, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, |
| ед неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чи |
| три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{ |
| рбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже мениц |
| тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="3 |
| и сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка |
| нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ |
| 8942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, нала |
| ише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом |
| ко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се прене |
| замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише |
| зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа |
| ао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска |
| Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и |
| ије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртач |
| поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа н |
| и — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саран |
| <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотри |
| Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два човека |
| — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а |
| рађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! |
| уд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио |
| ила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="11 |
| ткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га |
| е.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити прв |
| често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страста |
| ма удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бле |
| ађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за к |
| последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подиг |
| сад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наи |
| војке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар м |
| добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече ст |
| <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати |
| овац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше |
| пасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој бл |
| ак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје |
| .{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на |
| се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нек |
| поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чуд |
| гаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ с |
| овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетет |
| обочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе |
| мо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена. |
| е, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвник |
| ан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јо |
| и се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутр |
| ра — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче т |
| ај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме |
| ; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица м |
| пет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се |
| са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на |
| а изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо... |
| ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и вра |
| м правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далек |
| лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи |
| оново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су в |
| половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавал |
| n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — прогово |
| гим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће че |
| тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да |
| о крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем т |
| рошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тв |
| и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни ре |
| свешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскат |
| чево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао |
| о да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је |
| о јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамниц |
| врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву зе |
| башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који г |
| у влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек к |
| срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{ |
| љених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се навод |
| <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин |
| баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</ |
| чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут С |
| ко“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодо |
| .{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} |
| дном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта |
| ати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n=" |
| е муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и те |
| поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако |
| ри: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љути |
| ти изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, |
| натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, |
| p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двор |
| е сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ |
| се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како |
| кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из |
| еним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одла |
| меја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од |
| си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно |
| шти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C13"> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} |
| азине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да |
| S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бран |
| Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, |
| је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, |
| ужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песм |
| тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи |
| е речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја би |
| стадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно |
| зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну |
| земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под |
| ва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи с |
| Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а ка |
| но счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, |
| гаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у ма |
| ="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Ла |
| заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта |
| чу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и |
| жити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, п |
| т, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку стар |
| ир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Бо |
| збуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} О |
| ог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче |
| оје пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутк |
| да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала |
| упића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је |
| ти? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како |
| !? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јак |
| зустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко |
| Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и ј |
| „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да |
| утише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био |
| ине први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео |
| упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и |
| ртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се |
| јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би |
| То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} О |
| о племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођен |
| тојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је |
| оси преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очим |
| </p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило |
| иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је д |
| че гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само |
| е дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи |
| загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па |
| езди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који |
| ите — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим |
| лом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати м |
| је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самн |
| о да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оц |
| мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њи |
| он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} О |
| ве то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпу |
| оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал са |
| тен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаљ |
| бав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бра |
| рем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач |
| его га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, би |
| </p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог м |
| } Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме к |
| онуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — р |
| је на добром месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, на |
| </p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! по |
| ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо ни |
| едаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: |
| слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори |
| Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употреби |
| е воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко |
| ео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ни |
| оваца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му н |
| ше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бран |
| <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{ |
| , али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„А |
| собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију. |
| а и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страх |
| уде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још с |
| стало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зор |
| пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грознича |
| када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету |
| је. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p |
| .{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, ру |
| о издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац јо |
| лед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда |
| погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> |
| клонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали |
| ро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на |
| м. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим |
| н је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда |
| ра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час зап |
| {S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на мек |
| лиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и м |
| кну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противни |
| а Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у по |
| ај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, ба |
| ек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје мил |
| а руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеуб |
| је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу |
| /p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То ни |
| страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи |
| и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпу |
| р као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му |
| вору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — п |
| пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу б |
| ова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и о |
| г тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ов |
| ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић бе |
| ваца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џе |
| ре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред |
| ли; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је |
| ити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога |
| да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до гос |
| су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад |
| можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и |
| лицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136 |
| а.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро |
| ађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, ко |
| све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која т |
| сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак |
| Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно |
| још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајан |
| у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па |
| да се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше |
| ам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{ |
| доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било напис |
| е, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на ли |
| га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type=" |
| ј џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка |
| а њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска к |
| а јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко |
| онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Ј |
| ега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац |
| ма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше п |
| Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отиша |
| а...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу |
| у, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непреж |
| м селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од |
| пазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p |
| ко насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су с |
| ећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по кр |
| гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам |
| етна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје за |
| ог оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза |
| и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног |
| и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом прау |
| ца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче стар |
| њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</ |
| /p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца. |
| капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовог |
| /p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји ма |
| писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела |
| та је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, ст |
| дар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао |
| очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена вра |
| старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један |
| воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар |
| коте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој |
| код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хт |
| ам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, |
| олски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излану |
| ..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је |
| о ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола |
| т а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разгов |
| , сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га мо |
| е, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n=" |
| ву: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ |
| а радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, |
| озора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди... |
| отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.< |
| ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве.</p> <p |
| а самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са ваш |
| ујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p> |
| ио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у |
| га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од |
| се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртв |
| ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути |
| ам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купит |
| ла, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Б |
| е икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је по |
| а на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина. |
| би равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашниј |
| у о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку че |
| — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Ст |
| а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим и |
| наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговор |
| еном моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зориц |
| ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад ј |
| е.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога свет |
| од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је ув |
| унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Су |
| е од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добиј |
| ље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чив |
| једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је ту |
| внуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило ч |
| вете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога г |
| ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква |
| н отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су |
| етио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ев |
| ас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му чит |
| у се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, пос |
| а га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изг |
| : „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу |
| ражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ и запит |
| сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</ |
| Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n= |
| о“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Ј |
| се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала с |
| Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљив |
| један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај јед |
| ј давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} |
| а.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, |
| ленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и по |
| р и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор о |
| ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја пог |
| раво — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радит |
| Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерил |
| је га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лага |
| се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! ви |
| ва Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој про |
| ра одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће не |
| лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али та |
| га да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то |
| опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву |
| ован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што жели |
| ише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце |
| седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној ма |
| кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам |
| о, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p> |
| охотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика до |
| стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, |
| да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и за |
| јан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да с |
| ићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробн |
| ди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образ |
| се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да |
| ам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне |
| оче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко |
| тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко |
| > <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се |
| де поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу |
| p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p |
| своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође |
| ш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} К |
| фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на ст |
| уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути |
| и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из ч |
| шину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то м |
| пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је ду |
| прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде |
| а какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грб |
| ју седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брз |
| га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата о |
| е свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрч |
| се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није мог |
| вори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему лег |
| пе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је му |
| ве га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао |
| Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већм |
| астелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, брко |
| ави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино |
| пец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао о |
| S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бл |
| во пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да с |
| авнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни те |
| „То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" / |
| астати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мис |
| {S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до |
| у и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало |
| ашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, |
| је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слик |
| а руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само |
| вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угас |
| — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један т |
| га у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори с |
| да Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бле |
| огађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај |
| нац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p |
| гао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његов |
| нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би |
| је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја |
| а, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не |
| тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| икати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је |
| о ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> |
| : „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} О |
| ик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута |
| шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашив |
| последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но он |
| , гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Мил |
| ан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш |
| поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, т |
| нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га |
| </p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд... |
| а пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p> |
| му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са на |
| амишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражи |
| лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбо |
| био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице |
| твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека |
| е било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“ |
| } Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека пр |
| тојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се з |
| по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па вол |
| ора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе кр |
| на и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхта |
| рије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} З |
| ску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле по |
| е још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племе |
| де рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја |
| и верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти |
| и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јед |
| знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван |
| који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам |
| двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у ра |
| ш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си сл |
| ао да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, |
| миљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М |
| ком не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, оп |
| ши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме н |
| његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш у |
| сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љут |
| ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада |
| де онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју |
| крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни д |
| опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер |
| су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у с |
| што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога |
| S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Б |
| је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитују |
| ечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља пев |
| ати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десн |
| е млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговори |
| му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога трену |
| {S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо |
| узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки не |
| био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи |
| још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздр |
| о га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранк |
| је било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и |
| ао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде |
| вим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S |
| које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је поп |
| е унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, ко |
| к Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да |
| како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ п |
| едао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је |
| , да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S |
| е хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у да |
| у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али зам |
| , који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође ве |
| > <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може б |
| та то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода |
| нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним дру |
| скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за с |
| ом усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану п |
| је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сав |
| та.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у |
| и мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа |
| ани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} |
| ко то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам |
| овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јо |
| очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово тр |
| <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за |
| од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је лебдио над њим, све |
| кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћерет |
| странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вин |
| ти могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од |
| е ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још |
| се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у с |
| де на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру |
| зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро |
| навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да откри |
| еђ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао |
| /p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — о |
| ци и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..." |
| то се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, |
| да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошк |
| да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав раз |
| има му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном остр |
| и је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни в |
| Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњо |
| } Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прош |
| ко је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да |
| долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад |
| имо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима о |
| укне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац прили |
| p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мо |
| <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црве |
| изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у не |
| цима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из др |
| га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога о |
| превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте |
| обре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, ко |
| му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је си |
| си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црн |
| као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро ј |
| ш није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи ј |
| ашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи д |
| зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној |
| имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само с |
| ље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и чес |
| је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих мали |
| у!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече ј |
| ђе висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Из |
| нствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, |
| село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 го |
| н не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђ |
| е Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога М |
| ро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштр |
| ду, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари власт |
| где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и |
| застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза ба |
| бро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p> |
| > <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ства |
| авици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, |
| о Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти прете |
| ао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној |
| раво лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зе |
| но у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни |
| она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свог |
| е да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојно |
| викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у |
| ој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто нов |
| n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров |
| дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумар |
| } Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала |
| пта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!? |
| , да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица јед |
| </p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује |
| двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са |
| ди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угур |
| амо хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p |
| ог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он ум |
| натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да |
| е вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког |
| и.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме |
| , а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога |
| шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" / |
| за спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће |
| ила.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и дол |
| Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима |
| а га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> |
| /p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако |
| ио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се |
| кога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама |
| анац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Вели |
| егово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за сво |
| осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела |
| . да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остар |
| ре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље к |
| {S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и о |
| ца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било |
| <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> |
| виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лак |
| ему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у то |
| Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казат |
| >„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! |
| гов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда он |
| изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод на |
| радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и ос |
| ез њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био слав |
| сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој |
| .{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мрг |
| твори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож |
| мати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина |
| .{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог д |
| те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племе |
| је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња не |
| ја, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречен |
| “</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече |
| жу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео |
| p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим |
| Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћ |
| које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао |
| А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, |
| лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је |
| викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и |
| ни нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот.. |
| {S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је сваг |
| свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је |
| е!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише |
| у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} |
| <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је |
| дадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — Т |
| нио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну оч |
| а, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену ш |
| а оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не |
| <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 годи |
| ах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! |
| ам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина |
| дим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна |
| оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле д |
| добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично позна |
| ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он ка |
| број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиств |
| ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! |
| .{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — н |
| и ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне |
| уче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — про |
| нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна сре |
| <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд |
| {S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и |
| ећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Ни |
| рође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили г |
| столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си |
| рак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром ст |
| и се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље |
| из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу |
| мио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глад |
| репући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — преки |
| ече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети не |
| рни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како |
| 6" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одр |
| равио...{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и ш |
| се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; |
| мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче д |
| а узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов ота |
| руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот о |
| скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p |
| атанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни |
| човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше корац |
| еду оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога ро |
| ем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „М |
| 01" /> где би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу |
| и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо ун |
| „А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо |
| ника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Б |
| ажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{ |
| младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно |
| о све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду |
| ме твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад |
| се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима |
| ужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, по |
| ести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо |
| венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дан |
| е је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти л |
| м чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} О |
| иже старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом |
| <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи |
| Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> |
| иком није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S |
| тац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очи |
| оји су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и о |
| е, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То ниј |
| ев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, |
| е — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, б |
| ешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи п |
| тац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породи |
| а се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни п |
| јан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има нек |
| никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње вре |
| ко двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи оно |
| ога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S |
| е се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> |
| бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за |
| е главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у |
| будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбој |
| и, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а |
| кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се ба |
| воју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гл |
| у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега х |
| а годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани |
| а где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их н |
| толу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишин |
| — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој гос |
| љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други зауз |
| би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворс |
| диш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог |
| кне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. |
| застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није з |
| се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-п |
| ра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о то |
| а живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, ал |
| >„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад |
| елин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро. |
| заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — |
| , јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа и |
| заслепљен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренут |
| ико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић |
| а господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полиц |
| их! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њо |
| о добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар |
| х <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добр |
| сти сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! викне и клек |
| су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница б |
| р.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је |
| че пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица |
| ао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прел |
| о беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S |
| ој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у ме |
| да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на |
| Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — п |
| ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и |
| леда — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече |
| ? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам нај |
| милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах |
| — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај па |
| ледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, |
| } Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као |
| n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како |
| , хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да прос |
| е је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви с |
| икће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — |
| , и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Са |
| поље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се з |
| је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се |
| едан гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се поја |
| ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако |
| — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си |
| зали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам |
| у „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.< |
| Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам т |
| праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{ |
| знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му би |
| “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у |
| апита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p> |
| Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан |
| ј са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошл |
| марати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао са |
| и у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свак |
| убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, |
| ражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искренос |
| плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си д |
| познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у ста |
| го и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође |
| „Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! д |
| ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље |
| т се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн |
| у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.0 |
| ао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљ |
| не банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један у |
| ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи од |
| ас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој |
| знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну п |
| је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко |
| ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш! |
| кне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је пра |
| или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се уп |
| сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, шт |
| тити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина се |
| а кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</ |
| младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас |
| на да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам с |
| ри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута |
| година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су |
| оких, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно |
| — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p> |
| а онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека |
| Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једно |
| згуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам ви |
| “</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је п |
| ашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко |
| се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p |
| " /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили. |
| није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се |
| {S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} |
| а потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на |
| добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У оч |
| овом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућ |
| љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) гов |
| под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — догово |
| па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ћ |
| а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у оп |
| Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напрот |
| у околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољ |
| х и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју с |
| сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут |
| а уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јес |
| и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — р |
| стрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да |
| и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. |
| ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо |
| је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као д |
| Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не оп |
| га и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако н |
| м рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је нала |
| о пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде гово |
| оља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као д |
| хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље нез |
| ледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> < |
| > <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Мило |
| а чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што ниса |
| јатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две |
| ој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху |
| његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу |
| глављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари |
| ислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме |
| раш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p |
| е знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} |
| оња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је мира |
| оћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гур |
| инута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро |
| ио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке |
| та га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и |
| хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти |
| и.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> |
| иђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мери |
| ј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све н |
| ивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Стара |
| но са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p> |
| ричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p |
| о дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробуд |
| >„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта |
| узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио |
| ар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од |
| ојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен |
| гудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али |
| Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња |
| „Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важ |
| .{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као |
| очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, |
| омка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош |
| ше, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и |
| оговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће пр |
| > <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змиј |
| и шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по са |
| ини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми |
| да уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стишт |
| оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала п |
| S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и |
| осподар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зв |
| — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам ос |
| тарац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта с |
| сомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док |
| да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да ј |
| ао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остат |
| За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, |
| пну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врат |
| у крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхр |
| <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незн |
| о овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви б |
| и лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да |
| у Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и |
| ала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> < |
| потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло |
| у се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили |
| поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима у |
| му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: |
| сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) |
| .{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгуби |
| ао рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, кој |
| липов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Но |
| ги рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац ч |
| /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја |
| з — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу |
| е се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрл |
| ла друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешк |
| како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад |
| беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира |
| убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже г |
| тојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет |
| ог је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуњ |
| е био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђ |
| па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13 |
| Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад м |
| <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p |
| есмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љуб |
| но заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Ма |
| нко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру |
| повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче на |
| > <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедају |
| д виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у |
| љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, |
| тупи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхта |
| у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице |
| кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га |
| разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, ве |
| и са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на д |
| обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетк |
| и њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чам |
| у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућено |
| не, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико |
| о-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставил |
| {S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа п |
| {S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се |
| устити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је |
| нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором |
| тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати. |
| кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних.. |
| > <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми |
| ли на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у |
| о дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих |
| речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „вид |
| је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био стра |
| /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је оне |
| ли ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и |
| му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је вета |
| ена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бира |
| .{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из че |
| да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково пл |
| шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p> |
| поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је п |
| тарцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} |
| глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да |
| тра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико трен |
| {S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати из |
| Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао ц |
| орачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са |
| ржао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачеви |
| тим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто на |
| не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто |
| <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим |
| е је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се |
| о, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је на |
| оњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло |
| ахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан |
| умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један и |
| S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! |
| е увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни с |
| м је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Мил |
| „Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо об |
| еду.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано пре |
| нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам пл |
| нио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре нек |
| ти, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо ј |
| !{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да в |
| ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ов |
| у лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, ш |
| грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, ка |
| шпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра |
| пљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замисли |
| ело Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две д |
| а.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, |
| е изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из варо |
| тра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је |
| Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачеви |
| /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо ком |
| у.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другари |
| ва новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викну |
| ањем, венцима и барјацима.</p> <p>Живио нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око |
| — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} |
| ћо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше заб |
| де до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам |
| „Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња |
| е погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег с |
| се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Ба |
| ролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази |
| .</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзал |
| ати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! п |
| ш се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" |
| се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије |
| да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“< |
| у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по ди |
| ређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно |
| довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно |
| <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво се |
| p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па |
| а.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" |
| е све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са с |
| {S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако изгуби живот...{S} Добар ј |
| ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обр |
| доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тр |
| сретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја |
| е стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеј |
| и као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота но |
| уше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали |
| , па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и те |
| дочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и д |
| долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Да |
| и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није ник |
| ашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће на |
| вље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљи |
| ца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за |
| „Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи |
| о рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полиц |
| у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и п |
| на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и |
| рком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па |
| , но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу |
| да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када |
| а корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и |
| ....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахн |
| замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S |
| вот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мо |
| мотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p> <pb n="90" |
| , кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, |
| ан нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на |
| во и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром |
| </p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али |
| сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унц |
| 6" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги |
| жао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, кр |
| ? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим |
| је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и |
| где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећ |
| је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је |
| ри старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне |
| е и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брз |
| е образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну |
| нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а мо |
| ца а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а |
| Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста |
| рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p |
| чи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он |
| ето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове |
| њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p |
| гуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лази |
| а слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбу |
| кад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — |
| вић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Ф |
| ивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци |
| ив мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече |
| зрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју з |
| ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси |
| положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану |
| ло главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у коли |
| ако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! |
| на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове |
| нит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је не |
| /p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, |
| црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која н |
| ао своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за |
| ме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му |
| исок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо |
| нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за р |
| о погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек а |
| не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од са |
| Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока |
| и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је |
| нише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби |
| ћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје |
| е — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зорин |
| ивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав |
| е очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије |
| за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapte |
| добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми |
| са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то у |
| де чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да с |
| Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао |
| ао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио |
| ата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао. |
| — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе с |
| ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> |
| јатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, |
| а ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста |
| ашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} |
| ије могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је |
| ерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад са |
| вора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и п |
| ни грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и во |
| и, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница. |
| е баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на |
| читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болн |
| х сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када ст |
| онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{ |
| да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него < |
| рица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој је |
| , и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p |
| се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањ |
| еху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, |
| на повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах |
| } Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у зе |
| с болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и |
| де пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</ |
| не и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| ању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нис |
| /p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за рук |
| на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то би |
| и ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он |
| егне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи ко |
| е Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреме |
| p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој коко |
| </p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше д |
| њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спаз |
| ромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла |
| д болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се |
| тојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем |
| да доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. н |
| и, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" |
| да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да м |
| шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син поко |
| ара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости из |
| у, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га |
| рође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађивати.{ |
| ead> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро чита |
| S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи |
| около, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене му |
| риц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Пог |
| дашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на с |
| ече после неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</ |
| есну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац |
| стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умук |
| ало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у сур |
| ео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је не |
| да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постељ |
| .</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — реч |
| пут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поре |
| ед.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо с |
| " /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје |
| , али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његов |
| не ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је |
| арац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и |
| стелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</ |
| се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„ |
| нственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом ски |
| , који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац |
| грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди |
| овом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а |
| 5" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по г |
| арудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, ко |
| којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао |
| вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке |
| , и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена |
| аци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију |
| ри да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усе |
| сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски |
| ћ доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер |
| нам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако |
| ранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, |
| су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, |
| га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>С |
| Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „а |
| а одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! |
| о кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} Бранку није било неправо |
| ошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори боле |
| {S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бр |
| ивају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипа |
| и су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвук |
| земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати |
| запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, на |
| сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p |
| пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божида |
| лости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим |
| подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих |
| ним кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом ко |
| ранко мили мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„ |
| — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је ј |
| } Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ј |
| с запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и |
| вори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, н |
| амењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку |
| вор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори |
| стовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га |
| у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним |
| и ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хте |
| деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би |
| ар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно |
| анац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад ј |
| средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезек |
| аву и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какв |
| бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дак |
| д ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена |
| аза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали др |
| Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један з |
| е стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срц |
| ргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згреш |
| нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а |
| ој клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати |
| куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећ |
| тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху им |
| у варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљ |
| а тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога чов |
| и Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње кр |
| ако, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико дру |
| <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешт |
| што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се |
| допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да |
| е зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшн |
| ром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли |
| /p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Он |
| м шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; |
| гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза во |
| рисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави |
| ко више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој |
| екар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, с |
| ад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, |
| Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није |
| Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се трга |
| којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си и |
| 3" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у сл |
| ло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу с |
| глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још |
| грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма д |
| гуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; |
| м стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога |
| ? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе б |
| да.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} |
| анац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него м |
| а савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао сво |
| е двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. |
| анату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{ |
| о је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходни |
| су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где |
| ом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом |
| е по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S |
| о конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Бо |
| и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Баче |
| е, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из пона |
| управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време с |
| есетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац |
| кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим |
| а све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оц |
| одао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па |
| који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам оти |
| то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и |
| а ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његово |
| једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p |
| е кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али |
| онуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Бо |
| е мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково |
| помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су ж |
| ростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем |
| ла да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелин |
| посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков гл |
| , грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренут |
| ице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане |
| лабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше |
| а сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она г |
| чевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер с |
| дби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад г |
| з мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да |
| р да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у н |
| указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда п |
| љине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно |
| скочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу |
| инско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при с |
| у, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао њ |
| речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљ |
| он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како |
| це да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест |
| гао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p> |
| само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а |
| се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни |
| са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, |
| о! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово ј |
| ови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко узда |
| замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} |
| во па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} |
| сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али |
| им оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снаж |
| смо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде дол |
| лизу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више |
| д посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закр |
| љај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај |
| ? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од |
| ивудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, |
| p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Б |
| ићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код |
| читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у к |
| ранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Н |
| уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — клик |
| кочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда ст |
| а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму с |
| са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звек |
| банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега н |
| да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести мла |
| причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Х |
| воја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, |
| одина, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је х |
| ир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</ |
| Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је |
| ој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво |
| Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па |
| тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробниц |
| је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на за |
| труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од подан |
| е пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код |
| под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, к |
| тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени стара |
| о куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће г |
| гурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ |
| је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Сто |
| ше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим т |
| спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Др |
| једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а ост |
| и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“ |
| умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељ |
| теде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, ка |
| ало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски р |
| да застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако |
| бивао из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и |
| ледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као |
| чуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнур |
| ога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као д |
| је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко |
| у као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, п |
| е да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Милив |
| стру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као г |
| ског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се |
| евојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када |
| заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S |
| а наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору ј |
| слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио |
| е заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд бил |
| ић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора |
| Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву. |
| м заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> |
| суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која |
| вени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у се |
| : „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад по |
| тног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне живо |
| за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнел |
| столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд сво |
| м бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен. |
| и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Ст |
| радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лиц |
| кну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њи |
| светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ј |
| а у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зор |
| и могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи |
| љиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хт |
| , па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали |
| ако су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им заго |
| ог покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан |
| товој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихо |
| ут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута |
| оји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шум |
| , но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Нап |
| леп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, к |
| ац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју |
| ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи |
| и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке |
| } Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљ |
| хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом плани |
| брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато |
| излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове |
| роћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам |
| <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног |
| ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах |
| окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p |
| одице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранк |
| у неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звон |
| егову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <d |
| p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мрг |
| усар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И |
| ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава |
| о нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} |
| зан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Серв |
| на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани |
| свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из |
| да чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече |
| ли јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изва |
| дар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди |
| у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као ч |
| е пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није б |
| о код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црв |
| аврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у |
| је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: |
| } Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се пр |
| {S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио |
| аљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се н |
| нђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судов |
| оме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и |
| а је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није как |
| , као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јас |
| њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А шт |
| уње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3б |
| где не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је |
| {S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи б |
| ином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених |
| сто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, |
| е живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство з |
| послетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртви |
| рећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим |
| и се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па ка |
| ош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је г |
| видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лаж |
| сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p> <p>„Не п |
| и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, |
| ожидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето с |
| а проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чел |
| врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој с |
| убави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како |
| како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни |
| у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугла |
| стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у |
| се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} |
| даше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као д |
| да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се н |
| и.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или |
| а јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врат |
| унца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, шт |
| } Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, |
| преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није могао |
| — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова |
| ки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубље |
| ила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из ве |
| кова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у лед |
| вет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Вр |
| <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за ко |
| {S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>На |
| ти у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну |
| ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набед |
| рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле |
| ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и |
| кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори о ствари — р |
| елка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! позд |
| <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора с |
| ве су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје |
| адуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар |
| постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па |
| {S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но |
| ла и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но |
| где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се личн |
| су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натра |
| се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у се |
| не речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мислила да ће о |
| му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њи |
| чено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан |
| ше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — Посл |
| е свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, к |
| њу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може |
| ..{S} Како да ме је нашао, кад му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутн |
| е није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим |
| толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту |
| љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим как |
| м како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао н |
| е са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су г |
| право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> рад |
| ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху је |
| асом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мо |
| је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кне |
| а и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Е |
| издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко |
| баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам |
| /p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина |
| сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се забли |
| заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p> |
| d> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног ле |
| ца. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време б |
| у пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и приве |
| ад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из |
| али јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да |
| ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је в |
| могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно |
| е светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти |
| ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с |
| .{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао |
| а, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере |
| ебало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер |
| Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је |
| орао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су |
| и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом пла |
| а кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Види |
| рио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово |
| ече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад |
| досмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који на |
| ли брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису за |
| ећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “< |
| {S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов |
| тине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од |
| ницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу |
| пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо во |
| бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може |
| тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мрг |
| зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и сч |
| што је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> |
| оле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} О |
| евала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није |
| али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишља |
| да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца |
| . — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио |
| му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</ |
| ни старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да |
| ћ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако |
| н.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Б |
| ајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго в |
| зговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да ј |
| а служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а н |
| аље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо в |
| ирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Д |
| и умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се |
| де лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јур |
| једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и |
| површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара пе |
| p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу |
| око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава |
| ава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја м |
| p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p |
| Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш |
| ам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зори |
| ари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и |
| вачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! п |
| а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири жур |
| и смо већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, ка |
| о је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће б |
| а. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда |
| n="3" /> <head>I.{S} ВЕЧЕ.</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских д |
| у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу д |
| на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрм |
| у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну |
| небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану с |
| који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се |
| е траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једног |
| је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за |
| Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед |
| } Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигд |
| чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме покло |
| овао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио за |
| из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени |
| е спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препу |
| м врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се ут |
| рца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље с |
| сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај х |
| мо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и п |
| о стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности. |
| неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Бос |
| ђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа ни |
| о крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече М |
| Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав г |
| мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње |
| је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се |
| да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} |
| ин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> < |
| м у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? |
| т у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурам |
| слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у пр |
| а и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних уб |
| ти у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седи |
| " /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на ј |
| у се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су каз |
| ао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у р |
| д најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а |
| и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све ј |
| обро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут с |
| ло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као |
| чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је |
| ег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му вис |
| дали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази |
| је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер онога |
| е? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих з |
| сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њи |
| {S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се |
| " /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стига |
| је имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина |
| и је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим до |
| а низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Ок |
| орак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец |
| иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{ |
| јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију |
| блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци ј |
| е, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљин |
| нио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну |
| p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар |
| ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна |
| ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну |
| им жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече ст |
| ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шеш |
| не суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје м |
| ом срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p |
| у на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — |
| з уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек к |
| као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога з |
| и мој друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив ј |
| унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; |
| озници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се нај |
| ека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок |
| о — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — н |
| оши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не р |
| о, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање св |
| то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, |
| а.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благо |
| нео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се и |
| ледњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га види |
| о поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — пр |
| во“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно нас |
| а противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде |
| оласто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда |
| ма се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихо |
| е своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта |
| на у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак т |
| ну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мал |
| мац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад |
| нас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, шт |
| та. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам |
| ије, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где с |
| два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише |
| ци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен |
| } На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах ка |
| де, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће нај |
| ју.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се ни |
| вим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад до |
| свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — |
| анко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по сво |
| евојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</ |
| лим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он п |
| ш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не |
| а пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и иста |
| врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд |
| S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргн |
| е који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки им |
| ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу |
| са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је вл |
| ам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! зап |
| Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судиј |
| лим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока |
| /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу |
| е му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био в |
| анпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао |
| а, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то |
| и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде |
| вде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти тво |
| мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити |
| да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад |
| међу њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се о |
| .“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Уби |
| у молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод камена сикћ |
| кама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} |
| опошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчев |
| а старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву ст |
| ем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, с |
| > <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв |
| е стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Д |
| страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку з |
| е не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћ |
| ованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> |
| S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку |
| “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса |
| . издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци |
| о да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господи |
| ио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних |
| стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше си |
| би окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве див |
| сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву |
| оносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечит |
| ек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине |
| — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана |
| Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> |
| а.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали |
| када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и |
| <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездан |
| и добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б. |
| днео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купа |
| сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цв |
| , јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Б |
| ишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теб |
| у неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други |
| .</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено и |
| и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад |
| , назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спаз |
| на не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен пр |
| ли кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чив |
| пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицај |
| оље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својин |
| и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на је |
| оји нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачевић, а на |
| мира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S |
| чно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом х |
| p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео са |
| рам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати |
| јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лижући јаре, које беше зарудило и чис |
| а је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</ |
| тојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и пос |
| у боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Сто |
| а буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре пон |
| есвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као ра |
| би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода ус |
| да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у њ |
| чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједа |
| Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац |
| траховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> |
| ем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није |
| укао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора |
| „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико бас |
| и Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дош |
| Бачевић, а на другом Божидар Бакић.{S} Овај други био је већма захрђан и као да се познавали м |
| Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.< |
| онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне к |
| и ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и |
| на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чи |
| аха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда |
| цу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, п |
| се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као ма |
| и вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од |
| то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он т |
| амишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у б |
| S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш |
| р је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он |
| <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишља |
| Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и |
| ео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли |
| ар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је би |
| лена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не х |
| "149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изнен |
| боња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај |
| дство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролети |
| е наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али да |
| ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} |
| кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је и |
| тарац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су иш |
| Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спас |
| /p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је |
| је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у |
| .</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p |
| е.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упоз |
| собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи |
| о грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја |
| га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе |
| а сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="13 |
| жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на ј |
| ој новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па... |
| уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, |
| рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који ј |
| и старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе |
| а.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али ј |
| Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш ку |
| е довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но |
| Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се ча |
| пази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грб |
| њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком |
| ла... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда |
| Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита |
| его са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам |
| кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави се |
| мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати |
| ати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац |
| ораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца по |
| лаго проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, |
| е она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на с |
| а Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја с |
| , можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то бе |
| биљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сес |
| иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око |
| ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, иди брзо |
| а.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> < |
| сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи с |
| . — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Ро |
| ке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у ис |
| г ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавд |
| прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је до |
| за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чуднов |
| је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано |
| Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер ј |
| о река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће т |
| је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би на |
| није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изн |
| Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на дв |
| е, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме |
| ити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац |
| почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут у |
| p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне но |
| та и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић присту |
| ру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну |
| га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да в |
| ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> |
| ече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и т |
| уми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с в |
| тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.< |
| ем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у |
| помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? ви |
| али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, |
| т сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку |
| не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ј |
| ло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> |
| гађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане д |
| важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би |
| на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са |
| лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свев |
| још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре г |
| лике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посл |
| се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле г |
| лили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили. |
| је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу |
| прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пр |
| p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и о |
| ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би с |
| : „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер |
| ловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га о |
| а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> |
| м друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стоја |
| аву Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — |
| акше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг |
| бук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко че |
| баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и |
| дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове р |
| другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо |
| а му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шт |
| ма, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то ис |
| у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче д |
| и.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише. |
| дна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ с |
| ратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено поглед |
| ној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог д |
| „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибер |
| донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше |
| ава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> је |
| питати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим ту |
| елави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, |
| ао да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у п |
| дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; |
| се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе на |
| ркови — без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бац |
| ао да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Д |
| неш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, |
| риском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а |
| ом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен ст |
| идим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> |
| “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци |
| {S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бо |
| ражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му |
| ом — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Ст |
| сти било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде п |
| аљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне ј |
| ху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први |
| земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачев |
| ељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је |
| ку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао п |
| </p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и њег |
| и свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи |
| з старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим |
| породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Стран |
| о гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — |
| се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек |
| ?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а |
| аше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чам |
| таш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма |
| и и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено |
| ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао |
| рио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега пр |
| „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице |
| сли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам |
| онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из |
| почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на |
| иде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбу |
| а првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло би |
| је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хит |
| одина; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} |
| дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се дог |
| ве на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прег |
| анда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети нап |
| <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави но |
| ајвећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио |
| јчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" / |
| ро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: |
| да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још дв |
| ђемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и пос |
| ро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ват |
| скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат.. |
| ирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као д |
| тавио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница. |
| , нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврш |
| шао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, |
| раг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек х |
| емљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, поди |
| тојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче ве |
| . — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове |
| да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у о |
| печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, |
| га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да |
| {S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога си |
| а, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми прип |
| али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио мо |
| себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочит |
| га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земљ |
| је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца |
| ли је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p |
| страга је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где |
| да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се |
| а и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио ј |
| отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне |
| .</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда |
| опошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не могу да нађ |
| ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељ |
| аће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти јо |
| рошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна ш |
| о оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није |
| ни и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих |
| о, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид |
| дмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић |
| илична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метну |
| ђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и је |
| викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са |
| ја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о в |
| нога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, од |
| а гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да |
| о узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново пр |
| ло, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај вал |
| тојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то с |
| S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухв |
| љаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ ју |
| ри се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, |
| ни трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се |
| >„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„ |
| телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Нова |
| га: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слат |
| који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном |
| ти, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на |
| ај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах |
| p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуд |
| је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њо |
| је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице |
| савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец ра |
| о кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одеве |
| на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p |
| оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени стар |
| } Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, мат |
| есто, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други А |
| н опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је так |
| чу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудиш |
| елу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне |
| } Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам б |
| не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекс |
| е зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p |
| ало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по |
| о, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага н |
| е и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју госп |
| дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се по |
| текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону |
| грлити, као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - |
| у против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите |
| које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у среди |
| ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се ма |
| право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p |
| </p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новац |
| купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити вла |
| р нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Сто |
| човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у |
| е, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Ј |
| 18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра по |
| дих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претил |
| ости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у |
| омолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко |
| на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек |
| једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје с |
| у, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори не |
| 131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у к |
| и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то |
| ћ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећ |
| ју му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође мно |
| ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво м |
| му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар м |
| несе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, о |
| анственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необ |
| видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> < |
| а изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, д |
| е старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запи |
| ранац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко л |
| а брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јова |
| се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, п |
| каза из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Сто |
| њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам таја |
| олико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окрену |
| тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се бр |
| ти Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“< |
| о сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ би |
| о страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом |
| ше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвозден |
| јури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} С |
| “</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадуске |
| вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се |
| {S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немог |
| нице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру( |
| е права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на |
| ечи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе |
| било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај |
| олини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, |
| к?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, |
| , ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице |
| арац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је |
| да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе... |
| ана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не зн |
| са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близин |
| жасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен за |
| на.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасм |
| осави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p> |
| те, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“< |
| суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — ре |
| тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! |
| оју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобође |
| не: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је |
| p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је |
| о постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и док |
| у, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завес |
| и најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче |
| идашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стоја |
| а и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећ |
| </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек |
| нка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао пре |
| икнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра н |
| ије тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средин |
| раше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Те |
| на у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни ре |
| пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али са |
| е туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и с |
| тојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — р |
| и на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p> |
| ј одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на бре |
| е дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p |
| то да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај с |
| и и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двор |
| овао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху н |
| ао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име |
| ажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро... |
| но убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића уби |
| едним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана с |
| Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на су |
| р је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Ти |
| је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, ук |
| ч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p |
| вић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — од |
| ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво |
| и су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведо |
| оји се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари |
| жени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изв |
| оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се |
| ало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет п |
| о, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је вер |
| је шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма д |
| ако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“ |
| ка му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} |
| } Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки |
| се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а |
| подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стар |
| рљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од к |
| ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао |
| ци, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи |
| а и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је |
| ебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума и |
| анко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, |
| нка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече стар |
| је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Гру |
| би остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, |
| И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до к |
| иди се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Д |
| о читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше |
| ојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину к |
| се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? .. |
| јисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и |
| е Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће т |
| да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко цига |
| од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вр |
| по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара |
| загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је д |
| теш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али |
| > <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрв |
| која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беш |
| о.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p |
| евећи башту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Су |
| ећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам |
| p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади |
| ако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и за |
| даху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод от |
| његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади |
| бу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвоз |
| метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месе |
| >У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Б |
| ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким хо |
| сподар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који тру |
| стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га гр |
| ="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се п |
| о?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шт |
| а олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи |
| вег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула |
| сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapte |
| p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа |
| ојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Ш |
| онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава |
| на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово ср |
| цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у с |
| , ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и з |
| е зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, |
| одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си м |
| ла старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љуби |
| а му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што п |
| а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено |
| , па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунил |
| и ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? |
| е својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А о |
| поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него ова |
| та и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је к |
| бијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне |
| ок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви ле |
| ио намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргуду? |
| вртлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, |
| ђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог |
| еру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је чита |
| е куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи п |
| ако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече |
| еснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо др |
| ност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветник |
| о тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па м |
| устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не преп |
| чи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји роди |
| е?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисл |
| смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо |
| у, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро |
| је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад има |
| тио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чи |
| старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му |
| ићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морам |
| одигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког |
| у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на мест |
| уочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После |
| к у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола |
| ни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да см |
| у, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — за |
| е на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мор |
| а лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наст |
| уваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „О |
| од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора ста |
| осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у с |
| гли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умр |
| </head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из |
| ти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девој |
| на Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се не |
| д дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насеља |
| ти.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} |
| ме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина.. |
| ац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени љ |
| отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је |
| за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све л |
| . која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори |
| шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад по |
| Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи к |
| ју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лу |
| ени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје |
| што му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запитки |
| ели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убиј |
| амокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и са |
| сподар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јо |
| има толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше се |
| д баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезар |
| ђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало |
| „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али |
| кад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, ка |
| од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n |
| гну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта |
| ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</ |
| који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и те |
| него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до |
| ирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојни |
| да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p> |
| и — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже с |
| ада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром п |
| га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, кој |
| стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џе |
| ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити, |
| је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће |
| дговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком |
| морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио к |
| 2_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји ста |
| а) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ ка |
| > <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У ча |
| погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то |
| други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> |
| о доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди |
| <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церек |
| пртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око |
| мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробо |
| на девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде |
| се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниј |
| уташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори |
| врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што |
| и: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођ |
| и ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме |
| е остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и пло |
| у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди |
| ља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече |
| ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кро |
| ли што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти к |
| пло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — ре |
| ало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и доб |
| ер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — |
| та га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље у |
| а, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напо |
| е ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је њ |
| и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели ов |
| т и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом ма |
| ..{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савес |
| заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће |
| е остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају |
| и старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb |
| оче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних |
| екар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као |
| ко и Веља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом. |
| м..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јо |
| .</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња |
| даље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њ |
| а.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај до |
| о.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомисл |
| са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац го |
| звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неко |
| ећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у |
| је ближи од њега?{S} Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да о |
| беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђав |
| га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да |
| м тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хл |
| стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о са |
| ва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше С |
| љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву |
| , а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али уми |
| ада се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S |
| о брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране |
| и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће с |
| друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; |
| ујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води |
| и сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су бил |
| — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек ок |
| p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази не |
| еоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио |
| о? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стро |
| /p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога д |
| упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер... |
| усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништ |
| чере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког м |
| агушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</ |
| ни.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> |
| ека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју хр |
| атим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим си |
| из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну о |
| у добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n=" |
| ле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слик |
| капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оц |
| е Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен л |
| ше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а |
| ешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да ра |
| ије седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу двор |
| си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у |
| е, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа |
| одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n= |
| као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудиш |
| е је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> < |
| те?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили |
| беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када |
| у искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p |
| тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, х |
| ао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по |
| сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор |
| ар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — реч |
| Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, |
| де се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:, |
| морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети н |
| ? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те сав |
| чуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, |
| >„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђе |
| идар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Ко |
| /p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> |
| године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њим |
| чеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и ј |
| запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поно |
| ини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око |
| > <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један |
| а старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и п |
| ита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч |
| урама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одош |
| /p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских вр |
| посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече брк |
| зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам |
| о да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та в |
| ј разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столиц |
| гог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</ |
| ипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљ |
| p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом. |
| ита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председ |
| ка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди |
| е другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови |
| оту слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p |
| неза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, |
| е синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро пам |
| а Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим у |
| алену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу та |
| /p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се |
| ан старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакш |
| стано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се |
| се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи нас |
| >А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огор |
| рица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погл |
| Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме р |
| лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натр |
| па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћ |
| еди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечер |
| новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ |
| чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зо |
| па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о вра |
| неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су с |
| е ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђ |
| обу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати р |
| о соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почел |
| ! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била з |
| ко но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опро |
| ори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. |
| p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="2 |
| апољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</ |
| его ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар |
| и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет са |
| рзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C7 |
| , хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, |
| жемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригина |
| е смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се |
| свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица |
| ч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашк |
| ћа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га |
| иљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Стара |
| ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на |
| рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али бле |
| погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао |
| ше се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и |
| аније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chapter" x |
| х нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} |
| о би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су |
| за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега к |
| црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би |
| То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кр |
| вине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p |
| х одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{ |
| .{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам |
| није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} |
| ад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, а |
| ећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ |
| хонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, ал |
| га дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Ка |
| ле тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћерета |
| јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у |
| ио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, из |
| атога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је |
| реко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта га чека |
| а ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Св |
| есму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине |
| час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да з |
| по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатки |
| глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око |
| дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешт |
| лено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам |
| о то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" / |
| ј пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрч |
| а скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Сто |
| извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непр |
| загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе. |
| о.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници |
| есто, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен о |
| да Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови уд |
| љани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашње |
| адао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором зв |
| ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена ку |
| “</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? |
| ожидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за та |
| војим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох т |
| шај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш |
| је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„П |
| е био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p |
| рхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја зн |
| ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p> |
| рва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље |
| — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осм |
| рошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучити није |
| ам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</ |
| јан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио |
| ид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио тв |
| ш, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанп |
| и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а |
| е.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младоже |
| млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде ради |
| је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље |
| замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и д |
| ом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај једин |
| о громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда |
| о код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и |
| , коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио врем |
| Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи |
| од неколико месеци не видеше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао ни |
| пео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је |
| нуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је |
| па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, |
| ка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црве |
| нилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он |
| скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко мили мој Бранко! јецаше Зора и љ |
| евер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оста |
| ="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав |
| а и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> |
| ла па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p |
| звуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изиша |
| љи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, исп |
| обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај грана |
| лас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем во |
| и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као ма |
| унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да |
| .{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над |
| бе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад |
| десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила |
| и јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим |
| са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеш |
| ад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разгово |
| Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се л |
| } Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бранко је б |
| оди мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веро |
| једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах. |
| ису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и |
| p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртв |
| ека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</ |
| осле месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест |
| видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргу |
| х жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном од |
| деш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем |
| } Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви |
| д куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен би |
| кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још |
| ога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није |
| окаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} |
| м до госпоице Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Ка |
| /p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи |
| лост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" / |
| ио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже глав |
| му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племе |
| , кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде |
| RP18942_C8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, сто |
| се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога но |
| ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош бе |
| еветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њ |
| ојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало м |
| д поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ јо |
| ати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Дво |
| нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колик |
| е наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у |
| ти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се |
| де су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке о |
| .. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — |
| јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго стар |
| ветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покој |
| љива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледа |
| о је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p |
| азе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки в |
| и и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца |
| о познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадар |
| </p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу |
| био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села. |
| други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је п |
| положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рање |
| а нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пр |
| енога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} |
| а старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> < |
| из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којече |
| савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за г |
| , но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све м |
| че старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједан |
| то друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима |
| , тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, |
| гуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад с |
| > <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам о |
| арац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старц |
| ујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког жив |
| ане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекив |
| ане уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образи |
| за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви |
| слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају |
| густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био |
| ињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту |
| смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помр |
| ре у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p |
| е да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притисн |
| грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> |
| дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили |
| да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити а |
| ити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи |
| та знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назове |
| е.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене свет |
| олу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се |
| а лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза |
| је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> |
| ц? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — |
| аху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих |
| Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су |
| ељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми |
| — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њ |
| вом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше |
| едао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао. |
| з — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потвор |
| осиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се нис |
| Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да |
| е украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се д |
| оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше ј |
| редати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од |
| ри у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алекс |
| вде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре |
| а ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се |
| о..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као да ј |
| е и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљ |
| дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке |
| свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, |
| 27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Н |
| ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи |
| /p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест пораз |
| <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу |
| млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми |
| кле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин. |
| ео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и д |
| нко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао оп |
| кар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, |
| о мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да |
| ивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је о |
| да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не мо |
| — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се не |
| зваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и зас |
| жно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осме |
| рну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не |
| ио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Ли |
| се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добр |
| теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овам |
| и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуд |
| и увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хо |
| и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће г |
| одлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим ре |
| номе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тиши |
| изнанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и |
| тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће досађ |
| као да је на зиду малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдн |
| уке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> |
| мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жести |
| м одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га |
| стрла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме |
| на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји ун |
| видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи |
| , отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирн |
| и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> < |
| бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није |
| ао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову |
| >Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу ко |
| ође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати |
| е до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и гр |
| што била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи д |
| војка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како |
| ебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја |
| ало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n |
| га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и |
| о скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напосле |
| ead>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да св |
| у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути |
| иљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами бр |
| искиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, |
| једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</ |
| разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Вељ |
| ред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: |
| тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи н |
| р! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаган |
| и али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погле |
| сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и м |
| спаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере |
| каше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да в |
| ле десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добр |
| оја му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо |
| ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде |
| 8942_C10"> <head>Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред |
| тарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густ |
| трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише |
| не пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито о |
| оведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали ву |
| ле осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.< |
| у славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јутро! изусти друга, која |
| <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани |
| о разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чу |
| , а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа |
| им малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа |
| , пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослет |
| знао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не пр |
| р већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху гр |
| ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Јед |
| учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле д |
| двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. |
| шина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне м |
| ром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препук |
| један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује |
| а једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пр |
| анпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мен |
| мку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзну |
| ави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег поко |
| иво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у |
| цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због крив |
| покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, |
| ут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори! |
| ља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убиј |
| сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу м |
| х сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остал |
| је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије |
| } Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, |
| ка дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати |
| венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај |
| > <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса |
| „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбо |
| екса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да с |
| и од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Пог |
| бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је |
| ћи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у |
| и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомуч |
| е, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био н |
| чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод кој |
| видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бит |
| еђу Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа млади |
| а, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и о |
| е ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река ода |
| е једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је |
| е, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и |
| чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> |
| коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћ |
| ојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли. |
| о! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим З |
| г дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Је |
| мац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заје |
| S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока |
| ч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Пос |
| .{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на ов |
| упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљу |
| <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху з |
| м заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за |
| је беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну С |
| примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ст |
| ну и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слаби |
| ога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случ |
| глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грд |
| то викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и |
| ароме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасв |
| брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући |
| тресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа. |
| лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се н |
| " /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Ј |
| рку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ ка |
| рне образине, један беше висок, а други омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај висок |
| астелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебел |
| асени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му |
| ну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би п |
| етар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ |
| а под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и ск |
| мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! |
| вору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирн |
| шила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и д |
| аче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се |
| по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи |
| глед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још |
| е?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли по |
| е старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што |
| је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила с |
| цу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даљ |
| ам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га поглед |
| га? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли с |
| жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде девер..“ |
| то им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник |
| му, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још ве |
| S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што с |
| о бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S |
| м животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо г |
| о...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било |
| адога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од нај |
| умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од |
| пељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је |
| е, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубав |
| да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је само |
| пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S |
| <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и зе |
| човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна о |
| је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који |
| бицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви прису |
| д отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек посл |
| жива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је с |
| ба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривц |
| стано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће |
| о је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао и |
| ањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, |
| /p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти |
| се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те но |
| лаг и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела |
| тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није при |
| ши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао пр |
| /p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је к |
| белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг. |
| арац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затрес |
| говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако |
| гласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура |
| г да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} Посл |
| на.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у |
| ни.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг у |
| је могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div typ |
| види.{S} Кад је дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут |
| р, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као о |
| би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са ме |
| и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове с |
| никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Ве |
| мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао |
| јај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жми |
| ојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору |
| ави на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... |
| приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљд |
| ћи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испу |
| сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу |
| то га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од с |
| мао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи и |
| ва у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и |
| и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али |
| зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедс |
| емогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног |
| е тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да г |
| а, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа |
| , и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</ |
| оји му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p |
| грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану |
| има, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда |
| Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је |
| анствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, |
| е као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно |
| и ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто |
| ки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љуб |
| становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у |
| них.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| .</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји ст |
| драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p> |
| цу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а |
| унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти |
| њао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си |
| беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку |
| а још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звон |
| м однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име доб |
| столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп |
| “</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали |
| о уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> |
| ли за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двоји |
| о је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног поко |
| ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше б |
| а ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут о |
| па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„А |
| д кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како |
| оја му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у |
| та му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерал |
| ше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чв |
| одар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше |
| покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.< |
| злила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто |
| а! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена |
| ом је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не |
| ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано од |
| нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пре |
| школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се з |
| у <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због |
| нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у гла |
| о, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по во |
| амо је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишља |
| де... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при с |
| ћути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„ |
| аху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Ради |
| се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до оба |
| , — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио уте |
| дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. |
| ршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега |
| то узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се у |
| главу и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, т |
| уда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарк |
| то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу засп |
| тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.< |
| ратом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су |
| у сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао бо |
| колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све з |
| е поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} |
| пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља ј |
| о јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју |
| ар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим |
| ашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{ |
| Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима |
| ас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, понов |
| ајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?.. |
| војом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била об |
| ан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{ |
| се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У |
| старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања |
| не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са |
| ан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Чел |
| лупу.</p> <p>Бранко је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p |
| трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико |
| тио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше нал |
| ео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" |
| ="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код св |
| Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту зада |
| на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стиском медв |
| Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се |
| а му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово |
| ли намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слик |
| рено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не |
| ворила о болести младога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуг |
| , он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала прем |
| клет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али |
| је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздр |
| ујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стр |
| заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава |
| , говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у је |
| ти...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <p |
| гњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, к |
| не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медвед |
| ти са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> < |
| ах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам в |
| омоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, |
| приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе г |
| ="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми см |
| > <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад |
| о подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки |
| Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразу |
| о два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и |
| сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n=" |
| ва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у |
| ставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима |
| смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, а |
| брим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да |
| је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, дед |
| <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече бил |
| вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа |
| неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више п |
| е бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се |
| а комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је кр |
| је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стој |
| Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} О |
| н, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се |
| рбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још |
| и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде! |
| ехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сир |
| > <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са н |
| Божидаров, не може бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је |
| нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао |
| оваца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем уб |
| на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га о |
| н име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка. |
| насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брад |
| у ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викн |
| ри?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори дед |
| свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!< |
| едног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свешт |
| дражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је д |
| а! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало п |
| исто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Н |
| ачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искр |
| ит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бе |
| ани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> |
| јена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан по |
| које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута |
| теља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу с |
| е скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед ка |
| ри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку |
| бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и пока |
| вореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} |
| , Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, на |
| тојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку |
| — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њ |
| е неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се |
| ајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да |
| ор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да веч |
| омагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо м |
| о гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p> |
| владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам с |
| Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје ро |
| га, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати н |
| када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскоч |
| поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а |
| други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио |
| ца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Он |
| Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту. |
| кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да |
| тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: |
| као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и освети |
| ргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за ру |
| је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забр |
| ргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво |
| олебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и не |
| ори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле. |
| е му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, о |
| бно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — |
| се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њ |
| ри болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је н |
| у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасн |
| не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образ |
| шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за уч |
| ц.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно |
| е закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полет |
| а и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти |
| е ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у гус |
| Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, поди |
| арош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одри |
| ј поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше пре |
| з руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> |
| редомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „ |
| о, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што са |
| одара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранко |
| ри очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о |
| им погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p |
| га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја |
| о: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али о |
| р он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у гу |
| окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но п |
| му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да |
| здахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S |
| врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулиц |
| ! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} |
| корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чи |
| Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изу |
| ц стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кеп |
| ном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли од |
| га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини ро |
| а овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банд |
| ро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао ку |
| узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му |
| </p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен |
| ганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз |
| новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде с |
| чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да доче |
| — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убиц |
| мо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најл |
| заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата |
| у у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растурив |
| рбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врат |
| е сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако |
| о осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, |
| е неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати х |
| х убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божида |
| у.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо и |
| оро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње |
| прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој |
| е, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га.. |
| ом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове р |
| “ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичај |
| е у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А шт |
| и Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег |
| и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још |
| ком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се о |
| , они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно бога |
| иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја |
| данпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, |
| >Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чи |
| оћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онам |
| на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тр |
| не, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погин |
| ла богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тра |
| p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изи |
| о други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему |
| ре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропал |
| >„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко |
| е видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не до |
| еди пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер |
| усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p |
| ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, |
| уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке зап |
| — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас |
| ала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да б |
| једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко |
| д је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај |
| кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p |
| ро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скро |
| } Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је М |
| се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на јед |
| а, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем |
| <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као |
| е вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздр |
| величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану свом |
| у колеби неговала, а и она је њега још онда била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је |
| први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше |
| о, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемогл |
| ака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим д |
| ица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао |
| твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли д |
| ет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није бил |
| јао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце нож |
| да Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дод |
| едовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да с |
| ојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је в |
| боравити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се |
| оца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су м |
| нчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах |
| прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и кад |
| му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери |
| аше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаш |
| уд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ с |
| а гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивн |
| чише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, с |
| човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и ка |
| /p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Св |
| .</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Ве |
| нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви |
| тојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брз |
| а придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше к |
| ја је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом п |
| дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Са |
| ?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов таја |
| и знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како м |
| у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па |
| емо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Н |
| вно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали |
| се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч мога |
| ван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> |
| ру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који |
| камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му |
| алосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад реч |
| страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао но |
| једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху об |
| снама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све |
| као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А је |
| ли зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бр |
| пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бра |
| о да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам |
| итељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које |
| мах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у т |
| Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали ш |
| о бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље ов |
| аљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред |
| е пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма |
| ни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Ми |
| > <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може |
| моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре год |
| ао стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао |
| блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш |
| смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="3 |
| идим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбо |
| <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — н |
| и, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и |
| ности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То |
| двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту |
| фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да по |
| ежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и ми |
| ги него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на |
| > <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица дана |
| >„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и треба |
| му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радова |
| к је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо |
| иди шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, |
| 152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пе |
| муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико в |
| 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао |
| да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, |
| опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу |
| Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Сто |
| ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао |
| тица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је |
| иром на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода ба |
| истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуд |
| анко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају свак |
| као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира пор |
| воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходн |
| могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац сто |
| ушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге |
| м и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао. |
| Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Б |
| е очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке |
| а што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници |
| агло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и |
| аби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај |
| сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао |
| рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p |
| Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> |
| у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде |
| девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у |
| заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном ви |
| нам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју нис |
| и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себ |
| као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умуко |
| , као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да |
| ео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет |
| на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први бе |
| е знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанст |
| </p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао |
| чан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гро |
| , разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не б |
| нко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који т |
| код капеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, не |
| р. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са ун |
| "SRP18942_C18"> <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако |
| а је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина |
| екао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода ст |
| Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црн |
| или га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од к |
| стварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив |
| мери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 лана |
| и материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бра |
| си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S |
| је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мисл |
| живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} |
| д нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му м |
| м те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} |
| вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у |
| не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп |
| о! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само |
| настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упоз |
| меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати г |
| има — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</ |
| да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту пл |
| о зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ прос |
| хао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још д |
| још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаме |
| рац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се |
| емо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свеш |
| стову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањено |
| ред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде |
| ом огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети ста |
| д Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стој |
| >Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним п |
| } Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио св |
| а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и з |
| ти грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да ј |
| рати, али...“</p> <p>Док је ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле |
| .{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи |
| дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Дед |
| p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зор |
| гуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше |
| а? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — ре |
| а са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити |
| осећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, |
| </p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ |
| арац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још |
| Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти |
| амо њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми с |
| орицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила с |
| Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не |
| е помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није ко |
| та, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узе |
| то онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда |
| уку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо |
| ћ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним с |
| овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зач |
| каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па |
| раво к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му |
| ца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар |
| жношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну н |
| S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у луд |
| вачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сав |
| а-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад к |
| ела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора. |
| да.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу ч |
| еблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у |
| >„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здера |
| ер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ва |
| p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на |
| ромуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из кр |
| ојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, шт |
| р се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је б |
| м је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како |
| био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — р |
| не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — |
| са ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим |
| ити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, |
| звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на |
| сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, |
| ори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb |
| да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — нег |
| прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, н |
| намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао |
| е и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, ко |
| аква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утуч |
| могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој |
| увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да мог |
| истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а з |
| ла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре |
| обудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни примет |
| анку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му |
| Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га |
| "> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Ал |
| ?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио |
| еве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање знам |
| га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвести |
| д то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче си |
| очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — |
| „Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били |
| /p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.< |
| „Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо |
| жио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати |
| и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p> |
| ковац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам |
| p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само |
| иш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господар |
| рхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је |
| м лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је д |
| беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај на |
| а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и |
| ше година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљ |
| ворио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... т |
| њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав мо |
| оста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари за |
| земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је |
| какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју |
| другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чи |
| речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је |
| а сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Не |
| на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут гл |
| <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је |
| Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p |
| лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма на |
| е, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{ |
| у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часо |
| ате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поц |
| на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} |
| нао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио |
| а Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам ма |
| у Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p |
| > <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и |
| се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у |
| онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p |
| ица лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где ј |
| речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</ |
| ј.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, кој |
| о шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поч |
| аганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснил |
| ад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, |
| Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази |
| ц у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па о |
| е указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га |
| розора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и успл |
| ривеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини |
| ана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, посе |
| pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том |
| ом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="cha |
| иђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговор |
| } Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и |
| ст, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му ве |
| умио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.< |
| дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Л |
| есрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и још би му дао новаца да се исхран |
| нише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти |
| вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, зар на његову децу д |
| <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати.. |
| из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку ста |
| Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја друга |
| Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега |
| другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и |
| е сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излаз |
| астелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старо |
| ма га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, |
| iv type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВ |
| тола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и |
| мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по ц |
| њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може |
| прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у |
| грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вин |
| ном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет |
| силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не |
| руба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад са |
| {S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа в |
| ћи; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са |
| руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, |
| ама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио |
| преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и |
| еш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хт |
| рекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! а |
| је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила |
| морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивиће |
| ло се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и ј |
| карала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се |
| хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} О |
| стане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познај |
| у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене гла |
| идиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као д |
| јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе |
| ди, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„К |
| е бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У сел |
| је на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто |
| тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као д |
| Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у с |
| аступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све не |
| Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало. |
| огато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, ко |
| разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком |
| <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку |
| а са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склон |
| > <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше порани |
| p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које бе |
| .{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пу |
| и ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је ску |
| етоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер |
| е, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карву од лотре |
| мо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шт |
| стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у |
| да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb |
| про у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео |
| лио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Б |
| там се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам |
| и пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викн |
| силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је |
| ота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, и |
| отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да г |
| ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зо |
| ојим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покуп |
| у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета |
| ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докт |
| га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и н |
| осле његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог |
| заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па |
| ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малакса |
| у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и по |
| му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошк |
| ечи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му |
| тан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је најздравији, дигне се и с |
| и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као са |
| мрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Он |
| двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, ка |
| вно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и ода |
| p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још под |
| г загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>П |
| зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ћ |
| док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на |
| ти.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој п |
| и се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево |
| о.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> |
| службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језер |
| а се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачит |
| ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гла |
| оје заљубљених осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији |
| ?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор |
| опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није н |
| ве теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари |
| ој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранк |
| у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S |
| усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n=" |
| до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чу |
| рода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по с |
| а и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога в |
| ничке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје га |
| id="SRP18942_C19"> <pb n="146" /> <head>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено |
| амо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! |
| од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и ла |
| да је на иглама, корачао је горе доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а |
| нит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на |
| <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разб |
| кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога дво |
| ли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> |
| ице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу н |
| мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитељ |
| рила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе к |
| , преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи |
| мири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си |
| кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, |
| у.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за дев |
| “ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави |
| лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и |
| преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсоб |
| буна код двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да |
| /p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који м |
| спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чис |
| исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{ |
| ; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, |
| ра своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном |
| иновац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је п |
| ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је |
| ру: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се зарумени |
| <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечис |
| удио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јес |
| рбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p |
| није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година би |
| је у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не се |
| ас доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два кра |
| и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему |
| шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанеш |
| своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак |
| {S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{ |
| крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаш |
| дрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хи |
| унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ев |
| опале; назове деди и баби „добро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да |
| а: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе |
| ам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их |
| а на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан госпо |
| о му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко |
| се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом |
| круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће |
| беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да |
| као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питом |
| натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац |
| живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни |
| заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> глав |
| згубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер |
| ад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а |
| нда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао изли |
| .{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам нећ |
| ричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговал |
| сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата му |
| тарац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени баш ни по ф |
| е тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи ш |
| но дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> |
| еди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ства |
| ад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се д |
| га и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо з |
| сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <d |
| мрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Оп |
| склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зориц |
| сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сир |
| мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим ств |
| постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на далеко пр |
| сле вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до |
| м спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће |
| уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да |
| ко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, |
| им наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блат |
| b n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„С |
| ови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — одговори Ј |
| инац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео. |
| одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је не |
| оња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху бр |
| искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави ст |
| »Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин ре |
| је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чуди |
| >„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те н |
| оглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Г |
| по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје в |
| ом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна с |
| дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се |
| ргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва про |
| се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој |
| пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| не Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, по |
| шко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радо |
| од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари влас |
| ли нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте. |
| у и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са |
| пако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће |
| мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ћ |
| имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} По |
| теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> |
| p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образин |
| прича како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве ре |
| би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <di |
| је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p |
| И Божидар је волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива свет |
| ји је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац |
| у се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — зав |
| ји је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> |
| и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из |
| ве, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме |
| сто, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и п |
| шташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који бех |
| стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштен |
| чи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> < |
| се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На |
| роба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар с |
| рнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам од |
| ити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> < |
| ну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени стар |
| поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је му |
| а сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се |
| уло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Ка |
| ти, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповести изда, на онда се и он удали |
| S} Напослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам в |
| и.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје в |
| е и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запи |
| да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа д |
| , — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> |
| раву над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алек |
| девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> < |
| ти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута о |
| орица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим они |
| ба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу по |
| тео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — |
| е благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земља |
| се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засв |
| 2" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То ј |
| а ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурат |
| а, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да ј |
| а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство |
| деја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара |
| учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску в |
| нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не прона |
| сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе д |
| усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. |
| њи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тоб |
| ас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко |
| pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунц |
| ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врл |
| <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p |
| нка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густ |
| овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчев |
| тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је он |
| до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу ср |
| p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано у |
| ћићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу је |
| <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти ни |
| } Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног И |
| p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S |
| човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, ј |
| ли се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није нико други нег |
| ио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међ |
| и у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па |
| ку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ међу мртвима, за |
| и шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчат |
| вен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш гл |
| , а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудово |
| ци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> < |
| .{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула |
| Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> |
| вао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше ве |
| е узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дуж |
| <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек |
| овољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му |
| који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију д |
| опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово ли |
| да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако |
| , доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио. |
| питао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај |
| одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о |
| иси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било г |
| изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим |
| нало да је крађу неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако |
| двукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењ |
| ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самог |
| ре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом до |
| па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њего |
| /p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало ко |
| их 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже. |
| да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од т |
| е кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега п |
| ебледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте |
| ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стри |
| ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан п |
| хехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе |
| абла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво п |
| илу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У |
| ахрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад има |
| арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи |
| погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стев |
| ди млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руц |
| соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тре |
| до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>С |
| напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу могао је |
| ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева во |
| једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и |
| кочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд н |
| ва.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као |
| јан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку |
| <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се |
| мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Ст |
| ште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је влада |
| ху готови, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није мога |
| о болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па |
| {S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и некол |
| мо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет |
| на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али је |
| ечи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће |
| а.{S} Овај једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато дол |
| убљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да |
| ац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, |
| ешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и |
| извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу к |
| S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај |
| знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јав |
| тити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога жив |
| и Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</ |
| Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим |
| .{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему н |
| је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде |
| ја кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне С |
| слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па |
| онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да из |
| , а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као |
| т где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне |
| м, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи |
| погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му |
| разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се |
| ују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане |
| глим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам ва |
| брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке ов |
| која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се бр |
| сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан |
| о минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија |
| аничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном |
| олишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је води |
| вим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здрав |
| своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је |
| аху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У |
| говорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S |
| ова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом б |
| о врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и |
| ј прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склоп |
| уго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да рад |
| , захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио |
| пињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлил |
| притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи |
| во место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, дов |
| х му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и |
| дне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је св |
| оупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво |
| и Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да н |
| ај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толик |
| се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошк |
| тио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p |
| {S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено |
| асе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко дру |
| {S} Један од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш |
| и речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{ |
| одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем д |
| ржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху |
| редомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</ |
| {S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можд |
| ија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је к |
| плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> |
| } Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пр |
| цем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оста |
| ице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем ун |
| већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говора |
| у.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег о |
| амо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога п |
| старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, |
| свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека |
| веж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и |
| ак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом дока |
| н удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена х |
| ацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опаре |
| му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — ода |
| </p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим |
| <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</ |
| ом, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем |
| ровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друг |
| ада сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не |
| . — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили |
| тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, |
| во место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао |
| чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{ |
| Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зор |
| чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Зн |
| е тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му к |
| па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да н |
| ре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија |
| трела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледо |
| казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ј |
| p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на о |
| и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p> |
| а; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна |
| n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео ре |
| е веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се |
| ва и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{ |
| бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо |
| о је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што |
| Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и |
| још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче |
| вито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се |
| емљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, к |
| е, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где у |
| вешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку д |
| гонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} |
| је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! |
| Кад кола дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, |
| опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — р |
| Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено ј |
| дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот ко |
| д је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и |
| то ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог |
| пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће кова |
| ријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, преран |
| ећ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми кој |
| ко сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> |
| јцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав оста |
| емда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог |
| и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну и |
| т зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клон |
| ење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече |
| Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја |
| " /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и ка |
| дом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубм |
| враћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима ле |
| ш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када у |
| уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта |
| и <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет |
| озна за њу осим оних који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бр |
| Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грознич |
| е образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} |
| ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш ка |
| ? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зн |
| оме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се з |
| p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n= |
| ругом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" |
| . — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће |
| га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од |
| изе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар |
| и дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико |
| ај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу пе |
| и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре |
| 4" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову |
| ли мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао к |
| болестан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик о |
| мукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуриш |
| ше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викн |
| кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из |
| Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! вик |
| ега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: |
| че да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — П |
| >Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ј |
| да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грб |
| ају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био о |
| ли ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам |
| вом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад |
| њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Ст |
| а их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, по |
| чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на с |
| два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара |
| а за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да о |
| нате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> < |
| ленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање |
| ао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је |
| , да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и ви |
| кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — план |
| ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и блед као |
| и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да |
| амо од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове план |
| зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Ка |
| седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо |
| >А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљ |
| онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачеви |
| истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме к |
| дну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је |
| имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква вели |
| стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Бо |
| и Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове р |
| и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те прекли |
| како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мрг |
| ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умир |
| и но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојн |
| на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у |
| /p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p> |
| скиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио |
| еби, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, п |
| ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана в |
| зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отв |
| косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а к |
| од бола дрекнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корац |
| ог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с |
| на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се |
| тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S |
| рце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да у |
| 9" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу |
| ћма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а м |
| аре!...{S} Збогом мили моји, ја одлазим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо |
| дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у зама |
| то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну |
| бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцр |
| беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је |
| са.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрез |
| дило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Н |
| цу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до посте |
| шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још |
| а његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</ |
| аше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула |
| ако се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му |
| е наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се најед |
| тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки з |
| аде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше би |
| свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старче |
| е од мог милог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао |
| нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{ |
| старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне о |
| и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„ |
| да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је |
| {S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам |
| , само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, н |
| не на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно |
| вим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија |
| ему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није |
| Бранку јер ни аа длаку није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</ |
| <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да н |
| ји човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад г |
| {S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на з |
| к у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху |
| е прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће о |
| људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао |
| д Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој |
| нда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао |
| на земљи, а Босиљке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к |
| ) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретни |
| било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилиц |
| крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути |
| S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као |
| ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе бак |
| грљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му о |
| > <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам им |
| еш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда к |
| е Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и д |
| ре доле и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у гро |
| ерекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стри |
| е сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, п |
| се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дан |
| ле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Д |
| од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на гр |
| о њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром засветле, образи му запламте, па |
| око, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“ |
| вати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху вл |
| као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочен |
| Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога |
| шта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар п |
| ериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше л |
| </p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућ |
| се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним |
| релети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженств |
| "135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху н |
| утаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„П |
| а љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још буј |
| хташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече |
| могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као |
| рати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше |
| љка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама з |
| м стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, |
| оња изгледаше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама |
| рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљ |
| као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осм |
| те обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле |
| Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар |
| а и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје |
| је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан говор о Мргу |
| ћу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на |
| каменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мо |
| нко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе сре |
| е старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, п |
| би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и п |
| е више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, <pb n="24" |
| им јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисн |
| > <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута |
| ове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра |
| гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не л |
| Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} О |
| ати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да |
| Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минут |
| чи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му |
| речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво |
| “</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођен |
| помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не тр |
| > огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — |
| е благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се |
| гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па о |
| рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му |
| <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога. |
| тео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тај |
| и плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p |
| ог оца!? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, н |
| ви, болеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, нано |
| ника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на |
| замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно |
| је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се јед |
| водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахн |
| шу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осе |
| док ево и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом |
| > <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> |
| озвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али |
| ве постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врз |
| еване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш т |
| и кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала |
| врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји д |
| глед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела |
| од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас |
| чи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај кр |
| веде крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, д |
| у је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком одне |
| тарцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза је иза баштенске ограде заста |
| миљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачи |
| неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у |
| ој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је |
| им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p> |
| дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.< |
| , нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђ |
| ...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа к |
| ао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на гла |
| седим брковима, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре п |
| ун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти леп |
| у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p |
| а слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да |
| дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука м |
| е свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад сур |
| гне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запит |
| рио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут ч |
| челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро з |
| е сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, |
| та и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесн |
| чи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} О |
| <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта |
| пи <pb n="123" /> зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који |
| ска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове |
| ђе порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — пр |
| хта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као |
| стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} О |
| а озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук |
| еменити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би с |
| на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше г |
| чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну зна |
| адни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не за |
| грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као |
| ре угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко |
| .{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и |
| ић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да |
| разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — |
| ри кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> |
| љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрен |
| Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, |
| је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из пона |
| его данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она |
| тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико |
| p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и ју |
| речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари |
| роговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> <p>„Натраг! |
| сиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад за |
| Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прек |
| оје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непоштена? зар н |
| Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — про |
| он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи ст |
| <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <d |
| а ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чел |
| естре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појур |
| нашњим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{ |
| .{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам роди |
| "31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше |
| погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестан |
| отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком груну |
| ди, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> |
| огледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.< |
| ога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје |
| све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко |
| „општинску кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињст |
| је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, |
| кобно вече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом |
| ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чу |
| сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, |
| егова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он |
| черњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабуск |
| 127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, |
| } И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и п |
| где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, ба |
| ме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну х |
| твори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео ј |
| ну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и |
| се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и уж |
| ари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд уб |
| осе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса |
| му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савест |
| д се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спават |
| своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да |
| е. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на |
| ти да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури |
| ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне об |
| га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за |
| јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута пр |
| бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам виш |
| ду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је |
| ретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „ |
| арац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је о |
| ј се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и по |
| <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде |
| арца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си |
| осле ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у |
| еницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао приметити да је мениц |
| е; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, п |
| у мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „ |
| гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је |
| ткрије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допус |
| очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да |
| а Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред сто |
| у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, о |
| </p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напе |
| нуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{ |
| риђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погл |
| тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше |
| е из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</ |
| ло да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p> <p>Док је ово |
| — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није |
| као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста |
| е предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи |
| није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше та |
| а. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослова То ми |
| </p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као |
| .{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као |
| тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што |
| осподара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бра |
| твори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те |
| оказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна желе |
| анас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђе |
| ади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се |
| јућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> |
| ао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} |
| ним жаром засветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде ж |
| стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је та |
| вори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој |
| удио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, ал |
| јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у |
| се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, н |
| чи му неким необичним жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста |
| ! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим |
| на врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио вру |
| „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{ |
| им корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и |
| ла од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрп |
| а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да |
| дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му виделе очи? |
| Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угу |
| девојку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадос |
| S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло |
| Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћ |
| одити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи |
| рно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити.... |
| равили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} Н |
| овац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на |
| ладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли |
| гуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини |
| г младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки |
| своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новча |
| } Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава б |
| рети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! дода, п |
| .</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„ |
| Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добр |
| дном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мир |
| Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у вар |
| Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао |
| је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу |
| е?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну плам |
| ..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, г |
| иц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако |
| олеснику као да беше лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново ск |
| .</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне нож |
| “</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио с |
| м уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} |
| их непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да м |
| ке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна |
| е велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неко |
| викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке ст |
| м твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га |
| заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да |
| чима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим ш |
| али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} |
| Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се к |
| p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на нес |
| енима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића |
| и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала |
| зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечер |
| риц га је неко време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој неви |
| куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале |
| осумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да ј |
| годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Ха |
| нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, о |
| аци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтед |
| сао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да д |
| је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је у |
| атимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је н |
| са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и |
| .</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако |
| није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак |
| ан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по с |
| акну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче расту |
| а грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори в |
| догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одош |
| удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и о |
| е не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Т |
| Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„ |
| ковића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је с |
| Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн обл |
| ц је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитат |
| разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом |
| м ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опо |
| им несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив поди |
| има и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у гру |
| у је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргу |
| ? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} |
| звона, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за м |
| оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опази |
| абранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бо |
| деж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сат |
| м их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Бож |
| на онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, |
| тељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га рад |
| ћава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Ш |
| скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жб |
| и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У о |
| и се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чуд |
| . — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати ста |
| н је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да г |
| се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мен |
| махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ов |
| ђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно |
| ...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по оби |
| аху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је |
| ђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А |
| S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал |
| зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме |
| сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећаји |
| усти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и неч |
| да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, у |
| он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку |
| } Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како изв |
| анко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чам |
| ушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Ха |
| си и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд |
| сове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, т |
| вним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти |
| руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата с |
| на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога |
| еслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетит |
| а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је |
| има, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно б |
| — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Ш |
| адим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} |
| е очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем н |
| ишта, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које т |
| еним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</ |
| ца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} |
| ласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом ил |
| > очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да на |
| још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и преле |
| идио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа д |
| ову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпу |
| „Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче |
| му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А |
| >„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер ј |
| на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{ |
| што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и ка |
| Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњат |
| једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недр |
| ла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад |
| као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Доп |
| ли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божид |
| о, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ о |
| се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ |
| рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и ш |
| , изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади |
| више ако је кога задесила каква несрећа па није могао да аренду исплати, опростио му је исту и |
| еш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму |
| обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је в |
| еља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Сте |
| ми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у се |
| ечи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и п |
| Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог пож |
| цу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Ово |
| ору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао сна |
| па и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од м |
| веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</ |
| <p>Алекса ју је немо гледао неко време па онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри |
| ло, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе |
| е.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, |
| гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо |
| говори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са |
| учја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месеч |
| ипом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњ |
| оштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати п |
| Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише о |
| ром на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта |
| ном јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је |
| шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе |
| није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је све |
| дахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован по |
| е и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неум |
| ц.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а с |
| их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, |
| ргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обори |
| угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улил |
| Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} |
| да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, |
| ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не |
| .</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако |
| нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њ |
| упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је про |
| <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је дале |
| е за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју ниј |
| је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема ж |
| ујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добр |
| пусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — |
| а је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не |
| нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћерета |
| .“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{ |
| о седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду |
| , набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и |
| Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по |
| а којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу |
| аш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Босиљка. |
| здахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> |
| иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. нијед |
| о није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао ј |
| ца, но више личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су |
| ма — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> < |
| ри-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи св |
| дан другоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпа |
| о у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својо |
| кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је |
| миља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо у |
| е Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоњ |
| у — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зај |
| ари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“ |
| а сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто |
| против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочит |
| S} Обоје беху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити |
| Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, да никоме не говори |
| ца зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p |
| хаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мал |
| за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао на |
| ви дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да с |
| ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам |
| је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обе |
| нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите |
| > <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија |
| лова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате |
| остоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован |
| о има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у ш |
| вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и до |
| сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећа |
| ао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гу |
| х оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да ч |
| јега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новина |
| — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> |
| >У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div |
| ро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и |
| Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убит |
| е уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исп |
| се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао |
| па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у |
| два се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој с |
| ква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стоја |
| астаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог стар |
| а споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и онесвести |
| о громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени ста |
| се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука |
| дно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац |
| глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут |
| , борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који |
| е.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја уми |
| а му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лу |
| ва је! врисну несретни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху.. |
| ајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је с |
| писано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и |
| че! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} |
| не и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежала.{S} Беше бле |
| гуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама нож |
| и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, |
| ја му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га крив |
| ори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш |
| {S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело |
| ља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} За |
| Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је к |
| се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>О |
| {S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико |
| ером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола |
| пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће с |
| више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људ |
| ога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма д |
| у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино |
| гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам пове |
| Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекив |
| <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што |
| на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у ма |
| уги пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио гр |
| а годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Ј |
| лочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.< |
| кну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у ми |
| му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарај |
| рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га М |
| ко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не д |
| рвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и |
| ак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала онесвешћена.</p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаш |
| модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ с |
| ад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.< |
| их.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе |
| оче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато |
| уј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди |
| уд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је б |
| не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на игла |
| је рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село в |
| био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао нераз |
| ништа — изусти грбоња блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? |
| али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, |
| а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам |
| одина била је љута зима, какву ја једва памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо |
| а. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> |
| очи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — реч |
| куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једни |
| Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако. |
| ло, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ов |
| јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га |
| } Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак |
| днога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околи |
| да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу |
| пазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се. |
| p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на вр |
| а...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом с |
| p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> |
| ан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Бос |
| е руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој |
| ма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корача |
| оћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божи |
| о да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узб |
| то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и |
| к, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са |
| ивити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S |
| ко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чул |
| му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо |
| клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким г |
| е.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склоништ |
| аљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти см |
| ече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да |
| ратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе мор |
| и би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — ал |
| 36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици |
| е, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, д |
| к окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из ст |
| чију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том трену |
| се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати з |
| „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са |
| ..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се |
| лушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од кој |
| и.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задр |
| , али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та |
| ора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега д |
| као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде |
| рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени |
| ао да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо < |
| а језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одб |
| p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и т |
| уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике о |
| едаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је |
| довим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Сед |
| сећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набр |
| ара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је |
| ош 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! ви |
| се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји опазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — б |
| је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих ст |
| елу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, и |
| т у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала. |
| онили, јурио је напред.{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао. |
| о, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко |
| поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење.... |
| онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад ст |
| н табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> |
| копис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„ |
| ликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар |
| е стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и |
| кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са сво |
| ла звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</ |
| малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, |
| о са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сре |
| кнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло и |
| међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мир |
| : ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су |
| ци и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један д |
| а да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p |
| једанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; ча |
| а замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, |
| ам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. |
| ојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по |
| еленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се |
| а горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала била кад се први |
| здасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е |
| ојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наре |
| а мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. |
| ве весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра |
| уби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо |
| једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, |
| ати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} |
| вени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наред |
| чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху |
| га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда би |
| ницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овд |
| , гледао га је дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису доб |
| прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Н |
| звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да с |
| усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава... |
| „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, т |
| ајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен ор |
| {S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клону |
| ебе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топло |
| ти што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, |
| ичаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — д |
| Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику с |
| тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S |
| дан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за |
| ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет... |
| ста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> |
| једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са јед |
| је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера |
| епа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљ |
| рчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала |
| ји је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе нисам |
| е Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Ст |
| b n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да |
| и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати. |
| владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирн |
| не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта ј |
| о?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и |
| атио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ев |
| } Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огрт |
| препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чека |
| се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да |
| о беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p> |
| ише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је д |
| дахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси. |
| ипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... |
| о по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од кори |
| толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу |
| ма пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година |
| жљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне ха |
| ена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог |
| са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџа |
| д опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налакти |
| што пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, |
| стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице |
| } Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена пти |
| ему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гла |
| гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано |
| тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосм |
| едаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тин |
| ти писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да |
| и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и које је овоме из |
| уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„ |
| вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта |
| неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у п |
| викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Не |
| и и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, кој |
| и плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала |
| задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али с |
| већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би га знао — о |
| и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ства |
| у молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> |
| <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} О |
| ла, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица |
| Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат |
| ознао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповед |
| илан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле |
| куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах м |
| , од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојан |
| а. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, |
| “</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Вре |
| осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи |
| ено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћ |
| кну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, |
| орске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљк |
| дно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад |
| твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и из |
| писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово ниј |
| — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није нег |
| а у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво б |
| амо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Н |
| ло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на она |
| је дивно јутро! изусти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па |
| а обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А зн |
| се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.< |
| зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до |
| гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад |
| е унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</ |
| едрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разглед |
| > <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одгово |
| а.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође |
| <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| доше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац С |
| лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, |
| обовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, |
| ата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остал |
| време испитујући гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: |
| друже! викне и клекне до њега.{S} Обоје плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! вик |
| х падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљ |
| анственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син |
| а ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што |
| шина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му пото |
| око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од вас б |
| тио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на м |
| сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкр |
| весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; |
| е био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том плам |
| к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам ш |
| оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> |
| г тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја |
| прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође |
| ао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљ |
| вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у мла |
| о заволео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љу |
| ргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргу |
| ц.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p |
| нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грб |
| ну.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи |
| је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на |
| пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нес |
| те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног дога |
| поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> |
| д мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но |
| вно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p |
| м зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађ |
| напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам жи |
| е кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди |
| сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p> |
| > <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана ст |
| идимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица |
| ленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простира |
| а...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш |
| сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћута |
| ца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуго |
| ад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чиви |
| > ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као д |
| ли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> |
| у ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо верова |
| твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за д |
| ке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са з |
| ар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са и |
| ну на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори |
| .{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да с |
| с као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне грозничаво А |
| рај гроба Зориног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} |
| значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се ого |
| уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{ |
| и младићске лакомислености.</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, тво |
| , кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти с |
| — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који ј |
| унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња отишао. „Ју, ено |
| ше да је миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао ј |
| би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као з |
| та овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њи |
| есму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и од које се ши |
| >Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и |
| пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, ко |
| тки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна |
| био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац вид |
| свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако нем |
| , али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу подлом, как |
| овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједан |
| знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господа |
| у зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радоста |
| о што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу |
| ти.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу |
| е разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење |
| у није одступио од очеве добродушности, племенитости и осталих врлина...</p> <p>Једнога дана до |
| на је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да ка |
| а у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан о |
| и на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог с |
| је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседи |
| чи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и п |
| лачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њи |
| ила да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу п |
| и му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светл |
| рна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше |
| , и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клуп |
| , но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и з |
| дом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути |
| њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде |
| те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче стара |
| а брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једн |
| је намалана на једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни н |
| ад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих |
| ода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p |
| ед вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомуч |
| ио од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сест |
| ало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, скл |
| зи: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и |
| Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опору |
| брастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о д |
| е било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала др |
| ом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> |
| етлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда ка |
| који му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" / |
| чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао кој |
| <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сум |
| војим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгл |
| је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 |
| била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ |
| е слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету р |
| ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стиго |
| лавуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој о |
| ав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засу |
| а ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није |
| леда — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који сп |
| чкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А |
| е удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спа |
| умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је пост |
| че и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу со |
| еју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разб |
| племенитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S |
| ли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, |
| дбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени |
| р по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стаја |
| ц се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и мал |
| ја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежу |
| несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побоч |
| шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га |
| ="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије |
| не: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мир |
| из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију |
| а.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> |
| од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њив |
| о је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} |
| десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, |
| гу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из дал |
| дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је тајан |
| а му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После |
| ера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обар |
| <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и с |
| ихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранк |
| е је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше смр |
| ио суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није |
| гану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом |
| час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад ј |
| ка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгл |
| ећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме |
| ида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју во |
| кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да |
| о.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда весела песма сретна |
| имо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разгов |
| пут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрен |
| је млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаш |
| >На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко т |
| ани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина |
| етвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се |
| е дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Стара |
| увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је |
| Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пу |
| наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она |
| ојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих, дубоко у |
| тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврши лекар, па по |
| нуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губ |
| д пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже кра |
| еше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Нем |
| .{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде прогово |
| > верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и |
| идило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном |
| ног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу кој |
| и твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бада |
| ор баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачун |
| ило долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и моли |
| х из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранк |
| столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврат |
| као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве |
| о човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да и |
| свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и |
| ушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, трг |
| {S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још |
| е наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да б |
| та је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле нађем неку бабускеру, матер оно |
| ! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко |
| е у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи |
| Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шум |
| ити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал |
| н се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још |
| је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би зна |
| а нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке ку |
| е овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића — заповеди лекар Јовану.{S} Ова |
| по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовц |
| ина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Јајтелес нам неће више давати новаца и може |
| а је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.< |
| од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати |
| сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре пост |
| е да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру. |
| ?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ј |
| b n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину по |
| а.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено тек |
| оби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као |
| говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неуг |
| {S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само |
| зно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напос |
| S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег п |
| али — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође некол |
| неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је |
| Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</ |
| а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други |
| м, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми н |
| лу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која је к’ |
| ћици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очит |
| Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, д |
| а онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу.. |
| во пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, |
| скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p> |
| Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине |
| евера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека мо |
| ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела |
| да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, |
| нутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једн |
| есец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати с |
| басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за |
| а нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде |
| а ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} |
| имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мрг |
| та ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу л |
| трени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, л |
| ста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола де |
| вестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.< |
| ан је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ доб |
| тале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други гов |
| за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац |
| занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, |
| па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — |
| кочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} |
| .“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.< |
| косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још бољ |
| е да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храбр |
| ао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и |
| дник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div ty |
| ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.< |
| т се мучише двоје док једнога болесника повратише животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе |
| сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) |
| и заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, сам |
| ас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и |
| песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледа |
| тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше зама |
| и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумц |
| дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> |
| в невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри н |
| на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по ми |
| ахрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прс |
| S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зра |
| љан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје несме жив одавд |
| и за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} |
| </p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“ |
| е ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахах |
| хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога ч |
| ба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широк |
| ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на |
| ком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му пог |
| сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже |
| едео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и запл |
| орко плакаше.{S} Болесница отвори очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чул |
| постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад |
| кад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и |
| н није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После н |
| а дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који казиваше: „Нема виш |
| /p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом |
| ум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом у |
| ица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и |
| ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се се |
| м? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одгов |
| Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ |
| pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где му девојке машу рукам |
| по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпу |
| и, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо |
| да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> |
| но погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљк |
| ада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице п |
| ећ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би |
| 6" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао ч |
| чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клеча |
| “ Овде замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа н |
| — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне |
| во и кола дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом прого |
| ника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на |
| латао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај мла |
| наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и |
| промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничав |
| да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљ |
| p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је стр |
| !? ..{S} Ох добри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, неброје |
| етли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се |
| Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења |
| пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па |
| уо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отиш |
| онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али |
| двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвес |
| а стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се б |
| м испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише о |
| пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени с |
| анпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непреста |
| ећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече ок |
| а мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балча |
| одговори овај, нашто га остали зачуђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим |
| <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ак |
| и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми н |
| ки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, |
| оје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговор |
| скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра |
| на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну |
| ар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сак |
| > <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалн |
| а поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — пр |
| аше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што непо |
| се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, м |
| еког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, так |
| затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, |
| к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и |
| ише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле поди |
| луђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако |
| дом мерити од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао |
| г банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? пр |
| /head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута сн |
| осиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? зап |
| брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи у |
| врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо |
| певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} |
| .“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је |
| .{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелет |
| шта, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онда му погледи у |
| само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца коли |
| или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кор |
| сле дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда дожи |
| .</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се |
| {S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном |
| .</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези |
| ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја |
| старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> |
| о овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га ни |
| чкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми |
| ку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, ч |
| еш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S |
| дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је ост |
| име...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> <p>Бра |
| да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти је |
| је се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викн |
| лази, видимо на басамацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упа |
| веда удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледа |
| ма — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се |
| а али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година |
| развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друм |
| био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ мало кућице и земље и тамо жи |
| вац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића син |
| дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек шт |
| беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb |
| ом приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближ |
| једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да их, ваљда, не б |
| а своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба |
| мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а ње |
| д дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и заду |
| напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пр |
| — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети |
| ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његов |
| и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоњ |
| горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из д |
| м.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја с |
| и...</p> <p>Да видимо где је он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака сто |
| ,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањен |
| их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми |
| н, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и |
| пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога по |
| тари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто |
| убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав |
| е у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — ре |
| <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао. |
| ој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари |
| је обделавао будзашта и ослободи га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, |
| , у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац си |
| ђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти |
| м више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло |
| на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њ |
| па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{ |
| "43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет |
| е.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележника, па и |
| пљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам од |
| есника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и |
| p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје с |
| но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад с |
| е чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се |
| ке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке |
| >А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож |
| еди мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p |
| нак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанп |
| пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају |
| их <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са јед |
| му.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја |
| Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешт |
| ута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново зап |
| јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да |
| лушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи |
| х се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у с |
| као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе к |
| еје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу ск |
| или оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скамени |
| Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из |
| арчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.< |
| лаго од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема |
| енутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што |
| у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди упра |
| себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је ка |
| ’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам што сам зап |
| ар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: |
| егледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеб |
| е упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појав |
| собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриск |
| На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред ра |
| са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div t |
| во насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу |
| тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће |
| и покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На |
| {S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет годи |
| отице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута |
| није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, |
| ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p |
| р ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не сме |
| p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стоја |
| } Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се |
| ада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу |
| па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједан |
| зносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, кој |
| рош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња |
| очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, |
| је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето н |
| ледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старче |
| Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези.{S} |
| „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пр |
| а вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, н |
| једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да |
| у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта |
| је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је о |
| а сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био ј |
| ним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Ша |
| енит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчисти |
| ја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме |
| о не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> |
| иближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — |
| енита и карактерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз по |
| мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, д |
| ињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зу |
| нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</ |
| се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им |
| исано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у |
| о знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне |
| икне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — |
| в може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немо |
| овек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одк |
| арета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одвр |
| казао како је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилс |
| угом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спу |
| ?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као |
| , гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла ру |
| стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате св |
| рећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогачен |
| т Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше |
| Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му |
| тан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„На |
| <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усу |
| је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризн |
| тивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре не |
| су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо |
| (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p |
| им своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но посл |
| мац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, |
| „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и |
| а само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га |
| ти тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Изволите го |
| еме па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Те |
| е не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе ун |
| трио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неко |
| а па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој |
| један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне |
| ошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним |
| ко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђ |
| , руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисн |
| оговору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> |
| е га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од |
| били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше |
| о редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут |
| тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове св |
| е да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке ко |
| н је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> |
| џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво |
| нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Са |
| рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад |
| кву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза јед |
| ти.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно оп |
| мо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога ви |
| милији друже, и нека Вог да да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p |
| Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан |
| другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су за |
| гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут ско |
| м и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је |
| ога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задово |
| био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, |
| да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже |
| Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! неср |
| еда у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p |
| тио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Сва |
| а.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</p> <pb n="113" /> <p>„Добро нам до |
| /p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одго |
| младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима оде.</p> <p>„Ала |
| ти се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гл |
| >Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва с |
| ав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао при |
| одина, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпо |
| ачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, с |
| слио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у л |
| предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа дв |
| а му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од |
| е сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си |
| други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-т |
| угу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, ал |
| нако дубока; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањ |
| ао да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме је н |
| кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га но |
| аква опасност, зар га она бајна девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког |
| /p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</ |
| ја?{S} Отићићемо одавде где нас нико не познаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! пр |
| наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда |
| 160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком |
| ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — п |
| м очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Н |
| браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громо |
| о.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам о |
| и и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} |
| мораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећ |
| е одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је |
| аше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није по |
| ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненад |
| ..{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале |
| </p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> < |
| уња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео |
| но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказ |
| ован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме п |
| ао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљ |
| м правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања |
| јности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га |
| се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом |
| у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако |
| >„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече вис |
| а прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огрт |
| кинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други |
| ! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — р |
| ислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове ме да одмах одем до госпоице Маре, зло јој је.{S |
| унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, наш |
| ву.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као |
| оживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита |
| /p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче с |
| ђе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и |
| ла, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај |
| о девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели приро |
| уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито |
| > <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на ста |
| ирно, немо и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је мла |
| лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се н |
| pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њ |
| м месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у бес |
| машући главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни |
| јен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, поср |
| спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав |
| (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и |
| је грбоња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња |
| ислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се |
| имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља |
| <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> |
| иметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац преб |
| најем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ П |
| су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густ |
| да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се |
| ајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражар |
| кренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног |
| о минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околише |
| и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда |
| хе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — говораше гр |
| идимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и |
| радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине с |
| ам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> |
| } Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом, за масну награду заклео пр |
| груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица с |
| синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио |
| овидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобиј |
| ени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваља |
| се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад |
| </p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелк |
| едао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај |
| храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа т |
| це.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати |
| крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу хра |
| а Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насл |
| ц коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости |
| ако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што |
| мао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестам |
| Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеш |
| ио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, но он му је благод |
| арој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властели |
| сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаме |
| да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна |
| пита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледа |
| му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, |
| уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од |
| на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи |
| сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао примети |
| о шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити к |
| нама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> |
| и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали |
| убма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има |
| на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поч |
| о старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са |
| ед судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је н |
| он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, да |
| према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђив |
| ет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баб |
| p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлад |
| бом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине заба |
| а бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку |
| изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори гл |
| и.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледа |
| ицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ју дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Ч |
| летена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као |
| напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb |
| ачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али јо |
| Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Пр |
| {S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и |
| ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га |
| <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше се |
| ?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме тол |
| ц ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој т |
| у брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бра |
| смо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје |
| одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> |
| о отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га |
| даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спав |
| и проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у јед |
| али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пра |
| заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка |
| стише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном заглед |
| ет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> |
| пева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Ве |
| ветле, образи му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде |
| зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрља |
| анко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, о |
| неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена да врата |
| помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потр |
| и је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника |
| , пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне |
| и.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, |
| себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, |
| равио.{S} Истрага је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога |
| је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне |
| ву...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам |
| евића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако п |
| ачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и |
| Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали |
| па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи н |
| старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.< |
| теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је ум |
| пазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев |
| е а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, |
| ден ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден но |
| аједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухва |
| узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напо |
| стим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до |
| нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога поли |
| дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што |
| м обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хва |
| не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решетк |
| крива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен тава |
| рзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело |
| а на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на |
| горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би о |
| је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуш |
| сом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући. |
| је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо м |
| ! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му |
| душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше |
| ек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кор |
| <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добр |
| а што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути. |
| {S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хо |
| р био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га |
| о смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у |
| /head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се |
| клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња |
| се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по о |
| благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На пр |
| одиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишено |
| о утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве реч |
| наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше |
| у сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега неста |
| глед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће |
| сна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство |
| ледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега. |
| р је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би л |
| е загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! приб |
| жи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бр |
| ма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у |
| че Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} |
| м гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре! |
| одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин |
| а Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало вози |
| p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љуб |
| о оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот |
| ори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су |
| чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, неста |
| Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га своји |
| и ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог |
| ако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишта |
| свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама |
| е као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да |
| м!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни ври |
| се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, |
| е, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и овај замак |
| ајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром о |
| кну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у |
| вари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и настави |
| асташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња |
| е старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Д |
| риповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница |
| замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледа |
| Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту весел |
| ико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју |
| {S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу |
| Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица прибли |
| јој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодно |
| ; некад му је лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад |
| сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Баче |
| помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је |
| му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му има |
| и њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искренос |
| д посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и |
| ји у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му |
| ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Бос |
| шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, |
| адивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мор |
| м убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чиј |
| војих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао |
| , није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и да испуним своју за |
| а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> < |
| што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се |
| утра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час дол |
| згледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно |
| ти за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са |
| ргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгл |
| — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен б |
| еко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одк |
| ма, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, |
| нуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и п |
| агодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p> |
| и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће о |
| тале, поглед, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рање |
| и твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образи |
| н је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне |
| тра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом д |
| љасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђе |
| сам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости н |
| > <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати. |
| , али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац с |
| викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се навод |
| њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нече |
| — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро |
| љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја |
| демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу ту |
| рица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану |
| ави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч |
| шњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанств |
| је разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко |
| очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли ј |
| азне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цу |
| ади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво исп |
| и га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.</p> <p |
| p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“< |
| а ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему. |
| пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљив |
| је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> < |
| p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам |
| ина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p> <p>„Ј |
| лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, а |
| оше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђа |
| >„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Н |
| е промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено |
| на, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не з |
| ара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је у |
| је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао ј |
| драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма |
| нога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора |
| , да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој |
| тив мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Зах |
| </p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одгов |
| јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом под |
| јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране |
| це држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог са |
| рну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвавље |
| са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густ |
| — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је С |
| е.{S} Божидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило ка |
| цу беху њих двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра |
| већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док цркве |
| а.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћ |
| чна друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко |
| ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрестано сам |
| ајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељ |
| врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb |
| н син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим |
| баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље |
| двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним о |
| ан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} О |
| бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па он |
| Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„К |
| да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бр |
| се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на у |
| ездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи |
| </p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Од |
| о да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — н |
| рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је бо |
| > <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озлед |
| а Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.< |
| >Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, м |
| око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био |
| .</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити |
| стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што доз |
| рених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима |
| отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је ве |
| > <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну сла |
| {S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било |
| се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викне: |
| дићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Ве |
| p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p> |
| ља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у з |
| м је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Ст |
| вољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином |
| нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући т |
| и ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> |
| е и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бра |
| невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп |
| ата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 го |
| осиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мор |
| Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и т |
| да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Сто |
| умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се ра |
| х нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</ |
| илине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаокол |
| му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на ле |
| ним корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и з |
| ђоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво до |
| чи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се о |
| а код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесо |
| орске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А |
| да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо! |
| уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу ско |
| <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задув |
| оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет сат |
| одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се |
| ајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи |
| одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, |
| "22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи си |
| ам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао б |
| ио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта виш |
| д виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда п |
| де до Бранка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је |
| у мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног |
| дна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. |
| и старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо |
| ри стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближ |
| кар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пру |
| ца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, о |
| спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму сл |
| ва крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који с |
| е осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми о |
| је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, ко |
| е да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, кој |
| јасних доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, проб |
| те мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра ср |
| о да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати |
| Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му |
| ке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спаз |
| Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећ |
| немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор |
| ата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час |
| чи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</ |
| одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опа |
| жећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо л |
| <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зу |
| ути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа |
| изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> |
| а живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао св |
| одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на корицама ножа — ре |
| видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Ст |
| p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана мо |
| ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице |
| ег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у ру |
| т се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као |
| анка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени ос |
| д тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате |
| ати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутр |
| одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до |
| бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађ |
| себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим друг |
| дседник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет |
| би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" |
| осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац св |
| би помислио, да је Бранко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одм |
| етак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино сврш |
| господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи |
| да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје |
| обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи |
| p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — |
| ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, него, као да је пречула |
| /> је очекивала некога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и по |
| те што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора |
| непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, да окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта х |
| дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко в |
| ако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, п |
| доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп ст |
| — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке |
| и хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је |
| ј о којечему да мислиш — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, у |
| ер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове |
| изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о |
| њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слуша |
| љад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два ч |
| ст гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец распола |
| препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куд |
| тој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, |
| грљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да |
| Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, н |
| четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> |
| е већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујн |
| д куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> |
| кат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропу |
| ђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одговори странац |
| ра, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу дола |
| вори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, |
| да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но |
| свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новча |
| отврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крва |
| па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шум |
| е земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал ота |
| се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се |
| >Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се от |
| енутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ |
| убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све оста |
| један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али |
| поведајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и с |
| јима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам |
| садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно |
| уку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више н |
| оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаш |
| ошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном ме |
| } Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са |
| што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је |
| ари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао |
| дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати |
| ове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али ј |
| ам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одмах овамо дође.“</p> <p>Јован оде.</p> |
| на сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мил |
| тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти |
| амо крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога м |
| нка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо |
| /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док |
| ош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, |
| .“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре |
| цу где је најмарљивије негован и где је после месец дана оздравио.{S} Истрага је одмах поведена |
| S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби ост |
| о, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век пун |
| <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам наш |
| о сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у |
| ажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком по |
| старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан с |
| милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> |
| великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и |
| ладих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> |
| е се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, |
| бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} |
| {S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не |
| н, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са ста |
| ићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту |
| ?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те |
| о оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, |
| вицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хвата |
| ранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с |
| онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и гл |
| о би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му |
| } Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим с |
| се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по к |
| <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ д |
| анице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоњ |
| о, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{ |
| есуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опро |
| биљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти |
| а ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад зане |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велик |
| и од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} Н |
| стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, |
| и.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана, видимо једнога вечера два ч |
| чали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зо |
| имо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише |
| то их и ко их зове, иди брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље |
| да викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је |
| да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета |
| </p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним ст |
| — мучаше жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи прогово |
| је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености.</p |
| табак хартије на којој је била написана последња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? реч |
| зрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде |
| трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошт |
| п Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један в |
| тио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, |
| ост.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му |
| м месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се |
| > <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} |
| о гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде |
| без браде, није носио наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио једа |
| о приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко ј |
| у у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, |
| к још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, под |
| њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесн |
| сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стоја |
| {S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и |
| беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут |
| љка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је |
| речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бе |
| дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат |
| са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута ка |
| ти дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају зајед |
| испроси је и ја дам благослов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девој |
| а овај носи наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њег |
| у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руме |
| е бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође |
| ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене пр |
| } Био је добар паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, ј |
| дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутр |
| реко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као к |
| а мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио рук |
| , или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до пете, |
| тео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али не |
| ље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома ста |
| сно Мргуд и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза с |
| >Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тре |
| n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора |
| рављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио |
| асови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те с |
| а грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробу |
| нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Да |
| ано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и к |
| меје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Ни |
| преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући |
| м корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг и онда је као кип заст |
| бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p |
| као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ј |
| то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дан |
| на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му |
| боље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, |
| није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десе |
| ја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази д |
| ати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш |
| ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властели |
| луга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викну Ал |
| који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, |
| крес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав д |
| ишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спава |
| тне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесник |
| аше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко пл |
| сак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари вла |
| ар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! з |
| есет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим г |
| о да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћ |
| ајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала |
| да даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је ј |
| ан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S |
| рижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, |
| питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише |
| "> <head>Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као |
| бе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, |
| е затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио с |
| .{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бит |
| <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — |
| зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и посто |
| кав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво |
| тојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> <p>„Али ко |
| рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је вид |
| иси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у догов |
| робуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у м |
| мљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба |
| ушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум |
| у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не |
| па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна р |
| у у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може |
| шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мој |
| лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну т |
| натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n=" |
| ком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин.. |
| полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказ |
| зио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, неста |
| лагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза |
| лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место С |
| тави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p |
| рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бра |
| <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време |
| о, па када је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио |
| ти сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи вео |
| } Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у |
| еке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је сави |
| подиже мачеве крочи два корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево би |
| опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих |
| качићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека |
| о је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове. |
| з собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка је пала |
| му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи |
| > <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брз |
| > <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Ле |
| онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то |
| и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине |
| како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! о |
| овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам п |
| уде код Мргуда доживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара |
| ргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, ник |
| ead> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке |
| уби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице |
| х груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад с |
| аху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ва |
| њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„ |
| уке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није |
| урио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и х |
| о одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху о |
| минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и |
| руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <p |
| е се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по |
| де до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није ка |
| урога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — |
| говор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра |
| могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p> |
| >„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божид |
| — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да |
| ао да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога син |
| нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса |
| е кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они |
| ић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} |
| с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мр |
| замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> ве |
| ер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, |
| а чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ћ |
| S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје т |
| већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих дв |
| до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво о |
| ста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш |
| препашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар |
| следње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... |
| та га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам самора |
| вим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумрт |
| ...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно бил |
| све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестр |
| же, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом р |
| умртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ко |
| лијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа |
| ојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече |
| p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забр |
| рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег |
| > <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Х |
| > <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="6 |
| о сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си |
| > <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све |
| ече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано |
| у земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покој |
| ао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај ј |
| док је био властелина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим |
| че између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад |
| јанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима |
| емо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се |
| е утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Несторовом планином“ ма |
| ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који т |
| овори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили неког |
| <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се |
| аше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам |
| стима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показ |
| и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једно |
| орите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас |
| p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао дво |
| узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стоја |
| <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен |
| /p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда је грбоња от |
| оћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године |
| вратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи |
| ено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака |
| ове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда |
| сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што |
| о домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало |
| p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажаре |
| и у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их т |
| ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разг |
| њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови с |
| се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми ре |
| па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хех |
| ко и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да с |
| баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања |
| роливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} |
| /p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до |
| дри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="6 |
| ам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грб |
| иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут |
| вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао |
| пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољ |
| им.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаш |
| ела.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја |
| рашних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на |
| бити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му по |
| у, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S |
| о махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже г |
| ема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где |
| > <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледат |
| е да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. |
| да оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — |
| разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зу |
| јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљ |
| е бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Из |
| , грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и преву |
| а када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на вод |
| арога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија р |
| ше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је |
| идимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута |
| анка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су г |
| и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше |
| да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт |
| но, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени к |
| војим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сре |
| да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на до |
| у собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се врат |
| ове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што пред |
| дног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле једну пог |
| гаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад |
| грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и некол |
| , а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{ |
| ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: |
| Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да г |
| д ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А б |
| 7" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез |
| <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</ |
| и би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p |
| > <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ |
| е прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо с |
| ити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Боси |
| , тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био ск |
| анпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затре |
| Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из да |
| воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> < |
| њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац с |
| ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и га |
| оследњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу |
| се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирн |
| p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> < |
| ворим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав |
| >„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо |
| дкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла |
| у мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џеп |
| омрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене с |
| е вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прил |
| се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p> |
| е — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb |
| те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </di |
| и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Ниј |
| мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је нау |
| о могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше |
| астане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је |
| ослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли о |
| сте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена по |
| какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p |
| олицај, који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошт |
| ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу ум |
| боња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети |
| чење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља |
| Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је г |
| него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а |
| света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одмах...{S} Ох Зоро! мо |
| о срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</ |
| видио.{S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као закла |
| дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој п |
| е и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка |
| поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type= |
| дох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја са |
| жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман |
| није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пр |
| ретходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се |
| ор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо до |
| и’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну |
| очи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје |
| још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, уд |
| " /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, уз |
| > <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као по |
| нути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке страж |
| ића, нека одмах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свеш |
| несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже |
| 9" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и на |
| у од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер |
| е.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу |
| к, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам п |
| а онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: |
| издржава, јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" |
| реко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како |
| вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино |
| руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио з |
| ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас |
| два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који та |
| како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — |
| шњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на друго |
| ју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора у |
| потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу |
| ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозни |
| или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убије |
| исам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи с |
| над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, јед |
| е на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовил |
| и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрм |
| 144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но |
| о описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде |
| кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је он |
| у.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је |
| прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и ме |
| уку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој бо |
| борила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додал |
| ањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишља |
| ствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, |
| ју, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за |
| а два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По |
| дну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе иш |
| утра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио |
| ли ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} |
| ен чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић ви |
| елка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их и осмех |
| је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем |
| г.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па ха |
| „Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скри |
| је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је |
| стаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановог |
| грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав рек |
| рела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ |
| шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога |
| и и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже |
| Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте срет |
| аг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, о |
| су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подиг |
| > <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђип |
| Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде отићи из села |
| оичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду плов |
| која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице |
| их му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим због теб |
| маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само јед |
| сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње реч |
| рвета и као мачак лаганим корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кора |
| ланине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да |
| ве већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по к |
| а села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву н |
| ерен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када с |
| као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветља |
| роком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и |
| } Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући |
| естајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срн |
| ти и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледа |
| о ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бр |
| сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога сино |
| забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је |
| стави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде |
| да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друг |
| ам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није дого |
| а ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена др |
| да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, |
| м како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им |
| p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ На |
| ерујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана |
| ик приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи о |
| тина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоњ |
| трпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави |
| новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њ |
| зе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђав |
| није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе |
| куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кр |
| буђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стоја |
| .{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке инов |
| ма њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљ |
| један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора |
| тојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је |
| лише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош |
| ма морала бити каква велика завада..{S} Пре неки дан је опет био код Зоре, па кад је дошао кући |
| ако...“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој сев |
| </p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао |
| ио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још ника |
| твари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бес |
| и...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од с |
| есте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више година била је љута зима, какву ја |
| подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p |
| дио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, |
| ке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{ |
| S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бран |
| ад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков истог мл |
| Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p |
| уће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији људи прип |
| ој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена |
| ка.{S} Ни дај боже онај младић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког |
| Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође |
| особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се |
| сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је на |
| е се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бран |
| г брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наобла |
| то сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“ |
| ре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, |
| <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли породицу |
| рога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки |
| ио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи |
| приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него |
| аница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико |
| одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто је Бра |
| дигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два |
| е нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо |
| ога. <pb n="49" /> Ни близу онај Бранко пре двадесет година.{S} Коса, бркови и брада, коју беше |
| устим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједа |
| а сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познај |
| менеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљ |
| гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред у |
| <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и |
| а себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одаз |
| изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха |
| енади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој |
| арога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, који су до |
| је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Фили |
| м је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то ран |
| .“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p> |
| оје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напи |
| а врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо и |
| во, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче |
| прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је примети |
| Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.< |
| што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она ж |
| ла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и об |
| ека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </di |
| она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: |
| роз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече је |
| са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} Т |
| у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо |
| се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би |
| ан од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен па |
| .“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво |
| и га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изговори: „О |
| што на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде. |
| м онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад |
| да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто |
| али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плат |
| од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окре |
| и убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, ал |
| ачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и о |
| сним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хо |
| мка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне |
| ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна д |
| мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зо |
| — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви |
| као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — |
| пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из за |
| еда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у гост |
| лемићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помис |
| а, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, о |
| по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на вр |
| у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му |
| пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога |
| да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак |
| м ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и гла |
| шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чив |
| своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче грис |
| не, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и ми |
| не, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, |
| одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, болеснику као да беше лакш |
| ештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друг |
| гледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј св |
| ај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио т |
| ретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средо |
| ршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све сп |
| одило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа. |
| знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио |
| </p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој |
| положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио |
| унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — За |
| .“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после неколико минута викне |
| — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га пон |
| дма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко блед |
| у двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јован |
| однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и |
| ником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на |
| ка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити к |
| кинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све забо |
| ирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је |
| пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда |
| се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и |
| леним столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргу |
| драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш м |
| ипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаш |
| рни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам неср |
| неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намр |
| е сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречи |
| сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем д |
| рене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — ре |
| И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима |
| и на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> |
| е иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Т |
| ки.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бра |
| ше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очим |
| акомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и стан |
| ајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла д |
| уре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>С |
| авеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, |
| тисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и |
| ашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> |
| Опрезно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад |
| ета, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу |
| тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махо |
| ме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позв |
| корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну м |
| ву свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па |
| ао да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{ |
| чак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="1 |
| ечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... |
| љалим друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читав |
| Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме је погледао а ја с |
| ажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провл |
| а оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам |
| пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљн |
| n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати |
| подара му нагна још једном и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пуст |
| љу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад за |
| прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико м |
| устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а |
| Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? |
| на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако за |
| мени.“ Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племени |
| ом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; влад |
| старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју |
| а је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му ј |
| није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је |
| и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде. |
| а...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мо |
| нула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у зама |
| тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у |
| м животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној с |
| се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не зна |
| — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам н |
| вога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као |
| и хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одав |
| м са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохот |
| е сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 л |
| аше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрх |
| “</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер |
| > <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одговори грозни зликов |
| “</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употр |
| грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили некога Нић |
| p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је |
| Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро зн |
| ре му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и |
| p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе |
| {S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу |
| p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — |
| њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху д |
| од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Ау |
| оде га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p> |
| ође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељават |
| ују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са |
| ло стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чи |
| инуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац пле |
| , па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору п |
| здравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>П |
| отице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим |
| мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Б |
| "SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ниш |
| >Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да са |
| чеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хт |
| а...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, |
| из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страхови |
| /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад |
| ићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се каја |
| ....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозво |
| де, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћ |
| љда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — К |
| н од нас двоје несме жив одавде отићи — прекиде га оштро Божидар.</p> <p>„Зар ме држиш за непош |
| Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрх |
| и нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, закл |
| допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом |
| /p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео |
| као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са прв |
| стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па |
| га је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен |
| иство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тиш |
| и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указ |
| унце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Дед |
| запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — ре |
| по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и п |
| , чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} |
| ао у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јо |
| ом бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а |
| ао млого, али му је остало још доста... преко 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи |
| урена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ран |
| аши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила |
| дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи гор |
| , које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео |
| а Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „ |
| нка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка влада тишин |
| им летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу |
| ла.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задр |
| гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена б |
| дити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је |
| ада се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капел |
| та је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам мира |
| уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао < |
| е ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ј |
| , муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара |
| амац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стоја |
| тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да |
| и реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као |
| „Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је реч |
| ла пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена се |
| јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет преб |
| хне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед б |
| о жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањ |
| ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бо |
| дија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у |
| а и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком |
| запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и са |
| о убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му п |
| што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „П |
| мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и |
| се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка |
| а, ободе га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је |
| > <p>„Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и |
| овека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{ |
| ка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! в |
| се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану |
| 2_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важно |
| пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, ко |
| их и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљ |
| ину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад |
| редње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} |
| тац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно |
| а счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке т |
| здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли |
| Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше |
| т“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде г |
| данпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али к |
| ди и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102 |
| љиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се |
| као онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуд |
| Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади |
| неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозо |
| сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, мог |
| ава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, кој |
| едам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера |
| <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гл |
| м на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! |
| омилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела |
| Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по но |
| осмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија з |
| ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се при |
| и се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: |
| занатлија...“ Преко лица председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви ст |
| ка му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S |
| ао поред постеље, преко дивног лица јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из |
| S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час о |
| двоје младих и један задовољан осмејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте сам |
| којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, к |
| би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се |
| На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше |
| рца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи |
| значајно жмирну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо |
| њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада с |
| бе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао. |
| о и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки стра |
| оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери |
| Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није зам |
| нашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њем |
| о да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је |
| ио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је би |
| дим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је |
| шила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаник |
| ?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, |
| сти поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојан |
| дао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} Пос |
| тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање |
| зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад |
| о му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво |
| и ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад и |
| ри речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, |
| > <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад |
| арац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, н |
| } Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.< |
| p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали гр |
| .{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да |
| ли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о ду |
| инута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у буни |
| е на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb |
| ло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да ј |
| у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури у |
| дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш |
| непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као |
| ... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к |
| напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога члан |
| та га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: |
| ако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче вик |
| се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, |
| иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! ос |
| .{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпу |
| се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тај |
| била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> < |
| био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, |
| едња жеља покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — |
| руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> < |
| 43" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је |
| ави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни |
| "145" /> да ове ноћи овамо дођем.{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам |
| дним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз вод |
| S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" / |
| ем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к вратима кад с |
| сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наје |
| срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће доп |
| т на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је |
| је овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме о |
| кну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде на колена. — Не, не, не могу...{S} |
| о ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана |
| шао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам жури |
| ности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбоња и паклено |
| и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у пр |
| тарац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још |
| киваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и последњи глас као са слатким |
| у као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као да је издахнуо.</p> <p>Лекар брз |
| рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја се |
| наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам |
| ио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљ |
| ац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам да |
| те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, кој |
| мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и |
| нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу |
| се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, ј |
| аљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори на |
| екиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима ста |
| тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан у |
| преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од |
| зничаво запита: „Зар нам каква опасност прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче З |
| сли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасност, зар га она бајна девојка познај |
| лазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено пог |
| ма му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога |
| ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њи |
| нпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и |
| речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено |
| ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора |
| ску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на земљи, |
| божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викну Ми |
| ив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло |
| шом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио |
| ила, не одговори ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала |
| ор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у срб |
| енуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мрг |
| опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном за |
| рва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирн |
| у неко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бра |
| о чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати р |
| алога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</ |
| — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“ |
| прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједа |
| на тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!? |
| чера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио |
| аше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра ж |
| у, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да по |
| ају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> |
| ица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана |
| бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Ж |
| збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је |
| > <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p |
| ио здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво |
| ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи зб |
| ропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти |
| огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојн |
| цом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљи |
| е стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилаз |
| ли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шт |
| страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав |
| с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стр |
| се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне |
| че младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли |
| алу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи |
| са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше |
| ошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпу |
| ато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође |
| Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту |
| ишта не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Вета |
| год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао са |
| живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине м |
| н и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није |
| а у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне...</p> <p>Зора је онесвешћена лежал |
| „А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загу |
| севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: |
| о, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> |
| њим жаром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} |
| лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па ка |
| Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па |
| као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад |
| <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него г |
| е сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се креће |
| е нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! в |
| Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог нев |
| у друго и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у |
| био у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њи |
| .{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} В |
| мртвога господара, који им беше највећи пријатељ, најбољи отац; који им за живота беше сва радо |
| уо, па ми га је жао јер ми је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је |
| живиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отп |
| ање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и |
| ић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћере |
| сно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, |
| су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоч |
| На најподлији начин злоупотребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, |
| ћу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта. |
| збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта |
| Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговара |
| своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињ |
| n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда... |
| плати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаве |
| морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред веч |
| ак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p> |
| {S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извија |
| вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Јед |
| на врати и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p |
| се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи властелин Бр |
| из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и с |
| е, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика |
| отмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се кре |
| стављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила |
| њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са мал |
| да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом |
| се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла хра |
| ата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био т |
| оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини у |
| ? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирташа.</p> <p>„Још је овде — одгов |
| шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да ј |
| кварена и неваљала обешењака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред |
| Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом |
| /p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња в |
| бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, оп |
| Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор измеђ |
| у новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послат |
| ило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> |
| кад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал ка |
| ац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да |
| а онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, непрест |
| уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ |
| ој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумен |
| цу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Ста |
| Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да |
| био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због о |
| ну дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не могаше себи |
| лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени |
| ати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли |
| ац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„ |
| кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог јутра видимо Мргуд |
| заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио ј |
| на у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор |
| ност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак |
| оца, па је било добро, нико није могао приметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је |
| бразина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком |
| се она двојица приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овак |
| у нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мо |
| ше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одс |
| ишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господин |
| гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога трен |
| ргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун |
| аше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је г |
| убе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми ста |
| ко да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц |
| и странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га познали без |
| а богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“< |
| рвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем дон |
| еш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подземни х |
| ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се боја |
| аћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљ |
| етине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, |
| изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац ваше |
| нађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и ј |
| ше чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се |
| латко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља |
| ри свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копал |
| рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш о |
| т све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав |
| „Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се |
| се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро у |
| ицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је |
| ао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свим |
| о и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била бо |
| но у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки по |
| нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и |
| е животу.{S} Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овог |
| ад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак |
| о у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште иде, ишао је са обореном г |
| и и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласи |
| ило сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друшт |
| уо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, |
| својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенком старога |
| глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуч |
| ежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <pb n="33" /> је очекивала некога: |
| 112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим к |
| па га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> |
| нај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху |
| кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно |
| ш се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило |
| а мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — |
| че Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита га Мргуд.</p> <p>„П |
| >„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашно |
| је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. б |
| одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у последње време по |
| ластелин Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га |
| у пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да та |
| синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стри |
| не Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г |
| ко неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи! |
| заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да с |
| — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш н |
| ажена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што ни |
| уга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога |
| ла, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: |
| Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му н |
| доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачки |
| ло црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се |
| несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано остареле груди...{S} |
| могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</ |
| лила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!. |
| вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала |
| p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема н |
| игоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божидар већ |
| облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди |
| "32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“ |
| а свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божид |
| есеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јеч |
| јатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до т |
| ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нес |
| /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случ |
| е тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети м |
| } Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео |
| друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован |
| и мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку |
| ци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се п |
| љив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлаз |
| к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађ |
| е молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него |
| стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Сино |
| не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео се |
| чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се о |
| знаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жр |
| Иван Бачевић нађен је једне ноћи мртав, прободен ножем.{S} Поред њега је нађен и вођ полицајни |
| верено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила неч |
| бом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља м |
| неше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p |
| срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се ка |
| је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очи |
| ао заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је ме |
| .“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Сто |
| вала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у к |
| ао да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше |
| себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у |
| њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати |
| > <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у мо |
| стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекован |
| оше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„ |
| але добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било |
| једно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је од |
| свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао човеком и без |
| уг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико примет |
| могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли ју |
| <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гл |
| ег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање чели |
| чу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у с |
| ти, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда |
| амцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; |
| м шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут |
| ако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров |
| а овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и с |
| где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да |
| лазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихову љубав и по |
| гати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уж |
| </p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и и |
| ред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепан |
| онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чи |
| рекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да |
| ву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја |
| ип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодар |
| да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуја испод к |
| од тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, остани! кликну као из |
| велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n= |
| ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта ст |
| ца баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„П |
| змахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко прим |
| и се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен |
| Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> < |
| га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> |
| га, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ст |
| озор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он ум |
| у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} |
| руги омален, кржљав.</p> <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци ово |
| уљку пред девојкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, ал |
| — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже главу. — Пре двадесет и више го |
| која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече |
| е.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p |
| рзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хо |
| Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старог |
| зволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену |
| оручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На блед |
| тано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудира |
| трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те |
| аше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предоми |
| сто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца иск |
| <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као |
| речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна |
| двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ о |
| е Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха |
| творио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја ко |
| рбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког |
| се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје о |
| а на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мо |
| преко наоучари, па онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате о |
| оси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, |
| дано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мис |
| !“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога |
| Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бо |
| гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разуме |
| <p>„ Незнам да ли је Божидар већ дошао проговори девојче и баци један поглед на замак.</p> <p> |
| агом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар |
| тео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је л |
| умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранк |
| а ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она је мис |
| тву свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора где је |
| га и одјури.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он ј |
| . — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само |
| ан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао. |
| и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га. |
| је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао н |
| <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, ш |
| који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ослободи га од |
| његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, |
| о већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљад |
| p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра |
| шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „ |
| 00 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом прија |
| огла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести |
| м проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити о |
| да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало |
| шна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста г |
| г, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га мога |
| еклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка |
| човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се |
| рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам ос |
| е се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теби ст |
| малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и љ |
| римо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у |
| и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчи |
| олео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најл |
| едну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола пома |
| застао и изгледао је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац |
| ="SRP18942_C3"> <head>ДВОБОЈ.</head> <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби |
| веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да припо |
| <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — од |
| одиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво с |
| ђи од његовог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на |
| адила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.< |
| а коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господ |
| е душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планин |
| Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па |
| већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је |
| зора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грб |
| ш и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му |
| еној соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на п |
| била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведр |
| преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јер |
| се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму б |
| ишта — одврати грбоња пошто гледну кроз прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња из |
| дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже м |
| другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав |
| лактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са д |
| , гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост |
| д прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> < |
| n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа н |
| сењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Н |
| {S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њег |
| ловито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна |
| рату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанстве |
| >Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше онамо.{S} Као да их је |
| ишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налакти |
| н и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> |
| хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p> |
| м се крадом препео на једну липу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</ |
| вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем к |
| о повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корача |
| стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и дру |
| ари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео пок |
| облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! како је све ве |
| спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је нова |
| у се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чу |
| ега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге |
| {S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испал |
| квог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и бр |
| </p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из |
| о прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше так |
| да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе |
| м тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има ж |
| о, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири |
| кочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" / |
| ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да |
| ца, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу |
| је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро веч |
| дна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио |
| пазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па у |
| и она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{ |
| воје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од д |
| скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два неср |
| његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом ст |
| Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљ |
| ечио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа |
| Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност претила?“</p |
| То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; т |
| поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, оч |
| 300 ланаца земље..{S} Муњевитом брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд |
| астелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за ча |
| ића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених к |
| ај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар уб |
| На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, преб |
| немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко бл |
| учан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је |
| ко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врат |
| о у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и |
| ко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, ј |
| лађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напољ |
| ао да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога и |
| отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и о |
| е загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече о |
| поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се |
| бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. |
| нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на |
| сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој поко |
| а четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„ |
| } Где је она, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајан |
| бичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео пр |
| му никад о мојој намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу |
| је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало |
| ти нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине |
| су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намр |
| </p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи |
| заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га о |
| звади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опекао, тр |
| а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе |
| и од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид |
| <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је зачуђено погледа, преблед |
| ећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргав |
| г убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и |
| Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико ис |
| га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан ј |
| онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне: |
| ој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако г |
| можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али а |
| ађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усх |
| ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао провидети будућност и |
| не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, па онд |
| ему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом уда |
| еданпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче |
| а је гледао па онда на једанпут викне: „Пропала је! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и ч |
| есе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа |
| амо један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Облак који покриваше звездано небо, разломи |
| да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега ис |
| е знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> < |
| тегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу |
| у, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад |
| Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљива |
| сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му ма |
| пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из рук |
| епеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у пр |
| га; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Сто |
| ти преко 27 година.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био с |
| S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених очију, које |
| њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширо |
| рашну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветр |
| ран да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним о |
| еје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Ст |
| врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њ |
| претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по с |
| ластелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да бољег не могосмо желети.{S} Он |
| да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је |
| посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p> |
| лину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре ни |
| ка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ пр |
| у него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које по |
| одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је кра |
| је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ад |
| тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{S} Око замка вл |
| поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом је |
| S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.< |
| и очи и поглед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, да |
| а је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је |
| и и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица |
| ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од к |
| мети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њем |
| је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је уре |
| би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њим |
| достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, с |
| се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образина |
| ближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одп |
| ка против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пу |
| и друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита погледа Б |
| на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се наслони |
| „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бра |
| најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“ |
| Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907 |
| оља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти |
| а је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</ |
| о уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не в |
| ; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмил |
| и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта с |
| ачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко <pb n="98" /> Бачев |
| ило описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се гр |
| читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Н |
| шње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање пон |
| г свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све |
| ? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му п |
| рави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жал |
| прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне р |
| бори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве фла |
| ајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђ |
| поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапимо ј |
| утао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу д |
| и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похита к прозору. — Ох ово није њен р |
| ане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да |
| који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и |
| оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина п |
| {S} Вечерње је било дугачко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} |
| ко одговора дати није могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор В |
| д речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, з |
| иле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и |
| S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке г |
| не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћил |
| ем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Ст |
| појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; |
| <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућно |
| лети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне бу |
| и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико |
| да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехо |
| кне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зач |
| онаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше мл |
| ћи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, |
| бите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и |
| а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у стр |
| орише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запн |
| зина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма |
| весно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак |
| икну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном водом.</p> <p>Ова д |
| Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Боси |
| ста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, ко |
| вој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то |
| е грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна |
| к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и |
| > <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због |
| пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на |
| расле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави |
| је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који ј |
| и — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а |
| надио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо |
| ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могл |
| /> <p>„Здраге воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а |
| а се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична |
| мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се гр |
| а последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! |
| n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра д |
| во, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими но |
| </p> <p>„Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријате |
| , извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стот |
| ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га ј |
| дава изгледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! вик |
| и напуни је дуваном, ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и |
| човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може |
| ти, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и |
| <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са које |
| е могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове бл |
| прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p> |
| паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао М |
| га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писм |
| апоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапу |
| шина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваш |
| дарцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Су |
| ну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то |
| ди чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече б |
| "111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чама |
| једанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надј |
| ; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, стра |
| ња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, |
| као бесомучан јурне на грбоњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, |
| воље — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непре |
| еди у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а можда и нечег другог на Босиљку.</p> |
| > <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио д |
| ико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, |
| огледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n= |
| гледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи |
| је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука о |
| Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{ |
| И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече |
| p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; |
| и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо.. |
| <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за које време није се ништа важног дого |
| а превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" x |
| и сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и мало и велико!</ |
| ђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> |
| вакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче и ма |
| х...{S} Ох Зоро! мој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, а |
| .{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бр |
| д га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо |
| , од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p |
| добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на м |
| ина.{S} Коса, бркови и брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке су |
| не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — проде |
| о обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш цел |
| и нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Х |
| дар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ник |
| атраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо |
| ко да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и згра |
| је, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</p> <p>Није ми жао новца имам га доста, али ако |
| амљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилег |
| крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућице ко |
| кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p |
| сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица |
| и рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца М |
| у обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опас |
| . — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењ |
| у је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — о |
| је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана |
| обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јо |
| >„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише |
| м — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана упра |
| иметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па |
| је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај |
| од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од |
| би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио љубав и преклињаше је да му обећа |
| едао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јова |
| рац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом при |
| се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти с |
| скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мор |
| ка; но он као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасеч |
| а да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно |
| м шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље ун |
| о, да је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>И |
| о какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се ос |
| , не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па онда б |
| } Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је |
| аписао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је |
| тком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако |
| н био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним жаром засветлише, па о |
| кнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу отк |
| ога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц ч |
| Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати. |
| нствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| гао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу |
| давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећањ |
| у још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког б |
| кивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> |
| молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше санду |
| акле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему |
| е као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињ |
| из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би |
| p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи |
| наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како с |
| утао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би |
| } И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почас |
| зишао.{S} Лаганим корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута про |
| са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би |
| јну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу |
| мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Ниса |
| буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склони |
| У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш |
| ехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је ор |
| са, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb |
| себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> |
| ар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана |
| боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, |
| ине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у |
| нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{ |
| ужене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> |
| шице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, прола |
| >Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долаз |
| рио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани ств |
| а новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{ |
| ним очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није в |
| а у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли пр |
| Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше ја |
| зина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверске и крволочне ћу |
| д човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громо |
| едео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p> |
| део је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бран |
| а наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Пога |
| рчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком п |
| од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга вр |
| љио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око вра |
| и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} |
| руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише |
| лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде ст |
| л наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — в |
| тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше |
| је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него |
| игурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали га задржаше.</p> <p>„Из |
| догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су раз |
| p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестал |
| је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није п |
| смо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади лова |
| д наједанпут опази да је грбоња наперио пушку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му прос |
| ово говорио опази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз пр |
| ма и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, |
| у јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознат |
| му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бра |
| ега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обе |
| старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годи |
| у у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не |
| о страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S |
| S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку вла |
| и сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси |
| оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан |
| колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба То |
| наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи |
| ад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бр |
| и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем т |
| опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p> |
| ном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је |
| каху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се се |
| ко правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{ |
| {S} Поред њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но са |
| ргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиљ |
| свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дотрчао, на несрећу запне за једа |
| тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника бе |
| ди.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благода |
| тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да у |
| д како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми |
| ац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? вике бака и зајеца.</p> <p>Видићете га за дв |
| заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је |
| Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину њего |
| осто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар ј |
| им што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо ц |
| угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио |
| дах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема у |
| као да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А т |
| о сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против гр |
| бљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баб |
| Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p>Моја к |
| абета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мр |
| истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Т |
| ишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова |
| ири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да |
| ди <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и |
| ро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у |
| } Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти |
| стигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лак |
| дно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нисам још ништа окусио, не |
| амо што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко време п |
| ам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку није одступио о |
| РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>Протопрезвитерски капелан вршачки.</p> < |
| ђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За |
| </p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„ |
| о било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошк |
| зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p |
| прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави ма |
| , <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... |
| звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћно |
| </p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке болове, као да је |
| ајбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љу |
| одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема ра |
| у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> < |
| не проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се |
| лио, па онда настави:</p> <p>„Још једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена |
| ена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изи |
| и властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се труд |
| беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили мој Бранко! |
| и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује |
| домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, о |
| а њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хв |
| осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али |
| не и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ т |
| зе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин с |
| ном, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушиће |
| на поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљај |
| пан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на |
| >А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а подаље од |
| : „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више гово |
| трашно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје |
| и кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје н |
| као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по ти |
| тарац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се |
| дивој.</p> <p>Пресуда је изречена и оба разбојника беху после осам дана обешени.{S} И тако се ц |
| и ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном м |
| сати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу м |
| и да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете н |
| лина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен због кривоклетства |
| да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући |
| ерује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас |
| догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те план |
| сиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем |
| се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне |
| ри онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стоја |
| хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени |
| чео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њим |
| , која је представљала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљ |
| {S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места стига |
| ознаје и живићемо.“</p> <p>Напоље подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти |
| лико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и |
| /p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сав |
| , ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> |
| пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао |
| камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! ш |
| глед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и са |
| о пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце, н |
| појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, под мрачном сенк |
| есеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка |
| бра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га |
| е један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвен |
| и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од мили |
| едну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} |
| стур покривају.{S} После дужег и мирног разгледања, обори главу и изгледаше као да је заспала.{ |
| к не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, |
| изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече |
| Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да |
| се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавој |
| ом промоли главу кроз отшкринута врата, разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним |
| дом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и |
| уци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави |
| дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га |
| седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га преглед |
| и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.< |
| им Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наиш |
| но се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше с |
| виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ћ |
| рљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и он |
| мо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n |
| </p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после п |
| врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило |
| ц крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука |
| гао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало |
| ељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер данас нис |
| а знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест |
| ве ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искус |
| добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо ук |
| и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац |
| латити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак вла |
| ајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једно |
| > <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној |
| тивне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — по |
| рилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окр |
| та рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да |
| пи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S |
| .</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у јед |
| ранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста |
| анпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непре |
| тало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако |
| ло ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живота |
| е и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест са |
| вога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type=" |
| “</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“< |
| че руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње |
| одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на |
| . — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочас |
| а га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазн |
| паше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње н |
| вен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у |
| ли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и |
| реба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати ил |
| на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца. |
| песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекив |
| еч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну д |
| у, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом |
| најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљк |
| ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би д |
| а оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А |
| један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова им |
| обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана м |
| е једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је |
| {S} Облак који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао |
| већма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним |
| руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори обр |
| ца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} |
| ном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој |
| </p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаће |
| не, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, али јој запретите, |
| м страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане р |
| стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати та |
| е препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собо |
| .{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо н |
| ном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе |
| одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, |
| Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој |
| аго вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбу |
| на догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се |
| да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="1 |
| не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опе |
| ислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала |
| уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> |
| очи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стан |
| старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим ре |
| кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.< |
| ао да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скам |
| да ли ме још љуби!?{S} Није могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми |
| чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти с |
| велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај |
| : „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу мл |
| .</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укр |
| рши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори |
| , ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше т |
| та: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили мој друже! вик |
| то гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не |
| у, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њего |
| вља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Сте |
| а хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? зап |
| ати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: |
| о, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не изд |
| учи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вил |
| минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p>„Бранко, мили |
| мих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав |
| о мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад |
| ни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мр |
| погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упит |
| кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти |
| >У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опа |
| а онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох |
| плећа и покриваше јој бели врат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло |
| примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>О |
| л’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једн |
| </p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљ |
| S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас к |
| </p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, |
| комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</ |
| левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Л |
| ранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрес |
| пи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прег |
| неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из |
| /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те ма |
| ом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење н |
| ћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и по |
| .{S} Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле |
| аже да је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао ка |
| мо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када |
| техе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, теп |
| а стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p |
| и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви |
| е воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поч |
| су положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је превише.{S} Кад беху готови, боле |
| ога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указ |
| оље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује. |
| рзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Б |
| Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде т |
| на Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, |
| усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму |
| такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, с |
| и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он ј |
| у нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обз |
| и у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчас |
| е приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и пој |
| тишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих п |
| бојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та в |
| еби и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и |
| , брзо га одви и прочита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно коб |
| од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" |
| на и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше |
| авину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га ле |
| м убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је |
| ло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужа |
| ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвори очи, па као да је у последњем |
| дођоше, <pb n="24" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом по |
| лицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије |
| ју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко уби |
| , који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у |
| брижљиво испере рану и привеже, и гле! рањеноме као да је олакшало, поче лакше да дише, подиже |
| а сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је би |
| огли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је пре |
| слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац |
| неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом ј |
| ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се у |
| иља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је |
| Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и |
| одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... преко 400 |
| S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше ј |
| } Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у ла |
| повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрв |
| кова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бр |
| ји се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад |
| рбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше. |
| роговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па ил |
| јаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи |
| p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је про |
| ојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд пор |
| о...{S} Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених д |
| p> <p>„Збогом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни |
| проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p |
| а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунар |
| атраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспр |
| ар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик у |
| рисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну |
| е до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече |
| до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе |
| бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати |
| ње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друму, |
| {S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он пр |
| е далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник слу |
| аг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не падне... |
| ао од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си |
| е у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари |
| кама и доскочицама никад краја.</p> <p>„Ред је на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бош |
| Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао п |
| и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стран |
| већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет година дам га у више ш |
| аци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си б |
| да оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, |
| поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да |
| Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата прово |
| одсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која |
| Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад |
| ам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам зна |
| Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шт |
| ави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очим |
| Мргуд га је разумео.{S} Пошто је грбоња рекао да је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна |
| их 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, ре |
| о је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Ш |
| оњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да плаче, грб |
| знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава под |
| беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! вик |
| де...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и |
| насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> <p>„Каз |
| ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те о |
| насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p |
| двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? з |
| га је одмах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је |
| који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био. |
| а грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у |
| Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један д |
| и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим. |
| ао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> прос |
| ина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само |
| ар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се ис |
| возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, платише главо |
| једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак г |
| ад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо ви |
| чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваш |
| .“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре де |
| аном кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се |
| еоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз |
| /p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одо |
| повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозниц |
| ао онда, кад је на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мен |
| пушку и одјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" |
| сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — ре |
| ји је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако заволео Босиљк |
| аску из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице м |
| p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у |
| ...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — |
| као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња |
| ше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задр |
| а и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лута |
| а знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбо |
| мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш |
| а ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не |
| лио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио.{S} О |
| /p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p> |
| едва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се нај |
| ала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од |
| ећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају |
| арца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да |
| ше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> |
| прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде |
| милосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег прија |
| у је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твој |
| ке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тиши |
| ем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ |
| им.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</ |
| аним корацима оде.</p> <p>„Ала је леп1! рећиће Милица, која је била заљубљена.</p> <p>„Види га |
| на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Ст |
| ном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је б |
| <p>„Нема нам Мргуда, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и заб |
| сподин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту се |
| че! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чује |
| е речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже с |
| оју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас. |
| смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз гла |
| рога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни један покрет није замакао његовом оку, — све се |
| !</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање н |
| ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.< |
| спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну |
| никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да вид |
| >— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте и |
| та, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен за |
| <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј |
| з — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.< |
| ."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> |
| <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад |
| та у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којеш |
| ораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разгов |
| м, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се от |
| гуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> |
| трицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња р |
| њено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћ |
| p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и с |
| руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је вра |
| се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше г |
| ти — поче љутито Мргуд.</p> <p>„Мргуде! рече младић, а глас му дрхташе и јечаше као да из косту |
| а, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} |
| p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало у |
| свешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укр |
| је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ћ |
| скези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скор |
| екнуо и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали |
| н и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, у |
| p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли |
| . — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пр |
| а покојнога Бранка. — Да где је препис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га |
| пи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелк |
| о у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато в |
| о живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. |
| ба нека дође овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу ос |
| </p> <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово |
| ћа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим груд |
| ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко узда |
| а вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„И |
| ка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Бо |
| ових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и |
| бесно млатао по ваздуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ О |
| > <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису |
| цајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — |
| /p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестамен |
| е запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p |
| као да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико |
| и разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана |
| е још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, |
| а то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властелин је ипрастивао за те |
| мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље |
| м и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго |
| p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овд |
| е Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега читав век |
| ео његово место.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па |
| уштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да |
| собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} По |
| це...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо |
| чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез |
| га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... |
| бњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник примет |
| е...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћ |
| им грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p |
| т коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео |
| е исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут |
| није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи место где је дугме било.</p |
| чима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ при |
| ом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са |
| дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се п |
| о си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у |
| „Па нека га, кад је дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али |
| да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слат |
| не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бран |
| јетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је н |
| њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кр |
| запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> |
| женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узв |
| пут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себ |
| се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда |
| и странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома о |
| да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју |
| же и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку |
| .</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. |
| ац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ов |
| лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ с |
| претите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд у |
| рт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очиј |
| о јер иначе би били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једн |
| те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим |
| грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пруж |
| увару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„М |
| > <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</ |
| ио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} |
| акића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом р |
| „Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</ |
| обе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после неколико минута чу |
| S} Погледам горе а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све |
| /p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде |
| о се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница ка |
| би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе ф |
| абасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разг |
| > <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је гот |
| риц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. |
| а Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи |
| на, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш |
| — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обал |
| ка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да с |
| </p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше бо |
| p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошк |
| дазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је н |
| е.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво А |
| реме кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, на |
| је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ |
| на или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао. |
| ићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p |
| вно осветљене.</p> <p>„Још није дошао — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> < |
| рбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој |
| не и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био н |
| евојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио |
| о пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече |
| .</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стол |
| есет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми т |
| ра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми |
| ити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си с |
| е знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти |
| околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако с |
| га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац |
| собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо ли |
| тво — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је п |
| против, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> |
| лео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста |
| а.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њ |
| о руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох г |
| кргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не |
| о га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изн |
| арца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и за |
| /p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим |
| ао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — |
| јан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој стра |
| ва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме расрдиш — |
| х са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — |
| е Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нек |
| иде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи б |
| отресе лулу, напуни је и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, п |
| п Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је боли кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад |
| ргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња б |
| ром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господ |
| и.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ |
| а чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко |
| најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> |
| својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је |
| а је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ј |
| езано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збуни |
| и и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао |
| дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како је допао у ру |
| ово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шт |
| но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет |
| .{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} |
| стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам оста |
| ца председниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се |
| азбојници; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи |
| уши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p |
| е бити нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“ |
| вар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре |
| и, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ни |
| дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га положише на пребеле |
| љиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу к |
| о је морао и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и |
| ела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговори |
| сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном |
| >„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед баци на Бранка.</p> |
| S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мисли |
| еше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац С |
| узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког интереса терају |
| с бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шт |
| ој мили <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — си |
| игрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина |
| као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретник |
| га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила |
| ислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> <p>„Како! викне Мрг |
| ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина |
| наочаре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, ко |
| зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стига |
| сретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би |
| че: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер |
| кови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам о |
| ао и наш господин — рече Звездана а под речи „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што бе |
| е му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, власт |
| а..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла пр |
| тим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и |
| о пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „ |
| <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим |
| и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па |
| ом живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а пог |
| поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори зачуђен старче |
| ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p> |
| те овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севн |
| странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут |
| </p> <p>Божидара још већма поразише ове речи.{S} Одкуд зна да му је Бранко отац, од кога је доз |
| пасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред |
| арачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости! колко патим збо |
| грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек посл |
| познајеш ли мене оцеубицо!?“</p> <p>Ове речи беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице глед |
| е старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, ко |
| , <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе |
| први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две т |
| матраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у |
| на као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па ка |
| моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу |
| на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је остало |
| нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, г |
| коро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено |
| тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки п |
| ’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је |
| знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога |
| ш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, си |
| мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, |
| за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити п |
| S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало |
| и ништа, него, као да је пречула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је |
| /p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед |
| е и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже г |
| <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет |
| .</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. |
| ка обузе лака дрхтавица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је |
| неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан н |
| о рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“< |
| замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно же |
| риш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>И |
| и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како |
| </p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млог |
| ба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закра |
| се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се |
| зик као да му је завезан био, не могаше речи изустити.{S} Више пута пута очи му неким необичним |
| но гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је |
| <p>Поп Бошко, Веља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} С |
| — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у |
| окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не го |
| ледица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о болести младога властелина, но она ј |
| ледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, |
| , али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају |
| и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху |
| гову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узет |
| ко други извршио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко |
| осподине!</hi> </p> <p>Не могу да нађем речи, којима бих вас достојно жигосао.{S} На најподлији |
| те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози |
| ајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на дру |
| акао је као мало дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му |
| е, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се н |
| прену, као муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окре |
| > <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се с |
| погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јест |
| вога јадника однесемо куда.“ После ових речи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицо |
| отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После ових речи, пажљиво поче прегледати кору од дрвета и после не |
| мате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозн |
| етно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја ниса |
| да, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранк |
| /p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да н |
| ади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити ср |
| ло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави луш |
| — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збого |
| , али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још д |
| ију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> ује |
| его ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се |
| тарчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим |
| могао да ме разуме, није веровао мојим речима...{S} Воже! помози ми да оздравим, па да одем и |
| ло с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читал |
| која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа доз |
| лук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противни |
| али на њему осим њеног имена не беше ни речце написао.</p> <p>Бранко је очајавао, више пута је |
| хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> |
| засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори сво |
| дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.< |
| ан за једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Сто |
| — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словим |
| д колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана |
| је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! |
| „Ваљда је дошао који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек бе |
| е, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу |
| ји је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљц |
| е..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде поб |
| са старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном сви |
| и непоштење...."</p> <p>Бранко као лав рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друж |
| ога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима |
| е и кад га опази, пребледи, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха н |
| о кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана |
| лко је који имао; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сва |
| а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разг |
| да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} |
| њ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку ол |
| је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима |
| у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем |
| му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је |
| шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви с |
| закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан |
| сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би п |
| е сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте |
| ткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ |
| Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са |
| .{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочек |
| о и његова породица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је |
| ер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и |
| расли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста бога |
| .{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на лив |
| јана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људи.{S} Ч |
| толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачуди |
| з зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> <p>„Имам — одгов |
| руци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му |
| поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| вам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је ве |
| е могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак |
| обро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја с |
| адањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <pb n="1 |
| ветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не |
| е, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с |
| ио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type= |
| родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како |
| изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се п |
| tlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p>ДИМИТРИЈЕ РАДОВИЋ</p> <p>П |
| која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти за |
| ући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленил |
| ат и обла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обр |
| кве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у вен |
| ошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венч |
| о — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да ме р |
| згледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста |
| , доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу |
| — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешка |
| лио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али у |
| војка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> |
| ну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — п |
| {S} Лице јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом з |
| неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они обр |
| пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече |
| а са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговора запитаће о |
| и! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весеље одпоче бујно, |
| ао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отвори писмо и прелети очима |
| ко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! |
| нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p> |
| ије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је |
| </p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се бр |
| сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чис |
| ђимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио ча |
| м.{S} Он је далеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у ј |
| рбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру з |
| жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну об |
| вадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:< |
| као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! вика |
| но, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш |
| очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном |
| ито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хват |
| а за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — м |
| у у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, мет |
| а тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде |
| ва је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео г |
| не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном скри |
| обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвир |
| > <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тре |
| брежуљак и кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се |
| про у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23 |
| очитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очим |
| беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима траго |
| е скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> |
| ц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни пс |
| кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар |
| ога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа сед |
| свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „ |
| чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопље |
| , да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста |
| одиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам |
| а је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда |
| >„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље |
| ед ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоко |
| ај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као как |
| упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али ниј |
| ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем |
| олину и прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шт |
| Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене |
| ам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим |
| ица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је један |
| дао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ п |
| део сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ н |
| „Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезат |
| тно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове рук |
| — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац се |
| бале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро |
| би.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранк |
| > <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? |
| 400 ланаца најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је оста |
| арио по води, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако чес |
| pb n="57" /> ако нам план не испадне за руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па |
| иноћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господа |
| е — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђа |
| собе, па као да му нешто није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим |
| .{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и |
| вога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко ли |
| оња отишао. „Ју, ено га! викне и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који |
| ако ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. |
| часник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се |
| де, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, кој |
| е оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио ре |
| ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте м |
| „И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између |
| еколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без о |
| b n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док је грбоња писао, Мр |
| је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта |
| се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, пог |
| обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> |
| е из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов |
| о и похита к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад |
| што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необичан, биће доста муке, ал даће се све ур |
| ис? рече и поново поче прегледати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а о |
| ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чу |
| ајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху |
| збиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себ |
| не на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола |
| погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опасност прети |
| рхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати... |
| клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} Болесница отвори о |
| смешила да је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта т |
| е налактио на прозор, главу наслонио на руку и замишљено гледаше на поље.{S} На бунару крај црк |
| јавио љубав и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окану |
| ао да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ |
| ца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива |
| — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и |
| <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једн |
| кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама |
| /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми п |
| згледаш на избавитеља.{S} Боље ми пружи руку па да живиш онако како...“</p> <p>Никад! викну Бос |
| се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, |
| — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„ |
| њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да |
| сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себ |
| ћ приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав |
| прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имал |
| <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга |
| розори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он је казао да ће се |
| окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да м |
| , као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи д |
| прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслонио на руку и за |
| ше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске р |
| глас јој задрхта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим |
| они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која |
| , усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, ст |
| и човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p |
| , крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем З |
| ђе к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жар |
| усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Ум |
| ламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну |
| стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху |
| се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице, које су чвр |
| мац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку |
| се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће г |
| мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном н |
| ашан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну св |
| ри онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>О |
| ти нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, |
| амо је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеш |
| ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ће |
| н, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држ |
| једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То |
| лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под |
| а висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у кр |
| пут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њ |
| ени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаок |
| се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиств |
| дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче св |
| о излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробо |
| уку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, |
| Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш |
| сто долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је |
| рата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац |
| оброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја са |
| д примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p |
| азао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши дед |
| и је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угри |
| еда у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и З |
| то погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му |
| и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Није мога |
| о чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је л |
| мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двор |
| као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се |
| стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у |
| безекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разгова |
| бледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но о |
| ао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повад |
| ио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благослов |
| умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај |
| ута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зија |
| ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Мил |
| у куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — |
| уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се в |
| му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли гла |
| година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{S} Она је |
| > <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њен |
| али.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, ил |
| ошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљуб |
| је ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека после погреба одма |
| но биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој |
| и нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пратио, |
| ијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један ч |
| ло унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но ст |
| з, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.< |
| ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! |
| е благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На |
| а си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута |
| и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви ос |
| 1" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Ср |
| ке нигде нема.{S} Брзо очепа једну боцу с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Ш |
| анко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} |
| ина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж |
| ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече Звездана а под ре |
| ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим цр |
| а.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога |
| </p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још је |
| властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онд |
| у га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрил |
| ана.{S} На ражњу је окретао младо јаре, са ког је маст капљала на ватру и ова весело гораше лиж |
| } На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на |
| кога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка но |
| чног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој |
| ху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренут |
| шка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их поглед |
| да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске |
| ло и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упр |
| се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} С |
| ица као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ов |
| једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је препукло срце и пр |
| S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, и |
| н ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често ј |
| сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху замку!{S} Божидар весе |
| е син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дор |
| ранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога |
| ана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио. |
| а воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, |
| е брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће |
| ечи поново прегледи мртваца, па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покр |
| ја у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију с |
| ко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи |
| о...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше |
| {S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света се |
| држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пут |
| на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум |
| пази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну |
| а противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и стра |
| дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упал |
| .{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах |
| то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут д |
| ала му рану на грудма и онда је превила са белим платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну |
| оћ обрве, два плава ока као два кандила са неба, прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама |
| зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави |
| је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера |
| ред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви. |
| лов.{S} Једно послеподне дође младожења са родитељима да дарива девојку.{S} Двоје млади оду на |
| тна пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима. |
| ексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је |
| ра остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се |
| дном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори |
| пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела |
| о дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> |
| грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? |
| иље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда |
| бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли |
| штен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — |
| ше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запомагање дот |
| а није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.< |
| ="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта с |
| ош три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вин |
| утак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се |
| аки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p |
| ла.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме |
| међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст |
| обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склони |
| “</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети пре |
| е је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као |
| <p>Једног лепог јутра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци. |
| о примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости |
| је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и привеже, и гле! |
| кво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и прочита, пребледе, као ра |
| онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Уву |
| лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p |
| еном, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је |
| ском — нестало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као |
| /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позв |
| еника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора бр |
| ироде, као да на губилиште иде, ишао је са обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће |
| Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао |
| о је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} |
| </p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„М |
| {S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмеш |
| кама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерав |
| се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога |
| ше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столи |
| орбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где |
| Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево |
| аке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама |
| ави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на стол |
| а додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, уст |
| као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, |
| у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као д |
| !? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћут |
| коше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су о |
| ом равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је |
| без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељани |
| <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно |
| ац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о |
| ати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} |
| на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наје |
| ик дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се |
| та, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усу |
| њу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја |
| некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка |
| ога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Зб |
| м се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита м |
| љања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко |
| Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образ |
| ож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на јед |
| једанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим кор |
| .{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрен |
| и укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хај |
| а малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа вид |
| нису онако празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих |
| ше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као |
| мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече |
| дскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба С |
| вом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — В |
| је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Бил |
| Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитв |
| вичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана проти |
| , упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи п |
| — дода и настави посао, а кад је већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестамен |
| ово пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>П |
| угом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бит |
| екао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом с |
| е, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам |
| осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — Иди па се |
| .“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је |
| е.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ва |
| кописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуг |
| ица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“ |
| /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, к |
| n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је тол |
| p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је с |
| а масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд |
| као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио |
| чита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <p |
| отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> |
| време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто |
| же до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! врисну и |
| трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ов |
| p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша. |
| /p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> |
| а преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} П |
| .. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и прислушкивао, а Але |
| „Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи |
| и... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кора |
| стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше з |
| тња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла |
| се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас чо |
| на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде |
| ћ племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и малених оч |
| ац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је ф |
| о.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше |
| вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове |
| кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! |
| а јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео |
| торо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушила крв пређашње жртве његове зверск |
| о да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше г |
| чаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан |
| тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свеча |
| га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стри |
| но и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крај |
| та да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога слав |
| увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе је одлаз |
| а Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју |
| ера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је ч |
| та.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се |
| и крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст |
| ласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде ба |
| љину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као ш |
| аца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеб |
| приближују, но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор |
| Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати |
| на мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу н |
| да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд |
| у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је |
| p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго |
| г је газда пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљани |
| ри поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“< |
| као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре |
| ог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="15 |
| о све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто п |
| рећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ништа — изусти грб |
| ојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим |
| веног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед |
| .</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас. |
| а онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне |
| сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Н |
| . — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и иск |
| о стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече |
| <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128 |
| спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанс |
| нога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p |
| а казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али |
| има: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад |
| почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са |
| а два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве |
| е са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средин |
| Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда |
| рака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво р |
| „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда узд |
| ш.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуче дођох са оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> |
| у на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поч |
| кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продеран |
| синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ва |
| <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div ty |
| ше богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и |
| ње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу мо |
| је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у |
| клецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у гр |
| што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима у |
| лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и м |
| дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на п |
| а је ко год бичем ошинуо, <pb n="26" /> сав претрну на Јованове речи и јурне на другу страну дв |
| ј га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> |
| анко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трз |
| , боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} П |
| олико год иштеш — поче блажије Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу |
| тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина |
| ња.</p> <p>Није ништа — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — завр |
| ето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како |
| цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и мокар да је мало протоциља по оним мермер |
| кашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим |
| ено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечан |
| ам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у |
| ртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи |
| вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена лежи на зем |
| мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин од |
| сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло с |
| > <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — прого |
| , кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стев |
| ачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поз |
| онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном стр |
| је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју |
| > <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли |
| ога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су ја |
| .“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, кога је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте он |
| син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па о |
| ке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико сн |
| викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p |
| ре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да пр |
| си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — од |
| > <p>— Ко ли може бити оно? рећиће деда Сава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p> |
| у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опаз |
| <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка С |
| у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли |
| р...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам никад ни имао.“</p> <p>П |
| > <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет |
| Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падош |
| 37" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ево му имена на |
| <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох |
| поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добр |
| а лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишљања.</p> <p>„Па дозовите њу, |
| говора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам |
| је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори |
| ишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће |
| Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она |
| зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза |
| и Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је оп |
| тана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали п |
| а још две брље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? најед |
| за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нех |
| речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и |
| ичекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта нес |
| S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разро |
| чност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто с |
| биство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сео |
| колико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговор |
| Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али не мог |
| апеле нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да |
| носити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом у |
| , а поклонио му је баштину његовога оца Саве — коју је онај изгубио био за време старога Стојан |
| То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти тр |
| е! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савес |
| ваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>На |
| мучи!?...{S} Не би веровао, јер наша је савест одавно ђаволу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли ј |
| олу отишла...“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде. |
| ј а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S} В |
| лагослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, идем одма |
| — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад |
| се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се |
| је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито |
| вери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам |
| сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? з |
| нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, |
| стане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам |
| чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> |
| корацима пође великом путањом, па онда сави на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко |
| е читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити, јер жбуње је б |
| еке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, |
| о низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је л |
| ан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и |
| ате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађ |
| горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби |
| се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не про |
| шину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом б |
| лакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај уб |
| /head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, к |
| отре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра п |
| им.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав |
| ом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно |
| имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отвор |
| .</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хус |
| нув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас |
| о тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он |
| почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“</p> <p> |
| и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, |
| да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе |
| ко јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу |
| е ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или та |
| племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па пос |
| тије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде с |
| ла у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} |
| ну Мргуд радосно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“< |
| а пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељ |
| њи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем пр |
| а <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или |
| е старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо с |
| ра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>По |
| редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне в |
| и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу |
| ћицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута. |
| ду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје несретних.</p> <p>При ук |
| етку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио |
| се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године, али још добро памтим, још се добро |
| <p>„Мртав је — проговори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испр |
| стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не п |
| све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дош |
| овори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p> |
| љу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Бож |
| ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у гр |
| емљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> та |
| гов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> < |
| о, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Да |
| ила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква ва |
| опи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави ка |
| оња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, јер би нам могла главе доћи.{S} |
| у бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — одговори Веља и једв |
| ен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет прогово |
| , тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он |
| бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитн |
| > се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана |
| стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједн |
| свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у |
| нисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у стар |
| би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма ра |
| а загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује |
| и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти ода |
| о где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао на |
| о је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да |
| смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешк |
| > <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гроб |
| као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана |
| p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хус |
| адимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Сам |
| раше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, в |
| странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрост |
| ржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, |
| ослушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најплеменитији човек |
| вету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му суз |
| ута прочитао исти број, али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући цр |
| осле прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столо |
| пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али немамо доста јасних доказа против њега....“</p |
| зора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, |
| е је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из стар |
| старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} И |
| управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, |
| — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза |
| деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће би |
| рече новодошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>С |
| нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> <p |
| аву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморн |
| е.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше повади |
| ћи црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у ње |
| о, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај ст |
| у — рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај г |
| одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестад |
| м прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вија |
| тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит. |
| вори Мргуд понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш на |
| зеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би м |
| а куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му ка |
| де полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Ла |
| нам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам освед |
| идила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p> |
| и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је ш |
| жи и да га замоли да га причека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав |
| тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S |
| а прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дозн |
| ше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој с |
| еру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му |
| оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, сл |
| на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> ј |
| ргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави ле |
| је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцн |
| итао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо протерати мало кера — рече Мргуд и оде до ст |
| ро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене |
| е нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда |
| ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртач |
| де је дугме било.</p> <pb n="90" /> <p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</ |
| децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Не |
| пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мр |
| уо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — прогов |
| ек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га ос |
| или мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На в |
| n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово место.</p> <p>Не бе |
| е домаћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је пола |
| ити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговор |
| еван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор Веља, а за овим Бранко Бачевић, Зора Баки |
| седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> |
| уком.{S} Потајна врата за која можда ни садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само јо |
| ору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете во |
| ом господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, |
| ени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од |
| винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере до |
| ао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у |
| <p>„А бог би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па ма |
| ани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно х |
| ац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није |
| крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачк |
| да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад н |
| арца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да је слагао, |
| му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S |
| волео детенце, на њему је остало да га сакривена држи испред очију завидљива света и да са сво |
| у топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је лежала |
| е једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тр |
| кар да је мало протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варја |
| долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио с |
| ије био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Квргића где је са њих више другова ц |
| на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја |
| лиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и наг |
| жи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у најве |
| етка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши |
| сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела ж |
| } Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те |
| трела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се реч |
| де — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али |
| убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — ви |
| унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и во |
| а, која му је друг из детињства, а кога сам он издржава, јер иначе не би могао живити пошто овд |
| о, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“ |
| здравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан |
| ајвећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго |
| од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у дв |
| у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио |
| ош данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> |
| је име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угости |
| — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово |
| зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има не |
| е ми комшија и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио са |
| „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала |
| Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнем |
| па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресе |
| е тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} |
| ије — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад |
| в остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му |
| рицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бо |
| е; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми ис |
| !...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бе |
| драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше |
| јног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на к |
| ете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани кој |
| иво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си д |
| у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да |
| ица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин |
| , ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше ста |
| ан!? викну јаросно Веља.</p> <p>„Ох, ја сам му казала..{S} Ох, боље да ми је био језик отпао... |
| а Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам ра |
| а га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шт |
| оје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ив |
| S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала да ме никад изневерити нећеш |
| е јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — Бранко мили м |
| друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим д |
| <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му |
| жидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на ко |
| недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечер |
| ални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао |
| обамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходн |
| икне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="8 |
| твима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мрг |
| иомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{ |
| ч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен занатлија...“ Преко лица председниковог прел |
| Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је з |
| ђох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p> |
| ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на после |
| >„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми н |
| телина Бранка отац жив — поче бака — ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила ко |
| Рука му задрхта и писмо паде доле: „ Ја сам безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по |
| говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А зн |
| е мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам о |
| викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај греш |
| ла, онда је био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар п |
| апита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше сруш |
| угоме, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на |
| а онда више кроз зубе проговори: „Па ја сам вам једини рођак, другог немате осим мене...“</p> < |
| е као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад |
| амо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео |
| пав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван |
| чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и |
| а се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те ј |
| утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче |
| лас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш |
| ва Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твој |
| е топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо |
| за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стр |
| т бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — |
| и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до |
| старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш |
| ољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је |
| рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама |
| рат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} |
| ти девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„В |
| о неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошл |
| сам била одмакла једном од вас и дошла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда |
| сузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља м |
| те имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га нисам ник |
| , а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио |
| Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуд |
| а онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан |
| о да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чини |
| о тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покривају.{S} После дужег и мирног разгледањ |
| је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао |
| је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врат |
| колико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Дани |
| у.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} П |
| као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао |
| Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окрену |
| тарога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекор |
| колико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и нек |
| шта спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зи |
| замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мис |
| шла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p |
| у и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стол |
| вати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један проз |
| ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си рад |
| ео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу |
| чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — промрмља. — Ево |
| киде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет |
| м је менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да |
| ала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се св |
| <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне М |
| растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па прест |
| смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет |
| речула Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да |
| енит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после о |
| ао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја господар, јесте ме разумели!?.{S} Ниједно од |
| ом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он има вели, под „Нестор |
| спред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стр |
| и: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостру |
| а дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам с |
| е и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава рук |
| је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за с |
| то!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S} Па гле! рука му је дрхтала.“ Нагло отво |
| и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху с |
| но неколико дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, |
| ислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад |
| шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да прос |
| режуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} До |
| а старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздравља..</p> <p>Поп Бошко, Веља и попади |
| чао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретни |
| отови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну С |
| у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ни |
| га Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола |
| ка остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти по |
| ме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Не |
| о да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну ра |
| ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тума |
| вде? поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — |
| беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна власт је одмах послал |
| огао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и |
| капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" |
| .!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где ј |
| га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао он |
| пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и |
| ио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни теста |
| > <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} |
| то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и |
| окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа |
| на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи |
| х болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грл |
| дар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица обра |
| р не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Б |
| љку, а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док см |
| век и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна откр |
| у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испр |
| лу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове |
| 30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, |
| упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим |
| уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим |
| .{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде оти |
| бати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у |
| „Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што |
| није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао сам му нешто новаца па је отишао.</p> <p>А да није то о |
| ослушао — проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! до |
| узећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време и |
| инити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, з |
| ети на поље.{S} Ја јурнем за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох |
| си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не |
| о се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао оној маторој бабускери — пр |
| живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} |
| е да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Дра |
| — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бран |
| а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању ник |
| питаше га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на не |
| и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Зн |
| обро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А |
| подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки уб |
| зговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.< |
| пца, да му продам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! |
| садањи господар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се буд |
| о му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, к |
| .</p> <p>„Не плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, прогово |
| — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марв |
| си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим |
| /p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло |
| и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде |
| га... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљан |
| </p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч |
| бори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изне |
| а хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како |
| и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, преда му писмо и удал |
| обро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, уч |
| то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчал |
| роговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш м |
| непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са ва |
| не? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам |
| ћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за с |
| внуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те ј |
| не унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне |
| , ал какав разговор да нађем.{S} Мислио сам и мислио, кад ми једнога дана дође дечко и позове м |
| корака ближе и потмуло изусти: „Мислио сам да нећете доћи...{S} Ево бирајте“ и баци му мачеве. |
| ао назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, к |
| већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали с |
| е Лазо! проговори напослетку. — Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} О |
| боје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш |
| ам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и |
| ! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуг |
| о, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе кра |
| па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божи |
| — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју |
| с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекл |
| њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како рад |
| м, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој |
| све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо уг |
| Да препредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у |
| анас нисам још ништа окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац |
| тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и |
| к — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кли |
| о, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски веч |
| а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — в |
| ају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је |
| ом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам, да ли овде постоји какав подзем |
| бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> < |
| „Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш |
| ворим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како |
| ама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони |
| ро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава про |
| лаву и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и м |
| пуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Б |
| им оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам с |
| амоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче ста |
| рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младо |
| ахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће д |
| за па престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се з |
| итеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највише дошао амо.{S} Од прилике пре годину и по да |
| ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си сме |
| појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он |
| а...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити |
| p> <p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, п |
| жу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме то тиш |
| Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет |
| ћ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај.. |
| но.</p> <pb n="161" /> <p>„Поричем, јер сам невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као |
| ли после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код |
| шће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за вас, па је казао |
| да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало причекати док све не |
| мо незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад |
| а и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{ |
| ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш. |
| оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина Ра |
| хаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па п |
| /p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег г |
| обро вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Са |
| ака.{S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јо |
| ледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и |
| рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама |
| p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n=" |
| ицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше д |
| — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свисне |
| реко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и сам са |
| а тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, |
| и се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са пол |
| а је врт до саме реке.{S} Крај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неко |
| уди таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{ |
| а Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и н |
| и <pb n="9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им ј |
| ргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га п |
| уцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам |
| ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано |
| еда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се из |
| госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ств |
| нога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом се |
| тира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо. |
| о.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањен |
| његов отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика за |
| јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљуск |
| из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричет |
| р је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помисли |
| ац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се |
| о да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај |
| алуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Б |
| следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Он |
| је шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Св |
| тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је на |
| .{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио би |
| рај обале је сами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{ |
| преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед ј |
| Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је о |
| b n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко |
| му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју |
| не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац. |
| руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива с |
| лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице |
| а рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га т |
| и облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, раз |
| а двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је задржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така в |
| простре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о цел |
| тарац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца |
| пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p |
| и..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем |
| и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га |
| то ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стоја |
| која је била заљубљена.</p> <p>„Види га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је ка |
| ј пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред |
| т, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јо |
| вио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чу |
| дин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође напоље а нек |
| што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно |
| осподар двора не зна, пронашао сам; сад само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем превар |
| а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да видимо.“</p> <p>После |
| је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је мо |
| тко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примит |
| му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Ст |
| >Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна млади |
| о Божидар. — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а |
| .{S} Кад ме опази, викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб м |
| а младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљал |
| мехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па |
| S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стр |
| ту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p |
| далеко река одавде?</p> <p>„Није, идите само овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах |
| > <p>„Бранко, мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика мара |
| ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излеп |
| г посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и к |
| ило.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} |
| нпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија |
| је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> |
| е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслаби |
| ју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадник |
| па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао напред, и онда је пропао.{S} Обл |
| неше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мис |
| Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p |
| <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућу |
| у.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је т |
| ослетку је дотле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио ш |
| тера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ва |
| још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ј |
| ов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож ј |
| е се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, |
| ожидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са реч |
| и хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз п |
| сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре |
| сте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у |
| >Зимње је доба.{S} Кудгод оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш |
| p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n=" |
| ега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, |
| и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта с |
| руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам г |
| у деда Сава. — Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на зе |
| уђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; |
| ога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за р |
| а рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p>„Ако крочиш само од постеље, мр |
| е грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све |
| p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и |
| Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да |
| које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући ун |
| укло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен |
| {S} Кад нам родитељи помреше постадосмо самостални људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје |
| иш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемир |
| тав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше као |
| и, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима изврши |
| умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и о |
| а потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је |
| у у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаше.</p> <p>„Лакше! проговори загушљив |
| дно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type=" |
| Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бран |
| ини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу |
| е му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саран |
| вна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ се |
| ршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмуло јекну неколико пута кад заклопац прикова |
| аклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше св |
| пази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда |
| да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта |
| зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што са |
| утра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, к |
| добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи |
| т као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде |
| адни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" / |
| кочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, |
| вити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све д |
| инута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар т |
| нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније саранише непрежаљенога властелина, цело село је испрати |
| весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и |
| е миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је срет |
| однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је на |
| ра кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко |
| е не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S |
| сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, |
| о одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре |
| пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који је само један узан про |
| з је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по то за себе п |
| нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клец |
| , који не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат |
| дило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p |
| цу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клеветници мора да из неког ин |
| Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гласом: „Мили мој Бранко! загрли ме и |
| есто лека против грознице дам баба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Д |
| p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ова имена: на једном Бранко < |
| и ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рук |
| Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на |
| а поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у |
| сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лако |
| о написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут М |
| видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим другим правцем.{S} Он је далеко оставио нама поз |
| е ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдни |
| тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам рад |
| х једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но т |
| рај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на |
| рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила |
| једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га |
| ва Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме с |
| кад је с вечера из лова ишао на жељени састанак; некад му је лице пламтело од миља кад помисли |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога |
| ке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка |
| ајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} |
| мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред |
| трну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије с |
| ти из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио ни |
| здуху: „Још га нема — рече и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који ј |
| p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише жив |
| ав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро |
| {S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи |
| ре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова п |
| Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу |
| РОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче |
| нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не б |
| асом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „ |
| "120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чека |
| води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма јез |
| ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 ко |
| а говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га гд |
| 7" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јак |
| „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној |
| ведра неба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S |
| /p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb |
| е чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и и |
| {S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, ј |
| клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, т |
| м Зора.</p> <pb n="20" /> <p>„Колико је сати? запита ју брзо Бранко.</p> <p>Сад је баш избило п |
| под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</ |
| да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{ |
| а и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дво |
| „Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, |
| о.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагд |
| рију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, |
| е. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Дево |
| еретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час рад |
| леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као ка |
| а побегне из јаме.{S} Било је већ десет сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при све |
| ведоше до неко доба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, |
| ш и Даница.{S} Могло је бити једанајест сати пре поноћи.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ т |
| три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и Веља двор, пошто ј |
| {S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и |
| био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у |
| сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти |
| едине развалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{ |
| > <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљ |
| нута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покрива |
| дељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство |
| амо у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног п |
| затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} |
| прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, |
| м-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му |
| једанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам горе а он, боже ми прости — ре |
| тере божије.{S} Кад ме је погледао а ја сва претрнула.“</p> <pb n="64" /> <p>„Па онај глас викн |
| е Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприп |
| љ, најбољи отац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћ |
| брзо...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} |
| а је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глав |
| авест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само |
| гат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неко |
| ене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запи |
| и долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до |
| ју на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, или да будеш моја или |
| нута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше плам |
| о речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га |
| .{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, запо |
| </p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{ |
| се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне пла |
| е читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, |
| буркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне ст |
| и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана |
| . — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му је од стабла зд |
| пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовин |
| есет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Ништа се необич |
| лужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њи |
| {S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам |
| чити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, свагда |
| са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни об |
| ањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојни |
| крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведр |
| о и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} Само је |
| му прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га м |
| ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> |
| му живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да на губилиште |
| ате!..{S} Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећ |
| к — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога |
| а Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p |
| оме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хус |
| хватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си |
| анкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — р |
| ..{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли в |
| ти је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врат |
| те.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за време |
| ратске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, |
| ико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црк |
| репредени кепец располагао, задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се |
| баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и |
| 2" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и |
| нећу дуго а може бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви |
| осиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само |
| у, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, а |
| ; допустио нам да „бели рит“ обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут он |
| што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и нова |
| а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? з |
| о сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа з |
| ана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село |
| у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је |
| јбољи приповедач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> |
| у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не на |
| х, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, п |
| да би мене главе дошао.“</p> <p>Дакле, све поричете? запита га председник озбиљно.</p> <pb n=" |
| Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком м |
| из двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племе |
| тап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Ср |
| иш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, а мени |
| ојој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога госп |
| е од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим |
| реко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила |
| ле моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“< |
| ом огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име |
| а је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене |
| едан покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше з |
| > човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартиј |
| сти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у тр |
| сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро н |
| е сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и нев |
| аћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хо |
| ше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у |
| м сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који |
| , чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрип |
| зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ начињена и наћићеш је после мо |
| м крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n=" |
| траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро ве |
| а црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не д |
| уком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад р |
| свога драгана мислила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху ц |
| писати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па |
| бом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру пос |
| на открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да |
| ле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то о |
| Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта |
| м валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> |
| но, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ |
| у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, |
| сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све п |
| „Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јов |
| ури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удали |
| а, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> задржало и само дисање и ослушку |
| ња, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде |
| а него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро |
| острука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, |
| баци један поглед напоље: „Ох! како је све весело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи вет |
| ао ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, је |
| торог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па |
| шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мрг |
| као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зо |
| овори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан б |
| све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твог |
| са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима з |
| ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене? |
| разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху |
| бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S} О |
| е необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју ч |
| требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту |
| у се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу на |
| врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветар |
| <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће |
| ином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — ре |
| ечи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> |
| им шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја син |
| ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и |
| пу испред прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се |
| се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чиј |
| столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке г |
| и исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљив |
| да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина о |
| ах дође — заврши лекар, па пошто нареди све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао в |
| Згрешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} |
| старац наредио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у |
| мори, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене реч |
| Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клон |
| дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже |
| Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен |
| м ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати |
| то, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћи |
| ину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њег |
| макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, а |
| да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко ч |
| тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе |
| ашао, али мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи |
| </p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађе |
| стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га |
| ђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге |
| ко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је М |
| ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свог |
| ави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те |
| крену наопако и за кратко време изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мисл |
| мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“< |
| већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жен |
| а до његове миле Зоре.{S} Народ је ишао све до гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остат |
| ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју д |
| n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусно |
| е оружје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад ова |
| , у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} |
| овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретник |
| нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и по |
| а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико он |
| ознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца |
| ко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се |
| или да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је |
| пет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је приј |
| {S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље ист |
| убио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —< |
| о двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао |
| Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да један од нас погине...{S} Зар је теб |
| је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је |
| улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да |
| ислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам зн |
| данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се |
| ње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао.. |
| тор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</ |
| шала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш |
| у је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> < |
| себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца. |
| икоме речи могао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беш |
| за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да ради |
| да Сава.</p> <p>„За сада нека ми је име Свевид — одговори овај, нашто га остали зачуђено поглед |
| еда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме река |
| амениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} |
| те, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, |
| .</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одврати Свевид и деда Сава мал не падне поред Алексе.</p> <p>Ев |
| струко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наишао.</p> <p>Деда |
| „Бранко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је бил |
| а мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни т |
| е и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се н |
| у се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвор |
| ш — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори гр |
| љене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и |
| себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти |
| вориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 године |
| коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушим |
| ли још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја |
| рчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? |
| е спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостре |
| а од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено. |
| дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја |
| би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а |
| ажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацим |
| S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела је |
| силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила |
| е Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима....“</ |
| затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак |
| која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади кра |
| и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај једне планине, п |
| .{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </ |
| младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по зем |
| јном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати јадно душевно с |
| ознати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као |
| ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по |
| ом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не мога |
| срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика |
| Осећаше као да му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја ст |
| је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне јој око врата: „Опрости сест |
| , па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и |
| азеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не видеше Зору |
| знала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а п |
| могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и по |
| умарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка г |
| зио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да се |
| тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро неср |
| аље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нек |
| хташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне |
| земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је кра |
| ном изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми нед |
| а сакривена држи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{ |
| неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очар |
| те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да сва |
| ну дворану, која је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим с |
| дри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а м |
| ишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже. |
| балу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт |
| ли се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао |
| међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде |
| .“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — п |
| о да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче св |
| Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад ме |
| пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен л |
| ица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац уву |
| ицу од дворских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко |
| на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах позна |
| /p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице ра |
| , па рогови, па..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову поче |
| у, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрв |
| чина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да |
| а однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да |
| — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећ |
| за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше |
| е добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја ни |
| , као да му је ово једини друг на овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па он |
| , тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишен |
| лого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Ста |
| , начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиљ |
| она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, о |
| ао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу ј |
| ата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</ |
| се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што |
| /p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Да |
| шна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час |
| оп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и |
| ер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Кад он да пође н |
| ћ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? з |
| p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p |
| е отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко |
| Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу < |
| p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом д |
| ди на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочитао. — Како |
| угу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од |
| и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нови го |
| p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> <p>„А мени приповеди браца да |
| ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан |
| атеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полет |
| трана.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се |
| орили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је остао да још неке заповест |
| и све око мртваца, оде Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим |
| штркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу увед |
| есму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n= |
| сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још |
| .. а кога.“</p> <p>„Бранко! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и с |
| упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осме |
| ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снаж |
| ло се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити б |
| олом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се |
| есело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало муче |
| ко нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једно |
| де на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек |
| убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали д |
| му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отвор |
| <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и с |
| олако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Т |
| а тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му |
| упу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви плакаху за добрим господаром.</p> <p>„ Јели ко од в |
| То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мал |
| а је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати |
| и се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се |
| шли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, |
| ор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била од |
| руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p> |
| /p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, д |
| је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа |
| </p> <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном |
| еше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p |
| косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага н |
| м па онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви |
| „Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним |
| ог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног |
| , али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се це |
| целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно це |
| ко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S |
| ури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не беше расположен.{S} Док га је |
| свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео д |
| брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је посл |
| — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао |
| до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња |
| ело је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у ср |
| гушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса на |
| ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, в |
| , — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја |
| ј левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад са |
| им мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! |
| га дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечанос |
| и је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек п |
| азали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се |
| приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бр |
| ајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, |
| о налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бе |
| стане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па |
| какућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и |
| као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испад |
| пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као |
| гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге |
| елу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и њег |
| ости на прозорима <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам з |
| ено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да |
| роме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови |
| та му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху |
| ј оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је оба |
| почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера дође ми и заиште пет |
| p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред |
| уо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Б |
| бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поцепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изус |
| нога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће, где ће вечити <p |
| беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу ре |
| „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племен |
| топљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„Драги Бран |
| разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драгана мислила па као да беше на све заборавила |
| есретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка гласа и страховита пог |
| ко зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозо |
| роба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пош |
| је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толико |
| озничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу |
| одирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукн |
| је му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну |
| ћ, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо осврта |
| .{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и жи |
| или.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и кра |
| а сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и онај мораде |
| у...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мај |
| у леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дув |
| д своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуно |
| аљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме |
| и је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали л |
| по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хте |
| јатељу? запитаће деда Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, изв |
| осмејак прелети преко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза. |
| лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође |
| , ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Божидар је знао за њихов |
| нио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S} Он је имао два мача, на један се н |
| мо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је п |
| S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убиство.. |
| но и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на запо |
| црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми |
| икну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох д |
| пут прекорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одг |
| а вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено да у његову соб |
| } Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше кло |
| S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да оде |
| о осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, ко |
| очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли С |
| кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је туж |
| глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прс |
| азвао, јер га већ поче гристи савест за свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судо |
| дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и |
| ет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му |
| ада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве призна |
| посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је |
| беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим |
| ли га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао. |
| ца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко |
| .{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор |
| а води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац |
| даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у т |
| етници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн |
| да узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, |
| евача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје велике очи, на лицу јој благ осмејак, па као да б |
| ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па |
| , и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда |
| ану, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранат |
| а слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.</p> </div> <div type="chapter |
| н кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те с |
| њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарк |
| ном доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејкујући се на |
| овац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је с |
| Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота прев |
| и, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед домаћинов довољан би би |
| Ох! ја сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијал |
| нао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљ |
| а на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подкле |
| име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло д |
| рпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао ги |
| теван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојка |
| ни муж и онесвешћен паде на ледне груди своје миле Зоре...{S} Сви плакаху...</p> <p>Саранише не |
| ајвећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су |
| <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола дођоше, |
| о, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један пог |
| снику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље |
| умен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаш |
| ено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још г |
| ад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да |
| људи, доста богати и виђени.{S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако |
| <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао пра |
| , но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрв |
| био садањи Бранко мали а ја сам га као своје рођено дете волела..{S} Био је добар паметан и <p |
| одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захте |
| сам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где |
| ао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног л |
| ом прелети <pb n="103" /> мислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу незави |
| у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xm |
| слове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, |
| а се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{ |
| о дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? за |
| погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} |
| јеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спу |
| а са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж с |
| угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем |
| и, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима развесели природу; крај је |
| н притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио |
| еним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — К |
| девојка познаје?...{S} Можда га је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} |
| , — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p |
| оћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, ка |
| пастира који је оставио врулицу, па са својим звонким гласом давао излива својим осећајима.{S} |
| иш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и с |
| ође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још жи |
| по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да |
| p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То |
| p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавајућим погледом мерити од главе до пете, |
| у и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице к |
| вод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и |
| "164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту ј |
| оше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде! |
| и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лак |
| просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко |
| претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На јед |
| ина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљанијих људ |
| сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије |
| ри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то |
| {S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — п |
| пристојно живити.{S} Божидар је био од својих 25 год. био је пре војник, по кад му отац умре, |
| ојан је сваке недељо излазио на гробове својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} |
| ер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен |
| чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто сино |
| е, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викн |
| д свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милог |
| домаћином, но Бранко не могаше одолети својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море |
| старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После |
| и, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази |
| те, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од к |
| ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на как |
| паљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да с |
| е неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен |
| јка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице! |
| укама насрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благ |
| жи испред очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута с |
| о што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко |
| .</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби н |
| он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> |
| — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је |
| доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече |
| воме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то ота |
| ве лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога |
| ригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{ |
| бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као |
| м снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> < |
| неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја |
| и после краткога времена они и признаше своју љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где |
| пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза м |
| га сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Ст |
| о бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата |
| подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разле |
| ма. — Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пећ |
| ми да оздравим, па да одем и да испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата |
| тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа при |
| је говорио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, п |
| есмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу дору |
| се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, |
| .</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за б |
| ћа, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| у испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и |
| очекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново |
| Знам, знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Пр |
| старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим мило |
| опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта |
| и делом докаже своју благодарност према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био сада |
| ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну Бранко на последње реч |
| омреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило |
| очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благод |
| ему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље |
| } Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов но |
| да исплати један дуг свој.{S} Ја му као свом пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га п |
| глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а б |
| дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која м |
| обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било ду |
| рв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговор |
| густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, |
| лахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да |
| е из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је |
| та је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишт |
| зио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао |
| Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, ш |
| нито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, п |
| у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом |
| том сви пођоше да одаду последњу почаст своме добротвору.{S} Сад почивају заједно њих двоје нес |
| p>„Сад збогом Јоване! рече и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш |
| е на обали мирнога језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је |
| к у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретн |
| емљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме от |
| важени грађанин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу |
| о је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да |
| љу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо |
| p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као к |
| љном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, сандук потмул |
| их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, |
| аље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх |
| свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови младенце.{S} Вратише се натр |
| етни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем п |
| ли мораћу још мало причекати док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али т |
| а је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна |
| ћности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком |
| и на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави ко |
| де дочекивао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора на |
| лу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио на |
| ина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не мог |
| вуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од |
| {S} Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове |
| пи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву наду, узда |
| , а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да је врло добро познав |
| а немаш право.{S} Манимо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко |
| рио а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад најед |
| ши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> < |
| амрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном |
| е би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p |
| же нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа з |
| лане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ се,“ јурне на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш |
| саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад |
| поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздрави |
| између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зеб |
| напред.{S} Кад дођоше близу куће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поце |
| на олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, пот |
| ј ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, го |
| али! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми |
| д тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да |
| а.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" |
| p> <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена |
| ља.</p> <p>„Још боље вас нашли — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p |
| > <pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване ид |
| pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промук |
| ерна младића, већ љубављу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и нева |
| био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорен |
| ад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђи |
| нуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни з |
| дних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном |
| здрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на с |
| Бура као да све већма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворит |
| ам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>К |
| га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше онамо, куда ј |
| ојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан с |
| ти и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? најед |
| ре да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са својим вр |
| е, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди. |
| а га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ип |
| Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о т |
| нар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих |
| раг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена тр |
| је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубље |
| кавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, |
| ј живот, њега је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но т |
| личне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку т |
| аше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а Бранко Бачевић није ник |
| и рече кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у ка |
| д тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и |
| ше.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <p |
| Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све |
| ам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи |
| м, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног |
| рмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се |
| киљила свећа на једном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај ба |
| лише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" |
| , гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. — Дрво није од природе шупљ |
| даде да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га прит |
| бу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу |
| да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауставимо мало код Бранка.{S} Ни дај боже онај млад |
| у заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у |
| ао да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао т |
| ли — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, кој |
| насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и |
| неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре |
| стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита ј |
| ући донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту ве |
| другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да с |
| која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацим |
| ао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једн |
| иливој обори једног дивљег вепра, па да се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, |
| м ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га зачуђено погледаше. |
| лед јој паде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени |
| зори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није |
| и тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћ |
| превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Б |
| Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{ |
| ио му је исту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дод |
| без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Мучно би било описати |
| p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не |
| оје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</ |
| рац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, |
| ’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ ос |
| полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас |
| ретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загр |
| угарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зра |
| жа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно |
| орну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љубопитљивих погледа.{S} Мирно је леж |
| жи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода |
| дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда |
| у где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унк |
| мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи |
| вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим |
| Даница је задржи: „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — гов |
| и: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе не |
| с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не мо |
| крботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми |
| признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао |
| држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p> |
| /p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и и |
| и као луд потрчим напоље а њу манем да се дере и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отвор |
| дићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у њ |
| а поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па као да се не |
| икне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али |
| немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића.. |
| има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном ка |
| ја је била пуна радознала света, као да се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе суд |
| едаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — про |
| обуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила |
| гледао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовч |
| рај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници |
| су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! ви |
| о да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S |
| баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема ниг |
| > <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а опоруку је најлакше “</p> < |
| ше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — |
| а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви |
| pb n="60" /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи |
| скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нек |
| имири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срц |
| — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А |
| ен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађим |
| } Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и |
| Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знат |
| анас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас. |
| о сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи |
| рац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она |
| е главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чека |
| вуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти н |
| вај други био је већма захрђан и као да се познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је дв |
| собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико м |
| /p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, т |
| ио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприпо |
| пут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер |
| е, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тај |
| чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му преста |
| и на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту |
| а, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод не види.{S} Кад је дошао до једне |
| нчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се гро |
| је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина |
| викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упр |
| мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да |
| један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Божидар кад је стигао |
| т сати ноћу, јер је господин наредио да се и ноћу при свећи копа само да пре буде готово.{S} Ка |
| а зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори ср |
| есвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да по |
| он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загуш |
| лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигу |
| ично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше к |
| ркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико са |
| жио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продават |
| <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> < |
| ми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Нај |
| воре, ни Гојкови нису лепши, па мано да се пацови по њему легу.“</p> <p>Милица једна између њих |
| ице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто је попио ракију и иск |
| добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да |
| рао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не бе |
| м десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је от |
| ије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећ |
| и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хо |
| сте ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Д |
| е, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је ве |
| <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... |
| S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрм |
| ио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, |
| олена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено |
| ћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да про |
| му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после крат |
| већ међу мртвима, зар на његову децу да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — преки |
| пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? а |
| овикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да |
| p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зр |
| } Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву н |
| саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе пот |
| ху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље |
| ђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" |
| тиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избав |
| мрка ноћца подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога ј |
| лед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p |
| али излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом подкрепе.{S} На врху г |
| аћин. — Испрва је ишло којекако но сада се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио р |
| е, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> </TE |
| на између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? зап |
| уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с вр |
| тао да још неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше |
| ича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да |
| ислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосно изговори ове речи: „Кукав |
| ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом |
| о...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! в |
| је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изј |
| ојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река |
| “</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је |
| двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд |
| ан и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут иско |
| рже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртв |
| <p>На миг председника, иза њихових леђа се подиже завеса, која је представљала лажни зид и пред |
| љно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи... |
| Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног д |
| о ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дод |
| S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењер |
| а у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у |
| ање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право зам |
| о. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} |
| слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} |
| дник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза је |
| о, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ о |
| ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао |
| ла жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и |
| викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у |
| муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао чове |
| знао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем |
| ла се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обал |
| пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти |
| ионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је |
| „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па |
| а.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стоти |
| ем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сав |
| о да се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као |
| час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву |
| а види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p |
| вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно |
| ажио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{ |
| звијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, ко |
| заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Т |
| ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ослови |
| муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, назва |
| хну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му је Звездана гледал |
| клено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беш |
| о, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужасн |
| ави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над с |
| убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па о |
| р, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наје |
| неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлега |
| тро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори г |
| боња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, |
| .{S} Причекајмо га овде.</p> <p>Девојка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхт |
| одсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„ |
| </p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше пор |
| {S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгле |
| ђима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечани |
| ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — |
| д би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас |
| .</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, |
| као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе |
| ало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на |
| стељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, |
| дмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра |
| хне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да |
| бучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Ско |
| толу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег разговор |
| ло уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} |
| онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у |
| дстављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанстве |
| се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која |
| ога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево |
| погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан |
| ио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке н |
| у и изгледаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у |
| {S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{ |
| полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да не |
| орацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из |
| да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се ни |
| ало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбуновима.</p> <p>Испрека се |
| руком и не платимо му...“</p> <p>Грбоња се замислио, па онда као да се досетио нечему рече: „3а |
| .{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса ко |
| ју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник |
| ода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом матере божије.{S} Кад |
| е, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако |
| јер јој ова преотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у с |
| а млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе на |
| д и истрчи на друм и поче разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, |
| ти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — ре |
| где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега |
| .{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у п |
| још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је |
| знала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши па |
| и.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> |
| вање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо по |
| лико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попад |
| ограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венча |
| околишења притисне и гле потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је в |
| , захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад |
| и арлуче. „</p> <pb n="70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ст |
| изао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, бе |
| ећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им С |
| ници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у |
| Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је им |
| на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто |
| ојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! |
| смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче б |
| е га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни |
| грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјур |
| еш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у ме |
| оварао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто |
| ину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци с |
| године први међ друговима био.{S} Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладн |
| корачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га ка |
| аја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Госпо |
| тојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде |
| есрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури но |
| еде, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао |
| усти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском |
| м а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Било је већ десет |
| ју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Стара |
| свештеник.</p> <p>Преко Бранковог лица се превукао осмејак и благо загрли свога из детинства д |
| Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке |
| оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбин |
| д милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унао |
| </p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у јед |
| противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — |
| је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошл |
| што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори једног дивљег вепра, па да се |
| овамо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да |
| а... будимо и ми другови — рече окренув се Вељи, <pb n="32" /> пружи му руку коју овај радосно |
| ица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти См |
| ро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком показа на грбоњу — уби |
| ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разуме |
| и, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се |
| натих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла прек |
| к се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> |
| ..</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдн |
| вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Стар |
| сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједн |
| ти разговор између Мргуда и грбоње, кад се све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледа |
| даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро ско |
| захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога |
| те па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом б |
| што беше изговорила последње речи, кад се на двору отворише врата и један висок, сед човек иза |
| <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде припов |
| о је некога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам |
| за у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум ка |
| е Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p> |
| вима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води |
| евима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, |
| изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! |
| е из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде гд |
| То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствен |
| ца му прелети задовољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на |
| нажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга весла и завесла. |
| е к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час |
| која ју је онога јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена |
| > <p>Наглим корацима пође к вратима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео |
| једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, |
| тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човек |
| обу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Са |
| кнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} О |
| кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио |
| аганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности |
| та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су један |
| ш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају |
| ла је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене |
| жи властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и |
| им жаром засветлише, па онда би као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да от |
| ака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, |
| ворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи у |
| ба ноћи.{S} Једанајест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога да |
| а? викнуше све радознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови госп |
| ше онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране |
| p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече |
| а медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ре |
| утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с в |
| али га мораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свог |
| екар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше забрањено |
| једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А ш |
| есече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се морам журити. — Збогом!“</p> <p>„Збогом пријатељу! з |
| у обалу кас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна см |
| изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. — |
| пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна ко |
| , њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласо |
| оиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пре |
| p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одм |
| председник и пружи му нож.</p> <p>Мргуд се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и реч |
| е ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги |
| кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји п |
| правим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Зд |
| уку коју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! в |
| аше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ с |
| али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средој |
| покрет није замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пу |
| та сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, |
| ести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} |
| ио, ал отац зато оста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је би |
| о да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво |
| евуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет зад |
| а, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху |
| је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Св |
| , а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> |
| самацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера ко |
| ола десет сати видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз сел |
| шено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам |
| <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно лези. |
| испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзи |
| ољан осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва вра |
| бљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког време |
| весла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало п |
| тави на десно и за неколико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.< |
| провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} |
| и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему |
| шао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гробу и јецао је као да ће |
| рче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. — Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје |
| ате..? викну грозничаво Бранко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млог |
| им.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да ви |
| кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са |
| е му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га п |
| ри полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Г |
| да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Ва |
| Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви сал |
| } Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде пор |
| опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече ру |
| — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, а она рече да је |
| ислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштр |
| ш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа |
| у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одј |
| около али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је |
| би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче г |
| реко пуних 20 година за које време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде г |
| Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова |
| а је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео |
| и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да своју погрешку поправи.< |
| ићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазиш |
| остаје властелину још грдно имање, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је проме |
| ма, дебелих обрва и малених очију, које се једва виделе од дебљине Жена му је пре пет година ум |
| и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј |
| шту, која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше |
| ан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, ка |
| ећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што ј |
| иштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али ка |
| јица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ов |
| ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као да зове на вечерњу молитву, па |
| е сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стоја |
| ремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <p |
| да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож |
| у и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други извршио, ал отац зато |
| о и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Босиљка је мислила, да јој више неће до |
| е на њега потворила нека крађа, а после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жи |
| ва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и за кратко време изгубим све..{S |
| рбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је нестало ишпана Јована.{S} На друм |
| чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у |
| у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно |
| овориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> < |
| едаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим п |
| ући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто |
| грли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили моји, ја од |
| ане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше з |
| е потајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке леств |
| ере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божи |
| ри као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговар |
| Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но пр |
| ке болове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> |
| приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено глед |
| год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? |
| у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мр |
| и и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио нова |
| ио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S} Никоме ни речи не говори!{S} Доз |
| зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — п |
| ше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У |
| се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром |
| а, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстит |
| е бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро |
| кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најст |
| али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је |
| ше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с |
| га, као помаман јурне на врата, одупре се и истави их.</p> <p>Двоје заљубљених падоше једно др |
| ву, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, вр |
| ку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да је |
| атече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n="67" |
| ако хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти с |
| же — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад |
| са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> < |
| Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то н |
| гледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да |
| неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром месту — говораше грбоња, а неп |
| би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} |
| елке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јел |
| вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пр |
| диже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лека |
| хвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њ |
| ха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по |
| од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које с |
| ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га |
| нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће |
| кво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја с |
| од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвес |
| ку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да |
| пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни при |
| удућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче ру |
| се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља је |
| ено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а др |
| с је необичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио кој |
| ег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! д |
| ј убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разг |
| пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, н |
| , јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних дана |
| ога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? зап |
| па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху за |
| а бунару.{S} Преко његовог лица превуче се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао |
| и, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и као мачак лаганим корацима поче |
| и на лево и после неколи-минута провуче се кроз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини од |
| да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи |
| е лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поч |
| у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> |
| p>Гости после обичног поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не мога |
| те, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стиш |
| када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рање |
| ац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> |
| предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, |
| асвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав б |
| рамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — |
| у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — |
| р чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не б |
| не громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез те |
| S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гла |
| Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћута |
| Али пази немој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгу |
| богом пријатељу! заврши Јован и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, |
| роким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и |
| и расташе се...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, м |
| један мој комшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више так |
| г, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На |
| <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта т |
| рдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јо |
| минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скри |
| аоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да је земно биће, као |
| ниште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору стар |
| нчање и благослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да |
| ођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обуз |
| више иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосав |
| овукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где с |
| растовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која |
| ц.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму |
| " /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| али да искапимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи припов |
| ма.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају |
| је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда п |
| на лицу јој благ осмејак, па као да би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слуш |
| вац, занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен |
| иси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, |
| о и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па |
| знао где је онај, кога је пратио, па би се сад лако могао издати, ако би само један корак пошао |
| сад притискује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове ре |
| ли венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчић |
| лануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма у |
| } Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као |
| и да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има благодари да је постао чо |
| и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према св |
| Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{ |
| S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Т |
| исли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па он |
| оји листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у с |
| сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код би помислио на Бранково племенито срце |
| ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан |
| ога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспе |
| не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух |
| и...{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмеја |
| ом стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит |
| вот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађ |
| и својој радости већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у о |
| — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви |
| инити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Фили |
| орити.{S} Коњ по кад кад зазре, исправи се и застане, али би на речи господареве опет пошао нап |
| велика марама с рамена, порумени и изви се из жарког загрљаја.</p> <p>Ово двоје заљубљених осећ |
| .</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још |
| кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с |
| и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она |
| ислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе |
| p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> |
| /p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као |
| очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета |
| <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо д |
| {S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Подли разбојници! пром |
| е грбоња пошто је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто |
| и мојој.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљин |
| соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А ш |
| ли смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један т |
| /p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Хо |
| етећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди |
| ити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта |
| н, онај јаки и неустрашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убо |
| ш пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме ли |
| лугу и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из |
| оваца можемо набавити — поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p |
| се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе ч |
| — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено |
| а.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци и |
| једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг пр |
| вори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо о |
| ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајт |
| губљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма |
| а.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам |
| о био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност до |
| е и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је |
| ећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти |
| о минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у б |
| блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потек |
| овом заједно.{S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче |
| ињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди.. |
| } У помрчини није га могао познати, али се брзо досети нечему.{S} Извуче се полако иза дрвета и |
| и га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да с |
| свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, |
| исли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, |
| уд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефти |
| дао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p |
| е Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лица прелети осмејак п |
| уд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја најве |
| е источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећет |
| ила лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Ст |
| а прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возил |
| е прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} |
| о је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред |
| исну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји натраг |
| евојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звез |
| мо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и похит |
| ао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико |
| и се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> |
| ити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи мојој.“</p> <p>Алекса прет |
| егмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; в |
| овао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, та |
| 3" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника однесемо куда.“ После ових |
| ње поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисл |
| лопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи |
| ститајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто онај врисак? зар му је претила каква опасн |
| S} Добри и верни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га он |
| је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „Ал да вам испричам |
| је дошао кући, потужи <pb n="67" /> ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да ј |
| о и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а ни |
| в дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори де |
| ковче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај т |
| > <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио ру |
| b n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, је |
| боњо — одазва се Мргуд.</p> <p>„Опет ми се ругаш — рече грбоња промукнутим гласом. — Немој да м |
| м његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</p> <p>„Зар ва |
| проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p> |
| у Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком |
| к који покриваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред |
| сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа длаку ни |
| S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме земља, коју сам радио и морадох отићи у свет |
| ња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу |
| али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А за |
| ам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље |
| Двобоја није могло бити међу њима, они се живе као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанств |
| са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„ |
| буду позвани сви које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у терев |
| безчасник! викне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком |
| усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и |
| е! је ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ни |
| гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако |
| е, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну |
| егла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка вел |
| и дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је ви |
| тишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, |
| наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједан |
| то време венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силни |
| дином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То |
| а.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка где су и брат и сес |
| м да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и нека га надгледа — рече ок |
| ле дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем |
| у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.< |
| уда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и нас |
| слио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — |
| рно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади с |
| иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} |
| иља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши ст |
| <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — поно |
| , видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше ка |
| да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода и |
| игурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам |
| /p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам т |
| икад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о |
| и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Боље |
| а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће |
| ко — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити |
| живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуш |
| иш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и се |
| дно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељ |
| далити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно |
| /p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претхо |
| Бранку, а кад је свештеник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко |
| сец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено како је та |
| удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S |
| де господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш изишао из |
| ати! мила моја мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бак |
| ђу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При |
| тарац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под |
| а он, боже ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда. |
| а његово име — промрмља овај и прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта |
| ом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледом пуни |
| ргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га није смо |
| леди добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуд |
| из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смеш |
| мца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} |
| пази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка |
| се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао свој |
| о и само дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разл |
| p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је пог |
| ша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас пла |
| цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n="58" /> угл |
| ило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, ко |
| ејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зе |
| морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађ |
| По природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но д |
| ено лице на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, ко |
| ко уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особи |
| ин деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргуд |
| ко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вор |
| <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док |
| де, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш д |
| кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, к |
| миља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S |
| е му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати. |
| и осујетити нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува |
| л’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у ј |
| видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јест |
| осиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша |
| арено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љуба |
| неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} И по други пут би јој је изјавио |
| <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у нек |
| е оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несрет |
| јој прелети блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек ск |
| еницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осо |
| цу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у ме |
| као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше ста |
| и у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње |
| а је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам би |
| ени, око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> |
| ју племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог |
| p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени х |
| <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу з |
| етра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се на |
| о дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.< |
| као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....</p> <p>Лаза ј |
| није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека |
| јао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбо |
| ао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше |
| <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је на |
| знат амо доћи, али ме нешто гони да вам се захвалим.“ Овде замуца, па као да га је Босиљкин пог |
| тра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Об |
| се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, |
| о везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је б |
| рбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њ |
| за Мргудом гледајући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрип |
| одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онд |
| претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извиј |
| чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се |
| , синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала тако |
| же...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друшт |
| р као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена |
| спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, |
| к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И |
| ла Јуцине речи настави:</p> <p>„Кад сам се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да рас |
| ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш М |
| поче Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овд |
| , јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и њего |
| } Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу испред прозора где је ве |
| у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину |
| /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да л |
| опастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад |
| и — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам |
| га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би г |
| дврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{ |
| <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу |
| е.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је пр |
| побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчи |
| сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{S} Опорука је већ |
| ини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од |
| </p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да в |
| а престанем певати.{S} Незнам зашто сам се бојала кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засве |
| на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у в |
| говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је 93 год |
| запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била леп |
| се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је одавна |
| нко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим да ва |
| акше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. |
| близу мене кад се појавио, но приберем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади и |
| равда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слобод |
| словени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај |
| .</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде м |
| петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам |
| заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била по |
| <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви гов |
| е и запали па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми |
| о, и сав дрхташе од љутине.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесо |
| ећи поглед баци на Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> |
| .{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тин |
| ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта ва |
| био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви |
| и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Бос |
| у.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав дрхташ |
| о обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сес |
| p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и оба |
| е зачу потмуо звижд и онај са образином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња и |
| ка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, |
| е му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледа |
| есело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачког живо |
| у.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто зани |
| S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га у |
| вника.{S} Он је имао два мача, на један се наслонио, а другим је бесно млатао по ваздуху: „Још |
| аву да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши з |
| закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео сво |
| и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао |
| p>Весеље још бујније отпоче.{S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бра |
| р јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш т |
| у.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно и |
| /p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.</p> <p>„Има ли пород |
| га властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и постао је један од најваљ |
| е његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из в |
| јанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није примет |
| {S} Ја сам своје богатство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљ |
| на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао... ти |
| лице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бош |
| расположен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чвору |
| је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о |
| и и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јес |
| та је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад као да је из веће даљине долазио.</p |
| мте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а |
| ећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар |
| ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова по |
| ве „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је |
| смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је |
| њи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, |
| невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе на |
| лава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} По |
| о, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад |
| очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на. |
| ица на ове последње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се н |
| Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно |
| свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наста |
| гло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше з |
| јако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја да |
| дину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише т |
| чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од њ |
| овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указ |
| снило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, |
| еби.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро |
| розора звечећи паде доле.</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На проз |
| теник дошао врати се опет натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта |
| з воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} |
| оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима и оде.</p> </div> <di |
| е чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно |
| еко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p |
| едно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесв |
| ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, бли |
| счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девоја |
| а дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, п |
| </p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад стара |
| се збунио и дрхћући прими нож, но брзо се прибере и рече:</p> <p>„Нож је мој, али незнам како |
| </p> <p>Лекарово лице пребледи, но брзо се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“ |
| оји је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачај |
| > <p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју х |
| и, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко |
| чао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњани |
| пушке, која му је о рамену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{ |
| о Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкр |
| </p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу оз |
| Ја сам одавде, пре десет година доселио се мој отац овамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то |
| цима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а |
| т као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обз |
| остиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путниц |
| т...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога противника.{S |
| човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пошто по т |
| жидар је знао за њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би пом |
| Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разг |
| а је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је |
| а ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам |
| Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Је |
| века где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и |
| тајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла сн |
| или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> |
| ин Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флег |
| само још да видим куда воде.{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буд |
| ежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брат |
| заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стај |
| ити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“</p> <p>Грбоња с |
| жава.{S} Имамо и лекара.</p> <p>„А како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранк |
| оје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу н |
| .{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина к |
| — Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо јед |
| ст прети?“</p> <p>„Година дана већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лиц |
| не младости бесмо другови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа |
| ан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, дв |
| и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко врем |
| чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз зубе.< |
| беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разб |
| Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ дигла |
| изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка |
| ериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у ок |
| аху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Она је на свога драган |
| <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго |
| удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да |
| ји је некад био наш.... “</p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, |
| ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једно |
| уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг, али се пренерази кад виде Бранка где у |
| удски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога |
| ше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109" /> арамбашу |
| еш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — проговори опет Мргуд испод образине.</p> |
| д је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се млого лакшим кад |
| „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туг |
| пази, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста |
| е даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чу |
| ни који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зи |
| га чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</ |
| онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>По |
| јекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико |
| пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да |
| Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и |
| е и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите |
| Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам |
| беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у о |
| Од прилике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља |
| ме закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио п |
| језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак о |
| > <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник по |
| рунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају |
| је!{S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко |
| умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат као врло ваљан и |
| /p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а пода |
| стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а |
| е око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико мину |
| C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили |
| нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква неср |
| <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи на |
| е само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Нај |
| Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мрг |
| о беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас. |
| д нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, |
| ај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapter" |
| из детињства, па и као одрасли љубљасмо се као браћа.{S} Кад нам родитељи помреше постадосмо са |
| иједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам |
| м месту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n=" |
| и стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан.... |
| чу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одје |
| илно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с ове стр |
| погано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми |
| p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мо |
| сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио |
| о час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страш |
| ађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац |
| у звоњаше налик на пресуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и |
| оћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши.</p> <p>„Пристајеш ли на мој предлог? запита |
| чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се з |
| вало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео до |
| лини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} |
| збавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи |
| ри вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви мор |
| од тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила, не одговори ништа, |
| оварати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и нес |
| ма....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, |
| чи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и |
| ред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лиц |
| ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како |
| ј лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и с |
| > <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, |
| ..“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне |
| као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напо |
| о.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} |
| и баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куца |
| је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да |
| ога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма |
| ц одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказало да |
| попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну |
| гласан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде чове |
| већ како се љубимо — поче Зорица, пошто се мало прибрала.{S} Лице јој зажарено, очи јој пламте |
| бе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одав |
| <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у ово |
| нио се и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицај |
| волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони |
| мало.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се |
| ошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина |
| ас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јур |
| и!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак растрезнио, мач му испадне из руке и |
| мо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пр |
| ма и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља ба |
| сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни зе |
| и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 1 |
| и је био добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стан |
| започе се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не с |
| ађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} |
| злетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} Босиљка |
| ку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тиши |
| отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{ |
| е добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао каквом осећају, |
| не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН. |
| пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам преша |
| утна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмица |
| че бурно да се развија.{S} И сам доктор се расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслуша |
| украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли н |
| ше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под обла |
| p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника повратише животу. |
| а дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} |
| p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше |
| ије био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерава, и већ ено га где <pb n="1 |
| облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју друг |
| орам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} |
| прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу бл |
| и пањеве сасечених врба.{S} Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим |
| ећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас рич |
| ла кад сам до њега дошла.{S} Наједанпут се засветли један прозор, а ја сва претрну.{S} Погледам |
| ља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, али као да се глас све даље гу |
| ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог пода |
| ти и од свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погле |
| никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се зачуше кораци, и он подиже главу.{S} Пред њим је на |
| ако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и и |
| смо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> |
| ина.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли кр |
| е! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави |
| егују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да |
| лин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гости |
| оћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упал |
| дртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко |
| говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, |
| че странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу |
| елену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова от |
| кве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину |
| а дороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (н |
| уј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој |
| то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, да све каже оцу.{S} Сад му дође згодна п |
| аш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мрг |
| се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време |
| и оде до господара, <pb n="11" /> да му се потужи и да га замоли да га причека, јер му сад није |
| тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло си |
| ио не помаче се с’ места кад виде да му се она двојица приближују, но ови га не приметише него |
| ин опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен |
| ранка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али је |
| ва-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за |
| реме стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано испитати хтео, оби |
| је кроз прозор, а мисли Бог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му уп |
| постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо одазвао, јер га већ поче гристи савест за свој |
| ије кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А |
| ом, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао; учини му се |
| еш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је |
| ера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора о |
| ока био.</p> <p>Мргуд пребледе, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, ко |
| не! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> |
| догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја сам миран, небојсе ниш |
| је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлуч |
| чево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где ј |
| у смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговара |
| болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Л |
| г грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и за час |
| писма налазио.{S} Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да |
| > <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се поред добре неге брзо поврати и већ после месец дана |
| чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</p> <p>„Јесте — проговори бака и подиже |
| Сав дрхташе, руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и посл |
| ада уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је не |
| љине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљ |
| њи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је |
| /p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде |
| а њихову љубав и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бр |
| } Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да |
| агрли свога из детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а |
| чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато |
| </p> <p>Бранко се замислио.{S} Мисли му се сад око онога замка врзле, зауставиле се на једном г |
| ећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога |
| не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву че |
| р убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио |
| наче ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача држао.</p> |
| не.{S} Пред њим се окренуо свет, очи му се закрвавише, па онда као бесомучан јурне на грбоњу.{S |
| прости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опрости |
| Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити |
| ричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одбијете... какво звање з |
| и.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да |
| зали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема |
| би му нашао какво место, јер никако му се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је |
| ицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог једино |
| ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чује шта о |
| у му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито |
| Где је, какав је и одакле је? врзло му се по глави: „Бар ми дозволите да овде останем до ваше |
| е био неугодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан |
| он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да |
| хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и хр |
| боје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни познати.“</p> <p |
| спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрчим напоље а њу манем да |
| е Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ов |
| ро јутро девојке! поздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и обо |
| та би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> < |
| ао да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да се из окова отели па сад се свет |
| траг — говораше грбоња. — Мом господару се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па |
| ка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да б |
| } По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали |
| и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигу |
| ље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, је |
| ћу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, |
| /p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик |
| ак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као |
| ао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p |
| азати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због |
| у се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обави |
| ну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разго |
| овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заво |
| p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је |
| ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се ве |
| убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљедства и благос |
| ни — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У |
| наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед ме |
| месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> |
| ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: |
| у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обој |
| азгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази о |
| ликом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо |
| н прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш |
| p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образи |
| прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак раст |
| однише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и поглед |
| тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат кој |
| закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На м |
| игоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они |
| опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и мал |
| је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стоја |
| .</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је |
| е стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајан |
| сно га дави.</p> <p>„Драги Бранко! зачу се опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несве |
| саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, |
| и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чин |
| гову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као да је о нечем премишљао. — Али шта |
| држаше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на |
| унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно М |
| > <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по повр |
| ремишљао.{S} После неколико минута зачу се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад |
| алчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седи |
| ином се онако исто одазове.</p> <p>Зачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац |
| хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он прене.</p> <p>Добро вече п |
| Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са |
| аша пријатељица Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху нај |
| ћма отима маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад ка |
| ени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времен |
| дугом носу је носиио наочаре иза којих се видела два жута ока, која неповерљиво и мотмуло звер |
| кињи и мучи, па они образИ преко којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред |
| Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њ |
| е, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једно |
| ари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, а |
| овлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до |
| а певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зор |
| се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну и на не |
| оња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би д |
| указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после нек |
| ам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне ј |
| за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху по |
| вараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и к |
| нита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само ш |
| зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи |
| вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, к |
| нутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко |
| — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се |
| о.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што б |
| </p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању |
| га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико незна и |
| ад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p> |
| Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти б |
| зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину |
| је 93 године, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако |
| еће ништа знати, нека буде девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око јед |
| — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше |
| мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, а |
| внуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p |
| во подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но ист |
| зао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, к |
| {S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим |
| дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и з |
| у се већ досадило да је на леп начин за себе задобије, па је наумио да вам је врати, али...“</p |
| кварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} |
| е у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и поди |
| ну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од |
| , тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку ади племени |
| озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу |
| <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је пос |
| да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се к |
| во ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврј |
| и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв |
| ио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се |
| Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврш |
| неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који ј |
| је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се |
| и га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, |
| ну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — поче мргуд |
| лаг.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све о |
| >Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомич |
| поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њим |
| идарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри |
| ом човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испр |
| у прилегла Зорица и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ва |
| ар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и |
| с вином и поче ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p |
| а дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у насло |
| незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, п |
| н нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали |
| јку донешеном водом.</p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица |
| у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица му прелети благо руменило и један осме |
| >Божидаре! викну за њим Зора која је к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у се |
| се поново.{S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком |
| иних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се ст |
| х те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{S} Питаш ме зашто их закону предао нис |
| више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на ко |
| p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините |
| летву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем |
| триц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад има само 200, а две је про |
| да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашта и ос |
| едило на младићевом лицу, али не могаше себи разјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за |
| нци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражил |
| ди у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити про |
| пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у ш |
| у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се баци на леђа добра жерав |
| елина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> < |
| , ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председник и показа прстом на Мргуда.< |
| а старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит ђипи наже се над својим оцем и поче ос |
| /p> <p>Бранко је био изнемогао кад је к себи дошао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби |
| бише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било |
| ачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испо |
| радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки |
| направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, |
| нам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и |
| о је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не б |
| одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде ју |
| ..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако |
| </p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крва |
| вију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Вет |
| миран ма да му мале очи некако плашљиво севаху; а Мргуд као да је на иглама, корачао је горе до |
| лаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} М |
| е, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом. |
| подли разбојниче! прекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мрг |
| овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пуст |
| да га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћута |
| Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био неугодан гово |
| — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — изви |
| ем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њ |
| у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе прив |
| риве речи Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био |
| /p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грче |
| благо руменило и један осмејак а очи му севнуше давнашњим жаром жарке љубави и блаженства, па п |
| не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: |
| лиже. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхта |
| одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи.“</p> <pb n="47" / |
| на двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред |
| же ми прости — рече и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па он |
| обузима — проговори један, који је био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мор |
| врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Во |
| ања, а лице му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устан |
| о, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође |
| ини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је |
| е добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига |
| се мало прошали по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па |
| и ђипи, али га ноге издадоше, посрне и седе на клупу.</p> <p>„Није нико — рече Лаза са сатанск |
| {S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лутао својим мрачним пог |
| у на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једно |
| ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„ |
| себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, |
| у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су |
| а у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем |
| ну пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два |
| старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које до |
| еље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње ј |
| је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n |
| у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп |
| онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пушио.</p> <p |
| и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, ко |
| ацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у |
| а у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари вл |
| а.</p> <p>Док је грбоња писао, Мргуд је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши |
| се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! прог |
| <p>Прође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз |
| очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склоп |
| и је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! ви |
| d> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној мален |
| нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па о |
| ода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на двор |
| /p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> |
| <p>„Лакше! проговори загушљиво Мргуд. — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства |
| ста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кр |
| >Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} |
| ође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоко |
| ј је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, викне: „Ју гос |
| богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и јо |
| >За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, и |
| дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто |
| е својих родитеља, а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце све |
| једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околи |
| е.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до посте |
| <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разг |
| ри свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тр |
| нпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> < |
| ио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бран |
| шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи |
| S} Једном приликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се |
| а нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од |
| в пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из |
| лове, као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„ |
| 6" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си с |
| па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у |
| оведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клупи.</p> <p>Алекси и нехотице подкле |
| — одазва се поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви |
| и њу нигде не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} М |
| госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са |
| ебе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио с |
| .</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледа |
| што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечи |
| еби.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове |
| ан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахну |
| јаху грбоње, који и онде ниче где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајн |
| д се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми комшија и поче на мене з |
| {S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је до |
| и...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као |
| Само да се овога двора и овог проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> |
| Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — |
| кву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу |
| оја је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се |
| мља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право |
| оји рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чама |
| му одузме земљу и онај мораде отићи из села.{S} После се дознало да је крађу неко други изврши |
| им је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће |
| е баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром |
| поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати сво |
| малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и по |
| е, па онда поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> |
| У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — |
| <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, благ и најп |
| тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље |
| ме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спах |
| ло је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинску кућу“, довео нам бележн |
| реплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма у |
| , стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце свој |
| онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не |
| е Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар |
| саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му куће |
| из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна |
| > <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и |
| но одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом |
| арога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барјацима. |
| subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пред црк |
| лети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупи |
| ју, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је |
| е и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поч |
| о — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} |
| узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом смр |
| у људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им ј |
| } Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{S} |
| испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и |
| е венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ и |
| имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпу |
| _C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уре |
| рати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине |
| 07" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни |
| Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само от |
| Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изуст |
| му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уст |
| р иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су св |
| авао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оном |
| говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у |
| лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим |
| љда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам ј |
| био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одузме |
| Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Д |
| дујеш — рекао би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, |
| ор:</p> <p>„Бројтро господару! поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — |
| , које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак дошао к’ њему, он би му само рекао:{S} Иди Бранку |
| д кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме |
| ла, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш ц |
| крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у кој |
| столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан чов |
| није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; под |
| ножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распачао млого, али му је остало још доста... пр |
| гињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за је |
| , која је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а |
| да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га |
| ти.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пруж |
| седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чи |
| он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху младоме Бранку јер ни аа д |
| била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари |
| е врило да је Босиљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци с |
| суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође но |
| и донесе му вина.</p> <pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чу |
| егов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправиш |
| лином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаш |
| да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланаца, а сад |
| S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми сл |
| и мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — ре |
| ађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да |
| ује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је пок |
| риликом, кад је Босиљка сама седила под сеницом испред дворца њезина оца, он јој се приближи и |
| ских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површин |
| рироду; крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два |
| умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његово |
| ја стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању с |
| ола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Из |
| га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, |
| 8"> <head>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари |
| ан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно |
| све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Неколико басамака воде горе и прво уђе |
| тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Веља није избивао из двора непрестано је л |
| тати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — Могу вас одвести до њег |
| мак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути. |
| кује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутс |
| , са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — с |
| е о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а он |
| поведали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму |
| евић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божид |
| то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе |
| миру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица |
| >„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као д |
| чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам |
| Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица Даница...“</p> < |
| чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од више година пати од лудила.</p> <p>Стоја |
| е на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени |
| и..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S} Родитељи <pb n="9" /> им одавна помреше, и о |
| на је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало д |
| ди.</p> <p>„Брже жури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као зма |
| „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлук и неверство Бранково“, па још он (Бра |
| крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стоја |
| је Бранко заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он |
| ожидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и бленуо |
| , око једног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p |
| Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је |
| и до ње и падне јој око врата: „Опрости сестро!{S} Ја сам га криво разумео, нисам му веровао. — |
| као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражил |
| тац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих добара остао им је и ова |
| p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је ра |
| умљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурне |
| орио, само би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда |
| дне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесве |
| и не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хар |
| а двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, д |
| , тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је |
| ја лежим на земљи.{S} Кад сам се свега сетила, прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га |
| ди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила нек |
| инко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико година познавала таков и |
| <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгл |
| је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко |
| Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео |
| се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој |
| p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> < |
| о, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} |
| се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити та |
| уо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увер |
| е у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „ |
| Бранко! загрли ме и пољуби..{S} Збогом сећај — ме се...{S} Збогом Божидаре!...{S} Збогом мили |
| деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудово |
| новато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — Сад ми је |
| тере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је би |
| и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да ли је мој добри господар жив? наједанп |
| и халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин Бачевић није имао рођена брата — муцао |
| ине, али још добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш |
| после се доказало да је невин...</p> <p>Сећам се, па је ли жив!? запита нагло Бранко, који је о |
| ри Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори Мргуд понизно — и мислим |
| је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш |
| тао имена, и као да му се неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни с |
| е баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа |
| егов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде |
| ти.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш отац одузео неком Сави Филипов |
| је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргу |
| а те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, |
| тресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни |
| е се овакав разговор:</p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам с |
| овили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата |
| ној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први |
| нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече гр |
| ћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрт |
| p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не од |
| људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — реч |
| после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно ка |
| дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси |
| рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са но |
| сно кад је прочитао. — Но, сад видим да си прави мајстор, и не жалим за оних....“</p> <p>Док је |
| , за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да ник |
| своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме |
| лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми квари посао, |
| асвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар |
| ли зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо |
| ске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стро |
| Сервус — викну ђаволасто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> < |
| м, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје с |
| си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> |
| Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и |
| ја склопа, није имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га ј |
| и је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бра |
| > <p>„Ако крочиш само од постеље, мртав си“.</p> <p>Кнез беше пребледео, и сав дрхташе од љутин |
| сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио? запитао је отари Бранко |
| ам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, поп |
| лико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описати какво је заи |
| поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборави |
| га.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се ма |
| ео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да од |
| и крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“ |
| дошао! одврати Мргуд намрштено. — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе |
| е погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао |
| аше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Б |
| проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићи |
| миља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће деда Сава после вече |
| ош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми г |
| дираш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему д |
| мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим |
| ипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Б |
| гуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно кад |
| ред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту наме |
| ..{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изне |
| у са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вр |
| ђе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају |
| ати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увре |
| енио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора |
| о одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори |
| </p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одг |
| аш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бирај, |
| м ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека |
| е кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те он |
| а хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</ |
| тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам срет |
| неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одго |
| . — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, у |
| рекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас |
| срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан!? |
| трвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образ |
| презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, видиш |
| ад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шал |
| {S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чуј |
| >Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> |
| украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и зад |
| ине, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на |
| ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да се |
| : „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није доврш |
| <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио |
| и ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Ја |
| лди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њ |
| чинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора |
| ше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да р |
| кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, |
| и хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и о |
| — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мил |
| {S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео |
| ио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По њег |
| 04" /> потребе био — поче затим — грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио |
| ила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би |
| тола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадн |
| чима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помог |
| д врло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са |
| о, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зач |
| знати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз проз |
| заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам |
| причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече |
| у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да иска |
| гуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</p> < |
| емарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посад |
| ажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћ |
| ен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и |
| енат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цу |
| ио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју |
| ов истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба са |
| твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> <p>„Гле, познао си ме — рече Лаза подругљ |
| че! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но т |
| {S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утуч |
| даре!{S} Зар да се овако растанемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо ил |
| p>„Не претварај се — поче младић. — Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био дру |
| си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде |
| анпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме им |
| као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и поми |
| ви пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам при |
| не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида. |
| ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ства |
| ашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом |
| о си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она т |
| и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узал |
| нак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао купца, да му |
| ачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљ |
| аш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} К |
| сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође |
| оћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> |
| дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је ка |
| .</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуш |
| телин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али |
| мо овамо, — проговори образина, — месец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње |
| с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p |
| иваше звездано небо, разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња |
| им је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и |
| само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господа |
| ито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па се оп |
| .!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе га ножем са којег је још пушил |
| вито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! под |
| вај дан последњи бити под овим кровом — сикну као гуја и као бесомучан излети напоље.</p> </div |
| {S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, |
| о <pb n="124" /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао |
| учно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размр |
| рати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар х |
| открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову |
| <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико од |
| оче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој |
| двора непрестано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити |
| јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} |
| да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да |
| ило олује, он се не боји ватрене муње и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни |
| ромовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога противника, који од громка г |
| зора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине. |
| вор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Нес |
| /p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ |
| ду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци |
| крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и једним снажним отп |
| /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио |
| га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше |
| ћа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занес |
| стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који |
| последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" |
| да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно крило са отворенога прозора звече |
| о овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испу |
| <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом силом гоњена пружи му руку, а поглед јој блуђаше којеку |
| и немир и неку зебњу, као да га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се |
| Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута по |
| ја сам код њега била куварица.{S} Врло сим добро живила код његе, али после његове смрти остав |
| тојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована.{S} На ражњу је окретао младо јаре |
| И он је плакао.{S} Заиста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да ј |
| нуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> < |
| </p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мргуд.“</ |
| синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Л |
| испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Нег |
| се прибере и настави: „Дакле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него сед |
| ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси |
| ре и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> < |
| рио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован какви род?“</p> < |
| р он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други него онај, за ко |
| е пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен |
| мо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуште |
| сиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из |
| х тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, ал |
| ва свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога |
| гледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда |
| а лица образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, ни |
| мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту ду |
| већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посврша |
| 8" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, |
| сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} |
| т година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома |
| оба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет сас |
| ости — злобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да вид |
| о.</p> <p>„Има ли породицу?</p> <p>„Има сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Боси |
| огу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са њего |
| му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, ок |
| одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сав |
| вао од како сам одавде отишао, имао сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Сна |
| ле; сетио се малога Бранка, кога је као сина волео...</p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} |
| ри мој оче! отвори очи и погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима ј |
| в као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" |
| морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо сина, кома би оставио имање, онда је зло по нас..{S} Ја |
| ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — рече деда Сава горко. — Боље да га ниса |
| уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља по |
| о да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Б |
| тојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело |
| ељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми до |
| ек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре два |
| е тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се свега врло добро — одговори бака. — |
| о сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се свега?“</p> <p>Алекса не |
| ам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи |
| „Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и не говориш млого јер ти мож |
| му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху |
| отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је |
| све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стри |
| er" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} |
| “</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар |
| толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синов |
| ши реченицу.</p> <p>Онога дана је дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом |
| поведали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте ли опазили какву сличнос |
| ашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркај |
| мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез — него.“</ |
| „Него имам још нешто да вам кажем.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C6"> <head>Синовац.</head> <p>Пређимо преко пуних 20 година за кој |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СИНОВАЦ.</p> <p>ОРИГИНАЛАН РОМАН.</p> <p>Написао</p> <p |
| ц.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац значајно жмирну очима и један му осмех прелети |
| екорачио? запитао је отари Бранко свога синовца Мргуда.</p> <p>„Сећам се врло добро — одговори |
| вом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто |
| је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га зна |
| ни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — узд |
| ћ и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као |
| о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{S} Видим да си невин, да ниси покварен.{S} Нег |
| пре десетак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p |
| p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p |
| и сва да пронађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Пота |
| сте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Одне |
| Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну |
| крстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте окренуте ц |
| намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворо |
| бично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је |
| p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, |
| да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор баштине и готов новац, |
| .{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи |
| ка моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће ништа знати, нека буде |
| Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну З |
| плакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S |
| амену била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиш |
| јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмеј |
| хрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим |
| ио.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.< |
| за оросио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једа |
| суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га |
| , беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма |
| кајлија, — Могу вас одвести до њега.{S} Сирома остарио је, сед је, ослабио је али је још држећи |
| е, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе кув |
| ва мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чуј |
| па онда рече:</p> <p>„Мислим се како је сирома Јован погинуо, па ми га је жао јер ми је био доб |
| убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се |
| о добро почасте, ал’ само њега да видим Сирома! сад је здраво опао, нешто га мори, ал ја знам.“ |
| запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се з |
| век доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да има болесну матер и да је залутао у шуми тра |
| S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћ |
| бити противан ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p |
| странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо с |
| о је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије пра |
| ва и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао.. |
| и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се |
| је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“< |
| це јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаже |
| стегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од |
| венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића н |
| расћеретао и говорио да га се не могаху сити наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива д |
| е висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му мога |
| е да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе |
| љу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију оба |
| је земно биће, као да је анђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Погле |
| има као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.< |
| од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајним бакром покривени.{S} Нема годину дана како су д |
| е да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи гов |
| аоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? зап |
| теде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливо |
| аслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу с |
| цо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика |
| n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је |
| ош једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ве |
| дарао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у |
| вира а по крову почеше неки светлаци да скакућу.{S} Па овда као да и гајдаш поче свирати, па он |
| у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чуд |
| стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ места кад виде да му се она дв |
| лаву старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше |
| мац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше |
| ...“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, шт |
| и да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у виду старц |
| и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то доп |
| у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</ |
| траха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и |
| , уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата |
| трашна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, с |
| лати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је |
| /p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до мален |
| >— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! |
| вени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, бркове и косу, па онда рече: „А позн |
| кћи! дрекну разјарено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„ |
| пови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш |
| ао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на |
| иног, обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит |
| {S} Још док сам се борио да се избавим, скинем једноме са лица образину и као да познах Мргуда, |
| а се сећаш, да си ми рекао да Јајтелесу скинем бригу с врата — рече грбоња и извади из свог поц |
| си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и искези зубе |
| а беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венчање и благослови мла |
| сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој пр |
| S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из в |
| ке немилостиво бију обале.{S} Свак живи склонио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село |
| емаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да |
| во пасче одбијеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветит |
| раже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У д |
| журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наст |
| прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остављено.{S} У |
| и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образине и са лица си му могао читати |
| хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац |
| ени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на |
| т.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поново отвори и као да је тражио |
| нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остан |
| .{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на гру |
| —</p> <p>Не могаше више говорити, опет склопи своје лепе очи и лежаше као мртав.{S} Кад кола д |
| ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одмори се, а баба нека дође овамо и |
| олесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око з |
| дах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</p> <p>„Мртва је! врисну несретни муж и оне |
| ао да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мил |
| ли мој Бранко! јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да на |
| ас као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два |
| је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је |
| мије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца |
| едну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте |
| м и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полица |
| је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заво |
| ирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо гледати да |
| ка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши ка |
| } Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала |
| новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не бе |
| као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадањ |
| а докучити није могао.</p> <p>Грбоња је скоро сваке ноћи долазио и његов неваљали друг, Мргуд, |
| оди га од поданичке дужности.{S} Већ је скоро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали по |
| о се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је о |
| ице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше |
| но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро заповедајућим гласом, а сам оде онамо.{S} После ч |
| ранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{ |
| раги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отер |
| та дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Т |
| У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{ |
| ближи и изјави љубав, но она га гордо и скоро осорљиво одби, јер је осећала према <pb n="96" /> |
| е кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи |
| ека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога |
| авио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на |
| ра.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко скоро бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</ |
| ашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и |
| осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и |
| и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу.</ |
| оју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас |
| чи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломит |
| стите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би |
| p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузимао |
| n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни |
| ад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Мати! мила моја мати! вр |
| реми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас звона, као д |
| н!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од со |
| ад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му |
| је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, испусти карв |
| се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о рамену б |
| </p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се |
| би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и промукнуто викне: „Бранко, опрост |
| ред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд в |
| но их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p |
| уче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, ободе га и као олујина одјури обалом пре |
| чи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, но овај одскочи и њен се нож зар |
| оћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле. |
| ећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! з |
| p>„Господару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц |
| >„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} По |
| овио.</p> <p>„Он је! рече Зорица, нагло скочи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то ист |
| хтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на с |
| p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња пошто гледну |
| са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то |
| г дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — |
| Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} Деда С |
| је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењ |
| ури по кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„ |
| а о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се |
| обој и све остало.{S} Затим на једанпут скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је свој |
| јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај је |
| и.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано |
| стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред прозором и ума |
| чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао |
| баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви |
| не или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа. |
| а камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих с |
| " /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? з |
| ти незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу на |
| идиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован ј |
| телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом |
| кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| твени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пушт |
| загонетку, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаш |
| оји тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор |
| ојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије |
| је је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, |
| рхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити не би могао.</p> |
| таше.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покв |
| каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једном прилико |
| време се повукао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и о |
| о свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу ми |
| своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правд |
| убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... верујем — викну деда Сава. — Проклет да је.. |
| ом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а п |
| оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека Вог да д |
| <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за мало па их ено |
| оје газде радити земљу.{S} И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се дого |
| непогоде.{S} Око осам сати поче да дува слаб ветар, па онда све јачи и јачи.{S} Издалека се под |
| теле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикн |
| поче лакше да дише, подиже мало главу и слабим гласом рече: „Нека ме носе кући.“ Њежно га полож |
| д, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био |
| оше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</ |
| га оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и в |
| знам — прихвати Бранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право ст |
| еправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је задовољан, весео племенит и милостив |
| ло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се отворише |
| тића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасн |
| уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — |
| е наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„ |
| оглед, да не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — из |
| лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и |
| ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околине.</p> <p>„Ала је дивно јут |
| ео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмеј |
| инчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на њему је |
| да звони, кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја |
| е у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму |
| јао је мали славуј своју песму, која се слатко орила по лугу и јасно разлегла по миомиру, који |
| ода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> |
| њаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! |
| мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо |
| ворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је било куће, |
| иваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни |
| а образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми пом |
| пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога |
| ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се |
| који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У кра |
| а јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плочи, кој |
| око не би ништа приметити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина ср |
| нише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је још био млад момак — рече бака и |
| ј нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која пре |
| >Не прође неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у |
| рац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и зат |
| што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен р |
| и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слик |
| беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени с |
| о у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запаљено дрво.{S} На земљи лежа |
| лика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарној |
| о да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је бил |
| са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пред очима лебдише! ти |
| ад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је |
| ораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу |
| вашег властелина нисте ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се наша |
| ђен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите о |
| ко имао какву молбу или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са влас |
| и онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Стара |
| о!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унут |
| воту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу на |
| .</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што |
| убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али |
| мац — рече опет Милош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и |
| ру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био најмилији друже, и нека |
| {S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће ме сломити, борићу се па ма погинула.” Поглед јој паде на |
| ужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на коњу, а поглед је упро |
| у, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, слуга понизан! викао је грбоња и махао марамом на њих.< |
| рова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p |
| пља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара на земљи бледа — упроп |
| шћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је ум |
| сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p |
| > <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоко |
| ре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} Осим осталих до |
| ер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра |
| мо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослуже |
| S} Домаћин се развеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и са |
| но винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи |
| салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко с |
| село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану Јовану, и овај је одправљао све по |
| немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па б |
| аху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта |
| ам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути |
| ранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге |
| ејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао чит |
| би, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљ |
| је она својим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, |
| зговара се с’ њиме..</p> <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> |
| дину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели |
| р му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господар |
| е.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим и |
| евљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зе |
| оранила да се наудише свежа ваздуха, да слуша песму славуја и да се слади красотама дивне околи |
| иваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевље |
| тку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине |
| шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викн |
| Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и |
| луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше |
| еким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела певача, владаше тишина, па к |
| ене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш в |
| ти.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из очију као да јој је ч |
| еда Сава замишљено је гледао низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи |
| </p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слушао, јер ево већ 25 година је прошло како сам одавде |
| а ја сам био иза онога жбуња и сам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо би |
| кових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако л |
| даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила своје |
| на — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком он |
| је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... говораше стара |
| а гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога јутра очарала бил |
| ена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не |
| у вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах |
| забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе |
| упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорити, нити ближе отићи ономе крају двора г |
| е покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Лен |
| се наједанпут глас и младић лепа лика, смеђе косе и малих наусница приђе збуњенима.</p> <p>„Ми |
| е, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше |
| о средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и смеђе косе.</p> <p>„А-а-а!_ добро нам д |
| звера којекуда по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита |
| и и поче с њим заједно бегати.{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи а |
| езани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био |
| >„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни о |
| пава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио ис |
| еху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} |
| е причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну |
| обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зу |
| инац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Т |
| се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући |
| руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> |
| , ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га с |
| мку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено и |
| је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чуј |
| ж’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али |
| се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} |
| знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је син опасно рањен, јер су се бојал |
| и смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? ви |
| р. — Ја на њега руке подићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми обр |
| ло али нигде никога не виде.{S} Није се смео с места маћи јер није знао где је онај, кога је пр |
| узео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам би |
| да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да |
| несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразиш |
| >„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} |
| , можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим к |
| p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — рече лекар чисто зб |
| ољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зориц |
| оком погледиш само недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина. |
| ..</p> <p>Здраво дружино! поздрави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да б |
| S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се |
| лила па као да беше на све заборавила — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверав |
| дње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„ |
| ано грло — говораше грбоња и паклено се смешкао.</p> <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђи |
| ју?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли |
| пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} О |
| нехотице подклецнуше колена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обо |
| до и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака била и |
| о у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала ха |
| свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да упра |
| е већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова.“</p> <p>Деда Сава о |
| мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу |
| ког му је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> < |
| ма.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, кој |
| анац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је за |
| ита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда |
| а ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одмо |
| в за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац |
| близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p>Јест, догодило |
| } Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у |
| укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — ре |
| ва се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без |
| Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знам |
| ма не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? зап |
| оћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија |
| с те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, |
| , кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, |
| сто.</p> <p>Не бери бриге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекл |
| се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се |
| а онда опет заклопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда С |
| , сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики |
| >Једно јутро.</head> <p>Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је |
| ан замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година амо доселио.< |
| . — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не |
| „Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбо |
| стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака у |
| мо и нека га надгледа — рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га |
| ста беше Радивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана |
| пратила сваки поглед болесников.</p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник |
| лободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму.. |
| p>На скоро се и Алекса венчао са својом Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала |
| и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стај |
| ну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила с |
| S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без бра |
| на Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П |
| и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног с |
| бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га зн |
| 70" /> <p>Врата се отворе и младић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево |
| чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква |
| гу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира |
| } Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су |
| е је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су |
| p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грбоња некуд отишао, већ сасвим други |
| /p> <p>Не верујем — рече Босиљка. — Кад смо се оно први пут састали на обали реке — ове је речи |
| . — А где си до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се с |
| .{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали |
| ао је само једнога сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} |
| ина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је |
| знасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> < |
| о ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао |
| рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече ста |
| очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одрасли љубљасмо |
| ојници! промрмља кроз зубе. — Задоцнили смо — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p |
| ац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац к |
| црвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Ми |
| т... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече пре |
| ам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати.. |
| тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, али нам се смеј наједанпут претвори у у |
| опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени ста |
| рац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко |
| <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на обали убавога јез |
| већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо поз |
| никад нисам осећала као данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу б |
| сму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p |
| апитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакла једном од вас и дошла с |
| е онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> <div type="chapt |
| а нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече дође Веља код мене на |
| погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био т |
| о оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p> |
| ше смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио |
| скеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде |
| дара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре |
| и, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и |
| минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколико г |
| и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — рече, извади нож и забележи |
| и је одма до двора био.{S} Нико га није смотрио кад је изишао.{S} Лаганим корацима пође великом |
| неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних |
| " /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном |
| сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, |
| ити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> |
| цај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој. |
| ну свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу |
| радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга, из круга оних који су је |
| са свим оздравио био.{S} Дирнула га је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је св |
| што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена постарао за све...{ |
| ује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде |
| е онесвешћена лежала.{S} Беше бледа као смрт, изгледаше као да је заиста издахнула само што јој |
| итавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, |
| анкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ б |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болест |
| — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу ре |
| } Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у |
| добро живила код његе, али после његове смрти оставим двор, јер сам осећала да не могу сносити |
| мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. вид |
| је већ начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер д |
| >„Ја сам мислио да останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче глади |
| ар ми дозволите да овде останем до ваше смрти — проговори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ стар |
| менитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И |
| н.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — го |
| решен овим догађајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи ле |
| е Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</ |
| ћих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где д |
| а труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан |
| би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и |
| агрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо |
| .</p> <p>„Остани, остани! кликну као из сна пробуђена Зора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати |
| ој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове.</p> <p> |
| је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти ду |
| у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голи |
| онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соб |
| још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једним стис |
| ри, ја очајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа... |
| “ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га |
| пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу положише у |
| а радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарнос |
| на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Б |
| ди овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио |
| дњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> са |
| 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко |
| ва минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пуши |
| ила лепши пар од њих; он као бор, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Док |
| у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље о |
| преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао |
| вота, подиже га на своје <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигн |
| а ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јо |
| о замахне веслом, захвати воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" / |
| и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђ |
| е.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се опет пред густим ш |
| а је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Ст |
| е нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да тв |
| и — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се |
| Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица |
| а, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постан |
| брада, коју беше пустио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади |
| недогледне равнице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога |
| увао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене |
| лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два |
| ставим двор, јер сам осећала да не могу сносити силни посао, и одем код мог сина Саве, који у к |
| себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, пр |
| илније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне реч |
| ва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут |
| рац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да |
| <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко ста |
| освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Још није дош |
| > <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, |
| и напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сиро |
| ка учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусре |
| е харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима |
| да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> < |
| итаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише и Зорица прене Божидар је дошао, беше озб |
| е на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда |
| лекара, који је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепа |
| S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад |
| о вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> <p>Једног лепог ј |
| Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра |
| , гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за руком, махао гл |
| мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, по |
| и застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Нај |
| </p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата |
| не у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <p |
| сли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ље.{S} Осећао се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Ма |
| <p>Испише још по једну и нагло одоше из собе...</p> <p>Не прође неколико минута, кад се грдна с |
| а кад је Мргуд као бесомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и н |
| з врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених с |
| та да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљк |
| ико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор |
| змеђу старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти ре |
| вору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на ур |
| вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи неми |
| крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на прозор, главу наслон |
| и прекрсти се — сав сед као овца иде по соби а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу |
| сигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне |
| ....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ н |
| сећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле оч |
| е.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једана |
| о и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забав |
| им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се < |
| и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</ |
| је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{ |
| е целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког та |
| во и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај ј |
| <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда |
| а, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљи |
| ао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више н |
| b n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погл |
| .{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћ |
| исе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго н |
| ћићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p> |
| ви господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а |
| убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, |
| нусан — сикну као гуја и као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не |
| зно извирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га ви |
| падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше |
| ну на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом о |
| као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала |
| у дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђ |
| може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! в |
| брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишље |
| му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи у |
| пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица |
| као је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма |
| !?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте глав |
| мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два |
| са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег |
| а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков глас као |
| што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече млади свеш |
| звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем |
| и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> |
| ње.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече скоро запо |
| кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од тог беше п |
| ктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро |
| ема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се догодило уб |
| тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столи |
| пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат |
| ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би т |
| 58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захи |
| већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запом |
| ноћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се мало зад |
| p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка |
| <pb n="108" /> <p>Кнез се зачудио: „Сам сотона мора да је — мрмљаше, па онда поче из свег грла |
| у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„ |
| ашнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палиц |
| је била, па сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака. |
| ас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној со |
| чко и ја, пошто прошле ноћи нисам ништа спавала, заспим као заклана.{S} Кад сам се пробудила чу |
| м обичају и овог јутра морао да напусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растер |
| Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробуди |
| у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу г |
| ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би |
| тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p>Божидар и Зорица беху брат и сестра.{S |
| оше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око се |
| ји је баш изишао из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слуг |
| ећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му преле |
| зјаши.{S} Кад је мало од двора одмакао, спази на једној <pb n="86" /> клупи крај гранате липе с |
| и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда намршти лице и зловољно викне: |
| ц, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p |
| унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре свој |
| ргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако нас ко год спази?“</p> <p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После че |
| пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спази и рече јетко: „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да си |
| трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} Т |
| јана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио крај од ч |
| се зачу кораци.{S} Босиљка се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се |
| вирну и на неколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лиц |
| шлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добро вече“ |
| {S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком |
| p> <p>Ова дође к’ себи и отвори очи, па спазив Мргуда, као рањена лавица скочи и замахне ножем, |
| не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђа |
| </p> <p>Смиљино се лице разведри кад је спазила да је болесник отворио очи и само што не рече: |
| еч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила забуну обоје младих. — Ви морате да сад први пу |
| м до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара с |
| часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде |
| итава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се нешто <pb n="60" /> бели на прозору, па ка |
| ког врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као да се бојао да га когод н |
| х потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заден |
| олицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упути |
| рац се још већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, т |
| бесвесно кад је Вељу бледа и намргођена спазио.</p> <p>„За сад је добро, насљедник је здрав — о |
| ем донео, но да их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да с |
| чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад |
| > <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, |
| руже! викну слабим гласом Бранко кад је спазио свога друга Бошка.</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево |
| све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају прип |
| муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Т |
| ђајем и ожалошћен очевом смрћу, није ни спазио несретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај мл |
| а се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мен |
| на.{S} Онај други беше подаље, нисам му спазио лице, али сам видео да је гурав.“ Полицајна влас |
| био мален и гурав.{S} Ономе нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и ј |
| их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити та |
| ио новац.{S} Баш кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као |
| аху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, од |
| оме нисам могао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побего |
| ода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</p> <p>„Клањам се, сл |
| е само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, порумени и изви се из жар |
| оњи подклецнуше колена, долња вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му ос |
| но их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <p |
| : „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спал |
| х је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, от |
| и Босиљку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож |
| н ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Спољ |
| е неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли |
| о јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних сведока био.</p> |
| лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да |
| је јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Дом |
| ећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утоп |
| њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да |
| но, као да се и сам заузимао да Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам не |
| Идем да не свиснем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Нагли |
| астави: „Прво морамо гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као д |
| ци; онај већи отворио новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме |
| војим вриском од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне |
| е Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове речи, као неком вишом си |
| олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи |
| дног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру |
| је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица |
| астелин, који је прекупио од пређашњега спахије имање, почеше људи по ново насељавати то земљиш |
| србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За пис |
| лесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је не |
| уо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бран |
| ; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</ |
| е сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи ва |
| н, небојсе ништа.“</p> <p>„Мла-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто |
| .{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да |
| а уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и ско |
| ан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — |
| ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је веома богат.</p> <p>„Немате |
| атим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан ка |
| састајали, подигао јој је Бранко диван споменик али на њему осим њеног имена не беше ни речце |
| нио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и паде на гроб: „Ма |
| ге — рече весело Смиља. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекс |
| .{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе м |
| „Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода о |
| скочи, поче неразумљиве речи говорити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на |
| Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара. |
| да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, б |
| ст? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да |
| {S} Но кад сам дошла наспрам двора мене спопаде нека језа па престанем певати.{S} Незнам зашто |
| д видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао |
| знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једног по.....{S} |
| може се лако догодити, да се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пу |
| ри.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око мене и као луд потрч |
| аћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као |
| ом, савише на лево и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им |
| .{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код |
| тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде мало.</p> <p>Светлост са прозора паде |
| е тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" /> <p>„Н |
| ази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хо |
| згледаше као да се све некој свечаности спремало.{S} Куварице са млађима забуниле се око живине |
| и су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“< |
| је домаћин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А ка |
| преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи |
| о флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора.. |
| ени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, бех |
| во заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достојанствено.{S} Деца не |
| риковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужн |
| поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гл |
| и, да је Милош дохватио пушку, нагло се спусти доле, једно писамце баци кроз прозор и неста га |
| орио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи крај гроба Зориног, обг |
| аза мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, к |
| хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покриваше јој бели врат и обла рам |
| ; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек |
| седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је. |
| <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и р |
| ска ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једном крају замка г |
| Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиже се на колена, обгрли крст на гр |
| рицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке |
| " /> бели на прозору, па као да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светл |
| ром на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време ста |
| кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво н |
| ређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак |
| b n="21" /> „Крк, крв... она нека спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, ко |
| аковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу подлост и непоштење...."</p> |
| /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после |
| } То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаш |
| да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад о |
| е иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше |
| трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При пол |
| да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише |
| живот.{S} Ево на! дода, па извади један сребрн новац, баци му га и одјури.</p> <p>„Да ли видим |
| а оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, која му је из џеп |
| пушта.{S} Месец се појави и просу своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Вет |
| ни таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} |
| се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај гос |
| и.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко из |
| што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох драга слико, света сени која ми свагда пре |
| су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том |
| к је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и села била.{S} Наједанпут |
| он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више лич |
| малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро по |
| у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвор |
| епа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко |
| ште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} |
| добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди коњаник, бори се са ветром |
| ајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих преко стајаше |
| , у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих смеђих бркова и с |
| не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљин |
| тка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих |
| чете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле ова |
| За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра |
| ле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича |
| лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби у цр |
| ри у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала кући |
| длетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори ниј |
| ам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећао јаке |
| стим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам, но после се све окрену наопако и |
| ад глас клепетуше, па онда весела песма сретна пастира који је оставио врулицу, па са својим зв |
| славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само |
| сретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује свој |
| озли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је с |
| о тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S} Лађани поветарац дуну, несташно прол |
| и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет |
| позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи мла |
| ајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближе. — |
| <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венцима и свежим цв |
| и час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како се венчање свршило Бранк |
| ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста |
| поче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; на када се још подкрепише |
| ији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је виде |
| е одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништ |
| није видео нико није био да им довикне „Сретно да Бог да!“...</p> <p>Да се вратимо мало натраг. |
| састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„ |
| оје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мр |
| рила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говори |
| уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене д |
| д као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећ |
| мо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} Ја бејах заслепљен, ја бејах |
| а сам несретан.“</p> <p>„Сваки је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“< |
| се попе горе, застане и погледом пуним среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Пр |
| мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је смрт из загрљаја милога друга |
| е радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда њихове срећо ј |
| ву патње и јаде и предаше се безбрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекив |
| и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао са |
| д њима се натуштило небо, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим живото |
| ас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да |
| <p>„Бранко! — кликну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не из |
| попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је неко гонио.</p> <p>Мило |
| ="95" /> <p>Забасао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепец |
| и, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није по |
| - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда изб |
| задовољни, јер садањи је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад |
| p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко |
| {S} Бранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуш |
| рст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст ру |
| нко, опрости!“</p> <p>Бранко га од свег срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и х |
| читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га з |
| као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, |
| ш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па |
| јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је б |
| срамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв може спрати.{S} |
| стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се повр |
| а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојан |
| иже па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша |
| ед.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га н |
| орио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све своје осећаје, али један поглед до |
| ана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| т видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па као да је у неком сну, |
| ти Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као зас |
| вуче да не говори.</p> <p>„Да ми изгори срце од љубави.{S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко |
| снем од бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође |
| Он још није био сасвим покварен, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По прир |
| ике очи, па као да је осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али ј |
| е јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говор |
| мом преста бура, као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше сл |
| могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта т |
| , и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже глав |
| и терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије |
| о код би помислио на Бранково племенито срце, на његову искреност и неокаљано поштење.{S} Њих д |
| да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине |
| р с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не бе |
| Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> < |
| нутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> |
| и крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза ороси |
| им пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да |
| нога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> |
| био сед и погурено ишао.</p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на т |
| тојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на какву лаж и обману.</p> <p>Дао |
| ице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозн |
| му је гранчица једра, а и кора му је од стабла здрава.{S} Сад само како да нађемо отвор.{S} Да |
| твице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још |
| ку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао у запа |
| прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед напоље: „Ох! как |
| ше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуд |
| ипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и пе |
| икне Бранко, подиже главу и неустрашимо стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жа |
| онио се испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње ум |
| а узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рука |
| рица и скочи.</p> <p>Пред замком као да стадоше саонице.{S} После неколико минута, зачу се лако |
| д коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се закашље и прекиде говор.< |
| ао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="ch |
| b n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долаз |
| дена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслаган |
| о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике о |
| ше и погледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуго |
| окривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да |
| <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно |
| н поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говорећи.</p> <p>„Моја другарица је |
| } На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија з |
| и може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојком, срце му силно закуца и |
| да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај већи отворио новчаник и рече: |
| иомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и у |
| и лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са г |
| атраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до |
| оња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која ј |
| руди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ух |
| величине са два прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У јед |
| S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у дру |
| дошао до једне клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земљ |
| а један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд |
| је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек |
| м очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се ста |
| >Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је |
| зио.{S} Деда Сава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p |
| се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уз |
| ава.</p> <p>— Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђа |
| “</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, |
| аве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава замишљено је гледао |
| још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна ме |
| ња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе до стар |
| з груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће |
| у, опет се вратим натраг.{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и са |
| криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром стазом, и као одлану у гр |
| ед лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у пред |
| стелински двор.{S} На левом крају двора становаше Бранко Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађ |
| Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме |
| руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S |
| <p>Мучно би било описати јадно душевно стање ова два грозна разбојника.{S} Они који су са најв |
| е огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако |
| лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је |
| ашан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а |
| ике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{S} Мргу |
| ру кожу....“</p> <p>„Није господару.{S} Стар сам, изнемогао сам, зарадити не могу ништа па ме т |
| е чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која ми добри људ |
| ља, попадија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упал |
| <p>„Молим ја ја сам-би-била - одазва се стара куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</ |
| ако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је |
| сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — М |
| старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не зап |
| head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора станов |
| разломи се и месец сијну. <pb n="83" /> Старац се нашао испред неког жбуња.{S} Опрезно извирну |
| но отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече С |
| и и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога спазио и чис |
| орише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и по |
| су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође напред, савише иза једног и другог ћошка и |
| ила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бит |
| што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — |
| у му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се подиже, опрости се са осталима |
| за руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не помаче се с’ ме |
| е лагано спуштала и покривала земљу.{S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му |
| ; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати |
| говори напослетку.</p> <p>На реч „смрт“ старац прену, као муња му пролетише кроз главу речи оно |
| се исправише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих п |
| рац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати |
| како се зове нови властелин? запита га старац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана једина |
| p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе |
| ..“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако |
| дошао синовац властелина Бранка — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђуве |
| увајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцнили смо а они с |
| мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је |
| ри.</p> <p>„Да ли видим добро! прогунђа старац непрестано за Мргудом гледајући. — Он је, не вар |
| ј шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, |
| пошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице д |
| </p> <p>„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно ов |
| ава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако ј |
| е у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, к |
| на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> тр |
| в барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га је дуго и мерио од главо до |
| нит и милостив као и отац му.{S} Кад је старац видео сина код куће, одмах му је предао у руке с |
| буње — дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио |
| твени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен |
| p> <p>„Ма-мати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То б |
| азак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован |
| икне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на |
| .. никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо |
| а: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме именом.{S} Ја сам, погодио си, а з |
| /p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се превуче бледило. — Говори, ја |
| а ни приметио није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанп |
| еве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{ |
| ...{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом сину, све је њему оставио, двор |
| р ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће |
| астелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и о |
| и испустио нож.</p> <p>„Оцеубицо! рече старац, отисну га од себе и наглим корацима удали се... |
| и.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац.</p> <p>„Него имам још нешто да вам кажем.. ваш |
| погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, да не би болесник приметио да |
| и нам намеру..“</p> <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Т |
| ше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је невин и пуштен је на сло |
| <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p |
| ам се да му никад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} |
| > <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов |
| енило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори |
| „Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути. |
| љу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити преко 60 година. — Покојни вл |
| вени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ се |
| ирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — |
| а се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не |
| м прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, |
| ланине“, односно сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва |
| ако ме ко оца волиш; ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми |
| неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости |
| .</p> <p>Одозго се зачу згадна псовка и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који |
| отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигд |
| ивеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и брзо с |
| пушио је.</p> <p>„Помоз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави до |
| .</p> <p>»Не прођо пет година — настави старац а остали га пажљиво слушаху, — кад нам добри вла |
| етврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, п |
| ван и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их |
| сина Бранка, са киме смо се већ састали Старац је веома волео свога сина.{S} Најпре га ]е дао н |
| ва, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био јако рањен и т |
| ло да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њ |
| </p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде лажну браду, б |
| им судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p>Пресуда је |
| помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно ко |
| У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упу |
| , који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају ону јадницу. |
| ачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад г |
| Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све да раде у т |
| не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо загледаше ј |
| у.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све |
| ледњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од главних свед |
| ј пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испри |
| го, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам ј |
| речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се |
| и.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли.</p> </div> |
| е и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог Радивоја!? |
| полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени |
| рата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодо |
| > <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| /p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба разбојника, бе |
| реко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је ко |
| ml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора види |
| {S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесника, па пошто |
| ило затвори.</p> <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојно |
| ну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг |
| , буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод |
| е да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и н |
| е.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <p |
| <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже главу и настави: „А |
| е не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његово |
| /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се поново.{S} Од изненађења |
| биља! викну грбоња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је |
| и и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али |
| изроде паклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти обр |
| њих више богато одевених сељака; један старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бр |
| /p> <p>„А коме је донео?“</p> <p>„Један старац, кога нико овде не познаје -— одговори Смиља.{S} |
| акићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је |
| главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} |
| а се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је л |
| ргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се брзо одсрдио.</ |
| о си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Други пут, сад се |
| <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите. |
| /p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Не |
| о!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пуст |
| А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — одговори стара куварица, |
| <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>После неколико минута кренуше се сви зај |
| тати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато |
| учај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што пре |
| сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код |
| а.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти до |
| дозрео за гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они гово |
| е? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше М |
| о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао пр |
| о разговараху и онда се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и ув |
| грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у и |
| чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од свој |
| се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„ |
| ш П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болн |
| ав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чека |
| и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и |
| сило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загледаше се.</p> <p> |
| p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младићевом лицу, али |
| евић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранк |
| 26" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти образина и приско |
| ује груди.{S} Колико пута би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: |
| а од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор. |
| Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег саста |
| старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи слуга Јован и кад виде господара |
| дило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали |
| роваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, |
| е беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижу |
| ...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и зап |
| ога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра |
| поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га |
| ио кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венч |
| их врлина...</p> <p>Једнога дана дозове стари властелин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко уш |
| ! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а мој мали синчић, он је неразборит и неће н |
| Бачевић властелин.{S} Ево баш сад изађе стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари власт |
| е свог мртвог оца...</p> <p>Вест, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети |
| етити могло.{S} Ова слика сведочи да је стари двор првобитно био својина србина а после прешао |
| то и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач ч |
| могао.</p> <p>Још прошле ноћи, када је стари властелин издахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђош |
| еру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</p> <p>Он се одао мислима, ви |
| /p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> |
| Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" |
| густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му о |
| је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стол |
| на у вече око девет сати, када се већ и стари месец појавио да својим свагда свежим зрацима раз |
| кве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једн |
| лоњачи, на којој је некад седео покојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насље |
| окојни стари властелин, седео је садањи стари властелин, насљедник онога. <pb n="49" /> Ни близ |
| ко Бачевић није нико други него данашњи стари властелин Па онда оно очинско понашање старога вл |
| , јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> |
| малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештенико |
| лада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао да му је о |
| и Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у ста |
| ите да је остарио.“</p> <p>„Његов ишпан стари Јован и син му Алекса.</p> <p>„Је ли му Јован как |
| Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Сто |
| и унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се |
| био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се |
| росио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{ |
| јанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где |
| има му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-а |
| есрећа, јер сам остао сироче, без икога старијега кога би за савет запитао.“</p> <p>„Па како је |
| д пре две десетине година настањено.{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пр |
| па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о н |
| г поздрава руковаше се <pb n="66" /> са старим домаћином, но Бранко не могаше одолети својој ра |
| то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од |
| ојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алек |
| м узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи спахија зидао.{S} О |
| тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али нових кућа но исте се губе у средини о |
| <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословен |
| оше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на се |
| ..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од |
| а као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем н |
| {S} После дужег разговора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као |
| кућу“, довео нам бележника, па и једног старог адвоката, која му је друг из детињства, а кога с |
| азвеселио па наздравља и служи.{S} И на старога Бранка пређе добра воља, па и сам поче да наздр |
| беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет |
| ога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, кога ни једна реч, ни једа |
| ству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време |
| ња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се догодило |
| .</p> <p>„ Јели ко од вас био данас код старога господина? запита их све лекар.</p> <p>„Молим ј |
| аве — коју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то |
| властелин Па онда оно очинско понашање старога властелина према њему, на она тајанствена здрав |
| > <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова |
| старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао о |
| крај једне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека |
| беше Мргуд а други Алекса, садањи ишпан старога Бранка.</p> <p>Господару, проговори Алекса посл |
| ке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога Јована. |
| .</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чуд |
| <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме |
| шне па опет даље граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То б |
| га и као олујина одјури обалом преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — |
| лене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше иск |
| удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо на <pb n="91" /> главни друм, |
| опет Мргуд испод образине.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му |
| apter" xml:id="SRP18942_C4"> <head>Смрт старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан би |
| изјутра овакав се разговор водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</ |
| то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав р |
| ни старац.</head> <p>Једне вечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном о |
| упила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранк |
| ан поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, као да му се у г |
| лин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни стари |
| м крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те |
| chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од |
| , разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не заплаши беснило олује, он се |
| н нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово ме |
| љком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана. |
| коју он већ не могаше вршити, које због старости, које због дебљине.{S} Кад би сад који сељак д |
| ошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> < |
| ко му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних нес |
| у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заи |
| во било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац < |
| : „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, као махнит |
| гло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно |
| да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црв |
| је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силови |
| ога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p |
| собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца, па онда даде знак Јовану, који брзо размести по |
| а, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледа |
| од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв |
| говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у неч |
| ј <pb n="86" /> клупи крај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„ |
| она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!. |
| унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„Добро ми дошао кнеже! одазва се стари в |
| трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто м |
| .</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи |
| > <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе М |
| удма силно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше б |
| ован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам |
| ован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда најед |
| једанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри поглед, |
| {S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са разб |
| ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укоче |
| аг и онда је као кип застао и бленуо за старцем, док се овај није изгубио испред очију му.....< |
| домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу |
| Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипак не могаху одклонит |
| у сматрали, једнога дана када је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним |
| ром жарке љубави и блаженства, па приђе старцу и дрхћућим гласом викне: „Где је она!?{S} Кажи м |
| га сећа, па онда наједанпут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне с |
| скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и да нико но примети шап |
| је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо |
| рицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — промрмља овај и прек |
| Бранко Бачевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно за |
| еди, да онда као рис ђипи, нагло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — при |
| ва и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плака |
| а као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Е |
| а дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка |
| велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са места. |
| здрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се |
| тачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> <p>Старац пре |
| аста кратка почивка.</p> <p>„Које добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за |
| каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> |
| ри — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог |
| илачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба рикну пушка, као о |
| “</p> <p>На ове свечано изговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше |
| нам све.“</p> <p>Мргуд на последње речи старчеве, као да га је неко бичем ошинуо, подиже главу |
| че убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога |
| чи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа старца |
| шити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека |
| ме! запитаће га бркајлија дирнут речима старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за он |
| рогачи очи, али ни да проговори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ће |
| м пољупцима је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.< |
| , са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сју |
| је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сј |
| рече бркајлија, који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе јед |
| {S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заис |
| врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да се скаменио, укочено гл |
| их двоје; један младић витка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и ј |
| а црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цика |
| Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Дан |
| смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече кад сам |
| Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што |
| едаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га председник.</p> <p>Не познајем — одго |
| стано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се б |
| осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко вече |
| од овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам све ч |
| је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може бити да...{S |
| >„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњк |
| ли јој запретите, да никоме не говори о ствари — рече Свевид...{S} Дал’ сад верујеш старче да ј |
| овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда |
| саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом жив |
| ш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је |
| твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи.</ |
| и си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, коју |
| оња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капеле |
| вета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати |
| сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити прек |
| се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уп |
| му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбу |
| се прибере и рече: „Ваш отац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је б |
| Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично заљубљени, око једно |
| му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза онога жбуња и са |
| ри.</p> <p>„Али ваљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> < |
| а којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју ба |
| ребисте моје пријатељство.{S} Мишљах да сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштен |
| ена и клече, а Смиља до њега.</p> <p>Да сте благословени, — изусте обоје старих и очи им се нав |
| старих и очи им се наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> < |
| е стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — рече новодошли и приђе им ближ |
| о у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и му |
| старчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата |
| екоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала и |
| ли са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ранили.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво |
| едоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате к |
| кса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони ме |
| из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, |
| а је ово питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је до |
| смејак прелети му преко лица. — Вас две сте мислиле да сте саме на брежуљку, а ја сам био иза о |
| старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Т |
| p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p>„Сина сам имао — реч |
| смејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду — са вашим другом оком |
| који је спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми |
| n="80" /> лицем окрете се Босиљци. — Ви сте ми са вриском живот спасли.“</p> <p>Босиљка на ове |
| — одговори грозни зликовац.</p> <p>„Ви сте — поче председник — под „Несторовом планином“ убили |
| оведио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранков |
| } - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести. |
| ено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, б |
| на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пу |
| сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — Бајаги ја н |
| <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо |
| вачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направили мали излет |
| као да га је неко гонио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и |
| просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, повећих сме |
| е у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у с |
| вати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и |
| и у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у јед |
| Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се и |
| адија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им приповеда доживљаје из ђачк |
| упкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је неш |
| и домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна |
| Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стев |
| утра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло бити преко 27 година.</p> <p>Поп Б |
| виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Стеван девер, а попадија стари сват...“</p> <p>А зашто |
| а, да није залутао — рећиће на једанпут Стеван.</p> <p>Може бити да је и забасао за каквом звер |
| је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда му је било 7 година; за њима садањи доктор |
| поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стеван.</p> <pb n="34" /> <p>„Бранко! — кликну Зорица, |
| око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо ка |
| је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, |
| ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му |
| лаве бацао.{S} Бранко је као неосетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрес |
| </p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — настави Даница. — Кад захвати |
| захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и стра |
| је додирнуо ашовом а оно као да је неко стењао.{S} Браца се поплаши па да побегне из јаме.{S} Б |
| ај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан зас |
| а.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одлану <pb n="157" /> |
| спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> |
| ! викне кнез, али док је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као |
| ало провозам — проговори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руко |
| дареве опет пошао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу |
| се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће |
| репредених зликоваца!{S} Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фур |
| {S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, |
| ан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да код њега проведе крсно им |
| тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је |
| осно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати дево |
| еше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брз |
| суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он још није био сасвим покварен, његово срце |
| ао бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиже до онога споменика крај обале, скочи са коња и па |
| во дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати |
| ли грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај за |
| по кад — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, кој |
| жилавост, која је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погу |
| види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је обделавао будзашт |
| е, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, |
| p>Бранко задрхта на ове речи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоће |
| шта чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном м |
| тице грчевито дохвати ножа, али се брзо стиша и изгледаше да је мирна.</p> <p>„Данас је рок — п |
| јом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо проговори: „Божидаре!{S} Зар да се овако |
| ана и Смиља као да се скамениле.</p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то |
| а образе му обли јако руменило.</p> <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш д |
| анко и подиже се.</p> <pb n="29" /> <p>„Стишајте се, ви не смете млого говорити.. примири се — |
| д имаш по милијуна...?“</p> <p>Мргуд се стишао и после дужег премишљања рече: „Добро стоји пого |
| /p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао и озбиљном гласом проговори: „Од сад сам вам ја |
| је здрав — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранк |
| кочи напред, њежно прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако то |
| пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним рукама, као када се утопљеник у |
| нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекнуо и испустио нож. |
| ин пружио.{S} Међутим је Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је |
| да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запал |
| лексин глас, који је метнуо печеницу на сто.</p> <p>Да рекнемо још коју о Мргуду.{S} Он је јако |
| анко из племићске породице, да му имање сто пута превазилази њиово но одмах би се разведрио код |
| пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут б |
| прозора, од којих преко стајаше писаћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до п |
| унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и уг |
| ?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи |
| .</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дозн |
| се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради ка |
| рећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро! |
| /p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац после кратке почивке. — Већ ти је |
| м са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у бесн |
| мљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечер |
| и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила сваки поглед болесников.</p> |
| је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Ок |
| спит.{S} Кроз осам дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда |
| е.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, |
| зговорене речи старчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда вик |
| да баш њему прода земљу, па онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпос |
| Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне онамо, кад наједанпут опази да је грбоња н |
| т и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и привеже га за један врбов пањ, |
| за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад с |
| и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и одјури онамо, куда му |
| поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може бити нико други н |
| ватише своје пушке и похиташе за њим, а Стојан оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио о |
| а — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у пр |
| ц.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека т |
| !? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђено.</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све |
| ше младићу — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прв |
| <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицо |
| Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у ј |
| p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се уве |
| омагајте!“</p> <p>Сви претрнуше па онда Стојан, Милош, Стеван и Алекса нагло одјурише онамо одк |
| који и донео какву лепу рибу — промрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, |
| е то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке недељо излазио на гробове својих родите |
| ead>Ослобођење.</head> <p>Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног пр |
| ам вас ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша прија |
| вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, који кад га опази сави лево т |
| неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и |
| због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце |
| његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том саста |
| дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="163" /> Бач |
| акав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чуј |
| се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После десетак дана донеше једно |
| p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао |
| јој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице заустави коња, назове јој „добр |
| ак ево већ више од 20 година.{S} Кад је Стојан к’ себи дошао већ се беше спустио мрак.{S} Подиж |
| ас мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је Мргуд запиткивао одкуда је, ш |
| амницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ пр |
| мо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му |
| погледајме као сина свог — јадиковао је Стојан, небројеним пољупцима је обасуо руке и бледо лиц |
| писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је Стојан морао да полаже последњи испит.{S} Кроз осам дан |
| одар — рече Звездана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари |
| умеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу |
| беху забрављена.</p> <p>Босиљка! викне Стојан и посрне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму |
| ра не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна |
| е ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца д |
| о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио о њему ниси га могао описа |
| није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у во |
| акаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, као да би |
| p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је |
| атише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лицем окрете се Бос |
| иђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше |
| ваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околи |
| <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљ |
| воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p>„Здраге воље — од |
| <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Вид |
| висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда старац гледа.</p> <p>„Ма-мат |
| о за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор |
| па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се дес |
| ан посрну...</p> <p>„Вамп је зло — рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече стар |
| оцем.{S} Онај нови дворац је наш — рече Стојан.</p> <p>„Па ми смо комшије — викне Милош. — Ја с |
| p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера |
| друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и це |
| ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати оба дуга в |
| где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли |
| p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху кој |
| на врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков |
| ту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оца...</p |
| о и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан беше очаран као кип стајао је пред бајном девојк |
| {S} Наједанпут се нађоше Стари Бранко и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старо |
| у.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а старац је корманио.{S |
| ило гутајући лепи мирис јарета — понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> |
| /p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да говори, и радости Бранкове кад би ч |
| м преко до старога замка.</p> <p>„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије |
| </p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p |
| смеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац п |
| у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему н |
| p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, |
| авио док се не врати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Ми |
| сиљка.</p> <p>„Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргу |
| о сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„ |
| ми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав претрну кад виде Даницу где онесвешћена ле |
| ност претила?“</p> <p>„Опасност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један п |
| ти преко 60 година. — Покојни властелин Стојан Бачевић, бог да му душу прости, био је добар да |
| <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са |
| и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је башти |
| Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и нас |
| упао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да ра |
| лао а старац је корманио.{S} Наједанпут Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? |
| теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни са |
| ед увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње |
| а Босиљку спасе.</p> <p>„За њима! викну Стојан и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан |
| </p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница сва дрхташе као да ју је грозница |
| оја те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи |
| </p> <p>„Алекса! јел’ готово већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити |
| свога оца.</p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке |
| путили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило се да с |
| дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Беху направ |
| Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа |
| била обегенисала.</p> <pb n="164" /> <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божида |
| мо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни приметио није да <pb n="73" /> с |
| ик преко језера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, |
| а балчацима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и про |
| а од више година пати од лудила.</p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драг |
| м нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па |
| p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у |
| познавали млазеви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се н |
| хта и лице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очим |
| овде се закашље и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати х |
| нијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да прого |
| о сам си га нашао — поче старац.</p> <p>Стојан пребледе и задрхта, па онда једва муцајући изгов |
| ну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као звоно са манастира |
| тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га ј |
| е чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бесомучан гонио ватрена жерава и кад стиж |
| е старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим с |
| ео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се |
| ју је онај изгубио био за време старога Стојана Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 лана |
| састали на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепе |
| тва, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} Он се вратио својим родитељима и |
| ћу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом у |
| тарац.</p> <p>„Бранко Бачевић, покојног Стојана јединац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у оста |
| ебледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан |
| јој више неће досађивати.{S} Међутим је Стојана мрзио као ђавола а и побојавао га се, не због Б |
| шењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и Стојана на једанпут започе се овакав разговор:</p> <p>„ |
| сетио силну снагу, подиже руке, пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опро |
| ога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!? |
| ам сам слушао песму па сам одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако за |
| ари Божидар се пренеразио кад је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на ру |
| цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала г |
| се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уре |
| тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаг |
| лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се иза једног жбуна.{S} Стојан јурне он |
| побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху забра |
| >„Зар се не сећаш матере? запита старац Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — О |
| о гледати да Босиљку спасемо..."</p> <p>Стојана скаменише ове речи, па као да је какав дух у ви |
| сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче силније да му куца, па |
| е са младићем.</p> <p>„Где си био досад Стојане? запита младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко |
| е блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није ми н |
| ед њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане! зачу се наједанпут глас и младић лепа лика, см |
| чала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песм |
| а и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се сад из побочне собе Босиљкин глас, кој |
| но су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху од најбољих ђака.</p |
| и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао до реч |
| Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се |
| ли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божида |
| рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори ст |
| и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, |
| ме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би река |
| брзином пролетеше ове мисли кроз главу Стојанову.</p> <p>„Одкуд ови мачеви овде? поче Босиљка, |
| а.</p> <p>Гости се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се |
| а јутра очарала била кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> < |
| мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обузела срце, беше блед и |
| , кад старац на једанпут заста и показа Стојану опалу кућу, која се једва видила од густог дрве |
| и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара према њему, ког |
| да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш д |
| млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жар |
| ић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, |
| коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забленуто је гледао што се око |
| рије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах |
| је до онога места стигао где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на пр |
| и, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узв |
| ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранка нови ишпан Алекса, син покојнога |
| могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног |
| е варам се, он је...“ још је неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из ј |
| нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све док се ми нисмо |
| ву.{S} Пред њим је на неколико корачаји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поце |
| ојан окренув се младићу, који је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да |
| тола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек п |
| гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити не |
| е је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохват |
| дода и показа руком онамо где је старац стојао.{S} Старац пребледе и као да се скаменио не пома |
| анас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као да је нека слутња обуз |
| се стиша, а Милош и Даница као опијени стојаху на једном месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па |
| ем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за |
| анка.</p> <p>Божидар као громом поражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било пог |
| ом гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и сл |
| окаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и г |
| ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћи |
| о да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај |
| ђеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше |
| унци, јаганци и јарићи; а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана |
| а, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца на |
| ске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S |
| хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов замак, ког је газда пре десетак година |
| ога света, да је наишао на горску вилу, стоји пред њом очаран, опијен...</p> <p>„Здраво Стојане |
| вом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више личи на колебу него на кућ |
| аторој бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му |
| ем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разговара се с’ њиме..</p> <p |
| ећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч он |
| о и после дужег премишљања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуд |
| а! рече и метну свећу <pb n="115" /> на стол, пошто је врата за собом добро затворио.</p> <p>Бо |
| се па ма погинула.” Поглед јој паде на стол.{S} Блед месечев зрак пао је на нож, који је на ст |
| је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи в |
| /p> <p>Сељани који се беху налактили па стол нагло се исправише и зачуђено га погледаше, а стар |
| м, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> |
| и Мргуд је замишљено седео крај једнога стола.</p> <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чи |
| а сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем му оно погано грло — говораше грбо |
| неми, па онда нагло дохвати револвер са стола и напери га на кепеца.</p> <p>„ Ко си! дрекне гро |
| д је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко |
| и, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било |
| колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба по |
| {S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број новина. — Већ година дана как |
| згледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „ |
| сти се и седе на своје место до маленог стола, који је под једном гранатом липом стојао.{S} За |
| ш нема да се врати.</p> <p>Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе |
| ...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се бли |
| о и Стојан један поред другог подаље од стола.</p> <p>Старога Бранка као да је нешто мучило, ка |
| неколико минута, кад се грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз |
| отерати мало кера — рече Мргуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — |
| а глас му је дрхтао.{S} Обоје одоше до стола.</p> <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бр |
| уд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p |
| То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га молећи погледи и он се стиша.</p |
| рођака...“</p> <p>Грбоња се исправи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио |
| деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се зам |
| це му као попијено.{S} Дуго је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане |
| а цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем |
| мску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Ништа није говорио, само би |
| — Седи старче. —</p> <p>Старац седе на столицу и наста кратка почивка.</p> <p>„Које добро стар |
| ица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако |
| Стојан пошто сам и сам заузео место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим к |
| е поп Бошко, и за мало па сви сеђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећах |
| за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато одевених сељака; један ст |
| часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприпове |
| се окрену пред њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу ле |
| ошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораше свећа седи Мргуд, налактио се и п |
| седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвава ножа, којима је Мргуд свога оца с |
| месечев зрак пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па |
| их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао <pb n="145" /> да ове |
| рбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да |
| них бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало ру |
| ћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам ос |
| ао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било дугачко |
| им пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потре |
| >„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n= |
| боњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, жур |
| на, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранка отац ж |
| раћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ко |
| ући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и д |
| рстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али је изнемог |
| кад је излазио напоље, спазише га ноћни стражари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пр |
| им оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, кој |
| а Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изгледаше као да се све некој свечаности спр |
| аклањао небо док се наједанпут од свију страна не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадк |
| тали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што није замакло |
| јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са |
| <p>„Не, ја сам његов синовац — одговора странац.</p> <p>Сељани који се беху налактили па стол н |
| огат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да п |
| танује властелин Бранко Бачевић? запита странац, коме је могло бита од прилике 23 године, бирта |
| — поче старац мало јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одго |
| деда Сава кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака с |
| један на другог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде |
| p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скоч |
| цао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека. |
| да.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ло |
| <p>Ево му имена на корицама ножа — рече странац и покаже нож старцу.</p> <p>Заиста његово име — |
| рави на столици.</p> <p>Добро је — рече странац и као да се замислио, па онда на једанпут рече: |
| о којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.</p> <p>Ноћ се беше већ спусти |
| мерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом. — Ја сам већ једанпут разговара |
| еза спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаш |
| за ране, које нам је задао онај обесни странац; није нас кињио, није отимао од сиротиње, чак н |
| , па можда код њега и остати — одговори странац.</p> <p>„Ја сам сеоски кнез — рече бркајлија, — |
| ба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или кћер...“</p> <p |
| га госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је дуваном, ког му је дом |
| /p> <p>Видићете га за два дана — заврши странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше < |
| е — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Јед |
| ху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p |
| се никад није женио? почеће наједанпут странац.</p> <p>„Није — одговори кнез.</p> <p>Синовац з |
| него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> |
| свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одгов |
| са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Стар |
| илу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са речма: „Кукавицо држ’ |
| таде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути о |
| од обале, и изгледаше као да неко с ове стране одговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац с |
| на аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане, ослушне па опет даље граби, док не доспе |
| ње и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језера зачу се ловачка песма.{S} Глас пе |
| далише, наједанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> < |
| но ови га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче измеђ |
| елених дрва изгубио, кад се са оне исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кр |
| илош. — познајем га по словима на левој страни“.</p> <p>„Ваљда је дошао који и донео какву лепу |
| Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" |
| о празне као пре, и са једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака дв |
| ћи се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцније се покајао, и сад је наумио да |
| оводошли и приђе им ближе. — Али сад на страну ове, па да се крећемо на пут...“</p> <p>Сви га з |
| трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази грдан вртлог, који му беше већ дохватио |
| прекрсти се.</p> <p>Него манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — за |
| еним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још |
| отова.“</p> <p>Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место |
| тише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветл |
| етрну на Јованове речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи н |
| тави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасм |
| старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и |
| тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио |
| је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачеви |
| n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко |
| .</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесве |
| ића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда |
| " /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на од |
| — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгледаше да је в |
| а га нисам никад ни имао.“</p> <p>Преко странчевог лица прелети неко бледило, али то беше трену |
| ико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој |
| запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пута махао главом, што |
| /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево нас — рече младић кад ст |
| ио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој с |
| дана пробавио код њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје |
| о.{S} Груди окорела зликовца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по харт |
| ="96" /> њему неодољиву мржњу, а и неки страх би ју обузео кад год би јој се он приближио...{S} |
| а је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад сам дошла наспрам двора |
| не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на добром мес |
| у скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били |
| ном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен заста |
| а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи на |
| едо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и |
| а могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, н |
| вога противника, који од громка гласа и страховита погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео |
| рхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва има |
| собом добро затворио.</p> <p>Босиљка га страховито погледи и рука јој се и нехотице грчевито до |
| /p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мр |
| .“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је |
| сам да је полудео.{S} Паде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја |
| ечи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице |
| а љубав моли — сикну као гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме |
| и преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар |
| облачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нек |
| рље крви наишао.</p> <p>Деда Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће ст |
| миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани...</p> <p>Му |
| аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било у |
| а му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Ре |
| мршти и искези зубе.</p> <p>„Ју, ала је страшан! рече плавојка. — Види како му је лице широко, |
| благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му |
| е дане.</p> <p>Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.< |
| т стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S} Стао на проз |
| с ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје — зачу се бранков дрхћући глас.</p |
| е и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у јед |
| и све затресе.{S} Ветар почне да бесни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове |
| не! викну Бранко, — не могу бити миран, страшна ме слутња мори, ја очајавам...{S} Говорите! ја |
| ј је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју осветљаваше запа |
| је било лепо, кад се наједанпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше |
| ни Јоване! дода и замисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} |
| та ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи п |
| {S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим с |
| вом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре, нитковлу |
| разинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викат |
| заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти |
| оражен стојаше крај двоје несретних.{S} Страшно га је било погледати.{S} Коса му разбарушена, о |
| .{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори. |
| бије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели во |
| е торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих |
| к, бори се са ветром, пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио из |
| с риче, пролама брда и долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олуј |
| искочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p |
| кну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач |
| ава, и већ ено га где <pb n="19" /> као стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и |
| и већ ено их пред замком.{S} Бранко као стрела скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у за |
| гу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда |
| а благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и слутње.</p> <p>На пољу је дувао ладан ветар и |
| плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти |
| и се.{S} Ни сам не знађаше како, али се стресе кад помисли, да се и његов отац зове Божидар, а |
| онда...{S} Стојан је сваки дан код нас, стриц га радо има, предпоставља га мени...“</p> <p>„Па |
| може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и новаца колико му је тре |
| Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до |
| е умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мргуд задрхта код ових |
| за, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу све и с |
| а укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како |
| плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакује |
| дио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — |
| >„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да останем овде до |
| акар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се мла |
| в, вређао си ме на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мр |
| и нико други него онај, за кога ми рече стриц, да има некога, који му је ближи од мене...“</p> |
| али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш д |
| о кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p |
| е стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу прости — злобно се насмеши, — жен |
| е осим мене...“</p> <p>„Имам — одговори стриц љутитим гласом, који је Мргуда порази.</p> <pb n= |
| ју и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, наг |
| </p> <pb n="48" /> <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> < |
| и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 |
| кад сам је почео запиткивати, да се мој стриц пре двадесет и неколико година венчао у капели и |
| је код њега весеље на ком је био и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, |
| оликој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа |
| оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је |
| им и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац |
| Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. — Ја на њега руке подићи |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински д |
| здрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништа, него га поче својим проницавај |
| узе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући гледао, па кад га вид |
| а останем овде до ваше смрти...“</p> <p>Стриц га намрштено погледи, поче гладити браду као увек |
| о украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом за |
| и из понашања и очинске љубави његовога стрица према Стојану, и из понашања старога Божидара пр |
| ог оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и оч |
| ма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окренуо од њега и отишао к’ прозору.</p |
| приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери |
| вених речи извео, да је Стојан син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се |
| крвава ножа, којима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са М |
| уд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изоб |
| у — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код |
| о у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бранка.</p> <p>Сви зачуђено гледаху неко |
| човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, отац ми се звао Иван Бачевић, а моје име Мр |
| м.. ваш синовац је овде, вашег брата од стрица син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</ |
| убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијен |
| им, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и више дана се д |
| епо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље настави |
| је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргу |
| ="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц не одговори ништ |
| исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> <p |
| дричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то |
| иновац, и скоро да падне на колена пред стрицем. — Зар да ме отерате!..{S} Ох! ја сам несретан. |
| има као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне речи изговори. — Канда ће |
| кој крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — седео је на једној клупици пред колебом и пуш |
| оће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p |
| S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће |
| n="84" /> <p>„Божидар је наздравио мом стрицу некако загонетно, да сам ја из његових тајанстве |
| не на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет наводише. — Зар да ме одб |
| ниси више мој синовац...“</p> <p>„Драги стриче! викну притворни синовац, и скоро да падне на ко |
| и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао са |
| Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! поздрави стрица и приђе му руци...</p> <p>Стриц |
| ргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче и очи му се опет навод |
| еди.</p> <p>Мргуд задрхта код ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и т |
| карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекош |
| а, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се надне |
| рити, да се и сама не разболеш — заврши строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли |
| ек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и више се не подиже.{S} Сирома старац! уда |
| ку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта са свога седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је |
| а искра сјаја.{S} Као рањен лав викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> |
| а Мргуда стојао.{S} Овај ко бик рикне и стропошта се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случ |
| рчао, на несрећу запне за један камен и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд м |
| ита, пребледе, као рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Бож |
| аклени! изусти кркћућим гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са |
| , ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам в |
| на њих, но на несрећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих ј |
| ка магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да |
| и сам ђаво не би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним ш |
| дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Нест |
| се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће. |
| че пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам неш |
| грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за ча |
| иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можем |
| скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута |
| — одврати девојка и пружи му крчаг пун студене воде.</p> <p>Младић је пио а очима је непрестан |
| ладић кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Власт |
| се врата пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када с |
| вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право к |
| захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једни |
| >Врата се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро |
| а се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече |
| новао.</p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у др |
| шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну |
| ацима капеле једну погтрену баку где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којек |
| ло срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију. |
| м да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, |
| е временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је |
| и које је именовао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S |
| знали да је млади господар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена |
| Бошко свечано отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и р |
| дјури онамо, куда му је Даница рекла да су разбојници Босиљку одвукли.</p> <pb n="100" /> <p>Ст |
| дати разне рукописе. — Нема га, мора да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да |
| елка.</p> <p>„А мени приповеди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па ка |
| .{S} По поцепаном оделу им видило се да су се <pb n="110" /> верали по кршним бреговима и тумар |
| > и на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани |
| да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова је жеља би |
| у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворан |
| ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, |
| ече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници |
| е бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста |
| .{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p |
| не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред.{S} Коња му бела пен |
| ког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изиш |
| воласто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лиц |
| и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздах |
| подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би т |
| , које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S} Божидар је био од својих |
| с две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза |
| да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ранили га и опљачкали.{S} |
| ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наив |
| а подаље од њих стоје силна бурад, која су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позв |
| не и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „С |
| поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо |
| н.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, |
| и, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема о |
| једне и са друго страно пута подигнута су два багрена, од којих свака два сачињавају дивну але |
| Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — |
| и одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздр |
| од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“ |
| гој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду |
| <head>Грбоња.</head> <p>Онога дана, кад су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред веч |
| сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег властелина Бран |
| бијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, |
| торова планина”, због оног догађаја кад су несретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га |
| даље овде држати? запита га грбоња кад су се натраг вратили.</p> <p>За сад је не могу пустити, |
| и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљуб |
| ...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанов |
| ајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко |
| ону собу, где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ход |
| ди браца да су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно к |
| ји су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или |
| умео си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само |
| ажењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше |
| се засветлише на једном крају замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и т |
| кућу и за мало па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близи |
| речи и јурне на другу страну двора где су старчеве собе биле; Брао прегледи на поду лежећа ста |
| м хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа не имађаше прозора.{S} Старац пође нап |
| <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати дед |
| S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и јелом под |
| ..</p> <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споме |
| рњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час п |
| еност и неокаљано поштење.{S} Њих двоје су живили као два рођена брата.</p> </div> <div type="c |
| има је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лакомислености. |
| а је водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чу |
| пцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица пре |
| ипак не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору |
| ини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, |
| о лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац |
| поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе д |
| је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врат |
| n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами |
| ам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски вечерали само је стари властелин јео мало.</ |
| је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи |
| и сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говори |
| загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корач |
| рисутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Рад |
| ет и више година, да не опазе они, који су дошли с њеним братом и однели рањенога Бранка кући.{ |
| ред врата и само би оне пропуштао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице да |
| ајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наран |
| ао, који су били богато одевени, и који су му масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отв |
| ова два грозна разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жр |
| грљаја милога друга, из круга оних који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да г |
| када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати лекара.</p> <p>„Ко — говори промрмља Бранко |
| били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због правде, која ће се |
| ошћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самрт |
| али своје жртве, били су поражени, били су скрушени, или су ван себе од самртног страха због пр |
| вде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спро |
| ром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p |
| а, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо где је |
| звишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко било долазити у сел |
| > <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам заузим |
| дноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Ја |
| није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од ка |
| у, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигд |
| је на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред т |
| се млађани и племенити живот.{S} Сељани су знали да је млади господар болестан, да су га разбој |
| м претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми се па чим |
| но климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече св |
| ћну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде д |
| опали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — |
| ..{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили и кад су стигли до замка Божидара |
| ру.</p> <p>Ноћ се беше већ спустила док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си |
| ра да су га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборави |
| ј грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га |
| зо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут заста и показа Стојану |
| Проклет да је..“</p> <p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} А |
| ром покривени.{S} Нема годину дана како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господ |
| викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> |
| и Милош беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живи |
| ови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, ко |
| 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је |
| е <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка и С |
| нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се времен |
| у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а |
| и казати да му је син опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је зб |
| на свет за парничење, <pb n="43" /> јер су сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и дове |
| ио не нађе ниједну, све се разбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ве |
| е тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је нос |
| гао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред с |
| ати старац. — Ни један не знамо на коју су страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали |
| <p>Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са св |
| је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом другу у неко с |
| пут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Исп |
| е му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб об |
| два памтим.{S} Једнога дана била је баш субота, дођем овамо на вечерње.{S} Поп Бошко дошао је д |
| бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њима трагови не |
| з шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S |
| добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и ма |
| поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942_C2 |
| кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле ј |
| јом Зором.</p> <p>Али ко би знао путеве судбине, ко би могао пронићи вољу божију, ко би могао п |
| рбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица |
| пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћ |
| р Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав судија стављао питања а кнез одговарао, али сео и нашао |
| о...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико д |
| ед њима свет.{S} За зеленим столом седе судије озбиљна лица а пред њима на столу леже два крвав |
| са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га предс |
| ижи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божидар |
| евојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће бо |
| p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка < |
| слени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка... |
| друштвом, за масну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ |
| ..{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> <p>Лаза поцрвени од стида.{S} Он јо |
| одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење пр |
| бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изну |
| ца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је |
| ли се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио неко |
| шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао |
| дете.{S} Није могао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет прит |
| старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена мати љубила, |
| нко ни речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само |
| препући; небројеним пољупцима и потоком суза оросио је неми крст, па као да му је сињи терет сп |
| је обасуо руке и бледо лице старчево и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стар |
| а“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> <p>Весеље још бујније |
| се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у дру |
| за очеву смрт — рече млади свештеник а сузе му се котрљаху низ благо лице.{S} Још су се дуго р |
| но отпева „многаја љета“ да су осталима сузе полетеле на очи, сузе пријатељства и радости.</p> |
| за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса сузе и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где |
| о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тиши |
| а ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</ |
| ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој |
| га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, тв |
| <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се ве |
| лугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</ |
| умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p |
| некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужн |
| ао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је не |
| ољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и младићске лако |
| ди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче да ми пок |
| ко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу молитву, |
| о би племенити властелин, и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снаг |
| има свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на питање, зашто плаче |
| ске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну значаја, пуну одговора на |
| траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Баче |
| даваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па он |
| ћи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наслед |
| десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле д |
| умњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам у |
| ао га се, не због Босиљке, већ због оне сумње, да је Стојан син његовога стрица.{S} Он је вешто |
| вом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише |
| шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје |
| те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе мес |
| за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш у |
| вац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то п |
| се није дало да отклони из својих груди сумњу, да му је синовац неваљао и покварен младић, па ч |
| ешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док је био властелина Бранк |
| Ал’ како да га... како да докажем своју сумњу.{S} Без јасних доказа, нико ми веровати пеће, а п |
| е нека слутња обузела срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачу |
| дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна |
| као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо је кроз прозор, а мисли Бог зна куда |
| унца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, нећ |
| {S} Вредне водоноше поранише да још пре сунца захите воде, јер кажу, који се пре сунца напије в |
| еп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко површине мирнога језера.{ |
| жели „лаку ноћ“ својим другарицама..{S} Сунце зађе и ноћ поче да се спушта.{S} Месец се појави |
| рила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врати из баште н |
| {S} Једног лепог летњег вечера, када је сунце почело да залази, видимо на басамацима капеле јед |
| сподар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напос |
| воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зраке помолило, стари ђерам је већ цвр |
| > <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља |
| љства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише ју.{S} Изгледаше као да ј |
| ме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврд |
| пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаше пламен гњева, ведро |
| је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пр |
| који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово одбио испред врата и само би оне пропуштао, који |
| То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, него се |
| д могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, |
| г жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази, пребл |
| те липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче |
| аза странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p> |
| емо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозо |
| а а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи с |
| указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у с |
| р се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али |
| >Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то са |
| <p>„Добро ми дошли! викне и изиђе им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости по |
| одазва се стари властелин и пође му на сусрет.</p> <pb n="50" /> <p>Дођох са важним вестима, к |
| ање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само |
| Збогом Мргуде!“</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место. |
| један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S |
| тедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне ј |
| проговори полугласно. — Казао сам му да сутра оде ал’ он.{S} Добри и верни Јоване! дода и замис |
| а!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стојан. — Отац ми је казао да јој |
| ргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{ |
| Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре |
| моту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре |
| било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метн |
| ло и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка ноћца подигла свој ладн |
| куће.</p> <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше |
| ојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши.{S} Кад је ма |
| заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, к |
| орино и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и |
| ној листи метнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неко |
| јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио |
| 74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и памет |
| но размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схват |
| .</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дук |
| ицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“< |
| Ја сам — изусти образина и прискочи му, счепа га за јаку и као какву стрвину извуче га из кола. |
| “</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се примири.</p> <p>Преко Лазиног лиц |
| } Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадо |
| погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p> |
| младићу — рече озбиљно старац и снажно счепа Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом су |
| ти за осталима, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ |
| ј се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ак |
| е бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме дво |
| >„Али зашто да се његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га |
| а би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргу |
| ена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</ |
| си га могао описати какво је заиста.{S} Та ово је прави рај!...“</p> <p>Даница се осмехну и као |
| а спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вра |
| шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај |
| вори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задовољан осмејак пр |
| ња и подскочи.</p> <p>Као да се помакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну с |
| д њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не на |
| донели.{S} Бранкова је жеља била да се та вест по селу распростре и сељани вероваху у ту вест. |
| д изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чем |
| о и мој стриц — поче Мргуд, јер он беше та образина. — Стојан, назови син Божидаров, не може би |
| , да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно се насмеши |
| биљно лекар. — Бојао сам се да га не би та вест поразила...“</p> <p>„Знам, знам — прихвати Бран |
| ="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера на оном |
| бразе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Уст |
| едо лице рањенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну С |
| А би ли га познали без наочари?“</p> <p>Та никад му заборавити нећу онај разбојнички поглед и о |
| справи на столици и очи му засветлише: „Та он се никад није женио!{S} Рођенога брата није имао. |
| ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јел |
| на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> |
| <p>Обоје га зачуђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} |
| стигао нови господар са сином.“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је |
| љубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека |
| вао би се овај. — Којо добро.?“</p> <p>„Та, овај дошао сам...{S} Ето ове године ми потопиле вод |
| <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; док ме требаш и тр |
| : „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља п |
| у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало п |
| бата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Он |
| .“</p> <p>Стојан га гледаше дуго својим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда |
| да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео |
| том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа ње |
| То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео |
| ни и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не прође дан да он није био код своје драгане, где |
| ..{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, покварен неваљалим друштвом |
| робове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг враћали.</p> </div> </body> </text> |
| и преклињаше је да му обећа руку, но и тада прође као и први пут.{S} После се окануо ње, и Бос |
| о онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Зве |
| а онда на једанпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зин |
| долине и надјача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио |
| сретнога Алексу где на земљи лежи...{S} Тај младић беше Стојан...{S} Коњи су као змајеви јурили |
| „добро јутро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> |
| дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у |
| шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће на |
| <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај крчаг — рече Стојан Звездани.</p> <pb n="63" /> <p> |
| , па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радив |
| јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и гледну |
| настави овој посао.{S} Вештина којом је тај препредени кепец располагао, задивила би свакога.{S |
| подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што г |
| реном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="11 |
| о би по кад кад погледао своју сестру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му најед |
| . — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! п |
| „Ја неби желела да тај господин поклони тај дворац моме Ненаду — рећиће наједанпут Јелка, која |
| А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но ос |
| и очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, |
| варате младићу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче мл |
| етају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале дру |
| з једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву о |
| огу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огр |
| ао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгубише |
| е.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше н |
| ажара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанствен |
| е.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на сто. |
| нати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо и |
| омучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{S} |
| трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у не |
| } И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онд |
| зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О ко |
| ко хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„ |
| римо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила у њему. |
| а која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрав |
| ка наједанпут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на стран |
| ожда и нечег другог на Босиљку.</p> <p>„Тај вртлог је крај једне оштре стене, која се не види — |
| о ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расве |
| е старога властелина према њему, на она тајанствена здравица на првој вечери при састанку.{S} А |
| лица прелети осмејак пун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу м |
| заху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени старац и Лаза.{S} Овај последњи није био ја |
| е удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрве |
| нога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанствени старац <pb n="162" /> једним махом скиде ла |
| усхићени осим судија, који су знали да тајанствени старац није нико други, већ Радивој.</p> <p |
| ика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S |
| уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепо |
| као рођена браћа!..{S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и |
| ругога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p> <p>„Морам дознати где скривају |
| шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд п |
| смо оставили Алексу рањена онда, кад је тајанствени старац наредио да га лече и негују, али све |
| башти, али не дуго но одмерено како је тајанствени старац наредио.</p> <p>Двоје младих се брзо |
| ба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. — |
| паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет поли |
| {S} Овај последњи није био јако рањен и тајанствени старац га је спасао, јер му је он један од |
| овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у |
| Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. |
| ти — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса |
| стој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се већ више пута нашли. |
| останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па зар да не видим мог милог |
| а њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну |
| гледаше на врата.{S} На прагу је стајао тајанствени старац.</p> <p>„Да сте сретни и дуговечни — |
| ши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> и на његов миг оба ра |
| ирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи је веслао а |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C11"> <head>Тајанствени старац.</head> <p>Једне вечери близу старог |
| ажио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко време стајао код болесни |
| некако загонетно, да сам ја из његових тајанствених речи извео, да је Стојан син мога стрица.. |
| се разлегао по мирној површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у |
| p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То б |
| а паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} |
| p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступи пред њега тајанс |
| ар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} |
| али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не смем вам казати..“</p |
| .</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам им |
| је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене истину! зашто ме оцеписте од мог милог |
| снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Ш |
| ња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена Босиљка за којом је толико туж |
| ри, али мора да се код њега крије каква тајна, коју ми морамо дознати.{S} Ако има кога, рецимо |
| е хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле овај, овај старац зна све.{S} Мисл |
| id="SRP18942_C15"> <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о ка |
| > <pb n="117" /> <head>Тајна.</head> <p>Тајна.</p> <p>Ми смо већ говорили о капели, која је на |
| сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</p> <p>После |
| ху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Босиљка је на доб |
| е му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изра |
| зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа |
| е, морам се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе уну |
| Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју |
| ..</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе и |
| авила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који ве |
| и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу |
| и унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није издао, осим мене и Веље незна нико виш |
| одклецнуше колена.{S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S |
| му је Бранко отац, од кога је дознао за тајну? као да је питао самога себе, да онда дрхћућом ру |
| их који већ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад ка |
| ве прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, х |
| икакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само |
| га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} |
| но није имао снаге да своме оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да |
| е оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и ње |
| сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги д |
| у нема и не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код сво |
| ком умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са свога места уклони, ка |
| адржао 400 ланаца, а остало је наше.{S} Така властелина не памти село.{S} Подигао нам „општинск |
| етите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Ка |
| т према свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић плем |
| од сваког грозног случаја спасла!?..{S} Таке му се мисли врзле по глави, замахне са оба весла и |
| >Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава после кратког размишља |
| едство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше им |
| г би га знао — одговори Јуца. — Сазидао таке красне дворе, ни Гојкови нису лепши, па мано да се |
| а па сте дошле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшн |
| „То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су б |
| p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одр |
| гуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не могосмо до сад доћи, јер је |
| } Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> почеше као своје |
| те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је |
| а тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се |
| он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, сетив се своје ми |
| е осетио да му неко срце ножевима пара, тако је пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђенос |
| ако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут се нађоше Стари Бран |
| ене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одговора не доби |
| дости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не проговори, само се ч |
| би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — п |
| љку. — Изгледа као да је с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ чове |
| ко немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег |
| <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако је лепо време...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — |
| је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу |
| ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је у |
| очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>Алекса ју је немо гледао неко |
| Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, |
| Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ пођи самном — а |
| о кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи |
| акао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </ |
| а покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онда, кад је на обали мирног |
| е да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше |
| ста при речи и недаде се наговорити...“ Тако премишљаше Бранко и као да је био сасвим миран:{S} |
| знала да ме никад изневерити нећеш...“ Тако јадаше Зора, док ево и кола дођоше.{S} Бранко отво |
| ука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте имали сина или к |
| оцу открије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би с |
| аху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{ |
| а се преда радости и жаркој љубави која тако заноси, тако залуђује!{S} Ни једне речи не прогово |
| то извесну своту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млог |
| а, ни бесне вашке није било на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штет |
| Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не |
| амо један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се з |
| ми се да му је зло и већ после по сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку вру |
| им приповеда доживљаје из ђачког живота тако живо и досетљиво, да је доктор Веља више <pb n="72 |
| лно закуца срце и скоро да обори старца тако је журио и гурао га напред.{S} Кад дођоше близу ку |
| , наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти старац и замисли се, па онда подиже |
| о — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, остав |
| овори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да је тако.{S} Кад |
| једној грдној мраморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не б |
| азаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тај |
| у на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да и |
| Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац |
| ока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филипов |
| ораде и сад прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, к |
| малана јер не имађаше оквира, али није тако, слика је намалана на једној грдној мраморној плоч |
| ново разорено и ново подигнуто али није тако, јер ено још се види по дикоја од старих малих али |
| бори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку |
| зио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без мајке, без мајчина загрљаја, пољубца |
| аса скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао и |
| >„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди |
| властелину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и ист |
| p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — рече грбоња, а већ се машио руком |
| угом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насмеје се.</p> |
| и убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p> |
| падија стари сват...“</p> <p>А зашто се тако рано и тајно венчали? запита је Стојан и посрну.</ |
| не могаху одклонити несрећу, које су се тако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као св |
| амет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам с |
| ај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „О |
| ргудова имена на место Стојановога беше тако верно написано да нико не би рекао да је то сасвим |
| јаше замку Бакићевом.{S} Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом |
| абра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргодио.</p> <p>Где је он? запита кроз з |
| ао да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао |
| амену била обавио се вепру око врата, и тако беху једно за друго везани.{S} Ми смо се смејали, |
| је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као шт |
| ника беху после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих |
| ави их и смешећи се дође до Босиљке — и тако је гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</ |
| ер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p> |
| <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана и тако се подругљиво насмешила да је Јелка пренула и већ |
| ш жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренера |
| тарца, но овај га нагло очепа за руку и тако ју силовито стиште, да је несретник од бола дрекну |
| p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога |
| на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ преко којих се о |
| т зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен млади |
| ати...{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика п |
| е! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при пол |
| љно се подвргава казни...“</p> <p>„Јели тако? запита старац синовца кад је овај све прочитао.</ |
| први пут.“ — „Ваљда је какав барун, или тако нешто.“ Највише га је старац посматрао, гледао га |
| ад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом усп |
| дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући |
| зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо вр |
| запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар |
| жи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се крај |
| — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звез |
| ет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут ш |
| и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света на |
| неваљали друг, Мргуд, свагда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га |
| ство множио, а он се пропио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог |
| за грбоњом, који кад га опази сави лево тако, да се наједанпут нашао близу Стојана и сакри се и |
| {S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — пр |
| поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако малу озледу а он, онај јаки и неустрашиви Бранко, |
| узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све ш |
| едног по.....{S} Но, но немој се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она ј |
| } Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Стојан |
| ост, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху |
| пазио грбоњу, кога је Мргуд вијао — бар тако изгледаше.</p> <p>Сад Стојан похита за грбоњом, ко |
| дана. — Мислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p |
| ху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и |
| ма: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? у |
| ано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо |
| јати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде |
| пет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад, али не |
| а уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а |
| једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари морали вући.{S} Кад уђо |
| p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} |
| не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан |
| „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и т |
| е већ изишао на обалу.</p> <p>„Данице! (тако се звала плавојка) — викну после подужег ћутања Бо |
| своје миле и несретне сестре...</p> <p>Тако је прошло две године и мали Стојан почео већ да го |
| аху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако око седам сати изјутра пробуди се болесник и тијо |
| претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> |
| ица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да је одлануло у груд |
| ке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола х |
| да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да је покојни ваш от |
| новца кад је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено |
| а човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима — проговори један |
| чевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стар |
| ре двадесет и неколико година познавала таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чи |
| добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се за |
| „То је могао бити други ко, има их више такових — рече бркајлија, који је пажљиво слушао старче |
| ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p> |
| црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За |
| се осврну и спази овоју другарицу, која такође беше поранила да се наудише свежа ваздуха, да сл |
| вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао ј |
| детинства друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мази |
| у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. |
| ице јој обли блага румен.</p> <p>Стојан такође порумени, гледну је својим зажареним очима, али |
| ка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај ј |
| ка, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро го |
| блесасто као без памети.“</p> <p>Зар и таку клевету изнеше против мене!? викне Мргуд и сад се |
| есто да је он из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, |
| само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наје |
| убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, кој |
| а рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се сли |
| /p> <p>Месец је заишао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина |
| и видимо једну прилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на с |
| о писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p |
| хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места ви |
| д хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа с |
| умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећ |
| их шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при заласку сунца надалеко прострла преко п |
| врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изусти Мргуд |
| а Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.</p> <p>Врата се полако от |
| ћи, зар нико неће дознати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће л |
| а.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и застаде |
| као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други Алекса |
| ла помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима <pb n="120" /> да већ сви |
| род.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, јаганци и јарићи; а |
| е и покаже руком на лево.</p> <p>Заиста тамо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прст |
| кутњак на долњој левој вилици..{S} Кад тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — |
| шла сам до извора да пијем воде.{S} Кад тамо, спазим Мргуда где стоји са једним кепецом и разго |
| намо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал |
| Маре, зло јој је.{S} Одем одмах.{S} Кад тамо, а она седи на дивану и јауче.{S} Кад ме опази, ви |
| ти где скривају ону јадницу.{S} Лаза је тамо, али њега не пуштају да се куд макне...{S} Но зато |
| сподар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели јунци, |
| ни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, који |
| ио очи али није спавао, његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и |
| нко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно ос |
| то још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати видимо једну при |
| о у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске |
| о и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језера — одго |
| торовом планином“ мало кућице и земље и тамо живи.</p> <p>„Иди одмах и дозови га — рече старац. |
| зле, зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, |
| > <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао |
| огледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, је |
| глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мртвога сина.{S} Бр |
| викне: „Ју господине само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и з |
| када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један м |
| емним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је дост |
| тано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Миливој обори је |
| сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се |
| вио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шум |
| ока, која неповерљиво и мотмуло звераху тамо амо.{S} Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе |
| ио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у с |
| преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше свест, отрчи до ње и падне ј |
| у и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново зачу и чамац |
| еба рикну пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од стр |
| ку на њега; нагло одскочи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! др |
| тка и поносита стаса, малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, с |
| черњи поветарац још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране |
| Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би м |
| зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није могао пр |
| , јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе |
| воју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње д |
| исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргуд и бл |
| n="138" /> тако јако занима.{S} Ја сам твога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му пом |
| ј коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја нећу бити противан ни <pb n="14" /> |
| ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{ |
| иста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторов |
| а као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори |
| ише на очи.</p> <p>„Ово је доктор Веља, твој кум, — нагло рече домаћин и један молећи поглед ба |
| — Седи овде....{S} Јесте, ја сам Мргуд, твој из детињства друг...{S} Алди зашто си дошао?</p> < |
| >„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и м |
| чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p> |
| мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани |
| одица, доктор Веља и моји родитељи..{S} Твој отац све звао Бранко Бачевић кога је пре неки дан |
| .“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од |
| ко хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> |
| ала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није м |
| ет запитао.“</p> <p>„Па како је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их |
| {S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако да схвати и разуме.{S} |
| је своје среће ковач, а бојим се да је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? п |
| аш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима л |
| ра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази немој да....“ заврши и раста |
| што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку р |
| о и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове. |
| з зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p |
| ржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и моје |
| реотела драгана. — Иди па се исмевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче |
| а да још дуго поживиш на добро народа и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Б |
| данпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога ж |
| Стојана за руку и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да пом |
| Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш платити аренду, |
| заборавио си на мене; заборавио си и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао о |
| Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија кр |
| , ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту намеру после оноликих удара, који би др |
| стивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти ј |
| ори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњи властели |
| ово?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p> |
| а те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, раз |
| > само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испу |
| ко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи кад |
| поп Бошко и Веља двор, пошто је Бранко тврдо заспао био.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдоглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да |
| банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца.... |
| корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира и станка....{S} Пошао је добром |
| Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на овоме н |
| сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију н |
| p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?...{S} Не би веровао, јер н |
| ио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, нег |
| азиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесом |
| иш — поче кад је до ње дошао. — Мора да те је памет и сећања од старости изневерило те тако чуд |
| евојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек |
| м ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Д |
| си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, к |
| да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — поче стара |
| “</p> <p>„Збогом Лазо!{S} Сутра дођи да те одведем <pb n="105" /> за твоје место...{S} Али пази |
| арче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу т |
| овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настави овој посао.{S |
| S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не бр |
| и дознати где је држи, па ако видимо да те је из насљедства изоставио, показаћеш ми рукопис, на |
| не несташна Босиљка. — Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и |
| <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{ |
| радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове речи но |
| .</p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</ |
| менит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи |
| ци напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам |
| руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је да на миру све прође, него да |
| то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у пи |
| а срцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му б |
| а и телесна снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Н |
| сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се и једном речи одупри вољи |
| уд и насмеје се.</p> <p>Старац прену на те речи, подиже главу и оштро гледаше Мргуда: „Мислим к |
| и одагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик н |
| ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та |
| ед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу?“</ |
| pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од кад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и к |
| b n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те предати само мрдни, или се |
| будила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам з |
| ло добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је |
| и опљачкали.{S} И до данас нико не нађе те мачеве.</p> <p>Сви стојаху замишљени, а Стојану као |
| иц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао се м |
| ам од вас г. председниче да ми покажете те гадне клеветнике — дода и подиже главу.</p> <p>„Одма |
| о толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — рече |
| се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку |
| о вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у окол |
| кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радос |
| као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на пресуду, и задов |
| и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад је дошао кући, потужи <pb n=" |
| ске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те за прво дрво.“</p> <p>„Погодио си — рече Мргуд. — Не |
| ту и још би му дао новаца да се исхрани те зиме.{S} Ал’ да прво искапимо једну — дода и подиже |
| гроба долази, као да какав дух изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му за |
| проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе |
| ш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n="142" |
| змем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је и |
| тао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као |
| стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p>„Али дувањара на којој |
| ко минута одговори: „Ох, синко, кад сам те смотрила као да сам се сетила пре двадесет и неколик |
| и тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац. |
| љен, ја бејах <pb n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беш |
| о и паметно размислити.{S} Велим, нисам те могао схватити, јер твој велики дух није кадар свако |
| n="74" /> крив, нисам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и па |
| и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Т |
| тарац. — План нам је испао за руком, он те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће |
| и жарки пољубци, којима је Бранко сушио те бисер сузе, које су последице њиховог заноса и млади |
| вињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који као да се бр |
| ављено гледао.{S} После ми исприча како те је позвао на двобој и све остало.{S} Затим на једанп |
| ну свом. — Ох мили Бранко! да знаш како те жарко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка д |
| обрадимо и сваком нам одмери подједнако те сад сваки има двапут онолико колико је пре имао.{S} |
| е памет и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећа |
| т од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> <p>Стојана подиђу мрави и срце поче |
| а већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора |
| вна овде“—прозбори поново.</p> <p>Ноћас те донели овамо са планине — одговори Смиља.</p> <p>„А |
| и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„ |
| асто Босиљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице н |
| будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађ |
| зети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчеве р |
| ао данас...{S} Док смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била уз |
| свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да одеш самном до дрвета, па да пробамо, да ви |
| ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој б |
| ога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и веруј ми.{ |
| гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не |
| а Сава после вечере свога госта.</p> <p>Те још какав — одврати странац, извади лулу и напуни је |
| рим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, чи |
| а остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и ми другови — рече |
| оју овај радосно прихвати и пољубе се а тебе да ми будеш кум... а кога.“</p> <p>„Бранко! викну |
| и мој би стриц...{S} Него наћићу ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак и |
| а. — Данашњи властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не ос |
| д...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ја сам мислио да оста |
| бог тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да кријем... да се одречем несретнога...{S} |
| лакомислена младости! колко патим због тебе, колико ми јада зададе да због тебе морам да крије |
| е плачи анђелу мој!{S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.< |
| д о погодби говорим.{S} И ако будем код тебе ишпан, може се лако догодити, да се око нечега спо |
| „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код тебе — рече после неколико минута, који беху за њега чи |
| ворити, спомињао је своју сестру Зору и тебе, и нагло излети на поље.{S} Ја јурнем за њим, вика |
| о голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе пустити нећу.{S} Да те пустим, па после да напујда |
| , од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си ми рекао |
| би остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стоја |
| ? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топл |
| одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, јер си се на суду заклео...“</p> < |
| шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази од мене, рекао ми је и скоро д |
| S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласо |
| оје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог никог немам осим тебе...“</p> |
| а у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај |
| шено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одговори ов |
| , беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> <p>„Није |
| у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S |
| его да један од нас погине...{S} Зар је теби стало до 50.000 кад имаш по милијуна...?“</p> <p>М |
| е...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и |
| онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну као |
| ну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде му две стотинарке а остало стрпа у с |
| огу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S |
| а ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све га |
| и као неваљао, као измет људски.</p> <p>Тега истога дана доказало се пред судом и то да је Стој |
| је седао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — |
| олко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила з |
| побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одгов |
| мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва |
| зала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже глав |
| ата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица уп |
| ели новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безб |
| Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један замак кра |
| оје се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замк |
| а ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруме |
| руштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми ј |
| </p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту с |
| /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено по |
| је све још за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div |
| х отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се |
| а као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила ос |
| о, звезда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, |
| не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлише на једн |
| За њим ево и баба Насте па и Смиље.{S} Тек почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа стран |
| крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са у |
| ста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња |
| ду Мргуда, но не нађоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полици |
| и сељани, него се којекуда раселили.{S} Тек одкад дође ново властелин, који је прекупио од пређ |
| Али бадава, не могаше ништа дознати.{S} Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из преми |
| неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, ка |
| није испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки х |
| уму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који |
| тини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан зви |
| ...</p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што |
| у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебл |
| смо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и |
| Изгледаше као старац од 60—70 година, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, |
| едаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудор |
| груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Боси |
| се још подкрепише мало мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама |
| Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година настањено.{S} Старији љу |
| мал.{S} Они говораху полугласно и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се |
| до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо га овд |
| у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита с |
| виште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опази да му је оружје празно.{S} Грбоња беше по |
| ње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага иско |
| вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку но |
| куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="14 |
| уго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи оставише поп Бошко и |
| бако?</p> <p>Бака га непрестано гледа и тек после неколико минута одговори: „Ох, синко, кад сам |
| , мили мој Бранко! говораше само Зора и тек кад примети да јој је спала велика марама с рамена, |
| алеко оставио нама познати рукав реке и тек после два сата мучног веслања сави у један други ру |
| ма и очи му севнуше жаром огорчености и тек понеколико минута рече: „Свега се сећам...{S} А да |
| /p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима, кад се из шуме за |
| на не наоблачи; муње почеше да севају и тек по кадкад пукне гром и све затресе.{S} Ветар почне |
| дао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверен |
| преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да |
| Кукавицо!{S} Зашто пре не дођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Х |
| сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на земљи.{S} Кад с |
| ац загушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и |
| Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са |
| Да се вратимо мало натраг.{S} Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим |
| „господин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору |
| омрмља Стојан и обоје пођу даље.</p> <p>Тек беху мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа г |
| мој да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се |
| ново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме |
| е, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му |
| већ окренуо био оцу и настави:“</p> <p>Тек сам прешао био на ону страну реке, кад се из шуме у |
| оди широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зе |
| Бранко је био душевно јаке природе а и телесна снага му је много допринела те овога часа не ис |
| у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему |
| ву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога друга, а до њега и Зору... беше скрушен, беш |
| а ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, стр |
| околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур покрив |
| држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква та |
| з мајке, без мајчина загрљаја, пољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је |
| узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке речи.{S} И Божидар је волео детенце, на |
| ст опет овлада њиме и он поче наново да тера свој стари занат..{S} Напослетку је дотле дотерао |
| ји клеветници мора да из неког интереса терају свој прљави занат.{S} Ваљада им је моје наследст |
| , да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и хл |
| била изражена и грижа савести.{S} Сињи терет ја притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало |
| : „видећемо.“</p> <p>Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му |
| осио је неми крст, па као да му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут |
| није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишт |
| че растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је б |
| Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Ј |
| едесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми |
| едњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си |
| е би нашао разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао |
| лим за оних....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад |
| гуд и оде до стола где је сравнио лажни тестаменат са оригиналом. — Ни сам ђаво не би нашао раз |
| , где смо их једном видели кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником ума |
| триц женио — викне Мргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгл |
| би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и |
| те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по тамној светлости на прозорима < |
| се враћала натраг била је помрчина као тесто.{S} Да растерам страх почнем певати.{S} Но кад са |
| е, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је мат |
| падија, њен син, Божидар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свећ |
| димаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору |
| ја синоћ, могло је бити девет сати, од тетка Сосе.{S} Однела сам јој саћурицу брашна, па се ма |
| </p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p |
| ј се сестро тако жестити...{S} А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — о |
| Дадоше јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и по |
| "9" /> им одавна помреше, и они сами са тетком живљаху на свом маленом добру, које им је толико |
| ед очију завидљива света и да са својом тетком Ленком однегује и васпита.{S} Више пута се и он |
| замка где су и брат и сестра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверав |
| вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господ |
| ног осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један п |
| су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари мо |
| се око нечега споречкамо, па да видиш, тешко да не би и ја погодио пут којим одоше они..{S} За |
| ућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочи |
| убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — ода |
| т старога Бачевића.</head> <p>Бранко је тешко болестан био од добивене ране.{S} Сеоски лекар Ве |
| као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А што ти о |
| те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Велим, нисам те мо |
| Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благод |
| .</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и |
| на тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна младића.{S |
| уђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне |
| е и баци један поглед на замак.</p> <p>„Тешко да је дошао јер иначе би били осветљени прозори — |
| Босиљка беше сасвим изнемогла, клоне од тешкога напора, поче да клеца и једва се одвуче до кана |
| се јелом и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином |
| запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори |
| погода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му се |
| ; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је у |
| а себе и она је матерински вршила своју тешку ади племениту задаћу, она беше права мати.{S} Ади |
| ге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која те |
| Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p>„Дивота! ти си прави вештак, прави ђаво — кликну Мргуд радосно к |
| сени која ми свагда пред очима лебдише! ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зо |
| ео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш — прекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стоја |
| {S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди ма |
| } Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и остварио си твоју племениту н |
| Смиља и очи јој засветлише.</p> <p>Не, ти се мораш одморити, да се и сама не разболеш — заврши |
| ца...{S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад и |
| вору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к |
| зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги ра |
| схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно у |
| е женио!{S} Рођенога брата није имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мо |
| ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта гово |
| ти за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко вре |
| бу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Не питај ме — |
| ујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена да свагда до новаца дођем.{S} Бир |
| е не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... |
| мре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да |
| ујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово н |
| није кадар свако да схвати и разуме.{S} Ти си био племенит, ти си заборавио на онај час када те |
| и драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! прот |
| кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> |
| ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни г |
| „Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да... |
| чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се св |
| еда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — Пољуби ме... тако, сад сам с |
| да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лиши |
| казао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити та |
| оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној ш |
| то Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може |
| Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш |
| а ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У о |
| p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари |
| добар пријатељ.“</p> <p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> < |
| де?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем жив |
| <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{ |
| д је спазио свога друга.</p> <p>Мора да ти је дуго време кад си ми се тако јако обрадовао — реч |
| дио.{S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако |
| p> <p>„А би ли мало мученице?.. знам да ти се грло већ пресушило гутајући лепи мирис јарета — п |
| и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошло |
| се, видиш преварио.{S} Ја сам дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше |
| аш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да мислиш — дода |
| ора да си млого грешио, кад се бојиш да ти на оном свету не одеру кожу....“</p> <p>„Није господ |
| и да плаче, грбоња подргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оп |
| е је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мог |
| шна, па се мало задржала.</p> <p>„Ваљда ти је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђав |
| главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу |
| је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну |
| хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо скло |
| у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је тако — рече Мргуд. — А и ово сведочи да |
| и сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — одврати старац. — И |
| у.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц.</p> <p>Мргуд је је |
| реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко |
| агрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју драгу, |
| непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врати крча |
| о исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено |
| пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — о |
| зе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох та ти си био веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани |
| едпоставља га мени...“</p> <p>„Па доста ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици |
| застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</ |
| уше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звез |
| о то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се н |
| поздрави сељак властелина.</p> <p>„Бог ти добро дао пријатељу — одазвао би се овај. — Којо доб |
| моз’ Бог — поздрави старац.</p> <p>„Бог ти добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са диван |
| киде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпоздрави деда Сава. „Немојте да ми заме |
| ису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије — и насмеја се.</p> |
| ко је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што ре |
| и се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина била кожа твога оца и стрица...“</p |
| ен стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„ |
| онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p> |
| очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то |
| и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га Милош.</p> <pb n="81" /> <p>„Прекјуч |
| па онда једва муцајући изговори: „Одкуд ти знаш да је оно мој отац био...?“</p> <p>„Ја знам тај |
| } Мислиш ваљда да наследиш и моје имање ти.“</p> <p>Мргуд га као гуја погледи преко наоучари, п |
| а топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осе |
| о а Зорицу загрлио и пољубио. — Били се ти сестро <pb n="7" /> још мало возила по језеру, тако |
| држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и посади се к |
| кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки |
| а.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја са |
| е никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро |
| ти док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне |
| ли <pb n="17" /> пупољче.{S} Добро рече ти онда.{S} Ох! ала сам гадан, ала сам гнусан — сикну к |
| стра са старом тетком проводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном ск |
| — слободан је.{S} Ви деда Саво Алекса и ти Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друм |
| зна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава изгледаш на избавитеља.{S} Б |
| еш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и п |
| какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" |
| , прекрстим се и побегнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад В |
| ћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема |
| ше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млади господин болестан |
| ник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше. |
| а! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> |
| узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар зале |
| Зар си заборавио на Лазу Квргића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак в |
| Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„Осећам се доста |
| е познаје -— одговори Смиља.{S} А је ли ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по ст |
| мешкао па онда се окрете Јелици: „Је ли ти мала, да ли је далеко река одавде?</p> <p>„Није, иди |
| премио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од г |
| се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озбиљно кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си |
| почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> <p>Ст |
| ху од најбољих ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Мило |
| наш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо |
| огледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n="95" /> <p>Забасао са |
| аш се а незнаш да ми квари посао, Ди си ти видео да ти се зид помакне!{S} Немој о којечему да м |
| рло велике користи..“</p> <p>„Али ко си ти старче!? запита га зачуђено Јован и подиже се са мес |
| што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и како ме познајеш? запита га Стојан зачуђе |
| ичаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са |
| реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — али да искапим |
| истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само |
| ут нагло приђе старцу и повика: „Зар си ти...! ?“</p> <p>„Мир! викне старац. — Не зови ме имено |
| пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! зачудише се остали. — Дед нам припов |
| то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, |
| ао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“ |
| ах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност |
| } У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — заврши грбоња и жмирне.</p> <p>Мргуд га |
| сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} Сад те могу смрвити и вуцима те пред |
| ру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савест... ја <pb n="125" /> сам ти све и сва...{S} С |
| на сваком кораку — рече стриц. — Ја сам ти пратио кораке и знам све.“</p> <p>Мргуд на последње |
| е, а..“</p> <pb n="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то |
| га двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут прекорачио |
| о! да видиш јесам ли имао право кад сам ти говорио, да се мој покојни стриц женио — викне Мргуд |
| лно одјекну из његових груди. — Док сам ти од <pb n="104" /> потребе био — поче затим — грлио с |
| о да се на све спремио рече: „Писао сам ти и писао, али ти никад речи одговорио ниси.{S} Знао с |
| тако — прекиде је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневери |
| че старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго ра |
| p>„Како! викне Мргуд.</p> <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је |
| дина дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</ |
| сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ак |
| перем руке, одричем те се и забрањујем ти да ме икад стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту |
| стриц после дужег размишљања, — верујем ти да си се млад занео.{S} Остаћеш код мене али ти озби |
| е узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац |
| > <p>„Ја знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља |
| га Бранко.</p> <pb n="16" /> <p>„Кажом ти, заклео сам се да му никад опростити нећу — рече ста |
| жљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирт |
| му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> < |
| ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина — дода и извади кесу и пружи му је.</p> |
| у годину ми нећеш платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и наба |
| на своју јадну спољашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му н |
| , док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже о |
| еницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти на дику служи — рече Стојан окренув се младићу, који |
| о!{S} Не оклевај, већ пођи самном — ако ти је Босиљка мила.“</p> <p>На ове свечано изговорене р |
| ар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је |
| т дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p> |
| о заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где |
| и у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, по |
| ече Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава |
| да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</ |
| p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си памет изгубио лудираш се а незнаш да ми кв |
| на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али |
| еби живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице сев |
| добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом и |
| да опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лекарово |
| не и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на |
| та се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш ка |
| а сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду.{S} Ево ти сад половина |
| — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држати? запита га грбоња кад с |
| у стрвину извуче га из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну об |
| кне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти нисам већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — |
| а изгледа као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> |
| јеш, можда и да ме с’ пута склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лагани |
| ћ да будеш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи та |
| поче старац после кратке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, |
| иде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као |
| је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Бо |
| лониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и |
| де је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p |
| есту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, а |
| зо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ако н |
| ропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити |
| запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но |
| ишта — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по |
| нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је дом |
| Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси |
| е препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће допустити да..</p> <p>„Не збори тако — пр |
| умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и о |
| ерено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све прочит |
| ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехе |
| ам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Данашњ |
| ам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} А |
| чити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо суду!..{S} Да ниси и ти...{ |
| рекиде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико |
| дар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што з |
| ле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ б |
| ито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руко |
| ун презира и неке тајанствене радости: „Ти си мислио да сам ја већ међу мртвима, али си се, вид |
| лаво до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека |
| че разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини |
| чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића, нека одмах дође — заврш |
| о сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Бранко и као да му |
| рачао к’ њему.{S} Божидар га као гладан тигар погледи, па онда подиже мачеве крочи два корака б |
| ла само на 2О корачаји.{S} Образина као тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осет |
| странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долази |
| гуда порази.</p> <pb n="55" /> <p>Ко је тиј, који му је ближи од њега?{S} Где је, какав је и од |
| S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу, тијо и са сузним очима свршавао опело, очита и последњу |
| едам сати изјутра пробуди се болесник и тијо рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хл |
| .{S} Зо-зора — муцао је старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојн |
| епе водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спа |
| леме шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређаш |
| клонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукам |
| а и привеже га за један врбов пањ, а за тим и старац искочи.</p> <p>„Сад напред — рече овај, и |
| p> <p>И тајанствени старац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је |
| p> <p>Нећу...{S} Напоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p |
| врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте |
| нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га ј |
| од огртача држао.</p> <p>„Натраг! викне Тими. — Господар ми је заповедио да никога... никога..“ |
| ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у |
| срне, па пошто је дотле старац дохватио Тиму и оборио га, као помаман јурне на врата, одупре се |
| од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грбоње, к |
| то ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда ти није био синоћ ру |
| .</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као онај |
| м..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори све |
| гами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као питајући остале другарице.</p> <p>„А бог би г |
| рођем вам ја поред дворског врта — поче Тинка да приповеда, — и спазим Мргуда, иде лагано као д |
| га само како иде, као јелен — проговори Тинка — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Дим |
| ку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се нема |
| ас да се из окова отели па сад се свете тирану свом; њу је вечито обгрлила неумитна смрт и спус |
| ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске ре |
| ј.“</p> <p>Алекса претрну, згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као |
| му потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чув |
| ело на пољу, птице певају вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода л |
| и, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Ни ником не-го-вори-те о свему |
| го и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад вид |
| ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — о |
| ре — ове је последње <pb n="46" /> речи тихо изговорио и бацио један поглед па странца, који је |
| SRP18942_C9"> <head>Састанак.</head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац |
| о ком се разлежу гласи дрхћући брује по тихом миомиру.{S} Босиљка и Даница као очаране стајаху |
| собом, јер се онда нећете користити.{S} Тиче се ваше кћери, ДЕМОН.</p> <p>После неколико мучних |
| и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно преста да звони, кад је и послед |
| гвозденим решеткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њ |
| м осим тебе...“</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га на |
| мо ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са образином је посматрао околину и при |
| шине мирнога језера.{S} Око замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, |
| замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни |
| отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радил |
| ку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поче домаћин. — Од ране мла |
| етна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће т |
| ије могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> |
| ри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зориц |
| охвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање наново за |
| Око замка Мирка Смиљанића влада потпуна тишина.{S} Пред и око замка је врт до саме реке.{S} Кра |
| читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се ч |
| заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до болесникове постеље и ћута |
| овде — рече стари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{ |
| то је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељ |
| шало дивну песму весела певача, владаше тишина, па као да видиш е је све живо <pb n="78" /> зад |
| ица и сузе јој грунуше из очију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки талас |
| ањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче |
| њ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>П |
| да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али п |
| ловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему тишину прекиде лако веслање и иза једнога савијутка оба |
| а притискивао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па |
| снуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са |
| ткрије тајну <pb n="13" /> која га тако тишташе.{S} Знао је да ако га раздражи, могло би се лак |
| да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да останем код т |
| збори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пред з |
| сећам се доста добро, само ме рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви с |
| ао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“ |
| ц изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, али тебе п |
| а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како |
| Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пус |
| рагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, |
| ило 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које |
| еш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у |
| хом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} |
| гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку се ипак решио, |
| покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њ |
| ва и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштење налаже...{S} Идем, иде |
| а себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице |
| подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет |
| еник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} |
| кати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре |
| ћ знају.{S} Ох, да неко дозна тајну!{S} То беше страшна мисао за Бранка, он би тад кадар био са |
| рањена птица писну и стропошта се...{S} То беше оно кобно писмо, које је Божидар писао Бранку и |
| оре.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са два прозора, од којих п |
| која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поздрави их грбоња.</ |
| грдна слика десно од писаћег стола.{S} То беше слика која представљаше сеобу Срба под Арсеније |
| зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ мес |
| смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ о |
| транац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! о |
| ра, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до ст |
| дића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му уп |
| али свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и синчић Стеван, онда |
| p> <p>Разговор прекиде један дошљак.{S} То беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ру |
| ао разорити и сравнити га са земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и бесн |
| а била.{S} Наједанпут се зачу пуцањ.{S} То није гром пукао јер његов глас риче, пролама брда и |
| е чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S} Кад се мало даље отиснуо, дохвати об |
| м засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, који једва ако |
| обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош.{S} По поцепаном оделу им видило |
| , пркоси непогоди и страшноме грому.{S} То је ишпан Јован, који је носио извесну своту новаца у |
| а кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи метнуо да |
| оре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач зве |
| ршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p>Донеше вечеру.{S} Сви су својски |
| онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и |
| че Лаза са сатанским осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у уш |
| разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А так |
| лобно се насмеши, — женио и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како |
| лице, неће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, |
| ме отац лишио и насљедства и благослова То ми је света дужност, то ми савест и неокаљано поштењ |
| ити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну своту платити, која је била тако малена да ч |
| озничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротво |
| арче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут си ти баш под овом |
| гово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њ |
| ан странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао |
| оче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се ра |
| >„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад с |
| , да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чис |
| ..</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни |
| и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није могао.</p> <p>Још про |
| тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да |
| p>„Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — |
| мати! врисну и онесвести се.{S} Заиста то беше његова добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту |
| о изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Х |
| насмеја се.</p> <p>„Каква лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек уч |
| , па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер ето те опет видим.“</p> |
| ита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изг |
| којих се осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горс |
| тио одуговлачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао |
| ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све прену |
| и, ал ја знам.“</p> <p>„Па зашто ми све то причаш? запита је Стојан, који је гутао њене речи и |
| другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима толико колико она гр |
| шкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?. |
| p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране овога, плане као рис и са |
| ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је судело |
| ерно написано да нико не би рекао да је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпу |
| осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је |
| е Босиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срц |
| ну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону соб |
| егао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али сад ка |
| их више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа |
| није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог ви |
| ног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд |
| он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо освртао на свога стрица; живи |
| ачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона |
| отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div typ |
| дио си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш на |
| теван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих двоје осталима |
| а својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и заслужио.</p> <p>Од дана венчања Стојан је сваке н |
| вамо — рече Милош.</p> <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан. |
| га жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али га ноге и |
| узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две о |
| ућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га видим први пут.“ — „Ваљда је какав |
| н те прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да м |
| о новаца па је отишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем |
| могао сам, зарадити не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрет |
| знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати |
| а дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Твога |
| ора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта |
| ега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да |
| а проведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима ма |
| светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то посао.{S} Да је покојна Зорица оставила за собом чед |
| на Бачевића, деде нашега Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и ма |
| оживотни ишпан, би брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на ос |
| Лаза је ослобођен због кривоклетства, и то заузимањем младога властелина Стојана и Радивоја.{S} |
| и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом |
| .{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се замислити може.{S} И Сто |
| о и мало пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S |
| е и доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тут |
| се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, јер сам остао сироче, без и |
| сет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цр |
| S} Али дознаћу ја све.{S} А сад да ти и то кажем зашто ме све ово <pb n="138" /> тако јако зани |
| {S} Остало је моја брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да ради |
| га истога дана доказало се пред судом и то да је Стојан законити син покојнога Бранка <pb n="16 |
| зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам т |
| ранчевог лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив |
| ...{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц...{S} Него на |
| ле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате |
| клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{ |
| е Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Он |
| стојао подаље од њега.</p> <p>„Никад ти то допустити нећу — рече старац напослетку.</p> <p>„Па |
| ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> <p>„Божид |
| е имање, почеше људи по ново насељавати то земљиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини |
| и и попадији се наводниле очи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Ка |
| више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између старога Бранка |
| ворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то |
| ј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми справа из руке, окрену се свет око |
| о да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ окренуо био оцу и настави:“< |
| ј баратује са нечастивима.</p> <p>„Како то! викну Звездана подсмешљиво, која није веровала у га |
| рај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не занимаше, ни главе да подигне.{S} Обхрвал |
| >Преко Мргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> < |
| укао и био и живио је доста скромно, но то беше замало, страст опет овлада њиме и он поче нанов |
| вим покварен и гледао је да га пошто по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постига |
| или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хо |
| м „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговори Звездана с подсмехом |
| куд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његови |
| уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са |
| та к прозору. — Ох ово није њен рукопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још |
| ав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не би Он није знао шта је имао њ |
| ргљиво рече: „Да ти је стриц знао да су то крокодилске сузе и да њега оплакујеш, обесио би те з |
| није био синоћ рузмарин?”</p> <p>„Да су то одкуд мога Миле дворови — поче Милица сасвим наивно. |
| у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> <p>Па зар ти мислиш њу и даље овде држа |
| на, а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су траго |
| .“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</p> <p>„Али та |
| убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направи тако лице као да |
| Баш овамо иде — дода баба Стана.</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће |
| мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју ко |
| г госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени старац са којим смо се ве |
| тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Так |
| рана јако тишти, малаксао сам. “</p> <p>То је од изгубљене крви синко...</p> <p>А сећаш ли се с |
| некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није истина — договори јогунасто Мргуд.</p> <p>„С’ в |
| е виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које је покојна Зора; жена старога Бран |
| седниковог прелети лак осмејак и рече: „То добро знамо...{S} Ви сте — настави окренув се Мргуду |
| неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње доша |
| да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Сви су млади људи таки, али се вре |
| се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас |
| а је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То је моја мати — рече Стојан кад је опазио, куда стара |
| јури, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано пр |
| а њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знам |
| ним очима, али ни речи не рече.</p> <p>„То је он певао — проговори Милош, који је брзо увидео, |
| и Стеван се грохотом насмејаше.</p> <p>„То мора да је нешто занимљиво, кад се тако слатко смеје |
| ибари.</p> <p>Одговора не доби.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне |
| >„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — рече старац горко.</p> <p>„Па он је нев |
| и.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но дом |
| рати из села — одговори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем |
| једне липе и разгледао околину.</p> <p>„То је млади господар — рече Звездана. — Мислим да му је |
| јни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише |
| ео сам и један замак крај реке?</p> <p>„То је Мирка Смиљанића замак, он се пре десетак година а |
| А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чуп |
| казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао |
| ла, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја |
| а је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта |
| ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То је клевета, ја сам те ноћи био код куће....“</p> <p> |
| мшија, побегоше и изгубише се.“</p> <p>„То је могао бити други ко, има их више такових — рече б |
| ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да ј |
| свету везу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио |
| румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се |
| унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но стар |
| на којој не беше само један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозден |
| це, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота.{S} Неко време се повукао и био и |
| е десио двобој између Бранка Бачевића и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — р |
| облачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни |
| head> <p>Тихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна. |
| ти, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, но на послетку |
| тали постати своје газде, а поред свега тога остаје властелину још грдно имање, које се на дале |
| а нагло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмис |
| <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужн |
| доказа, нико ми веровати пеће, а поред тога стриц му је богат.{S} Али нећу клонути, пробаћу св |
| ољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога и задовољни, јер садањи је господар добра срца, не |
| е с вешала спао, тако је ружан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} К |
| .{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, да сам оц |
| тнуо да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци |
| а управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до уши |
| могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се |
| о опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а остали легоше спавати..</p> <p |
| свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи |
| после се и сам стаде смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве |
| но у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p |
| кажу, који се пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по |
| ло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сав |
| Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишло да чује у |
| ако ли се зове вино:</p> <p>„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S |
| ао да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно би |
| тац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у кој |
| све било с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> |
| 942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћа |
| SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари ме |
| а! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче |
| што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана изјутра овакав се разговор водио измеђ |
| ово дозна..“</p> <p>Моја комшиница баба Тода зна лекове за таке ране, — проговори деда Сава пос |
| дао, осим мене и Веље незна нико више о тој ствари.{S} А ево како смо ми дознали.{S} Пре неко в |
| аш под овом липом говорио твојој баби о тој ствари, а ја сам био онде иза онога жбуна, па сам с |
| јао, ма да је одлучио бис, да сам оцу о тој истој ствари говори.</p> <p>„Ја нећу дуго а може би |
| његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело тро |
| сутри дан видила.</p> <p>„И ти верујеш тој бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — п |
| едаше да је веома богат.</p> <p>„Немате токајскога? запита странац.“</p> <p>Гига зинуо, он сиро |
| знам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни к |
| ве кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио смејао се и плакао да би мислио |
| све то и остали намештај нас не занима толико колико она грдна слика десно од писаћег стола.{S |
| сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задес |
| вљаху на свом маленом добру, које им је толико прихода доносило да су могли пристојно живити.{S |
| , па онда изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише |
| и да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “< |
| у ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју |
| еко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја глас. — Уста |
| икне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи на коња, обод |
| > <p>„Дакле ово је то село о коме си ми толико пута говорио! викне Стојан.{S} Кад си ми говорио |
| ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико кажем да од данас ниси више мој синовац...“</p> |
| склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу |
| х изговори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из ус |
| отац против Зориног покојног оца, само толико да је међу њима морала бити каква велика завада. |
| реме изгубим све..{S} Остало ми је само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити мак |
| и.{S} Беху замишљени и изнурени.{S} Већ толико ноћи ни једно ока да склопи, све о Босиљки преми |
| д чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Алексу пол |
| ица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: о |
| је гледао да однегује, да се бар колко-толко одужи светој сени покојнице.{S} Но тежак беше то |
| само 200, а две је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш |
| добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је п |
| .{S} Старији људи приповедају, да је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједин |
| син мога стрица...!{S} Ја нисам био на том састанку, али сам се крадом препео на једну липу ис |
| деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p |
| е спазио изненађење на њима. — Ви сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу |
| > <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина н |
| ече Даница. — Па као да је стари Бранко том приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на дру |
| стао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десн |
| ога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том пустом и дивљем лавиринту док не дође до неке кућиц |
| ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и о |
| неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи тере |
| као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... уби |
| твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очајни |
| одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полица |
| ље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — го |
| </p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушај |
| и стрица...“</p> <p>Не говори ми више о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето |
| ало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n="101" /> где би му нашао какво место, јер н |
| — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио с |
| те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.< |
| друга, који му се приближио и такође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио с |
| и одмара се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разл |
| о запитати — рече Милош, пошто се обоје топло изгрлише и изљубише.</p> <p>„Ја сам одавде, пре д |
| су Бранка Бачевића сахранили, беше јако топло, пред вече беше скоро загушљиво и видило се да ће |
| своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије |
| а ватра и обилато разливала благотворну топлоту.{S} Изгледаше као да би да се сакрије испред љу |
| сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа младића где друмо |
| да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — Спреми |
| д себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О корачаји.{S} Образ |
| псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу |
| почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу обесио.</p> <p>Зоричино лице беше бледо, а Бранко |
| шле овамо да сплеткарите.{S} Таки да се торњате кући!{S} Родитељи вас могу до страшнога суда че |
| руги дан после подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жа |
| игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као д |
| ри, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја гла |
| лави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — п |
| на.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла да трпи |
| ами брежуљак, који је го, само га бујна трава као неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је |
| ше по земљи.{S} Народ је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ћ |
| чна рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога д |
| ко смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи ногом врата а ова с |
| о човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко к |
| ма.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, која се од ока све до увета пр |
| ор одпоче између њих.</p> <p>„Нашао сам траг — поче образина.</p> <p>„3биља! викну грбоња.</p> |
| ешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо |
| му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао |
| жили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ти.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После се расчула вест да је не |
| орио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Зн |
| ржиш за непоштена? зар не видиш на мени трагове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам |
| скоро провидне, ади се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је ка |
| је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> <p>То беху мачеви, које ј |
| а тек ако му је било 48—50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови |
| старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је доживео, и она туга, која |
| —50.{S} Нису то трагови старости, то су трагови жалости, то су трагови оних несрећа које је дож |
| <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једним, сумња се и на М |
| астири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S |
| ат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у о |
| ма болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо |
| је господар добра срца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где ко |
| дагнао од себе као скота...{S} И она те тражи и наћиће те — заврши и глас му звоњаше налик на п |
| саћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту ник |
| ла нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спази и нехотице зауст |
| за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гла |
| ему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи...</p> <p>Да видимо |
| тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга |
| S} Поново се разиђоше сви, тражили су и тражили Босиљку, али од ње ни трага ни гласа...</p> </d |
| ка да склопи, све о Босиљки премишљаху, тражим је свуда и на сваком месту, па сад изгубише сву |
| у храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње и да просим..“</p> <p>Стојан га гледаш |
| м.{S} Ја сам, погодио си, а знаш и кога тражим....“</p> <pb n="89" /> <p>„Мили мој друже, од ка |
| оју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу изврш |
| , но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која се по његовом |
| во отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени старац је још неко |
| чи па онда их поново отвори и као да је тражио некога.{S} Тражио је Смиљу.</p> <p>Тајанствени с |
| радости.</p> <p>Стари Бранко као да је тражио некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним |
| поведач, па зато је запињао за свашта и тражио да се ма како извуче да не говори.</p> <p>„Да ми |
| та је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио је кључ да разреши загонетку, која |
| о би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда би опет болно јекнуо и сузе би м |
| а код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневерила, али се бој |
| ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — |
| лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па о |
| ћу — рече јасно, — ја нисам тај кога ви тражите“.</p> <p>„Не претварај се — поче младић. — Зар |
| он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а гле ов |
| код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код куће.</p> <p> <hi>Божидар</h |
| о са собом из вароши, да не мора наново тражити и наимати, а био је с’ њима задовољан, па их ни |
| а је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти убл |
| своје жене проводно дане.{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над |
| ићи, гоњени њиме, изгледају као сребрне траке, које пловљаху и љубљаху зелену обалу.{S} Нему ти |
| ријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мрг |
| и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стриц. |
| но звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — |
| еза Младена.{S} Овај је спавао и кад се тргао, а он спази крај прозора грбоњу где је отворио са |
| и се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио некога, па онда |
| те, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим |
| еданпут девојка таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да |
| би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар |
| усница приђе збуњенима.</p> <p>„Милоше! тргне се Стојан, па као неверујући својим очима, укочен |
| и кад год ветар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је |
| аче дуне и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти м |
| тарца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе |
| евића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу запнем за кам |
| иш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода и очи му се засветлише кад поми |
| однише, па онда рече: „Ви знате све, не треба да вам ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уј |
| заиста непоштен, а и да према сестри не треба да је благ.{S} Он их је осуђивао.{S} Он је сам се |
| ило се, али — поче деда Сава.</p> <p>Не треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени |
| ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја сам се тада као лакомислен младић, поква |
| аново склопи очи и заспа...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид дед |
| амбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је моја кћи! дрекну разјарено Мирк |
| је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди и одм |
| ст.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по деб |
| давао свачега, па и новаца колико му је требало, али зато је непрестано премишљао о томе, <pb n |
| се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! кад би требало на најстрашнију звер јуришати, ја би за вашу љу |
| е са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо — почеће грбоња пошто |
| али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“</p> <pb n |
| <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, требао сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с |
| рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао крити од пао двоје, можда би се све на боље окре |
| овори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао долазити — једва промуца она.</p> <p>Бранко је з |
| че мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је дозре |
| д рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спаст |
| но имам, али знаш како је данас; док ме требаш и требам те, дотле верујемо један другоме, а..“< |
| анко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p> |
| ни загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и |
| и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стр |
| мо је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, |
| ругови.{S} Знаш како се љубљасмо, но за тренутак као да нам се помути срећа и братска љубав.{S} |
| е шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} Од како |
| ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади дв |
| едног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У п |
| свест му се поврати па као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, прогов |
| у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволела и то тако силно и жарко, како се зами |
| ом отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, подиже руке, |
| кама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави. |
| ине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се стропошта |
| уђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месе |
| . ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата |
| не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на име |
| разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{S} Вели |
| убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите м |
| <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају јо |
| , хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{S} Тане није погодило, јер се веслање |
| лица прелети неко бледило, али то беше тренутно, брзо се прибере и настави: „Дакле жив вам је |
| ргудовог лица пређе бледило, но то беше тренутно, прибере се и сасвим мирно рече.</p> <p>„Пре г |
| јан, као лав скочи и счепа га за прса и тресао га је као какво пиле.</p> <p>Стојане! зачу се са |
| ор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморн |
| аница сва дрхташе као да ју је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан к |
| отима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио испаде ми спр |
| и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се ср |
| п Бошко дошао је да служи, јер је сваке треће недеље овде обављао богослужење.{S} Ја сам седела |
| веровали...{S} Не прође млого а већ се трећина села, тако рећи одкупи и људи <pb n="42" /> поч |
| екуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да по |
| а и као да га је неко жеравицом опекао, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу |
| Тек кад гости поустајаше да кући пођу, трже се из премишљања.</p> <p>Гости се срдачно опростиш |
| назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено |
| и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по с |
| мопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и спази лепа млад |
| год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице |
| у пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трже Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња |
| ут пребледи и врисне.</p> <p>Тај врисак трже Стојана из заноса, баци поглед на страну и спази г |
| д ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и з |
| витеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љубав моли — сикну као гуја и очи јо |
| едаше као да је заспала.{S} Она се није трзала на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко до |
| Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко за |
| но, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави |
| ви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озби |
| руке му се грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра с |
| де девер..“ Још се дуго разговараху ова три одлична друга и тек око једанајест сати пре поноћи |
| ло па их ено иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је |
| оји води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма |
| аба Пели сасвим противни лек, од ког је три дана повраћала.{S} Други пут дам боктеру(=ноћна стр |
| /p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али |
| гуд, па кад опази на прагу од врата још три полицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро ско |
| ега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у |
| еви давнашње крви.</p> <p>Стојан је два-три пута прочитао имена, и као да му се неко давнашње с |
| p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„ |
| ево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалош |
| занат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али |
| о изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви троје спаваху пред врати под ведрим небом.</p> <p>Тако |
| онда даде знак деда Сави и баби, и сви троје полако изиђоше <pb n="153" /> напоље.{S} Сви трој |
| а је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осе |
| не нађоше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бит |
| сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као д |
| >„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди по г. Новаковића |
| њенога, и заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад ј |
| раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и гд |
| оста са девојкама.{S} Алекса је међутим трошио остатак јела и гасио жеђ са добрим брдским вином |
| </p> <p>Поседаше за пуну софру и весело трошише печеницу и рујно винце.</p> <p>„Алекса ово ти н |
| м хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па |
| о уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са обореном главом.{S} |
| за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је седао на ко |
| ецну се на њу Јелка, која није могла да трпи Звездану.</p> <p>„Гле, гле Јелке!{S} Рече Звездана |
| у јој врло малени, које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи |
| исли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово једини друг на овоме св |
| авао као заклан, не би га ни јерихонска труба пробудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем |
| ј хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечита сна и гамо горе ћ |
| да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније |
| езнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у нек |
| е; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво стиче себи, он му прода њиву, коју је о |
| ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, трудим се ал’ бадава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„ |
| утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и делом докаже своју благодарност према свом |
| е указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар остало крило затвори.</p> <p>„Зликовче |
| рцу, коју ниси кадар залечити и која те трује...“</p> <p>Ти знаш!? викну Стојан и крочи му ближ |
| , или да будеш моја или овде да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се |
| ="100" /> <p>Стојан је као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком |
| гледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на њега С |
| а тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> <p>Око осам сати пр |
| окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао да те вид |
| р беху раштркани по салашима и замцима; ту им је свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту ка |
| трану реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо ра |
| о сата тако му позли, да је морао лећи; ту ноћ добије јаку врућицу од које се тешком муком спас |
| данпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p> |
| се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Даница.{S} Бех |
| е шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник |
| е и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо з |
| , а с њиме и Босиљка и седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и |
| ом старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је |
| еданпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај господин...“</p |
| у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако пост |
| насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да подне |
| а добра мати, дивна Зора Бакићева, која ту борави вечни санак ево већ више од 20 година.{S} Кад |
| Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.< |
| а га нећеш моћи ни познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у |
| тив њега....“</p> <pb n="106" /> <p>„Па ту је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити.. |
| лексу, за свог ишпана.{S} Наравно да је ту и лепа Смиља.{S} Нови дворац је предао Стојан Радиво |
| тарица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила своју тешку |
| ан сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу могао превалити за по сата.{S} Око ун |
| да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Ф |
| а се једва провлачио, а и вода, која се ту разлила, не беше свуда једнако дубока; но он као да |
| где је грбоња стојао, овога већ не беше ту; као мачак скочио је на прозор, оданде на дрво пред |
| е у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од како сам одавде отишао, имао сам сина |
| оба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад ниј |
| ад те нисам видео...{S} Али зашто пусти ту брадускеру, и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„ |
| ... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онда се лагано одвуч |
| туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на срцу, коју ниси кадар залечити и која |
| — дода и баци новац.</p> <p>Још је дуго ту седео, па онда још један испитајући поглед баци на д |
| рачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач и нестрпељиво је изгледао свога |
| > <p>Весеље одпоче бујно, али прикладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да |
| једно дрво.</p> <p>„Ваљда га који рибар ту оставио док се не врати из села — одговори Стојан.</ |
| узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и клоне на клупу.</p> <p>Бранко је зачуђено |
| } Запита ју младић, — Ти дрхћеш.{S} Зар ту нисам ја.“</p> <p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> |
| да му благодарим...“</p> <p>„Ја сам већ ту, али не да ми благодариш синко, већ да будеш миран и |
| стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далеко |
| вештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита бех |
| ојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опа |
| ме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни ви |
| по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић ниј |
| <p>Не бој се — рече старац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто |
| д стрицем назовеш..{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последњ |
| а од густог дрвећа и још гушћег жбуња: „Ту је Босиљка — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У |
| ше, ни главе да подигне.{S} Обхрвала га туга, која га је мучила и кад сињи камен притискиваше м |
| ови оних несрећа које је доживео, и она туга, која му још и сад притискује груди.{S} Колико пут |
| бола, идем да њу спасем, да јој срце од туге не препукне...</p> <p>Наглим корацима пође к врати |
| овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту тешку рану на |
| мејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде крај прозора и баци један поглед |
| сузе му потекоше из очију, сузе искрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али |
| ога нађете! зачу се сад глас пун бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, |
| стру и тај поглед је био пун сажаљења и туге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угл |
| ост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у ј |
| заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда радости и жаркој љ |
| а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стој |
| Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу твом — |
| вурина и грдни коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго |
| ље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати |
| вде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и као да му тешко би што м |
| а је прошло како сам одавде отишао због туђег неваљалства, због туђе крађе — говораше старац и |
| и гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са о |
| ио сам му и извињавао сам се, ал’ он ме тужи властелину, који је био неумољим кад се тако што д |
| то ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што |
| тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком, за коју није знао где је, да ли ј |
| ад сињи камен притискиваше му груди.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је |
| , а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из м |
| да изгубљена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Не |
| баци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али с |
| Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} П |
| крену.{S} Звона поново заплакаше својим тужним гласом...{S} Спровод иђаше мирно, немо и достоја |
| потоком грунуле.</p> <p>„Махните се тих тужних мисли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте |
| парао болно срце тако <pb n="114" /> је тужно јекнуо, и подиже главу: „Ох Боже! зар нема помоћи |
| Стојана.</p> <p>„Не сећам се — одговори тужно овај. — Отац ми каже да је била лепа и племенита, |
| кратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад се тргао из теш |
| оби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник поново скл |
| као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громоглас |
| и достојанствено.{S} Деца не појаху ону тужну песму „Свјати Боже...“ јер тако је млади свештени |
| је смрт очева, али се не могаше предати тузи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и так |
| тамо одлази: „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим в |
| n="110" /> верали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читат |
| хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онд |
| а грбоњом.</p> <p>Он је дању по околини тумарао, а ноћу је крстарио по води, и напослетку му ис |
| место за столом.</p> <p>„А како си смео тумарати по непознатим крајевима?</p> <p>„Нисам био сам |
| јан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, |
| фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — |
| унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једн |
| узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бо |
| ести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> |
| ргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убист |
| бзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку по |
| положен.{S} Док га је ветар носио он се туцкао о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга |
| тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око пола десет сати в |
| стило се благо вече.{S} Ветрић је мирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у по |
| икне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ћ |
| екога: »Још га нема а поручио ми је, да ће овога вечера доћи — проговори и поново се задуби у с |
| ђака.</p> <p>„Па како ми ти не рече, да ће ти се отац овамо преселити? поче Милош.</p> <p>„И ја |
| ише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа |
| е лице пламтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не б |
| није никад изневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло до |
| ладога властелина, но она је мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки с |
| коро по села ослобођено, а изглед је да ће и остали постати своје газде, а поред свега тога ост |
| арца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи.</p> <p>Тво |
| мо дисање и ослушкује, као бојећи се да ће и најслабијим дахом разбити мир по ком се разлежу гл |
| ече беше скоро загушљиво и видило се да ће бити какве непогоде.{S} Око осам сати поче да дува с |
| шаху, — кад нам добри властелин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради |
| а и очи му се засветлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез |
| лас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девојка, па о |
| само толико да до вас дођем, мислећи да ће те ме примити макар за ишпана...“</p> <p>„Добро — ре |
| њиме и питао је за вас, па је казао да ће једанпут доћи овамо, јер има с дедом важна разговора |
| еде ју до једне клупе. — Он је казао да ће се тек око девет сати вратити натраг.{S} Причекајмо |
| че Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав, та он нема нигде <pb n="15 |
| јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да га загрли... ено отвара уста, см |
| му нека магла притискује свест, као да ће се стропоштати, као да му нека гуја стегла срце па х |
| му сињи терет притиснуо срце, па као да ће препући тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се н |
| , а срце ми по њеним валима лута као да ће препући..{S} Па све бадава, твој отац ти никад неће |
| обгрли крст на гробу и јецао је као да ће му срце препући; небројеним пољупцима и потоком суза |
| етра од ког се тресли прозори, и као да ће старе зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео дв |
| се вине горе, громогласно заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му н |
| вече по мене.“ Старац је гледао као да ће је својим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана |
| благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас д |
| у, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбур |
| брига.“</p> <p>„Ал и то ми је рекао да ће ми наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо а |
| н је на слободну ногу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог |
| Ти ми свагда добре вести доносиш ваљда ће и ове бити такове.{S} Ваљда треба коме помоћи? дода |
| какво звање знам кад...“</p> <p>„Ваљда ће се наћи какво за тебе — рече стриц кратко.</p> <p>„Ј |
| му онако грозне речи изговори. — Канда ће теби овај дан последњи бити под овим кровом — сикну |
| дуго и мерио од главо до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад |
| >Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке |
| {S} За тренутак застаде не знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрв |
| >„Не! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се у |
| као да је врло добро познавао пут куда ће ићи, вешто је обилазио жбуње и пањеве сасечених врба |
| бе од самртног страха због правде, која ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бес |
| којима су се зликовци дописивали а која ће им и главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да |
| у је Милица, његова бивша заручница она ће сведочити....“</p> <p>„Она је већ међу покојнима.... |
| да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури ру |
| војку.{S} Двоје млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо |
| уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад вепар скочи и поче с њим заједно бе |
| е и погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљи |
| силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} |
| , Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала |
| ац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај са о |
| глама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља |
| меје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек |
| е су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, ка |
| е а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, искочи и |
| би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тр |
| жена, а да је знала од каквих последица ће бити њене речи зацело неби ни речи проговорила о бол |
| мислила да ће олакшати себи, а и старца ће приуготовити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убије |
| на колена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Ум |
| а, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено ч |
| е кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови господин? почеће Тинка као |
| а. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити добро...“</p> <p>Још се дуго разговараху и онда |
| је из веће даљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ |
| та и после неколико минута викне: „овде ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па о |
| њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грање |
| г милог господара до вечне му куће, где ће вечити <pb n="130" /> санак боравити под црним груда |
| 50" /> <p>Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу |
| стати док ти не нађем какво звање, које ће ти осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за у |
| ина пробудити из вечита сна и гамо горе ће се опет састати са...</p> <p>Стојан је говорио а ни |
| ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике користи..“</p> |
| није знао где је, да ли је жива и да ли ће је кадгод наћи или је изгубљена по њега за навек.{S} |
| да је и забасао за каквом зверком, али ће доћи — рече Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — уп |
| поче мргуд који се био замислио, — али ће требати једнога опет.“</p> <p>„Па нека га, кад је до |
| м, твој се стриц није никад женио! рећи ће грбоња.</p> <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чи |
| протоциља по оним мермер салама — рећи ће Јуца, — а ти да се засучеш па да варјачом мешаш куљу |
| аше.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —</p> <p>Назвао нам „добро јутро“, а не као о |
| их закону предао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не о |
| гнем..."</p> <p>„И ти си га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори |
| је био лепи Макса код тетка Сосе!? тек ће Јуца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>Јелка поруменила |
| во.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на једанпут деда Сава.</p> <p>„За сада нека ми је им |
| <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су ве |
| <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје га зачуђено поглед |
| дан глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана, која је све то слушала иза једног дебла хр |
| д, који казиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још јед |
| га језера рекла драгану своме; „Ох! ово ће бити кобно вече по мене.“ Старац је гледао као да ће |
| е будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче |
| су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник оде кући а Веља |
| а и тог Божидара Бакића..“</p> <p>„Тако ће нешто и бити — рече Даница. — Па као да је стари Бра |
| .{S} Ти си.. не, нећу ту реч изрећи, то ће други...{S} Ово нека ти је последња реч од мене у ов |
| о здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих. |
| странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговарала са њиме и питао је |
| да се спрема.</p> <p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздр |
| та ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p>„Та знаш оно, кад си и |
| а ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто |
| /p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни пом |
| га сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да по |
| ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</ |
| и, као стрела — рече Даница.</p> <p>„То ће бити отоичњи певач — дода Босиљка а непрестано прати |
| је тај грбоња?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је о |
| д то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у о |
| нствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још док |
| амљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а |
| , да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена сила |
| себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p> |
| м невин.“</p> <p>Ја незнам ништа — опет ће грбоња као да самом себи говори.</p> <p>„Али ваљада |
| треба да се плашите, ја знам све — опет ће тајанствени гост, који је спазио изненађење на њима. |
| а деда Сава.</p> <p>„Али тако је — опет ће Свевид. — А знаш ли кад ти је при поласку из крчме р |
| бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била у |
| кад рече своме верноме другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га сп |
| е на Вељу да он коју каже — на једанпут ће поп Бошко, и окрете се Вељи, а оком намигну на остал |
| д отпевај нам једну Стојане! наједанпут ће Милош.</p> <p>Стојан одпоче песму.{S} Глас му као зв |
| мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице јој обли блага руме |
| гледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож са земље.{S} То беше леп |
| и је мој добри господар жив? наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — |
| још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — рече Мргуд и направ |
| <p>„Време је да се полази — наједанпут ће Бранко и поче да се спрема.</p> <p>„Још није — на то |
| си наочаре — <pb n="135" /> на послетку ће деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, к |
| је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина пробудити из вечит |
| и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која се топила од ра |
| који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p>„А би ли мало мучениц |
| ра се.{S} Преко себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала |
| ругог.“</p> <p>„Бирташ! викне странац и ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Да ли још овде станује в |
| е за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ћелави Гига брзо дође.</p> <p>„Каква вина точите? запит |
| и, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побрин |
| рац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину....{S} Могли би и сад |
| — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало |
| ријатељу па да вечерамо заједно па онда ћемо разговарати. “</p> <p>„Радо примам понуду јер дана |
| ош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро м |
| и ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му с |
| оклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb |
| манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па по |
| p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однеси — реч |
| ом бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... |
| >Светлост са прозора паде на њега, и ми ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="1 |
| т Стојан преста веслати и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу о |
| еоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће |
| ише личи на колебу него на кућу па зато ћемо је ми звати просто — колебом.{S} Зидови су јој врл |
| >„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> <pb n="158" /> <p>Испод прозора се з |
| иђаху замку!{S} Божидар весело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и за |
| пила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони з |
| д која напуни судове, оде кући, стоје и ћеретају.</p> <p>„А кад ће богами доћи већ тај нови гос |
| а растера лепе водоноше, које су весело ћеретале на бунару.{S} Преко његовог лица превуче се ла |
| ана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? |
| мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type="chapt |
| ђаху за столом.</p> <p>Одпоче се весело ћеретање, сви се осећаху сретним, сви беху задовољни; н |
| Даница...“</p> <p>Одмах се поче весело ћеретање.</p> <p>Стојан и Милош беху најбољи пријатељи |
| p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретаху са домаћином, а и Стеван се разговорио, па им |
| то те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба одмора.. видим да ниси ока склопила.{S} Иди |
| етак година дошао амо са женом, сином и ћерком.{S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо |
| Ја сам већ једанпут разговарао са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана |
| гледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди миран |
| и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја |
| а.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а |
| <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас |
| га. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов сино |
| ке — дода и подиже главу.</p> <p>„Одмах ћете их видети.“</p> <p>На миг председника, иза њихових |
| ="142" /> <p>Па ја сам ти се заклео, да ћеш остати код мене као ишпан — на то ће Мргуд.</p> <p> |
| устити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац |
| чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„ |
| ерује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргуд и насмеје се.</p> <p>„О |
| си слуга, а ја ти дајем толико благо да ћеш постати...“</p> <p>Не могу! не могу! загушљиво викн |
| у крвави нож. — А зар се ниси заклео да ћеш ме пустити ако ти мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p |
| платити аренду, а ево ти мало новаца па ћеш купити за догодине семена, и набави за ову зиму хра |
| у, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња и ла |
| , а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћутао |
| ислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, но трже нож иза поја |
| младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој д |
| ао?..{S} Ти немаш ни земље ни крова где ћеш главу да склониш... туђ си слуга, а ја ти дајем тол |
| у, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не нађем какво звање, које ће ти осиг |
| >„Не брбљај Тимо, буди миран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар но |
| таким гласом да се овај тргао. — Да ли ћеш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи жив |
| има.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у о |
| место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћ |
| лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда моћи дознати где је држи, па ако видимо да те |
| чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити |
| Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може до |
| иде га Босиљка и севну очима.</p> <p>Ти ћеш се кајати доцније — рече Мргуд. — Овај пут нико нез |
| разгледати па се опет врати.</p> <p>„Ти ћеш гледати да Јанка обориш, а за остало се не брини — |
| ам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да до |
| ла. — Ти твоје руке нећеш окаљати, само ћеш ми помоћи.. “</p> <p>Наста мртва тишина.{S} Онај са |
| но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> |
| Ја сам — одговори старац.</p> <p>„Па то ћеш ти добити твоју земљу натраг — рече бркајлија. — Да |
| одаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору |
| мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили |
| гунасто Мргуд.</p> <p>„С’ вама је био и Ћира Бркић, грбоња.“</p> <p>„То је лаж “</p> <pb n="160 |
| о у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта ј |
| асну награду заклео пред судом да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одл |
| ворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... |
| кога.</p> <p>Не прође много, кад се иза ћошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — |
| пође напред, савише иза једног и другог ћошка и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог ба |
| — говораше, па онда се лагано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште. |
| {S} Младеж се покупила на овом или оном ћошку, па певају, ћеретају и играју разне игре.{S} У де |
| ако будеш злоупотребио моју доброту, да ћу те одмах отерати..{S} Код мене ћеш остати док ти не |
| је на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} |
| еш заклетву одржати незнам, али дали да ћу ја себи живог скратити ако ме изневериш, то ти се за |
| мао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом к |
| о воде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју |
| је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпустити — заврши Мргуд.</p> <p>Све је то глед |
| баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. — Збогом Зоро, ја морам |
| ув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља и очи јој з |
| лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и....“</p> <p>„Новаца можемо набавити — |
| ти кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са с |
| ичаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио |
| склониш, јер ти сметам; али нећеш — ја ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клуп |
| ше и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну баба, а очи јој пуне сузе.</p> <p>Ви |
| и где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не мучи ме толико...“</p> |
| м месту.</p> <p>„Кажи где ми је кћи, па ћу ти дата блага колико год иштеш — поче блажије Мирко, |
| симо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може бити и повести са собом а можда ћу је и отпу |
| о. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: |
| брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> <p>„Ал’ ак |
| е пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао кри |
| ешио сам, био сам неблагодаран, али све ћу да поправим.{S} Опет ћеш ми бити мио друг....{S} Зад |
| ога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се |
| бро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти толико каж |
| ..“</p> <p>Никад! викну Босиљка.{S} Пре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну к |
| ш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свега..“</p> <p>Као громови зујаху старчев |
| .</p> <p>„Пристајем, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну |
| p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати начин како да је добијете натраг — гово |
| <p>„Но, кога тражите?{S} Говорите, или ћу Вас одмах дати избацити — поче љутито Мргуд.</p> <p> |
| {S} Дошао сам да код тебе останем, твој ћу бити до гроба, проговори Бранко.</p> <p>„Остани, ост |
| нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од |
| на свота новаца могла бити.</p> <p>„Ово ћу послати несретној Милици — рече за се Лаза метнув но |
| сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код куће, или није хтела да |
| руги тихим гласом.</p> <p>„ Незнам како ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључа |
| ву и оштро гледаше Мргуда: „Мислим како ћу скоро онамо — проговори и покаже руком пут к’ гробљу |
| е пуштају да се куд макне...{S} Но зато ћу ја ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за је |
| ..{S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, |
| вом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи...{S} Млади господин не сме дознати да |
| {S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет ћу бити сретан!{S} Кликну радосно Бранко, ма да је осећ |
| ад опростити нећу — рече старац — и реч ћу своју одржати...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш ш |
| одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаш |
| еђашње жртве његове зверске и крволочне ћуди.</p> <p>Проклет да си изроде паклени! изусти кркћу |
| аповедио да никога... никога..“</p> <p>„Ћут’ беначе! викне старац. — Твој господар је харамија. |
| уришати, ја би за вашу љубав..“</p> <p>„Ћут, псето плашљиво! дрекне Мргуд да се Алекса сав стре |
| рећиће наједанпут Јелка, која је до сад ћутала. — Ту седи нечастиви, зато и не долази тај госпо |
| е звала плавојка) — викну после подужег ћутања Босиљка.{S} А знаш ко је тај грбоња?“</p> <p>„Ко |
| Господару, проговори Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нек |
| S} Од изненађења немогаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} |
| н пун прекора, мржње и претње.{S} Он је ћутао.</p> <pb n="102" /> <p>„Но, кога тражите?{S} Гово |
| Лекар је седео до болесникове постеље и ћутао, а Бранко је склопио очи али није спавао, његове |
| </p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; на |
| да се Алекса сав стресао и као заливен ћутао. — Зар се не сећаш како ти је отац прошао?..{S} Т |
| ет од мене! повика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’ |
| и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликова |
| вом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>Месец је заишао за један облачак тама по |
| з прозор и не опази ништа.</p> <p>Обоје ћутаху, Грбоња изгледаше да је миран ма да му мале очи |
| Глас ми је познат, али...“</p> <p>Обоје ћутаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче |
| оздрави их и осмехну се.</p> <p>Девојке ћутаху.{S} Свака се заруменила и оборила очи, само му ј |
| најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћутаху а младић се смешкао па онда се окрете Јелици: „Ј |
| е све девојке окренуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двор |
| ека свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног стра |
| <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и пакосн |
| се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд — рећи ће Тинка. —< |
| есело певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и |
| и и гони ме да бегам одавде...“</p> <p>„Ћути кукавицо! промрмља образина кроз зубе, да се у оно |
| ти ми недаш да говорим, заповедаш ми да ћутим.{S} Ох Зоро! тебе не могу вређати...</p> <p>Овај |
| насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обично з |
| еко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљка <pb n="97" /> отворила |
| е он!</p> <p>Под „Несторовом планином“, у средини једног воћњака стоји малена кућица, но више л |
| р водио између старога Бранка и Мргуда, у једној соби старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта |
| а, нашли су јаднога Алексу онесвешћена, у крви лежећа.</p> <p>Јадник! рече деда Сава кад поред |
| , који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше |
| ама образине засветли балчак самокреса, у идућем тренутку зачу се грозничав пуцањ и кочијаш се |
| <p>Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога д |
| ајвећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори сјајни |
| цу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном пак случају својевољно се подвргава казни.. |
| дим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је била помрчина као тесто, али сам знала по т |
| велико.{S} Не верујем да је било куће, у којој си тога дана могао наћи живе душе; све је отишл |
| а у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је о |
| арка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај |
| на.</p> <p>Поп Бошко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, |
| у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — слуша говор таласа, који |
| ај гранате липе старца са седом брадом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замисли |
| указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> < |
| знати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати с |
| а не би болесник приметио да је слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Але |
| свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</p> </div> <div type |
| од њих.{S} И сам је био страстан ловац, у гађању му није било равна, а са своје снаге био је чу |
| је погинуо твој отац? запита га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег |
| је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња |
| а сам твој доживотни ишпан и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината з |
| разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју песму, к |
| познао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и заволео ју је, а и она њега.{S} Од тада не |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C2"> <head> У СТАРОМ ДВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода |
| му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он дотле живети док ти звање нађе — з |
| — рече и <pb n="151" /> пође напред.{S} У Стојановим грудма силно закуца срце и скоро да обори |
| из једнога новчаника и пођоше даље.{S} У тај пар пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву |
| обали језера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим |
| могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром о |
| евају, ћеретају и играју разне игре.{S} У девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му |
| д чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога видео си сузу искрена бола, сузу пуну з |
| ево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом сеђаху њих више богато оде |
| чека, јер му сад није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро |
| адовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овам |
| и или је изгубљена по њега за навек.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве к |
| — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p> <p>Гласови! изу |
| р Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали |
| чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је сто |
| , који је био прави крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је |
| саћи сто; лево од њега гвоздена пећ.{S} У једном буџаку до прозора стајао је стаклен орман у ко |
| о беше висок, доста развијен младић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на |
| {S} Наступила је тамна, страшна ноћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Ста |
| јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи |
| е средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита с |
| а стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву људи којима је далек |
| мо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се брзо досети не |
| свештеник служио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита б |
| ице и сметове замрзнута снега видиш.{S} У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, так |
| Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не |
| који је пажљиво слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p |
| аше сретна мужа двострука радост, али — у божијој руци је све — можда и голема радост помешана |
| вори онај високи. — Сад брзо на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p |
| угљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} |
| он нема нигде <pb n="155" /> никога, а у староме двору је сада већ зацело други заузео његово |
| .</head> <p>На обали маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког |
| ман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали на |
| е грчиле, лице му се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} К |
| огао спазити лице.{S} Кад ме спазише, а у тај пар дотрча и један мој комшија, побегоше и изгуби |
| Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблиста суза радости.</p> <p>Стари Бранк |
| ше Зору никуд одлазити, <pb n="39" /> а у замак нико приступа имао није пошто је Божидар у посл |
| л’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</ |
| и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна буди — с |
| ђео, који је сишао с неба да се наужива у земним красотама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, ча |
| уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког |
| едра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пуш |
| ано одвуче до ћошка од двора и неста га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад |
| дно писамце баци кроз прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> |
| а хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места |
| ти постељу, подигну мртваца и положе га у њу.{S} Веља је још једанпут прегледао тело старчево п |
| <pb n="127" /> снажне руке и положи га у кола, па пошто и Јанка подигне, сам седе на кочијашев |
| о, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промо |
| хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад као гром из ведра неба ри |
| и кад му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима би |
| јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сест |
| и из Босиљкине собе.</p> <p>Мораћемо га у воду бацити — рече Мргуд, подигоше лешину и после нек |
| ни се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног |
| вер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикасмо сви но Миливој као да не |
| <p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Бос |
| та овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер он ту никад није седио — говораше, па онд |
| У замку влада тишина.{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S |
| еколико корачаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окре |
| моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непоштено срце...“ Овде застаде и пребледи.</p> |
| униш, зашто ми недаш да мирно сањам, да у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнем |
| лице јој пребледи и беше ледено као да у срцу њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне гро |
| чево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: „Јоване!{S |
| га посла а и иначе им беше забрањено да у његову собу долазе. „Имао је право — зачу се Бранков |
| и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и |
| ав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји |
| а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа у брата, посрће и једва може да иде с њима, тек што не |
| то! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљака.</p> <p>— Помози вам Вог! поздрави их старац |
| а дођоше.{S} Бранко отвори очи, погледа у Зору и насмеши се, па онда тихим гласом проговори: „Н |
| га понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на сто |
| муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му |
| а окусио, непрестано сам лутао којекуда у некој важној ствари — рече странац и седе за вечеру.< |
| е унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се |
| жити нисам могао, јер нисам имао доказа у руци, али сам се заклео да ћу му бити крвни непријате |
| ши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са оне исте стр |
| тестаменту није се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојанов |
| >„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бо |
| азвалине, него да га је пређашњи сахија у беснилу дао разорити и сравнити га са земљом.{S} То ј |
| теде даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се ј |
| мљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива |
| лизу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подртим шеши |
| а.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је већ изишао на обалу.</p> <p>„Д |
| ицајна власт је одмах послала два момка у Бачевићев стан да доведу Мргуда, но не нађоше га код |
| пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд не спа |
| Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрином загрљају, као да је обамро, седео је и блен |
| узи, јер га је светија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, |
| у, која се по његовом мишљењу, скривала у речима његовога оца.{S} Али бадава, не могаше ништа д |
| вездана подсмешљиво, која није веровала у гатке.</p> <p>„Пре неко вече прођем вам ја поред двор |
| га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му ра |
| њиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега |
| поглед јој блуђаше којекуда, није могла у очи да му погледи.{S} Она га је тога тренутка заволел |
| е обављао богослужење.{S} Ја сам седела у свом столу, а нико ме није видио.{S} Вечерње је било |
| Смиља спремила сто и опет дошла и села у друштво.</p> <p>А како ти је богати име? тек ће на је |
| е, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоноше поранише да |
| ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са Звезданом јер јој ова преотела драгана. — И |
| утру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у |
| е сад зачудио каква се промена догодила у њему.{S} Као да је поново разорено и ново подигнуто а |
| „Па ако да је баш моја појава пробудила у теби неко сећање на прошлост? запита ју Стојан а све |
| реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p |
| окојна Зора; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не о |
| роке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу |
| црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p>„Ево н |
| а стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њ |
| о што се само живети може поред изобиља у сваком погледу.{S} Стриц му је давао свачега, па и но |
| горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежу |
| ава потрчи аа њим, а баба Стана и Смиља у самртном страху осташе код куће.</p> <p>Ми знамо да ј |
| бабускери, која ваљда већ ни мозга нема у глави — проговори грбоња.</p> <p>„Ја ти кажем да је т |
| да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу у |
| осећаху као да нико више осим њих нема у соби.</p> <p>Поп Бошку, Вељи и попадији се наводниле |
| ше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полуг |
| ојим оцем и поче ослушкивати, да ли има у њему још живота, подиже га на своје <pb n="127" /> сн |
| дње речи.</p> <p>„Купао се са друговима у реци.{S} Време је било лепо, кад се наједанпут подиже |
| а дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору забранио да старцу ишта о догађају кажу, па ипа |
| ку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва мог |
| 16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, када се већ и стари месец појави |
| а и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати Мргуд се пажљиво извуче из двора |
| о ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича |
| S} Тако је остало рођење малога Стојана у тајности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| обудила из сна.{S} Одмах одем до ормана у којем је менице држао и извадим их, али кад сам хтео |
| инимала село вест, да је Алексе, ишпана у двору властелинском — нестало.{S} Од онога дана кад ј |
| <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац. — Дакле, ви сте |
| лу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благос |
| лочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметити могло.{S |
| лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последиц |
| поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> < |
| опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</ |
| ића, који ти је некада био друг, истина у неваљалству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! ви |
| м Смиљом, коју је заволео док га је она у колеби неговала, а и она је њега још онда била обеген |
| натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми-ре! викне и посрне но Божидар га придржи да не пад |
| је зачуђено гледаше она беше загонетна у овом тренутку.</p> <pb n="5" /> <p>Обоје ћутаху.</p> |
| је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плака |
| што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда Сава зам |
| </p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујући на мртвог Лазу, ког су изнели |
| дана се искупило њих више девојака, па у место да, кад која напуни судове, оде кући, стоје и ћ |
| непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у тешкој невољи оде до господара, <pb n="11" /> да му с |
| ојекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да |
| и даде му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у |
| а помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа тама.{S} То беху врата |
| е.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче и рич |
| то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.0 |
| ећа тишина владала, напослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овд |
| едео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соби.{S} Деону руку је налактио на про |
| телин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је некад седео покојни ста |
| е смејати..{S} После тога стрпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Бо |
| аписано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их |
| ику дворану, па онда на лево кроз врата у собу за боље госте.{S} У овој соби за једним столом с |
| дсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге собе.{S} За тренутак застаде не знајући куда ће |
| ешто рећи, али тајанственог госта неста у густој помрчини.</p> <p>То беше онај исти тајанствени |
| још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div type="chapte |
| ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.</p> <p>Избавитељу мој! |
| и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро с |
| трица; живио је раскалашно, и више пута у толикој мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: |
| познати.“</p> <p>„На ту не стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња ка |
| ћ.{S} У двору старога Бранка гори свећа у једној соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по пр |
| ин положио за њега извесну своту новаца у име кауције, пуштен је на слободну ногу да, као што ј |
| ван, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан ид |
| ојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већма поразише ове речи. |
| ћемо одмах познати тајанственог старца у суром <pb n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у про |
| е се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом поражен тргне се, крв му силн |
| > <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После дужег |
| ојан. — Отац ми је казао да јој је гроб у крај језера, близу једнога замка, који је некад био н |
| ем кад се сетим.{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа |
| е и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очи |
| су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су к |
| бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, п |
| баци му мачеве.</p> <p>Бранку јурну крв у лице на презриве речи Божидареве, очи му грозничаво с |
| агослови младенце.{S} Вратише се натраг у замак, нико их није видео нико није био да им довикне |
| олеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савину колебу.{S} Ми смо оставили Алексу рањена |
| .{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом животу нисам видила лепши пар од њих; он као бор, |
| приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље премишљао.{S} После неколико |
| та поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кне |
| ан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође н |
| их малих али нових кућа но исте се губе у средини осталих <pb n="40" /> високих, које су скоро |
| било: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: |
| еља и попадија разумеше речи домаћинове у здравици али не Стојан и Стеван.{S} Стеван није баш т |
| .“</p> <p>„Та је ли могуће! викнуше све у глас.</p> <p>„С њима је дошао и наш господин — рече З |
| збрижној срећи, кад Зорици позли и паде у постељу, одакле очекиваше сретна мужа двострука радос |
| ан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у ј |
| шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам поштен |
| ио да га лече и негују, али све да раде у тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у ко |
| за њим, викао сам га, али њега нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му |
| а на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамници проводи млађане дане.< |
| ике пре годину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља преблед |
| ити мио друг....{S} Задржао бих те овде у двору, али то не могу било би сумњиво и мој би стриц. |
| јер иначе не би могао живити пошто овде у селу и незна свет за парничење, <pb n="43" /> јер су |
| г, али се пренерази кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p |
| рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и баба сеђаху на једној клуп |
| он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим изнемогла, клон |
| сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен ови |
| би а све звера којекуда.{S} Па онда оде у другу собу па у трећу, па тако редом.{S} Ја почела да |
| е је Божидар? “</p> <p>„Пре по сата оде у лов — одговори са неком зебњом Зора.</p> <pb n="20" / |
| у скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> < |
| епријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у вече око девет сати М |
| {S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућ |
| а, јер га је исти једном спасао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Са |
| ђоше га код куће.{S} Тек сутра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду |
| устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу жарке љубави али се никад нисам осећала |
| нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута нађе |
| , брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замиш |
| це му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разгледи |
| не туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натр |
| чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликоваца, јер га је њихов вођ преварио и увео |
| а маха, дрва се изваљују и прах се диже у небо да немож’ ока отворити.{S} Коњ по кад кад зазре, |
| банкара у варош В. на основу које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — |
| коле, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њег |
| себе је пребацила топло ћебе, ма да је у пећи горела ватра и обилато разливала благотворну топ |
| ији, као да се сетила нечега, као да је у својој прошлости тражила некога.{S} Кад је Стојан спа |
| о нико не знаде о њему ништа, као да је у земљу пропао.{S} Тражили су га, али га немогоше наћи. |
| н неког тајног страховања, па као да је у том пламену била изражена и грижа савести.{S} Сињи те |
| е поче силније да му куца, па као да је у неком сну, сјаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара ч |
| ник још једном отвори очи, па као да је у последњем тренутку свога живота осетио силну снагу, п |
| могаше к’ себи доћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ |
| ари и потегоше за њим, али он као да је у земљу пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се |
| рац се наједанпут тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и |
| то потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје прену |
| ом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште под гранатим јасеном стојала, седе, отв |
| џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бран |
| то обгрлила неумитна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена |
| и! не мучи ме толико...“</p> <p>„Она је у рукама разбојника, који ју држе затворену у једном ск |
| } А где је тетка Марта?“</p> <p>„Она је у кујни, спрема вечеру — одговори сестра“</p> <pb n="8" |
| м саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад у мом ж |
| баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, тражио |
| а твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкине речи. |
| ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква тајна, ко |
| и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p>Сутра у |
| рбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и код капе |
| дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постоја |
| е деда Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А б |
| им корацима поче пратити онога, који је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као |
| и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... у |
| етниче! — викну на њега Стојан, који је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд н |
| е оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</p> <p>И тајанствени ст |
| баба Пела кад сам јој пипао било док је у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„ |
| онађем и докучим истину.{S} Синоћ им је у неколико испао био план за руком.{S} Потајна врата за |
| вљао све послове, а богати властелин је у загрљају своје жене проводно дане.{S} Но за мало трај |
| иште, но он му је благодарио и волео је у својој колеби остати.</p> <pb n="131" /> <p>Подаље од |
| заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан |
| рху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да |
| а овоме свету: „Паси и пиј — говорио је у неком бунилу, - па онда ћемо опет...{S} Ми ћемо одлет |
| е стари Јован из једне собе, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора |
| писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо паде д |
| >Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечега сећа, па онда нај |
| .{S} Коња му бела пена обузела, коју је у беснилу госи преко главе бацао.{S} Бранко је као неос |
| ем, но овај одскочи и њен се нож зарије у груди Лазине, који је иза Мргуда стојао.{S} Овај ко б |
| у љубав.</p> <p>Једнога дана беху обоје у башти где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће на |
| оше.</p> <p>Једне ноћи сеђаху њих троје у соби:{S} Мирко, Милош и Даница.{S} Могло је бити једа |
| јер већ од неколико месеци се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху |
| а кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка разбојници напали, ра |
| кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ |
| .“ Њежно га положише на пребеле јастуке у колима, и однеше га кући.. —</p> </div> <div type="ch |
| нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у срце...{S} Браво! повикас |
| " /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лак |
| не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је з |
| им речима неће бити по мене баш најбоље у опоруци; како се излануо као да има ближег рођака...“ |
| </p> <p>Сви зачуђено гледаху неко време у Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изго |
| ожидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загр |
| и двоје заљубљених падоше једно другоме у давно жељени загрљај.{S} Ко је кадар описати овај тре |
| а...</p> <p>„Ово треба за сад да остане у тајности — рекао је Свевид деда Сави кад су из колебе |
| лична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} Као да је видео пред собом мртво тело свога |
| ред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> |
| као да је најздравији, дигне се и седне у постељи. — А кога ћемо за девера и...“</p> <p>„О томе |
| {S} Ово нека ти је последња реч од мене у овој кући — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, м |
| убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи подигао сам мало кућице и ту сам живовао од |
| ом поражен тргне се, крв му силно јурне у главу, на онда пребледе као мртвац, занесе се и пошто |
| у сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и с |
| ш за раније спремио био...{S} Тек доцне у ноћ оде грбоња из двора...</p> </div> <div type="chap |
| по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко после прочитаног писма налазио.{S} Сав |
| зничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени — проговори озбиљно Бранко. — Одрећу се насљедст |
| догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере у мене?“</p> <p>„Та оно имам, али знаш како је данас; д |
| ше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се суочио са полицајем, и |
| чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној величини.{S} Тако је била насликана као онд |
| је разгледао, гледнуо је и кроз прозоре у осветљене собе, па као да му нешто није испало за рук |
| близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{S} Овога дана се искупило њих виш |
| клонуо и духом и телом.{S} Сумња, да се у његовом животу скрива каква тајна, па онда изгубљена |
| ицо! промрмља образина кроз зубе, да се у ономе крв следила. — Ти твоје руке нећеш окаљати, сам |
| е се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој дивљач скрива.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| мејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и ов |
| аш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“< |
| ше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — прогов |
| између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запита |
| скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на своје место и затвори га.< |
| н осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата |
| шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Јелке.</p> <p>„Само лакше.{S} Прекрстите с |
| место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мргуд а други |
| убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Лекар је киптао од гњева, али се стишао |
| ше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећање обузима |
| > на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| , занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен кр |
| уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух по |
| ..{S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак п |
| стојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ в |
| ...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка и изађимо |
| <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је долазио преко.</p> <p>„Гле, гле! као да |
| рекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мисли, али колико се разликоваху њихове мисли!?{S} Он |
| ргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је |
| Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Жив |
| ујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се превукло преко бујнога зелен |
| природи је био лакомислен, мешајући се у неваљала друштва и сам је пошао странпутицом, но доцн |
| нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спавао и кад се |
| , просекао олују и као стењући губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник с |
| ло.</p> <p>Он се одао мислима, винуо се у своју прошлост, премишљао о садашњости и бринуо се за |
| ка као да је нешто мучило, као да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик |
| ише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и погледаше |
| тражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! зачу се у тај пар, и деда Сава и Смиља полетеше бившем тајанств |
| аше.</p> <p>„Изволите господо!“ зачу се у тај пар и Алексин глас, који је метнуо печеницу на ст |
| гуд посрну кад је то видео, но одмах се у њему поново пробуди зверска ћуд, подиже главу и са за |
| уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када |
| таш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</ |
| искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти у |
| го целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију обалу кас да с |
| још неко време бори и страшно се окреће у вртлогу, али брзо потоне и смели возач се заједно о њ |
| у ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у околини испреметали, али њу нигде не нађоше.</p> <p>Ј |
| ао стрела јури.{S} Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено |
| екну Стојан и опали пушку онако насумце у жбуње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже |
| љиште, и на брзо се подиже красно сеоце у средини плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{ |
| а разгледај одавде... да ти заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се п |
| површини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима. |
| о да оплакује некога жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али |
| ткама исплетан.{S} Мртва тишина владаше у њој.</p> <p>Ништа неодаваше да има у њој живе душе.{S |
| единац.“</p> <p>Старац зачуђено гледаше у остале; сетио се малога Бранка, кога је као сина воле |
| то подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио |
| х речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у кам претворио... |
| е и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p |
| и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се скамениле.</p> |
| оја је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није к |
| кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару висила.</p> <p>„То |
| ео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао подаље од њега.</ |
| и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари? запита га пре |
| екар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> <p>„Није ништа опасн |
| > <p>Стојан и Даница зачуђено погледаше у мачеве.</p> <p>„Па и имена се виде на балчацима — реч |
| сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола и кренуше се у варош на суд.</p> </div> <div typ |
| мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После |
| > <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> < |
| <p>„А-а-а!_ добро нам дошли — повикаше у глас домаћин, Бранко и Веља.</p> <p>„Још боље вас наш |
| ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не |
| но лице беше бледо, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет в |
| p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео |
| гао и погледао онамо.{S} Никога не беше у соби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се заб |
| грљај своје драге; а сад као да не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећа |
| зала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри. |
| дан сарањен, а рањенога полицаја однеше у болницу где је најмарљивије негован и где је после ме |
| ио нов, скоро купљен.{S} Обојицу однеше у полицију, Бачевић је други дан сарањен, а рањенога по |
| напред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпу |
| је питао себе...</p> <p>Алексу положише у постељу, одмах му испраше рану и брижљиво му је преви |
| о још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их једном видели кад су лажни теста |
| зна све.{S} Мисли му као муње пролетише у његовој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога |
| а их, ваљда, не би ко год спазио, одоше у неко жбуње, а ја се привучем ближе да сам све могла ч |
| го — одговори Божидар и сви троје одоше у летњиковац.</p> <p>А са каквим разним осећајима иђаху |
| здахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај |
| у их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала света, као |
| приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.</p> <p |
| с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне |
| транац, тако сеђаху непомично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад |
| ци једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли прозори.</p> <p>„Кад сам то спазио |
| само је био рањен и држао је крвав нож у руци.{S} Нож је био нов, скоро купљен.{S} Обојицу одн |
| ем — говораше јадна девојка и сакри нож у недра,“</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ ј |
| > а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутне у руку као да је бајаги у с |
| оборише Бачевића и један му заденуо нож у прса.{S} Тргнем мач и јурнем на њих, но на несрећу за |
| убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би потеру избегао, и напослетку пошто је једа |
| разина, счепа га за раме и сјури му нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зуб |
| задивила би свакога.{S} Ни један потез у лажном тестаменту није се разликовао од потеза у прав |
| сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ од |
| о вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном разговору проведоше до неко доба ноћи.{S} Ј |
| цу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> <p>Очај |
| ре ћу себи овим ножем живот одузети — и у руци јој севну крвави нож. — А зар се ниси заклео да |
| е дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро почасте, ал’ само њега да види |
| давао излива својим осећајима.{S} Па и у селу беше живо.{S} Младеж се покупила на овом или оно |
| бајном девојком, срце му силно закуца и у грудима му се пробуди осећај, за који досад није знао |
| на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађај |
| ати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} Све је разгледао, гледнуо је и кроз |
| кад виде Бранка где у грозници дрхће и у бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упит |
| на ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и пре |
| ге, па онда му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дал |
| е рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</p> <p>„Него кажи ми одкуд ти овде? запита га |
| ела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да нађем.{S} Мислио |
| венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто време венчали.</p> <p>„Живили! заори се |
| Дрва и поједине куће у крај друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанп |
| ом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост |
| побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут се врата пред њима отво |
| опио и прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога в |
| ран, јер иначе ћеш — проговори старац и у руци му се заблиста оштар нож, ког је испод огртача д |
| беху громови за Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљ |
| е, које се на далеко простире.</p> <p>И у самоме двору је промена.{S} Пре није могао свако ући |
| љаше је тако топло тако жарко као да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што |
| — викне један из гомиле.</p> <p>„То би у залуд било — одврати старац. — Ни један не знамо на к |
| по соби, па онда би застао и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у нек |
| и смели возач се заједно о њиме изгуби у дубине реке.{S} Већ многи, који нису зато знали, плат |
| ера доћи — проговори и поново се задуби у слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осм |
| ао за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — |
| тек после два сата мучног веслања сави у један други рукав, који не беше обрастао жбуњем, но б |
| ери при састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њим |
| осиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је сви у један глас.</p> <p>Док смо ловили, ја сам била одмакл |
| нда му га тутне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p> |
| ечи но брзо се стиша и питајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и досто |
| наједанпут ће и са неком зебњом погледи у старца.</p> <p>„Жив је — рече старац, али сакри погле |
| асност! изусти Стојан, зачуђено погледи у Даницу, па онда баци један поглед пун захвалности а м |
| усти образина, са зверском жеђу погледи у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убила |
| ти од главе до пете, па онда му погледи у очи:</p> <p>„А од куд ти овде?</p> <p>„Дошао сам да в |
| како су довршени, али још нико не седи у њима, новога господара не видеше сељани и чисто им за |
| га Стојан. — Ти си сигурно путник.. иди у кујну, па нека ти се да...“</p> <p>„Нисам путник — од |
| га и отишао к’ прозору.</p> <p>„Сад иди у трапезарију и нека ти донесу доручак — проговори стри |
| на <pb n="91" /> главни друм, који води у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од |
| о ишпана Јована.{S} На друму, који води у оближњу варошицу, наишли су на брљу крви и на његов ш |
| ледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој давнашњи лик нечији, као да се сетила нечега, као |
| лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, за |
| идимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе к |
| и посао, и одем код мог сина Саве, који у крај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мо |
| ушен, беше клонуо.</p> <p>Божидар, који у беснилу мишљаше да је то само кукавичлук од стране ов |
| а ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој искрености и добром срцу ни помишљао није на к |
| никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја |
| ише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њима поп Бошков Стеван са Даницом |
| сам те разумео, нисам те схватио... али у оном тренутку беше тешко добро и паметно размислити.{ |
| ар болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранков |
| ов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској крчми онда кад је Мргуд дошао своме стрицу, — |
| м одмах познао Стојана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Мил |
| едељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> <p>Али ко би з |
| жидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага на имену његовом и његове сестре |
| о....“</p> <p>„Пре неки дан су је нашли у води мртву...{S} Да је она жива ми би га одмах узапти |
| беху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Об |
| ти и Ћира (грбоња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори |
| {S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дала у носао. |
| нати за ову гладну тамницу и притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде |
| ко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало пр |
| брат, а понајвише Стојан, беху неуморни у тражењу; дању ноћу тумараху којекуда, све су кутиће у |
| смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</p> <p>„Ево на, па му однес |
| о средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убез |
| та пред њима отворе и доктор Веља ступи у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зори |
| </p> <p>Врата беху отворена, и он ступи у предсобље.{S} Са десна и лева вођаху врата у друге со |
| главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео си ме добро — поче Бранко. — Ка |
| већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао л |
| ли, али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је к |
| зе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потрешен овим догађајем и ожалошћен очевом с |
| ) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несвесно насрне на Бранка и сјури |
| им озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти могу...{S} Зар се |
| S} Моја је срећа код Вас...“ „Не, ти си у нечем другим тражио срећу и она те није никад изневер |
| а разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к врати |
| Мргуд. — Овај пут нико незна и нико ти у помоћ притећи не може и ти се бадава надаш, бадава из |
| е бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“</p> <p>Д |
| ора.</p> <p>„Зар си могла кад посумњати у моју љубав зар си могла и помислити, да у мени непошт |
| ставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозна за њу осим оних који |
| — одговори Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде |
| викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара још већм |
| и доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје |
| редао нисам?{S} Још ове ноћи ће доспети у руке правде.. тако ми Бог помогао!{S} Не оклевај, већ |
| дић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и поче га љубити.{S} С |
| тву људи којима је далеко било долазити у село, јер беху раштркани по салашима и замцима; ту им |
| љу подлом, каква се само може замислити у грудима скроз покварена и неваљала обешењака.{S} Једн |
| ео Босиљку, али не љубављу, која пламти у грудима племенита и карактерна младића, већ љубављу п |
| начињена и наћићеш је после моје смрти у мом писаћем столу...{S} Све теби остављам јер другог |
| страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани овде — рече ск |
| оре и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Босиљка! рече и |
| оду, кад се Смиља врати из баште носећи у кецељи зрелих јабука, које беху опале; назове деди и |
| . — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен |
| ад су спроведени суду, једва могаху ићи у тешким оковима, беху тако изнурени да су их стражари |
| е земља, коју сам радио и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је к |
| ли!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нисте гл |
| есуду, и задовољно се насмеши гледајући у Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p |
| S} Више пута се и он заплакао гледајући у малога Стојана, тако је име добио малиша при крштењу, |
| се.{S} Сиромах, он је дошао да Босиљци у случају нужде у помоћи буде.{S} И Босиљка беше сасвим |
| /p> <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притиск |
| од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше коле |
| Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали |
| та указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмља |
| ивено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу повр |
| стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље на |
| ен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>После два минута указа |
| {S} Па онда и њихов тајанствени долазак у село, изненадно богатство замак и 300 ланаца земље..{ |
| но шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на м |
| е.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То н |
| бро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт — рече |
| овачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Бос |
| прозора грбоњу где је отворио сандучак у ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па |
| а.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, н |
| о тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, али се |
| на поздраве мимопролазећих сељака, тек у неко доба је трже иза сна топот коња; подиже главу и |
| илици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи |
| треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по дебљини судећи, прилична свота новаца могл |
| им њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесве |
| здржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње речи....{S} Мислиш ваљда да наследиш и мо |
| и проговори: „Отишао <pb n="54" /> сам у Б... где сам мислио да живим, но тамо ме занела жеља |
| анас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„ |
| смо се возили гледах те, па као да сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирен |
| управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, скочим и дохватим са стола нож и пресечем |
| сао сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чуднова |
| ознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n="27" /> <p>„Нећемо |
| осади, а и волем да тумарам.{S} Док сам у двору покојног Бачевића била, онда је био садањи Бран |
| и једног полицаја тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„ |
| сиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео и Алексу, за свог ишпан |
| е сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> као да је на зи |
| ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћу да те сместим ди год, па онда ради шт |
| удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и добијао сам |
| им лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до клупе која је у средини баште по |
| <p>Двоје заљубљених падоше једно другом у жарки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — в |
| ало.{S} Од онога дана кад је са Мргудом у лов отишао нико не знаде о њему ништа, као да је у зе |
| ек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{S} Дакле |
| ста висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у |
| анпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</p> <p>„Стој несретниче! — викну на |
| едан човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је — рече деда Сава коме као да |
| твени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи уна |
| олико минута нађе се пред лепом кућицом у којој је ишпан Јован становао.</p> <p>Врата беху отво |
| ра дан дође у варош и одмах буде позван у полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само ш |
| запаљено дрво.{S} На земљи лежаше Јован у својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да |
| старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље на ком је био и мој стри |
| џаку до прозора стајао је стаклен орман у ком беху силне књиге наслагане, а у другом опет орман |
| це скакао и као ветар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{ |
| је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени поли |
| ло равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на |
| во већ? викну Стојан, који беше зажарен у лицу.</p> <p>„Одмах ће бити — одговори Алекса.</p> <p |
| етар летео, док окупан у зноју и обучен у крваву пену пе застаде и заљуља се.{S} Тек сад се трж |
| вића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| у старца и почео да верује, да је и он у договору са разбојницима: „Ја ти неверујем, ти си у д |
| ат.{S} Ваљада им је моје наследство трн у оку, те подижу против мене таке лажи.“</p> <p>Али на |
| е, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обн |
| о његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру и весело т |
| га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бр |
| киде пуцањ, који се страховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава. |
| b n="139" /> огртачу.{S} Дуго је гледао у прозор и очи му неким необичним жаром севнуше: „Ништа |
| .{S} Очи је разрогачио и немо је гледао у свога непознатога госта.</p> <p>„Ја бих те молио да о |
| S} Старац је неко време стајао и гледао у двор, па онда му се приближи и као да га је свестрано |
| ко се <pb n="75" /> још јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да у |
| видео сина код куће, одмах му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ |
| тајности.{S} Алекса је као мртав лежао у постељи у коју га положише.{S} Лена Смиља се одма дал |
| но и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех н |
| ише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвн |
| зину испод које су светлила два ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући |
| опет као издишући глас Зоричин, па као у некој несвестици паде на клупу...</p> <p>Вечерњи пове |
| ће бити он (нечастиви) — рекоше све као у један глас.</p> <p>„Ала сте ви луде — тек ће Звездана |
| едан поглед баци на Бранка, који је као у неком бунилу клечао поред постеље, преко дивног лица |
| би се и сама за гласом винула горе као у неком заносу слушаше дивну песму, која ју је онога ју |
| дјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивн |
| расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам с |
| pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би |
| к’ прозору.{S} Беше бледа, лице јој као у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплака |
| се заклињем љубављу нашом — очи јој као у лавице севнуше лице јој пребледи и беше ледено као да |
| зера — одговори бака.</p> <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче |
| крај грбоње, који је у том тренутку као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте |
| мртав клону на меке душеке, лице му као у самртника беше бледо, дисање му преста и изгледаше ка |
| — прав је као бор.“</p> <p>„Лице му као у св. Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови |
| насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савест |
| ћи; ћутао је као да је у неком, сну као у неком бунилу.{S} На послетку дође к’ себи, преко лица |
| Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново с |
| не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад је изл |
| е се доказало да је рањени полицај имао у руци крвав нож и посумња се да је он сам извршио убис |
| ..{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује, да је и он у договору са ра |
| осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бранка обузе лака дрхтавица на ове по |
| p>„Нож је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урез |
| <p>„А зар сам ти једну меницу потписао у име твог покојног оца, па је било добро, нико није мо |
| а, да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси до |
| ц пре двадесет и неколико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она ј |
| ега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од стр |
| итања а кнез одговарао, али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а |
| битно био својина србина а после прешао у руке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове р |
| и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — муча |
| Кад би се сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао |
| , и још њима тројицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврш |
| уке иновернога спахије и сад опет дошао у србинове руке.</p> <p>За писаћим столом, на ком гораш |
| очи, само му је Звездана гледала право У очи.</p> <p>„Пио бих мало воде, кад би ми додала тај |
| е!? викне Мргуд и сад се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам о |
| /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег нашег в |
| е испред буре, пастири журно гоне стадо у село, путници траже склониште, па и животиње умукоше |
| адић какан је пре био.{S} Лице му бледо у очима му гори пламен неког тајног страховања, па као |
| је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разговору пуном сласти и миља...</ |
| хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{ |
| ође неколико недеља.{S} Бранко је седео у својој соби, налактио се на стол и бленуо кроз отворе |
| Једнога јутра Стојан је замишљено седео у наслоњачи крај отвореног прозора у једној маленој соб |
| о није да <pb n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и ук |
| де говоримо.{S} Ко је пре 20 година био у селу тај би се сад зачудио каква се промена догодила |
| претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као слеп право обали језера.{S} |
| ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> на салашу некога Лазе Кврг |
| е им на сусрет домаћин, који је сам био у соби.</p> <p>Гости после обичног поздрава руковаше се |
| а у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку имао при себи.</p> <p>Није се врати |
| гање, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код |
| >Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозг |
| ранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао није зашто тамо одлази: „Млади |
| да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњи јуре, зати |
| уда ће грбоња и кад спазише да је савио у један рукав реке и нестало га, одоше да сутра пођу у |
| > <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат г |
| ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам |
| ао и брзо је заспао.{S} Кад се пробудио у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био. |
| е он просто Зором звао, ређе је одлазио у лов, радије је крај свога злата проводио време.{S} Бо |
| се венчање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ |
| ш. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{ |
| о Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам и један |
| се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, али на то питање нико одговора дати није мога |
| а.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање на врати и он |
| ку имао при себи.</p> <p>Није се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још један |
| им..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она а |
| на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} |
| прошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти |
| д обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, ова |
| младића домаћин.</p> <p>„Био сам преко у ади, ловио сам — одговори Стојан пошто сам и сам зауз |
| Не знате ко је оно мацо пре певао преко у ади! наједанпут ће Босиљка, глас јој задрхта и лице ј |
| е отићи ономе крају двора где је Бранко у врућици лежао.{S} Поп Бошко је са озбиљном побожношћу |
| идар и његова стара тетка.{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и |
| p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз см |
| на и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса венчао с |
| упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ето још нема да се врати.</p> <p>Седоше по |
| Стојаново <pb n="111" /> око је познало у мраку грбоњу, пукао је за њим, али га није погодио.</ |
| ивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у |
| н, његово срце није било сасвим окорело у неваљалству.{S} По природи је био лакомислен, мешајућ |
| оје време није се ништа важног догодило у животу особа о којима овде говоримо.{S} Ко је пре 20 |
| е био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, мени се одуз |
| е неко давнашње сећање поново пробудило у грудма — за мисли се.{S} Ни сам не знађаше како, али |
| рече деда Сава коме као да је одлануло у грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> |
| , као да јој је препукло срце и прснуло у прах.{S} Страшна <pb n="92" /> беше слика, коју освет |
| бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси гонили, јурио је напред. |
| а сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачува.</p> <p>Наје |
| и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је старац с |
| неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо о |
| замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чут |
| се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величине са дв |
| {S} Старац се заплака.</p> <p>„Да идемо у потеру аа њима — викне један из гомиле.</p> <p>„То би |
| еколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз врата у |
| нимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и од то |
| <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двора стан |
| .{S} Зар се не сећаш оне ноћи, када смо у кући мојих родитеља банчили, и када сте ти и Ћира (гр |
| колико година венчао у капели и то рано у јутру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер |
| тола и са отвореним вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Н |
| номе коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни |
| <p>Двоје младих се брзо загледаше једно у друго и после краткога времена они и признаше своју љ |
| е и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и са |
| спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тр |
| ра су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у т |
| питање изненадило.</p> <p>„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао сино |
| ца обузе неки страх слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просв |
| не беше у њему живота, као да је изумро у грудма му сваки осећај према дивоти природе, као да н |
| амтело од миља кад помисли, да ће скоро у жарки загрљај своје драге; а сад као да не беше у њем |
| јаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, без да је икоме речи могао рећи, изд |
| арно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} Бака |
| је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му неко с |
| ка — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама непреста |
| арушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу а ног |
| м и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш се и сам осведочити и познати уби |
| роведе крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, |
| ума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} |
| ну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> |
| ју, као да је обамро, седео је и бленуо у њих, па када му пада поглед на поп Бошка, све му би ј |
| Мргуда, који је седео као кип и бленуо у њега.</p> <p>„Друже Лазо! проговори напослетку. — Згр |
| зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм |
| јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор, нашто би се Бранко тргао и погледао онамо.{S} |
| Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље је д |
| ико приступа имао није пошто је Божидар у последње време постао био суров и насртљив.{S} Бранко |
| хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио да се |
| се на стол и бленуо кроз отворен прозор у даљину.{S} Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва уве |
| Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.</p> <p>Стари Божидар се пренеразио кад |
| ислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још по једну и н |
| би је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар |
| да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је |
| разлике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће на |
| и Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе |
| њима поп Бошков Стеван са Даницом опет у венчаном руву.{S} Они се у један дан и у једно и исто |
| орских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор |
| После толико година ено ме сад први пут у мом родном месту “</p> <p>„Зар си ти одавде рођењем! |
| крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одгов |
| ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека против грознице дам баба Пели сасвим проти |
| сте о том догађају приповедали једанпут у сеоској крчми кнезу сеоском, и још њима тројицима, а |
| ли да је Бранко отишао неком свом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S |
| реке и нестало га, одоше да сутра пођу у потеру за њим.</p> <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је са |
| онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми |
| памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а бољ |
| војка се прене кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зориц |
| јбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обоје беху |
| да се засучеш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај г |
| ренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p |
| нез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао |
| ..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</ |
| p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер са |
| ишта у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је кој |
| е бившем тајанственом старцу, падоше му у загрљај и плакаху.{S} И он је плакао.{S} Заиста беше |
| икну Зорица, скочи као срна и полети му у загрљај.</p> <p>Бранко ни речи не изусти, очи му беху |
| . — Немој да ме расрдиш — дода и очи му у помрчини као у мачка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћи |
| о у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" |
| дошао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму пев |
| му је сињи терет спао са срца одлану му у грудма.{S} Још једанпут обгрли крст рукама, пољуби га |
| S} Пошао је добром стазом, и као одлану у грудма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здравље.{S} Да га Бог поживи! — на то ће Милош |
| квог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљен отворен прозор на првом спрату и |
| вашим синовцем Мргудом — дода и гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Ст |
| проговори Звездана с подсмехом и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као зал |
| </p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је |
| ише о томе — плану Мргуд и бесно гледну у грбоњу.</p> <p>„Ето видиш да имам право кад о погодби |
| му испадне из руке и као махнит гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима |
| кама разбојника, који ју држе затворену у једном скривеном месту. — Знам то место, а знам и име |
| у са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћ |
| уд, а глас му као у какве звери одјекну у миомиру. — Зар и ти имаш савести!?{S} Ја сам ти савес |
| Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..< |
| неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар они су то мислили.</p> |
| тао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисли у глави. „Страшна љага |
| на његов миг оба разбојника, без да су у очајном страху имали кад да се бране, буду свезани... |
| данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на |
| њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слушају још последње уздахе п |
| на другом крају села била.{S} Сељани су у опште мирољубиви, вредни и поштени људи, а поред тога |
| ако бојали Несмотрена куварица, коју су у двору као своју сматрали, једнога дана када је носила |
| упље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — |
| } Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да му нема равна у свету.{S} |
| оде и врати крчаг. — Нисам мислио да ћу у овом селу видети тако лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју го |
| за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, звезда |
| ст по селу распростре и сељани вероваху у ту вест.{S} Само отац Бранков, стари Стојан Бачевић н |
| енуше двору и као неме ћутаху и гледаху у лепа младића, који је изишао из двора, стао код једне |
| pb n="44" /> <p>Сељани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„ |
| ти.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри с |
| p>Јодног вечера Бранко и Божидар сеђаху у једној соби сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унут |
| !?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у некој гробници и оданде слуш |
| рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и |
| Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа |
| о.“</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад их у разговору прекиде Смиља са речима: „вечера је готова. |
| ахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво пратила |
| о се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на једанпут викн |
| У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше сн |
| 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледа |
| нпут подиже страшна олујина и затече их у води.{S} Једва се спасоше те се не подавише.{S} Кад ј |
| сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, |
| трже менице из руку грбоњиних и баци их у ватру, која је тињала у једном куту гаравог огњишта. |
| ају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргуд забрави врат |
| сте поштен и племенит друг, а ево нађох у вамп непоштена подлаца, који је кадар био да поруши, |
| менише ове речи, па као да је какав дух у виду старца стојао пред њим, гледаше <pb n="149" /> г |
| кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао мотрити |
| тарац је плакао, а Тима, коме је старац у кратко испричао ствар, стојао је као скамењен и забле |
| аса а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи |
| а, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у |
| пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, ал |
| з густог жбуна изађе тајанствени старац у свом суром огртачу.</p> <p>Мргуд прене и кад га опази |
| <p>Пред њима стајаше тајанствени старац у суром огртачу а за њим до пет полицаја.{S} Све је то |
| </p> <p>„Гле, гле! као да је неки кепец у њему! викну плавојка.</p> <p>„Има гуру ну леђи — дода |
| есвесно насрне на Бранка и сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врис |
| га посматраше.</p> <p>„Видим да сумњаш у моје речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен д |
| је иза њи стојао. — Видим да се разумеш у занату.“</p> <p>Е па да испијемо једну у његово здрав |
| ш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C20"> <head>У колеби.</head> <p>Вратимо се опет натраг у деда Савин |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C21"> <head>У име закона.</head> <p>Тога дана спустило се благо веч |
| e="chapter" xml:id="SRP18942_C5"> <head>У замку.</head> <p>Зимње је доба.{S} Кудгод оком поглед |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C17"> <head>У колеби.</head> <p>Не мало је зинимала село вест, да ј |
| <pb n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{ |
| <p>Где је он? запита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе |
| есомучан излетио из собе напоље.</p> <p>У тај пар се зачу потмуо врисак и нешто груну о земљу.{ |
| о, трже руку од пружене му кесе.</p> <p>У тај пар се зачу пуцањ, који је страховито одјекнуо у |
| отопрезвитерски капелан вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </ |
| утри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! |
| в викне и стропошта се на диван.</p> <p>У писму беше ово:</p> <p> <hi>Господине!</hi> </p> <p>Н |
| {S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па о |
| о је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање |
| је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког |
| сам тајанствени старац наредио.</p> <p>У име закона — викну тајанствени старац <pb n="159" /> |
| лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је замишљено седео крај |
| ну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар се зачу топот коња и зврјаше кола само на 2О |
| /p> <p>На страну! викне кочијаш.</p> <p>У рукама образине засветли балчак самокреса, у идућем т |
| ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p |
| мах поведена.{S} Полицај је ово рекао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао п |
| ашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег |
| У здравље нашег састанка! рече.</p> <p>„У здравље вашег сретног доласка! рекоше гости и искапиш |
| во сретно село и плодну земљу?“</p> <p>„У ствари није ништа — поче старац коме је могло бити пр |
| ирно ћарлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славу |
| већ говорили о капели, која је на обали убавога језера.{S} Једног лепог летњег вечера, када је |
| своје сребрне зраке по мирној природи и убавом језеру.{S} Ветрић дуну и малени таласићи, гоњени |
| по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна в |
| Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да питаше нешто старца, гледаше га укоч |
| /p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома а ти ћеш |
| старац.</p> <p>„То не може бити — рече убезекнуто Јован, кога зачудише речи старчеве.{S} Очи ј |
| га је неко бичем ошинуо, подиже главу и убезекнуто гледаше кроз наочари у њега.</p> <p>„Разумео |
| ковића — заповеди лекар Јовану.{S} Овај убезекнуто гледаше у њега и не помаче се с места.</p> < |
| о Бранково“, па још он (Бранко) говори, уби нас обоје. „Крв му појури у главу заслепио је, несв |
| љеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде на руке стражара...</p> <p>Сине!{S} Оче! за |
| езоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неустрашим |
| су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су поражени, били су скрушени |
| се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне |
| це.. та луда ветрина напољу скоро да ме убије..“</p> <p>Мргуд оде у побочну собу и врати се са |
| полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако понашате не |
| овити за оваки случај.</p> <p>„Рањен!.. убијен!.. дрекну старац загушљиво, скочи и појури напољ |
| </p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га погледи.</p> <p>Мр |
| к’ себи дошла.</p> <p>Овај застаде, као убијен гледну у сестру, превуче руком преко врела чела, |
| де, коса му се накостреши, посрне и као убијен паде крај грбоње, који је у том тренутку као у н |
| удима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> |
| т, да је стари властелин Бранко Бачевић убијен, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се |
| један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне главом. — Задоцни |
| о.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се |
| нашњег нашег властелина Бранка Бачевића убијена и поред њега и једног полицаја тешко рањена са |
| куварица, а сва беше срушена, беше као убијена.</p> <p>„И ти си му ваљда избрбљала, да је млад |
| учити моћи.</p> <p>Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно с |
| ја ће се над њима извршити; били су као убијени, праве бесвесне животиње.{S} Кад су спроведени |
| а севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образ |
| Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, оца Мргудовог, нађен један рањ |
| а образину и као да познах Мргуда, сина убијенога господина.{S} Онај други беше подаље, нисам м |
| ури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретн |
| ла, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај убијенога старца.{S} Дуго је лежао и кад дође к себи, к |
| рце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су детињарије.{S} Св |
| у и задржи га, — Немој да твојом сумњом убијеш и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оц |
| ја матора грешница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и |
| це старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса старчева, кад |
| ретног кнеза Нестора разбојници напали, убили га и опљачкали.{S} Иза те планине у оној дољи под |
| са вашим другом оком показа на грбоњу — убили Јована, ишпана вашег покојног стрица.“</p> <p>„То |
| председник — под „Несторовом планином“ убили некога Ниће Мркшића синовца...“</p> <p>То није ис |
| га стрица сте под „Несторовом планином“ убили са слугом заједно, а његовога ишпана сте ножем ра |
| аљада нећете порећи да сте и вашега оца убили, заједно са вашим другом?“</p> <p>„Ја не знам ниш |
| ња) те исте ноћи отишли у варош и мучки убили твога оца....“</p> <p>„Не говори даље! викне Мргу |
| он са још једним, сумња се и на Мргуда, убио брата од стрица старога Бачевића.{S} Пре годину и |
| е нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“< |
| спала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} Мргуд посрну кад је то видео, но одмах се у ње |
| о...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оца, и да није несретни Радивој крив за убис |
| p>„А зар се бога ти још не зна ко га је убио?“ опет ће баба Стана.</p> <p>„Не зна се.{S} Оне но |
| тарца за прса и викне:</p> <p>„Ко га је убио!?“</p> <p>„Лакше младићу — рече мирно старац и кад |
| помично и бленуше у њега.</p> <p>„Он је убио свога оца са грбоњом, па кад је полицај Радивој на |
| ...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја сам те убио..“ Као мртав клону на меке душеке, лице му као у с |
| што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједанпут ће Босиљка.</p> <p>То није могуће — |
| вао Бранко Бачевић кога је пре неки дан убио...“</p> <p>Стојану подклецнуше колена.{S} Одкуд ов |
| на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па ма |
| јима је Мргуд свога оца стрица и Алексу убио, а поред њих сребрна дувањара са Мргудовим именом, |
| Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их убио...{S} Бранко! рикну у лудилу, па онда се бесомучно |
| рањен полицај, који је био осуђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То бе |
| оца, и да није несретни Радивој крив за убиство..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван |
| због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство догодило није био у вароши, него <pb n="53" /> |
| дину и по дана десило се овде у близини убиство.“</p> <p>Старац, баба и Смиља пребледеше и загл |
| тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шт |
| в нож и посумња се да је он сам извршио убиство, па када је видео да неће моћи испред потера ум |
| аљине долазио.</p> <p>Овде ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као |
| заплака се.</p> <p>Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још д |
| код куће.</p> <p>Ми знамо да је то било убиство старога Бранка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сав |
| .{S} Пре годину и више дана се догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</ |
| ла.</p> <p>Онога вечера кад се догодило убиство старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, |
| ку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ |
| Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно убиство.{S} Овдашњи одлични грађанин Иван Бачевић нађен |
| b n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од стрица данашњег |
| ="chapter" xml:id="SRP18942_C16"> <head>Убиство.</head> <p>Тога дана у вече око девет сати, кад |
| — дода старац са неком зебњом.</p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио ј |
| >„Кад сте оно у крчми приповедали о том убиству, па кад је дошао синовац вашег властелина нисте |
| ијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рањени полицај им |
| није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је стајао пред њим с |
| гао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„Грозно уб |
| а у новинама спомињу, да је суделовао у убиству покојног Бачевића, брата од стрица старога Бран |
| м, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се у прса.</p> <p>Л |
| S} Ох, боље да ми је био језик отпао... убите ме, ја — ја матора грешница крива сам, ја сам га |
| као у неком лудилу викао:{S} Милост... убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p |
| ару! викне грозничаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је нај |
| > <p>Топот је ове ближе долазио.</p> <p>Убите ме, ја не могу! викне још једанпут Алекса, па онд |
| испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је познат к |
| у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страховито |
| ена. — Не, не, не могу...{S} Бог ће нас убити..{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни ск |
| асвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Не, нисам ју убио |
| а сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана Бачевића...“</p> <p>Јован је занем |
| младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд је то приметио, али се слабо |
| {S} Дал’ сад верујеш старче да је Мргуд убица, кад ето.“</p> <p>„Ох!{S} Бог га скрушио... веруј |
| ин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо нож у руке да би по |
| анпут рече:</p> <p>„Видте, тај Мргуд је убица онога несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.< |
| што плаче и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у н |
| урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p>„Дувањара је моја, али ју баш пре истог |
| Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприч |
| тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојника.</p> <p>Лаза је ослобођен з |
| Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наочари, а овај носи наочаре — <pb n=" |
| > <p>Сви га зачуђено погледаше.</p> <p>„Убица је пронађен, ваш син — рече окренув се старцу — с |
| нају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други дан најсвечаније сарани |
| ер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв нека опере..{S} Ја, ја сам их уби |
| ећу запнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и |
| је мој, али незнам како је допао у руке убице, а може бити да је неко из освете дао урезати у њ |
| ли опазили какву сличност између њега и убице?“</p> <p>Деда Сава се нашао у неприлици, а баба С |
| убите ме... недајте ме... јест, ми смо убице...“</p> <p>Гледајте да к себи дође — рече председ |
| и себе и твоју заручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те |
| у ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по дана пронађе, у противном |
| суђен због убиства на смрт, ако правога убицу не пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пр |
| љи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га нашао, али мораћу још мало |
| е пронађе.{S} То беше Радивој.{S} Он је убицу пронашао и свој образ опрао...{S} Сви присутни бе |
| скоро ћеш се и сам осведочити и познати убицу твога оца..</p> <p>Ти познајеш а ниси га предо су |
| ећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ — изусти ста |
| еговој глави, да онда у нади, да ће бар убицу свога оца пронаћи и осветити му се, счепа старца |
| </p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</ |
| на мојој страни.{S} Заклео сем се да ћу убицу пронаћи <pb n="87" /> и дадоше ми слободу.{S} Ох! |
| ма носи убијенога Бранка.</p> <p>Оца ми убише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и |
| че Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и снажнијим.</p> <p |
| </p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти ублажим тугу и да те повратим прошлом, сретнијем животу |
| медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си још онај стари ђаволан — рече Б |
| јни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је био рањен и држао је крвав нож |
| напослетку пошто је један овдашњи веома уважени грађанин положио за њега извесну своту новаца у |
| прокартао тако да се почео већ и у дуг уваљивати и од добра свог продавати.{S} Једнога вечера |
| је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам уватио траг и гледаћемо да га лепо склонимо.{S} Ово сам |
| по свом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, |
| лужио и молио се за њих.{S} У ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Ве |
| јнога Бранка <pb n="163" /> Бачевића, и уведен је на најсвечанији начин у своју баштину.</p> <m |
| /p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се сетим како је оно пре годину и по дана онај црв |
| пасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи каме |
| <p>Крај језера на оном месту где су се увек састајали, подигао јој је Бранко диван споменик ал |
| је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју |
| испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! цер |
| мрштено погледи, поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, |
| седи Божидар.{S} Ту би прелили гробове, увеле венце свежим замењивали и тада се опет натраг вра |
| обгрлио крст и горко плаче, затим скине увели венац и положи други свеж.{S} Кад би се сит напла |
| Јесењи ветар је дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и |
| иковаца, јер га је њихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му |
| погледа Бранкова пребледи и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божида |
| оводили зиму, и ти осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да |
| е, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, а и да прем |
| влачења Бранковог, које га све то већма увераваше да је ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p> |
| — поче затим сасвим озбиљно, — ма да си уверен био да си у мојим рукама и да те у прах сатрти м |
| речи, али немаш право.{S} Видиш, ја сам уверен да се у овоме двору скрива убица покојног Ивана |
| мо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми |
| од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега докучити моћи. |
| Босиљку, која је последње речи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад |
| је у беснилу био обневидео, но брзо се увери да је Мргуд невин, кад је — на педесет корачаји о |
| овати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да је још жив подиже га на своје челичне руке |
| едао, па кад га виде плакати, као да се уверио о његовој невиности рече му: „Не плачи синовче!{ |
| скусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасвим покварен и гледао је да га пош |
| тело старчево па кад се и по други пут уверио да у њему заиста нема живота, окрене се Јовану: |
| о тајим своје име, али ћете се временом уверити да сам имао право.{S} Нека Вас то не вређа као |
| ш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, |
| чи, пушка пуче и тане му просвира поред увета.</p> <p>„Погани створе! дрекну Стојан и опали пуш |
| оро зарасле ране, која се од ока све до увета пружала.{S} То беше Лаза.</p> <p>„Добро вече! поз |
| аки, али се временом опамете, па и сами увиде, да су били луди..{S} Кажем ти, окај се ње.{S} Ме |
| еше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, захвати воду и је |
| н певао — проговори Милош, који је брзо увидео, одкуда та забуна код двоје младих и један задов |
| и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац пребледе, брзо се поди |
| и прекиде говор.</p> <p>Стојан се сав у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима |
| о си ме добро — поче Бранко. — Какве су увреде не ћу да ређам, јер их ти најбоље знаш; само ти |
| тарац напослетку.</p> <p>„Па ако вас је увредио њихов отац, зашто му не опростите кад је већ ме |
| понизно — и мислим да вас до сад ничим увредио нисам.“</p> <pb n="122" /> <p>„Баш напротив, вр |
| о на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да р |
| где га не сејеш.{S} Једне се ноћи беше увукао у општинску благајну и покупио новац.{S} Баш кад |
| у пропао, нестаде га.{S} Други пут опет увукао се у кућу сеоска кнеза Младена.{S} Овај је спава |
| м, како си га могао преварити?“</p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као закл |
| „Немој, може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Бо |
| ока као у какве дивље звери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... из |
| да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} Почео је да др |
| кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А шт |
| дине ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{S} Радим, грбам, т |
| о дрвене осовине, која је <pb n="58" /> углављена била у два крака отаре соје.{S} Вредне водоно |
| раморној плочи, која је тако вешто била углављена у зиду да ни најбоље око не би ништа приметит |
| од мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Ј |
| као разјарен лав трчао, кал наједанпут угледа Мргуда где и сам са пушком у руци трчи напред.</ |
| ријатељ остао код мртвога сина.{S} Брзо угледам где њих двоје вуку моју Смиљу.{S} Један је био |
| а му наједанпут плануле очи и у њима се угледаше прекор и гњев.{S} Ћутаху обоје и дали се у мис |
| че за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи..{S} Због |
| p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати јед |
| ања рече: „Добро стоји погодба.“</p> <p>Уговор, да грбоња буде код Мргуда доживотни ишпан, би б |
| о лице.{S} Још су се дуго разговарали и уговорили како ће се погреб обавити, и онда свештеник о |
| још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напојити добрим пићем после |
| право.{S} Нека Вас то не вређа као моје угоститеље.{S} Него да почнемо са оним зашто сам највиш |
| и осигурати будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стр |
| и гледну у Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видит |
| то га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода и зграби пушку да пође за њим, но остали |
| му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па као да се ов |
| ве фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њега самокрес и рече:</p> <p> |
| му је Зорица са својим врелим пољубцима угушила, грчевито га обгрли и стиште га својим њежним р |
| поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио у себи силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ћ |
| већ га загрли и пољуби се.</p> <p>„Море угушићеш ме — нашали се домаћин, а у очима му се заблис |
| је кадра била да једним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је |
| смо сироту свакојако, док но дорасте за удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, ис |
| еди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Алекса се брзо подигао, здравље му се |
| ац, отисну га од себе и наглим корацима удали се....</p> <p>Мргуд је посрнуо неколико корачаји |
| </p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди |
| неко време стојао на месту, па онда се удали.</p> <p>Сутрадан из јутра Мргуд по обичају изјаши |
| оред девојака, назва им „добро јутро“ и удали се.</p> <p>„Ето то ти је тај нечастиви — проговор |
| но писмо — рече деран, преда му писмо и удали се.</p> <p>„Ваљда ми она пише!? прошапта Бранко и |
| з чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега баци поглед на брежуљак и кад виде где м |
| ош неке заповести изда, на онда се и он удалио..</p> <p>Други дан после подне забрујаше звона н |
| о — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се |
| питајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S} Брзим к |
| сти се срдачно опростише са Стојаном, и удалише се.{S} При поласку стари Бранко се <pb n="75" / |
| еколико минута кренуше се сви заједно и удалише се, а пусту кућу оставише саму, да се у њој див |
| о одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са противне стране из шипр |
| строго старац и Смиља <pb n="154" /> се удаљи. — Да ли ти је лакше? запита сад Алексу.</p> <p>„ |
| Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесвестих се.{S} Још док сам се борио д |
| е земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљу као да ће је размрвити, ветар пишти, сиче |
| и твоју племениту намеру после оноликих удара, који би другог сломили, скрхали.{S} Жив ми био н |
| и још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као в |
| се пробуди поново у њему притворност и ударе му сузе. —</p> <p>Захтевам од вас г. председниче |
| е са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пр |
| /p> <p>Гласови! изусти Мргуд као громом ударен и посрне.</p> <p>„Данас одлазим у варош и гледаћ |
| и Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко в |
| и се лако догодити, да га онако гојазна удари капља.{S} Тога се бојао, то га је дуго одвраћало, |
| гледну у Бранка.{S} Овај као да га муња удари, пребледе, но Стојан то није спазио, јер се већ о |
| рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан искочи иа њега и |
| је Јелка пренула и већ дигла руку да је удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете тол |
| .{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше дошао до обале.{S} Иск |
| мак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше неописаним жаром, сав |
| и више се не подиже.{S} Сирома старац! ударила га капља.{S} На вриску старе куварице дотрчи сл |
| старац и занеми.{S} Као да га је капља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бр |
| де му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у лице јер сад је први пут у свом животу слагао |
| кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој ви |
| и погледаше онамо.{S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и |
| господине! поче слуге и сузе му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља |
| зев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему су казали да је Бранко отишао неком свом |
| тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је |
| ира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да ж |
| лио да живим, но тамо ме занела жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузе |
| овора запитаће онај старкеља: „А ко вам удеси тако ово село да изгледа као каква башта?”</p> <p |
| љи изрезан сто, који су још стари ловци удесили да могу мирно и угодно наранити се јелом и напо |
| јер би нам могла главе доћи.{S} Но кад удесимо све, продаћу имање и отићићемо, па ћу је може б |
| ле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, |
| .{S} Никог не беше у близини, као да је удешено било да их нико не смотри.{S} Тајанствени стара |
| емогао и клонуо.</p> <p>Све је ово било удешено на захтев тајанственога старца.</p> <p>Сад ступ |
| гајдаш поче свирати, па онда наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира. |
| уби живот...{S} Добар је Бог — заврши и удуби се у разне мисли.</p> <p>Оставимо старога Бранка |
| е граби, док не доспе до старога двора, уђе на велика врата и изгуби се.{S} То беше грбоња.{S} |
| ах пошаљи.</p> <p>Кнез оде и после њега уђе Мргуд.</p> <pb n="51" /> <p>„Добар дан стриче! позд |
| оди, и напослетку му испаде за руком да уђе зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, |
| је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — Него ми старца одмах пошаљи.</p> < |
| ети нечега, врати се.{S} Брзим корацима уђе у башту, двор остави на десно и за неколико минута |
| ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старц |
| и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати натраг |
| лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синчић Стев |
| обљу, брзо сави на лево и на прва врата уђе у собу.</p> <p>У соби је горела свећа, и Мргуд је з |
| дошао, беше озбиљан и намрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и сед |
| } Лице му је дугачко и богињаво.{S} Кад уђе у собу и не поздрави сељане добродошлицом, већ разг |
| цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сока |
| о — изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> |
| нком, кога је као рањена мати љубила, и уђе плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? |
| ек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остав |
| атима кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече де |
| скрене туге и бола.</p> <p>Бранко нагло уђе у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено |
| и, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <pb n="147" /> трже се и |
| изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—4 |
| раг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе |
| .{S} Неколико басамака воде горе и прво уђемо у једну повелику дворану, па онда на лево кроз вр |
| е, сигурно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на ко |
| живе душе да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се. |
| <p>Манимо их кака се разговарају, а ми уђимо у другу собу на којој не беше само један прозор и |
| 2_C7"> <head>Стриц и синовац.</head> <p>Уђимо у стара властелински двор.{S} На левом крају двор |
| не могу вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час |
| стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком је могло |
| и да су их стражари морали вући.{S} Кад уђоше у грдну дворану, која је била пуна радознала свет |
| га не приметише него са противне стране уђоше у жбуње, и овакав се разговор одпоче између њих.< |
| од собе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом |
| да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро |
| , али нам се смеј наједанпут претвори у ужас.{S} Вепар, који је био у врату рањен, јурио је као |
| </p> <p>„Не зна се.{S} Оне ноћи је била ужасна мећава, ни бесне вашке није било на пољу, па так |
| во склопи очи и крв му потоком јурну из ужасне ране на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине |
| љена Босиљка за којом је толико тужио и ужасне муке трпео, скрушише га и сломише.{S} Немарно је |
| асрнути на Божидара, и био би га својом ужасном снагом смождио, али се брзо стиша и благо прого |
| у пушка, као оно пре по сата, и тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож |
| о наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им беше на |
| >Та овде је троструко убиство навршено! ужаснуто викну Свевид кад је на још две брље крви наиша |
| а Стојана, — нуз то 30 ланаца земље, да ужива са својим старим оцем и мајком.{S} Он је то и зас |
| а чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају мужевљевом, у место да је он из сна бу |
| су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро се и Алекса |
| .{S} Но за мало трајаше радост, за мало уживаху у непомућеној срећи над њима се натуштило небо, |
| је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко се опет примири, о |
| је спазио Стојана, где као махнит јури уз степенице горе, а на рукама носи убијенога Бранка.</ |
| водоноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, |
| шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, ког је још пређашњи с |
| но трже нож иза појаса (овај је свагда уза — се носио) и замахне на старца, но овај га нагло о |
| страну отишли <pb n="93" /> па би само узалуд лутали и морили се.{S} Боље да овога јадника одн |
| читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свог |
| скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га Милош. — Глед |
| могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, убице је нестало..</p> <p>Други |
| и појури ни сам незнајући куда.</p> <p>Узалудан беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{ |
| препречио пут и кроз који је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на |
| тву...{S} Да је она жива ми би га одмах узаптили, али овако не иде....{S} Теби не би веровали, |
| риметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђен због очеве смрти, а да те ноћи када се убиство |
| ="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, води ме.“</p> |
| сам у неком бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, и |
| аче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се |
| жуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако див |
| е пребледео и задрхтао, али је он своју узбуђеност вешто скрио, да на њему нико ништа приметити |
| рли и поче га љубити.{S} Сав дрхташе од узбуђења и сузе му полетише на очи.</p> <p>„Ово је докт |
| — рече мирно старац и кад га Стојан од узбуђења скоро изнемогло пусти, настави: „Прво морамо г |
| и.“</p> <p>На Мргудовом лицу се никакво узбуђење није приметило и сасвим мирно рече: „Моји клев |
| Веља и једва могаше стишати у себи јако узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у др |
| изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио да је узбуђ |
| да поче из свег грла викати.{S} Село се узбуни, али од грбоње ни трага ни гласа...</p> <p>После |
| ко љубим! да знаш како ми твоја близина узбурка душу, а срце ми по њеним валима лута као да ће |
| испочетка као заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно |
| прихвати своје миље, стиште ју на своје узбуркане груди и љубљаше је тако топло тако жарко као |
| рвити, ветар пишти, сиче и риче, а вали узбуркане реке немилостиво бију обале.{S} Свак живи скл |
| њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, питаше се |
| /p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„ |
| дође до капеле подиже главу.{S} Бака га узверено гледаше, као да појава Стојанова пробуди у њој |
| S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћ |
| и засвира поред прозора, он се тргне и узверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог с |
| е зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено гледаху у врата.{S} Ова се наједанпут нагло от |
| је доктор Веља више <pb n="72" /> пута узвикнуо: „Ђаци то су највећи обешењаци!“</p> <p>Између |
| као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упути |
| убма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв... она нека спере сра |
| и се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и срце јој |
| зу нашег пријатељства.{S} Пред тобом је узвишена идеја лебдила, ти си на све заборавио, и оства |
| близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао је старински двор, к |
| ели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту капелу долазили су на молитву |
| дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигну на остале. — Ваљда |
| преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S} Као да је све слушало дивну песму весела п |
| кну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жури по кола — р |
| м главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце тако <pb n="114" / |
| ао на столици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — проша |
| и блажени осмејак, затим јој се оте лак уздах из груди и лепе очи јој се за навек склопише...</ |
| би се отео из старачких му груди дубок уздах ког би ове речи пратиле: „Ох лакомислена младости |
| ..{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових груди. — Док сам ти од < |
| као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету сеђаше Босиљка са оборено |
| ој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канабету |
| гробници и оданде слушају још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је |
| нестаде у густој помрчини.“</p> <p>„Ох! уздахне Бранко и очи му се наводнише, па онда рече: „Ви |
| ео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао сам ти |
| а прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слабим гласом: „А |
| што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настави. — После толико година ено ме сад прв |
| ле жив вам је син?“...</p> <p>„Жив је — уздахне деда Сава. — Него седи пријатељу па да вечерамо |
| је овај све прочитао.</p> <p>„Тако је — уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> |
| >Мргуду као да сињи терет спаде са срца уздахне и један подмукао осмејак му прелети преко лица, |
| ранку као да је сињи камен спао са срца уздахне и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кор |
| ће га знати који је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанић |
| а, бар њу да могу да нађем — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени стар |
| </p> <p>Милица једна између њих, дубоко уздахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати |
| и се крај њега.</p> <p>Деда Сава дубоко уздахне, потресе лулу, напуни је и запали па онда рече: |
| и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим.. |
| о му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за ср |
| јући. — Он је, не варам се.{S} Ох Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ |
| платном.{S} Болеснику као да би лакше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, кој |
| одом и болесник се слатко напи, па онда уздахну и леже на меке душеке.</p> <p>„Јесам ли одавна |
| ам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну, као да се бојао да ће стари забранити им љубав |
| осиљка са обореном главом.{S} Она је то уздахнула, и тај уздах као да јој је парао болно срце т |
| ну <pb n="157" /> и као ди му лакше би, уздахнуо је и преке гаднога лица му прелети задовољан о |
| сваком месту, па сад изгубише сву наду, уздаху се само у бога, да је он заштити и од свега сачу |
| образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу гла |
| ао тигар искочи пред коње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>Н |
| игне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Потреше |
| — кад речи, па онда би још јаче стискао узде и страховито би ударао кукавна жерава, који је упр |
| > када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награду. |
| , кад је и последњи глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче |
| хтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када гуј |
| глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали...{S} Кад звоно пр |
| се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{S} Сви ћутке слушаху певача, а Босиљ |
| неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш сумњам у твоје горње |
| е — одговори стара куварица, а једва се уздржала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говор |
| ! — у очима му заблиста суза и једва се уздржао а да се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хт |
| лепша и племенитија од Анђела!“ али се уздржао.</p> <p>„Отићићу јој сутра на гроб — поче Стоја |
| а је носила старцу доручак не могаше се уздржати од суза за болним Бранком, кога је као рањена |
| /p> <p>„Недај срцу на вољу.{S} Мораш се уздржати и не дати да се на теби ништа примети што би.. |
| а поглед на поп Бошка, све му би јасно, уздрхта се и заплака, па онда скочи, приђе Бранку и про |
| и друже мој — викнуо је и седи Божидар, уздрхта, снага га издаде и клону до постеље болесникове |
| кад осети младићеву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ј |
| рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, лице му пребледи и са разрогаченим очима укоче |
| е, очи му севнуше неописаним жаром, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцај |
| , не викну стари Властелин Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах |
| и, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи, страховито ц |
| да се бојао својих пређашњих речи мало уздрхта.</p> <p>„Ви сто синовац племића Бранка Бачевића |
| ево га натраг, али блед као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се ок |
| лашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и |
| ли: „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на |
| је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто уради |
| подигне, сам седе на кочијашево место, узе узде у руке и у највећем трку одјури у село.{S} Пот |
| је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насмеши кад је спазила за |
| е — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад |
| т обгрли крст рукама, пољуби га па онда узе груду земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаш |
| вече,“ остави јабуке, оде до бабе, сама узе варјачу и поче да гледа око вечере.{S} Деда Сава се |
| цима — рече опет Босиљка.</p> <p>Стојан узе мачеве, који нису били сасвим захрђали и прочита ов |
| , јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен удару.{S} Њему |
| ане?{S} Старица Ленка, тетка Божидарова узела је ту бригу на себе и она је матерински вршила св |
| доказивао да је невин, и пошто се и то узело у обзир да је убица може бити сам полицају тутнуо |
| е сит наплакао, онда би отишао у замак, узео би синчића на крило, љубио би га и тепао му слатке |
| — Не, нисам ју убио — дода. — Ја ћу је узети, венчаћу се с њоме, па макар ме отац лишио и насљ |
| ти он би полудео.{S} Дојкињу не смедоше узети, дакле, како да га одране?{S} Старица Ленка, тетк |
| ем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, коју ти ја дозволим, иначе ћу те лишити свег |
| {S} Ал’ нека, и то је крв невине жртве; узећу га да крв његовом поганом крвљу сперем — говораше |
| кола — рече му сестра, и Божидар скочи, узјаше Бранкова коња и као змај одлети.</p> <p>„Бранко |
| земље са гроба, метне ју у своја недра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога |
| > <p> <hi>Божидар</hi>.</p> <p>Сутрадан узјаши Бранко бесна жерава и као муња летијаше замку Ба |
| тајну па му каже за своју љубав, па да узме Зорицу.{S} Знао је да му то отац никад допустио не |
| омшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече деда Са |
| напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен с |
| „На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу узмем.“</p> <p>„Па реци ми коју?{S} Знам те ја за коју |
| н ни <pb n="14" /> онда ако сиромашнију узмеш, само нека је на свом месту...</p> <p>„Оче! викну |
| викну Мргуд и пође грбоњи.</p> <p>„Бре узми се у памет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп |
| овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — председник и пружи му нож.</p> < |
| на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневерено га гледаху.</p> <p>И ја ћу с’ вама — викну б |
| су слутили.{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао |
| м бунилу била, тако сам била узбуђена и узнемирена...{S} Ох, бар да је Божидар ту, изусти и кло |
| ужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p |
| лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други беше ситнија склопа, није имао образи |
| та. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! зашто је тако тврдогл |
| ам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и боље, и онога, који ти је задао ту |
| н, као муња пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића |
| очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је као мало дете.{S} Није могао д |
| знам тајну, али нико више осим ти, твој ујак, поп Бошко и његова породица, доктор Веља и моји р |
| > <p>Стојан је сад са Босиљком и својим ујаком старим Божидарем у староме двору.{S} Ту је довео |
| хне: „Тог јединог сина сам имао и он ме уједе за срце, оцрни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А |
| ја говорим.{S} Нека остане међу нами, а уједно вас молим, тебе Бошко да ме венчаш а... будимо и |
| пријатељу дам без икакве признанице, и уједно га посаветујем да се окане тог неваљалог живота. |
| жем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n="18" /> уједосте ме за срце.{S} Нанешену ову срамоту само крв м |
| каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку уну |
| ника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из мрака тајанствени старац у суром огртачу са |
| почеше јести, кад се из њиховог воћњака указа странац са дугом проседом брадом, у суром огртачу |
| мало одмакли, кад се иза једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га |
| еста га у тами.</p> <p>После два минута указа се на лицу места висок, снажан, млад човек са пуш |
| о веслање и иза једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио пра |
| био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, н |
| Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи |
| отајна врата се отворише и пред њиме се указа мрачна рупа, која је водила доле, и лаке лествице |
| срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} Божидар |
| слатке мисли.{S} На бледом лицу јој се указа благ осмејак, затим опет бледило неке стрепње и с |
| м — промрмља и уздахне.{S} У тај пар се указа из села тајанствени старац у суром огртачу.{S} Он |
| е и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину |
| евачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! рече Зорица |
| отпевао. — на замку се отворише врата и указа се једна лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљин |
| грдна слика до стола помаче с’ места и указа се грдна рупа у зиду кроз коју је зијала густа та |
| оки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије |
| што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда изв |
| и старац погледа горе.{S} На прозору се указао Мргуд који је страшно псовао и трудио се да бар |
| — викне и окрене се људима, који се сад указаху.</p> <p>„Зар убијен? — проговори један тешко ду |
| ављала лажни зид и пред разбојницима се указаху деда Сава, Смиља, Алекса, Босиљка, тајанствени |
| подигла свој ладни вео када се из замка указаше двоје саонице и преко замрзнутога језера упутиш |
| справу и грдна слика се са свога места уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и п |
| онда се расташе.</p> <p>Старац се брзо уклони, јер је Мргуд поред њега морао проћи и кад овај |
| арчеве, <pb n="150" /> Стојан заста као укопан, беше узбуђен јако, па онда викне: „Верујем ти, |
| ћи губио се у грлу бесна ветра, коњ као укопан застаде, а коњаник се стрмоглави.</p> <p>Муња се |
| својој крви, крај њега стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље ста |
| заједно њих двоје несретних.</p> <p>При укопу је био и Мргуд, и он је — плакао.</p> </div> <div |
| осетљива стена седео на помамноме коњу, укоченим очима је непрестано у ту веселенску пучину гле |
| Стојан, па као неверујући својим очима, укочено гледаше младића. — Одкуд ти овде!? запита га за |
| згрози се од тих речи и блед као крпа, укочено гледаше у даљину као да нема душе, као да се у |
| из сањарије и без да отпоздрави старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, |
| еву на своје руке и као да се скаменио, укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чека |
| јао пред њим, гледаше <pb n="149" /> га укочено, узверено.{S} Ко је овај старац? кад све зна, п |
| као да питаше нешто старца, гледаше га укочено.</p> <p>„Видиш, да се нисам варао — поче овај. |
| ице му пребледи и са разрогаченим очима укочено гледаше у госта, а баба Стана и Смиља као да се |
| рла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама с |
| ка.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи подклецнуше колена, долња |
| чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше у слику, која је пред њима о дувару вис |
| апља ударила седео је, очи разрогачио и укочено гледаше у Бранка, који је као скамењен стојао п |
| омакла та слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вили |
| о је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</p> <p>Су |
| зауставиле се на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која |
| Твога оца су недавно убијена нашли тамо украј „Несторове планине“, односно сам си га нашао — по |
| јем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки разбојници, па још ни данас се не зна где ј |
| ја и поче на мене зло, као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и изв |
| абедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му одузме земљу и он |
| ја, али ју баш пре истога догађаја неко украо из мога капута.“</p> <p>„Вашега стрица сте под „Н |
| о да га лепо склонимо.{S} Ово сам писмо украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даљ |
| S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села в |
| летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> < |
| натраг и дуго се са овим разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са св |
| м столом.{S} Мргуд забрави врата и онда укратко исприповеди грбоњи како га је стриц дочеко и шт |
| пита Бранко домаћина.</p> <p>„Казаћу ти укратко — поче домаћин. — Испрва је ишло којекако но са |
| а — проговори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по оби |
| о некога, освртао се тамо-амо по богато украшеним собама, које беху дивно осветљене.</p> <p>„Јо |
| ва кад поред светлости, коју је странац укресао, опази бледо лице рањенога, и заплака се.</p> < |
| , ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда |
| природе.{S} Ту у том дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> < |
| сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме дознати за очеву смрт |
| утра видимо Мргуда где са веселим лицем улази у красну башту са књигом у руци.{S} Кад дође до к |
| бише! викао је несретни Стојан</p> <p>— улети у собу и смести оца у постељу.</p> <p>Божидара јо |
| а скочи доле, коња пусти да пасе, а сам улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и |
| ља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу, и он је тако веслао да је чамац |
| е овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас уби |
| дао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села б |
| кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по улицама, сваки се склонио испред љуте борбе, коју водиш |
| /> високих, које су скоро подигнуте.{S} Улице нису онако празне као пре, и са једне и са друго |
| та хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине година наст |
| авукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а цело село |
| до сад?, од онога дана кад смо „кошуту уловили тебе нестаде...“</p> <p>„Ваљда се сећаш, да си |
| ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“< |
| Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До врага с њим — дода и баци новац.</p> <p>Ј |
| климне главом. — Задоцнили смо а они су умакли.{S} Дакле њега је мислио зликовац кад рече своме |
| ало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече овај задувано, као да се и сам |
| е још једанпут Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га |
| ј једва имаде времена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од < |
| ада је видео да неће моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} |
| астављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдн |
| хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махн |
| прозор, оданде на дрво пред прозором и умаче, као да је сам ђаво.</p> <pb n="108" /> <p>Кнез с |
| о доселио у нови дворац, али ми нико не умеде рећи, ко је дошао.{S} Гле, нисам вас ни преставио |
| јана.{S} Док смо били у Б. ниједан није умео тако запевати као...</p> <p>„Милоше! ти претериваш |
| оња пошто је све прочитао. — Како је он умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану ост |
| д као смрт и сав уздрхтан: „Уђе, али се умери — рече Бранку, нагло се окрете и сузе му потекоше |
| ут дам боктеру(=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, |
| се разликовао од потеза у правоме, па и уметак Мргудова имена на место Стојановога беше тако ве |
| хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том убиству...{S} После се доказало да је рање |
| бла рамена.{S} Беше лепа као зора росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, дв |
| пре сунца напије воде из тога бунара и умије њоме лице, неће никад имати пеге по лицу, а то за |
| од себе.“</p> <p>„А ти гледај па му се умили, довијај се како знаш..{S} У осталом не мора он д |
| а зачу се ловачка песма.{S} Глас певача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше о |
| у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше сад суров и страшан; из очију му сипаш |
| му потоком ударише. — Стари господар је умио...“</p> <p>Лекар Веља, као да га је ко год бичем о |
| икад речи одговорио ниси.{S} Знао си да умирем од глади, јер ме родитељи одгнаше...{S} Јадни мо |
| ; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше јој дете, |
| оро! ти дрхћеш, колена ти клецају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад |
| <p>„Стишај се младићу — рече старац. — Умири се и све ћеш дознати.“</p> <p>Ох говори! викне Ст |
| н поглед домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело |
| ако не... говораше старац пошто се мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их та |
| ових речи стричевих, али се брзо знаде умирити и рече: „Јесте и то је моја највећа несрећа, је |
| ију, нашег <pb n="109" /> арамбашу, али умириће се. — Знамо ми како треба...“</p> <p>„Ди је мој |
| . мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као |
| <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртвачко бледило, са д |
| поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још га је умножио — одговори кнез — Истина да је на сељане распач |
| м и напојити добрим пићем после тешкога умора.{S} На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и |
| ен? — проговори један тешко дувајући од умора.</p> <p>„Убијен — дода старац и жалосно климне гл |
| то пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи та |
| е Бранко из страшних мисли.{S} Скочи са уморна коња и поче га трти и грлити, као да му је ово ј |
| рече окренув се Смиљи.</p> <p>Ја нисам уморна, ја ћу остати овде да га надгледам — рече Смиља |
| простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</p> <p>Опет се зачу кораци.{S} Босиљка се осврн |
| ао, дао га је у војнике: но кад му жена умре, није могао бити без њега, него га доведе кући.{S} |
| иметити да је меница лажна...{S} Кад он умре лако је ону опоруку преиначити..{S} Ти ћеш ваљда м |
| бијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у варош П. и постане вођ полицајни... |
| год. био је пре војник, по кад му отац умре, напусти службу и дође кући да сестру помаже.{S} О |
| глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од глади, кад ниси за живот.{S} Ево на! |
| ајвећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора умрети, па ма и од гл |
| ара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренутку сенуше ове мисл |
| уби ме... тако, сад сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али са |
| ад ти је при поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав |
| да је од назеба добила сушицу и од тога умрла.{S} Свет је веровао, јер од неколико месеци не ви |
| ле од дебљине Жена му је пре пет година умрла.{S} Имао је само једнога сина Бранка, са киме смо |
| Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на самртној листи |
| едно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи где се види онај споменик преко језер |
| а је била лепа и племенита, али је рано умрла.“</p> <p>Старац се наједанпут тако осећао као да |
| а син Мргуд; отац му је пре годину дана умро...“</p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и |
| мирно рече.</p> <p>„Пре годину дана је умро.“</p> <p>Старац Сава је приметио бледило на младић |
| триче! поче подмукло Мргуд — Отац ми је умро, остао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он |
| стао сам саморан.“</p> <p>„Отац ти није умро, он је мучки убијен — прекиде га стриц и оштро га |
| и твоју земљу, док се не осведочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цр |
| оје име Мргуд.“</p> <p>„Зар вам је отац умро? изусти и неотице кнез.</p> <p>Преко Мргудовог лиц |
| Бранку су тек онда казали да му је отац умро, кад је већ са свим оздравио био.{S} Дирнула га је |
| и господин не сме дознати да му је отац умро, јер би и сам у тај мах отишао за њим..“</p> <pb n |
| .{S} Пустите ме да идем кући...“</p> <p>Умукни скоте — продере се Мргуд.</p> <p>„Ох господару! |
| одићи не могу, не смем; нећу...“</p> <p>Умукни псето неваљало! загрми образина.</p> <p>Топот је |
| нки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p> |
| и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи |
| е то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећаху у том тренутку као да су у неко |
| путници траже склониште, па и животиње умукоше и склонише се.{S} Наступила је тамна, страшна н |
| и је у врт отишао.{S} Наједанпут кораци умукоше и старац као опарен застаде и обазре се унаокол |
| исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и песма сретна настира — умуче св |
| глас као са слатким уздисањем исчезао, умуче и песма малога славуја, умуче и јасна врулица и п |
| јасна врулица и песма сретна настира — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани п |
| ослетку и сикира у рукама вредна сељака умуче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут п |
| ц још једанпут летну кроз танко грање и умуче.</p> <pb n="6" /> <p>С друге стране мирнога језер |
| а једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу по |
| епа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божидар је већ био ту, наслонио се на мач |
| старац нагло затвори врата и обазре се унаоколо, да их није когод смотрио.</p> <p>„Добро је — |
| и старац као опарен застаде и обазре се унаоколо али нигде никога не виде.{S} Није се смео с ме |
| брежуљак и слатко смешећи се разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледн |
| ље! викне Мргуд и блед као крпа звераше унаоколо.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p> |
| среће невиности и задовољства разгледи унаоколо..{S} Први зраци сунчани помолише се и озарише |
| презно коракну у собу, пажљиво разгледи унаоколо, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и |
| врати указа грбоња.{S} Опрезно разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву |
| ац у суром огртачу.{S} Опрезно разгледи унаоколо, приближи се Јовану и поче га прегледати: „Под |
| рави сељане добродошлицом, већ разгледи унаоколо, седе за један стол и викне бирташа.</p> <p>Ће |
| лику где лаганим корацима, разгледајући унаоколо, опрезно корача староме двору.{S} Њега не запл |
| овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, |
| јлија.</p> <p>„Ви знате где је „ловачка унка?“ — поче старац мало јачим гласом, да је странац м |
| ког ћете лако спазити кад погледате са унке источно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђуј |
| е потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао старога Бранк |
| а у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако с |
| ланину посматрала, која се иза „ловачке унке“ простирала као какав облак у сиву маглу умотан.</ |
| а после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте тражити, јер нећу бити код к |
| јелом подкрепе.{S} На врху голе, зелене унке од вајкада био је у земљи изрезан сто, који су још |
| добро — одговоре сељани.“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зов |
| коњу могао превалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрс |
| низ брдо и слушао песму, коју је његова унука Смиља певала плевећи башту, која је иза воћњака б |
| е замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила и он је немарно др |
| са вашом ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати |
| p> <p>„Убиство несуђенога ђувегије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неки |
| ин оставио, остадосмо ја и моја баба са унуком.{S} Неговали смо сироту свакојако, док но дораст |
| рај „Несторове планине“ живи са његовом унуком, а мојом праунуком; но и од њега сам отишла, јер |
| сам сина Радивоја, ког оженим и добијем унуку Смиљу.{S} Снаја ми на скоро умре а син ми оде у в |
| би сами.{S} На њиховом лицу се огледаше унутарњи немир и неко запето стање.{S} Обоје су слутили |
| зговор и као да се неко силом отимао да унутра уђе.{S} После неколико минута поп Бошко се врати |
| може бити да се каква змијурина увукла унутра, па ће те ујести — говораше.</p> <p>Но Босиљка и |
| ику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на |
| е и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за исту и изгуби се у мрачноме сокачићу |
| изусти и остави новине.</p> <p>Кнез уђе унутра: „Добар дан господару! поздрави старца.</p> <p>„ |
| а кад се ова отворише и један дечко уђе унутра.</p> <p>„Донео сам вам једно писмо — рече деран, |
| ји је само један узан пролаз водио даље унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватају |
| чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео. |
| бе се отворише, лекар и поп Бошко уђоше унутра.</p> <p>„Здраво друже! викну слабим гласом Бранк |
| и он се стиша.</p> <p>Врата се отворе и унутра уђоше поп Бошко, попадија и син им Стеван, ком ј |
| ачу се лако куцање, врата се отворише и унутра уђе Бранко, поп Бошко, Веља, попадија и њен синч |
| <p>Брзо воде! викну Мргуд, отрчаше сви унутра и почеше прскати онесвеслу девојку донешеном вод |
| по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну у |
| кога смо јутрос на бунару видели, ступи унутра.</p> <p>„Ево га! мал, не викну стари Властелин Б |
| ријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да видиш јесам ли имао право кад сам |
| се полако отворе и страшан Мргуд ступи унутра носећи у једној руци свећу.</p> <p>„Добро вече Б |
| о да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајну ником није |
| жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се |
| је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који б |
| познао га, па ме је гонио да га зовнем унутра...“</p> <p>Ужурбаше се око болесника.{S} Бранко |
| уку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си |
| и нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колеб |
| као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пође.</p> |
| ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво гледаше |
| урно је у њој стари властелин.{S} Уђимо унутра.{S} Крај прозора у старој наслоњачи, на којој је |
| уше да није пусто и остављено.{S} Уђимо унутра.{S} На дивану прилегла Зорица и одмара се.{S} Пр |
| ораше.</p> <p>Но Босиљка ипак тури руку унутра, и после неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле ш |
| тати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, може бити да се ка |
| х ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозвао.</p> <p>У тај ма |
| се млого лакшим кад је из собе изашао, унутри му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! пр |
| ногом врата а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се ј |
| .{S} Ова се наједанпут нагло отворише и унутри ступи полицајни заповедник.</p> <p>У име закона |
| беше сав труд...{S} Опет се покупише на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за с |
| ml:id="SRP18942_C12"> <head>На ловачкој унци.</head> <p>Једног летњег дана искупила се лепа дру |
| “</p> <p>Од онога догађаја на „ловачкој унци“ јадна Босиљка овде у овој гнусној и прљавој тамни |
| а искупила се лепа дружина на „ловачкој унци“.{S} Ту беху Стојан, Милош, Стеван, Босиљка и Дани |
| Бајаги ја незнам...{S} Гле само како се уозбиљили, као да су им галије потонуле, а овамо једва |
| ао какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 ко |
| у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова |
| дговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве речи халапљ |
| е Стојан.</p> <p>Мени се он не допада — упаде у разговор Босиљка.</p> <p>А зашто? запитаху је с |
| м ћерком...“</p> <p>— То нам је унука — упаде баба Стана у реч.</p> <p>„А тако! одврати странац |
| е, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти п |
| ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и показа руком на Мргуда. — Ја сам п |
| еме...“</p> <p>„Баш сад стигосмо и ми — упаде му у реч Бранко и осети да му је крв ударила у ли |
| е стоји ништа у свези са нашом ствари — упаде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — |
| ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и |
| у мртваца, као да су га гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка |
| н.{S} Лице му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и |
| Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице му као попијено.{S} Дуго је |
| дне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали свећу, па онда скоро клоне на столицу и обори гла |
| рата се отворе.{S} Неко крецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп |
| ла док су вечерали Смиља донесе свећу и упали је.</p> <p>Је си ли дуанџија пријатељу? запитаће |
| .{S} Поп Бошко у кога беху кључеви, сам упали свеће а затим складно и достојанствено сврши венч |
| упавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг |
| у где се сћућурила и седи, својим малим упалим очима звера којекуда по околини.{S} Лице јој сме |
| <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> <p>Наста тишина.{S} Лекар је седео до |
| ове речи, па онда га оштро погледи и у упалим очима му севну пламен пун прекора, мржње и претњ |
| ји стојао младић бледа и изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом |
| устио, беше бела као снег, лице бледо и упало, руке суве скоро провидне, ади се још виде на њим |
| омиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и по |
| чено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? |
| е деда Сава пренеразио.</p> <p>Ко, ко!? упита га загушљиво.</p> <pb n="137" /> <p>Мргуд — одвра |
| кези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p>„3наш, ја сам сирома |
| ве собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! по |
| огом Зоро, ја морам ићи.“</p> <p>„Куда? упита га Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, м |
| з очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p>„Отишао је мало у лов, па га ет |
| ашта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нис |
| елите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одговори кнез |
| зјаснити зашто је пребледео кад га кнез упита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од сто |
| p> <p>„Здраво брате!{S} Ево дођох да те упитам за јуначко здравље — рече весело свештеник.</p> |
| иљке нестало.{S} Мирни сељани беху јако уплашени, јер већ од неколико месеци се појављује у око |
| ају...{S} Умири се, не буди малодушна — уплашено викне Бранко кад је виде бледу и уздрхтану.</p |
| е а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахах |
| етар просвира поред прозора, тргне се и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запит |
| леди.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? “</p> <p>„Пре по |
| Наједанпут зачујемо пуцањ, који нас све уплаши, затим врисак и запомагање.{S} Брже боље истрчим |
| собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Преко лица ј |
| ао бесомучан јурне унутра.{S} Ја сам се уплашио, мислио сам да је полудео.{S} Паде на колена и |
| .</p> <p>„Казаћу вам, али немојте да се уплашите...{S} Ми смо тајили од вас.{S} Ох, не могу, не |
| о познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} Дању никад не беше код |
| утој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њоме, а ноћу све о њој сањам.{S} Толико сам б |
| био сам — одврати младић и порумени. — Упознао сам се са вашим синовцем Мргудом — дода и гледн |
| едведа и увек га оборио.{S} Но одкад се упознао са Зорицом, коју је он просто Зором звао, ређе |
| рекиде га Стојан.</p> <p>Тако се Стојан упознао са првом лепотицом <pb n="82" /> у околини и за |
| крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се двоје брзо заволеше.{S} Бра |
| реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно ловити, но више смо разговар |
| Бранка.</p> <p>Затим се и остали редом упознаше и руковаше са младићем.</p> <p>„Где си био дос |
| д, подиже главу и са закрвављеним очима упорно гледаше у судије.</p> <p>Познајете ли ове ствари |
| ано је лебдио над њим, све силе и знање употребио је, да спасе млађани и племенити живот.{S} Се |
| и показа прстом на Мргуда.</p> <p>Брзо употребише стражари све и овај дође наскоро к себи, али |
| тио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој тужни поглед у један зелени жбун и даље прем |
| на обали реке — ове је речи на Стојана управила, — и онда смо виделе нас две тога кепеца, цере |
| ови дворац је предао Стојан Радивоју да управља њиме, а поклонио му је баштину његовога оца Сав |
| о да се неко спушта но пајвану доле, па управо мени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му |
| Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у опасности, ск |
| поникао, искочи из жбуна један гуроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здр |
| к и запомагање.{S} Брже боље истрчимо и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, н |
| у и спази лепа младића где друмом језди управо капели.{S} То беше Стојан.{S} Лице му намрштено |
| ање свршило Бранко није одлазио у село, управу над имањем предао је своме слузи сад већ ишпану |
| х му је предао у руке сву <pb n="12" /> управу над имањем, коју он већ не могаше вршити, које з |
| а најбоље земље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> |
| кше, уздахну и отвори своје мутне очи и упре их у Смиљу, која је крај постеље стојала и пажљиво |
| S} Бранко се опет примири, отвори очи и упре их у поп Бошка, дуго га је гледао па онда на један |
| </p> <p>У тај мах отвори болесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не им |
| , познао си ме — рече Лаза подругљиво и упре своје упале очи у њега, а у њима као да си читао: |
| а је посрнуо са имањем? запита поново и упре свој испитујући поглед у кнеза.</p> <p>„Није, још |
| старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га гледаше.{S} Грбоњи п |
| и спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-господине! поче слуге и с |
| тећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гледаше га страсно и заносно.</p> <p> |
| амењена стајаше на сред собе.{S} Очи је упрла у врата на која је Бранко изишао, и укочено гледа |
| ста на води, Стојан као да се скаменио, упро свој поглед у Босиљку, руке му престаше веслати и |
| Сава, кога очи странчеве које је у њега упро, као да примораваху на одговор.</p> <p>„А би ли га |
| } Немарно је седао на коњу, а поглед је упро у земљу и тек кад дође до капеле подиже главу.{S} |
| } Сад је стајао пред њим стриц, који је упро у њега оне велике очи, па као да је осетио да му н |
| а слика — говораше Мргуд, а очи укочено упро у грдну слику до стола и са отвореним вилицама неп |
| разбарушена, очи отворио и несвесно их упро у оно двоје, долња вилица му спала, руке му дрхћу |
| н и кад виде господара на земљи бледа — упропасти се, па онда брзо отрча по лекара, који је баш |
| и и на твоју заручницу, Милицу, коју си упропастио и одагнао од себе као скота...{S} И она те т |
| нам неће више давати новаца и може нас упропастити, <pb n="57" /> ако нам план не испадне за р |
| као да сам му ја украо назиме.{S} Ја се упропастих, говорио сам му и извињавао сам се, ал’ он м |
| е.</p> <p>„3ар старога господара! викну упропашћено Алекса и као да му неко пресекао ноге, паде |
| овито би ударао кукавна жерава, који је упропнице скакао и као ветар летео, док окупан у зноју |
| ога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену рад |
| жеља да удвостручим своје имање и ја се упустим у велика подузећа.{S} Испрва бејах сретан и доб |
| питомом лугу овом.{S} Лаганим корацима упути се брежуљку и кад се попе горе, застане и погледо |
| у да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и лако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — |
| сати Мргуд се пажљиво извуче из двора и упути се врту, који је одма до двора био.{S} Нико га ни |
| , разгледи добро и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до |
| и кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здраво дружино! поздрави их |
| из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> <p>Наједанпут заста и нагло се обазр |
| Кад спази девојке сави мало на десно и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Б |
| ћу ти се осветити“.{S} Лаганим кораком упути се до клупе и седе до њега.{S} Неко време је лута |
| га вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку.{S} То беху Стојан и Милош |
| мрмљао неразумљиве речи, па онда би се упутио двору и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта |
| шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бунару: „Добро јутро девојке! поздрави их |
| нога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ сави за |
| ом огртачу.{S} Он се право лепом дворцу упутио, али га Стојан није приметио, он је упр’о свој т |
| воје саонице и преко замрзнутога језера упутише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стаја |
| сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необично осећ |
| а посао — рече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак |
| брзо потписан, а нуз то да Мргуд грбоњи упутницу на банкара у варош В. на основу које може у св |
| } Цело село се слегло око двора, али по упутству свештениковом нико ни речи не смеде проговорит |
| се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он |
| невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p |
| ичаво Алекса и скочи. — Убите ме, ја то урадити не могу.{S} Ваш стриц ми је највећи добротвор. |
| и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па |
| као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. — Н |
| обичан, биће доста муке, ал даће се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашиц |
| а два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да је тек од пре две десетине год |
| да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18942 |
| е....“</p> <p>„Али дувањара на којој је урезано ваше име, сведочи да сте баш ви убица..“</p> <p |
| таке лажи.“</p> <p>Али на овоме ножу је урезано ваше име.{S} Ево, узмите и видите рече — предсе |
| е, а може бити да је неко из освете дао урезати у њега моје име, само да би мене главе дошао.“< |
| есни, страшна олујина обара дрва, сиче, урла и скида кровове са кућа.{S} Нигде живе душе по ули |
| и Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и као да ће старе |
| на једном гробу који тамо украј језера усамљен стојаше и скриваше лепу Зору, која у место да ч |
| у ја за тебе место,...{S} Бићеш до душе усамљен, али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам |
| путише <pb n="35" /> се капели, која је усамљена стајала на једном узвишеном месту.{S} У ту кап |
| га је неко силом нагонио да дође на ово усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој |
| осветљени прозори те уверавају да у том усамљеном склоништу има живе душе да није пусто и остав |
| а гује сисале очи упале и исплакане, са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило |
| >Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" / |
| јим погледом прогутати.{S} Са тих немих усана као да јој је слушао некадање рајске речи, а из о |
| е хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.</p> <p>„Зоро! прибери се, дођи к’ себи |
| се грчевито трзаше, а у очима као да је усахнула и последња искра сјаја.{S} Као рањен лав викне |
| м...{S} Ето ове године ми потопиле вода усеве... марва ми угинула а каз’ти имам петоро деце...{ |
| д које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше већ на заходу, кад се Смиља врат |
| е се из њеног загрљаја и излети напоље, уседне коња и одјури.</p> <p>Зора као скамењена стајаше |
| ест сати је било кад се Бранко опрости, уседне свога коња, па ком је тога дана дошао и оде, а о |
| крсно име братовљево.{S} Беше то у очи Усекованија.{S} Бура као да све већма отима маха, дрва |
| се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до године.“</p> <p>„Видео сам |
| гавране — рече грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полуг |
| , па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљаваху да добро мотре куда ће грбоња и кад спазише д |
| .“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутит |
| <p>Пођимо за грбоњом.{S} Кад је савио у уски рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гон |
| p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода и несрећа сасвим осиромаши, па у |
| прав мали нос на онај осмејак на рујним уснама, који тако заноси кињи и мучи, па они образИ пре |
| лика, са вечитим осмејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је уп |
| речи не изусти, очи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи |
| севнуше <pb n="148" /> необичним жаром, усне му задрхташе а образе му обли јако руменило.</p> < |
| ице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испр |
| и будућност.“</p> <p>Мргуд се угризе за усне на последње речи стричеве: „Ох драги стриче! поче |
| Јелку.</p> <p>Јелка се само угризну за усне и као заливена ћуташе.</p> <p>„Па видите није горд |
| њеном изумреше сви осећаји, само јој се усне грозничаво трзаху.</p> <p>„Зоро! имај вере у мени |
| прислушкивао, а Алекса је кршио руке и усне му дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздиш |
| тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког |
| мо стојаше грбоња, који се као веверица успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне |
| у другу собу, али док си тренуо ево га усплахирено натраг:</p> <pb n="37" /> <p>„Вељо она у-ми |
| ече но мене — одговори девојка, па онда усплахирено ђипи и падне око врата драгану свом. — Ох м |
| упи унутра а за њих ево и поп Бошка где усплахирено јурну унутра.{S} И њега је верни Лука дозва |
| ачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Није ништа — одврати грбоња п |
| де је Бранко. — Заклео сам ти се светом успоменом моје матере да те никад изневерити нећу, на ч |
| и рече: „А како ћемо без оружја? па још усред дана...{S} Они нас могу опазити и осујетити нам н |
| ко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погреши |
| ма, но ови стигоше Босиљку, счепаше је, уста јој запушише и на брзо се изгубише с’ њоме заједно |
| добро дао старче — одпоздрави домаћин, уста са дивана и рукова се са старцем. — Седи старче. — |
| лавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а у |
| и сто синовац племића Бранка Бачевића!? уста наједанпут бркајлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја с |
| е домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло си |
| и сузама је оросио затворене очи и нема уста.</p> <p>Стари Божидар, ујак Стојанов, плакао је ка |
| Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{S} Ох т |
| одигне руку, да га загрли... ено отвара уста, смеје се, дозива га.{S} Старац као пијан посрну.. |
| ени.{S} Очи му светле к’о у мачка, а из уста му ко неки модар пламен лиже.{S} Обневидила сам и |
| а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче мој! вр |
| о! викну млади свештеник — као да ми из уста вадиш речи!{S} То сам и сам мислио.."</p> <p>„Опет |
| ивоту твом — поче старац.</p> <p>Стојан уста на ове речи, разрогачи очи, али ни да проговори за |
| гао до речи да дође од суза, није могао уста да отвори тако му сињи терет притиснуо срце, па ка |
| као кад се неко реши на нешто, отворио уста да проговори, да отвори своје срце и да излије све |
| >Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима.</p> <p>„Ово је овдашњи власт |
| ?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S} Беше бледа, лице ј |
| ита за оца...</p> <p>Мргуд плати вино и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир на |
| нио.</p> <p>Милош, Стеван и Мргуд нагло устадоше, дохватише своје пушке и похиташе за њим, а Ст |
| То беше старога звонара Средоја глас. — Устале сте пре петлова па сте дошле овамо да сплеткарит |
| е већ и са последњим потезом готов био, устане и пружи тестаменат Мргуду.</p> <pb n="144" /> <p |
| толици, из груди му се оте тежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — |
| ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја сам знала |
| веран, ти си данас по мене дошао...{S} Устани, устани драги рају мој!{S} Ја сам веровала, ја с |
| о беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, |
| ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> |
| це јој зажарено, очи јој пламте а рујне устне јој се трзаху — Година дана прође у милом заносу |
| а беху стасити и страшни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови с |
| поведим... ја, ја сам убица. „Ја сам га устрављено гледао.{S} После ми исприча како те је позва |
| замуца, па као да га је Босиљкин поглед устрелио, као да га је опчинио стајао је ништа не говор |
| и задрхта као увео листак на дрвету, и устукне натраг.</p> <p>„Божидаре! вређаш ме, а немаш пр |
| као да је пред собом сама себе гледао, устукну, натраг.{S} Идем да не свиснем од бола, идем да |
| та уклони, кад као громом ударен рикну, устукну натраг и паде на земљу.</p> <p>Пред њима стајаш |
| који га не благосиља, јер је сву земљу уступио нама, колко је који имао; допустио нам да „бели |
| сведочи да је тако.{S} Кад је мој стриц уступио сељацима земљу, оставио је себи преко 400 ланац |
| елин рече да ће сваком оном као својину уступити ону земљу коју ради, ако му може за то извесну |
| ме разумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да с |
| синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мен |
| > <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто гони да вам |
| чно.{S} Ја ћу бити тамо...{S} Али се не усуђујте повести кога са собом, јер се онда нећете кори |
| е Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка, која није могла |
| вој образ опрао...{S} Сви присутни беху усхићени осим судија, који су знали да тајанствени стар |
| ије замакао његовом оку, — све се већма утврђивао у тој сумњи...</p> <p>Поседаше за пуну софру |
| ац; који им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нит |
| те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи Божида |
| у тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединчета, које тако рано оста без |
| крвопија за нас.{S} У Бачевићу нађосмо утехе и мелема за ране, које нам је задао онај обесни с |
| , и сељак би са сузним очима радостан и утешен отишао кући, и свом снагом би се трудио да и дел |
| Није ми ништа — одговори Стојан.</p> <p>Утим се вратише Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А ш |
| ње, али грбоње беше већ нестало.</p> <p>Утим стиже и Мргуд.</p> <p>„Умакли су скотови — рече ов |
| д домаћинов довољан би био да га умири, утиша.</p> <p>Поп Бошко, Веља и попадија весело ћеретах |
| оде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез.{S} Он |
| те га својим њежним рукама, као када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавите |
| дну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто кркћући изусти: „ја сам уби..“ паде |
| оју су узалуд тражили.{S} Стојан је као утучен ишао поред свога друга.{S} Некад се наслађивао ч |
| д Зоре, па кад је дошао кући био је као утучен.{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пут |
| иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као утучен изађе из собе напоље..</p> </div> <div type="cha |
| или жалбу могао је слободно без питања ући унутра и разговарати се са властелином.</p> <p>Чест |
| зумели!?.{S} Ниједно од вас да се усуди ући у собу младога господина осим Јована.{S} Да се нист |
| ору је промена.{S} Пре није могао свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, ко |
| је бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„ |
| редо суду!..{S} Да ниси и ти...{S} Овде ућута, па као да је посумњао у старца и почео да верује |
| ицима, а онда је дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> < |
| д сам сретна сад могу умрети...{S} Онде ућута, па после опет проговори али сасвим изнемоглим гл |
| кад је још био млад момак — рече бака и ућута.</p> <p>Стојану удари крв у лице, очи му севнуше |
| м већ сто пута опростио?! рече старац и ућута. — Само ради како сам ти казао, и све ће бити доб |
| <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли сви пољупци тако једр |
| рав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је сињи камен спао са срца узда |
| постане вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздах |
| снажан си, паметан си...“</p> <p>Старац ућута а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да ч |
| та спомињали о мојој болести..."</p> <p>Ућута и две сузе му се заблисташе у упалим очима.</p> < |
| главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто је пушку и ловачку торбу |
| ом најмилијем другу Бранку.“</p> <p>Сви ућутаху и наста свечана тишина.</p> <p>„Мили друже! поч |
| че: „Ти знаш... ти ми мораш казати....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није ник |
| .{S} Наједанпут стане код прозора...{S} Ух ала је био страшан! још и сад дрхћем кад се сетим.{S |
| е к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли младићу — рече озбиљно старац |
| е догодило убиство, па још никако да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га с |
| кса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе у колебу.</p> <p>Деда Сава и |
| и били осветљени прозори — рече младић, ухвати ју за белу руку и одведе ју до једне клупе. — Он |
| ено Мирко и полети да скине оружје и да ухвати или убије разбојника.</p> <p>„Охо! ако се тако п |
| е зачуђено погледа, пребледе, поново је ухвати за руку и грозничаво запита: „Зар нам каква опас |
| м, сав уздрхта, приђе баки, грчевито је ухвати за руку и муцајући поче: „Ти знаш... ти ми мораш |
| аповедник.</p> <p>У име закона — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну |
| ћу моћи издржати — одговори онај први и ухвати за кључаницу од дворских врата.{S} Очи им засену |
| тао самога себе, да онда дрхћућом руком ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се дог |
| и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо ов |
| Стеван поцрвенио и оборио очи).{S} Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око |
| рече Стојан.</p> <p>„Није, мало ме вино ухватило — рече старац а глас му је дрхтао.{S} Обоје од |
| ина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са капеле се зачу глас зво |
| > и дадоше ми слободу.{S} Ох! ако га не ухватим, погинућу невин, али правда опет мора победити. |
| тетка а Бранко је клечао крај постеље, ухватио је Зору за руку, љубљаше је и горко плакаше.{S} |
| ороц, испусти карву од лотре за коју се ухватио па се стрмоглави...</p> <p>„То ће бити он (неча |
| авити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо |
| робуди осећај, за који досад није знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде в |
| ри му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај |
| чи са клупе и отрчи до обале.{S} Бранко учини то исто.</p> <p>„Зоро! ти дрхћеш, колена ти клеца |
| >Наједанпут заста и нагло се обазре.{S} Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} |
| ата умаче.{S} Грбоња је то исто још пре учинио.{S} Као махнито јурише у ону собу, где смо их је |
| та — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио...{S} Можда ћемо му тако пре здерати образину... |
| тлише кад помисли да ће опет коме добра учинити.</p> <p>„Тако је — рече кнез — Ви се сећате да |
| лико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говора |
| рити да истину говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти |
| итам за нешто, али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио г |
| одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из његових г |
| тне у руку као да је бајаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му преки |
| {S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава.{S} Имамо и лекара.< |
| шао напред.{S} Коњаник је стигао већ до учке, која је баш на средини пута измећу варошице и сел |
| се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</p> <p>„Добр |
| Бранко и сав уздрхта.</p> <p>Младић се учтиво јави, а домаћин одмах уста и прикаже га гостима. |
| идили неког грбоњу кад је ноћу код њега ушао и изишао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што ј |
| ри га у браву и отвори врата.{S} Кад је ушао још једном промоли главу кроз отшкринута врата, ра |
| ин Бранка к’ себи.</p> <p>Кад је Бранко ушао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пушта |
| и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио на странчево питање, који по спољашности изгл |
| .{S} Наста смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, ко |
| ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш |
| Имала би вољу да те мало продрмусам за уши...“</p> <p>Грбоња се искези и неста га међу жбунови |
| тане му ужасном свирком просвира поред ушију.{S} Од страха нож му испаде из руке, за час као с |
| церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуња све д |
| и како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогачене, а уши као у миша. |
| икакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже...{S} Али тако ти треба...{S} Ја с |
| > <p>Као громови зујаху старчеве речи у ушима Бранка.{S} Осећаше као да му нека магла притискуј |
| шао да ти се осветим — дода и глас му у ушима мргудовим зујаше као да какву самртну песму певаш |
| апусти спавање, а баш је сањао о врућим уштипцима, и да растера лепе водоноше, које су весело ћ |
| ти је и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грб |
| атке почивке. — Већ ти је 23 године, не фали ти ништа, здрав си, снажан си, паметан си...“</p> |
| баштине и готов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну.. |
| .{S} Кад он да пође напоље а неко дуне, фењер му се угаси и испусти га са ашовом заједно.{S} По |
| „Тако, сад је све свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на вра |
| ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити д |
| о, па онда оде до писаћег стола, остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесма |
| о урадити да се не сете — дода и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фурун |
| а тајанствени старац у суром огртачу са фењером у руци.{S} Опрезно коракну у собу, пажљиво разг |
| извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n="62" /> огртачем донео, но да и |
| о је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би |
| о старога властелина Бранка, стари Сава Филипов, са киме смо се једанпут већ састали у сеоској |
| о месеци доселио.</p> <p>„Па ти си Сава Филипов! викну бркајлија.</p> <p>„Ја сам — одговори ста |
| д њега је нађен и вођ полицајни Радивој Филипов, који је такође био убоден ножем, но само је би |
| нађем неку бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем |
| доглав?{S} Пре набедише на сиротог Саву Филиповог да је украо од свога комшије прасе, а он му о |
| а је покојни ваш отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а |
| н умео да крије тајну!..{S} Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, х |
| ужје празно.{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај на |
| а, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдс |
| и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све још за раније спремио био...{S} |
| Седоше поред стола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: |
| вом обичају, оде и седе му на леђа, уве флашицу која му висила о врату, па ће да наздрави, кад |
| >Мргуд оде у побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да |
| — рече грбоња, а већ се машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одса |
| енуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом“, јер се није ни зашто жестио или се предавао к |
| пут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлаци да скакућу. |
| ву које може у свако доба подићи 50.000 фор.</p> <p>Е сад на посао — рече грбоња пошто је угово |
| ад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби |
| нога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја му као |
| овом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргуд и пођ |
| не!</p> <p>Сутра у подне однесите 10000 фр. до ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, |
| а су наишли на нике кости кад су копали фундамент — па кад је додирнуо ашовом а оно као да је н |
| гледну у своју сестру која је као каква фурија јурила к’ њима и онесвешћена паде до Бранка.</p> |
| артија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се злико |
| м им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде |
| то, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све свршено — заврши, уз |
| упита сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га од |
| верујем, ти си у договору са њима...{S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да с |
| о гуја и очи јој страховито запламте. — Ха! подли скоте!...{S} Отрже ме из наручја.{S} Ал’ неће |
| ћу се ја већ побринути — рече Бошко. — Ха! сетио сам се већ, нека моја жена буде стари сват а |
| је то сасвим друга рука писала.</p> <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоњ |
| и — заврши Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> |
| — рече и ухвати Мргуда за раме.</p> <p>Ха! натраг, или — дрекну Мргуд, па кад опази на прагу о |
| Алекса, па онда нагне да умакне.</p> <p>Ха, кукавицо! дрекне образина, счепа га за раме и сјури |
| им гласом старац и стропошта се.</p> <p>Ха! још дише — изусти образина, са зверском жеђу поглед |
| аховито одјекнуо у немој тишини.</p> <p>Ха! сикне Мргуд и истрчи на друм и поче разгледати па с |
| ховито разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, |
| а из кола.</p> <p>Зар ти си...!?</p> <p>Ха, познаје ме псето маторо! сикну образина и прободе г |
| рикну, дохвати мач и громовито викну! „Ха несретни друже! као силна олуја јурне на свога проти |
| друма као и у сну пролетаху мимо њега: „Ха! ено га — викну наједанпут, очи му необичним жаром з |
| п ловачки нож са лепим белим корицама: „Ха! опет он...?“ викне на једанпут тако јако да се деда |
| пао је на нож, који је на столу лежао: „Ха! овим ћу га прошапта и дохвати нож, па онда га нагло |
| ла, руке му дрхћу а ноге подклецивају: „Ха! ко је <pb n="23" /> то...{S} Даље, не дирајте их.{S |
| агло полети старцу и очепа га за руку: „Ха неваљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си св |
| цепаног капута неколико меница.</p> <p>„Ха! изусти Мргуд, изтрже менице из руку грбоњиних и бац |
| ше као да из костурнице долази.</p> <p>„Ха! познаје ме, још ме није заборавио...{S} Како да ме |
| оњу.{S} Овај пукне, но промаши.</p> <p>„Ха, разбојниче! викне кнез, али док је до онога места с |
| плакаху над несретним младићем.</p> <p>„Ха, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли у |
| >Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргуд и ђипи, али |
| ипак Бранко непоштен и неваљао.</p> <p>„Ха, ево га! прену наједанпут Зорица и скочи.</p> <p>Пре |
| чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи |
| мо опет...{S} Ми ћемо одлетети донде... хајд још мало... ти си сретан... „Он не знађаше у овом |
| ће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанпут, ал какав разговор да на |
| вилицама непрестано у њу блене.</p> <p>Хајд не лудуј — проговори кепец. — Но ти као да си паме |
| хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ као да знађаше |
| тако слатко смејете — повика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> < |
| а би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало — прозбори, а кукаван коњ |
| е и пружи руку своме пријатељу.</p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом |
| ец сија и могао би нас ко приметити.{S} Хајдмо у оно жбуње — дода и показа руком онамо где је с |
| ће бити неко убиство — викне странац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети |
| храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} |
| имо <pb n="22" /> се проливања крви, па хајдмо да поправим..“ поче Бранко благо, када је угушио |
| ако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје оставише кућу и за |
| инарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође |
| је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече напослетку старац.</p> <p>Посл |
| су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унутра — рече Смиља, ухвати га за руку и поведе |
| S} Тај замак је Марка Смиљанића.</p> <p>Хајдмо у сеоски, у такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо |
| упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То беше соба средње величин |
| , тако је био размахнуо рукама.</p> <p>„Хајдмо овамо, — проговори образина, — месец сија и мога |
| ња који као да се брзо одсрдио.</p> <p>„Хајдмо унутра па ћу ти исприповедити — рече Мргуд и пођ |
| да га ухвате, а ево га сад...“</p> <p>„Хајдмо унутра, ја га се бојим — поче Даница и плашљиво |
| вом другу у неко село, где је приређена хајка на дивље вепрове.{S} Лекар Веља је свима у двору |
| у реч странац, који је све кнежеве речи халапљиво гутао.</p> <p>„Ако се добро сећам, властелин |
| една лепа мома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ пле |
| изнурена лица, упалих очију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спа |
| љикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} Са стране где су они били кућа |
| о живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буд |
| иге наслагане, а у другом опет орман за хаљине.{S} Но све то и остали намештај нас не занима то |
| дала у носао.{S} Брзо му је раскопчала хаљине, испрала му рану на грудма и онда је превила са |
| не на грудма.</p> <p>Веља брзо раскопча хаљине и прегледи умирућег.{S} На лице му се указа мртв |
| вачко бледило, са дрхћућом руком спусти хаљину и очајни поглед баци на остале, поглед, који каз |
| мрштен.{S} Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зор |
| еначе! викне старац. — Твој господар је харамија... боље отвори лепо врата од собе.“ —</p> <p>Н |
| амисли се. — бура је страшна, згодна за харамије, па ако га они нападну..{S} Зашто га пустих?</ |
| ом месту. — Знам то место, а знам и име харамије, но сад нека остане то у тајности, скоро ћеш с |
| очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио ветар.{S} Гр |
| азговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извад |
| и остави фењер на сто, па онда узе неке хартије, тури их у фуруну и запали: „Тако, сад је све с |
| , остави фењер и поче растуривати разне хартије: „Гле! ево тесмамента — рече и дохвати табак ха |
| оставио, показаћеш ми рукопис, набавити хартије, мало мастила и перо па готов посао.{S} Остало |
| ! ево тесмамента — рече и дохвати табак хартије на којој је била написана последња жеља покојно |
| стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под веш |
| јући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозора, тргне |
| амо један прозор и од тог беше половина хартијом излепљена а сав беше гвозденим решеткама испле |
| не могосмо желети.{S} Он је овај велики хатар прекупио од неког странца, који је био прави крво |
| меје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! како ми пече руку као да је крвљу умазан.{S} До вр |
| ођосте, него тек после мога писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем ср |
| евин, али правда опет мора победити.{S} Хахаха! насмеје се грозничаво — бацио ми новац.{S} Хах! |
| могу! загушљиво викну Алекса.</p> <p>„ Хахаха! насмеја се паклено Мргуд, а глас му као у какве |
| ју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка у глас.</p> <p>Грбоња је в |
| ? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахаха! насмеје се поп Бошко.</p> <p>„Запитам је који, |
| о рођена брата — муцао је кнез.</p> <p>„Хахаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и неми |
| ви — поче Милица сасвим наивно.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад |
| и и покаже руком пут к’ гробљу.</p> <p>„Хахаха — насмеја се Мргуд. — Мора да си млого грешио, к |
| до, а Бранко сав гораше у лицу.</p> <p>„Хахаха! баш сте деца — проговори опет весело Божидар. — |
| грбоња и махао марамом на њих.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Сервус — викну ђа |
| мој отац изда 10.000 и да ћеш.</p> <p>„Хахаха! то је било голо обећање.{S} Новац сам добио, ал |
| 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, — а да зашто сам ја ту!{S} |
| на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао М |
| а сестра и усиљено се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало спо |
| као какав бенак, бленеш у — ништа...{S} Хахахи! баш си кукавице.“</p> <p>„Него, јеси ли нашао к |
| арки загрљај и плакаху.</p> <p>Ох Боже! хвала ти — викне Стојан и љубљаше <pb n="152" /> своју |
| „Нисам путник — одврати старац. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да |
| ранко и пружи му своју слабу руку.{S} - Хвала вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му ни |
| >„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се уморио, склопи очи и те |
| ти лакше мало?“</p> <p>„Лакше ми је, и хвала вам, по сто пута хвала — рече Алекса и као да се |
| ода и извади кесу и пружи му је.</p> <p>Хвала! промуца Алекса и као да га је неко жеравицом опе |
| ма је непрестано мерио девојке.</p> <p>„Хвала ти лепа девојко — рече пошто се напио воде и врат |
| е и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збогом! поздрави их младић и лаганим корацима од |
| слагао, у овом животу први пут.</p> <p>„Хвала богу — изусти Алекса и склопи очи па онда их поно |
| једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд. — Само да се овога двора и ово |
| у зато знали, платише главом..“</p> <p>„Хвала Вам викне Стојан и са зажареним <pb n="80" /> лиц |
| оговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још н |
| када се утопљеник у последњем тренутку хвата, за свога избавитеља и бесвесно га дави.</p> <p>„ |
| писма...{S} Хахаха поштењаковићу...{S} Хватајте за мач, ја перем срамоту а ви браните вашу под |
| ако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и да |
| јан син његовога стрица.{S} Он је вешто хватао конце, и из понашања и очинске љубави његовога с |
| стрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се сетим добра, која м |
| око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице, хехехе..."</p> <p>„Мани ти Стевана — упаде му у реч поп |
| отов новац, а мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p> |
| тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орман |
| ремена да врата отвори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> н |
| шта — одговори овај а сав дрхће.</p> <p>Хехехе, као да те савест гризе — заврши грбоња и настав |
| Мирко, а сав дрхташе од гњева.</p> <p>„Хехехе, то вам опет нећу казати, али ћу вам показати на |
| > <p>„ Ко си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако може |
| ргуд и пружи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи т |
| са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не |
| и има сина, а то је лепи Стојан....{S} Хехехехе!{S} Па да видиш како се старац побринуо о свом |
| зубма, а закрвављеним очима као гладна хијена гледаше за својим стрицем, који му онако грозне |
| лудорија, кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> |
| {S} Једнога вечера дође ми и заиште пет хиљада форината, каже да исплати један дуг свој.{S} Ја |
| 0 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестаменат! викну Мргу |
| рече високи, извади из новчаника једну хиљадарку и пружи је грбоњи. — Ево и теби — дода и даде |
| ме венчали.</p> <p>„Живили! заори се из хиљаду грла, и сретни младенци беху обасути силним венц |
| су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две корачаји крај валовите реке, стоји један нов |
| рошапта и дохвати нож, па онда га нагло хити од себе и промрмља: „крв, крв...{S} Ал’ нека, и то |
| понели са собом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу |
| а их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заборавио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шв |
| е, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у дољу и неста га у тами.</p> <p>По |
| би.</p> <p>„То је грбоња! викне Стојан, хитро дохвати пушку и пукне.{S} Наста тренутна тишина.{ |
| пнем за камен и стропоштам се.{S} Убице хитро скочише на мене, осетих јак удар у врату и онесве |
| лицаја са напереним пушкама, отрже се и хитро скочи на страну и на друга врата умаче.{S} Грбоња |
| рмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњом.</p> <p>Он је дању |
| једног дрвета указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој ч |
| ац. — Хајдмо у помоћ — рече и као тигар хитро скочи и полети онамо одкуда је пуцањ долазио.{S} |
| ао да је заливено оловом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом ма |
| новчаник и рече: „Спасени смо.“</p> <p>„Хихихи — насмеја се омањи у коме ћемо познати грбоњу.</ |
| полицију.{S} Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} |
| час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи ветар и по који листак би лупнуо у прозор |
| јецаше Зора и љубљаше му склопљене очи, хладна уста и бледе образе.. — Зар да нам зађе срећа!?{ |
| је гладан, отвори Мргуд орман и донесе хладна печења, леба и неколико флаша вина, које је све |
| платно које је са, собом понео, донеше хладне воде са извора и Зора брижљиво испере рану и при |
| вели.{S} Када се суочио са полицајем, и хладно је одбијао од себе потврду да је умешан у том уб |
| тна смрт и спустила је у ледени загрљај хладнога гроба; њу ће тек божанствена труба божија сина |
| разбојника.{S} Они који су са највећом хладнокрвношћу мучили и убијали своје жртве, били су по |
| оде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онда уздахн |
| мирна.</p> <p>„Данас је рок — проговори хладном мирноћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћ |
| у још последње уздахе песме..</p> <p>Из хладовине дрва у ади, које је један део у води био, одб |
| ва сачињавају дивну алеју, коју вечитом хладовином покриваху бујне и испреплетане грапе зелених |
| све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p> <p>Око |
| о и морадох отићи у свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваб |
| све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? зап |
| } Па све оном фином Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? |
| ВОРУ. </head> <p>Село Н. је на два сата хода од замка.{S} Нове куће, уређене улице сведоче да ј |
| у варошицу С. која је на добра три сата хода далеко од села.{S} Средином равнога друма језди ко |
| .“</p> <p>„Од те унке на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, |
| чка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту даљину на коњу мога |
| ; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе доле по соби, па онда би застао и бленуо |
| ава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде... да ти заигра срце у н |
| јој дете, она га изљуби и преда тетки: „Ходи ближе — рече Бранку. — Ти си племенит и поштен. — |
| ца успео на прсте и гледаше их.</p> <p>„Ходи ближе — викне несташна Босиљка. — Имала би вољу да |
| крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се једна црна |
| дрвету мора да је улазак у неки потајни ходник — говорио је старац.</p> <p>„То не може бити — р |
| знам, да ли овде постоји какав подземни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да ч |
| го уверен да ту мора постојати подземни ходник, који ће ми, ако постоји, бити од врло велике ко |
| вом.</p> <p>Старац хитро скочи у мрачни ходник и грдна слика се у истом магневењу поврати на св |
| густа тама.{S} То беху врата од тајног ходника.{S} Кад се слика с’ места помакла, указа се из |
| дреке овај кад спази старца на врати од ходника.</p> <p>Овај упре своје очи у њега и укочено га |
| уга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи спрат где |
| таменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну спра |
| е.{S} То беше грбоња.{S} Кад је мрачним ходником доспео до степеница, која воде горе као да одл |
| и онда забрави врата и упути се мрачним ходником горе.</p> <p>Хајдмо у собу до Мргуда.{S} То бе |
| се журити — изусти и брзо пође тајноме ходнику, кад се врата отворише и грбоња уђе унутра.</p> |
| та.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор Веља, кој |
| рво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{S} Али пробаћу све.{S} Правда је на мојој стран |
| притећи ми у помоћ!?{S} Где је Стојан, хоће ли он доћи!..“ Устаде са места и оде к’ прозору.{S |
| смеј да се орило.{S} Миливој ушепртљио, хоће да скочи ал’ не може Кајиш од пушке, која му је о |
| уморио, склопи очи и тешко уздахне. — А хоће ли доћи тај старац да му благодарим...“</p> <p>„Ја |
| до <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та нега бити материнска!?...</p> <p>Крај језера |
| ати, као да му нека гуја стегла срце па хоће да га угуши.. примири се, свест му се поврати па к |
| !{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопак |
| > <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако поднесе лажне менице стрицу, онда с |
| а је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи као и Милица? рече Лаза и злослутно |
| нда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ов |
| т улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете да нас убијете!?</p> <pb n="15" /> <p>„То су дет |
| оћом Мргуд. — Је си ли се предомислила, хоћеш ли да будеш моја?{S} Отићићемо одавде где нас ник |
| оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Ру |
| е је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! не му |
| дио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно путник |
| е на безоружана противника.</p> <p>„Кад хоћеш уби нас обоје — никне Бранко, подиже главу и неус |
| одио пут којим одоше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишп |
| } Међу вами је непрелазни јаз т. ј. ако хоћеш да ме слушаш, и ако ме ко оца волиш; ако не... го |
| иљно Бранко. — Одрећу се насљедства ако хоћеш, па ћу ићи стобом...“</p> <p>У тај пар викну онај |
| им ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се и забрањујем ти |
| а скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да погинеш — викне Стојан, као лав скочи и счепа |
| ајући погледи у оца.</p> <p>„Бирај коју хоћеш, али себи равну и достојну твога имена..{S} Ја не |
| та други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да знаш колико сам зубова повадио у селу; ш |
| аде на колена и страховито викне; „Оче! хоћу да се исповедим... ја, ја сам убица. „Ја сам га ус |
| о... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мом најмилијем другу Бранку.“</p> <p> |
| ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад сам млад био... хоћ |
| аздрагам; као некад кад сам млад био... хоћу да прочастим моје миле госте, хоћу да наздравим мо |
| ош једну радост да ми је да дочекам.{S} Хоћу да те видим ожењена.“</p> <p>Бранко задрхта на ове |
| е поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.</p> <p> |
| вога сина Радивоја најбољи пријатељ, па хоћу да му помогнем, да убицу нађемо.{S} Већ сам га наш |
| изао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну другу...{S} Волео сам је а нисмо се |
| ља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb n=" |
| анемо, зар си жељан крви?“</p> <p>„Крви хоћу, па или ја погинуо или ви...{S} Један од нас двоје |
| , па тако редом.{S} Ја почела да дрхћем хоћу да пођем ал не могу, опет се вратим натраг.{S} Нај |
| с места.</p> <p>„Није ништа опасно само хоћу да разговарам с њиме...{S} Ако није код куће, нека |
| p>„Још није — на то ће домаћин. — Данас хоћу да сам весео, хоћу да се раздрагам; као некад кад |
| {S} Сад му дође згодна прилика.</p> <p>„Хоћу да се озбиљио поразговорим стобом — поче старац по |
| у ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</p> <pb n="88" /> <p>„Тамо иза д |
| као да се овога тренутка велика сила и храброст улила му у срце, проговори: „Оче! зар хоћете д |
| а догодине семена, и набави за ову зиму хране, да не гладујеш — рекао би племенити властелин, и |
| ц. — Имам, хвала богу, свакидашњу своју храну, и нисам приморан да од другога тражим милостиње |
| хаха! насмеја се странац а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога |
| </p> <p>„Добро вече домаћине! проговори храпавим гласом а уста му се растегоше као да је целог |
| е ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што |
| брдским вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из |
| .{S} Тајанствени старац оде до средњега храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста |
| ловачке унке и метните их у дупљу онога храста, ког ћете лако спазити кад погледате са унке ист |
| дне планине, под мрачном сенком старога храста а крај углађеног друма видимо два човека где мир |
| но иза двора где су се дизала три грдна храста.{S} Никог не беше у близини, као да је удешено б |
| једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као да пита |
| о да га из ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати |
| "88" /> <p>„Тамо иза двора су три грдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да ни |
| и горко је плакао.{S} Кад би знали они храстови и борови говорити, они би најбоље казали шта ј |
| које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном |
| која је све то слушала иза једног дебла храстовог.</p> <p>Све пренуше и окретоше се Звездани.</ |
| Старац се брзо сакрије иза једног дебла храстовог, и после неколико тренутака мимо њега прође в |
| састанку.{S} А зашто ови мачеви у дупљи храстовој!?{S} Двобоја није могло бити међу њима, они с |
| ; жена старога Бранка скрила у ту дупљу храстову пре двадесет и више година, да не опазе они, к |
| ашиви Бранко, који се некад са медведом хрвао, ево сад од једног малог убода...“</p> <p>„Ти си |
| е прима к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му.. |
| гроба, и ма да је било далеко, нико не хте остати дома, већ листом сви пођоше да одаду последњ |
| лепих ружица.“ .</p> <p>„ Ју господине! хтеде Звездана, али ућута и порумене.</p> <p>„Јесу ли с |
| и упути се к’ њима.</p> <p>„Ала је леп! хтеде узвикнути Босиљка када је младић ближе дошао и ср |
| Божидареве, очи му грозничаво севнуше, хтеде голим рукама насрнути на Божидара, и био би га св |
| а Мргуда, а кад му још и у лице гледну, хтеде викнути, но само замлата као утопљеник, па пошто |
| .{S} Грбоња беше повадио све фишеке.{S} Хтеде ђипити да га рукама угуши, кад овај напери на њег |
| о увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и само рече: „Сад видиш с |
| ло с тобом и како си ти дошао до тога — хтеде Јован, но старац га пресече са речима:</p> <p>„Др |
| а вилица му спала, сав задрхта и као да хтеде викати, но глас му оста у грлу као да је заливено |
| !...“</p> <p>Даница се осмехну и као да хтеде рећи: „Мислим! поред Босиљке је рај и у паклу.“</ |
| лесник очи и упре их у Стојана, па онда хтеде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто |
| гао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку унутра, но Даница је задржи: „Немој, |
| ве свршено — заврши, узе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, |
| е Миливој извади ловачки нож, и баш кад хтеде бесна звер с обале у воду скочити, сјури му га у |
| га стајаше коњ као укопан, као да се не хтеде растати са госом, подаље стајаху разбојници; онај |
| та је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити насљедство, да се не би тајна открила, а |
| Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, али старац нагло затвори врата и обазре |
| .</p> <p>Избавитељу мој! викну Алекса и хтеде се подићи.</p> <p>„Мир, не говори ништа већ мирно |
| у лудилу, па онда се бесомучно окрете и хтеде побећи..</p> <p>Божидаре! викну за њим Зора која |
| {S} Почео је да дрхће, али се окуражи и хтеде да скочи, кад осети да га неко вуче за дороц, исп |
| п од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „Али не, прво морам нешто урадити да се не |
| један испитајући поглед баци на двор и хтеде се удалити, но као да се сети нечега, врати се.{S |
| чевић.“</p> <p>Младић приступи старцу и хтеде га пољубити у руку, но овај га снажно загрли и по |
| е испало за руком, махао главом.{S} Тек хтеде даље крочити великим вратима, која у широки ходни |
| украо од стрица и по свој прилици.“ Тек хтеде Тинка даље наставити разговор између Мргуда и грб |
| ечи са неким уверењем изговорила, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи М |
| сећао се лакшим и снажнијим.</p> <p>Тек хтеде поп Бошко наставити, кад Јован уђе и нешто му шан |
| ко узбуђење и страховање.</p> <p>Бранко хтеде јурнути у другу собу, но Веља га задржи: „Остани |
| е на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јур |
| и овде!? запита га зачуђено.</p> <p>„Ја хтедох тебе то исто запитати — рече Милош, пошто се обо |
| име.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Миливој извади ловачки нож, |
| И ја сам био скуцкао захтевану своту и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из о |
| дих, када неразумно, тако рећи бесвесно хтедох да раскинем свету везу нашег пријатељства.{S} Пр |
| кад су лажни тестаменат састављали.{S} Хтедоше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња д |
| однели рањенога Бранка кући.{S} Она је хтела да сваки верује у <pb n="99" /> вест да су Бранка |
| } Дању никад не беше код куће, или није хтела да прима визите; већ хајд да одем и у вече једанп |
| по смрти очевој задржавао, али ја нисам хтела остати.{S} И сад га волем као своје дете и често |
| ком; но и од њега сам отишла, јер нисам хтела да сам му на досади, а и волем да тумарам.{S} Док |
| ди у бледо лице старчево и још једанпут хтеле подићи убилачки нож и сјурити га у слабачка прса |
| о да му се у грудма бесна борба водила, хтео би говорити али језик као да му је завезан био, не |
| а ју Стојан а све га нека језа спопада; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па |
| теде подићи руке, али не имађаше снаге; хтео је нешто рећи, али није могао.</p> <p>У соби влада |
| јан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препливати реку што би такође |
| и читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као какво пасче одбијеш, можда и да ме с’ |
| главе доћи: „Сигурно је господин Мргуд хтео да их спали, па их је као и тестаменат у хитњи заб |
| моћи испред потера умаћи, да је и себе хтео убити, но само се ранио...{S} Полицај, који је поз |
| јаги у страху за учињено убиство и себе хтео убити.“</p> <p>Реч му прекиде пуцањ, који се страх |
| док све не свршим.“</p> <p>Деда Сава је хтео још нешто рећи, али тајанственог госта неста у гус |
| им мрачним погледом којекуда, као да је хтео да лаким летом прелети <pb n="103" /> мислима прек |
| ош јодном загледао у Стојана, као да је хтео лепи лик му у своје срце да уреже..</p> </div> <di |
| ислима преко своје прошлости, као да је хтео да одигне завесу независне будућности, да види шта |
| и још се ближе привуче зиду, као да је хтео прислушкивати.</p> <p>Ветар силовито дуне и једно |
| ви старца, укочено га погледи као да је хтео рећи: зашто ме буниш, зашто ми недаш да мирно сања |
| село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, што му је бака |
| жје, летну до двоје загрљених као да је хтео украсти који пољубац за ватрених усана Зоричиних.< |
| > убио комшија-Нићиног синовца, који је хтео да узме...“</p> <p>„Бог ће га знати који је — рече |
| у је говорио да сутра дан иде, но он је хтео још ове вечери да стигне јер га и брат зваше да ко |
| ост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живе |
| два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко је оно мацо п |
| к.{S} У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије та |
| властелин је ипрастивао за тебе, и није хтео никоме дати твоју земљу, док се не осведочи да си |
| је хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну свога рођења, а није му било ни д |
| а био је с’ њима задовољан, па их није хтео отпустити.{S} У двору је иначе владала тишина, оси |
| јлија и приђе странцу.</p> <p>„Ја сам и хтео би га посетити, па можда код њега и остати — одгов |
| сао из воде у којој се са децом купао и хтео се утопити.</p> <p>„Сад сам био о њиме — поче кнез |
| е <pb n="152" /> своју драгу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој г |
| се не заплаче. — Гладовао сам и ниси ми хтео притећи у помоћ, — поче затим сасвим озбиљно, — ма |
| је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" /> убио |
| си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на твоју зар |
| . “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p |
| јим тавним очима, као да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам |
| ближи и као да га је свестрано испитати хтео, обилазио га је док не доспе и у само двориште.{S} |
| у уво претворио, па као да је прогутати хтео својим очима старицу, тако ју је гледао.</p> <p>„Н |
| гледаше као да би је погледом прогутати хтео.</p> <p>А где си ти до сад? запиташе га.</p> <pb n |
| рази му запламте, па као да би полетети хтео издигао се на коњу: „Хајде жераве, хајде још мало |
| бацио поглед на прозор као да је видити хтео спровод, уздахне тешко па онда опет проговори слаб |
| “</p> <p>Божидар као да се предомислити хтео, ћуташе неко време, па онда се грохотом насмеје и |
| не Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник |
| менице држао и извадим их, али кад сам хтео поново врата затворити, ова се — трошна су да их Б |
| Божидар дошао да те види, али га нисам хтео пустити унутра.</p> <p>Не брини се ништа..{S} Тајн |
| е лакше, отвори очи, па као да је нешто хтео рећи, ала није могао, наново склопи очи и заспа... |
| онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити, ко би га знао.“</ |
| оје добро старче? запита Јован.</p> <p>„Хтео сам да те запитам за нешто, али....“</p> <p>„Говор |
| му беше загушљиво и непријатно; „Матора хуља! промрмља и оде у трапезарију.</p> <p>Тога дана у |
| аш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако куцање |
| Бранко и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а за |
| аде му у реч онај гуроња као да је имао хуњкавицу. — То је којешта!</p> <p>„Ја ти кажем да сам |
| рице са млађима забуниле се око живине; хусар Лука се лицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да |
| бола и туге, и доктор Веља, по кога је хусар Лука отрчао био, отупи унутра а за њих ево и поп |
| во и попеше се на горњи спрат где их је Хусар Лука учтиво дочекао и отворио им врата од собе.</ |
| утра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетиоца сурово од |
| рлијао и разносио пријатни мирис убавих цветића; у подикојем жбуну извијао је мали славуј своју |
| ци беху обасути силним венцима и свежим цвећем.</p> <p>Љубљени младенци по газише по земљи.{S} |
| пуна тишина, нит’ ветрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему |
| војим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другарицама. |
| хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком препредена кепеца.</p> <p>Док |
| прве зраке помолило, стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко др |
| рах слушајући како перо у рукама кепеца цврчи по хартији, и кад год ветар просвира поред прозор |
| о на посао.“ У руци овога још се пушила цев испражњене пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џ |
| са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Кад виде старца у крви лежећа, као громом пораж |
| дувао и тресао са дрва увело лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа би |
| да колиба нема одељен таван, него да је цела једну собу сачињавала.</p> <p>Онога вечера кад се |
| у после осам дана обешени.{S} И тако се цела околина опростила грозних убица и окорелих разбојн |
| севне и ветар бесомучно прејезди преко целе земље.{S} Муње сикћу, гром страховито удара у земљ |
| о рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју |
| а говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, б |
| мисао за Бранка, он би тад кадар био са целим светом се покрвити он би полудео.{S} Дојкињу не с |
| емље.“</p> <p>„А ко руководи управу над целим добром? кад велите да је остарио.“</p> <p>„Његов |
| није саранише непрежаљенога властелина, цело село је испратило свог милог господара до вечне му |
| е чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој уздрхта, па онда као у неком лудилу скочи |
| а су из богатога подрума изваљана...{S} Цело село је позвато у богате сватове.</p> <p>Сви су ср |
| е.</p> <p>Сви су сретна и задовољни.{S} Цело село је уживало у срећи младенаца.</p> <p>На скоро |
| жалосно одјекиваше у тишини сеоској.{S} Цело село се слегло око двора, али по упутству свештени |
| р паметан и <pb n="119" /> послушан.{S} Цело га је село волело, а и сад га воле, јер је добар, |
| до старога двора, где ће свадба бити, а цело село беше искићено зеленим грањем, венцима и барја |
| да по околини.{S} Лице јој смежурано, а цело тело јој изгледа као да оно мало рита сам костур п |
| чи му беху пуне суза, усне му дрхтаху а цело лице му облила румен; само скочи напред, њежно при |
| Дођох са важним вестима, које ће вас за цело обрадовати — поче кнез и седе на столицу, коју му |
| nit="subSection" /> <p>После месец дана цело село беше весело.{S} Мало и велико искупило се пре |
| а пролети кроз мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог |
| це му намрштено и бледо, очи му упале и цело му држање издаваше да је клонуо и духом и телом.{S |
| гласом а уста му се растегоше као да је целог века свог весло сисао.</p> <p>У соби сви ћутаху, |
| ако једри и лепи као. — Овде мора да се целог света најлепше руже негују?“</p> <p>„Девојке ћута |
| лица и са малим, упалим очима.{S} Преко целог левог образа види се траг скоро зарасле ране, кој |
| .{S} Да те пустим, па после да напујдаш целога света полицију на мене!{S} Ти си ми као наручена |
| и јасно разлегла по миомиру, који се по целој околини и убавом сеоцету распростро.{S} Из далека |
| равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на м |
| анков, стари Стојан Бачевић није знао о целом догађају ништа, њему нису смели казати да му је с |
| b n="107" /> <head>Босиљка.</head> <p>У целом селу и околини је врило да је Босиљке нестало.{S} |
| Лазе Квргића где је са њих више другова целу ноћ банчио.{S} Одмах буду позвани сви које је имен |
| ао за један облачак тама покри језеро и целу околину.</p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не |
| меновао и они се заклеше, да су заједно целу ноћ до саме зоре у теревенци провели.{S} Када се с |
| по то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се р |
| } Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро |
| гда га је знао тако вешто провести кроз цео двор до своје собе, да га нико приметио није...</p> |
| зидине двора да се сруше тако је дрхтао цео двор.</p> <p>„Зашто ме није послушао — проговори по |
| ољубца, тепања.{S} Њему је сад посветио цео свој живот, њега је гледао да однегује, да се бар к |
| S} Даље, не дирајте их.{S} Даље, јер ћу цео свет разорити...{S} Зликовци, убице!...{S} Крв, крв |
| и шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за изгубљеном рајом, — али дрва су нема и н |
| и онда смо виделе нас две тога кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и с |
| ужи грбоњи тестаменат.</p> <p>„Хехехе — церекао се грбоња.{S} Изгледаш ми весео, очи ти нису ис |
| 116" /> невесте; мора да те јако воли — церекао се грбоња кад је Мргуд као бесомучан излетио из |
| бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да те како год савест не мучи!?.. |
| си! дрекне громовито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> < |
| од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> <p>„Добро вече домаћине! проговори хра |
| есту — говораше грбоња, а непрестано се цери. — Мало се дури, одбија ђувегију, нашег <pb n="109 |
| не-го-вори-те о свему...{S} Раз-бој-ни-ци ме на-па-ли. —</p> <p>Не могаше више говорити, опет |
| S} Дању ноћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се у |
| трашни.{S} Девојке се устравише, почеше цикати и викати за осталима, но ови стигоше Босиљку, сч |
| да као у неком лудилу скочи, страховито цикне и полети на крвника.{S} Овај једва имаде времена |
| и оде из собе.</p> <p>Ха, матора хуљо! цикну Мргуд и зашкрипи <pb n="123" /> зубма, а закрвављ |
| уроња и управо к’ њему.{S} Ја мал нисам цикнула, јер је био здраво близу мене кад се појавио, н |
| даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта циља и од тога се највећма бојао, ма да је одлучио бис, |
| јача страшну свирку олује; тај пуцањ је цичао, просекао олују и као стењући губио се у грлу бес |
| му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бити неваљао — рече бркајлија.</p> < |
| свако ући унутра.{S} На врати је стојао црвен бркат хусар, који би сваког лоше одевеног посетио |
| аше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Тако је |
| ладић.{S} У лицу беше ружан.{S} Имао је црвене бркове и браду, на дугом носу је носиио наочаре |
| вити нећу онај разбојнички поглед и оне црвене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се испр |
| .{S} Стао на прозор, сав у бело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогов |
| е.</p> <p>„Каква вина точите? запита га црвени господичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепа |
| ку моју Смиљу.{S} Један је био висок са црвени бркови — без браде, није носио наочаре — ове је |
| во слушао старчево речи. — У осталом ти црвени људи јако личе један на другог.“</p> <p>„Бирташ! |
| о до пете, па онда ће тихим гласом: „Ти црвени људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека од |
| ерем се и почнем прислушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењ |
| м како је оно пре годину и по дана онај црвени хтео да отме нашу Смиљу, па како је <pb n="132" |
| „А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p> <p>„Може бити |
| грудма.</p> <p>„А би ли ви познали тога црвенка.“</p> <p>Ја ја, познао — муцао је деда Сава, ко |
| уздахне синовац и сузе му потекоше низ црвено лице.</p> <p>Стриц га је неко време испитујући г |
| ну очима и један му осмех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? за |
| азим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Орла“, али не уђе унутра већ |
| ad>На бунару.</head> <p>Одмах од сеоске цркве, а између ње и новога дворца, стоји стари бунар и |
| е подне забрујаше звона на торњу сеоске цркве, и глас им као да оплакује некога жалосно одјекив |
| девет сати зазвони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући |
| .</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Босиљки у венчаном руву, а за њи |
| љено гледаше на поље.{S} На бунару крај цркве кикотале су лепе водоноше, но то Стојана не заним |
| и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у размаку од 100—200 корачаји дижу се лепи двори |
| по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њему анђели купају.{ |
| ш веселост и у очима, које беху упрте у црквена врата, нестрпељивост и неограничену радост.</p> |
| рпељивост и неограничену радост.</p> <p>Црквена врата се отворише и из цркве изиђоше Стојан и Б |
| Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме неби ко год |
| утак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог јутра морао д |
| рече Јелка, и све се прекрсте окренуте цркви.</p> <p>„Идем вам ја синоћ, могло је бити девет с |
| ру да га нико не види.{S} Она је била у цркви јер је прошлог дана на вечерњу заспала и тако у ц |
| рошлог дана на вечерњу заспала и тако у цркви преноћила, па је сутри дан видила.</p> <p>„И ти в |
| се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају села била.{S} Сељани с |
| сао..</p> <p>Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако |
| вору.“</p> <p>„А какав је оно дворац до цркво?</p> <p>„То је неки богаташ сазидао, кажу да се з |
| село.{S} Мало и велико искупило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, ко |
| оноше.</p> <p>Његова мала кућица тик уз цркву је била, па сирома није могао мирно да спава, већ |
| ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу, начини од села врт да м |
| ћу <pb n="69" /> све о њој ко циганин о цркнутој кокошки.{S} Дању мислим како да се упознам с њ |
| све јачи и јачи.{S} Издалека се подизао црн облак, који је заклањао небо док се наједанпут од с |
| ома.{S} На њој је лака летња хаљина.{S} Црна расплетена коса јој са спустила низ плећа и покрив |
| рилику где се по густој тами, као каква црна аветиња вуче кроз село, звера на све стране, стане |
| , кад се иста отворише и указа се једна црна прилика.{S} Старац се брзо сакрије иза једног дебл |
| будућност.{S} После вечере донеше добра црна вина и весеље поче бурно да се развија.{S} И сам д |
| зневерила, али се бојим, да ће ти се та црна срећа љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему г |
| росом умивена.{S} Округло снежно лице, црне као ноћ обрве, два плава ока као два кандила са не |
| му виделе очи? дода Звездана.</p> <p>— Црне као ноћ, па се светле као кандило пред иконом мате |
| .{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} Сад је ста |
| ним Јованом.{S} Обоје имађаху над собом црне образине, један беше висок, а други омален, кржљав |
| {S} Само сам ја несретна..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак пре |
| за девојкама, па онда се опет задуби у црне мисли..{S} Где је она, бар њу да могу да нађем — п |
| — смешила се, но Божидарове мисли беху црне, он је уверавао себе да је Бранко заиста непоштен, |
| р ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" /> <p>„Нисам никад речи слу |
| А сад ево Босиљке нестаде, одвукоше је црни демони.</p> <p>Босиљкин отац и брат, а понајвише С |
| склонио испред љуте борбе, коју водише црни облаци из висине са бесним ветром.{S} Само видиш ј |
| . Димитрија — дода Јелка. — Па они мали црни бркови, па оне густе обрве.“</p> <p>„А јесте ли му |
| ...</p> <p>Пред вече почеше се помаљати црни облаци, по кад кад загрми из даљине, муња севне и |
| ротивне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити и страшни |
| ечити <pb n="130" /> санак боравити под црним грудама ледена гроба.{S} Саранише га до његове ми |
| мејком на ружичастим уснама и пламтећим црним очима, <pb n="4" /> које је упрла у младића и гле |
| са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На столу је флаш |
| расћеретао, па кад после вечере донеше црно вино, пређе и на остале добре воља, и у пријатном |
| бабускери — промрмља. — Ево овде стоји црно на бело, да се мој покојни стриц, бог да му душу п |
| ће бити,“ и руком показа на једно мало црно дугме; па онда га без околишења притисне и гле пот |
| доше они..{S} Зато, ако хоћеш да ми даш црно на бело, да сам твој доживотни ишпан и још 50.000 |
| то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и белог вина — одговори Гига, који беше ушепртљио |
| >„Не — немам тога.“</p> <p>„Па дајте ми црнога — заврши новодошли.{S} Гига оде и донесе му вина |
| кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога друга.</p |
| све — можда и голема радост помешана са црном несрећом, јадом и тугом.</p> <p>Јодног вечера Бра |
| заигра срце у недрима од милине — рече црномањаста.{S} Плавуша се попе на брежуљак и слатко см |
| ирно стоје.{S} Један је имао преко лица црну образину, беше висок и снажна узраста.{S} Други бе |
| ем себи окренута.{S} Преко лица је имао црну образину испод које су светлила два ока као у какв |
| е са бесним ветром.{S} Само видиш једну црну прилику где лаганим корацима, разгледајући унаокол |
| ари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сунце своје прве зра |
| осула рајска румен...!{S} Све то као да црташе пред тобом вилу, која те оставила горске чари и |
| им се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цупкалова! упаде му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је |
| му поп Бошко у реч.</p> <p>„Па нека је Цупкалова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љуб |
| „Та знаш оно, кад си ишо да просиш Мару Цупкалову.“</p> <p>Поп Бошко, попадија и Стеван се грох |
| к ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд |
| но.</p> <p>„Хахаха! насмејаше се остале цуре.</p> <p>„Па онако кад из поља дође сав блатњав и м |
| ом, а оригинал су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми |
| ? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“</p> <p>„На — на...{S} Ох оче! допусти ми да њу |
| , али ћеш ипак имати забаве...{S} Једну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгл |
| и нађоше се пред отворени врати.{S} Са чађавог банка скочи ћосави Тима и узверено их погледи: |
| {S} Пре неко вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чи |
| Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као |
| ије нас кињио, није отимао од сиротиње, чак нам је попустио од аренде толико да смо се сви диви |
| х је осуђивао.{S} Он је сам себе корео, чак је самога себе држао за кривца за све оно што се до |
| клео да ћу му бити крвни непријатељ, па чак и његовом десетом колену.“</p> <p>„Али зашто да се |
| е синовац неваљао и покварен младић, па чак и сумњу да је он заиста убица свога оца.{S} Мргуд ј |
| кепеца, церекао се на нас да су му усне чак до ушију допрле и стојао је сакривен иза неког жбуњ |
| ас по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке унке“ |
| ело, очи му црвене ко у петла а коса му чак на плећа пала, па рогови, па..{S} Наједанпут нестан |
| које покрива кров од трске.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељ |
| це јој поче снажно да бије.</p> <p>Гле! чамац као заста на води, Стојан као да се скаменио, упр |
| га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бори и страшно се окреће у вртл |
| е глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и за |
| а ипак дознати све — мрмљао је, привеза чамац за једно дрво и хитро, али опрезно, пође за грбоњ |
| вори Стојан.</p> <p>„То је наших рибара чамац — рече опет Милош. — познајем га по словима на ле |
| пре провлачити морао.{S} Кад и то пређе чамац се наједанпут удари о нешто и застане.{S} Беше до |
| ћ кад стигоше до обале, искочи, привеже чамац и прихвати девојку.</p> <p>„ Незнам да ли је Божи |
| вовску снагу, и он је тако веслао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним пра |
| Има гуру ну леђи — дода Босиљка, кад је чамац ближе дошао и спазише грбоњу, који га је гонио.</ |
| сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} С |
| , које је један део у води био, одби се чамац, ког је гонио снажан младић.{S} То беше Стојан.{S |
| е! задржи га Милош. — Гледаћемо куда ће чамац отићи, па ћемо сутра за њим.</p> <p>Обоје се усиљ |
| д у Босиљку, руке му престаше веслати и чамац брзо пође натраг.</p> <p>Босиљка наједанпут пребл |
| погодило, јер се веслање наново зачу и чамац приличном брзином одмицаше.{S} Стојаново <pb n="1 |
| иљка а непрестано прати погледом малени чамац, који је косо низ воду пловио.{S} Кад спази девој |
| не види — настави Даница. — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чам |
| чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао је.</p> <p>„Петре!{S} Младене! викао је |
| p> <p>„Моја другарица је спазила да вам чамац јури вртлогу - узе реч Даница и ђаволасто се насм |
| е.“</p> <p>После по сата одбио се један чамац од обале и јурио је по мирној води преко у аду.{S |
| дговара певачу.{S} Месец сијну, и један чамац се указа, који је овамо пловио.</p> <p>„Он је! ре |
| једнога савијутка обале указа се мален чамац, који је средњом брзином јурио право замку.{S} У |
| а обореном главом.</p> <p>„Какав је ово чамац? рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, ко |
| њим, али га није погодио.</p> <p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; |
| ји је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} Добро је морао м |
| и оба дуга весла и завесла.</p> <p>„Ено чамац!{S} Викну Босиљка.</p> <p>„Гле како јури, као стр |
| указа грбоња и као мачак хитро скочи у чамац, одреши га и завесла: „Сад је мој чамац — мрмљао |
| и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> <p>„Бранко! викне наједанпут девојка таким г |
| ао да је чамац као стрела јурио.</p> <p>Чамац није ишао оним правцем куда смо видели, да је грб |
| ко, као да чамац долази овамо?“</p> <p>„Чамац је рече Босиљка и загледи се у исти, који је дола |
| p>„Брзо чамац! викне Стојан, али заман, чамца при руци не беше; хтео је у воду скочити и препли |
| што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш сад стиже, изађе тајанствени старац.</p |
| обом...“</p> <p>У тај пар викну онај са чамца: „Зоро!{S} Бранко.</p> <p>„Божидаре! викнуше заљу |
| тлог, који му беше већ дохватио крај од чамца.{S} Брзо увиде опасност, силно замахне веслом, за |
| ори Божидар кад је стигао до обале и из чамца искочио и са Бранком се руковао а Зорицу загрлио |
| е.{S} Беше дошао до обале.{S} Искочи из чамца, који привеже за једно дрво и упути се даље.</p> |
| рећиће наједанпут Милош и застане крај чамца, који је био привезан за једно дрво.</p> <p>„Ваљд |
| оје младих. — Ви морате да сад први пут чамцем овуда пролазите и не знате каква вам је опасност |
| рио је по мирној води преко у аду.{S} У чамцу беху тајанствени старац и Стојан, овај последњи ј |
| средњом брзином јурио право замку.{S} У чамцу беху њих двоје; један младић витка и поносита ста |
| унутра тако, да је морао лећи на леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се д |
| ред тобом вилу, која те оставила горске чари и дошла да се наужива миља у питомом лугу овом.{S} |
| ред свога друга.{S} Некад се наслађивао чарима богате и красне природе кад је с вечера из лова |
| а представљаше сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију.{S} Изгледаше <pb n="140" /> ка |
| ка се зачу песма.{S} Звонки глас певача чаробно се разлегао по мирној површини реке, и тајанств |
| евача умилно брујаше по површини воде и чаробно се одбијаше од обале, и изгледаше као да неко с |
| је знао; учини му се као да је на неком чаробном острву, негде ван овога света, да је наишао на |
| итву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртвима.</p> <p>„Господару! викне г |
| утао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допусти ми да узм |
| киваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громогласно заори као да ће небу под |
| у <pb n="76" /> пространом кориту овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планин |
| о је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао! |
| отама.{S} Поглед јој је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено |
| с шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у небо, дижу се, бесне пропињу се и бију |
| еко њега, као да види свога избавитеља; час опет пребледи и грчевито се трза... „Још ме за љуба |
| с му као звоно са манастира одјекиваше; час тужно као да жали за нечим, час се вине горе, громо |
| овом, час по зеленилу преко реке у ади; час би чак ону планину посматрала, која се иза „ловачке |
| .{S} Бранко беше блед и јако узнемирен; час па би устао и несигурним корацима ходао би горе дол |
| {S} Од страха нож му испаде из руке, за час као скамењен застаде, па онда хитрим скоком стрчи у |
| зле по глави, замахне са оба весла и за час ено га на брежуљку пред девојкама.</p> <p>„Извините |
| p>Брзо дохвати један табак хартије и за час <pb n="143" /> перо је цврчало под вештом руком пре |
| па онда га са још двојицом подигне и за час их неста у густом покривалу ноћном.</p> </div> <div |
| мало сеоце.{S} Узруја се цело село и за час око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло |
| она, као да зове на вечерњу молитву, па час као да радосно теши верне, час као да плаче за мртв |
| о заливен ћутао, крв му се узбуркала па час бледи, час румени; напослетку одлучно рече: „Допуст |
| ерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која је <pb n= |
| , стари ђерам је већ цврчао гибајући се час доле час дижући се горе преко дрвене осовине, која |
| уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грозничаво трзало.{S} Мора да је нешто |
| угодан говор о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио |
| ој соби.{S} Стари Бранко седи и пуши, и час по прене на урлик ветра од ког се тресли прозори, и |
| о му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> „Крк, крв. |
| опитљивих погледа.{S} Мирно је лежала и час би дигла главу и пажљиво је прислушкивала као да <p |
| ојан говорио, Бранко је био намргођен и час по би му севнуле очи од љутине.{S} Зашто му је био |
| из сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће |
| у соби је горела свећа, јер је већ осми час у вече био.</p> <p>На пољу је дувао хладан јесењи в |
| ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољн |
| и био племенит, ти си заборавио на онај час када те онако немилосрдно увредих, када неразумно, |
| ..“ Задуби се у црне мисли.{S} Лице јој час запламти и благ осмејак прелети преко њега, као да |
| иљка. — Ала си красан као да су те мало час са врбе скинули.“</p> <p>Грбоњино се лице намршти и |
| о Мргуду? зашто му се лице час мрштило час пламтило од гњева кад је Стојан говорио како га је |
| а торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по ноћној тишали |
| вони звоно на торњу лепе цркве, глас му час радосно час болно и као да уздишући одјекиваше по н |
| гове...{S} Та јал сам дошао да се овога часа венчам са Зором...“</p> <p>Божидар као да се предо |
| на снага му је много допринела те овога часа не испусти душу. „Иди брзо по господина Новаковића |
| азиваше: „Нема више помоћи, он ће овога часа испустити душу...“</p> <p>Рањеник још једном отвор |
| n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно зво |
| Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато сам се још за времена пост |
| <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром огртач |
| ј се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{S} Мргу |
| ј тренут, када се заборави на све горке часове, на јад и тугу на сву несрећу и... па се преда р |
| био код своје драгане, где је најлепше часове свога живота превео у љубавном заносу, у разгово |
| ера.{S} Потрчасмо за њиме.{S} У крајњем часу дохватим пушку и хтедох пући, кад спазим где Милив |
| и у собу блед и намрштен.{S} У одсудном часу када се Зорица са смрћу борила, морали су дозвати |
| а.</p> <p>На столу је флаша са неколико чаша у којима се блистало рујно, брдско вино.{S} После |
| На том столу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже |
| њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, чаше поново звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што |
| Да га Бог поживи! — на то ће Милош.{S} Чаше звекнуше и рујнога вина неста из њих.</p> <p>Весељ |
| .</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав |
| ретног доласка! рекоше гости и искапише чаше.</p> <p>„Како проведосте у вароши? — запита Бранко |
| ода и твојих искрених пријатеља!</p> <p>Чаше звекнуше и поп Бошко свечано отпева „многаја љета“ |
| етати, а ми старији остадосмо да се при чаши вина поразговоримо о нашим стварима.{S} Наједанпут |
| побочну собу и врати се са флашом и две чашице.</p> <p>Али би требало претходно да се погодимо |
| пимо једну.“</p> <p>Куцнуше се и испише чашице.{S} Веља није био баш најбољи приповедач, па зат |
| ола.{S} Домаћин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље наше |
| ко ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напољу скоро да ме уб |
| рече: „Воде“.</p> <p>Смиља му брзо дода чашу са хладном водом и болесник се слатко напи, па онд |
| да прво искапимо једну — дода и подиже чашу, а остали за њим.</p> <p>»Не прођо пет година — на |
| би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</p> <pb n="94" /> <p>„Нема нам Мргуда |
| нца, који је окренуо био главу, подигао чашу и пио вина. — Други је био мален и гурав.{S} Ономе |
| машио руком зз флашу на столу, наточио чашу вина и испио.</p> <p>„Одсад као да ћеш морати увек |
| понови Стојан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алек |
| о дрва, и сва глава му је била од самих чворуга Пипкао се по глави, па најпосле се и сам стаде |
| е водила доле, и лаке лествице, које су чврсто биле приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудно |
| матере да те никад изневерити нећу, на чега се бојиш...“</p> <p>Даље речи му је Зорица са свој |
| чинске, прерано остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на с |
| рава мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља изгладио, он је на са |
| уту гаравог огњишта. — Но, сад се немам чега бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са |
| ајну свога рођења, а није му било ни до чега.{S} Само је тужио и с дана у дан венуо.{S} За трен |
| ...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један поглед баци на |
| их који су је искрено љубили а оставила чедо <pb n="38" /> да га други негује — а хоће ли та не |
| /p> <p>Лице старчево се наоблачи, набра чедо и обрве му се скоро сјединише тако се беше намргод |
| >„Јадни Стојан мрмљала је бака. — Он је чедо две најплеменитије душе.“</p> <p>Стојан је као бес |
| Да је покојна Зорица оставила за собом чедо, то мораде остати у тајности, да нико више не дозн |
| р, леп и снажан, а она као анђелак, као чедо горске виле.{S} Доктор Веља је био кум а попин Сте |
| </p> <p>После десетак дана донеше једно чедо и крстише га, а Зора је затим умрла и тамо лежи гд |
| ори те речи, за којима је Стојан толико чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свог |
| су независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Нај |
| Зора и ова претрну.</p> <p>„Божидар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Б |
| пита кроз зубе.</p> <p>У предсобљу је и чека да га примите.“</p> <p>„Нека уђе — рече Бранко. — |
| оже бити да...{S} Мене на сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко |
| да су им галије потонуле, а овамо једва чекају....“</p> <p>„Божидаре! ослови га сестра и усиљен |
| су ваљда у хитњи, да их „цуре“ дуго не чекају, заборавили на столу.{S} Као да ми је Бог казао |
| а.</p> <p>Мислиш о цурама!? ту су већ и чекају нас у сали — одговори Мргуд.</p> <p>Испише још п |
| и Смиљо пођите одмах самном, — кола нас чекају на друму...“</p> <p>Сви се изненадише и узневере |
| ну ову срамоту само крв може спрати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке у |
| поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори врата, или да лупам док ме не |
| проговори стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{ |
| дошао у крчму и — овде ућута као да је чекао да домаћин доврши реченицу.</p> <p>Онога дана је |
| оји је гутао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на воле |
| вери.{S} Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звиж |
| д је седео подаље од њега и нестрпељиво чекао да онај сврши посао.{S} Груди окорела зликовца об |
| {S} Родитељи вас могу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се |
| даше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — викнуо је и седи |
| а а Бранко као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од |
| , укочено гледаше у те склопљене очи, и чекаше речи, чекаше утехе.</p> <p>„Мили друже мој — вик |
| тари Бранку.</p> <p>Наста тишина Бранко чекаше да му отац каже зашто га је звао.{S} Да се зауст |
| дну у сестру, превуче руком преко врела чела, па као да је разгонио таму, која му притискиваше |
| ....“ Ућути и превуче руком преко врела чела: „Он се није никад женио — оте му се и нехотице.</ |
| малених наусница, танких обрва и ведра чела; и једна девојка лепа лика, са вечитим осмејком на |
| започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, уздахне и као да се на све спремио рече: „Писао с |
| дим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде мора да се десио двобој између Бранка Бачев |
| ди се још виде на њима трагови некадање челик снаге и она жилавост, која је кадра била да једни |
| нож у прса. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У |
| брата убије?{S} То је страшна мисао.{S} Челична рука му клоне и мач звечећи падне у траву.{S} К |
| ери се да је још жив подиже га на своје челичне руке и тако нагло пође колеби, да се деда Сава |
| оње и счепа их за узде који кад осетише челичну мишицу, стадоше.</p> <p>На страну! викне кочија |
| вођ полицајни...“</p> <p>Старац ућута, чело му се наоблачи, очи му засузе и болно уздахне: „То |
| певуца, ћерета и смеје се; Бранко ћути, чело му се набрало и замишљено иде поред друга, и не чу |
| мо што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој стајаше стара тетка а Бранко је клечао к |
| са усана неста оног блаженог осмејка а чело јој прекрилило облак тешке туге и јада.{S} Стаде к |
| и поносио се, само би му се по кад-кад чело наоблачило кад би помислио, да је Бранко из племић |
| из очију му сипаше пламен гњева, ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по ст |
| ог зна куда му се врзле.{S} Некад ведро чело сад наоблачено, очи му упале од неспавања, а лице |
| прости оцу твом!“ — целива свога сина у чело, и у том пољупцу испусти своју племениту душу.</p> |
| руга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{S} Преко |
| икне дрхћућим гласом и лупи се руком по челу.{S} Тешко би било описати стање у ком се Бранко по |
| ...“</p> <p>После десет минута беше сва чељад на окупу око постеље где је мртвац лежао.{S} Сви |
| {S} Ха! викну и нагло пође к вратима да чељад позове и да старца ухапсе.</p> <p>„Не нагли млади |
| оби, лекар је отишао да вечера, дворска чељад се забавила око свога посла а и иначе им беше заб |
| ру је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао..</p> < |
| pb n="27" /> <p>„Нећемо ићи — одазва се чељад озбиљним тронутим гласом.</p> <p>„Ти Јоване иди п |
| Никоме ни речи не говори!{S} Дозови сву чељад овамо, али им не говори зашто их и ко их зове, ид |
| ао госте.{S} Нови господар је сву своју чељад довео са собом из вароши, да не мора наново тражи |
| ахнуо, доктор Веља и поп Бошко сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је |
| воду и једним снажним отпором оте се из чељусти вртлога. <pb n="79" /> Кад се удалио од њега ба |
| а љуто осветити. — Ти знаш врло добро о чему говорим.{S} У селу се тамни гласови проносе.. “</p |
| о је попио ракију и искези се.</p> <p>О чему да се погодимо!? упита га убезекнуто Мргуд.</p> <p |
| а је твоја срећа долијала...“</p> <p>„О чему ви говорите!? поче Мргуд као да не разуме старца.. |
| ји му је ближи од мене...“</p> <p>„А по чему ти то судиш? запита га грбоња.</p> <pb n="84" /> < |
| Аха, ухватили смо и твоје трагове.. не чепаш ти забадава око гошће Миркове.{S} Знаш око Данице |
| зликовцима у траг.</p> <p>Дрва су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и сил |
| кад виде где му девојке машу рукама као честитајући му на неком јунаштву, замисли се.{S} Зашто |
| удају.{S} Нашао се брзо и младожења из честите куће, испроси је и ја дам благослов.{S} Једно п |
| би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље травуљине и грдних жбунова.{S} Лупи |
| .{S} Лутао 1е као без памети по пољани, често пута је узвикнуо и мрмљао неразумљиве речи, па он |
| остао је један од најваљанијих људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се н |
| снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га о |
| их се двоје брзо заволеше.{S} Бранко је често долазио к’ њима, више пута је но неколико дана пр |
| његове мисли се тамо око замка врзле и често би се тргао, отвори очи и погледом би тражио неко |
| ати.{S} И сад га волем као своје дете и често пута одем до двора, па и у двор где ме врло добро |
| бро је морао мотрити, јер жбуње је било често да се једва провлачио, а и вода, која се ту разли |
| о што бива да се у тако веселом друштву често поремети ред, тако је и овде било.{S} Наједанпут |
| и разговарати се са властелином.</p> <p>Често се дешавало да који сељанин усљед разних непогода |
| и странац.</p> <p>На брзо се опреме њих четворо, сиђоше <pb n="156" /> на друм, поседаше у кола |
| е.“</p> <p>Неста их у тами.{S} Не прође четврт часа а иза брежуљка се указа седи старац у суром |
| p>„Небој се; сви спавају.“</p> <p>После четврт часа видим их у једној собици за једним столом.{ |
| о Бранко.</p> <p>Сад је баш избило пола четир.“</p> <p>„Ох! ја ћу задоцнити — промрмља Бранко. |
| е и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се пои |
| погледа на сат. — Још пет минута па ће четир.“ Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчи |
| идар ме чека, морам се састати с њиме у четир сата — одговори Бранко, извије се из њеног загрља |
| прати.{S} Чекам вас сутра после подно у четир сата код „ловачке унке.“ Пре тога ме немојте траж |
| <pb n="120" /> да већ свиће, да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него |
| се појављује у околини мала разбојничка четица, а особито се бојаху грбоње, који и онде ниче гд |
| .</p> <p>То је један странац, ја сам га чешће виђала — на то ће Смиља. — Једанпут сам разговара |
| стао био суров и насртљив.{S} Бранко је чешће по десетак дана пробавио у замку и нико ни сумњао |
| адне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат |
| тва тишина.{S} Стари Стојан је истресао чибук, поново га напунио и запалио, па онда настави:</p |
| ао, отац му сеђаше у наслоњачи, запалио чибук и пуштао густе димове.</p> <p>„Седи овде — рече с |
| то бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Божидар као бесомучан јурне унутра.{S} Ја с |
| /p> <p>„Увукао сам се кроз прозор...{S} Чива је спавао као заклан, не би га ни јерихонска труба |
| шна су да их Бог сачува — стропоштају и чива ђипи па управо к’ мени.{S} Кад сам видио да сам у |
| и устаде од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају с |
| апоље, лопови — викне Тима и скочи да с чивилука скине захрђану пушку.</p> <p>„Ха! зар хоћеш да |
| родам имање?“</p> <p>„Нашао сам једнога чиву... сутра долази..“</p> <p>„Хвала Богу! викне Мргуд |
| су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутина мртва, на као да су видили неког грбоњу кад је |
| ручницу, а да помогнеш убици оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га ос |
| ему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</ |
| ма благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као измет људски.</p |
| о им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{S} Од овога двора опет, на једно хиљаду-две |
| ци оца твога, чија крв вапије на небо и чији дух те преклиње да га осветиш.{S} Дођи к’ себи и в |
| који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиљатости, беше с |
| >Добро кад си дошао! викнуо је Мргуд, у чијој црној души као да одлану, кад је спазио свога дру |
| ати.“</p> <p>Ох говори! викне Стојан, у чијој души сину нада, да ће од овога старца дознати све |
| јак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не мори.</p> <p>Наједанпут се за |
| бабускеру, матер онога Саве Филиповог, чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — пр |
| и им за живота беше сва радост и утеха; чију добротворну руку неће више моћи љубити, нити му ик |
| p>„Само незнам ко су она два несретника чију сам крв на земљи видио.{S} Али дознаћу ја све.{S} |
| не говоре ништа, она не издају тајну ни чију...{S} Па где је налазио утехе?{S} Код свога јединч |
| .{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сељани, не |
| их људи.{S} Често долази да обиђе свога чика Радивоја с ким би се најбоље провео, а коме има бл |
| усти друга, која беше плава, али лепа и чила капља росе.</p> <p>Ходи ближе па разгледај одавде. |
| о али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скоч |
| по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и ноћ се спусти, видимо Бранка где клечи |
| ори наједанпут образина. — Спреми се па чим ја коње за узде ухватим, скочи на...“</p> <p>Са кап |
| мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и засвира поред прозора, он се тргн |
| ветија дужност дозивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо |
| а сирома није могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </di |
| етим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранкова, кад је |
| <p>„Зликовче! зашкрипи старац зубма. — Чини ми се да је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шт |
| рхћући глас.</p> <p>„ Незнам, али ми се чини да ће ово бити кобно вече но мене — одговори девој |
| ="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки сан био, јер е |
| све док се ми нисмо разишли.{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, д |
| му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге да своме оцу открије тајну <p |
| био дошао да...“</p> <p>„То нисам смео чинити — одговори озбиљно лекар. — Бојао сам се да га н |
| У погледу оставине свога оца није хтео чинити никакве кораке, јер није хтео да открије тајну с |
| <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посматраше.</p> <p>„Ви |
| м да се сетим добра, која ми добри људи чинише и чине, а и изгледаш ми да си пука слика Бранков |
| шће бацао погледе на старца, који му се чињаше познат.</p> <p>„Ако је он црвен не мора зато бит |
| ао рећи, издахнуо.</p> <p>Све могуће је чињено да дознају убицу, али узалудан беше сав труд, уб |
| тешком муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као |
| дана долазимо обоје, Стојан је здрав и чио, дивићеш му се кад га видиш можда га нећеш моћи ни |
| утро“, а не као онај Мргуд.{S} Тај није чист девојке, тај баратује са нечастивима.</p> <p>„Како |
| не беше обрастао жбуњем, но беше сасвим чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад |
| ом приликом рањен био, јер је његов мач чист, а на другом се виде трагови давнашње крви...“</p> |
| евалити за по сата.{S} Око унке је лепа чиста доља, од прилике 100 корачаји унакрст...{S} Божид |
| ија зидао.{S} Од двора се пружа права и чиста улица до малене црквице, која је на другом крају |
| лопи очи и заспи.</p> <p>Смиља га покри чистим јорганом па онда даде знак деда Сави и баби, и с |
| чио се даље и даље.{S} Нађе се на некој чистини; завесла снажно и после неког времена нађе се о |
| оз неко густо жбуње и нађе се на једној чистини одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је с |
| ас викну Милица. — Као звоно на капели, чисто у срце дира.“</p> <p>„Хахаха! насмејаше се девојк |
| ту платити, која је била тако малена да чисто нисмо веровали...{S} Не прође млого а већ се трећ |
| нашао у неприлици, а баба Стана и Смиља чисто су зебле од страха.</p> <p>Убица је био без наоча |
| > <p>„Јесте — рече Мргуд.</p> <p>Грбоња чисто подскочи на ту реч, узверено гледаше у Мргуда као |
| ладића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доба само неки са |
| </p> <p>То је све лепо и красно, али се чисто бојим за своју кожу, јер кад ти је онако јефтина |
| окојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео сиротој да пошаљем н |
| релети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога стрица, који се окре |
| о и бленуо би у врати од побочне собе и чисто изгледаше прост и у неком бунилу...{S} Наједанпут |
| ма, новога господара не видеше сељани и чисто им загонетно било, ко их је сазидао и чији су!?.{ |
| ш већма изненадио кад је овога спазио и чисто би да пружи руку да га за гушу ухвати, тако је би |
| ораше лижући јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел |
| вене очи — одговори деда Сава ватрено и чисто се исправи на столици.</p> <p>Добро је — рече стр |
| чаји пред собом спази онога у огртачу и чисто се уплаши кад га виде лицем себи окренута.{S} Пре |
| болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отишао у лов код...“</p> |
| се све уредити како ваља.{S} Него ја би чисто попио коју чашицу мученице.. та луда ветрина напо |
| 4" /> Божидар отрчи до рањеника, извади чисто бело платно које је са, собом понео, донеше хладн |
| лого говорити.. примири се — рече лекар чисто збуњено.</p> <p>„Господине! викну Бранко, — не мо |
| ао да ћеш морати увек са мном бити, јер чисто се...“</p> <p>„Хехехе! церекаше се грбоња. — Да т |
| и ослушкивао.{S} Лице му бледо, очи му чисто потавнеле, а усне му дрхћу као да је у грозници.{ |
| о..</p> <p>Деда Сава, баба и Смиља беху чисто ван себе, као да их је опчинио странац, тако сеђа |
| авише и зачуђено га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњи |
| викнуше заљубљени у један глас!</p> <p>„Чисто бих волео да се још мало провозам — проговори Бож |
| свећа седи Мргуд, налактио се и пажљиво чита нешто: „Дакле, имао сам праве кад сам поверовао он |
| нуо.</p> <p>Лекар брзо зовну Јована.{S} Читав сат се мучише двоје док једнога болесника поврати |
| осле неколико минута, који беху за њега читав век пун рајска миље, радости и блаженства.</p> <p |
| неки прах од ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта д |
| ки рукав реке који је кривудао скоро је читав сат гонио чамац у њему, па онда сави на лево.{S} |
| чист.{S} По том рукаву пловио је чамац читав сат и тад удари о десну обалу и заста.{S} Стојан |
| ту капелу уведе Бранко своју невесту а читава свита беху лекар Веља, попадија, њен син, Божида |
| наједанпут удри нешто налик на добош и читава банда поче да свира.{S} Кад после спазим да се н |
| <p>На пољу је дувао ладан ветар и дизао читаве сметове снега.</p> <p>Врата се од собе отворише |
| е и испреплетане грапе зелених дрва.{S} Читаво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам нај |
| им шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писама, којима су се зликовци дописивали а |
| дворца, стоји стари бунар из ког скоро читаво село воду црпе.{S} Једнога јутра још не беше сун |
| јућим гласом, а сам оде онамо.{S} После читавог сата ево га натраг, али блед као смрт и сав узд |
| од је навукао зелене траве и посуо њоме читаву улицу до старога двора, где ће свадба бити, а це |
| ког је добио грчеве, да је читав дан и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} До |
| пуче гром, запали једно дрво и осветли читаву околину.{S} Са громом преста бура, као да јој је |
| да си са Ћиром заједно код мене банчио читаву ноћ и да никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! ш |
| олео оца као рођена брата, па...{S} Ево читај...“</p> <p>Мргуд је већ више пута прочитао исти б |
| та га стриц, у новинама пише.{S} Ево их читај — рече, оде до писаћег стола и извади један број |
| прочитати.{S} Никад се није тако осећао читајући црне редове о убиству свога оца, као сад.{S} С |
| рчевим.</p> <pb n="45" /> <p>„Ваљда сте читали за оно убиство у вароши, кад су нашли брата од с |
| тешко рањена са ножем у руци?“</p> <p>„Читали смо — одазваше се сви.</p> <p>„То је мој син — р |
| ојала, седе, отвори књигу и задуби се у читање.{S} Око њега је владала потпуна тишина, нит’ вет |
| вређати...</p> <p>Овај мах када уђосмо, читао је новине.{S} Лице му се час мрштило, час грознич |
| е рајске речи, а из очију као да јој је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} |
| је упале очи у њега, а у њима као да си читао: „Лажљивче и неваљали друже!{S} Хтео би да ме као |
| ичаво трзало.{S} Мора да је нешто важно читао!</p> <p>Неко закуца на врати.</p> <p>„Слободно — |
| е јаче беснио ветар.{S} Грбоња је мирно читао, но Мргуд је био немиран и чим ветар јаче дуне и |
| ....“</p> <p>Док је он лажни тестаменат читао, грбоња је пијуцкао ракију.</p> <p>Сад можемо про |
| — рече му домаћин, који му је из очију читао мисли.</p> <p>„Да где је? упита га Бранко.</p> <p |
| стаде испред Божидара, а из очију си му читао, да не жали умрети.</p> <p>Божидару у овом тренут |
| дивој, син деда Савин а отац Смиљин.{S} Читаоци се сећају да је крај убијеног Ивана Бачевића, о |
| ао сам тајну — говорио је Мргуд и почне читати писмо: „Драги друже! тако је гласило писмо. — Не |
| о шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол за Босиљком, коју су узалуд тражили.{ |
| ије имао образине и са лица си му могао читати неки немир и неку зебњу, као да га је неко силом |
| пило се пред црквом.{S} Са лица свакога читаш веселост и у очима, које беху упрте у црквена вра |
| ране стајаху на брежуљку.{S} Са лица им читаш неки занос и узбуђеност, а из очију ове мисли: ко |
| азбегле јер су једанпут већ искусиле да чича Средоје не говори у ветар.{S} Тако би свако јутро |
| че се лак осмејак, кад је видео, где се чича Средоје надао за девојкама, па онда се опет задуби |
| говори у ветар.{S} Тако би свако јутро чича Средоје растерао лепе водоноше.</p> <p>Његова мала |
| о.{S} За тренутак га трже из мисли глас чича Средоја црквењака, који је по свом обичају и овог |
| а а ова се одмах отворише.{S} Унутри је чкиљила свећа на једном одртом банку, да се је једва ви |
| не би могао.</p> <p>Ево како је гласио чланак о убиству Ивана Бачевића.</p> <pb n="52" /> <p>„ |
| муња му пролетише кроз главу речи онога чланка у новинама, пребледе но нагло се окрете да Мргуд |
| гу до страшнога суда чекати.{S} Не мож’ човек да спава од њих.{S} Гле још се смеју.{S} Та ди је |
| ан, а поред тога брбља да му се не мож’ човек доста насмејати.{S} Каже да је врло сирома, да им |
| ома а ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш |
| а свом љубљеном господару.</p> <p>Такав човек је био садањи властелин Стојан Бачевић племић.{S} |
| за се на лицу места висок, снажан, млад човек са пушком у руци од које се још пушила цев.{S} Ка |
| га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад човек, заљубим се и ја у Мару Видићеву.“</p> <p>„Та Цуп |
| двору отворише врата и један висок, сед човек изађе напоље.{S} Лаганим корацима прође поред дев |
| арац уђе.{S} На меком канабету седео је човек од својих 45—48 година, и пушио је.</p> <p>„Помоз |
| храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Босиљка хтеде пружити руку уну |
| шко је просед али јак, у најбољој снази човек; Стеван је био средње величине, румена лица, пове |
| ле, јер је добар, благ и најплеменитији човек на свету.{S} Он ме је по смрти очевој задржавао, |
| > <p>„Велите да је мој стриц још држећи човек? упита опет синовац кнеза.</p> <p>„Јесте — одгово |
| {S} Одкуд овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде |
| земљом.{S} То је био <pb n="10" /> опак човек чију суровост и беснило нису могли подносити сеља |
| еколико тренутака мимо њега прође висок човек у огртачу.{S} У помрчини није га могао познати, а |
| гије ваше унуке Смиље, извршио је један човек црвена лица са неким грбоњом у друштву.“</p> <p>Т |
| Бачевић племић.{S} Он је омањи, гојазан човек са густим проседим брковима, дебелих обрва и мале |
| н старац са седи бркови, до њега крупан човек са црних бркова, и још три сељака.</p> <p>На стол |
| се расташе.</p> <p>Старац, као искусан човек, скроз је провидио Лазу, и уверио се да није сасв |
| род?“</p> <p>„Није, него ваљан и поштен човек, који је већ од 30 година у двору.“</p> <p>„А как |
| који је познат као врло ваљан и поштен човек, бранио се и доказивао да је невин, и пошто се и |
| а су тако честа била, да се једва могао човек провлачити, а и силна неугажена травурина и грдни |
| д љубио смејао се и плакао да би мислио човек полудео је..{S} Тако је остало рођење малога Стој |
| си — рече Мргуд. — Него ђаволски је то човек.{S} По његовим речима неће бити по мене баш најбо |
| очише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица беху стасити |
| мучних дана, видимо једнога вечера два човека где се поред обале упутили право Марковом замку. |
| стрмоглави.</p> <p>Муња севну и гле два човека се наднеше над убијеним Јованом.{S} Обоје имађах |
| >Око осам сати прођоше мимо црквице два човека и упутише се у дворац.</p> <p>„Тако ме неко необ |
| апомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два човека где оборише Бачевића и један му заденуо нож у пр |
| раста а крај углађеног друма видимо два човека где мирно стоје.{S} Један је имао преко лица црн |
| ечери близу старога двора видимо некога човека у дугом, изношеном огртачу, са излупаним и подрт |
| екао. „У једанајест сати спазим једнога човека где је прошао поред цркве и упутио се кафани „Ор |
| з тешкога сна.</p> <p>„Сарањују једнога човека — одговори Веља.</p> <p>Бранко је бацио поглед н |
| ло Бранко, који је одавна желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено |
| есмислено погрешио.{S} Он се сећао тога човека, јер га је исти једном спасао из воде у којој се |
| ти ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чу |
| људи нису добри.{S} Ја кад видим таког човека одмах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо д |
| едочи да си умро.{S} Ово ти је благо од човека.{S} Он нам украси цркву, подиже ову башту у селу |
| и јаре, које беше зарудило и чисто мами човека да окуси од њега.</p> <p>„Алекса! јел’ готово ве |
| а глас му беше храпав и немило је дирао човека.</p> <p>Ја сам његовога брата од стрица син, ота |
| и на њему почиваше благ осмејак, као у човека чија је савест мирна, чију душу никакав грех не |
| ема равна у свету.{S} Данас нема у селу човека, који га не благосиља, јер је сву земљу уступио |
| е за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком у околини — говораше грбоња а све жмира очима.{ |
| овео, а коме има благодари да је постао човеком и без чије помоћи пропао би као неваљао, као из |
| Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као да је питао себе...</p> <p>Але |
| занесе се и пошто грозничаво да би се у човеку крв следила, врисну: „Оче!“ паде онесвешћен крај |
| решку поправи.</p> <p>„Опрости ми добри човече! викне, и очи му се наводнише.</p> <p>„Зар ти ни |
| гуд, а до њега на дрвеној клупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица |
| коров сведочио је, да је туда ретко кад човечија нога крочила.{S} Грбоња је дуго лутао по том п |
| ок не дође до неке кућице коју би једва човечије око смотрити могло од честих дрва, дивље траву |
| аци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљак са великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу |
| ром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбоњо — одазва |
| е разгледаше унаоколо.</p> <p>„Босиљка! чу се глас плавојке. — Гледни преко, као да чамац долаз |
| великом гуром на леђа.</p> <p>„Мргуде! чу се глас човечуљка.</p> <pb n="56" /> <p>„Ја сам грбо |
| и он прене.</p> <p>Добро вече пријашко! чу се глас и мали грбоња ступи унутра.</p> <p>Но! да ви |
| .</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — изусти обр |
| ч у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на овај врисак р |
| наводнише.</p> <p>Да сте благословени — чу се у тај пар и глас с поља.</p> <p>Сви пренуше и пог |
| ћи тако га тишташе.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат |
| ако закуца на врата.</p> <p>„Слободно — чу се изнутра крупан, јак глас.</p> <p>Старац уђе.{S} Н |
| " /> када гуја испод камена сикће, када чу уздисај Алексин. — Зар ти нисам обрекао богату награ |
| подигоше лешину и после неколико минута чу се како нешто бућну у воду.{S} Саранише Лазу. — бар |
| зе фењер са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изус |
| из побочне собе Босиљкин глас, која кад чу Стојана нагне, на врата да их отвори, но ова беху за |
| </p> <p>Мили оче мој! врисну Стојан кад чу речи, подиже главу старчеву на своје руке и као да с |
| а, жив је! викну наједанпут Божидар кад чу изнемогли уздах из Бранкових груди.</p> <p>„Брже жур |
| S} Прислушкивао је неко време па кад не чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбо |
| као каква башта?”</p> <p>„Зар ти још не чу старче? упита га онај са црни бркови.</p> <pb n="41" |
| знајући куда ће, но кад са леве стране чу да је неко креснуо палидрвце, брзо се упути онамо и |
| ихов вођ преварио и увео га у службу да чува Босиљку, за коју му рече да му је сестра и да од в |
| тарац. — Они нису ту, Босиљка је сама и чува је неки Тима, који је просто оруђе у рукама зликов |
| зим оцу и мајци...{S} Збогом Бранко!{S} Чувај јединче, чедо наше...{S} Збогом...{S}" Још један |
| исли то вам само распаљује бољетицу.{S} Чувајте се, ви имате..“ Ућута, и као да се бојао својих |
| јој пуне сузе.</p> <p>Ви останте овде и чувајте кућу — рече јој тајанствени старац.</p> <p>Па з |
| дан број новина. — Већ година дана како чувам овај број, јер сам ти волео оца као рођена брата, |
| м, ади не знам, да ли ћу бити пристојан чувар — рече и показа на своју јадну спољашност.</p> <p |
| ну цуру сам уловио и даћу је теби да је чуваш, да је надгледаш...“</p> <p>„Хоће ли и та проћи к |
| ије било равна, а са своје снаге био је чувен у целој околини.{S} Често је са голим шакама напа |
| Који га видеше тако помамно јахати, од чуда застадоше и машући главом гледаху за њим; немогаху |
| о нагло пође колеби, да се деда Сава од чуда пренеразио.{S} Од куд том човеку толико снаге! као |
| S} Као да их је гром ударио, онемише од чуда.{S} На прозору стојаше грбоња и церекаше се.</p> < |
| соби сви ћутаху, још не беху к’ себи од чуда и неког тајног страха.</p> <p>„Не брините се, Боси |
| га несретника.“</p> <p>Остали зинули од чуда.</p> <p>То није могуће! једва промуца деда Сава.</ |
| ком му је новац стојао.{S} Кнез као од чуда онеми, па онда нагло дохвати револвер са стола и н |
| Бачевића...“</p> <p>Јован је занемио од чуда.{S} Бленуо је у старца и изгледаше као да се нечег |
| о га погледаше, а старац чисто зинуо од чуда, па као да се бојао својих пређашњих речи мало узд |
| ече Мргуд и направи тако лице као да се чуди самим себи, како да се он тога сетио није, — А што |
| им као заклана.{S} Кад сам се пробудила чудим се како се нисам смрзла од те зиме, у капели је б |
| че Босиљка, — па још“.</p> <p>„И сам се чудим — рече Стојан и превуче руком преко чела — Овде м |
| мери трошио је новац да се и сам стриц чудио: одкуда му и где га је набавио!? али ништа докучи |
| ђено погледаше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уве |
| p> <p>Стишај се старче — рече Свевид. — Чудиш се одкуд ја то знам.{S} Ево одкуда.{S} Једанпут с |
| овори зачуђен старчевим речима.</p> <p>„Чудиш се мојим речима, али ћеш се још данас уверити да |
| али сео и нашао у запари.{S} Остали се чудише запиткивању странчевом а странац је неколико пут |
| јаше с’ коња и приђе баки: „То ми стара чудне речи говориш — поче кад је до ње дошао. — Мора да |
| ! прибери се, дођи к’ себи.{S} Данас ми чудновате речи збориш, и као да се страшиш близине моје |
| о шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, па пошто прегледи Алексу, и увери се да |
| ка Бачевића.</p> <p>Кад је деда Сава са чудноватим странцем дошао до места, нашли су јаднога Ал |
| р има с дедом важна разговора.</p> <p>— Чудновато! заврши деда Сава а непрестано гледа у дошљак |
| аишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — Изгледа као да је с вешала |
| вори и умакне.</p> <p>Хехехе, некако ми чудновато долазиш од <pb n="116" /> невесте; мора да те |
| и сећања од старости изневерило те тако чудновато говориш..."</p> <p>„Не синко!{S} Сећам се све |
| е приковане за стабло храстово.</p> <p>„Чудновато! повика Јован и још једном се хтеде навирити, |
| срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато погледи Босиљку. — И |
| мах ме нека језа спопадне..."</p> <p>За чудо да је и странац чешће бацао погледе на старца, кој |
| {S} Ни једне речи не проговори, само се чудо јецање Зорино и жарки пољубци, којима је Бранко су |
| ; владао се право докторски, па није ни чудо ако је изгледао бар за 10 година млађи од његовог |
| ито.</p> <p>„Хехехе — церекаше се гадно чудовиште.{S} Пуцај ако можеш“.</p> <p>Кнез тек сад опа |
| ли да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси тр |
| зите!? викне очајно Бранко.</p> <p>„Ево чуј.{S} Били смо другови још из детињства, па и као одр |
| као на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике на |
| да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда нема узрока да се на њу срди...{S} Ох! заш |
| и стриц.</p> <p>Мргуд је једва чекао да чује те речи, нагло се окрете и изиђе напоље.{S} Осећао |
| тао њене речи и нестрпељиво је чекао да чује даље.</p> <p>Хе, синко, стара сам на волем да се с |
| могао наћи живе душе; све је отишло да чује ужасну вест, да види мртвога господара, који им бе |
| е и скриваше лепу Зору, која у место да чује и слуша жагор људски, у место да ужива у загрљају |
| из пиштоља.{S} Ал’ ди је Смиља!?{S} Не чује се ништа.{S} Наједанпут се опет зачу запомагање, а |
| p> <p>Гробна тишина овлада, ништа се не чује само тешко дисање Зорице и ватрени пољубци сретна |
| брало и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво |
| n="73" /> се старац занео у мисли и не чује његове речи кад наједанпут прене и укочено гледаше |
| етрић да пирне, нит’ цвркут птице да се чује.{S} Лице му је мирно и на њему почиваше благ осмеј |
| вом сеоцету распростро.{S} Из далека се чује јасна врулица и по кад кад глас клепетуше, па онда |
| као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући одговара.{ |
| јке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о |
| могао мирно да спава, већ чим зора а он чује ћеретање и смеј девојака...</p> </div> <div type=" |
| рбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он је те |
| адознало као обично кад се каква новост чује.</p> <p>„Синоћ је стигао нови господар са сином.“< |
| о чезнуо а које му закраћене беху да их чује из уста свога родитеља, свога оца.</p> <p>Мили оче |
| , па још ни данас се не зна где је... а чујем да су у варошици М. нашли неког Јајтелеса чивутин |
| у?{S} Знам те ја за коју говориш.{S} Да чујем!“</p> <p>Бранко је испочетка као заливен ћутао, к |
| ајавам...{S} Говорите! ја имам снаге да чујем и најцрње вести...{S} Не тајите ништа...{S} Ох св |
| у да се светите....“</p> <p>„Ни речи да чујем о њима — прекиде га старац. — Ти ћеш узети ону, к |
| чију смо...“</p> <p>„Махни то, него да чујем ствар — прекиде га грбоња.</p> <p>„Она ми рече ка |
| оју му је властелин показао.</p> <p>„Да чујем! рече старац. — Ти ми свагда добре вести доносиш |
| > <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год ми опоменеш Јована, увек се |
| ..{S} Наједанпут нестане светлости и ја чујем као да флура свира а по крову почеше неки светлац |
| свет да тражим себи хлеба.{S} Тек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре не |
| еким необичним жаром севнуше: „Ништа не чујем — промрмља и још се ближе привуче зиду, као да је |
| ли ме трже бат као кад коњи јуре, затим чујем као да саонице стадоше пред капелу — овде се зака |
| ји је — рече деда Сава и уздахне. — Ено чујем да су Босиљку, кћер Мирка Смиљанића украли неки р |
| тако ју је гледао.</p> <p>„На једанпут чујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут |
| и је још држећи.“</p> <pb n="47" /> <p>„Чујем да се никад није женио? почеће наједанпут странац |
| е, као да се у кам претворио...</p> <p>„Чујем топот, они су — проговори наједанпут образина. — |
| мех прелети преко црвеног лица.</p> <p>„Чујем да је посрнуо са имањем? запита поново и упре сво |
| а — упаде му у реч поп Бошко, — него да чујемо како си ти прошао!“</p> <p>„Дакле — поче Веља, — |
| вика домаћин. — Хајде приповеди Вељо да чујемо и ми, ја и Бранко.</p> <p>Веља поцрвенио, и смеј |
| е у грозници лежала, или си радознао да чујеш..“</p> <p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Ш |
| муче својим ударцима, и тек овде — онде чујеш цвркут птице као да жели „лаку ноћ“ својим другар |
| е и силна грома, — сасвим мирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, |
| .{S} Као да никога у њему нема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спу |
| замка влада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храс |
| е и мало и велико!</p> <p>Ко је убица!? чула се огорчена реч и силан гњев је беснио у народу, а |
| да венеш и трунеш.“</p> <p>Босиљка није чула ове речи, очи јој се закрвавише, цело тело јој узд |
| а кад се први пут са Стојаном видела, и чула звонки глас њена драгана.</p> <p>Кад песма умукну, |
| ислим да му је Стојан име, јер тако сам чула да га је синоћ онај стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево |
| улети у замак.</p> <p>„Зоро!{S} Бранко! чуле се речи и двоје заљубљених падоше једно другоме у |
| еп и глув.</p> <p>„Зоро! несретна Зоро! чуле би му се по кад — кад речи, па онда би још јаче ст |
| не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствени старац.< |
| но гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам, сад га ви |
| аде на мужа; Бранко протепа да се једва чуло. — Ја умирем... ди је дете, дајте га мени.“ Дадоше |
| чију.</p> <p>Тишина је, само се веслање чуло, и лупа како лаки таласићи запљускивају чамац.</p> |
| и...{S} Не тајите ништа...{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох |
| p>У соби владаше гробна тишина, само се чуло тужно јецање.{S} Сви плакаху.</p> <p>Рањеник понов |
| аљалче! дрекне, — прислушкивао си...{S} Чуо си све, али сад ћеш....“</p> <p>Није довршио речи, |
| та..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“</p> <p>Бранко као |
| а сам тек на два дана пре нашег доласка чуо; отац је хтео да ме изненади.“</p> <p>„Не знате ко |
| еленску пучину гледао.{S} Он није ништа чуо ни видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им мил |
| врата, или да лупам док ме неби ко год чуо и јавио у селу.{S} Из мисли ме трже бат као кад коњ |
| ам био онде иза онога жбуна, па сам све чуо...{S} А знате ли да је тај исти Мргуд убио свога оц |
| Учинило <pb n="112" /> му се као да је чуо веслање.{S} Прислушкивао је неко време па кад не чу |
| етре!{S} Младене! викао је Милош кад је чуо веслање, тако су се звали њихови рибари.</p> <p>Одг |
| је читао жарку љубав, па као да јој је чуо срца куцање.{S} Гле! као да ће да подигне руку, да |
| се лако куцање на врати, али ништа није чуо, и тек кад старац уђе и назове му „добро јутро“, <p |
| старац али тако тијо да га Стојан није чуо.</p> <p>То беше слика покојне Зоре у природној вели |
| у њој живе душе.{S} Али гле! као да се чуо уздах, полугласан, тужан уздах.{S} На трошном канаб |
| х ђипи и нагло остави собу.{S} Споља се чуо разговор и као да се неко силом отимао да унутра уђ |
| племениту душу.</p> <p>Очајни врисак се чуо, и Стојан онесвешћен паде до постеље свог мртвог оц |
| мо комшије — викне Милош. — Ја сам јуче чуо да се неко доселио у нови дворац, али ми нико не ум |
| заврши Мргуд.</p> <p>Све је то гледао и чуо тајанствени старац.</p> </div> <div type="chapter" |
| ећ да говори, и радости Бранкове кад би чуо да га јединац зове „тата“ толико би га тад љубио см |
| ере.{S} Деда Сава се замислио, ваљда ни чуо није кад га је унука поздравила, лула му се угасила |
| .“</p> <p>Гига зинуо, он сирома није ни чуо да постоји то „кајско“, како ли се зове вино:</p> < |
| и видео.{S} Није видео мимопролазеће ни чуо им миле поздраве, он је био сад слеп и глув.</p> <p |
| о и управо онамо одкуда се пуцањ и јаук чуо.{S} Кад тамо, нађемо младожењу мртва, убијена из пи |
| д прозора где је весеље било, и све сам чуо и видио...“</p> <p>„Колико ја знам, твој се стриц н |
| лади свештеник наредио, да не би Бранко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда то |
| кса нагло одјурише онамо одкуда се глас чуо.</p> <p>Кад се ови удалише, наједанпут искочише са |
| е!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је глас и познао га, па ме је гонио да га зовнем |
| ошка појави тајанствени старац.</p> <p>„Чуо сам све — поче старац. — План нам је испао за руком |
| адава...{S} Па би ко молио....“</p> <p>„Чуо сам за твоју невољу.{S} За ову годину ми нећеш плат |
| лупици друга човечија прилика са малим, чупавим челом, изнурена лица и са малим, упалим очима.{ |
| ше на унци.{S} Милош као у неком лудилу чупаше себи косе за сестром.{S} Поново се разиђоше сви, |
| ни преставио.{S} Ово је мој друг Стојан Чупић, ово моја сестра Босиљка, а ово наша пријатељица |
| огаташ сазидао, кажу да се зово Божидар Чупић, али се још није уселио у њега... тек ако до годи |
| оња.</p> <p>„Кад се онај старац Божидар Чупић доселио, други дан у вече било је код њега весеље |
| урили и кад су стигли до замка Божидара Чупића, назови оца Стојанова, беху вас у нену обучени.< |
| ас око дворца Божидара Бакића, названог Чупића, слегло и мало и велико.{S} Не верујем да је бил |
| ихо, благо вече је наступило, тога дана Чупићев дворац беше осветљен са свију страна.{S} Изглед |
| ве је продао <pb n="85" /> том Божидару Чупићу, његовом пријатељу.{S} Зашто да баш њему прода з |
| а ја се привучем ближе да сам све могла чути.</p> <p>„Дознао сам тајну — говорио је Мргуд и поч |
| Охо! ако се тако понашате не ћете ништа чути — рече грбоња.</p> <p>Мирко се стиша, а Милош и Да |
| уку неће више моћи љубити, нити му икад чути братске речи, очинске савете.{S} У очима свакога в |
| о јачим гласом, да је странац могао све чути.</p> <p>„Знамо врло добро — одговоре сељани.“</p> |
| такозвани „велики бирт“ и тамо ћемо све чути.{S} Овај је баш прекопута од „сеоске куће“.{S} Нек |
| ило на пољу, па тако нико није могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p |
| } Доста рано сам стигао да сам им могао чути разговор...{S} Гле! и у фуруни има неких хартија.. |
| и он је тек по гдекоју реч могао добро чути.{S} Она двојица се још дуго разговараху и онда се |
| поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{S} Поштен јесам и баш зато сам принуђен да дознам |
| није кадар платити.{S} У таком случају чућеш овакав разговор:</p> <p>„Бројтро господару! поздр |
| и како да си тако јако оседио.“</p> <p>„Чућеш доцније, сад хајдмо време је скупо.“</p> <p>Обоје |
| е сокачићу.{S} Не прође пет минута када чух потмуло запомагање.{S} Потрчим тамо и спазим два чо |
| и лице му се разведри.</p> <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да ско |
| сан звижд.{S} Мргуд се одазва, нашто се чуше кораци, жбуње се разгрну и пред њега стаде човечуљ |
| му две стотинарке а остало стрпа у свој џеп. — Сад хајдмо, журимо се.“</p> <p>Неста их у тами.{ |
| ло: „Сад могу ићи — рече пошто је ове у џеп од сурога огртача стрпао, узе фењер и хтеде поћи: „ |
| ици — рече за се Лаза метнув новчаник у џеп.{S} Уговор је готов — дода гласно. — Ја могу поћи.. |
| злике — рече и стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наје |
| амет Мргуде! викне грбоња и тури руку у џеп у ком је био самокрес. — Ја те се не бојим, а боље |
| ече грбоња пошто је уговор и упутницу у џеп стрпао.</p> <p>Брзо дохвати један табак хартије и з |
| њара са Мргудовим именом, која му је из џепа испала, кад је са грбоња покојног Јована убио.{S} |
| Божидар писао Бранку и које је овоме из џепа испало....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме н |
| но разгледи унаоколо, па онда извади из џепа кључ, тури га у браву и отвори врата.{S} Кад је уш |
| ушкивати.{S} Онај црвени ђаво извади из џепа једно писамце принесе га фењеру ког је под <pb n=" |
| пушке.</p> <p>Одмах преметнуше јаднику џепове, извадише из једнога новчаника и пођоше даље.{S} |
| зверено погледи на прозор.</p> <p>„Е ви’ш ти маторог свеца — проговори грбоња пошто је све проч |
| н у целој околини.{S} Често је са голим шакама нападао на медведа и увек га оборио.{S} Но одкад |
| стари ђаволан — рече Бранко и као да му шала свештеникова ублажаваше болове, осећао се лакшим и |
| слиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се Босиљка.</p> <p>„Хахаха — насмеја се плавојка |
| дина осим Јована.{S} Да се нисте главом шалили да прекорачите заповест, јер ћу вас све исећи... |
| икладно Ту се причало из ђачког живота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпев |
| чка севнуше.</p> <p>„Ајд не лудуј Ћиро, шалио сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! как |
| грлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би ни осетио тако м |
| ло мученицом, онда тек наста весеље.{S} Шаљивим приповеткама и доскочицама никад краја.</p> <p> |
| Овај младић, који је свагда био весео и шаљивчина, у чијим очима гораше пламен благости и умиља |
| шко наставити, кад Јован уђе и нешто му шану на ухо.{S} Одмах ђипи и нагло остави собу.{S} Спољ |
| еданпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb n="128" /> као да из гроба долаз |
| е.</p> <p>Сине.. мој — чу се наједанпут шапат са усана умирућег Бранка, шапат који звучаше <pb |
| ј стари викнуо.“</p> <p>„Ју ево га иде! шапну Јелка.</p> <p>И заиста, младић се упутио право бу |
| <p>Споља се чуше кораци.</p> <p>„То је! шапну Бранко и скоро да скочи са столице, но домаћин га |
| је на крају седео, и да нико но примети шапну му нешто на уво, па оде са кнезом.{S} Старац преб |
| љани зачуђено гледаху у странца, почеше шапућати и чуле се ове речи:</p> <p>„Ко је то?“ „Незнам |
| у вечерњу песму тихи ветрић лако леће и шапуће са лишћем, бистра вода лако жубори и...{S} Само |
| сна буди — слуша говор таласа, који час шапућу и благо целивају зелену обалу, час као да ће у н |
| це на истоку помолила осмејкујући се на шарну земљу и огледајући се у росном огледалу, које се |
| ек после чујем да је крађу извршио неки шваба, која се ту пре неколико месеци доселио.</p> <p>„ |
| ио спалити....хехехе....{S} Још дуго је шврљао по соби, отварао орманове и фијоке од писаћег ст |
| одичић.</p> <p>„Обична — проговори Гига шепаво, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то о |
| шту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба Стана готовила вечеру.{S} Деда |
| еш па да варјачом мешаш куљу у сребрној шерпењи....“</p> <p>„Ја неби желела да тај господин пок |
| ивала у замак, и тако чим је одржао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и |
| колико пута кад заклопац приковаше, њих шесторо подигоше сандук и спровод се крену.{S} Звона по |
| осле месец дана могао је изаћи напоље и шетати се по красној башти, али не дуго но одмерено как |
| од стола.{S} Када је скидао са чивилука шешир нагне се ближе старцу који је на крају седео, и д |
| шицу, наишли су на брљу крви и на његов шешир, али њега не беше нигде.{S} А сад ево Босиљке нес |
| >Деда Сава остави лушу на страну, скиде шешир, прекрсти се и седе на своје место до маленог сто |
| ози вам Вог! поздрави их старац и скиде шешир.</p> <pb n="133" /> <p>— Вог ти добро дао! одпозд |
| } Кад уђе скине са себе зимску хаљину и шешир, обеси их и седе на столицу преко од Зорице.{S} Н |
| брадом, у суром огртачу и са продераним шеширом на глави.</p> <p>— Ко ли може бити оно? рећиће |
| чију, поцепаних хаљина, бос и са масним шеширом на глави.{S} Кад га спази, пребледи па онда нам |
| ношеном огртачу, са излупаним и подртим шеширом на глави.</p> <p>Мрка ноћ се лагано спуштала и |
| ачу се кораци и гуроња искрсну из неког шибљака.{S} Старац се још већма изненадио кад је овога |
| ре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбуна изађе тајанствени стар |
| леђа у чамцу и хватајући се за поједине шибљике провлачио се даље и даље.{S} Нађе се на некој ч |
| . — Кад захвати чамац снажно га удари о шиљасту стену и пробије га, чамац се још неко време бор |
| уће, једва се провукоше кроз бодљикасти шипраг и нађоше се са поцепаним хаљинама пред кућом.{S} |
| хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> <p>Здрав |
| једанпут искочише са противне стране из шипрага два човека са црним образинама.</p> <p>Обојица |
| } Наједанпут се нађе пред једним грдним шипрагом, који му је сасвим препречио пут и кроз који ј |
| неког времена нађе се опет пред густим шипрагом, кроз који се као и мало пре провлачити морао. |
| тарац дуну, несташно пролети кроз густо шипражје, летну до двоје загрљених као да је хтео украс |
| , која је иза воћњака била и од које се ширила њива са својим богатим усевима.{S} Сунце беше ве |
| дним стиском медведа удави.{S} Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено н |
| је лутао тамо-амо, час по бистрој води широке реке, која је достојанствено текла у <pb n="76" |
| де даље крочити великим вратима, која у широки ходник воде, кад се иста отворише и указа се јед |
| говог друга Бранка.</p> <p>Када прођоше широким ходником, савише на лево и попеше се на горњи с |
| ! рече плавојка. — Види како му је лице широко, уста скоро до ушију, <pb n="77" /> очи разрогач |
| осмејак.{S} Кад се попе горе, нађе се у широком предсобљу, брзо сави на лево и на прва врата уђ |
| ских врата.{S} Очи им засену светлост у широком ходнику.{S} То беху властелин Бранко и доктор В |
| масне напојнице давали.{S} Сад су врата широм отворена, ако је ко имао какву молбу или жалбу мо |
| ела, не знам где, да му....“</p> <p>„Не шкоди ништа — прекиде га старац. — Опет је нешто учинио |
| одобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихвати чашу и искапи је.</ |
| еш миран и не говориш млого јер ти може шкодити — чуле се речи и заиста у собу ступи тајанствен |
| се предавао каквом осећају, који би му шкодити могао; владао се право докторски, па није ни чу |
| ма сина Милоша, који ове годино свршава школе, и кћер Босиљку.“</p> <p>Странац је као какав суд |
| олео свога сина.{S} Најпре га ]е дао на школе, које кад је посвршавао, дао га је у војнике: но |
| му је прошло десет година дам га у више школе, где је сваке године први међ друговима био.{S} Н |
| да се мало отргао већ је било лакше.{S} Школу је полазио редовно и кад му је прошло десет годин |
| сви ваљани и поштени.{S} Подигао нам је школу и довео доброг учитеља, кога опет он сам издржава |
| еху најбољи пријатељи Заједно су ишли у школу у вароши Б. где је и Стојанов отац живио.{S} Обој |
| усти, само на долњој левој вилици једна шкрботима.“</p> <p>Сви прснуше у смеј да се тресли проз |
| намери нисам говорио — промрмља Мргуд и шкргутну зубма. — Ви се варате младићу — рече јасно, — |
| е свега?“</p> <p>Алекса не одговори већ шкргутну зубма и очи му севнуше жаром огорчености и тек |
| , ведро чело му се наоблачило, зубма је шкрипао, и час би по страховито узвикнуо: <pb n="21" /> |
| подмукао осмејак му прелети преко лица, шкрипну лако зубма и чисто претећи поглед баци на свога |
| са. — Кад нећеш дуката, ево ти челика — шкрипну зубма и отури од себе лешину.</p> <p>У тај пар |
| ујем неку лупу на врати, захрђана брава шкрипну двапут и врата се отворе.{S} Неко крецну машину |
| њега морао проћи и кад овај већ одмаче шкрипну зубма и рече: „Не варам се, он је...“ још је не |
| Боже! уздахну, па онда затресе главом и шкрипну зубма. — Ал’ како да га... како да докажем свој |
| и су — прогунђа старац иза жбуња и лако шкрипну зубма. — Само стрпљења, ја ћу опрати себе и.... |
| о се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би зубма кад би се сетио одуговлачења Бранково |
| тамо, кад да видим зуб.{S} Мал’ ме није шлог ударио. — Ниједног зуба у усти, само на долњој лев |
| ин из једне флаше наточи у чашице старе шљивке и куцне се гостима: „У здравље нашег састанка! р |
| ан и наточи му једну подобру чашу добре шљивке.</p> <p>„Не би шкодило — одврати Алекса и прихва |
| та сама себе. — Да није какво,..{S} Ха! шта је ово? рече и подиже са пода писмо, брзо га одви и |
| то разлегао у ноћној тишини.</p> <p>Ха! шта је то? викну деда Сава.</p> <p>Пуцањ се понови, али |
| сјури му мач у прса.</p> <p>„Божидаре! шта учини!? чу се очајни врисак.</p> <p>Божидар се на о |
| сваком кораку чека смрт.“</p> <p>„Оче! шта говорите ви — викне Бранко.</p> <p>„Седи мирно.{S} |
| вде застаде и пребледи.</p> <p>„Бранко! шта ти је!? викну уплашено Зора.</p> <p>Где је Божидар? |
| дин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу око Је |
| господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гомилу о |
| како га је Мргуд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам |
| и Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од мене ист |
| , не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му се преву |
| а седишта.</p> <pb n="126" /> <p>Ко је, шта је!? чу се из кола старачки глас.</p> <p>Ја сам — и |
| еби силан гњев.{S} Сетио се јадне Зоре, шта ће она ако јој брата убије?{S} То је страшна мисао. |
| шти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао на ове речи, |
| х погледи: „А, а од куд ви!?... ко сте, шта ћете овде? промуца.“</p> <p>„Не брбљај Тимо, буди м |
| мни ходник. “</p> <p>„Па ако и постоји, шта би ти хтео да чиниш — поче Јован и сумњиво, га посм |
| уд запиткивао одкуда је, шта је свршио, шта му је отац и где се родио?{S} То сам он зна.</p> <p |
| онети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни и задовољни.{S} |
| ко и као да је био сасвим миран:{S} Ох, шта уреди! зашто ју убих! викну на једанпут грозничаво. |
| /p> <p>„Хајде мало унутра да ми причаш, шта је све било с тобом и како си ти дошао до тога — хт |
| ца, не кињи их, не тражи од њих сувише; шта више, кад види да се по где који труди и марљиво ст |
| од аренде толико да смо се сви дивили; шта више ако је кога задесила каква несрећа па није мог |
| наћи ди год какво место да радим...{S} Шта ћемо ако ме отера од себе.“</p> <p>„А ти гледај па |
| решница крива сам, ја сам га убила..{S} Шта ме гледате, убите ме — викаше старица и груваше се |
| в па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта мислиш ти Стеване, а!?{S} Стеван поцрвенио и оборио |
| је то писаћа соба покојнога Бранка.{S} Шта овај тражи ту?... мора да има нечега у ствари, јер |
| о ми је и скоро да ме избаци напоље.{S} Шта сам знао радити.{S} Тужити нисам могао, јер нисам и |
| да је већ четири сата после поноћи.{S} Шта сам знала радити него да чекам док црквењак отвори |
| евић, Зора Бакић и њен брат Божидар.{S} Шта ће то бити!? питала сам саму себе.{S} Брзо сам дозн |
| ид деда Сави кад су из колебе изашли. — Шта да радимо?.. нисам рад да ко за ово дозна..“</p> <p |
| акође га топло загрлио.</p> <p>„Море, а шта се ти мазиш? шалио се поп Бошко. — Та ја би — не би |
| бојати, онај матори неће дознати..{S} А шта је са Јајтелесом, како си га могао преварити?“</p> |
| сам се и преко његова воље венчати. — А шта је с њоме, да ли је жива, да ли ме још љуби!?{S} Ни |
| е плачна у собу.</p> <pb n="25" /> <p>А шта је теби? ти си плакала? запита ју старац.</p> <p>„Н |
| и уплашено гледне у прозор...</p> <p>А шта је теби? запита га грбоња.</p> <p>Није ништа — одго |
| да Сава га са страхом погледа.</p> <p>А шта је ово!? наједанпут ће странац и подигне један нож |
| нови господар! викао је народ.</p> <p>А шта је тамо око двора?{S} Тамо се на ражњу пеку дебели |
| стрпа лажни тестаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња. |
| чи гледајући то двоје сретних.</p> <p>А шта је Божидар осећао?{S} Кад је видео Бранка у сестрин |
| е Милош и Стеван, без Мргуда.</p> <p>„А шта вам је то? викне Стеван и тек се придружише њих дво |
| је! — подсмевала се Звездана.</p> <p>„А шта би рек’о твој усукани Тоша — обрецну се на њу Јелка |
| ла срце, беше блед и суморан.</p> <p>„А шта је теби Стојане!? запита га зачуђено Босиљка.</p> < |
| радом, у дугом суром огртачу.</p> <p>„А шта си се тако замислио старче? запита га Мргуд и насме |
| удари, кад неко поче викати:</p> <p>„А шта торочете толико!{S} То беше старога звонара Средоја |
| црни ми образ, окаља ми име!“</p> <p>„А шта је било с њиме! запитаће га бркајлија дирнут речима |
| ац не зна да сте ви болесни.“</p> <p>„А шта му нисте казали, да је био дошао да...“</p> <p>„То |
| г проклетог села курталишем.“</p> <p>„А шта ћемо са Босиљком!“</p> <p>„И њу ћемо повести.“</p> |
| /p> <pb n="160" /> <p>„Ја не знам ни за шта, ја не познајем овога овде — упаде у реч грбоња и п |
| тала сам саму себе.{S} Брзо сам дознала шта је у ствари.{S} Бранко и Зора се венчали.{S} Никад |
| н није баш тако ни лупао главу да дозна шта је у ствари, но Стојан се замислио и тражио свезу, |
| о шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужа |
| и грозничаво викнуо: „Казаћу му све па шта буде!“ Више пута је тако чинио, но није имао снаге |
| а. — Ја сам им већ споменула.</p> <p>Па шта су рекли нагло је запита Алекса.</p> <p>Хајдмо унут |
| на боље окренуло него овако.{S} Ал’ сад шта је, ту је...{S} Погодио си, то беше Божидар дошао д |
| мевај са твојим.“</p> <p>„А знате друге шта је у ствари!{S} Поче Звездана и не слушајући Јелкин |
| и читаву ноћ као бик рикао и гризао где шта добије.{S} Допала ми се па хоћу њу или ниједну друг |
| не само брзо.“ Отрчим тамо и запитам је шта јој је? „Зуб ми вадите — рече и зине.</p> <p>„Хахах |
| Старац увуче главу и не дишући чекао је шта ће даље бити... издаље се зачу потмуо звижд и онај |
| на иглама да седи, једва чекаше да чује шта ће му отац даље рећи.{S} Знао је од прилике нашта ц |
| и замишљено иде поред друга, и не чује шта овај говори; а Зорица бледа као смрт плашљиво гледа |
| е неколико тренутака викну:</p> <p>„Гле шта сам нашла! и извади два гола мача.</p> <p>Стојан и |
| окаља најчистију невиност.{S} Ви знате шта хоћу овим речима да кажем.{S} Ви ме осрамотисте <pb |
| лова — рече Веља кроз смеј. — Сви знате шта је љубав па зато вам је нећу ни описивати..{S} Шта |
| ети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обој |
| прозбори, а кукаван коњ као да знађаше шта тишти господара му нагна још једном и већ ено их пр |
| да га је запитати хтео: па ко си онда и шта тражиш овде?</p> <p>Дошао сам да ти помогнем, да ти |
| — Дед нам приповеди, како оде одавде и шта те нагони да оставиш ово сретно село и плодну земљу |
| д овај зна за тајну, ко је овај човек и шта је он!? мишљаше у себи.{S} Он сам не хтеде тражити |
| утаху.</p> <p>„Немој ме питати ко сам и шта сам — поче напослетку старац. — Временом ћеш чути.{ |
| поведи грбоњи како га је стриц дочеко и шта му је рекао.{S} Кад му је казао како је морао и да |
| иту задаћу, она беше права мати.{S} Ади шта да кажу свету, од чега је Зора умрла?{S} То је Веља |
| даћу да те сместим ди год, па онда ради шта знаш и како хоћеш.{S} Ја перем руке, одричем те се |
| је грозница тресла и једва исприповеди шта се догодило.{S} Стојан као помаман зграби пушку и о |
| не завесу независне будућности, да види шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео. |
| и смеје се и једи се на поп Бошка, али шта ће кад су га сви салетили.</p> <p>„Као сваки млад ч |
| таво село изгледа као какав врт.{S} Али шта и нам највећма упада у очи?{S} Одмах до цркве, у ра |
| глас као да је о нечем премишљао. — Али шта сам знао <pb n="30" /> радити кад отац...{S} Не, тр |
| и где су плевили и ћеретали.</p> <p>Али шта ће нам казати деда и баба ти? поче Алекса и уздахну |
| борови говорити, они би најбоље казали шта је јадни Бранко патио, како му се цепало срце за из |
| итељи одгнаше...{S} Јадни моји родитељи шта су дочекали! — у очима му заблиста суза и једва се |
| мало умирио.</p> <p>„Ох оче! кажите ми шта вас гони да их тако мрзите!? викне очајно Бранко.</ |
| олико сам био заљубљен да нисам знао ни шта радим ни како радим.{S} Једанпут у место лека проти |
| главом гледаху за њим; немогаху појмити шта нагони добра младића да тако бесно јури ни на што н |
| „Где је она!?{S} Кажи ми где је и ишти шта хоћеш... пола имања ћу ти дати. — Где је, говори! н |
| трицу, онда смо обоје пропали. — Гледај шта ћеш.“ —</p> <p>„Они су — прогунђа старац иза жбуња |
| да је пропала?“</p> <p>Прибери се и чуј шта ћу ти рећи — поче поп Бошко. — Ти ништа ниси требао |
| ти ћеш ево бити богат... а не зна човек шта се све може догодити...“</p> <p>„3ар ти немаш вере |
| рецну машину и упали свећу.{S} Кад имам шта и видити.{S} То је био поп Бошко, његова жена и син |
| имао... ти си му..."</p> <p>„Ја не знам шта је у ствари, али мора да се код њега крије каква та |
| Алекса после дугог ћутања. — Ја незнам шта сте ме довели овамо, ади ме нека слутња мучи и гони |
| } Обневидила сам и пала.{S} Даље незнам шта је било тек кад сам дошла к’ себи а ја лежим на зем |
| .{S} Прекрстите се па да вам приповедим шта сам синоћ видела — рече Јелка, и све се прекрсте ок |
| у фуруни има неких хартија... да видим шта је тамо?“ оде до фуруне и извади читаво бреме писам |
| клупе а он звижне.{S} Ја стала да видим шта ће? кад наједанпут као да је из земље поникао, иско |
| отац никад допустио не би Он није знао шта је имао његов отац против Зориног покојног оца, сам |
| ; хтео је нешто, ни сам скоро није знао шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака о |
| ко би могао провидети будућност и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта ова |
| вика Веља, који је обично ћутао, слушао шта други говора и смејао се с’ њима. — ’хоћеш ваљда да |
| прозор и неста га у тами...</p> <p>Ево шта је у писму било написано.</p> <p>Господине!</p> <p> |
| да си невин, да ниси покварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“ |
| разговарао.{S} Укратко му је приповедио шта се догодило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што |
| ма и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми |
| овори грбоња.</p> <p>„Казаћу ти укратко шта је у ствари.{S} Једног јутра изјашим по обичају и к |
| его манимо све на страну, па да гледамо шта ћемо са овим несретником — заврши чудновати гост, п |
| ном до дрвета, па да пробамо, да видимо шта је у ствари.{S} Ја сам више него уверен да ту мора |
| а а све жмира очима.{S} Дакле да видимо шта каже ова хартија?“</p> <p>Напољу је све јаче беснио |
| на последње речи очеве.</p> <p>„Но, но шта је!? смешкао се старац. —Да ниси већ нашао цуру а?“ |
| ретан... „Он не знађаше у овом тренутку шта говори није био при себи.{S} После по сата опет се |
| тета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим!“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Ја, кад год |
| смеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам се насмеје.< |
| а, — а да зашто сам ја ту!{S} Него знаш шта је ново?{S} Јајтелес хоће да поднесе менице твом ст |
| би старога двора.</p> <p>Да ли се сећаш шта сам ти рекао онога дана, кад си ми праг први пут пр |
| ти...{S} Сад је доста..{S} Иди да видиш шта млађи раде.{S} Чуо си све, сад иди па се промисли.“ |
| аиштем мојих 5000 фор.{S} Па шта мислиш шта ми је рекао?{S} Нисам ја теби ништа дужан, одлази о |
| > <p>Ха! викну наједанпут Мргуд.</p> <p>Шта је!? викну грбоња и подскочи.</p> <p>Као да се пома |
| и клону до постеље болесникове.</p> <p>Шта је да од Бога нађете! зачу се сад глас пун бола и т |
| до канабета где полумртва паде.</p> <p>Шта да радимо сад!? поче грбоња у другој соби показујућ |
| ао да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то!? викне Мргуд и усплахирено скочи.</p> <p>Ниј |
| ном Стојану оставио,... хм, хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд |
| н и још 50.000 у готовом новцу.“</p> <p>Шта, педесет хиљада форината за један тричави тестамена |
| ом ухвати Стојана за раме и запита га: „Шта је, шта се догодило!?“</p> <p>Ох, зашто тајисте од |
| ежак уздах, устане и стане до прозора: „Шта да радим — прошапта. — Отац неће ни да чује, премда |
| па онда намршти лице и зловољно викне: „Шта хоћете, шта тражите овде?“</p> <p>Младић се тргао н |
| ранко изишао, и укочено гледаше у њих: „Шта то може бити!? упита сама себе. — Да није какво,..{ |
| ући Јелкине речи.</p> <pb n="61" /> <p>„Шта? викнуше све радознало као обично кад се каква ново |
| тај господин...“</p> <pb n="59" /> <p>„Шта, шта, шта! повикаше остале у глас и покупе се у гом |
| во, јер није имао предњих зуба.</p> <p>„Шта је то обично?“</p> <p>„Имам нашег брдског црног и б |
| бунилу спомиње Зору и Божидара.</p> <p>„Шта је!? упита лекара.</p> <pb n="31" /> <p>„Чуо му је |
| а отворише и грбоња уђе унутра.</p> <p>„Шта-а-а! дреке овај кад спази старца на врати од ходник |
| ву руку у својој и сва уздрхта.</p> <p>„Шта је теби драга Зорице!?{S} Запита ју младић, — Ти др |
| о сам се — извињаваше се Мргуд.</p> <p>„Шта је! како те је примио старац? поче опет грбоња који |
| се бојао својих речи пребледе.</p> <p>„Шта! зар ви знате..? викну грозничаво Бранко и подиже с |
| е у Мргуда као да му не верује.</p> <p>„Шта си се избечио као да ћеш да ме прогуташ — поче Мргу |
| >„Хахаха! насмејаше се девојке.</p> <p>„Шта би ти рекао Миле да те чује! — подсмевала се Звезда |
| Вељи, а оком намигну на остале.</p> <p>„Шта ћеш сад опет од мене! повика Веља, који је обично ћ |
| држала да се поново не заплаче.</p> <p>„Шта је, говори!? запита је узбуђено старац.</p> <p>„Каз |
| из Бранкове собе, који спаваше.</p> <p>„Шта је;? упита лекар упрепашћеног слугу.</p> <p>Го-госп |
| ју прскати, нашто ова к’ себи.</p> <p>„Шта је, где је Босиљка!? викну Стојан.</p> <p>Даница св |
| пренуше и окретоше се Звездани.</p> <p>„Шта ти знаш! осекну се Јелка, која је била у завади са |
| у дрхтаху као да се Богу молио.</p> <p>„Шта уздишеш! проговори образина као <pb n="124" /> када |
| p>„То то! насмеја се поп Бошко.</p> <p>„Шта ти знаш шта ја хоћу да кажем — на то ће Веља и сам |
| p>„Ох Бранко! протепа и посрну.</p> <p>„Шта је говори! викну Бранко.</p> <p>„Данас ниси требао |
| усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта хоћеш од мене? запита га Стојан. — Ти си сигурно пу |
| ао у миша.{S} Па види ноздрве!“</p> <p>„Шта мислиш кад би дошао да нас коју запроси!? шалила се |
| „Она је већ међу покојнима....“</p> <p>„Шта! викне Лава и чисто се скаменио, — А ја сам хтео си |
| „Дошао сам да вас посетим и...“</p> <p>„Шта и? запита га нагло стриц.</p> <p>„Мили стриче! поче |
| не могу, не смем вам казати..“</p> <p>„Шта је, шта се догодило!? викне старац и преко лица му |
| а-млади го-сподин је болестан.“</p> <p>„Шта! викну старац и чисто подскочи. — Зар он није отиша |
| „Јесте — одговори кнез — него.“</p> <p>„Шта него! упаде му у реч странац, који је све кнежеве р |
| и ми да узмем Зорицу Бакићеву.“</p> <p>„Шта! викне као опарен старац и занеми.{S} Као да га је |
| да поднесе менице твом стрицу.“</p> <p>„Шта наопако! викне Мргуд.</p> <p>„Хоће новаца.{S} Ако п |
| лству, али ипак веран друг...?“</p> <p>„Шта! викне Мргуд и ђипи да га счепа за гушу, али се при |
| н вршачки.</p> <p>У ВРШЦУ, 1907.</p> <p>Штампарија М. П. Павловића</p> </div> <pb n="2" /> </fr |
| .{S} Та ди је та палица — рече и оде по штап, али кад се вратио не нађе ниједну, све се разбегл |
| и 200 ланаца земље и оних 100.000 ф. у штедионици код...“</p> <p>„Хахаха — насмеја се грбоња, |
| н, који је носио извесну своту новаца у штедионицу.{S} Господар му је говорио да сутра дан иде, |
| што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. |
| ије могао ни чути ни видети убиство.{S} Штета за таког човека...“</p> <p>„А знаш шта ја мислим! |
| а никуд одлазио ниси оне ноћи...{S} Ох! што то учиних? — дода и један уздах болно одјекну из ње |
| е Мргуд и насмеје се.</p> <p>„Од свега, што си ми рекао, не разумем ништа — проговори грбоња.</ |
| тео још једанпут све добро да промозга, што му је бака приповедила... —</p> <p>Тога истога дана |
| , кад то вреди неколико стотина хиљада, што ће те за навек учинити првим <pb n="141" /> човеком |
| гу, јер је обећао да ће за годину дана, што ли, наћи убицу!“</p> <p>„Да Бог да, да је тако, ал’ |
| тајанствена сила гонила да нешто дозна, што ће му расветлити његову сумњу и страву.</p> <p>„Још |
| .{S} Мени се чини да је то онај грбоња, што га у новинама спомињу, да је суделовао у убиству по |
| тишао.</p> <p>А да није то онај грбоња, што је вашег оца са још једним другарем убио?{S} Наједа |
| ке.{S} Врата су чак до половине забата, што сведочи да колиба нема одељен таван, него да је цел |
| ја сам хтео сиротој да пошаљем новаца, што ми је овај грешник дао....“</p> <p>„Пре неки дан су |
| иде бледу и уздрхтану.</p> <p>„Ох боже, што сам...! викне Зорица и сузе јој грунуше из очију.</ |
| ком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="121" /> муња скочи н |
| шао...“</p> <p>„А да неће то бити онај, што је са оним црвеним нашу Смиљу хтео да украде!? “</p |
| свој лакомислени ни епромишљени корак, што се пред судом криво заклео, те никад није имао мира |
| остареле груди...{S} Па чега се бојим, што ме одвраћа да са истином изађем на среди.{S} Ох дра |
| странац је неколико пута махао главом, што није замакло странчевом ону.</p> <pb n="48" /> <p>„ |
| <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче старац.</p> <p>„Шта х |
| је на том истом месту и пре било село, што доказују и поједине развалине, него да га је пређаш |
| у говорим и да сам у отању учинити оно, што сам мало пре обећао.“</p> <p>„Ко си ти!? одкуда и к |
| и знао шта ће донети вече шта ли јутро, што идући час, шта овај тренутак?{S} Обоје беху сретни |
| ђено погледаше.</p> <p>„Та мислим зато, што смо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси б |
| ће никад имати пеге по лицу, а то зато, што је бунар близу цркве па је постала гатка, да се у њ |
| ко чуо и досетио <pb n="28" /> се јаду, што би му можда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што |
| упцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, дошао сам да остане |
| другу „али опет ће требати једног.“ Ох, што нисам знао, могао сам га спасти.{S} Старац се запла |
| знаш колико сам зубова повадио у селу; што ми је <pb n="68" /> рекла баба Пела кад сам јој пип |
| .{S} Ох све се чуло, цео свет зна!..{S} Што нисам мртав остао...{S} Ох Зоро несретна Зоро! ја с |
| у је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је већа тишина владала |
| војкама.</p> <p>„Извините — проговори — што сам се усудио као непознат амо доћи, али ме нешто г |
| еби, како да се он тога сетио није, — А што га пустих, па то ће сигурно бити тај угурсуз — дода |
| а, назове јој „добро вече“ и запита: „А што ме гледаш тако зачуђено бако?</p> <p>Бака га непрес |
| а онда опет проговори слабим гласом: „А што ти отац не долази, је ли већ био овде?“</p> <p>Лека |
| је немарно држи у левој руци.</p> <p>„А што си се ти тако замислио?, запитаће га баба Стана и п |
| оне на столицу и обори главу.</p> <p>„А што сте вас двоје тако ућутали — почеће Божидар пошто ј |
| здахне и загледа се у дворац.</p> <p>„А што ти богати Милице уздану? запитаће је Тинка и намигн |
| ао његово племенито срце.{S} Тиштало га што није могао своме оцу да открије тајну па му каже за |
| добро памтим, још се добро сећам свега што сам доживела.“</p> <p>„Па ако да је баш моја појава |
| имо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра дан рано још не беше мрка н |
| о усамљено место, као да се бојао онога што ће се у овој тамној ноћи догодити.{S} Први беше Мрг |
| шта, да дозна па као да се бојао онога што ће му бака открити.. ал’ опет га нека тајанствена с |
| ицка и удешава хаљине, <pb n="65" /> да што свечаније изгледа, кад буде дочекивао госте.{S} Нов |
| </p> <p>Стојан опет завесла.{S} Жеља да што пре види овоју драгу Босиљку, ули му дивовску снагу |
| че грбоња.</p> <p>Старац се усиљавао да што чује, али за мал.{S} Они говораху полугласно и он ј |
| и не могу ништа па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанп |
| та па ме то тишти највећма што највећма што морам од глади умрети.“</p> <p>„Једанпут се мора ум |
| добра младића да тако бесно јури ни на што не гледајући, само у даљину.{S} Као да су га беси г |
| укопис то ми Божидар пише.{S} Да не зна што!?{S} Никад ми још писао није него је сам долазио.{S |
| на један сат и по хода пружа се планина што је зову „Несторова планина”, због оног догађаја кад |
| шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси довео амо — на то ће Стојан који у својој и |
| мо вас непрестано спомињали...{S} Штета што ниси био тамо Бранко — дода окренув се овоме. — Мил |
| о сиђоше у чељадску собу да од кочијаша што дознаду, али и овај је наскоро у највећим мукама, б |
| отвори писмо и прелети очима преко оног што је у њему написано било.{S} Рука му задрхта и писмо |
| да би у врелим пољупцима да излије све што му је на срцу, што му тишташе груди; „Ево ме Зоро, |
| лу стојаху сад боце с вином, чаше и све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горел |
| али....“</p> <p>„Говори, учинићу ти све што желиш само ако је могуће — храбрио га је домаћин.</ |
| нада, да ће од овога старца дознати све што жели, и уверење да ће то све заиста само од њега до |
| .</p> <p>„Ја нисам одавде, али знам све што се овде догађа, знам најбоље узроке твоје туге и бо |
| т у свом животу слагао.</p> <p>„Онда је што друго — одговори Божидар и сви троје одоше у летњик |
| , поче гладити браду као увек кад му је што неповољно било.{S} Хтеде нешто рећи, и уздржа се и |
| даше.</p> <pb n="134" /> <p>— Чудите се што тајим своје име, али ћете се временом уверити да са |
| Бранко и доктор Веља, који једва ако се што променуо.{S} Био је добре нарави, звали га „флегмом |
| опасно рањен, јер су се бојали да му се што не деси узев у обзир да је због дебљине наклоњен уд |
| одговори доброћудни Гига. — Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p> |
| Да ли имате што посла с њиме, или ћете што да му поручите?“</p> <p>„Не, ја сам његов синовац — |
| рави деда Сава. „Немојте да ми замерите што вам овако касно дођох — поче странац крупним гласом |
| д писаћег стола, ал’ не нађе ништа више што би му од користи било: „Сад могу ићи — рече пошто ј |
| но кажем, ако дочујем да је ово све лаж што си ми рекао и ако будеш злоупотребио моју доброту, |
| — говораше старац и као да му тешко би што мора о својој прошлости да говори, уздахне и настав |
| желео да тога човека усрећи, да поправи што је његов отац бесмислено погрешио.{S} Он се сећао т |
| његовој деци светите, та они нису криви што им је отац такав био — прекиде га Бранко.</p> <pb n |
| ајао код болесника, па пошто све нареди што је нужно за неговање болесника, удали се.</p> <p>Ал |
| вам добри пријатељу.{S} Право сте имали што му нисте ништа спомињали о мојој болести..."</p> <p |
| ..“</p> <p>„ Незнам да ли је савест или што друго али ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што |
| дило.</p> <p>„Са свим сте добро урадили што сто им забранили улазак у Бранкову собу, он не сме |
| викну Стојан и крочи му ближе. — Говори што знаш!? рече и очи му севнуше <pb n="148" /> необичн |
| и и не дати да се на теби ништа примети што би..“ говораше други тихим гласом.</p> <p>„ Незнам |
| агу, као да би хтео све оно надокнадити што је изгубио док је у овој гнусној пећини робовала.</ |
| дговори Јелка која се топила од радости што је и њу тај лепи младић ословио.</p> <p>„Хвала, збо |
| , хм.“</p> <p>Шта мислиш, хоћеш ди моћи што израдити? запита га Мргуд.</p> <p>„Рукопис је необи |
| ?“</p> <p>„Ко?“</p> <p>„То ће бити онај што га по новинама траже.{S} Кажу, да је он са још једн |
| љаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче да се радује својој срећи и животу, одазва је |
| посрће и једва може да иде с њима, тек што не падне.</p> <p>Уђоше у једну собу и Зорица упали |
| новим животом <pb n="36" /> живити, тек што предаше забораву патње и јаде и предаше се безбрижн |
| се превукло преко бујнога зеленила; тек што беше славуј своју рану песму отпевао. — на замку се |
| о неком зеленом доламом покрива.{S} Тек што је зора своје румено лице на истоку помолила осмејк |
| везда њихове срећо је потамнела.{S} Тек што беху почели новим животом <pb n="36" /> живити, тек |
| га у густом жбуњу дворске баште.{S} Тек што беше савио кад се на дворски врати указа грбоња.{S} |
| вече дође Веља код мене на чај.{S} Тек што бесмо чај попили и хтедосмо запалити чибуке, кад Бо |
| </p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заишао за прво дрво, из другога чамца, који баш |
| одприлике четир корака унакрст.{S} Тек што је стао био кад се поиздаље зачу полугласан звижд.{ |
| /p> <p>Саранише несретну Зорицу.{S} Тек што мишљаше да је сретна поред свога мужа, тек што поче |
| ми весео, очи ти нису исплакане, а тек што саранише милог ти стрица.“</p> <p>Ман’ се лудорије |
| и.{S} Тужио је за својим оцем, кога тек што је нашао па га је већ изгубио; тужио је за Босиљком |
| агушљиво, скочи и појури напоље, но тек што прекорачи праг, од собе, посрне, стропошта се и виш |
| доше потајним ходником умаћи.{S} Но тек што грбоња додирну тајну справу и грдна слика се са сво |
| подин“ мислила је поп Бошка.</p> <p>Тек што беше изговорила последње речи, кад се на двору отво |
| да....“ заврши и расташе се.</p> <p>Тек што се Лаза у редовима зелених дрва изгубио, кад се са |
| звекнуше и винца нестајаше.</p> <p>Тек што песма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме наг |
| то за себе придобије, како би своју цељ што пре постигао.{S} Није се преварно, Лаза му се радо |
| о се насмеши.“</p> <p>„Хахаха! сад знам што ћутите!{S} Мора да сте се мало споречкали, као обич |
| же главу и настави: „Ал да вам испричам што сам започео.{S} Кад ме је син оставио, остадосмо ја |
| кварен.{S} Него шта си урадио са новцем што си добио за продано имање?“</p> <p>Мргуд обриса суз |
| а испуним своју задану реч, да поправим што сам..."</p> <p>Врата од собе се отворише, лекар и п |
| стаменат у џеп.</p> <p>А шта је са оним што си обећао? тек ће наједанпут грбоња.</p> <p>Мислиш |
| } У двору је иначе владала тишина, осим што је чељад овамо-онамо трчкарала и радила овој посао. |
| Ништа се необичног није догодило, осим што је једанпут заладнео био и пао у кревет “</p> <p>Бр |
| и ме нешто гони да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, |
| Немио гост.</head> <p>Мргуд је постигао што је хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се са |
| грлио си ме и љубио; а кад си постигао што си хтео, заборавио си на мене; заборавио си и на тв |
| о је као скамењен и забленуто је гледао што се око њега збива.</p> <p>Хајдмо, журимо се — рече |
| ије, пуштен је на слободну ногу да, као што је заклетвом обећао, убицу најдуже за годину и по д |
| Плећа му широка али мало погурена, као што је и главу погурено носио.{S} Изгледаше као старац |
| хтео.{S} Код свог стрица живио је, као што се само живети може поред изобиља у сваком погледу. |
| таков истог младића <pb n="118" /> као што си ти, па чисто ми се чини да ми је живот од то доб |
| лишће.{S} Цела природа беше суморна као што је и Бранкова душа била болна и суморна.{S} Бленуо |
| га видила! тек ће Тинка.</p> <p>„Та као што сад Вас гледим — одговори свечаним лицем Јелка.</p> |
| држао оцу шестнедељни парастос, оде као што смо видили у замак, и венча се са својом Зором.</p> |
| ред колебом и пушио.</p> <p>Њега је као што знамо позвао покојни Бранко да му врати земљиште, н |
| оворим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког часа очекивати смрт, па зато с |
| ашност.</p> <p>„Ево ти, па се одени као што треба — дода Мргуд и пружи му новчаник у ком је, по |
| муком спасао.{S} Сад је здрав и чио као што је увек био.“ Домаћин ућута.{S} Бранку као да је си |
| одаље од колебе на земљаном огњишту као што га рибари праве, стојала је шерпења у којој је баба |
| наслушати и насмејати му се.</p> <p>Као што бива да се у тако веселом друштву често поремети ре |
| к’ себи,...“</p> <p>„Само је то хрђаво што ће да ме удали од села, не знам где, да му....“</p> |
| оведе кући.{S} Бранку није било неправо што је морао кући доћи, није био славољубив, био је зад |
| о више смо разговарали о којечему, него што смо ловили.“</p> <pb n="71" /> <p>Док је Стојан гов |
| поласку из крчме рекао:{S} Умрећеш ако што рекнеш.“</p> <p>Деда Сава подскочи, сав уздрхта, ли |
| елину, који је био неумољим кад се тако што догодило у селу.{S} Без икаква саслушања и истраге, |
| у самоћи тужим?..</p> <p>„Извини синко што сам те узнемирио, што сам се усудио амо доћи — поче |
| ном одртом банку, да се је једва видело што поред њене светлости.{S} Крај банка сеђаше Мргуд, а |
| — умуче све и наста гробна тишина, само што још хлађани поветарац ћарлија и леће тамо амо...</p |
| мени баш ни по фенига.{S} Хехехе, само што се хуља преварио у рачуну....“</p> <p>Зачу се лако |
| , пригрли Стојана и <pb n="129" /> само што рече: „Сине мој! опрости оцу твом!“ — целива свога |
| гледаше као да је заиста издахнула само што јој се груди полако надимаху.{S} Чело главе јој ста |
| тако осећао као да је у грозници и само што није викнуо: „Она је била лепша и племенитија од Ан |
| азила да је болесник отворио очи и само што не рече: „Спашћемо га - тако се радовала.“</p> <p>А |
| Кад је суду изведен био је хладан само што се неко узбуђење приметило на њему.{S} Он је тврдио |
| амо рекао:{S} Иди Бранку, он је сад оно што сам ја пре био.{S} И сељани се још већма радоваху м |
| самога себе држао за кривца за све оно што се догодило; затим би плануо гњевом и шкрипнуо би з |
| шта га чека, како ће се свршити све оно што је започео.{S} Најзад превуче руком преко чела, узд |
| .</p> <p>„Седи мирно.{S} Ја говорим оно што јесте.{S} Оваки људи као што сам ја морају сваког ч |
| уђеност, а из очију ове мисли: ко је то што тако дивно пева!?</p> <p>Песма умукну и њи две осећ |
| и хтедох му однети, кад се догоди нешто што ме отера из овога села.{S} Једнога јутра дође ми ко |
| срца загрли проговори: „Бацимо забораву што је било и хвалимо Бога што је овако.“</p> <p>Сутра |
| ништа већ мирно лези.{S} Благодари Богу што те је смрти спасао...{S} Него и теби ћерко треба од |
| тео је у воду скочити и препливати реку што би такође узалудан посао био.</p> <p>„Не! задржи га |
| отац одузео неком Сави Филиповом земљу што се на њега потворила нека крађа, а после се доказал |
| ем... да се одречем несретнога...{S} Ох што није овде да га притиснем на ове очинске, прерано о |
| <p>Стојан као у неком лудилу викне:,,Ох што ми не рекоше, што ме муче толико!“ па као <pb n="12 |
| жда тога часа скратило живот...</p> <p>„Што звоне тако тужно звона? запитаће Бранко лекара кад |
| о сам је а нисмо се лично познавали.{S} Штудирао сам како да се упознам с њом, али како ћу!?{S} |
| “</p> <pb n="8" /> <p>„Него дали вам се штуцало данас? тек ће на једанпут Божидар.</p> <p>Обоје |
| (=ноћна стража села) Паји уместо лек од шуљева, неки прах од ког је добио грчеве, да је читав д |
| усне му дрхћу као да је у грозници.{S} Шум се зачу испред врати.{S} Обоје пренуше и узверено г |
| осмехом на лицу. — То није био никакав шум, то ти нечиста савест зуји у ушима, неверни друже.. |
| около.</p> <p>Ива једнога жбуна зачу се шум.</p> <p>„Ха! ко је то? викне и нехотице гласно Мргу |
| са стола хтеде се удалити, кад чу неки шум на врати: „Неко иде, морам се журити — изусти и брз |
| n="158" /> <p>Испод прозора се зачу лак шум, као да њих више опрезно корачају.</p> <p>Шта је то |
| исте стране, одкуда и пре, зачу поново шум као да се неко кроз шибље провлачи и из густог жбун |
| свега сачува.</p> <p>Наједанпут се зачу шум испод отвореног прозора.{S} Пренуше и погледаше она |
| отле дотерао да му је остао само замак, шума и 100 ланаца земље.{S} Кад сам видио шта је, заишт |
| ивота, шалило се и смејало да је јечала шума.</p> <p>Дед отпевај нам једну Стојане! наједанпут |
| ирно иде, не чујеш му корака ни икаквог шума.{S} Кад дође до двора, гледну у један тамно осветљ |
| ема, тако не чујеш ни гласка ни икаквог шума.{S} Тек кад се вече спустило, прозори се засветлиш |
| трпамо вепра у кола и певајући одемо до шумареве куће....“</p> <p>Божидар се расћеретао, па кад |
| плодоносне пољане, близу реке и големе шуме.{S} На једном узвишеном месту тик уз село стајао ј |
| ка спере срамоту!“ Наједанпут прену, из шуме се указа Бранко, који је журно корачао к’ њему.{S} |
| о заори као да ће небу под облаке, а из шуме се чује одјек као да му неко из даљине уздишући од |
| ма умукну и прве се чаше попише, кад из шуме нагло искочи један срндаћ сав задуван као да га је |
| ридружише њих двоје осталима, кад се из шуме зачу загушљив глас: „Помоћ, помагајте!“</p> <p>Сви |
| решао био на ону страну реке, кад се из шуме указа Мргуд; ту се упознасмо и одосмо заједно лови |
| лада тишина, само се по кад кад чују из шуме ударци сикире, којом сељак обара суви храст, ког м |
| суви храст, ког му је господар замка и шуме поклонио.{S} Што је сунце већма залазило, тим је в |
| ло....</p> <p>Ловачка унка је у средини шуме на један сат хода од летњиковца, но Бранко је ту д |
| све што је потребно за јело.{S} У крај шуме ниже унке горела је ватра, а крај ње је стојао ста |
| „Млади су људи па воле да тумарају, по шуми и да лове — говорио је свет.{S} Чим вече дође и но |
| млади оду на ливади, па ће се мало и по шуми прошетати, а ми старији остадосмо да се при чаши в |
| ерали по кршним бреговима и тумарали по шуми, а на изнуреном лицу си им могао читати тугу и бол |
| очајавао, више пута је као луд лутао по шуми, викао је Зору и горко је плакао.{S} Кад би знали |
| ра, узјаши на свога жерава и неста га у шуми, — Он је тога вечера пошао био у лов па је и пушку |
| p>Па ваљда је случајно наишао на њега у шуми — прекиде је Милош.</p> <p>Не верујем — рече Босиљ |
| ов код...“</p> <p>„Нашли су га рањена у шуми, — мучаше жена, а да је знала од каквих последица |
| вршини реке, и тајанствено одјекиваше у шуми преко и ишчезаваше као у неким слатким уздасима.{S |
| болестан, да су га разбојници напали у шуми и да су га оданде рањена кући донели.{S} Бранкова |
| о сам вијајући једног срндаћа, па сам у шуми наишао на неког чудноватог кепеца — овде чудновато |
| да има болесну матер и да је залутао у шуми тражећи птичија јаја...</p> <p>Па што га ниси дове |
| ње, али као да се глас све даље губио у шуми.{S} Похитам тамо сам, јер је пријатељ остао код мр |
| ије се вратио у село, него се изгубио у шуми као да је хтео још једанпут све добро да промозга, |
| и на брзо се изгубише с’ њоме заједно у шуми.{S} На вриску девојака брзо се врати Стојан и сав |
| мо овамо десно и кад прођете ову малену шумицу, одмах ће те наићи на њу — одговори Јелка која с |
| остао им је и овај замак крај језера са шумом.{S} Ту се и Бранко упознао са Зорицом и њих се дв |
| маленога језера, а у полукругу гранатих шумских дрва, стоји леп замак ког се тамна сенка при за |
| а, и тек хтеде Стојан нешто рећи кад из шумског шипрага искочи Мргуд и упути се к’ њима...</p> |
| апред — рече овај, и брзо се изгубише у шумском мраку.{S} Дуго су ишли, кад старац на једанпут |
| е чу ништа, наглим корацима пође даље у шуму.</p> <p>Грбоња се није преварио.{S} Тек што је заи |
| Даница.{S} Беху направили мали излет у шуму где су ловили, па сада се искупили да се одморе и |
| м вином.</p> <p>„Гле како је онај храст шупаљ! викну наједанпут Босиљка — Хајдмо да га из ближе |
| рао — поче овај. — Дрво није од природе шупље, јер ето свака му је гранчица једра, а и кора му |
| рдна храстова дрвета.{S} Оно у среди је шупље, али као да није од природе.{S} Ту у том дрвету м |
| .{S} Али ако се будем преварио, ако оно шупље дрво крај двора не буде улазак у потајни ходних.{ |
| храста и једним дрветом лупи у њега.{S} Шупљина храста одјекну.</p> <p>Јован се убезекнуо и као |
| ближе видимо“.</p> <p>Оду до храста.{S} Шупљина беше грдна могао би човек у њу стати.</p> <p>Бо |
| и да бегам одавде.{S} Чим што лупне или шушне а...“</p> <p>„А ти као зец скочиш, па уплашено, к |
| и стропошта се, <pb n="136" /> а они га шчепају и Мргуд му сјури нож у прса, па онда му га тутн |